Hardver (hardware) predstavlja materijalni dio tj. fiziĉke komponente (dijelove) raĉunara (kućište, monitor, procesor, tastatura, miš, štampaĉ, itd.)

Softver (software) predstavlja skup programa, instrukcija i podataka koji omogućavaju rad raĉunara i unos, obradu, ĉuvanje, prenos i prezentovanje podataka.

Skup programa

u sistemu

sistemski

programi

Operativni

sistem

Usluţni

programi

Kompajleri

/prevodioci

drajveri

aplikativni/korisniĉki

programi

Opšte namjene

Posebne

namjene

SISTEMSKI – skup programa koji upravljaju radom raĉunara ili pomaţu korisniku da zadaje svoje zahtjeve raĉunaru.

APLIKATIVNI – skup programa namijenjenih za realizaciju korisniĉkih zahtjeva

OPERATIVNI SISTEM (OS) – kompleksan program koji upravlja hardverom raĉunara

KOMPAJLERI – programi prevodioci, prevode program pisan u nekom programskom jeziku na mašinski jezik

DRAJVERI – programi za pravilno korištenje raznih perifernih ureĊaja

POMOĆNI USLUŢNI PROGRAMI – programi za arhiviranje, programi za odrţavanje sistema i sl.

Operativni sistem upravlja:

Procesorom

Memorijom

Ulazno/izlaznim jedinicama

Podacima

Drugim programima

DOS ◦ MS DOS 1.0 (1981.) – prva verzija ◦ MS DOS 6.22 (1994.) – posljednja verzija

Windows LINUX

UNIX

MS Windows 1.xx (predverzija 1983.)

MS Windows 2.xx (za mikroprocesor "386")

MS Windows 3.xx (pravi GUI, Program i File

Manager)

MS Windows 3.11 (zadnje verzije koje su još

imale DOS ispod)

Windows NT workstation

MS Windows 95

MS Windows 98

Windows 98 SE

MS Windows Me (Millenium Edition)

Windows 2000 ◦ Windows 2000 Professional

◦ Windows 2000 Server

◦ Windows 2000 Advanced Server

◦ Windows 2000 Datacenter Server

Windows XP ◦ Professional Edition

◦ Home Eition

◦ Media Center Edition

Windows Vista

Windows 7

Prva verzija Windows NT je bila 3.1

32-bitni operacijski sistem

Windows NT 3.51 (razvoj u dva smjera)

Windows NT 4.0

vrste operativnih

sistema

jednokorisniĉki

jednoprogramski višeprogramski

višekorisniĉki

jednoprogramski višeprogramski

Jednokorisniĉki-jednoprogramski (DOS)

Jednokorisniĉki-višeprogramski (Windows)

Višekorisniĉki-jednoprogramski

Višekorisniĉki-višeprogramski (UNIX)

JEDNOKORISNIĈKI – svi raĉunarski resursi stavljaju se na raspolaganje samo jednom korisniku. ◦ Jednoprogramski OS mogu nadzirati rad samo jedne

aplikacije, dok je pokretanje više aplikacija onemogućeno (primjer: MS DOS).

◦ Višeprogramski OS mogu pokrenuti više aplikacija istovremeno uz korištenje jednog procesora, te omogućuju prelazak iz jedne u drugu aplikaciju (multi-tasking). (primjer: MS Windows 95 pa nadalje).

VIŠEKORISNIĈKI – upravlja radom raĉunara koji radi pod jednim OS. Budući da se radi o većem broju raĉunara koji istovremeno mogu raditi na razliĉitim aplikacijama, takav je sistem višeprogramski sistem.

DOS – tekstualni interface

Windows – grafiĉki interface

DOS – jedan program

Windows – više programa “istovremeno”

Programi za obradu teksta EDIT, Wordstar, WordPerfect (stari programi)

MS Word Ventura Publisher

TeX HTML (Hiper Text Markup Language)

Programi za obradu crteţa i slika CorelDraw, Corel Photo Paint

Paintbrush, Paint Shop Pro MS Photo Editor

Painter

Programi za rad sa baza podataka Paradox, dBase, Clarion

MS Access

Ingres, Informix, Oracle

Tabliĉni kalkulatori – rad sa tabelarnim podacima Lotus 123

MS Excell

Antivirus programi ◦ Sophos

Internet alati ◦ MS FrontPage

◦ Dreamweaver

◦ ...

Teško se mogu svrstati u neku od kategorija Vrste štetnih programa: Virusi Trojanski konji Kameleoni Softverske bombe Logiĉke bombe Vremenske bombe Crvi

ANTIVIRUSNI PROGRAMI Detektori (scaners) – samo ispituju prisustvo

virusa Ĉistaĉi (cleaners) – pokušavaju oporaviti

datoteku, ako ne uspiju izbrišu je Štitovi (shields) – pokušavaju sprijeĉiti zarazu

raĉunara

Norton Antivirus, McAfee VirusScan Deluxe, Sophos Antivirus, F-Prot Professional ...