Finansijska tržišta i instrumenti• Najvažniji elementi finansijskog sistema su:

1) finansijska tržišta,2) finansijske institucije i3) finansijski instrumenti.

• Efikasan finansijski sistem omogućava funkcionisanje privrednih subjekata i razvoj ukupne privrede i društva uz očuvanje finansijske stabilnosti, prevashodno stabilne i niske stope rasta opšteg nivoa cena.Ključne uloge finansijskog sistema• 1) Funkcija štednje,• 2) likvidnosna funkcija,• 3) kreditna funkcija,• 4) funkcija plaćanja,• 5) funkcija zaštite od rizika,• 6) makroekonomska funkcija,• 7) obezbedjivanje informacija,• 8) kreiranje novca.Pojam i oblici finansijskog tržišta• Finansijsko tržište je mesto gde se finansijski instrumenti kupuju i prodaju, neposredno ili preko posrednika.• Na finansijskom tržištu se kreiraju finansijski instrumenti i okupljaju finansijski posrednici. • Finansijska tržišta funkcionišu u dva osnovna oblika – užem i širem.Oblici finansijskog tržišta• Uži oblik finansijskog tržišta ima odredjeno mesto, vreme, organizaciju i način na koji funkcioniše. • Berze predstavljaju uži oblik finansijskog tržišta na kome se obavlja berzanski promet.• Širi oblik finansijskog tržišta obuhvata sva mesta van berze gde se sučeljava ponuda i tražnja finansijskih instrumenata i vrše finansijske transakcije, tj. vanberzanski promet. Finansijski instrumenti• 1) Hartije od vrednosti,• 2) depoziti,• 3) potraživanja,• 4) finansijska prava,• 5) žiralni novac,• 6) devize i devizni kurseviHartije od vrednosti• Hartije od vrednosti mogu biti vlasničke (akcije) i dužničke (obveznice, zapisi i dr.).• Dužničke hartije prema dospeću mogu biti kratkoročne i dugoročne.• Prema emitentima (izdavaocima) dužničke HoV se dele na državne i korporativne.• Podela na domaće i inostrane HoV vrše se prema mestu njihovog emitovanja.

Učesnici na finansijskim tržištima• 1) Emitenti (država i privredni subjekti).• 2) Investitori (individualni i institucionalni).• 3) Berzanski posrednici (brokeri, dileri, ovlašćene banke).• 4) Ostali posrednici (banke i dr.).• 5) Hedžeri.• 6) Špekulanti.Podele finansijskih tržišta• Prema lokaciji mogu biti: lokalna, nacionalna i internacionalna finansijska tržišta.• Prema vrsti finansijskih instrumenata: tržišta akcija (1) i tržišta obveznica, odnosno dužničkih instrumenata (2).• Primarna (1) i sekundarna (2) tržišta razlikuju se po redosledu prodaje emitovanih HoV – prva (primarna) i ostale (sekundarne).Berzanska i vanberzanska tržišta• Trgovina finansijskim instrumentima na posebno odredjenom i organizovanom mestu odlikuje berzansko tržište.• Vanberzanska tržišta nisu ograničena posebno odredjenim mestima i organizacijom• Vanberzansko trgovanje je, kao i berzansko, regulisano i uredjeno.

Prinos i rizik na finansijskim tržištima• Prinos (return) je primarni cilj investiranja na finansijskom tržištu.• Prinos od akcija je dividenda, od obveznica i drugih dužničkih HoV je kamata, od opcija je premija, od deviza je kursna razlika i td.• Dividenda od akcija nije poznat unapred, za razliku od unapred ugovorenih prinosa (npr., kamatna stopa na obveznice).• Rizik (risk) je verovatnoća gubitka zbog neizvesnih oscilacija cena finansijskih instrumenata.Vrste rizika• 1) Tržišni ili sistemski,• 2) sektorski rizik,• 3) kompanijski ili nesistemski,• 4) rizik zemlje,• 5) rizik inflacije.Merenje prinosa• Prinos investitora u HoV sastoji se od:

1) prihoda iz HoV (dividende, kamate) i2) kapitalnog dobitka ili gubitka.

• Stopa prihoda je rezultat odnosa prihoda i investiranog iznosa. • Kapitalni dobitak ili gubitak je razlika izmedju tržišne i nabavne cene HoV. • Stopa prinosa iskazuje obe komponenteMerenje rizika• Najčešće mere rizika su:

1) standardna devijacija – pokazuje stepen oscilacija tržišne cene i prinosa od HoV.2) varijansa – prosek sume kvadrata odstupanja od aritmetičke sredine.3) beta koeficijent – mera poredjenja rizika odredjene HoV sa prosečnim tržišnim

rizikom.Efikasnost finansijskih tržišta• Efikasnost finansijskih tržišta je imperativ funkcionisanja finansijskog i privrednog sistema u celini.• Razvrstavanje efikasnosti:

1) alokativna efikasnost,2) operativna efikasnost i3) cenovna ili informaciona efikasnost (slaba, polu jaka i jaka).

