Alfa univerzitet

Univerzitet u PritiniEkonomski fakultetMaster akademske studije

Lizing i kredit kao izvori finansiranja projektaSeminarski rad iz predmeta:

Evaluacije investiconih projekata

mentor: kandidat:Prof. dr Sreko Milai Vasi Marko 12/12U Kosovskoj Mitrovicifebruar 2013

SADRAJ31.0 FINANSIRANJE PUTEM LIZINGA

31.1 UVOD I POJAM LIZINGA

41.2 LIZING AKTIVNOSTI I ODNOSI

61.3 OGRANIENJA PROPISANA U VEZI SA ZAKLJUENJEM UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU

61.4 PRAVA I OBAVEZE

81.5 SPECIFINOSTI I KOMPARATIVNE PREDNOSTI

91.6 NA TA SVE TREBA OBRATITI PANJU PRILIKOM ZAKLJUENJA UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU?

112.0 VRSTE LIZINGA

132.1 KARAKTERISTIKE KALKULACIJE LIZING ARANMANA

153.0 FINANSIRANJE PROJEKATA PUTEM KREDITA

194.0 Z A K LJ U A K

20Literatura

1.0 FINANSIRANJE PUTEM LIZINGA

1.1 UVOD I POJAM LIZINGALizing se u Evropi pojavljuje u periodu izmeu 1950. i 1960. godine, mada se u SAD-u pojavio kao novi nain finansiranja nekretnina znatno pre II svetskog rata, tanije oko 1930. godine. Lizing (engl. Leasing) je poslovni odnos izmeu dva pravna ili fizika lica, u kome jedno lice, uz naknadu, ustupa drugom na dogovoreno vreme, pravo na korienje odreenog prostora i/ili opreme za obavljanje njegove delatnosti. Ova vrsta poslova karakteristina je za zemlje u tranziciji, u kojima preduzea obino nemaju dovoljno novca da uloe u kupovinu nove opreme ili tehnologije, pa do takvih resursa dolaze lizingom. Uslovi zakupa reguliu se ugovorom, kojim se pored ostalog utvruje vrednost zakupnjenih dobara, rok lizinga, visina i nain plaanja zakupnine u odgovarajuim ratama i dr. Prema svetskoj praksi u zavisnosti od roka na koji se daje resurs zavisi i zakupnina - odnosno to je rok krai ona je vea.Ovaj metod omoguuje privrednim preduzeima da nabavljaju opremu, a da pritom ne moraju angaovati sredstva amortizacije i poslovnog fonda. Umesto da kupe novu opremu, sopstvenim sredstvima ili kreditom, privredna preduzea se obraaju lizing drutvu (preduzeu) iznajmljujui traenu opremu na odreeno vreme, uz odgovarajue uslove i odgovarajue naknade.

Predmet ugovora o finansijskom lizingu moe biti svaka pokretna nepotrona stvar (oprema, postrojenja, vozila i drugo).Prednosti lizinga su sledee:

Ne uplauje se depozit kao kod kredita. Potpisivanjem ovih poslova ne umanjuje se kreditna sposobnost primaoca lizinga. Sredstva za otplaivanje rata izdvajaju se iz tekuih prihoda ime oprema otplauje samu sebe. Finansijski razlozi - Kljuna prednost finansijskog lizinga u odnosu na druge vidove finansiranja proistie iz injenice da je davalac lizinga formalno-pravni vlasnik predmeta lizinga tokom trajanja ugovora o lizingu, to mu omoguuje preuzimanje veeg rizika u smislu kreditne sposobnosti potencijalnog klijenta. Iz tog razloga je ovakav vid finansiranja pogodan za novoosnovana mala i srednja preduzea, preduzetnike i sve klijente sa slabijom kreditnom sposobnou, odnosno klijente koji ne raspolau sredstvima koja bi mogli da ponude na ime obezbeenja kredita. Naime, davalac lizinga donosi odluku o odobravanju finansiranja ne samo na osnovu kreditne sposobnosti klijenta (to je dominantan faktor pri odluivanju o odobravanju bankarskog kredita i odreivanju sredstava obezbeenja koja banke zahtevaju) ve i na osnovu procene stepena utrivosti predmeta lizinga, odnosno mogunosti da se predmet lako i po realnoj ceni proda na tritu.

Jednostavnija procedura - Procedura odobrenja finansiranja je najee kraa u odnosu na tradicionalne vidove finansiranja. Razlog tome je to se dodatna sredstva obezbeenja (npr. hipoteka) najee ne zahtevaju, a davaoci lizinga esto imaju uspostavljenu poslovnu saradnju sa isporuiocima predmeta lizinga. Sve navedeno utie na smanjenje transakcionih trokova.

Specijalizacija i iskustvo davaoca lizinga - Dodatna prednost finansijskog lizinga jeste mogunost davaoca lizinga da predmet pribavi pod povoljnijim uslovima, na osnovu saradnje sa isporuiocem predmeta lizinga i prometa koji isporuilac ostvaruje preko njega. Pored toga, davalac i primalac lizinga mogu, u sklopu ovog aranmana, da ugovore i usluge odravanja, servisiranja, zamene delova, tehniko-tehnolokog unapreenja, obuavanja osoblja primaoca lizinga za korienje predmeta lizinga i sl.

1.2 LIZING AKTIVNOSTI I ODNOSI

Lizing aktivnosti se najee odvijaju izmeu tri poslovna partnera:

1. primaoca, odnosno korisnika investicione opreme (najee je to proizvodno preduzee),

