tumaèenje našega �ivota. Iz Cvetkoviæevog izlaganja se mo�e sa-svim, kako je to u trendu reæi, transparentno (ne providno, nego pre-gledno) videti da su nam sa našim duhovnim precima zajednièkimnogi toposi duhovnoga �ivota – ne samo gole vrednosti, nego i nji-hove mistifikacije i zapleti. Zato se mo�e reæi da mi demistifikujuæinjihove pripovesti demistifikujemo i naše današnje, kao što i razmr-sujuæi njihove zaplete razmršavamo i naše današnje.

Miloš Kne�eviæ

FILOZOFIJA KAO POLITIÈKA SUDBINA

Srpska filozofija ili filozofija u Srbiji1

Tautološki iskaz da je svaka filozofija u Srbiji neminovno srp-ska filozofija, po logièkom odreðenju „istog o istom“, ne obaveštavanas, ili bar ne govori previše odreðeno o sluèaju da u Srbiji postoji ilimo�e postojati i filozofija koja nije srpska. Nedoumica oko toga mo�eli se govoriti o srpskoj filozofiji ili tek o filozofiji u Srbiji nije povezanasamo sa prethodnim filozofskim stavom o karakateru filozofskogmišljenja nego, ma koliko se to ne htelo, i sa ideološkim predube-ðenjima o socijalnim i politièkim pretpostavkama filozofije. Tako se,kao i u mnogim drugim oblastima ljudskog sveta, i u filozofiji dešavarazgranavanje, izvesna bifurkacija na filozofiju sklonu nacionalnomsamorazumevanju i onu koja beskompromisno otklanja svaku vezu sanacionalnim fenomenom u bilo kom obliku ispoljavanja. Ta dva,

253F

ILO

ZO

FIJ

AI

DR

UŠ

TV

OX

XIV

1 Ovaj tekst je pripremljen za okrugli sto pod naslovom „Politika i filozofija.Moderni raskol: znaèenja i posledice“ koji je odr�an 23. aprila 2003. godine u Institu-tu za filozofiju i društvenu teoriju. Neposredan povod za tekst je zapa�ena knjiga fi-lozofa Vladimira Cvetkoviæa pod nazivom Moæ i mudrost. O politièkoj dimenzijifilozofije (Slu�beni list SRJ, Beograd, 2001), ali, takoðe i prethodne knjige istog au-tora: Sociologija. Moderna refleksija istorijskog zbivanja, Institut za politièke studi-je, Beograd, 1994; Volja za novo. O genealogiji modernosti, Institut za politièkestudije, Beograd, 1995; Polis i filozofija. Antièka filozofija i njen istorijsko-politièkihorizont, Slu�beni list SRJ, Beograd, 2000. Smatramo da produbljenost i plodnost fi-lozofskog pristupa problemima politike, Vladimira Cvetkoviæa u ovom èasu potvr-ðuju kao jednog od najznaèajnijih politièkih filozofa srednje-mlaðe generacije. Oda-tle i ovaj skromni prilog razumevanjuju zamršenog odnosa filozofije i politike u srp-skoj politièko/filozofskoj tradiciji.

reklo bi se idelatipska i idealloška shvatanja, jedno prema drugom ni-su nimalo ravnodušna. Polemièki ih spaja rvaèki zahvat meðusobnogosporavanja. Nacionalno utemeljeno filozofsko stanovište èesto jezabrinuto pred naplavom globalizma i gubljenja identiteta u filozof-skom mišljenju. S druge strane, anacionalno filozofsko stanovište naj-èešæe ispoljava bojazni pred onim što do�ivljava i odreðuje kaoparohijalizam, tribalizam i nacionalizam. Ta dva, veæ i na prvi pogledodelita, lokalno/globalna stanovišta, fragmentarno ili u celini, gradenacionalno/anacionalnu kontrapoziciju. Nacionalno graðansko stano-vište se uspostavlja naspram anacionalnog i graðanistièkog.

Prvo shvatanje trajanje filozofije u sva tri gramatièka i kon-kretna istorijska oblika vremena na izvestan naèin povezuje sa sud-binom srpskog naroda. U istorijskoj retrospektivi, prezentnosti iperspektivi ovdašnja filozofija se povezuje sa duhovnim �ivotomsrpskog etnosa, naroda i nacije, što je, naravno, oslonjeno na shvata-nje po kome priroðeni filozofski univerzalizam nimalo ne iskljuèujeispoljavanje filozofskih specifiènosti unutar nacionalnog polja. Par-tikularna istorija nacionalne filozofije se ispoljava kao va�an sasto-jak intelektualne i kulturne prošlosti. Štaviše, sa tog stanovišta uonim delovima filozofije koji se usredsreðuju na društvo, kulturu,istoriju, religiju i politiku, tek plodni nacionalni ambijent pru�adovoljno povoda za filozofiranje. Jer, svaka filozofija, katkad prikri-veno i neosetno, katkad neskriveno i izrazito, iskazuje svoju nacio-nalnu utemeljenost, istorijsko poreklo i identitet. Ali, nacionalnapretpostavka filozofije, svakako, nije i njeno bezostatno nacionalnoprediciranje. Filozofija nije razvijena kod svih naroda, niti sve nacijeimaju prepoznatljivu filozofsku baštinu. Raznolikost nacionalne fi-lozofije ne dovodi nu�no do izgraðene filozofije nacije, ali, zašto dane, ona to u odreðenim okolnostima mo�e da dosegne.

Nacionalno samosvestan stav ukazuje da filozofski anga-�man, u stvari, postaje verodostajan tek u misaonom suèeljavanju sanerazgovetnostima istorijskog konteksta. Istorijska kontekstualizaci-ja filozofskog mišljenja unutar nacionalnog polja znaèi ujedno i pro-blematizaciju njegovih unutrašnjih i spoljašnjih granica, biti njegovenacionalne supstance, njegov odnos prema univerzalnom kao mul-ti-inter-trans-nacionalnom. Ono što nadilazi naciju pojavljuje se kaorazgranièeno i neogranièeno, kao rastvor identiteta.

254

SK

UP

OV

I

S druge strane globalnog, ili u njemu svejedno, lokalno kaoizvorno još uvek tvori onu minimalnu nacionalnu opštost koja pose-duje dovoljno specifiènosti za ispoljavanje samobitnosti neophodneza pre�ivljavanje. Sa nacionalno odreðenog toposa nadmeni manirfilozofskog apstrahovanja nacionalnog miljea ukazuje se kao diskri-minacija nacionalnih posebnosti tzv. malih i sporednih filozofija ko-je sebi ne bi smele da budu manje va�ne od onoga što nadmoænonailazi iz globalizacijskih vrtloga. Èak i ako je misaono inferiorno, aèesto jeste, ono bi trebalo da pru�i kakav-takav kritièki otpor pukojrecepciji i imitaciji. Malo mo�e da zamre u velikom èiji nadidentitetne omoguæava identitete delova. Globalistièko transnacionalno itransteritorijalno, vrtlo�no stapanje je obezlièenje koje je moguæesamo putem politièke reprresije nad duhovnom samobitnošæu. Glo-balizacija i globalizam su postduhovna simulacija. Drugobitnostglobalnog izvan lokalnog sveta politièki kobno ugro�ava prvobit-nost nacionalnih identiteta.

