Фотографија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Фотографија је медиј добијен деловањем светлости на површину која је осетљива на светлост. Фотографија може постојати у физичком облику (на папиру, стаклу, лиму,...) или у електронском облику (на заслону екрана, пројектовањем на одређену подлогу,...). Истим називом се означава техничка делатност и уметничка дисциплина.

Најстарија позната фотографија природе, настала на лиму превученом слојем асфалтне смоле Нисефора Нијепса из 1826.

Садржај

[сакриј]

1 Порекло назива

2 Области стварања у фотографији

3 Предисторија открића

4 Пионири фотографије

5 Усавршавање подлоге и емулзије

6 Почетни развој фотографије у боји

7 Сажети поглед на технички развој фотографије у првој половини 20. века

8 Фотографија крајем 20. века

9 Види још

10 Литература

11 Спољашње везе

[уреди]Порекло назива

Назив фотографија (скован од од грчких речи фотос и графеин) уистину је први употребио Француз Херкил Флоранс 1833. приликом описивања свог открића сликања помоћу светлости, али његов изум није био тада обелодањен (него тек век и по доцније – 1977!) па јавност у то време није сазнала за тај назив. Понегде се може прочитати да немачка историографија приписује прву употребу назива фотографија немачком астроному Јохану Медлеру (25. фебруар 1839), али остала светска историографија то аргументовано оспорава. Наиме, званично је први унео у јавност назив фотографија (тј. цртање помоћу светлости) енглески астроном и физичар Џон Хершел, 4. фебруара 1839. године, три недеље пре Медлера.

[уреди]Области стварања у фотографији

Уметничка фотографија (највиши степен стварања у области фотографије),

Научна фотографија (научне анализе, форензика,...),

Комерцијална фотографија (фотожурнализам, мода, индустрија, маркетинг, фото радње,...),

Аматерска фотографија (хоби, без профита).

[уреди]Предисторија открића

Описана у старом веку од Аристотела, камера опскура је, нарочито од времена ренесансе па надаље, служила сликарима и архитектима као помоћно средство у преношењу цртежа из природе. Њом су се служили, у сличне, цртачке сврхе, и пионири фотографије: Ниепс, Дагер и Талбот. Они су познавали принципе преношења светлосног одраза из природе на одређену подлогу, али је сваки на свој начин настојао да тај светлосни одраз фиксира и сачува заувек. Предисторија фотографије је, у највећој мери, збир опита урађених у намери да се пронађе одговарајуће хемијско средство које би се усталило као најпрактичнији и најбољи начин стварања фотографије.

[уреди]Пионири фотографије

Једна од првих фотографија на којој се види људско биће: Париски Boulevard du Temple Луја Дагера из 1838. или 1839.

Најранију фотографију природе начињену уз помоћ светлости и камере опскуре добио је 1826. године Француз Нисефор Нијепс. Он је употребио металну плочу премазану течним раствором битумена (асфалта) и изложио у камери опскури. Експозиција је трајала 8 сати. Та фотографија (популарно названа “Поглед на голубарник”) сачувана је, а открио ју је 1952. године историчар фотографије Хелмут Гернсхајм у заоставштини једног ботаничара из 19. века коме је Ниепс поклонио тај примерак приликом боравка у Лондону 1827. године.

Француски сликар панорама и позоришног декора (сценографија) Луј Манде Дагер усавршио је Нијепсов поступак - са којим је претходно склопио уговор о усавршавању - уневши у процес соли сребра и добио прве фотографије на посребреној плочи1837. године. Две године касније, 19. августа 1839. Дагерово усавршено откриће је званично објављено пред француском Академијом наука и поклоњено свету под називом дагеротипија. Тај дан се сматра рођенданом фотографије. Дагер је посребрену плочу излагао јодној пари, а невидљиву слику учинио видљивом тако што ју је развијао (изазвао) у пари живе и фиксирао у раствору натријум сулфита (тј. кухињске соли). Дагеротипије су биле уникати и могле су се посматрати само под одређеним углом.

Енглез Вилијам Хенри Фокс Талбот је независно започео своје опите 1835. године када је добио прве фотографске минијатуре на папиру. Он је применио другачији поступак који је назвао калотипија (гр. лепи отисак). Касније, под притиском своје породице и јавности променио му је назив у талботипија. Талбот је у камеру опскурууносио папир препариран сребрним хлоридом и тако добијао негатив, од кога се, просветљавањем (тј. копирањем) могао добити неограничен број позитива. Тиме је постављен принцип негатив-позитив на коме почива савремена фотографија. Талбот је изнео у јавност своје откриће у Лондону, само неколико месеци после Дагера.

[уреди]Усавршавање подлоге и емулзије

Уређај за израду фотографија - са негатива филма

Крајем четврте деценије дошло је до уношења стакла као подлоге за фотографски негатив (откриће Ниепс де Сен Виктора из1847), а 1851. Фредерик Скот Арчер употребио је колодијумску емулзију као носиоца фотоосетљивог слоја. Захваљујућиколодијумској, тзв. мокрој плочи фотографија је постала приступачнија, па је започео њен продор у све гране живота. Године1871. Енглез Ричард Лич Медокс објавио је могућност производње тзв. суве плоче на бази желатинске емулзије. Тим открићем, а нарочито увођењем целулоидног филма као носача емулзије (Џорџ Истмен, 1888.) започиње раздобље индустријске производње фотографског материјала.

[уреди]Почетни развој фотографије у боји

Сва претходно поменута открића одвијају се на подручју црно-беле фотографије. Прве опите са бојом извео је француски музичар Луј Дик Дорон око 1868-69. Мада је добио неке примерке фотографија у боји (а сачувана је ”Поглед на Ангулем”, 1877) поступак је био заметан, сложен за извођење и није имао већег одјека у јавности. За продор фотографије у боји заслужна су браћа Огист и Луј Лимијер, 1904. Они су изумели поступак са обојеним зрнцима кромпировог скроба (Аутохром) и то је први практично применљив поступак за фотографију у боји, уведен у фотографску праксу 1907. године. Међутим, до шире примене боје у фотографији долази

после 1930. са усавршавањем филма у боји, најпре од немачког произвођача Агфа, затим и од америчког Кодака. Наредно велико откриће на том пољу је тренутна полароид-фотографија (изум Едвина Ланда,1947.) којом се непосредно после снимања добија готов позитив.