2. isporuioca, odnosno proizvoaa ili prodavca traene investicione opreme,

3. lizing drutvo (finansijer), koje investicionu opremu kupuje od proizvoaa i stavlja na raspolaganje primaocu (korisniku).U praksi preovlauju trostrani odnosi u lizingu (indirektni lizing), mada su mogui i dvostrani odnosi (direktni lizing), u partnerstvu su tada samo primalac i isporuilac investicionog dobra. Korisnik je potencijalni kupac koji je kupovinu opreme odgodio, ali je istu istovremeno uveo u sopstveno korienje, dok je isporuilac proizvoa koji opremu nije prodao, ali je ipak doao do finansijskih sredstava neophodnih za kontinuelnost svoje proizvodnje.Sam pojam opreme koja se koristi u lizingu se proirio gotovo na sva trajna potrona dobra, do kompletnih fabrikih postrojenja. Korisnici lizinga, po pravilu, nisu u stanju da kupe neophodna investiciona dobra, ili smatraju da raspoloiva finansijska sredstva mogu bolje usmeriti u obrtnoj sferi. Lizingom oni uvaju sopstveni kapital, a istovremeno doprionose i sopstvenoj likvidnosti na dugi rok, s obzirom da se lizing plaa zakupninom koja potie iz tekueg prihoda dotinog preduzea. Proizvoai opreme, najee nisu u stanju da kreditiraju njenu kupovinu, naroito ako je oprema velike vrednosti (elektronski raunarik, brodovi, transportni avioni i sl.), pa smatraju korisnim, ako je njen plasman ostvaren posredstvom neke finansijske agencije da je ne prodaju potencijalnom kupcu ve da je stave na raspolaganje uz neku primerenu naknadu koja je obostrano prihvatljiva za poslovne partnere. Za vreme trajanja ovog posla primalac ima pravo upotrebe opreme, a lizing drutvo pravo na naknadu u ratama s tim da rate obuhvataju sve trokove lizinga (trokove posredovanja) i dobit. Po isteku ugovora korisnik moe da odabere sledea reenja:

1. da produi ugovor o lizingu uz snienu cenu naknade, 2. da korienu opremu vrati,

3. da lizing opremu otkupi, ali po znatno nioj ceni od one koju je imala u momentu zakljuivanja lizing posla.

Lizing zakupnina se odreuje u mesenim ratama, tromeseno, polugodinje i godinje, kako to partnerima u lizing poslu najvie odgovara. Primeri iz prakse ukazuju da se najee koristi meseni obraun lizing zakupnine. Lizing posao se najee ugovara na etiri do pet godina, s tim da se ugovara najdue do deset godina, a kod nekretnina i do dvadeset godina.U poslovima lizinga, za razliku od klasinih kupoprodajnih poslova, vlasnitvo nad predmetom zakupnine ostaje nepromenjeno. Postupak plaanja zakupnine se najee utvruje na dva naina:

a) linearno

b) degresivno

Koji e se postupak plaanja zakupnine primeniti zavisi od sadrine lizing ugovora i karaktera lizing opreme.1.3 OGRANIENJA PROPISANA U VEZI SA ZAKLJUENJEM UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU

U pogleduvrednosti predmeta lizinga - Ugovorena nabavna vrednost predmeta lizinga ne moe biti manja od 2.000 evra;

U pogleduroka na koji se ugovor o finansijskom lizingu zakljuuje - Minimalni rok na koji se ugovor o finansijskom lizingu zakljuuje ne moe biti krai od dve godine;

U pogleduvisine uea(iznos koji primalac lizinga plaa davaocu lizinga u skladu s ugovorom o lizingu i koji se iskazuje u odnosu na bruto nabavnu vrednost predmeta lizinga), kao i odnosa ukupnih prihoda prema ukupnoj zaduenosti :

1. za pravna lica nema nikakvih ogranienja,

2. za fizika lica ogranienja postoje ako je ugovor o lizingu zakljuen na period do deset godina, u kom sluaju su ogranienja sledea:

a) primalac lizinga je obavezan da davaocu finansijskog lizinga uplati uee u iznosu koji ne moe biti manji od 20% iznosa bruto nabavne vrednosti predmeta lizinga.b) ukupna zaduenost primaoca lizinga (zbir iznosa ugovorene rate lizing naknade, drugih kreditnih obaveza i obaveza po osnovu jemstva) ne moe biti vea od 30% ukupnih redovnih prihoda primaoca lizinga.

1.4 PRAVA I OBAVEZE

Pravo svojine nad predmetom lizinga, tokom trajanja ugovora o finansijskom lizingu, pripada davaocu lizinga, pri emu se tim ugovorom moe predvideti pravo opcije otkupa predmeta lizinga. Primalac lizinga ima puno ovlaenje da predmet lizinga dri i sve koristi uiva nesmetano tokom trajanja ugovora o finansijskom lizingu, ali ujedno snosi sve rizike i trokove koji proizlaze iz prava vlasnitva, iako formalno-pravno nije vlasnik predmeta lizinga.

Prava, obaveze i odgovornosti davaoca lizinga:

pravo na raskid ugovora ukoliko primalac lizinga ne plaa ugovorenu naknadu;

pravo na povraaj predmeta lizinga i naknadu pretrpljene tete po tom osnovu;

pravo na izdvajanje predmeta lizinga (izluno pravo) iz steajne mase u sluaju steaja primaoca lizinga;

poseban postupak preuzimanja predmeta lizinga u dravinu u sluaju neplaanja lizing naknade, pri emu je sud duan da u roku od tri dana od dana podnoenja zahteva donese reenje o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga, a postupak oduzimanja predmeta lizinga sprovodi se u roku od tri dana od dana donoenja tog reenja;

obaveza pribavljanja predmeta lizinga prema specifikaciji primaoca lizinga;

davalac lizinga je duan da primaocu lizinga urui informativnu ponudu pre podnoenja zahteva za finansiranje;

pre zakljuenja ugovora o lizingu, davalac lizinga je duan da saini konaan obraun lizing naknade i drugih trokova u vezi s lizingom i da ih podnese na uvid primaocu lizinga;

kada je ugovorom o lizingu predviena mogunost izmene ugovorene rate lizing naknade, davalac lizinga je duan da precizno odredi nain, uslove i rokove izmene te rate;

davalac lizinga, uz konani obraun, primaocu lizinga obavezno uruuje i plan otplate koji je sastavni deo ugovora o lizingu;

u sluaju promene nekih od uslova iz ugovora o lizingu, davalac lizinga je obavezan da saini i urui primaocu lizinga novi konani obraun i novi plan otplate;

odgovornost prema primaocu lizinga za pravne nedostatke predmeta lizinga (ukoliko tree lice polae neko pravo na predmetu lizinga koje primaocu lizinga iskljuuje, umanjuje ili ograniava neometanu dravinu predmeta) i odgovornost prema primaocu lizinga za pretrpljenu tetu po tom osnovu.