Drugo shvatanje je na stanovištu po kome je univerzalistièkakonstatanta filozofije u toj meri presudna da se u filozofskom smisludesupstancijalizovani, recimo srpski nacionalni prostor pojavljujetek kao puki fizièko-geografski fragment uèitavanja i prepoznavanjaopštih evropskih i svetskih filozofskih tokova. Filozofija bi trebaloda bude imuna na nacionalnu i politièku geografiju, ona je nadilazi iobesmišljava. U filozofiji se ne prepoznaje jakost nacija nego snagaideja. Otuda, filozofski univerzalizam slabo mari za etnolike i etno-genetske fenomene jer se ispoljava i potvrðuje upravo kroz njihovumarginalizaciju i negaciju sa opšte ljudske, tj. humanistièke taèkegledišta. Filozofiranje nacije podjednako kao i filozofija nacije pred-stavljaju uzaludan i besmislen poduhvat suprotan suštinskim filo-zofskim intencijama. Iz tog samodo�ivljaja kosmopolitskog izgledakao da filozofska preokupiranost društvenim, kulturnim, istorijskimi politièkim u partikularnim nacionalnim okvirima, narušava ononajbolje u filozofiji i izmešta izvan okvira transcedentnog mišljenja.Nacija se ukazuje kao u svakodnevnom iskustvu zakovana, nefilo-zofièna biosocijalna datost. Filozofija poslemodernog Novog dobazanemaruje nacionalnu esencijalnost – ona joj se èini besciljna – njojse izvesnijom èini plemenski (tribalistièki) karakter korporativnebuduænosti. Postmodernizam New Age-a je blizak refeudalizacijisveta �ivota.

255

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV

Autentièno filozofsko mišljenje je uverljivo samo ako na tala-su univerzalizma nadilazi efemeride podeljenog i suprotstavljenogistorijskog konteksta. Deistorizovanje, u tom smislu, znaèi deideo-logizovanje i depolitizovanje filozofije. Filozofsko transcendiranje,izbegavanjem partikularnog istorijskog konteksta u prvi plan stavljanešto širi kontekst Balkana, još širi kontekst Evrope i najširi kon-tekst Sveta. Filozofija je, uostalom grèko, dakle, evropskog èedo; saSvetom je odavno intimna; Svet je tradicionalni predmet filozofskogmišljenja. Tako se veliki Svet ukazuje i prikazuje kao neogranièenikonetkst maksimalne opštosti, u koji se utapaju oscilujuæe nacional-ne èestice. Stvarnost globalizacije u komunikacionoj praksi poja-èava svetski kontekst koji je u filozofiji vekovima dosezan mislima.Malo postaje veliko tako što se sa njim stapa. Od velikog malo preu-zima oblike i snagu za opstanak. Intenziviranje svetskosti, filozof-sko stapanje u celinu sveta niukoliko nije diskriminacija negoafirmacija nove, do sada nepoznate globalne situacije: istinski glo-balizovane filozofije i politike. Svet je dat u novom olièenju, kao usvakom èasu neposredno prisutna celina koja brzim ritmom pulsiraistovremeno sa delovima. A ona, ta sveobuhvatna svetskost na pije-destalu, i u polititici i u filozofiji slabo mari za lokalne politièkeegzote i filozofske razloge.

Dvoumljenje izmeðu politièkog i filozofskog

Od svojih stvarnih zaèetaka filozofija se na ovom tlu lomilaizmeðu primarnih filozofskih poriva i èuvstava politike. S poèetkase filozofija dvoumila jer je bila nesigurna i nejaka, da bi se napo-sletku oseæala nejakom jer nije prestala da se dvoumi. Ali, to predu-go dvoumljenje nije bilo toliko zasnovano na filozofskom erosuradoznalosti i èuðenja, koliko je nesigurno vrludalo izmeðu hridi fi-lozofskog i politièkog diskursa. Nije, bar ne u dovoljnoj meri, uspo-stavljana ravnote�a izmeðu èari filozofije i neobuzdanih politièkihstrasti. Ostrašæenost politike je neobazrivo unošena u filozofiju a dase nije dogaðalo obrnuto. Nesamouvereni filozofi su krajièkom okazirkali u politièare, dok su bezrazlo�no nadmeni politièari ispod okamerkali filozofe koje, budi reèeno, najèešæe nisu ni razumeli. Super-ironi odnos politike prema filozofiji, ispunjen neznanjem i podsme-hom, ustalio se ne nivou raširenog socijalnog stereotipa.

256

SK

UP

OV

I

Politièko se, stoga, u filozofiji pojavljivalo, i još uvek se poja-vljuje, kao neizbe�ni spoljašnji obod socio-kulturnog okvira. Nanesreæu domaæe filozofije politièko okru�enje filozofije bitno je uti-calo na karakter filozofiranja. Otuda je unutrašnja filozofska diversi-fikacija, koja inaèe olièava njen misaoni rast i razvoj, neprestalnougro�avana politièkim sukobima, raskolima i deobama. Površna uz-burkanost politike kao da je mehanièki ometala neophodnu dubin-sku karakterizaciju filozofije. Filozofija je u svom vremenu, doduše,posedovala kalendar ali je sa mukom sticala smireno kontemplativ-no vreme. „Filozofski mir“ je izostajao jer nije bilo dovoljno dru-štvenog mira. Odatle, iz te izuzetne istorijske uskomešanosti potièe ietnopsihološki stereotip koji glasi: ovo tlo nije filozofièno, ovi ljudinisu predodreðeni za sistematièno i sistemsko mišljenje: uzrujani di-narski èovek, Balkanac, Evropljanin sa periferije kontinenta nijesklon filozofiranju i filozofiji. Ono èemu je po svojoj psihièkoj iantropološkoj strukturi daleko skloniji, po istorijskim uvidima, pru-�a se s one strane filozofije u blatnjavim nizijama politike i poli-tièarenja. Politika je, dakle, bli�a srcu i nervu ovdašnjeg �ivlja negobilo koja vrsta upornog rada, a posebno prilje�ne misaonosti. Na tezakljuèke upuæuje nareèena predrasuda o opštoj i filozofskoj lenjostièiji uticaj ne bi smeo da se zanemari.

Etnonacionalna nit je znaèi upredena u raznolike ideološkerazboje, a u evropskim srazmerama nevelika duhovnost nemilosrd-no je podvrgavana razlièitim politièkim nalozima. Odatle na ovompodneblju nije bilo potrebne filozofske kreativnosti, slo�enijih filo-zofskih sistema, niti su se vremenom uoblièile „èiste“ i stroge filo-zofske orijentacije. Reklo bi se da su i dan-danas ideologiènost ipolitiènost, u mnogo veæoj meri nego u drugim zemljama, teško bre-me filozofiènosti. Sa retkim izuzecima, poput Branislava Petronije-viæa koji je, mora se reæi, umro u bedi zaboravljen u hotelskoj sobi,filozofija je skoro redovno podlegala politièkim performansama.Politièko se vazda ukazivalo kao formativno u filozofskom, ali sepolitièka filozofija nije razvijala iz primarnih filzofskih poriva i na-zora – kao filozofija politike recimo – nego je u filozofiju dospevalanaglo i nepreraðena, direktno iz sirove ideologije i politike. Tako semo�e reæi, da je u srpskoj filozofiji dobar deo plasiranih idejapolitièki prekonstruisan i motivisan.

Zato je, imajuæi u vidu formativnu simultanost ovdašnje poli-tike i filozofije, uludan posao istra�ivati mane i prednosti „èistih“

257

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV

filozofskih i politièkih oblika. Oni u kontigentnoj istoriji, jednostav-no, nisu dovoljno razvijeni. Filozofsko/politièka pro�etost je kao usijamskih blizanaca pa je potrebno pa�ljivo razdvajanje. Nije se de-silo da na neku veæ formiranu filozofiju utièe neka potpuno kristali-sana politika; sve je uglavnom ostajalo nedovršeno, na pola puta.Polufilozofi su vodili bezizlazne sporove sa èetvrt-politièarima.Tako je na prilièno iznurujuæi naèin pomenuto politièko dvoumlje-nje – lišeno filozofskog èuðenja – rezultiralo jalovim politièko/filo-zofskim bastardima.