[уреди]Сажети поглед на технички развој фотографије у првој половини 20. века

1906. Wratten and Wainwrught Ltd – комерцијална производња панхроматских плоча.

1907. Браћа Лимијер – изнете на тржиште аутохром-плоче за фотографију у боји.

1910. Е. Голдберг – сензитометријски клин. Начин испитивања фото-материјала с обзиром на осетљивост емулзије.

1911. Арнолд Генте, амерички фотограф, први фотографисао сунчев залазак и дугу на аутохром-плочама.

1912. Фридрих Декел – конструисао затварач типа Compur.

1919. Х. Ф. Фармер развио тробојни карбо-процес.

1920. Х. Липо-Крамер – десензибилизовање фото-осетљивог слоја.

1923. Прво преношење фотографије жичаним путем (телефото).

1924. Увођење малоформатне камере Ermanox за снимање при расположивој светлости.

1924. Леополд Годовски и Леополд Ман патентовали двослојни филм у боји.

1925. Оскар Барнак – изнета на тржиште камера Leica за филм од 35 mm, производње Ernest Leitz Veclar, Немачка.

1925. Патентована магнезијумска флеш-расвета.

1928. Francke & Heidecke – конструкција двооке рефлексне камере Rolleiflex. Наредне године камера изнета на тржиште.

1928. Eastman Kodak Company – произведен филм у боји за кинематографске камере од 16 mm.

1929. Ј. Остермајер – вакуумска блескалица (vacublitz).

1932. Уведена фотоелектрична ћелија за мерење светлости.

1933. Основан фотосајам у Берлину под називом Die Kamera.

1935. М. Лапорте – електронска блескалица.

1935. Л. Ман и Л. Годовски – трослојни филм у боји за добијање дијапозитива, Kodachrome.

1936. Компоненте за боју у емулзији за филм у боји, Agfacolor процес.

1936. Ј. Стронг – уношење антирефлексног слоја на површинама стакала објектива.

1939. Agfacolor, позитив процес.

1939. Уведен систем стробоскопске флеш-расвете.

1939. Харолд Е. Едгертон – електронска флеш лампа (блескалица).

1942. Ј. Д. Кендал – уведена развијачка супстанца фенидон.

1944. Уведен Kodacolor негатив филм.

1947. Е. Х. Ланд – изнет на тржиште процес Полароид.

1948. Прва Никон-камера формата 35 mm представљена у Јапану.

1948. Ансел Адамс – представио свој зонски систем за тоналну контролу путем прецизног одређивања експозиције у складу са техником развијања филма.

1949. Општа употреба ацетатне сигурносне филмске траке за подлогу кино-филма.

1950. Одржан први фото-кино сајам (Фотокина) у Келну.

[уреди]Фотографија крајем 20. века

Фотографија је прешла уско професионалне границе а индустрија је производила све једноставније форме камера, доступних свима. Крајем двадесетог века доживела је још једну револуцију увођењем дигиталне фотографије. Покренула се читава легија фотографа, не само професионалних него и аматера, пред чијим објективима све има вредност: и облачак поврх Ајфелове куле, и камена пећина у Кападокији, и маварски споменик у Андалузији, и капљице росе на листу – било где у свету. Фотографија – чудесни, иако у бити документарни феномен, ушла је и у породицу уметности као артефакт sui generis, да би, у оквиру неоавангардних стремљења и разуђених ауторских интересовања, постала инструмент различитих типова и модела уметничке праксе. Слика у сребру, наизглед једноставна, мукотрпно је рађана, и исто тако стасавала. Допринела је науци, открила невидљиво, приближила далеке народе и омогућила поглед на скривене кутке човечанства. Тај непрекидни ход у свет иконосфере више ништа није могло зауставити. (Г. Мал.)

[уреди]Види још

Хронологија фотографије

Правило трећине

[уреди]Литература

Helmut i Alison Gernsheim, Fotografija sažeta istorija, Beograd, 1973;

Горан Малић, Слике у сребру : Предисторија и техничко-технолошка еволуција фотографије у 19. веку и првој половини 20. века, Београд, 2001;

Г. Малић, Фотографија 19. века : сажета историја, Београд, 2004.

Najlegendarnije fotografije u svetu

Džef Videner – Čovek ispred tenka

Dana 5. juna 1989, Gde se protesti održavaju u Pekingu Tjenanmen trgu. Kada je kineska vojska dovela pojačanje jedan izuzetno dobar čovek je stajao ipred tenkova do današnjeg dana je njegov identitet još uvek nepoznat gde se nalaze. Četvoro ljudi tvrde da su Čovek sa fotografije događaja.

Kevin Karter – Lešinar prati dete

Ova strašna fotografija pokazuje izgladnelo Sudansko deteta koje prati lešinar. Kevin Karter osvojio Pulicerovu nagradu za ovu fotografiju. Kevin je bio kritikovan zbog toga što je 20 minuta čekao da napravi fotografiju umesto da pomogne detetu. Tri meseca nakon uzimanja fotografije izvršio je samoubistvo.

Alberto Korda – Che Guevera

Alberto Korda fotografija Če Guevera je postala simbol 20. veka fotografija je napravljena dok Če je prisustvovao parastosu žrtvama La Coubre eksplozije.Fotografija je štampana na kubanskoj novčanici 3 pezosa.

Steve McCurri – Avganistanka

Ova fotografija je uslikana u Nasir Bag izbegličkom kampu u Pakistanu 1984 nakon što je SSSR bombardovao Avganistan. Zatim se pojavila fotografija na naslovnoj strani magazina Nacionalne geografije u junu 1985, identitet devojke je ostao nepoznat više od 17 godina sve do januara 2002 u National Geografik tim otputovao u Avganistan i pronašo je.