Prava, obaveze i odgovornosti primaoca lizinga:

pravo na raskid ugovora o finansijskom lizingu ukoliko predmet nije isporuen u skladu s ugovorom (ako isporuilac predmet ne isporui, isporui s docnjom ili ako predmet ima materijalni nedostatak), pravo na naknadu tete po tom osnovu i pravo na obustavljanje isplate naknade do isporuke koja je u svemu u skladu s ugovorom o lizingu;

naknadne izmene ugovora o isporuci sa ijom sadrinom se primalac lizinga nije saglasio ne proizvode dejstvo prema primaocu lizinga, osim ako on na njih ne pristane;

obaveza preuzimanja predmeta lizinga na nain, u vreme i na mestu predvienim ugovorom;

obaveza odravanja predmeta lizinga;

obaveza plaanja rata lizing naknade i drugih trokova koji nastaju zakljuenjem ugovora;

obaveza osiguranja predmeta lizinga;

odgovornost za sluajno unitenje ili oteenje predmeta lizinga od momenta preuzimanja predmeta.

Obaveze i odgovornosti isporuioca predmeta lizinga:

obaveza isporuke predmeta lizinga primaocu lizinga na nain, u vreme i na mestu koji su predvieni ugovorom o isporuci;

odgovornost prema primaocu lizinga za materijalne nedostatke predmeta lizinga.

1.5 SPECIFINOSTI I KOMPARATIVNE PREDNOSTI

Finansijski lizing predstavlja jedan od naina finansiranja ulaganja u osnovna sredstva, odnosno pokretna nepotrona dobra, i javlja se kao alternativa sopstvenim sredstvima, bankarskim kreditima i zaduivanju putem emitovanja dunikih hartija od vrednosti.

Ovaj oblik finansiranja se esto poredi s bankarskim kreditima, jer su po nekim karakteristikama slini (otplata u unapred odreenim ratama, kamata, nain knjigovodstvenog evidentiranja i sl.). Meutim, karakteristike finansijskog lizinga koje ga sutinski odreuju u odnosu na ostale vidove finansiranja su sledee:

finansiranje se uvek odobrava za tano odreeni predmet,

nabavku predmeta vri davalac lizinga, a ne primalac lizinga,

davalac lizinga je vlasnik predmeta tokom perioda vaenja ugovora o lizingu,

predmet lizinga ujedno predstavlja sredstvo obezbeenja naplate, zbog ega davalac lizinga esto ne zahteva druga sredstva obezbeenja,

davalac lizinga ima punu zatitu u sluaju unitenja ili oteenja predmeta (osiguranje predmeta), neplaanja lizing naknade (povraaj predmeta lizinga po posebnom postupku), steaja ili likvidacije primaoca lizinga (izlunopravo).

1.6 NA TA SVE TREBA OBRATITI PANJU PRILIKOM ZAKLJUENJA UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU?

Bruto nabavna vrednost Bruto nabavna vrednost predmeta lizinga razlikuje se u zavisnosti od isporuioca, ali moe da se razlikuje i zavisno od uslova koje davalac lizinga ima kod isporuioca. Primalac lizinga ima interes da ta vrednost bude to povoljnija za njega, jer njegove obaveze prema davaocu lizinga zavise od tog iznosa (pogledati i taku Uslovi ugovora o isporuci).

Preostala vrednost Ugovaranje preostale vrednosti predmeta lizinga umanjuje visinu pojedinane rate, ali stvara obavezu primaoca lizinga da po isteku perioda na koji je ugovor o lizingu zakljuen plati vei iznos ukoliko eli da predmet lizinga pree u njegovo vlasnitvo. To znai da bi primalac lizinga, tokom perioda u kome plaa nie rate, trebalo da tedi odreeni iznos kako bi bio u mogunosti da obezbedi vee plaanje u budunosti.

Trokovi osiguranja Osiguranje predmeta lizinga je zakonska obaveza primaoca lizinga, s tim to davalac lizinga tu obavezu ugovorom moe preuzeti na sebe. Naknada tete se isplauje davaocu lizinga. Troak osiguranja nije ukljuen u efektivnu stopu lizing naknade.Ukoliko davalac lizinga odreuje drutvo za osiguranje kod koga e predmet biti osiguran, primalac lizinga gubi mogunost da izabere drutvo sa najpovoljnijim uslovima osiguranja. Takoe, treba obratiti panju na to kako je regulisan odnos izmeu davaoca i primaoca lizinga u sluaju nastanka tete, tj. da li i pod kojim uslovima primalac lizinga ima pravo na deo naknade koju isplauje drutvo za osiguranje. Poeljno je da ovi odnosi budu regulisani ugovorom.

Efektivna stopa lizing naknade(ELIN) ELIN prikazuje relativnu cenu finansiranja koje vam davalac lizinga odobrava na nain da obezbeuje uporedivost uslova finansiranja razliitih davalaca lizinga, kao i davalaca lizinga i banaka. Na visinu ove stope utie visina nominalne kamatne stope, iznos drugih trokova koji nastaju zakljuenjem ugovora o finansijskom lizingu, ali i momenat nastanka novanih tokova, odnosno plaanja po lizingu.

Drugi trokovi koji nastaju zakljuenjem ugovora o finansijskom lizingu Drugi trokovi (trokovi obrade zahteva, upisa ugovora o lizingu u registar finansijskog lizinga, poreza, naknade za opciju otkupa i dr.) veoma su bitni sa aspekta poreenja razliitih ponuda za finansiranje. Postoji mogunost da se niske kamatne stope kompenzuju visokim drugim trokovima koje naplauje davalac lizinga.

Valutna klauzula Preuzimanjem obaveze iji je iznos indeksiran u nekoj stranoj valuti vi preuzimate i znatan devizni rizik, osim u sluaju kada imate redovan novani priliv u istoj toj valuti. Davalac lizinga ugovara deviznu klauzulu kako bi se zatitio od rizika promene deviznog kursa u sluaju kada su njegove obaveze (izvori finansiranja) denominirane u toj valuti. Ukoliko ste ipak spremni da snosite rizik promene deviznog kursa, obratite panju na kurs po kome se vri preraun visine rate lizing naknade. Da li je re o srednjem ili prodajnom kursu? Da li se primenjuje kurs na dan dospea rate lizing naknade ili na dan uplate?

Pravo opcije Da li imate pravo da po isteku perioda lizinga otkupite predmet lizinga i pod kojim uslovima? Da li je to u skladu s vaim potrebama, ili elite da, po isteku tog perioda, pribavite potpuno nov predmet? Davalac lizinga ovo pravo moe da uslovi plaanjem odreene naknade cena opcije.