Grupe finansijskih instrumenata• Finansijski instrumenti se mogu podeliti na tri velike grupe:

1) hartije od vrednosti – instrumente duga,2) hartije od vrednosti akcijskog kapitala,3) finansijske derivate.

Karakteristike hartija od vrednosti• 1) HoV predstavljaju strogo formalne dokumente, materijalizovane (pisani zapis) ili dematerijalizovane (elektronski).• 2) Sadrže odredjena imovinska i lična prava.• 3) Korišćenje prava iz HoV delegirano je njihovim vlasnicima i dr.• HoV su oblik finansijske aktive njhovih vlasnika – investitora.Dužničke hartije od vrednosti• Emitent dužničke HoV unapred se obavezuje da njenom imaocu isplati glavnicu i kamatu u odredjenom vremenskom roku.• Otuda su dužničke HoV izraz kreditnog, odnosno dužničko-poverilačkog odnosa.• Najčešće dužničke HoV su obveznice, blagajnički i komercijalni zapisi. Podele dužničkih HoV• Prema emitentu: 1) državne i 2) korporativne, uključujući bankarske.• Po dospeću: 1) kratkoročne, 2) srednjeročne i 3) dugoročne.• Prema poreklu: 1) domaće i 2) inostrane.• Prema obezbedjenju: 1) obezbedjene i 2) neobezbedjene dužničke HoV.Dugoročne dužničke HoV• 1) Državne obveznice,• 2) Municipalne obveznice,• 3) Hipotekarne HoV,• 4) Korporativne obveznice.Vlasničke HoV - akcije• Osnovne vrste akcionarskih društava:

1) zatvorena ili privatna i2) otvorena ili javna.

• Karakteristike akcija: (1) pružaju vlasnička prava - učešće u upravljanju, nadzor i prinos, 2) nisu vremenski ograničene, 3) dividenda je nepoznata unapred, 4) prava akcionara u slučaju stečaja i likvidacije su rezidualna.Vrednost akcija• 1) Nominalna vrednost,• 2) knjigovodstvena vrednost,• 3) tržišna vrednost i• 4) neto vrednost (imovina minus obaveze).• Kapitalizacija – broj akcija puta njihova poslednja (aktuelna) tržišna cena.Izračunavanje realne vrednosti običnih akcija• Metode izračunavanja realne vrednosti običnih akcija: • 1) Analiza novčanog toka (cash flow analysis)• 2) Metod diskontovanja dividendi (discount dividend method).• 3) Analiza dobiti (EPS) i razvojnih mogućnosti (P/E). • 4) Analiza prihoda.Karakteristike domaćeg finansijskog tržišta• Tržište novca i devizno tržište u Srbiji funkcionišu kao medjubankarska tržišta.• Trgovanje HoV obavlja se berzanski i vanberzanski.• NBS organizuje vanberzansko trgovanje sopstvenim i državnim HoV.• Beogradska berza je jedino tržište vlasničkih i dužničkih HoV u Srbiji.Specifičnosti akcija i akcionarskih društava u Srbiji• Akcionarska društva u Srbiji nastala su kao način privatizacije društvenih i državnih preduzeća, a ne u cilju prikupljanja kapital.• Akcije su emitovane na osnovu proste podele procenjenog kapitala preduzeća.• Akcionari (pretežno radnici i penzioneri istih preduzeća) su dobijali akcije besplatno do zakonom odredjenog iznosa, a preko toga su mogli kupiti akcije na višegodišnju otplatu.• Manji deo akcija (10-30%) pripadali su penzijskom fondu i fondu za zapošljavanje.Finansijski derivati kao finansijski instrumenti• Finansijski derivati su izvedene hartije od vrednosti, nastale kao finansijske inovacije.• Vrednost derivata izvodi se iz osnovne HoV i relevantnih varijabli (kamatne stope, devizni kursevi, tržišni indeksi).• Najznačajnije izvedene HoV (derivati) su

1) forvordi i fjučersi,2) opcije.

Forvord (forward)Forvordi su terminski ugovori o kupoprodaji odredjene aktive/robe čija će se isporuka i plaćanje izvršiti u budućnosti.Ugovoreni rok isporuke i plaćanja forvorda uvek je fiksan.Isporuka robe pouzećem ima sva obeležja forvorda, mada se tako ne naziva u praksi.Karakteristike forvorda