Ričard Dru – Padač

Padača je fotografisao Ričard Dru u 9:41:15 PM Dana 11. septembra 2001. Priča se pojavila u časopisu Eskvajer u septembru 2003 a bila je kasnije pretvorena u film. Identitet muškarca još uvek ostaje nepoznat.

Nick Ut – Phan Thị Kim Phùc

Dana 8. jun, 1972 Amerika je bacila napalm bombu na Trang Bang. Fotografija gore je ljudi beže iz bombardirane oblasti ona je snimljena od strane Nik Uto koji je osvojio mnoge nagrade za fotografiju uključujući Pulicerovu nagradu.

William Anders – Izlazak zemlje

Izlazak Zemlje (Earthrise) je napravljena od strane astronauta Vilijama Andersa Tokom Apolo 8 Misije u 1968.

Malcolm Browne – Thích Quàng Đức

Thich Kuang Đuc je sam sebe spalio do smrti u Sajgonu 11. juna 1963.U znak protesta protiv progona budista od strane NVO Južni Vijetnam Đinh Dima uprave.Njegova fotografija šokirala je svet i skrenuo pažnju na politiku Dima režima.

Frenk Fournier – Omaira Sančez

Dana 13. novembra 1985 u Armero u Kolumbiji izbijanjem Nevado del Ruiz vulkana koji je potom doveo da Omaira Sančez ostane u zarobljena tri dana u to u vodi, betonu i drugih otpadaka pre nego što je umrla. Fotografija je uzeta od strane Frank Furnije neposredno pre nego što je preminula.

Jevgenij Khaldei – Sovjetska zastava nad Rajhstagatom

Ova fotografija označava pad Nemačke u Drugom svetskom ratu, fotografija je sovjetski vojnik Crvene Armije koji maše zastavom iznad Rajhstaga u Nemačkoj. Originalno dogodilo se u 10:40 pm oktobra 30 1945 godine ali je fotografija bila previše tamna, tako da 2. maja 1945 Khaldei slikao ponovo.

Fotografije koje su menjale istoriju

Iako će nekima možda izgledati šokantne i zastrašujuće, ove fotografije su obeležile istoriju i dokumentovale neke dobre i loše događaje koje svet ne sme da zaboravi

ZABORAV Imena nekih tvoraca istorijskih fotografija ostaće zlatnim slovima upisana na stranicama enciklopedija, a drugih se, nažalost, niko više ne seća

NAJSTARIJA Među 25 istorijskih fotografija najstarija je ona iz 1911. godine, zabeležena u fabrici Triangle Shirtwaist, kada je u požaru stradalo 146 osoba

Od izuma fotoaparata do danas, u svetu su nastale brojne fotografije koje će se zauvek pamtiti. Imena nekih njihovih tvoraca ostaće zlatnim slovima upisana na stranicama enciklopedija, a drugih se niko više i ne seća. Međutim, jedno je sigurno - znalo se za njih ili ne, ovi umetnici su ljudi koji su svojim radom i idejama menjali svet ili barem to želeli da čine. Umetnost kojom su se bavili, kao i svaka druga, bila je neodvojiva od istorijskih i društvenih okolnosti, svojevrsni odraz političkih, ideoloških, duhovnih i ekonomskih stremljenja u kojima je nastala.NAJSTARIJA Od 25 fotografija za koje se smatra da su zauvek promenile istoriju, najstarija je ona zabeležena 25. marta 1911. godine, kada je u fabrici Triangle Shirtwaist izbio požar, pri čemu je stradalo 146 osoba. Za tragičan događaj najveću krivicu snosila je uprava fabrike gde su bili zaposleni emigranti. Svakodnevno su bili zaključavani u svoje radne prostorije kako bi vlasnici bili sigurni da će raditi i da neće ništa ukrasti. U trenutku izbijanja požara, na osmom spratu zgrade brave su se zaglavile i radnici su ostali zarobljeni. Neki su uspeli da se spasu skakanjem s prozora, dok je većina izgorela u vatri. Ova tragedija je podstakla poslodavce širom Amerike na povećanje bezbednosti ljudi na radnim mestima.POLITIKA Među fotografijama na kojima su zabeleženi najznačajniji politički događaji naročito zgražavanje javnosti izazvala je ona na kojoj je zabeležen ustanak u južnoafričkom gradu Sovetu, snimljena 1976. godine. Na njoj je prikazan 13-godišnji dečak Hektor Peterson koji umire od metka ispaljenog iz policijskog pištolja. Odmah iza nje našla se fotografija na kojoj su prikazani vojnici generala Džordža Patona kako ulaze u nacistički koncentracioni logor Buhenvald, gde je ubijeno 43.000 ljudi. Kada je saznao za to, general Paton je bio toliko ljut i potresen da je nemačkim civilima naredio marširanje kroz kamp kako bi se svojim očima uverili u to šta su njihovi sunarodnici radili nevinim ljudima. Fotografija Bijafra snimljena je 1969. godine. Kada je istočna Nigerija odlučila da proglasi nezavisnost, vladine snage su blokirale Bijafru i izbio je građanski rat. U njemu je poginulo više od milion ljudi, a još je strašnija bila glad koja je zavladala tim siromašnim područjem. Na antologijskom snimku prikazana su gladna deca koja su zbog nedostatka proteina izgubila snagu kostiju i mišića i lomila se pod sopstvenom težinom.PORTRETI Među portretima posebno mesto zauzima fotografija Ane Frank snimljena 1941. godine. Skrivajući se u potkrovlju kuće u Amsterdamu, Ana je vodila dnevnik sve dok nju i njenu porodicu nacisti nisu pronašli. Bilo je to samo godinu dana pre kraja rata, a Ana i njena sestra ubijene su u kampu Bergen-Belsen, mesec dana pre dolaska savezničkih snaga. Jedan od najpoznatijih portreta svakako je i onaj Vinstona Čerčila snimljen 1941. godine. Njen autor je kanadski fotograf Jusuf Karš. Fotografija je nastala za vreme Čerčilove posete Otavi, a sasvim je neočekivano doživela svetsku slavu. Ovo je jedan od najviše reprodukovanih portreta u istoriji, a pojavio se i na naslovnoj strani magazina Lajf.