Uslovi prevremene otplate Ukoliko ste planirali da tokom perioda trajanja lizinga utedite odreena novana sredstva kako biste prevremeno otplatili ostatak lizing naknade i otkupili predmet lizinga, vodite rauna o tome da prevremena otplata ne moe da nastupi pre isteka roka od dve godine. Najee se u tom periodu otplati i vei deo kamate glavnica preostalog dugaesto ne opada srazmerno proteklom periodu, to moete da vidite iz Plana otplate. Pored navedenog, obratite panju i na to da li e i na koji nain davalac lizinga obraunati troak prevremene otplate, koji u nekim sluajevima moe da bude daleko od zanemarljivog. Zbog svega navedenog, dobro procenite opravdanost prevremene otplate pre nego to se odluite na taj korak.

Mogunost promene nominalne kamatne stope Posebno treba obratiti panju na odredbu ugovora kojom se ureuje pravo davaoca lizinga da tokom trajanja lizing ugovora izvri promenu visine lizing rate. Najee je to situacija u kojoj dolazi do poveanja EURIBORA-a ili neke druge referentne kamatne stope (vrsta kamatne stope na domaem ili meunarodnom finansijskom tritu u odnosu na koju se odreuje kamatna stopa u konkretnom poslu). Tako, npr., EURIBOR predstavlja kamatnu stopu na depozite u evrima na meubankarskom tritu. U zavisnosti od ronosti depozita, razlikuje se nedeljni, dvonedeljni, tronedeljni, meseni, tromeseni i sl. EURIBOR. Razlog zbog kojeg davaoci lizinga ugovaraju ovakvu odredbu jeste zatita od rizika promene kamatne stope i najee predstavlja indikator da se kamata koju davaoci lizinga plaaju svojim poveriocima odreuje prema istoj referentnoj kamatnoj stopi. Za primaoca lizinga bitno je da zna da poveanje EURIBOR-a povlai za sobom poveanje visine njegove budue mesene obaveze prema davaocu lizinga i poveanje ukupne kamate, koju e morati da plati. Ukoliko je ugovorom predvieno pravo primaoca lizinga da predmet otkupi na kraju perioda lizinga, izmena visine rate lizing naknade stvara i obavezu plaanja dodatnog PDV-a zbog promenjene osnovice za njegov obraun.

Ugovorom o finansijskom lizingu treba da bude precizno odreeno na koji nain e promena referentne kamatne stope uticati na promenu rate lizing naknade.2.0 VRSTE LIZINGAPored osnovne podele po predmetu lizing posla na: lizing nekretnine i lizing pokretna dobra, javlja se i podela na lizing kompletnih postrojenja (plant leasing), u uslovima kada se u lizing ugovoru istovremeno unose graevinski objekti i procena opreme.

Podela uslovljena ueem partnera u lizing poslu (korisnika, proizvoaa i finansijera) moe biti: direktni i indirektni lizing.

U zavisnosti od sadraja lizing ugovora, postoji vie vrsta lizing poslova. 1. Najkarakteristiniji lizing poslovi su:

2. operativni lizing ili lizing na krae vreme, po pravilu kree od amortizacionog veka investicionog dobra. Zakupnina je manja od vrednosti dobra, a davalac dobra (proizvoa ili lizing drutvo) snosi trokove osiguranja, takse, tehniko servisiranje, kamate i rizike od trine zastarelosti koje plaa korisnik lizing zakupnine.

3. kapitalni lizing, koji predvia i prenos vlasnitva nad korienim dobrom nakon isteka ugovora o lizingu. Vrednost naknade obino nije manja od 90% vrednosti investicionog dobra u momentu zakljuivanja ugovora.

4. obnavljajui lizing podrazumeva ukljuivanje zamene koriene opreme po isteku ugovorenog roka, po pravilu savremenijom opremom.

5. lizing prodaja uz povraaj je vrsta lizinga kada je investiciono dobro prodato, s tim da ga vlasnik prodavac, uzima natrag od kupca na osnovu uslova ugovora o lizingu. Tu spadaju nekretnine (poslovne i druge zgrade) koje se malo troe korienjem.Prema MRS 17 lizing se deli na dva osnovna oblika:

1. Finansijski ( kapitalni ) lizing

2. Operativni ( poslovni ) lizing

Lizing se klasifikuje kao finansijski lizing ukoliko se sa njim sutinski prenose svi rizici i koristi povezani sa vlasnitvom na zakupca. Lizing se klasifikuje kao operativni lizing ako se njim ne prenose sutinski svi rizici i koristi povezani sa vlasnitvom, tj. rizici i koristi ostaju na zakupodavcu.Finansijski lizing pripada vrsti indirektnog lizinga u kojem se javljaju sledei subjekti:

1. organizacija korisnik lizinga

2. organizacija prodavac lizinga3. lizing drutvo finansijer

Ukljuivanje finansijskog lizinga u reprodukcione tokove preduzea ima sledea osnovna obeleja:

1. ugovoreno vreme trajanja je u granicama ekonomskog veka korienja investicionog dobra

2. organizacija korisnik opreme, odabira opremu koja se moe dobiti lizingom i preuzima je uz avans i plaa mesenu zakupninu lizing drutvu kao finansijeru

3. organizacija davalac opreme (proizvoa ili prodavac) posle isporuuje opremu po nalogu lizing drutva. Davalac opreme prima lizing naknadu za izdatu opremu i to u gotovini.

4. lizing drutvo, angaujui sopstveni kapital, posreduje u lizing poslu finansijskim sredstvima. Preko lizing drutva se ostvaruje primopredaja lizing opreme.

5. lizing izmeu privrednih subjekata u zemlji pojavljuje se u zadnje vreme i u naoj privrednoj praksi. Karakteristian primer je prisutan kod proizvoaa poljoprivredne opreme koja se ustupa poljoprivrednim gazdinstvima na odreeno vremensko korienje (npr. kombajni, traktori i sl.). Isto tako pojavljuje se i izmeu proizvoaa graevinske opreme i graevinskih preduzea (na lizing se ustupaju bageri, kranovi i sl.).