Politièki periodi srpske filozofije

Vreme filozofiranja u Srbiji, ili intelektualna, biografska, di-sciplinarna i institucionalna povest srpske filozofije, sada veæ izvansvake istorijske sumnje, mo�e se podeliti prema merilu neuravno-te�ene i promenjljive prirode socio-kulturnog i politièkog prostora.To razlaganje filzofskog vremena nije, dakle, toliko plod uoblièa-vanja razlièitih sekvenci duboko ukorenjene filozofije na utabanimputevima razvoja, koliko je refleks rastrzanog politièkog �ivota. Tonefilozofsko, èesto razorno politièko merilo vlastite filozofske pro-šlosti, doduše, nije ni jedino, a po svoj prilici ni suštinsko, ali je sva-kako potrebno za bilo kakvo dublje razumevanje dometa ovdašnjefilozofije. Vreme izrastanja i modernog oblikovanja srpske filozofijese, dakle, bez veæih dvoumljenja mo�e podeliti na: 1) Uglavnom de-vetnaestovekovni prvi dojugoslovenski srpski period, zatim; 2) jugo-slovenski period u dve dvadesetovekovne etape u prvoj i drugojpolovini veka, i, naposletku; 3) ponovni drugi srpski (crnogorski) pe-riod kome, kako stvari sada stoje, pripada evropska buduænost.

Veæ i na prvi pogled predlo�ena dvovekovna, odnosno trove-kovna periodizacija oslanja se podjednako na etnonacionalno i po-litièko merilo. Ako se izuzme dugo protofilozofsko srednjevekovno apotom i turkokratsko okupaciono razdoblje, u kome su se strukturnomešali epski, religijski, teološki i folklorni oblici svesti, o srpskoj fi-lozofiji u u�em smislu mo�e se govoriti tek od od poèetaka devetnae-stog veka. Izgradnja nacionalane filozofije koincidirala je, naime, sanacionalnom, politièkom i kulturnom emancipacijom i jezièkomreformom. U tom pogledu sasvim mlada srpska filozofija delila jesudbinu mnogih drugih ne samo duhovnih oblasti. Otuda se dvove-

258

SK

UP

OV

I

kovnost u poèetnim koracima rekonstrukcije i restauracije slike o srp-skoj filozofiji, postavlja kao ne baš predugi vremenski tok. Politièkovreme izgradnje srpske dr�ave u devetnaestom veku i promena srp-sko/jugoslovenskih dr�ava u dvadestom veku inkorporirano je u vre-me filozofiranja na ovom tlu. U stvari, poèevši od Karaðorðeve,Vukove, Dositejeve i Miloševe nulte godine srpske politike i kulture,filozofija je u pretprošlom veku pravila tek prve boja�ljive korake, dabi tek u dvadestom veku dobila respektivni zamah i ostvarila br�i hod.

U prvom i najdu�em dojugoslovenskom periodu srpske filo-zofije koji je trajao od 1804. do 1918. godine filozofija je bila usre-dotoèena na institucionalnu i disciplinarnu izgradnju istovremeno saizgradnjom nacionalne dr�ave, a unutar nje i obrazovnog, tj. škol-skog sistema.

Plod tog razvoja je bilo pozicioniranje filozofije na Liceumu ina Velikoj školi. Po mestu dogaðanja filozofija je imala nacionalnikarakter, ali svojim nedovoljno originalnim sadr�ajem nije dospeva-la do nivoa nacionalne prepoznatljivost. Tome je, pored opšte kul-turne zaostalosti, doprinela i èinjenica tek reformisanog srpskogjezika u kome nije postojala zadovoljavajuæa filozofska terminolo-gija. Skoro èitav vek je utrošen na postupnu emancipaciju od turskogokupatora, potiskivanje orijentalnih upliva, brzu modernizaciju ievropeizaciju �ivota. U prvim decenijama filozofija je bila u doslov-nim povojima, prete�no na nivou prevodilaštva i pukog preuzimanjaideja, da bi na kraju tog perioda, naroèito osnivanjem Univerziteta uBeogradu 1905. godine, zadobila konture i znaèaj nesrazmeranvelièini i kulturnoj snazi zemlje.

Drugi, jugoslovenski period srpske filozofije trajao je skorotri èetvrtine dvadesetog veka, od 1918. do 1991. godine. U njemu serazlikuju dve otseène etape koje se poklapaju sa �ivotom dve jugo-slovenske dr�ave.

Institucionalno i disciplinarno veæ razgranata filolozofija je uprvoj jugoslovenskoj dr�avi (1918-1941) dostigla kakav-takav plu-ralizam pravaca i škola. Pisanjem i prevoðenjem je unapreðena iusavršena filozofska terminologija na srpskom jeziku. Dodiri filo-zofskog mišljenja sa socijalno-ekonomskim i politièkim ambijen-tom ishodili su interesom za politièku filozofiju i filozofiju prava.Od svih posebnih filozofskih oblasti sa komponentama politièkeanalize najveæi dometi su ostvareni u domenu filozofije prava.

259

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV

Potrebno je pomenuti samo nekoliko znaèajnih filozofa prava i politi-ke poput Gligorija Geršiæa, �ivojina Periæa, Slobodana Jovanoviæa,Ðorða Tasiæa, Mihaila Iliæa, Tome �ivanoviæa, Bo�idara Markoviæaidr. Jugoslovenski politièki okvir uticao je na razvoj rudimentarneintegralistièke politièke filozofije, naroèito s obzirom na aspekte filo-zofije kulture i filozofije �ivota jugoslovenskih naroda. Reè je o na-znakama jedne filozofije jugoslovenstva, kakva se mo�e prepoznati uopusu Vladimira Dvornikoviæa.

Srpska filozofija se potiskivanjem nacionalnih specifiènosti„utopila“ u jugoslovensku filozofiju, èiji je lokalni znaèaj veæma sa-meravan brzinom i kvalitetom recepcije filozofskih ideja sa evropskei svetske scene. Ne tako brojni filozofi bili su daleko od monarhi-stièke vlasti, a nisu participirali ni u partijskom i parlamentarnom �i-votu. Ako se izuzmu filozofi meðuratne marksistièke orijentacije kojisu bili veoma osetiljivi na socijalne i politièke teme, poput SimeMarkoviæa, veæina akademski i univerzitetski etabliranih profesora,nastojala je da se dr�i podalje od politike. Neki su u tome uspevali, ne-ki nisu. A onda se desio svetski rat, graðanski sukob i revolucija kojaje u potpunosti izmenila tokove filozofske misli formiranjem jednesasvim drugaèije filozofske scene.

Marksistièka ideologija i politika su se revolucionarnim obra-tom naturili filozofiji. Politièki je odbaèena i osuðena prethodna „re-akcionarna filozofija“, èime je prekinut razvojni tok pluralizovanetzv. graðanske filozofije. Filozofi nemarksistièke orijentacije su pro-skribovani i onemoguæeno im je da rade. Neki su, poput BogdanaŠešiæa i Zagorke Miæiæ, uz izvesnu promenu filozofskih stavova, na-stavili da pišu. Filozofija je bez ostatka politizovana i upregnuta u le-gitimizaciju komunistièke vlasti. Kao obavezan je zadat samo jedan,marksistièki filozofski svetonazor. Na du�i rok je otvoreno razdobljefilozofskog monizma.