Smrt generala

Fotografija javnog smaknuća gerilaca Vijetkonga, snimljena je 1968. godine. Mučno pogubljenje snimio je Edi Adams koji je za svoje delo dobio Pulicerovu nagradu. Pištolj je uperen u Nguyen Ngoc Loan, generala Vijetkonga, kog su pogubili američki vojnici u Vijetnamskom ratu. Događaj su snimile i kamere televizijske mreže NBC, ali Adamsova fotografija stekla je veću slavu.

Ekscentrični genije

Jedna od antologijskih slika najvećeg naučnika dvadesetog veka, Alberta Ajnštajna snimljena je 1951. godine. Zahvaljujući njegovoj teoriji relativiteta, koja je postala osnova svih naučnih postavki u fizici, proglašen je ikonom 20. veka. Iako je važio za inteligentnu osobu, Ajnštajna su smatrali i pomalo otkačenim profesorom, a najbolji dokaz njegove ekscentričnosti uhvaćen je baš na ovoj fotografiji.

Javno smaknuće

Fotografija pogubljenja mladih crnaca snimljena je 1930. godine. Obešeni crnci optuženi su za silovanje belkinje i ubistvo njenog dečka. Javni čin smaknuća posmatralo je 10.000 belaca, skandirajući i pokazujući svoju nadmoć nad, tada potlačenom, crnom rasom.

Atomska bomba

Pred kraj Drugog svetskog rata Japan je odbijao da kapitulira, a Saveznici na čelu sa SAD upotrebili su najubojitije oružje kako bi ih prisilili na prestanak ratovanja. Ova fotografija prikazuje pečurkasti oblak koji se stvorio posle bacanja atomske bombe na Nagasaki 1945. godine. Prva atomska bomba u istoriji bačena je 6. avgusta 1945. na Hirošimu, kada je stradalo 80.000 ljudi. Tri dana kasnije, isti je scenario ponovljen u Nagasakiju s još težim posledicama. Ubijeno je 150.000 ljudi, a materijalna šteta bila je nesaglediva. Jak vetar i visoke temperature prouzrokovale su širenje radijacije koja je ostavila trajne posledice na generacije žitelja tog područja.

Ručak na 69. spratu

Ko bi rekao da ovo nije fotomontaža? Fotografija je naslovljena Ručak na vrhu nebodera, a snimljena je 1932. godine. Slika od koje će se mnogima zavrteti u glavi a prikazuje radnike koji su odlučili da naprave malu pauzu za ručak, i to ni manje ni više nego na vrhu nebodera u izgradnji. Reč je o GE neboderu u Njujorku, a neobični događaj odigrao se na 69. spratu.

Budista u plamenu

Na ovoj fotografiji snimljenoj 1963. godine je budista Thich Quang Duc iz Vijetnama koji se zapalio protestujući protiv progona ljudi njegove vere u Vijetnamu. Svedok potresnog događaja bio je reporter časopisa Njujork tajms Dejvid Halberštam, a ono što je video i osetio vrlo je živopisno opisao: „Jednom mi je bilo dovoljno, nemam više želju da gledam tako nešto. Iz njegovog tela je sukljala vatra, polako se topio, a svuda se osećao miris paljevine i ljudskog mesa. Iza sebe sam čuo neke Vijetnamce koji su ga vređali i dobacivali mu pogrdne reči. Od šoka sam zaplakao.“

Skok iz nebodera

Fotografija Padajući čovek snimljena je 2001. godine. Fotograf koji je snimio čoveka koji je iz nebodera Svetskog trgovinskog centra pokušao da se spase skokom izazvala je bes i ljutnju mnogih Amerikanaca. Objavljena je samo jedan dan posle terorističkog napada 11. septembra 2001. godine, a mnogi su je smatrali nemilosrdnom, uvredljivom i pomalo voajerističkom. Posle objavljivanja ove fotografije, Amerikanci više nisu objavili nijedan snimak s ruševina Svetskog trgovinskog centra. I danas se to područje snima s distance.

Zemlja sa Meseca

Fotografija Zemljin izlazak snimljena je 1968. godine. Fotograf Galen Rouel nazvao je ovaj snimak najuticajnijom fotografijom prirode svih vremena. Snimljena je na Badnje veče 1968. godine. U početku se mislilo da su njeni autori Frenk Borman i Bil Anders članovi misije Apolo 8, međutim, kasnija je istraga pokazala da je fotografiju ipak snimio samo Borman.

Demokratija u praksi

Ova fotografija je nazvana Hejzel Brajant, a snimljena je 1957. godine. Iako je prošlo već četiri godine otkako je ukinuta odredba o razdvajanju studenata crne i bele rase, stvari ipak nisu bile idealne. Prema nekim crncima i dalje se sprovodila represija.

Smrt prijatelja

Ova fotografija je naslovljena Žrtve rata, a snimljena je 1991. godine, tokom Zalivskog rata. Na njoj je prikazan američki narednik u trenutku kad je saznao da je u vreći koja je pored njega, u stvari, telo njegovog prijatelja. Fotografija je postala jedna od najupečatljivijih iz Zalivskog rata. Ovaj sukob će ostati zapamćen i po velikoj cenzuri informacija. Naime, u javnosti nije smela da bude objavljena nijedna vest s ratišta koju prethodno nije proverio Pentagon.

Telom na tenkove

Ovo je verovatno najpoznatija fotografija među onima za koje se smatra da su promenile istoriju. Reč je o protivrežimskim protestima na Trgu Tjenanmen, u Pekingu, a slika je zabeležena 1989. godine. Junak priče je čovek koji je jednostavno pošao na posao, sit ubijanja i nemira na ulicama koji su trajali nekoliko dana. U očajanju je pokušao svojim telom da zaustavi tenkove. Kasnije se popeo na prvi tenk i počeo da viče vozačima da izađu napolje. Tenkisti nisu odustali, a hrabrog čoveka su s lica mesta odvukli prolaznici. Ni danas se ne zna da li je glavni akter sa snimka ostao živ, s obzirom na to da je kineska vlada pogubila mnoge pobunjenike koji su se tada suprotstavili vladavini komunističkog režima.