6. meunarodni lizing lizing izmeu privrednih subjekata iz zemlje i inostranstva, najee se pojavljuje kod uvoza opreme i drugih trajnih dobara velike vrednosti. Meunarodni lizing je posebno izraen kod unosa kompletnih industrijskih linija postrojenja neophodnih domaoj industriji da bi bila konkurentna na svetskom tritu. Lizing opreme definie rok zakupa opreme od 6 do 8 godina, to odgovara i vremenu njene amortizacije. Pri zakljuivanju ugovora o lizing opremi utvruju se dva roka:a) neopozivi (4-6 godina)

b) opozivi (rezidualni) u kojem se ugovor o lizingu moe otkazati

Lizing nepokretnih dobara (objekata i opreme vee finansijske vrednosti) izdaje se na dui period i to esto od 15 do 20 godina. Za razliku od lizing opreme, kod lizinga nepokretnih dobara korisnik lizinga je duan da odrava opremu i zgrade.Operativni lizing:

to je aranman sa rokom, najee 4 godine ili manje

predmet ovog zakupa su kompjuteri, automobili

rok zakupa je krai od predvienog ekonomskog veka trajanja sredstva jer se kod

ovih sredstava brzo smanjuje efikasnost i zastarevaju

ugovor o poslovnom lizingu sadri klauzulu o odravanju sredstava, kojom se zakupodavac obavezuje da ce plaati odravanje, osiguranje i porez na promet prilikom njihove nabavke.

sadri klauzulu o opozivu

2.1 KARAKTERISTIKE KALKULACIJE LIZING ARANMANAKarakteristika svakog lizing aranmana jeste da poseduje odgovarajuu dokumentaciju. Dokumentacija treba da sadri: 1. tehniko-tehnoloki deo

2. ekonomsko-finansijski deo

3. ugovor o lizing aranmanu

Tehniko-tehnoloki deo elaborata treba da sadri: a) procenu svrsishodnosti uzimanja i korienja opremeb) tehniko-tehnoloke karakteristike opreme

c) proizvodne karakteristike opreme

d) uvoenje i korienje opreme

e) odravanje lizing opreme

Ekonomski deo elaborata treba da sadri proizvodne efekte korienja lizing opreme (poveanje obima proizvodnje, poveanje usluga, produktivnosti rada...). Finansijski deo elaborata treba da sadri elemente putem kojih e se utvrditi vrednost opreme, trokovi zakupa, prihodi od lizing zakupa i sl. Ugovor o lizing aranmanu predstavlja zavrni deo elaborata putem kojeg se blie odreuju svi elementi dati u elaboratu. Treba da sadri: ugovorne strane, detaljan opis predmeta, naziv i koliinu opreme, njenu ukupnu vrednost, rok isporuke, kao i rok zakupa i ratu zakupnine, garanciju, nain preuzimanja opreme...Ugovorom o lizingu se definie da korisnik lizing aranmana ima obavezu da u odreenoj vremenskoj dinamici plaa utvrenu zakupninu.Za sve vrste lizing poslova karakteristino je da ih prate lizing kalkulacije. Praktina iskustva ukazuju da se kalkulacije prave kod lizing poslova do godinu dana i preko godinu dana.Kalkulacije za lizing posao do godinu dana treba da sadre:

1. godinju vrednost zakupnine

2. iznos carine

3. iznos uvozne takse

4. iznos uvoznih trokova

redovan rashod

5. proviziju uvoznika

6. ugovoreni rok otplate

preduzea

7. cenu kotanja lizinga

8. broj rata (od 2 do 12)

9. vreme plaanja zakupnine

10. nain plaanja zakupnine Pri isteku zakupa lizing oprema se najee otkupljuje i njena cena (obino nia) prevodi se u materijalna ulaganja i plaa se iz investicionih sredstava.

Svaki lizing aranman preko godinu dana smatra se materijalnim ulaganjem. Po otplati ugovorene cene lizing oprema postaje vlasnitvo zakupca, te se unosi u poslovne knjige kao oprema i ostala osnovna sredstva (materijalna ulaganja). Meutim, ukoliko zakupnina ne obuhvata i otkup ostatka vrednosti opreme, tada se najee ista vraa vlasniku ili otkupljuje po ugovorenoj ceni.

Ukoliko izmeu proizvoaa i korisnika lizing opreme postoji posrednik tada kalkulacija mora da ima svoje posebne elemente, a to su:

provizija lizing organizacije

porez na promet

otkupna cena ostatka opreme i sl.

2.2 EKONOMSKO-FINANSIJSKE SPECIFINOSTI LIZINGA

Sve vrste lizinga imaju za cilj da na nov i savremen nain ubrzaju proirenje izvora finansiranja tokova reprodukcije i na osnovu toga se smatra da finansijski lizing nije kredit ve samostalni izvor finansiranja i zbog toga to korisniku omoguava poveanje kapaciteta proizvodnje dobiti i to bez poveanja stepena zaduenosti.

Smatra se da je lizing i jedan od najskupljih naina finansiranja, izmeu ostalog zbog:

1. komparativnih kalkulacija (kupovina za gotovo, kupovina na kredit)2. velike konkurencije i kratkog trinog veka

3. jednokratnih poslova velikog trinog obima (npr. svetska takmienja, sezonske priredbe, nauna istraivanja i sl.)

4. zbog kupovine opreme visoke vrednosti koja moe ostati nedovoljno iskoriena

Pored brojnih prednosti postoje i nedostaci lizing poslova, ti nedostaci se odnose na sledee injenice: da je korisnik u ekonomski nepovoljnijem poloaju u odnosu na lizing finansijera, da lizing drutvo ima tipizirane ugovore, da njihova cena pored efektivnih trokova dotinog posla sadri rizik i dobit.