• Forvord je jednokratan ugovor o kupoprodaji aktive/HoV koji nije standardizovan i nije predmet trgovanja na berzi.• Forvord ugovori posebno su razvijeni na deviznim tržištima (kupoprodaja ugovorenog iznosa valute po fiksnom kursu u budućnosti).• Forvordi su prethodili fjučersima.Fjučersi (futures)• Fjučersi su potpuno standardizovani ugovori o kupoprodaji odredjene aktive po utvrdjenoj ceni na dan zaključivanja transakcije, a sa isporukom odredjenog dana u budućnosti.• Standardizovani su svi uslovi ugovora – vrsta aktive, period i mesto isporuke, način plaćanja, obzbedjenje i td., što omogućava berzansku trgovinu fjučersima (finansijskim fjučersima na sekundarnim finansijskim tržištima).Karakteristike fjučersa• Standardizovane količine, period isporuke, kvalitet, mesto isporuke i način plaćanja.• Depersonalizacija, jer nema ličnog susretanja kupca i prodavca.• Obezbedjenje fjučersa (plaćanja i isporuke) polaganjem odredjenog depozita (margina 5-15%) u posebnu klirinšku kuću.• Fjučers ugovori ne rezultiraju obaveznom fizičkom isporukom aktive, već se izvršavaju isplatom razlike u ceni.Razlike forvorda i fjučersa• 1) Standardizacija – fjučersi su potpuno standardizovani ugovori, a forvordi nisu.• 2) Likvidnost – fjučersi su likvidni (utrživi), a forvordi nisu.• 3) Plaćanje i sravnjivanje obaveza – forvordi se isplaćuju o roku u celosti, a fjučersi preko klirinške kuće prebijanjem obaveza.• 4) Sigurnost – znatno je veća kod fjučersa (klirinška kuća garantuje isporuku i plaćanje).Podela fjučersa• Opšta podela: (1) robni i (2) finansijski fjučersi.• Finansijski fjučersi:

1) devizni (valutni),2) kamatni (fjučersi na kamatne stope),3) fjučersi na HoV,4) fjučersi na tržišne indekse.

Opcije• Opcija je ugovor koji pruža pravo, ali ne i obavezu imaocu da kupi ili proda odredjenu aktivu po ugovorenoj ceni (cena realizacije opcije) u dogovorenom vremenskom periodu.• Spada u špekulativne poslove, jer se koristi isključivo po volji kupci, zavisno od njene isplativosti, odnosno u slučaju raskoraka ugovorene i tržišne cene. • Obaveza prodavca proizilazi iz naplaćene premije (cena opcije), koju plaća kupac opcije.

Podela opcija• Robne opcije (opcije na poljoprivredne proizvode, na ostale berzanske robe i td.).• Finansijske opcije:

1) opcije na HoV,

2) devizne opcije,3) opcije na kamatnu stopu,4) opcije na berzanske indekse.

Opcije prema prirodi prava• Prema prirodi prava postoje:

1) kupovne (kol – call) opcije i2) prodajne (put – put) opcije.

• Prodavac opcije naplaćuje premiju uz obavezu da postupi po nalogu kupca u utvrdjenom periodu vremena.• Opcije su instrument hedžinga (smanjivanja rizika) od oscilacija tržišnih cena aktive.Opcije kao instrument hedžinga• Opcije omogućavaju zaštitu od:

1) rizika promene cena HoV,2) rizika promene deviznog kursa,3) rizika promene kamatnih stopa,4) rizika promene nivoa tržišnih indeksa,5) rizika promene cena pojedinih roba.

Tržište novca• Tržište novca omogućava sučeljavanje ponude i tražnje kratkoročnih finansijskih instrumenata (sa dospećem do godinu dana).• Instrumenti tržišta novca su kratkoročne dužničke HoV i žiralni novac.• Učesnici na tržištu novca su: (1) centralna banka, (2) poslovne banke i (3) ostali finansijski posrednici.Tržište kapitala• Tržište kapitala se može podeliti na:

1) tržište dugoročnih dužničkih HoV,2) tržište akcija,3) hipotekarno tržište.

• Tržište kapitala takodje može biti berzansko i vanberzansko.• Beogradska berza je jedino organizovano tržište kapitala u Srbiji.Devizno tržište• Devizno tržište omogućava sučeljavanje ponude i tražnje deviza, odnosno svih potraživanja od inostranstva.• Devizno tržište po pravilu je medjubankarsko.• Devizno tržište formira kupovni i prodajni kurs• Marža predstavlja razliku izmedju kupovnog i prodajnog kursa.Primarna tržišta• Inicijalno uvodjenje i prva prodaja novoemitovanih finansijskih instrumenata vrši se na primarnom tržištu.• Alternativni načini emitovanja akcija: (1) javna ponuda, (2) ponuda prava i (3) privatni plasman.• Uloga investicionih banaka – (1) iniciranje postupka emisije, (2) distribucija, (3) pokroviteljstvo i (4) savetovanje.Sekundarno tržište

• Sekundarna tržišta omogućavaju promet već emitovanih (primarno prodatih) finansijskih instrumenata.• Sekundarno tržište obezbedjuje likvidnost investitora i kontrolu akcionarskih društava preko cena akcija, koje se formiraju sučeljavanjem ponude i tražnje.• Tržište je efikasnije ukoliko cene finansijskih instrumenata brže reaguju na sve nove informacije.Osnovni tipovi tržišta HoV• Razlikuju se dva osnovna tipa tržišta HoV:

1. Tržište zasnovano na nalozima 1.2. Kontinuirano 1.3. Povremene aukcije2. Kotacijsko tržište

Aukcijsko tržište ima prednost u odnosu na kotacijsko zbog efikasnijeg načina otkrivanja cene, omogućavajući interakciju svih naloga.