Ljudska istorija je puna nekih prelomnih trenutaka i različitih obrta. Poenta je što naravno iz realnih objektivnih tehničkih razloga većinu takvim slučajeva nećemo nikada videti. Naravno, mislim na fotoaparate i kamere, koji su tek krajem 19., početkom 20. veka počeli da šljakaju.

Kapiram da bi vam zanimljivo bilo da pogledate par nekih mega poznatih slika koje su u tom fazonu “prelomnih” trenutaka…kada već postoje.

Slika za koju se smatra da je konačno pokrenula Američku javnost protiv rata u Vijetnamu.

7. Decembar 1970. godine.Nemacki kancelar Willy Brandt na kolenima ispred spomenika Jevrejskog ghetta u Varsavi.

Joe Rosenthal, 23-2-1945, Iwo Jima

Roosevelt, Churchill i Stalijn na Jalti 1945

1941. Anna Frank ubijena samo mesec dana pre ulaska saveznickih trupa!

Vojnici Georgea Pattona ulaze u nacistički koncentracioni logor Buchenwald u kojem je ubijeno 43.000 ljudi. Saznavši to, saveznički general Patton bio je toliko besan, da je nemačkim civilima naredio marširanje kroz kamp kako bi se svojim očima uverili šta su njihovi sunarodnjaci radili nevinim ljudima.

1945. Nagasaki, atomska bomba.

1970. Ovaj put američka vojska usmerila je oružije na američku ka američkoj deci. Na slici 14-ogodišnja devojka kleči nad svojim kolegom, momkom koji je pošao u školu i zatekao se medju neredima…

1957. Mlada Elizabeth Eckford 4 godine nakon što je zakonom postala jednaka sa svojim belim sunarodnicima, ponosno dolazi u školu, lica njenih kolega u pozadini govore sve…

1930. Javno vešanje mladih crnaca, pred gomilom belaca koji odobravaju ovo

Vijetnam

Velika depresija, 1929.

Neki su teoretičari fotografije dugo vremena zastupali tezu po kojoj je crnobijela fotografija “umjetničkija” od fotografije u boji, koja je nekako obična, prestvarna. U svojim teorijama išli su tako daleko da su čak određivali za koje je fotografske teme boja prihvatljiva, a za koje nije.

Ako se već na taj način uspoređuje crnobijela fotografija i fotografija u boji, tada se može reći da crnobijele fotografije donose manje vizualnih informacija (detalja) od fotografije u boji, a to može imati za posljedicu da gledatelj biva više uvučen u fotografiju, dok boja, kako bi to danas rekli, stvara stanoviti šum između fotografije i gledatelja. No ta činjenica ipak je bila vidljivija u prvim danima snimanja u boji, kad se gledatelji još nisu privikli na svijet boje, dok danas fotografije u boji doživljavamo kao nešto svakodnevno, gdje boja sasvim sigurno više nije na taj način ometajući čimbenik.

Zašto se većina fotografa, posebice mislimo na amatere danas odlučuje za snimanje u boji, ako se crnobijelom tehnikom postiže veća ekspresija? To je pitanje nazočno posebice danas u doba digitalne fotografije, kad samo jednim pritiskom na aparatu ili u programu za obradu slika obojeni svijet možemo pretvoriti u crnobijeli.

Nakon tih usputnih razmišljanja valja se ponovno upitati što boja može fotografiji dati ili oduzeti?

Boja je svakako jedan od vrlo izražajnih elemenata fotografskog jezika. Gledatelj i te kako odmah uočava, da se njome želi nešto saopćiti. Ako pripada grupi onih koji se gledajući fotografirano ne žele previše angažirati tumačenjima viđenoga, on će sasvim sigurno barem uočiti da se s bojom nešto “čudno” događa. Moramo međutim znati da je danas gledatelj svakodnevno okružen bojom pa je na stanovit način postao i slijep za boje, rekli bismo da ih možda dovoljno ne uočava, što smo naglasili i u prošlom članku.

I boja mora biti u suglasju ili možda sudaru (?) s ostalim fotografskim čimbenicima, pri čemu se posebice misli na svjetlo, kostime, scenografiju, šminku i drugo. Ona skoro nikada nije izražajno sredstvo zatvorena isključivo u svoj svijet i izričaj. Ona je objektivna istina kada se rabi na realističan način i subjektivna laž kada se miješa s maštom. Boja u fotografiji, slično kao i u likovnoj umjetnosti, u službi je umjetnika koji ju može tretirati na svoj način, kako on to želi, može joj dati značenja i funkcije prema svom odabiru i umjetničkom viđenju. Tu se miješaju fizikalni, fiziološki i psihološki, mogli bismo reći znanstveni i simboličko estetsko-dramski, dakle umjetnički pristupi.

Boja u nekom osmišljenom rasporedu može postati simbolom i nositi stanovito značenje koje nadilazi prikazani prizor. Simbolika boje sasvim sigurno za mnoge je izuzetno zanimljivo područje, no i vrlo upitno, i to iz razloga što ne postoji univerzalno simbolično značenje. Što pojedina boja simbolizira, mijenja se od kulture do kulture, ali i od fotografije do fotografije. Simboliku pojedine boje određuje sam autor. Ako on odluči da će crvena boja u njegovoj fotografiji predstavljati (značiti) smrt, onda je to tako, i neovisno o tom što će u nekoj drugoj fotografiji, nekog drugog autora ta ista boja simbolizirati, primjerice, život.

Boja je ujedno i nositelj ugođaja, što se ostvaruje harmonijom ili disharmonijom boja, kao i u slikarstvu. Upravo ta sličnost s likovnim umjetnicima daje i fotografu pravo, ako se za to ukaže potreba, da intervenira i oboji ljudsko lice možda žutom, konja plavom, a nebo zelenom bojom.