3.0 FINANSIRANJE PROJEKATA PUTEM KREDITAPri finansiranju projekata putrm kredita najei kreditni instrumenti su krediti komercijalnih banaka, krediti sindikata banaka, krediti (ili zajmovi) meunarodnih finansijskih organizacija, kreditnih izvoznih banaka, obveznice, konvertibilne obveznice, krediti isporuilaca opreme, lizing i faktoring. Sa svoje strane krediti mogu biti osnovni i subordinirani, osigurani i neosigurani. Svaki instrument kreditnog finansiranja zadovoljava specifinu potrebu. Na primer, ukoliko lanas supermarketa otvara nov objekat, potreba za veim obrtnim sredstvima moe se realizovati revolving kreditom za ije osiguranje s ekoriste zalih erobe i/ili prilivi gotovine po osnovu plaanja na kredit (kompenzacioni saldo). Ukoliko avio kompanija kupuje avione, ovu potrebu najbolje e zadovoljiti dugoronim kreditom ili lizing finansiranja. Uslovi i dospee kreditnih oblika finansiranja zavise od kredit rejtinga komitenta. Generalno, debitori sa visokim kredit rejtingom dobijaju sredstva na dui peroid, sa manjim trokovima i s amanjim brojem restriktivnih klauzula.Kreditno finasiranje obuhvata one oblike pozajmljivanja sredstava ije dospee nastupa u periodu od 1 7 godina. Najdui vek dobijanja kredita je 10 godina. Meutim, ronost kredita se moe poveati prolongiranjem, odnosno, novim kreditom po osnovu starog kredita. Obino, dospee duga po osnovu kredita tei ekonomskom veku projekta. Kada izvori finansiranja nisu dugoroni, verovatnoa prolongiranja dospea otplate rapidno raste. Dugoroni izvori moraju pokriti kapitalna ulaganja i pripadajui deo obrtnih sredstava. Kratkoroni izvori finasiranja se koriste samo izuzetno, poto visoki trokovi, njihovog korienja ugroavaju likvidnost projekta. Osnovna karakteristika kratkoronog kreditiranja jeste znatno krai vremenski period likvidiranja obaveza (jedna, eventualno, dve godine). Posledino, iz ovih izvora se finansiraju privremen i sezonske potrebe za sredstvima, dok iz dugoronih izvora se finansira dugorona aktiva (zemljite, zgrade oprema i sl). Volumen sredstava dobijenih na osnovu kredita je takav da se za njihovu otplatu moraju koristiti novaani tokovi u veem broju godina. Posledino, krediti se obino otplauju precizno definisanim periodinim ratama. Kredit ima dve bitne karakteristike: Prvo, dospee kredita prelazi period od godinu dana. Drugo, mogunost reprogramiranja obaveza. Kredit se, obino, se otplauje periodicnim ratama: kvartalno, polugodinje ili godinje. Raspored otplata zavisi od mogunosti debitora da iz raspoloivog novanog toka servisira kredit. Pored jednakih periodinih rata, postoji mogunost tzv. balon otplate, kada anuitetni plan otplate kredita sadri jednak eperiodine rate, osim u sluaju poslednje rate koja je vea os svih ostalih rata.

U najveem broju sluajeva krediti se daju sa dospeem od 3 - 5 godina. esto stvarno dospee kredita ne odgovara ugovorenom dospeu. U najveem broju sluajeva dolazi do produenja dospea. U pitanju su evergreen krediti karakteristini za preduzea koja se nalaze u fazi rasta. Banka nema zakonsku pbavezu produenja kredita, tako da odluka o produenju kredita donosi na bazi analize uticaja promene na otplatu originalnog kredita. Kredit uglavnom emituju komercijalne banke, mada se ovim poslom mogu baviti i druge finansijske institucije (osiguravajue kompanije, na primer) druga preduzea ili pojedinani finansijeri. Generalno, krediti imaju dve osnovne forme: bilateralnu i sindikalizovanu. U oba sluaja postoji obavezujua i neobavezujua klauzula. U sluaju neobavezujue klauzule emitent kredita moe se u svakom trenutku odustati od kreditiranja. U sluaju obavezujue klauzule banka obino ima put opciju na kredit.

Bilateralni kredit je najjednostavniji oblik kreditiranja koji se primenjuje u sluaju finansiranja malih i srednjih preduzea. Odobrena sredstva se koriste uglavnom za finansiranje dugorone aktive a delimino kao obrtna sredstva. U ovom sluaju banka preuzima sav rizik nemogunosti naplate.

Sindikalizovan kredit je kredit u kome dve ili vie banka (ili sindikat banaka) ugovaraju se debitorom kredit po distim uslovima i sa istom dokumentacijom (club deal). Ova vrsta kreditiranja je karakteristina za velika preduzea kao i za srednjorone i dugorone kredite. Da bi se posao mogao aranirati neophodno je da debitor prvo pronae banku agenta koja treba da aranira ceo posao. Banka agent koordinira pregovore, plaanje i administraciju kredita tokom celokupne transakcije. Glavne prednosti sindikalizovanog kredita su fleksibilnost u araniranju transakcije, podel arizika i mogunost prodaje potraivanja na sekundarnom tritu. Glavna slabost je ronost, i pored diverzifikacije rizika, koja ne moe biti vea od 10 godina. To oteava finansiranje projekata iz ovog izvora i poveava atraktivnost obveznica ije dospee doste 30 godina.

Dva osnovna tipa sindikalizovanih kredita su: 1. Terminski krediti

2. Revolving krediti

Terminski krediti (term loan) s ekoriste za finansiranje nabavke trajne aktive. Dospee terminskog kredita je maksimalno 10 godina. Obino se terminski kredit amortizuje tokom perioda otplate, mada postoji i mogunost plaanja celokupne obaveze jednog datuma. Cena kredita se odreuje na EUROBOR bazi, uveanoj za maru. Kredit se moe emitivati u jednoj ili veem broju valuta. Posebna vrsta terminskog kredita je subordinirani kredit koji je povezan sa osnovnim kreditom i obavezom plaanja definisanog datuma. Osnovni kredit nije u vezi sa bilo kakvom obavezom. Osnovni kredit podnosi najvei rizik i prvi je po redosledu naplate. Volumen kredita je ogranien. Tako npr.odnosi izmeu kredita i sopstvenog kapitala je neto vei od 1:1 za osnovne kredite odnosno 1:4 za subordinirane kredite. Finansijski leverd moe biti i vei ukoliko postoje garancije. Kreditor koji je emitovao osnovni kredit, obino prihvata akcije debitora kao garanciju za subordinirane kredite.

Revolving krediti nude debitoru veu fleksibilnosti u vezi promene uslova nude debitoru veu fleksibilnost u vezi promeen uslova kreditiranja i plaanja rata. Naime, debitor kod ove vrste kredita moe traiti od kreditora pomeranje rate za naredni period. Posledino, ova vrsta kredita se koristi za finansiranje obrtnih sredstava (zalihe i kupci, pre svega). Pomeranje rate treba razlikovati od perioda odlaganja otplate koji predstavlja period mirovanja otplate anuiteta.

Pored rokova, kamatna stopa predstavlja jedan od glavnih elemenata kredita. Kamatna stopa na dugorone kredite ima dva dela: a) napred definisanu fiksnu stopu koja se primenjuje tokom celog ivota kredita i b) varijabilnu stopu koja prati kretanje eskontne stope. Eskontna stopa koju naplauje centralna banka za sredstva koja se plasiraju u komercijalne banke. Na primer, EUROBOR je eskontna stopa Evropse centralne banke ili referentna kamatna stopa sa evropskog trita kapitala. Za komercijalne banke eskontna stopa je kamatna stopa za komitente sa najveim kredit rejtingom . Na eskontnu stopu se dodaje fiksna kamata koja se obraunava u poenima (100 poena = 1% na primer). Interval fluktuacije varijabilne kamatne stope limitira se pomou floor rate. Pored kamate, dobijanje kredita je povezao i sa drugim trokovima. Jedna od najvanijih stavki je pristupnica koja se naplauje u periodu odobravanja kredita. U odnosu na ukupne kamate, na ovu vrstu trokova otpada mali procenat. Na primer, pristupnica iznosi 2,02 0,75% od traenog volumena kredita za period od godinu dana. Drugim reima, ukoliko je kredit odobren za tri meseca, debitor e platiti samo etvrtinu trokova pristupnice.