Na poèetku su ideološko/filozofskom scenom vladale vulgar-ne, mehanicistièke, doktrinarne i propagandne forme filozofije „hist-mata“ i „dijamata“. Znaèajnu politièku u ranoj posleratnoj filozofijiodigrao je Dušan Nedeljkoviæ. Ideolog tvrdokornog staljinizma sa fi-lozofskim pretenzijama bio je Milovan Ðilas. Posle jugoslovenskogsukoba sa Sovjetskim Savezom 1948. godine otpoèela je postupnadvadesetogodišnja revizija boljševiziranog i staljinizovanog marksi-zma. Ranih šesdesetih se dogodio filozofski spor pristalica „teorije

260

SK

UP

OV

I

odraza“ sa zastupnicima „filozofije prakse“. Potom su filozofi „prak-sisovci“ došli u sukob sa socijalistièkim vlastima, prvenstveno sa ha-rizmarhom Josipom Brozom i ideologom samoupravnog sistemaEdvardom Kardeljom.

Od „grupe filozofa“ napravljeni su specifièni jugoslovenski di-sidenti. Uz ostatke tzv. neprijateljske emigracije filozofi su, dakle,predstavljali kontrolisanu opoziciju re�imu. Jedna vrsta modifikovanelevièarske, marksistièke i socijalistièke filozofije je ušla u ideološkisukob sa titoistièkim poretkom. Obostrana nevolja kardeljijanaca i„praksisovaca“ ogledala se u sinhronicitetu maksimalizovanja norma-tivne i institucionalne realnosti samoupravnog utopizma i sve �ešæekritike autoritarne i gerontokratske prirode poznog titoizma. Istovre-meno su koegzistirale apologetska kardeljistièka kvazifilozofija, opo-nentska i kritièka praksis-filozofija, nešto umerenija filozofijamarksizma „sa ljudskim licem“, reliktni filozofski dogmatizam „odra-zaškog“ tipa i vrlo retki pokušaji proboja filozofija drugih, nemark-sistièkih provenijencija.

U deceniji posle Titove smrti (1980-1991), u pripremnim go-dinama jugoslovenskog razlaza, otpoèele su osetne promene na filo-zofskoj sceni. Došlo je svojevrsnog razuzdavanja politièkih energijau filozofiji, do nacionalnog preusmerenja i utemeljenja preðašnjihfilozofa internacionalista i razlaza beogradskog i zagrebaèkog filo-zofskog kruga. Filozofi su osetili slabost i krhkost bezliènih post-titoistièkih politièara zbijenih u „kolektivno rukovdostvo“ i po�elelisu da zauzmu njihovo upravljaèko mesto. Srbiji se tih godina dogo-dio i voða Slobodan Miloševiæ, tako da je pretvaranje filozofa diside-nata u politièare na vlasti odlo�eno za još deset godina. Zanimljivo jeda „praksisovci“ u Hrvatskoj ni iz daleka nisu bili u polo�aju razgre-vanja direktnih politièkih apetita, mo�da i stoga što ih je nacio-centriènost Tuðmanovog re�ima deplasirala na ideološku i politièkumarginu. Ono što su politièki smeli i znali da èine svodilo se na odba-civanje zajednièke jugoslovenske dr�ave i osudu „nacionalizma“veæine njihovih dojuèerašnjih kolega iz Beograda.

Treæi postjugoslovenski srpsko/crnogorski period ovdašnjefilozofije poèeo je od skora, taènije reèeno, od razbijanja i raspada-nja druge jugoslovenske dr�ave 1991. godine, nastanka i nestankatreæe Jugoslavije i traje do danas, u politièkom ambijentu Dr�avneZajednice Srbija i Crna Gora.

261

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV

Miloševiæevo razdoblje

U Miloševiæevom razdodblju od 1987. do kraja 2000, štoizrièito što preæutno, dogodila se promena filozofskih paradigimi. Tapromena nije bila filozofska sui generis, jer se nije desila postepenaevolucija, nego nagla, gotovo revolucionarna zamena filozofskogpogleda na svet. Istovremeno sa razbijanjem i raspadanjem društva idr�ave dekonponovana je jugoslovenska filozofija, koja je to biladvostruko: na prostornoj matrici delovanja u zajednièkoj politièkojtvorevini i svojim internacionalnim ubeðenjima. Federacija je plura-lizovana, u stvari, razlo�ena na dr�avolike entitete, dok je u poli-tièkoj sferi oktroisan izopaèeni pluralizam. Svega je bilo manje aizgledalo je kao da svega ima više: lidera, stranaka, dr�ava. Onoèega je bilo isuviše bilo je nepotrebno, manjkala su ona dobra koja bikoristila svima a ne samo nekima.

Protopluralizam doveo je sada veæ nacionalno podeljenu filo-zofiju pred moguænost odabira filozofske orijentacije po razlièitimafinitetima. No, to nije bilo moguæe uèiniti na iole uverljiv naèinzbog asinhronije sporog filozofskog sazrevanja i munjevitih poli-tièkih promena. Zato je u vremenskoj aritmiji politièkog i filozof-skog u predoèenom razdoblju stvoren frapantni nesklad izmeðufilozofskih, prvenstveno etièkih kriterijuma i „beznaèelija“ politike.Otvorena je, zapravo, moguænost da se filozofska scena oslobodi po-luvekovnih stega filozofskog monizma i racveta mnoštvo pravaca istilova filozofskog mišljenja. Ali, ta moguænost nije mogla da budevaljano iskorišæena. Nedostajali su novi ljudi, osvedoèeni filozofi.

Otuda pluralizacija filozofske scene pre desetak godina nijeotpoèela povratkom i obnovom postojeæih a potisnutih filozofskihorijentacija. U omalenoj srpskoj filozofiji, naime, ništa zaista vrednonije bilo potisnuto ili skriveno, da bi moglo da bude senzacionalnootkriveno. Postojao je samo veæi broj frustriranih, nekreativnih za-stupnika lenjog mišljenja, kojima su prvo titoistièki a potom i Milo-ševiæev autoritarni re�im pru�ali komotno utoèište i izvanredan alibisa nepostojanje vlastitog filozofskog dela. Grupacija postpraksisov-skih vakuum-filozofa, mislilaca razlivenog usmenog predanja bezzabele�enog mišljenja, oslonila se na politiku upra�njavanjem dvo-struke igre; istovremeno su okrivljavali politièki re�im za vlastitu fi-lozofsku osujeæenost i aktivno delovali u tek osnovanim politièkim

262

SK

UP

OV

I

klubovima, grupama, pokretima, strankama i nevladinim organiza-cijama. Na taj naèin su nastali brojni filozofski srednjeevropskispin-doktori, NGO-mislioci i internet-filozofi. Priroðeno stranèar-sko svojstvo srpske filozofije ponovo je izbilo na videlo.

Novodošli filozofski naraštaji obreli su se nezavidnim okol-nostima opustele scene, bez filozofskih veterana preseljenih u kabi-nete akademije i za govornice opozicione politike, sa preostalimkatedarskim filozofskim entuzijastima. Srpski „novofilozofi“ pro-jektovali su se prete�no putem prevoðenja, uglavnom neinventivno,repetitivno, imitatorski. Meðu mlaðim i najmlaðim filozofima u du-hu postmodernistièke slobode zavladao je neviðeni eklekticizam ipustopašni fragmentarizam, a oni stariji koji su u mladim danima za-dojeni duhom filozofije marksizma, stavljeni su pred iskušenjepoznog preobra�aja. To tek nije bilo lako. Tako je nastala proble-matièna prerada filozofskih biografija za koju je bilo potrebno samo-zatajivanje nekašnjih ubeðenja i društveni zaborav skorije prošlosti.Preæutkivanje prvobitnog i podrazumevanje novog filolozofskogimid�a postali su deo dijaloških rituala. Dok se ranije politika „kaosudbina“ bavila filozofima, sada su se filozofi pozabavili sudbinompolitike. Filozofi su postali sudbina srpske politike!