Poznato je nadalje da boje i te kako djeluju na čovjeka, pa i na njegov fiziološki sustav, što se može uočiti analizom brzine rada srca, krvotoka i sl. Neke boje djeluju smirujuće, poput hladnih (zelene, plave i drugih), a neke uznemirujuće (crvena, žuta i druge tople boje).

Boja je u fotografiji za mnoge dokaz o realističnosti tog medija, jer zbilja je u boji, pa bi stoga i svaka fotografija snimljena na taj način najbolje svjedočila o dokumentarnosti fotografskog zapisa. Takav pogled na boju jenaturalistički. Boja se tretira na način kako je vidi naše oko, dakle izgledu u zbilji. U tom slučaju boja je materijalni čimbenik, dio prizora koji se fotografira.

Mogli bi reći da na takvim fotografijama boje ima onoliko (količinski) i one (kakvoća) kao i u prizoru. Fotografija je u boji samo stoga što se u tom trenutku u aparatu nalazi film u boji, a ne crnobijeli. Bojom se ništa posebno ne želi izreći.Takvo poimanje boje u krajnjim slučajevima može dovoditi do toga, da su autori ili oni koji gledaju fotografiju toliko opterećeni da bi željeli da na fotografiji imaju maksimalno identičnu situaciju kao u zbilji. Još jednom treba reći da fotografija nije mehanička reprodukcija zbilje pa tako ni boje, već je to medij. Zbilja je zbilja.

Druga mogućnost primjene boje u fotografiji je umjetnička nadogradnja. Mogli bi reći i interpretacija. To su oni tehničko-umjetnički postupci kada se bojom želi nešto dodatno izraziti, odnosno djelovati na promatrača, na njegove emocije i psihu.

Osobe koje gledaju fotografije posebice su osjetljivi na boju. Svatko, ako ne više, barem će uočiti da se s bojom nešto događa. To je naročito vidljivo onda ako boja odstupa od svakodnevnog viđenja boje. Moramo biti svjesni činjenice da smo stalno okruženi bojom i na neki smo način postali “slijepi” za boje.

Dovoljno ih ne uočavamo. No, kod fotografije, kada se boja nalazi unutar okvira, kada je na jedan način organizirana, izvan vanjskog svijeta, to je novi kontekst i tu počinje funkcionirati na drugačiji način.

Boja, kao i u likovnoj umjetnosti, u službi je fotografa koji ju može tretirati na svoj način, kako on to želi, može joj dati značenje i funkcije prema svom odabiru i umjetničkom viđenju. Danas, kad se govori o realizmu u fotografiji, ali i stilizaciji, kad se nalazimo u svijetu raznih programa za obradu fotografija, problem je još složeniji. Što je danas uopće realizam u fotografiji, koliko se fotografirana zbilja razlikuje od prave zbilje. Takva se pitanja najčešće i postavljaju obzirom na boju. Gdje su u stvarnom životu takve zelene livade, takvo plavo nebo, da spomenemo samo ta dva primjera. Ta fotografska zbilja je zaista zamjenska zbilja (virtualna), dosta udaljena od realizma. Svatko stoga može reći da je danas u fotografskom mediju i umjetnosti, teško reći gdje je boja “prirodna”.

U tom smislu pogledajte nekolicinu fotografija uz ovaj tekst.

Zanimljivosti o grafičkom dizajnju (nastavak)

BOJE

Osnovno o bojama

Tri osnovne boje koje sadrži svetlost su crvena, zelena i plava - RGB (Red, Green i Blue). Kada se po dve osnovne boje svetlosti pomešaju u jednakoj količini, tada dobijamo izvedene boje - žutu, cijan i magentu (uz dodatak crne dobijamo tzv. CMYK - cyan, magenta, yellow, and key (black)), a kada se pomešaju sve

3 osnovne boje, dobijamo belu svetlost. Mnogobrojni načini kombinovanja osnovnih boja svetlosti nazivaju se aditivni procesi.

Govor boja

Koliko puta vam se dogodilo da, kad vam skrenu pažnju na nešto u prvi mah prikriveno, počinjete da ga zapažate svuda oko sebe?Zagonetne, strasne, hladne, praktične, boje su beskonačno očaravajuće. Koreni poruka koje šalju boje nalaze se u fizici, biologiji i ljudskim emocijama. Svako ima svoje lične asocijacije na boje, mada postoji značenje boja vezano za socijalno i kulturno okruženje. U stvari, svaka boja ima svoj skup emotivnih i psiholoških značenja.Boje su jedan od osnovnih i najmoćnijih dizajn- erskih alata i verovatno najsubjektivniji. Kombinujte linije u boji na obojenoj podlozi i dobi- ćete, kao magijom, umetnost. Ili, ako primenite i tipografiju, etiketu za vaš novi proizvod.

Da bi poruka koju projektujete bila aktuelna po- trebno je da vaše publikacije, reklame, ambalaža i prezentacije prate trend razvoja boja. Kao što moda svake sezone diktira novu paletu boja garderobe tako postoje boje koje su trend u svetu grafičkog dizajna. To ne znači da dizajner koji radi za banku treba da koristi roze i jarko crvenu boju čak i ako su aktuelne. Generalno, trend se prati u oglašavanju, promociji i prezentaciji dok je korišćenje boja u razvoju korporativnog identiteta mnogo konzervativnije.

„Benetton“, svetski poznati proizvođač garderobe, je iskoristio boje tako što ih je utkao u srž svoje dugogodišnje marketinške kampanje. Poruka „United Colors of Benetton“, praćena fotografijama koje provociraju povezujući suprotstavljena značenja i boje, sažima sve emocije. Na taj način „Benetton“ sugeriše potrošačima da u njihovom proizvodnom asortimanu, inače bogatom bojama, svako može pronaći nešto za sebe.