Osnovna prednost dugoronih kredita je fleksibilnost. Naime, debitor direktno pregovara sa kreditorom tako da se kredit moe aranirati na bazi direktnih pregovora zainteresovanih strana. Banka obino ima iskustva sa traiocem kredita, tako da je upoznata sa njegovim bonitetom i kredit rejtingom. Takoe, ukoliko se stanje kod debitora promeni, kreditni uslovi se mogu promeniti. Banke obino odobravaju kreditnu liniju svojim stalnim komitentima. U pitanju je aranman izmeu banke i preduzea kojim se odreuje maksimalan iznos kredita koji se moe odobriti u svakom trenutku. Obino se kreditna linija odobrava za period od godinu dana. Banka moe komitentu koji ima kreditnu liniju odobriti revolving kredit. Revolving kredit znai produenje dospea originalnog kredita odobravanjem novog kredita. U tom sluaju originalni kredit ima karakter starijeg duga a revolving kredit status subordiniranog duga. Kao i u sluaju dugoronih kredita, kamatna stopa je vea (obino 0,25 0,50%) od stope za kratkorone kredite na bazi kreditne linije. Banke omoguavaju konverziju revolving kredita u dugoran kredit. Ukoliko se finansijsko zdravlje preduzea popravi, ono moe konvertovati revolving kredit u dugoroni kredit.

Posebnu vrstu kredita predstavlja prodaja opreme na kredit. Ova vrsta kredita ima sve karakteristike dugoronog kreditiranja: kredit se daje za period dui od godinu dana; kredit je osiguran odreenom hipotekom i plaa se kamata na iznos pozajmljenih sredstava. U planu otplate kreditor nastoji da je trina vrednost opreme uvek vea od neotplaenog duga.

Ovu vrstu kredita odobravaju komercijalne banke, finansijske kompanije i proizvoai opreme. Kamte na kredit za kupovinu opreme obino su vee kada kredit odobrava finansijska kompanija. Preduzea se obraaju finansijskim kompanijama za ovu vrstu kredita samo ukoliko nisu u stanju da dobiju odgovarajui kredit od komercijalne banke. Kreditiranje sopstvene prodaje obino praktikuju proizvoai skupih proizvoda (brodovi i avioni, na primer) i kompleksnih tehnologija (raunarom podrane tehnologije i informacioni sistemi, na primer).

Sutinu evaluacije kredita ini obraun njegovih trokova, odnosno, definisanje plaan otplate kamata i glavnice za razliite kreditne uslove. Takoe, u uslovima inflacije neophodno je korigovati realno opadajue otplate kredita. Kada se kredit daje za period od godinu dana i vie, primenjuje se raunovodstvena konvencija da se krediti efektuiraju na kraju godine, a da se dug servisira od sledee godine. Naime, polazi se od stava da se servisiranje duga po osnovu kredita odobrenih na poetku obraunskog perioda vri se na kraju obraunskog perioda. U tom sluaju dolazi do anomalija da kod kredita koji se daju z aperiod od godinu dana i vie u istoj godini dolazi do priliva i odliva sredstava (prve kamate i verovatno prve otplate glavnice). Takoe, to vodi do umanjenja znaaja kratkoronog kreditiranja i precenjivanja finansijskog toka.

Glavni kreditni uslov je kamata. Postoje etiri osnovne mogunosti: 1. Jednostavna kamata

2. Jednaki iznosi glavnice

3. Jednake rate

4. Jednake rate sa kapitalizovanom kamatom

1. Jednostavna kamata (sipmle interest) predstavlja osnovni kreditni uslov.

2. Jednaki iznosi glavnice (equal amounts of pricipal) se javljaju u sluaju kada se kredit daje za period dui od godinu dana. U tom sluaju kamata se obraunava na ostatak dugam, s tim da se mora definisati nain otplate. Najajednostavniji nain je otplata jednakih godinjih iznosa glavnice sa kamatom koja se obraunava na ostatak neotplaenog duga. Kod dugoronih kredita prva otplata glavnice dospeva posle perioda odlaganja otplate. Na primer, ukoliko je period odlaganja otplate etiri godine, za projekat ija su sredstva dobijena na kraju prve godine period odlaganja otplate obuhvata vremenski interval od druge do pete godine, odnosno, prva otplata dolazi tek u estoj godini. Tokom perioda odlaganja otplate kamata na neotplaeni deo duga najee se plaa. Takoe, postoje jo dve mogunosti: osloboenje od kamate i kapitalizacija kamate.

3. Jednake rate ( equal installments) se javljaju u sluaju kada se kredit vraa u jednakim ratama umesto u jednakim godinjim iznosima glavnice. U pitanju je otplata jednakog nivoa plaanja ili jednakih anuiteta.

4. Jednake rate sa kapitalizovanom kamatom )equal installments interest capitalized) se javljaju kod kredita kod kojih debitor prihvata kapitalizaciju kamate tokom perioda odlaganja otplate. U tom sluaju debitor nema obavezu plaanja kamata tokom perioda odlaganja otplate, s tim da se kamate dodaju uz glavnicu (otuda termin kapitalizovana kamata). S otpoinjanjem otplate glavnice otpoinje i otplata akumuliranog duga (glavnica plus kamate) u jednakim godinjim ratama. Povodom finansiranja projekta, sponzor i kreditor imaju razliite ciljeve. Sponzor i kreditor imaju razliite ciljeve. Sponzor projekta da odvoji finansiranje projekta od finansiranja regularnih aktivnosti , dok kreditor preferira sigurnost napalte u smislu adekvatnog novanog toka, jemstva ili garancije tree strane. Kreditori su spremni da prihvate samo kreditni rizik a ne rizik sopstvenog kapitala i rizik smelog kapitala. Eventualno kreditor je spreman da prihvati rizik izgradnje, to se manifestuje uvoenjem perioda odlaganja otplate kamatnog troka tokom gradnje projekta, odnosno, do starta probn eproizvodnje. Ova situacija je karakteristina za velike i skupe infrastrukturne projekte. Ipak postoje kreditori koji su spremni i n aprihvatanje rizika sopstvenog kapitala. Dopunski uslovi ovakvog kreditnog aranmana su limitiranje volumena kredita, pored kamate insistiranje i na akcijama pri obraunu cene kapitala i uzimanje garancija u obinim akcijama. Tipian primer ove vrste kredita su take-or-pay aranmani u kojim akreditor vezuje svoje uee u prihodima inicijatora projekta u periodu redovne proizvodnje.