Politika je, dakle, srpskim filozofima i dalje ostala egzistenci-jalana opsesija, ali ovoga puta ne kroz filozofsko-etièku korekcijuistorodnog autokratskog sistema sa egalitarijanskih stanovišta filo-zofske levice, nego kroz htenje zadobijanja politièke moæi i preuizi-manja vlasti u dr�avi. Dogodilo se taèno ono za šta ih je u svojevreme daleke 1968. godine optu�ivao nekadašnji neprikosnovenivoða Josip Broz. („Šta rade, Boga ti! Ti, tamo neki … filozofi?“) Po-litièka �udnja meðu filozofima tzv. praksis orijentacije i krugu njiho-vim sliènomišljenika, dabome, nije ni zaèeta niti je sazrela uMiloševiæevom razdoblju; ona je u tom razdoblju, makar i prividno,samo dobila moguænost ozbiljenja. Meðutim, politièka �udnja starihfilozofa u novom vremenu radikalno je promenila formu i sadr�aj.Splasnule su i nestale stare levièarske ljubavi. Politièka fenomenolo-gija se izmenila, promenili su se pojmovi i jezik filozofije. Filozofskamoralistika je postala demodirana i ustuknula je pred praktiènim na-lozima politièkog organizovanja i vršenja antire�imske propagande.

Nekadašnji filozofi antititoisti, posle kratkog intervala išèe-kivanja i razoèaranja u autoritarni i gubitnièki kakarkter espesovske

263

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV

vlasti i tadašnjeg voðe, postali su borbeni antimiloševiæevci. Tako suza izvesno vreme produ�ili opozicioni status u nadi da æe u postmi-loševiæevskom periodu uzmoæi da ostvare svoje politièke ciljeve, amo�da i poneki od mladalaèkih filozofskih ideala. Politièka opozici-ja je produ�ena, ali ovog puta bez neke izrazite filozofske podloge ilipovoda. Program opozicije je, naime, bio filozofski irelevantan alise va�na èinjenica odnosila na politièki anga�man filozofa. UMiloševiæevom razdoblju loma filozofskih paradigmi nije nastalonijedno znaèajno i pamtljivo filozofsko delo, ali je otpoèelo štam-panje izabranih i sabranih dela najistaknutijih filozofa. Reklo bi seda to muèno razdoblje, ispunjeno secesionim ratovima, razbiraspa-dom dr�ave, izolacijom, sankcijama i agresijom NATO-a na Jugo-slaviju, nije bilo nimalo naklonjeno filozofiji. Mo�da su upravo zato,poneki, naroèito stariji filozofi, smatrajuæi da je njihov filozofskiopus zakljuèen, svesno „okaèali kopaèke o klin“ i posvetili se direkt-noj politièkoj akciji. Gorak ukus ostao je iza onih koji su politiku ušlibez dovršenog ili, što je još gore, bez ikakvog filozofskog opusa. Atakvih je bilo i još ima na politièkoj sceni.

Poèetkom devedesetih je formiran demokratski opozicionipokret koji je prerastao u demokratsku stranku. Iz okrilja prvobitnedemokratske stranke u Miloševiæevom razdoblju i posle njega, pro-tokom desetak godina, stvoriæe se niz stranki-æerki i stranki-unuka.Poznato je da su se prilikom osnivanja demokratskog pokreta, odno-sno primarne demokrtaske stranke, okupili neki od najznaèajnih srp-skih filozofa. Voðstvo je preuzeo vatreni šesdesetosmaški govornik ijedan iz nekadašnje „grupe filozofa“ – Dragoljub Miæunoviæ. Potomsu, što iz neukroæenih liderskih sujeta, što efikasnim kriptopolitiè-kim akcijama re�ima, nastajale posebe stranke sliène demokratskeorijentacije, koje su prevodili Nikola Miloševiæ, Kosta Èavoški, Vo-jislav Koštunica i dr. Dragoljub Miæunoviæ je potom detronisan iosnovao je sopstvenu stranku. Na èelo Demorkatske stranke došaoje okretni politièki filozof Zoran Ðinðiæ koji æe svojom poltièkomenergijom obele�iti godine koje su usledile. Onoliko koliko je opozi-cija energije trošila na borbu protiv monolitnog re�ima, isto toliko seiscrpljivala u potrazi za vlastitim jedinstvom. Bilans je ukazivao napolitièku paralizu, nulti saldo. Koaliicije su, dok je opoziciju pred-vodio lider SPO-a knji�evnik Vuk Draškoviæ, zaredom propadale naizborima.

264

SK

UP

OV

I

U protopluralnom razdoblju dominirale su dve jednostavneideje: rušenje autoritarnog poretka i uspostavljanje demokratije uSrbiji, s jedne strane, i povratak Srbije u svet, tj. Evropu, s drugestrane. Izvan toga slabo šta je razraðeno do jasnoæe politièkog pro-jekta i programa. Sve je, zapravo prepuštano intuiciji buduænosti iimprovizacijma u skladu sa okolnostima. Jedinstvo politièke opozi-cije Miloševiæu i njegovoj ambicioznoj supruzi ogledalo se prven-stveno u jednodušno negativnoj opsesiji njegovim „likom i delom“.Meðusobne opozicione razlike ili se nisu videle, ili su skrivane ilipotirane. Kako je reèeno, izvršeno je prilagoðavanje drugaèijemprotivniku, vladavini autoritarnog braènog para. Protivljenje Milo-ševiæu meðu filozofima nije izviralo iz istovetnih motiva, niti je te-klo ravnomerno, što je vrlo brzo izazvalo diferenciranje shvatanjanekada koherentne filozofske grupe. Jedni su se u njega razoèaralijer su mu s poèetka verovali, dok su drugi bili razoèarani što mu jeiko ikada verovao.

Naznaèeno je kako su u Miloševiæevom razdoblju istaknutifilozofi i knji�evnici izašli na politièku scenu i postali voðe poli-tièkih pokreta i stranaka. Uz „dogaðanje naroda“ bilo je to i „doga-ðanje filozofa“. U izvesnom smislu, demistifikovan je dotadašnjimoralni zanosa ovdašnje filozofije. Agilni voða koji je nemušto „od-radio“ razbiraspad zemlje, nije imao èak ni minimalne teorijske, apogotovu ne filozofske ambicije. On se bavio odluèivanjem. Dekre-tizam i decizionizam obele�avali su njegovu vlast od poèetnepopulistièke euforije, preko duge nizvlastice, sve do pozne uzurpa-cije i nelegitimno dugog ostanka na vlasti. Drugi, braèni i politièkideo vlastistièkog tandema, nije skrivao svoje nauène pa i filozofske,a, u stvari, dokrtrinarne i ideološke ambicije. Mirjana Markoviæ jeposredstvom privatne stranke JUL anahrono nastojala da raširi iuèvrsti renoviranu paradigmu nomenklaturnog neokomunizma. Ne-tolerantnost i bezoènost julovske skorojeviæevske oligarhije na svo-joj ko�i je osetio Mihailo Markoviæ, kao jedini filozof koji jeprihvatio ponudu da bude uz Miloševiæa. Stari filozof je u neslavnojepizodi sasvim nefilozofski smenjen sa polo�aja u vrhu SPS-a ipolitièki izblamiran. Oèigledno je da Miloševiæevska ideologija vla-stizma nije previše marila za srpske filozofe, osim u sluèajevimakada su se oni ukazivali u liku respektivnih politièkih protivnika. Ato se nije dogaðalo preèesto.