Saša Đorđević

Psihologija boja

Ako nameravate da se bavite profesionalno kreativnom radom na bilo kom polju umenosti, Vi jednostavno morate razumeti psihologiju boja. Jer, pre svega, boje utiču na raspoloženje. U zavisnosti od toga u kom delu sveta živimo, zavisno od kulture, naše shvatanje i poimanje boja je različito. Značenje i uloga boja vremenom se menjala. Do današnjih dana su psiholozi odredili neke univerzalne osobine boja i njihov uticaj na ljudsku psihu.

Zašto je ovo od tako vitalnog značaja? Prosto, ako dizajnirate web sajt koji je zasnovan na ideji prirode i stvari u vezi sa njom, po svaku cenu izbegavajte ljubičastu jer je ona najređa boja u prirodi. Međutim, ako na Vašem sajtu predstavljate nameštaj, obavezno koristite ljubičastu jer ona ostavlja utisak luksuza, bogatstva i prefinjenosti.

Boje u advertajzingu

Već smo pomenuli da boje mogu - i trebale bi - da imaju značajnu ulogu u dizajniranju Vašeg veb sajta. Postoji mnogo jednostavnih pravila o načinu kako da odaberete prave kominacije boja, a gotovo sva se zasnivaju na tome kako boje utiču na psihu i koje emocije bude.

Na primer, ako prodajete neke proizvode preko interneta, trebali biste da uzmete u obzir ulogu boja u on-line marketingu. Crvena nas podstiče na akciju, budi određenu dozu agresivnosti i uzbuđenja, a u kombinaciji sa sivom podstiče impulsivnost. Kod on-line prodaje, senke crvene, plave i braon su se pokazale kao "najsigurnije". Bela se na poslovnom sajtovima smatra profesionalnom. Kao uostalom i kod dizajniranja vizit karti. Boja je ta koja ostavlja prvi utisak.

Bela boja

Neveste nose belo da simbolizuju nevinost i čistotu. Bela označava svetlost, pa se smatra letnjom bojom. U modi je veoma zastupljena jer je neutralna i slaže se sa svim. Lekari nose bele mantile da ukažu na sterilnost.

U dizajnu, bela je povezana sa profesionalizmom i poslovnošću.Značenje bele boje u kulturama širom sveta:

Zapad: neveste, anđeli, dobrota, bolnice, mir

Istok: sahrane, smrt

Japan: bela odeća označava žalost

Crna boja

Crna je boja autoriteta i moći. U modi je veoma popularna jer čini ljude vitkijim i elegantnijim. Crna je boja "sa stilom" i označava privrženost. Sveštenici nose crnu odoru kako bi istakli svoju privrženost Bogu, a neki modni eksperti došli su do zaključka da žene koje nose crnu odeću izražavaju svoju privrženost muškarcu. Crna odeća čini čoveka otmenim, ostavlja utisak misterioznosti i prepredenosti. Grof Drakula ili drugi vampiri su, na primer, nosili crni plašt.

U dizajnu, crna ostavlja utisak prefinjenosti. I u grafičkom i u web dizajnu, klasična kombinacija crne i bele boje uvek dobro prolazi. Crna je istovremeno i boja žalosti, smrti i tuge.

Evo i nekih ideja za "igranje" sa crnom bojom:

probajte sa desaturnacijom slika za postizanje različitih efekata

počnite sa crnom pozadinom umesto sa belom. Bićete iznenađeni krajnjim rezultatom.

Crvena boja

Crvena je najtemperamentnija boja koja budi najintenzivnija osećanja, ubrzava rad srca i disanje. Takođe, to je boja ljubavi. Crvena odeća upada u oči i čini da ljudi izgledaju masivnije. S obzirom da je ekstremna, crvena boja odeće neće biti od koristi u pregovaranju ili sučeljavanju. Crveni automobili su najčešće mete lopova. Pri dekorisanju, crvena se koristi esencijalno. Roza - nijansa crvene - je više umirujuća, ali jako tonovi ove nijanse umeju da budu razdražljivi. Sportski klubovi u Americi farbaju ormariće u protivničkim svlačionicama u pink, kako bi protivnici izgubili energiju.U dizajnu i umetnosti koristite crvenu kao sporednu boju, da bi na nešto stavili akcenat ili ostavili poseban utisak. Nemojte je koristiti kao glavnu ili jedinu boju. Crvena u kombinaciji sa crnom ostavuće dramatičan utisak, dok je u kombinaciji sa belom mnogo romantičnija.

Plava boja

Boja neba i okeana, plava je najpopularnija među svim bojama. Izaziva suprotne efekte od crvene. Smirujuća, opuštajuća plava boja navodi Vaše telo da luči umirujuće enzime, pa se često koristi u spavaćim sobama. Plava, takođe, može biti hladna i depresivna. Modni stručnjaci savetuju nošenje plave odeće na razgovore za posao, jer ona simbolizuje lojalnost. Ljudi su produktivniji u plavim prostorijama. Neka istraživanja su pokazala čak da i bodi-bilderi mogu da podignu veću težinu u terertanama

ofarbanim u plavo.Plava je već dugo popularna i u umetonosti i u dizajnu. "'Korporativnu" plavu boju koriste velike kompanije, sa velikim uspehom. Pogledajte na primer "Microsotf" .Kulturno značenje plave boje:Čiroki plemena Američkih indijanaca koristila su plavu boju kao simbol poraza i nevolje, u Kini plava boja simbolizuje besmrtnost, u Kolumbiji novac, a na Bliskom istoku predstavlja zaštitničku boju.

Zelena boja

Zelena je trenutno najpopularnija boja za dekoraciju uopšte, simbolizuje prirodu i zdravlje. Najlakša je za oko, a oftalmolozi tvrde da poboljšava vid. Umirujuća je i osvežavajuća. Ljudi pred neke bitne nastupe u javnosti (političari, voditelji, umetnici...) sede u zelenim sobama da bi se opustili. Bolnice često koriste zelenu boju jer pozitivno utiče na psihu pacijenata. U srednjem veku neveste su nosile zelene venčanice kako bi označile plodnost.Tamno zelena je muževna, konzervativna i simboliše zdravlje. Maslinastozelena je baksuzna boja. Modni kreatori odbijaju da korisre ovu boju veče pre revije, da im ne bi donela lošu sreću.U umetnosti i dizajnu treba pažljivo koristiti zelenu boju - ona je veoma jaka i ostavlja snažan utisak. Često se koristi u kombinaciji sa tamno plavim tonovima. Ako se koristi kao glavna boja, može da simboliše novac, pa je banke često koriste.