Da bi dobio kredit za finansiranje projketa,sponzor projekta mora da dokae da projekta ima adekvatan novani tok. Adekvatan novani tok obezbeuje pokrie trokova polsovanja, odgovarajuu likvidnost i pokrie trokova finansiranja. U najveem broju sluajeva pokrie je obezbeeno ukoliko su ispunjena dva uslova: a) da se novani tok u ekonomskom veku projekta kree u rasponu 1,0 2,0 kreditnog troka b) da se novani tok u periodu otplate kredita kree u rasponu 1,0 1,5 kreditnog troka.

4.0 Z A K LJ U A K

Osnovne prednosti finansiranja projektata preduzea putem lizinga su to lzing omoguava da se pozajmljena sredstva sama isplauju ukoliko se radi o pribavljanju osnovnih sredstava, tako recimo ukoliko preduzee pribavi neke maine za proividnju nakon realnizacije proizvoda svakako e u preduzeu deo prihoda odvojiti za plaanje lizinga, ne postoji potreba za uplaivanjem odgovarajuih depozita kao kod kredita, takoe treba jo rei da se lizngom ne umanjuje kreditna sposobnost preduzea, jednostavna procedura takoe je jedna od glavnih prednosti finansiranja projekata preduzea putem lizinga. Finansianje lizingom takoe veoma esto rad sa specijalizovanim lizing kompanijama koje su iskusne u ovom poslu pa jako esto mogu pribaviti sredstva po nioj ceni po kojoj bi inae preduzee moglo pribaviti sredstva od nekog drugog dobavljaa ukoliko bi preduzee koristilo pozajmljena sredstva od banaka. Na osnovu obraene teme zakljuili smo da je za preduzee lizing povoljniji izvor finansiranja nabavke sredstava od kredita, jer lizing omoguava fleksibilniji nain finansiranja nabavke sredstava, due rokove nego kod ugovora o kreditu, korisnik lizinga plaa rate iz prihoda, davalac lizinga ostaje vlasnik. Korienjem lizinga preduzee moe reiti problem nedostatka likvidnih sredstava prodajom osnovnih sredstava i njihovim ponovnim zakupom.

Preduzee lizingom moe izbei trokove zastarevanja osnovnih sredstava. U sluaju reorganizacije preduzea zakupac e nastaviti da koristi sredstva uzeta pod lizing, a zakupodavac e dobiti svoja sredstva po isteku roka zakupa.

Literatura1. Prof. dr Nenad M. Vunjak, Finansijski menadment, Ekonomski fakultet Subotica, 2002.Savez raunovoa i revizora Srbije, Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja (IFRS) 2004, Beograd,2. http://sr.wikipedia.rs.3. http://www.tvojnovac.nbs.rs4. MRS 17, Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja (IFRS) 2004, Savez raunovoa i revizora Srbije, Beograd, 2004, str. 8645. Orsag, S. 2001, Posrednika uloga finansiskog plana i vrednovanje, Masmedija, Zagreb, str 140.6. P. Allas, D. McDonald, M. Michels, R. Venkatarman, Current Research: Menaging growth options, Mc Kinsey Quarterly, New Jersey, November 1996,str 2037. M. Arman i N. Kulatilaka, Real option, Menadzing strategicgrowth option in an uncertain world, HBS press, 1999 god.8. R. Kannan (2007), Project and infrastructure finance, Institute for Financial Management and Research,9. A. Ahmed et. al. (1999) Project finance in developing countries, International Finance Corporation, Washington.10. S. L. Hoffman (2001) The law and business of international project finance, Kluwer Law International, New York. 11. R. Tinsley (2000), advanced project financing: Structuring risk, Euromoney books12. J. van Horne (1989) Fundamentales of Financial Manegement, 7-th ed. Prentice Hall, New Jersey13. S. Gatti (2008) project Financing in Theory and Practice, Elsevier, str. 104 14. E. R. Yescombe, (2002) principales of project Finance, Yescombe Consulting Ltd. Str.715. P. Gitinger, (1982), Economic Analysis of Agricultural Project, The Economic Development Institute of The World Bank, str.156 16. Higins R, (1984), Analysis for financial Management, Irvin, Homewood, str. 146 P. Gitinger, (1982), Economic Analysis of Agricultural Project, The Economic Development Institute of The World Bank, str.157..

Higins R, (1984), Analysis for financial Management, Irvin, Homewood, str. 146

P. Gitinger, (1982), Economic Analysis of Agricultural Project, The Economic Development Institute of The World Bank, str.157.

Lizing rata je iznos plaanja koji primalac lizinga po osnovu korienja predmeta lizinga periodino plaa davaocu lizinga prema uslovima navedenim u ugovoru o lizingu.

Posebnu grupu poslova ini leveraged leasing prilagoen finansiranju skupocene opreme i investicionih dobara visoke vrednosti iji se ekonomski vek procenjuje na 30 i vie godina, a u posed (korienje) se moe ui sa 30 i 40% trine vrednosti.

Djuricin D, Loncar M, Menadzment pomocu projekata, 2010 Beograd, str. 415

Orsag, S. 2001, Posrednika uloga finansiskog plana i vrednovanje, Masmedija, Zagreb, str 140.

Orsag, S. 2001, Posrednika uloga finansiskog plana i vrednovanje, Masmedija, Zagreb, str 140.

P. Gitinger, (1982), Economic Analysis of Agricultural Project, The Economic Development Institute of The World Bank, str.156.

MRS 17, Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja (IFRS) 2004, Savez raunovoa i revizora Srbije, Beograd, 2004, str. 864

Djuricin D, Loncar M, Menadzment pomocu projekata, 2010 Beograd, str. 415

P. Allas, D. McDonald, M. Michels, R. Venkatarman, Current Research: Menaging growth options, Mc Kinsey Quarterly, November 1996

Djuricin D, Loncar M, Menadzment pomocu projekata, 2010 Beograd, str. 415

PAGE 22