265

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV

Dosovsko razmeðe

Aonda se posle pada Miloševiæevog re�ima, na veselje jednihi �alost drugih, 2000. godine ušlo u razdoblje vladavine DOS-a. De-mokratska opozicija Srbije je bila prva uspešna opoziciona koalicijakoja se domogla vlasti posle dobijenih izbora. Filozofi opozicionarisu se posle dugog vremena ispaštanja i odricanja iskreno radovali.Glomazni osamnaestoèlani antimiloševiæevski partijski savez pred-vodili su Vojislav Koštunica i Zoran Ðinðiæ. Pre sticanja politièkekarijere, nešto stariji Koštunica se kao ugledan pravnik istrajno ba-vio filozofijom politike i prava, dok je Ðinðiæ va�io za odliènog pre-vodioca i lucidnog politièkog filozofa. Obojica su u meðuvremenupostali istaknuti antimiloševiæevski ideolozi i zagovornici što br�eguspostavljanja demokratije u iznurenoj Srbiji. Obojica su na poèet-ku, u partijskom smislu, pripadali istom demokratskom pokretu,istom osnivaèkom jezgru Demokratske stranke. Koštunica se, poputmnogih drugih, odvojio od partijske matice i osnovao svoj u poèetkumalobrojni DSS, dok je Ðinðiæ postao novi lider i idol „izvornih de-mokrata“. U kratkom dvoumljenju izmeðu dva filozofa na èeloDOS-a izabran je stariji i iskusniji Vojislav Koštunica. U tom èasuprilièno nepopularni Zoran Ðinðiæ, iz razlièitih, opravdanih i neo-pravdanih razloga nije smatran dobitnièkom opcijom, kao ni „srpskiRaspuæin“ Vuk Draškoviæ pre njega. Tako je u politièkom ponašanjuuljudni i diskretni Koštunica, kao predvodnik jedne od manjih i spo-rednih stranaka, dosovskom izbornom pobedom stekao trenutnu po-pularnost, veæu i od popularnosti samog Miloševiæa na vrhuncumoæi. U èasu oktobarskog politièkog preokreta 2000. godine to jošnije bilo sasvim vidljivo, ali je aura „Voje“ kao najomiljenijeg poli-tièara postala jasna u euforiènim trenucima slavlja. Po prvi put uistoriji moderne Srbije dva filozofa su se ispela na sam vrh politièkemoæi. Takav upliv filozofa politièara nije zabele�en nigde na evrop-skom Istoku. Oni, doduše, nisu pripadali izvornoj disidentskoj ekipipraksisovaca levièara, tj. filozofa antitoista, ali su kao mlaði spadaliu njihove simpatizere i sledbenike.

Na euforiènom i pretencioznom poèetku, u vremenu velikihnadanja i još veæih obeæanja, filozofski tandem je delovao politièkisinhronizovano, da bi se posle prvih izneveravanja ubrzo ispoljileznaèajne razlike. Meðusobne razmirice Koštunice i Ðinðiæa postoja-

266

SK

UP

OV

I

le su, doduše, i ranije, ali se nisu isticale, niti su završavale u otvore-nim konfliktima. Pre bi se moglo reæi da su u vremenu izopaèenogprotopluralizma razlièiti politièki profili opozicionih lidera bili zato-mljivani potrebom meðupatijskog jedinstva koje je zahtevalo zajed-nièku akciju. I jednom i drugom najveæi politièki protivnik bio jeSlobodan Miloševiæ. Kada je on do nogu potuèen na izborima, paro-dièno skinut sa vlasti i nemilosrdno isporuèen Haškom tribunalu,najsna�nije liènosti dotadašnje opozicije ostale su u savezu koji jeprethodnu homogenost dugovao najviše Miloševiæevom re�imu. Anjega više nije bilo, bar ne u zemlji!

Pobednièka koalicija je vrlo brzo, gotovo odmah, pokazalasve mane oligarhijskog karaktera, pri èemu je nekoliko liènosti iska-kalo iz kolektivistièke anonimnosti, prvenstveno svojim dinami-zmom i prethodno steèenom politièkom personalnošæu. Takvihliènosti nije bilo mnogo, pre svega stoga što je heterogena multipar-tijska koalicija bila sastavljena od malih i velikih, bolje reèeno vero-dostojnih i simulovanih stranaka. U njoj su, dakle, delovali ikvazilideri bez stranaèke baze i podrške, uz lidere iza kojih je staja-lo, ne samo masovno partijsko èlanstvo, nego i kako-tako profilisaniprogrami, principi i vizije. Kvazilideri su se zaklanjali iza grupnogautoriteta DOS-a, dok su voðe veæih stranaka nastojale na što boljempozicioniranju unutar sve labavije koalicije. Veliki su se libili da sekonaèno otarase malih, jer su smatrali da su im ovi još uvek potrebni.Mali su se, zauzvrat, èvrsto dr�ali koalicije i velikih u njoj, jer suznali da im bez nje i njih nema opstanka na profitabilnoj politièkojsceni. DOS je, pored politièkih razloga, bio i koalicija ekonomskihkoristi. Od antidosovske opozicije je èesto optu�ivan kao demagoškisavez profitera i novobogataša.

DOS je od poèetka bio nepotrebno glomazan jer je brojnostpartijskih reprezenata trebalo da simbolizuje širinu demokratskoguèešæa svih prodemokratskih snaga. Na taj naèin stvorena je više-struka moguænost izoblièenja prvobitnih koalicionih namera. Posta-lo je moguæe i konaèno se desilo da se DOS preobrazi u specifièni„politbiro“ koji odluèuje paralelno sa zakonodavnom, sudskom iizvršnom vlašæu. Isto tako, realna moæ je iz DOS-a preseljena u izvr-šnu vlast kancelarskog tipa. Ali, dogodilo se, takoðe, da najznaèaj-nije liènosti DOS-a izgrade uticaj mimo pa èak i suprotno njegovimkoalicionim funkcijama. Ukratko, koalicija je brzo narušena probi-

267

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV

janjem u prvi plan njene poèetne manjkavosti koja se ogledala u nje-nom tehnièkom, vremenski oroèenom karakteru. Mnogi lideriDOS-a tu èinjenicu nisu hteli sebi da priznaju, a neki su je uporno ta-jili. Antimiloševiæevski aditiv, koji je od poèetka zgušnjavao �itkukoalicionu masu, ne samo da se u vremenima aferašenja istrošio, ne-go je postao direktno kontraproduktivan. DOS je postepeno, iz ras-kola u raskol, iz afere u aferu, gubio izvorni karakter, ako ga je,uzgred reèeno, ikada imao? Otpadanjem koalicionih delova DOS sesuzio i okrnjio, da bi posle nestanka jednog od dva najistaknutija li-dera dosovski ostatak ušao u agoniènu završnicu. Tako se, u ovomèasu, veæ mo�e govoriti o nagoveštajima postdosovskog perioda.

Kao što je reèeno, dosovski period tzv. dosokratije bitno suobelele�ila dva politièara èiji profili zaslu�uju dodatno tumaèenje.

Vojislav Koštunica – pravnik, filozof i politièar

Vojislav Koštunica (1944) je po svom politièkom habitusutradicionalista i zastupnik ideja nacionalne demokratije u graðan-skom obliku. Povuèen i promišljen, on je nenametljivi pravoslavac ipoštovalac Srpske pravoslavne crkve, ali i najboljih vidova nacio-nalne kulturne baštine i srpske istorije. Meðu brojnim biraèima tra-dicionalne i nacionalne orijentacije te po�eljne osobine oslikavale suopciju oèuvanja nacionalnog identiteta i dr�avnog kontinuiteta.Analitièari su ga na osnovu tih osobina – nasuprot Vojislavu Šešeljui Slobodanu Miloševiæu a slièno Dobrici Æosiæu – èesto odreðivalikao „umerenog“ ili „prihvatljivog nacionalistu“. U svakom sluèaju,u reèima, natpisima i politièkom ponašanju samog Koštunice mo�ese prepoznati ta nimalo laka te�nja pomirenja nacionalnog i gra-ðanskog, demokratskog i dr�avnog u nimalo lakom postkomunistiè-kom razdoblju.