Žuta boja

Razigrana, sunčana žuta privlači pažnju. Iako se smatra optimističnom bojom, ljudi će u žutim prostorijama biti razdražljiviji, a bebe će više plakati. Ona je najteža boja za oko, ali u blažim varijantama poboljšava koncentraciju. Takođe, ubrzava metabolizam. Ograničite upotrebu žute boje u dizajnu. Ako želite da zadržite pažnju svojih posetilaca, ne opterećujte im oči i živce.Shvatanje žute u kulturama širom sveta:

Zapad: nada, ljubomora, kukavičluk

India: trgovina

Egipat: boja jutra

Kina: hrabrost

Japan: hrabrost

Ljubičasta boja

Kao boja otmenosti, ljubičasta obeležava luksuz, imućnost i prefinjenost. Ženstvena je i romantična. Sa druge strane, zbog izrazito male zastupljenosti u prirodi, ljubičasta boja obeležava i unikatnost.U umetnosti i dizajnu, ljubičasta je veoma popularna.Na Tajlandu, ljubičasta je boja jutra, a na zapadu otmenosti i sofisticiranosti.

SIMBOLI

Znakovi, znaci, Clip Art, žigovi, pečati, oznake, grbovi, rune, amblemi... samo su neke od reči koje označavaju veoma širok pojam pri čemu se uglavnom misli na kreacije nastale nekom tehnikom pisanja, crtanja, slikanja, vajanja, rezbarenja i sl.

Međutim, pojam simbol se koristi i kao opisni pridev kada se ne misli strkitno na neki crtež; "simboli sreće", "sex simbol", "muzički simbol", "statusni simbol", ali mi ćemo se ovde ipak zadržati na onom izvornom značenju.

Nekako sve počinje od pisma...

Pismo je sredstvo prostorne i vremenske komunikacije. U širem smislu to je svaki sistem vidljivih oblika (slika, simbola, znakova i njihovih kombinacija) namerno proizvedenih u svrhu memorisanja i obaveštavanja; u užem smislu, sistem znakova koji predstavljaju određene elemente govornog jezika: pojedine reči, slogove ili glasove. Razlikujemo nekoliko vrsta pisama:

Pojmovno (logografsko)

Slogovno (pojmovno - silabičko)

Slovno (alfabet)

Ovo su tri razvojne faze pisma, Danas se i dalje koriste sve te vrste, mada je najčešće u upotrebi alfabet, a primitivnije razvojne faze, koristimo kao pomoćna sredstva u komunikaciji.

Svako pismo ima sledeće odlike:

tačno definisan konačan skup simbola (slova)

vezano je za određeni jezik koji predstavlja u grafičkom obliku

kombinacijom simbola koji čine pismo i pravopisnih pravila mogu se izraziti sve reči jednog jezika

koristi se za indirektnu komunikaciju između osobe koja piše i osobe koja čita

Postoji mnogo vrsta pisama... slikovno pismo, pojmovno pismo, klinasto pismo, kinesko (japansko, korejsko) pismo, Egipatski hijeroglifi, slogovno ili silabičko pismo, kritsko linearno pismo, hebrejsko kvadratično pismo, Devangari pismo, arapsko pismo, Alfabet (fenički, grčki, latinica, karolinška miniskula, gotička miniskula - gotica, humanistička miniskula, glagoljica, ćirilica, tipografsko pismo, renesansna antikva, prelazna antikva, klasicistička antikva) itd.

Iz većine ovih pisama koriste se pojedina slova ili fragmenti kao simboli i znakovi u savremenom dizajnu, a mnogi su poslužili kao uzori za većinu drugih simbola i znakova...

Kada smo već kod pisma i slovnih oblika (u računarskom žargonu - fontova) inetersantno je napomenuti da u većini programa koji se bave tekstom i grafikom postoje već gotovi "fontovi" koji u sebi sadrže priličan broj prilagođenih i specijalno dizajniranih znakova. Najčešće se ti slovni oblici (fotnovi) zovu Webdings ili Wingdings i obično nose oznaku 1, 2, 3... već zavisno od toga koliko verzija ih ima.

Tkđ. većina grafičkih programa, pa i običnih tekst procesora imaju i specijalne biblioteke tzv. Clip Art-ova, odnosno različitih znakova, simbola, crteža, oznaka i sl. Svakako je najpoznatija biblioteka Office Clip Art-ova koja se u kancelarijskoj (amaterskoj) pripremi brošura, obaveštenja, letaka... najčešće i koristi.

Postoje i profesionalne (komercijalne) biblioteke koje su ili u sastavu profesionalnih programa i alata (Corel, Illustrator, PhotoShop, CAD programi, programi za 3D animaciju i sl.) ili se nabavljaju (kupuju) od kuća koje su ih pravile.

Tu su i brojne biblioteke različitih grafičkih rešenja nezavisnih autora (sportski simboli za pojedina sportska takmičenja, oznake za javne zgrade i institucije, lokalni saobraćajni znakovi...) koje se tkđ. mogu kupiti na web sajtovima koji prodaju takve znakove, Clip artove i fotografije, a najpoznatiji su svakako www.stockxpert.com, www.shutterstock.com i www.stockphoto.com.

Pravilnom upotrebom već gotovih i sopstvenih dizajnerskih rešenja postići ćete najbolji balans vaših usluga i zahteva tržišta. Ponekad zaista nije potrebno da "izmišljate toplu vodu" već da gotova rešenja prilagodite, obradite i ukomponujete sa sopstvenim rešenjima i idejama na obostrano zadovoljstvo i klijenta i grafičkog dizajnera.