U vezi sa Koštunièininom doslednošæu rado je isticano da on,kao jedan od retkih srpskih politièkih lidera, ni po ubeðenju, ni poèlanstvu u partiji, nikada nije bio komunista, pa stoga, za razliku odmnogih drugih „preletaèa“ i „revidiraca“, nije imao potrebu poli-tièkog prikrivanja i pretvaranja. Njegov iskreni nekomunizam ili,ako se hoæe, antikomunizam, svakako nije posledica razoèaranja ukomunistièke ideale, nego je plod uglaðenog graðanskog vaspitanjai ubeðenosti u kontinualne vrednosti graðanskog sveta. Mnogi

268

SK

UP

OV

I

nekadašnji komunisti su zarad odr�anja nacionalne opcije ušli ukrug simpatizera, prišli DSS-u ili glasali za Koštunicu. Stoga, njego-va politièka shvatanja u praktiènoj politici iskazuju iznenaðujuæupolivalentnost. Uz Koštunicu, naime, mogu da budu i jesu ljudi kojine dele u potpunosti njegova najdublja uverenja, ali imaju jake naci-onalne oseæaje, najèešæe osloboðene i iskazane posle dugog razdo-blja nacionalnih frustracija u Titovoj epohi.

Ipak, njegova okrenutost nacionalnoj prošlosti nije folklorna,niti je pasatistièka i konzervativna. Koštunica èesto istièe da je Srbi-ja evropska zemlja. Koštunièine ideje evropske reintegracije Srbijepolaze od samosvesti o njenoj znaèajnoj balkanskoj ulozi i potrebioèuvanja spoljašnje slobode, tj. suvereniteta i teritorijalnog integri-teta. Otuda na planu spoljnje politike Koštunica ne naginje, bar jetako izgledalo, iskljuèivo jednoj globalnoj ili kontinentalnoj sili, što,opet govori da znatnu pa�nju ukazuje potencijalima multipolarnosti,odnosno veæem broju va�nih globalnih i regionalnih aktera. Druga-èije od Zorana Ðinðiæa, koji se prete�no oslanjao na evrokratske kru-gove i Nemaèku, Koštunica nije prestajao da ispušta iz vidokrugasaradnju sa Rusijom, Francuskom i Kinom. Ipak, u kratkom vreme-nu se stekao utisak da su i jedan i drugi imali razlo�ne rezerve premadvosmislenoj i u mnogo èemu spornoj angloamerièkoj ulozi u skora-šnjim dogaðajima na Balkanu, posebno na raskomadanom srpskomkulturnom, etnièkom i politièkom prostoru. Koštunica se èak nije li-bio da iska�e kritièko mišljenje prema neumerenoj i snishodljivojamerikanofiliji i agresivnom amerikanizmu u kulturi. No, to je èiniorazborito, sa politièkim taktom, uz punu svest o amerièkoj globalnojsveprisutnosti i nadmoæi.

Za potpunije shvatanje Koštunièinog politièkog delovanja po-trebno je imati u vidu da je on, svojevremeno, bio pod sna�nim utica-jem politièkih i ustavno-pravnih ideja Mihaila Ðuriæa, što ga je zbogsolidarisanja sa proskribovanim kritièarem ustavnih amandmana, za-jedno sa Kostom Èavoškim, Danilom Bastom i nekolicinom drugihpravnika, dovelo do nasilnog udaljavanja sa Pravnog fakulteta u Beo-gradu i tegobnog disidentskog polo�aja. Politièki senzibilitet koji jeformirao u tom razdoblju ispunjavala je frustracija sve podreðenijim iponi�avajuæim „trodelnim“ polo�ajem Republike Srbije u komuni-stièkoj federaciji. Nemirenje sa tom istorijskom nenormalnošæu Ko-štunica je zadr�ao do danas. Odatle je, bez sumnje, izniklo njegovo

269

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV

ubeðenje da je povratak Srbije u kulturnu i civilizacijsku razvojnu ver-tikalu nu�no povezan sa dekomnizacijom i radikalnim napuštanjemkardeljistièkih principa okrnjene srpske dr�avnosti. Po njemu, to nijebilo moguæe bez restauracije graðanskog društva i razvoja nacionalnedemokratije. Bilo kako bilo, perioid ideološke represije i socijalnemarginalizacije u završnici Titove epohe Koštunica je iskoristio za fi-lozofskopravno usavršavanje, prouèavanje i pisanje. Odatle izvire nje-govo samouvereno razmišljanje i zakljuèivanje u ustavnopravnimpitanjima.

Primarna sfera Koštunièinih interesovanja ticala se problem-skih krugova vladavine prava u anglosaksonskoj filozofskopravnojtradiciji, teorije politièke demokratije i pravne dr�ave. Ujedno, Ko-štunica je istra�ivao i pisao u oblasti uporednog i ustavnog prava, iteorije parlamentarizma. Sve to, solidan nauèni ugled, uz odmereniali uporni karakter politièkih nastupa, uslovilo je da se legalizamprepozna kao njegov fundamentalni politièki kredo. Mo�e se reæi daje Koštunica od svoje nauène mladosti bio opsednut konaènim obli-kovanjem srpske dr�ave, kako unutar Jugoslavije, tako i na destrui-ranom ju�noslovenskom prostoru. Koštunica se ispoljio kao srpsko(crnogorski) srbonostalgièar, ali ne i kao srbijanski separatista. Unjegovim javnim nastupima se oseæalo nastojanje da dr�avnièkoprevlada puko politièko, da strateške reèi dr�avnika nadglasaju ver-balno taktiziranje i kratkovidi oportunizam politièara.

Koštunièina „pohvala zakona“ dosovskim praktièarima poli-tièkih improvizacija i „revolucionarne pravde“ èinila se kao kuka-vièluk, moralizam i pravnièka ludost. Onima koji su navikli napermanentno zastrašivanje, na politièki voluntarizam i autoritarnuvladavinu, Koštunica se ukazivao kao „mlakonja“ i politièka kuka-vica. Zato je neostvareni legalizam Vojsilava Koštunice zarana na-padan sa razlièitih strana. Okasneli Miloševiæevi sledbenci suodbacivali Koštunièin konstitucionalizam i optu�ivali ga da svojimustavnim inicijativama razara temlje veæ postignute srpske poludr-�ave i tadašnje „�abljaèke“ Jugoslavije. Ðinðiæevi simpatizeri su ga,opet, obele�avali kao nesavremenog, nesnala�ljivog i politièkiautistiènog èoveka.

Dok je bio dosovski predsednik poslednje Jugoslavije Ko-štunica je karikiran kao politièko oklevalo, usporivaè reformi, kon-zervativac, kompromiser, izolacionista, neobavešten èovek, pravni

270

SK

UP

OV

I

iluzionista i sl. Njegovim politièkim protivnicma je smetao njegov,kako su isticali, anahroni imid� poštenog politièara. Smetala im jepolitièka kultura koja se ispoljava kroz neoèekivanu uljudnost i pri-stojnost u ophoðenju. To je odudaralo od balkanistièkog stereotipaprimitivnih, vulgarnih i prevrtljivih srpskih politièara. Iritiralo ih jesaznanje da nije mogao da bude povezan ni sa jednom od prošlih itekuæih korupcionaških afera. Buduæi da je bio izvan kriminalizova-ne politike i politizovanog kriminala Koštunica je u više-manje pro-tokolarnoj fotelji saveznog predsednika bio isturena meta stalnihkritika sve do entropiènog prestanka mandata. Ali oèekivani presta-nak politièke du�nosti u, po svemu sudeæi, poslednjoj Jugoslavijinije oznaèio i kraj njegove politièke karijere.

Politièar i filozof prava kao predsednik krhke dulane dr�avnezajednice Srbije i Crne Gore nije po�njeo neke previše znaèajne, barne suviše pamtljive politièke plodove. Koštunica se osvedoèio kaoèovek koji se kloni jakih reèi i ishitrenih poteza, što je njegovim pro-tivnicma, naviklim na demagogiju, politièku �estinu i ubitaènereèenice, dalo povoda da ustvrrde kako je on „politièar u veèitomzakašnjenju“, govornik usporenih misli, bez izrazitog retorskog da-ra. Po mišljenjima njegovih kritièara i politièkih protivnika Ko-štunica nije ispunio ni osrednja oèekivanja u razdoblju prevelikihoèekivanja. Sve što je uspeo da uradi jeste da na izvesno vreme odr�irazlaznu srpsko/crnogorsku zajednicu i glamurozno otpoène povra-tak zemlje u svet.

U stvari, smireni i promišljeni karakter Koštunièine politièkeliènosti, njegova politièka, pravna i, ako se hoæe, dublja filozofskaubeðenja, verovatno su bitno uticali da se epohalni preokret iz Milo-ševiæevog u postmiloševiæevsko razdoblje uèini sa što manje razor-ne dramatike i �rtava. Predoèeno je, naravno, samo hipoteza, koju bina osnovu neophodnih istra�ivanja, tek trebalo potvrditi ili odbaciti.Tim više, što je Vojislav Koštunica, kao liènost postojanih politièkihsvojstava, ostao da obitava na politièkoj sceni. Tu èinjenicu ne mo�eda porekne ni njegov silazak sa predsednièke funkcije, ni oduzima-nje poslanièkih mandata njegovoj stranci u srpskom parlamentu, ninamerni izostanak sa izbora. Verovatno da ubeðenost u neprolaznevrednosti proceduralne demokratije odr�ava Koštunicu u politièkom�ivotu, èak i onda kada veæina smatra da je u vrtlozima stranèarenjapolitièki potrošen.

271

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV

Zoran Ðinðiæ – politièar i filozof

S druge strane dosovske duge, Zoran Ðinðiæ (1952-2003)imao je nešto drugaèiju �ivotnu i filozofsku biografiju od VojislavaKoštunice. On je, naime, pripadao osam godina mlaðoj i modernijojgeneraciji srpskih filozofa. Ta generacija je na filozofsku scenu iza-šla sredinom sedamdesetih, u periodu institucionalnog vakuuma,posle nasilnog uklanjanja praksisovaca sa Filozofskog fakulteta uBeogradu i iz univerzitetskog obrazovnog procesa. Ðinðiæ, daklenije bio emotivno vezan realnom titoistièkom predistorijom filozof-skih stradalnika, ali ni mistifikacijama i satanizacijama mesta i ulogefilozofje u tadašnjoj jugoslovenskoj politici. U 68’ nije uèestvovaoali ga je, poput mnogih drugih mladih ljudi, zapahnuo njen radikalnii emancipatorski duh.

Još uvek nije dovoljno ispitana èinjenica kako su se oseæalistudenti koji su poèeli bavljenje filozofijom u nastavnoj pustoši kojusu izazvali tadašnji titoistièki ideolozi i apartèici. Prvi susret mladihljudsi sa filozofijom, skoro sigurno, bio je ispunjen dvostrukom inhi-bicijom: politièkim „cunamijem“ koje je netom pretrpela oblastkojom su tek poèeli da se bave i sni�enim kvalitetom nastave na filo-zofskim disciplinama koje su, u glavnom, ostale bez profesora. Pret-postavimo da je mo�da ta osujeæenost usmerila Ðinðiæa ka politièkojsferi, ka oprobavanju moguænosti da se upravo kroz praktiènu politi-ku prevlada poni�enje filozofije, zapravo, oèigledna politièka poni-�enost samog filozofskog mišljenja. Ko zna, da li je Ðinðiæ, koji je uranim godinama – npr. u tekstu u „Gledištima“ 1977. godine – pom-no ispitivao Marksov stav o „ukidanju filozofije“, veæ tada pomi-šljao na njeno spašavanje kroz politièko ostvarenje?

Bilo kako bilo, ma koliko se u poèetku oslanjao na izuèavanjemladog Marksa, nadareni filozof Ðinðiæ nije bio dubinski struktui-ran u samo jednom filozofskom pravcu, niti se iskljuèivo vezao zajedan koherentan kompleks filozofskih ideja. To se nije desilo dokraja njegovog �ivota. Ðinðiæ se izjašnjavao i ponašao kao instink-tivni levièar. U njemu su, u jednom veoma specifiènom trenutkuevropskih strahova od terorizma, bez ubedljivog obrazlo�enja, pre-poznavali èak i anarhistièke sklonosti. Ali, takoðe nije zabele�enoda se deklarisao kao marksista. To, svakako, ne!

Ðinðiæ je imao veliki èitalaèki kapacitet i dug èitaèki hod. Za-pa�eno je da je preveo dela Ignacija Lojole, Pjotra Kropotkina,

272

SK

UP

OV

I

Edmunda Huserla, Vilhelma Diltaja i Rajnharta Kozaleka. Uteme-ljen u poznavanju nemaèke klasiène filozofije i Marksovog opusa,katolièkog jezuitizma, ruskog anarhizma, hermeneutike i fenomeno-logije, okrenuo se filozofskim iskustvima kritièke filzofije frankfurt-skog kruga i filozofiji Jirgena Habermasa. Napisao je i nekolikoknjiga, od koji su najpoznatije Subjektivnost i nasilje, Jesen dijalek-tike, Jugoslavija kao nedovršena dr�ava. Tek predstoji izrada potpu-ne bibliografije radova Zorana Ðinðiæa rasutih u mnogim nauènimèasopisima, ali još više u struènoj periodici, publicistici, medijima ištampi. Time æe intelektualna slika njegove filozofske i politièke po-jave, svakako, biti upotpunjena.

Ðinðiæeva poslovièna radoznalnost ote�avala je stacioniranjeu nekoj od privlaènih filozofskih paradigmi. Radoznaliji i �ivahnijiod Koštunice, Ðinðiæ je brzo i lako menjao filozofska i politièka inte-resovanja i sa više filozofskog i �ivotnog hedonizma u�ivao u vrato-lomijama mišljenja. Otuda, kao situacionista, nije podlegao iskušenjuda ispoveda ortodoksna filozofska uverenja. Njega je više okupiralosvakodnevlje, drastièni problemi socijalnog, kulturnog i politièkog�ivota, koji nisu nalazili jednostavna filozofska razrešenja. U tomsmislu, Ðinðiæ je inklinirao vitalistièkom, zapravo biofilnom i aktivi-stièkom pristupu filozofiji. Takav pristup je podrazumevao anga�mani izvan filozofije, ili uvlaèenje filozofije u, recimo, politiku. A kada seto desi, a dešavalo se uz punu svest o pro�imanju, onda se nastojalo nauspehu. Pojam uspeha u filozofiji i politici se, doduše, veoma razliku-je, ali to oèigledno, kao da nije bila prepreka Ðinðiæevim dvosmernimhtenjima.

Reèeno je da aktivistièki egzistencijalni stav pomenutog tipaukazuje da bi Zoran Ðinðiæ, uzevši u obzir njegovu veliku energiju,bio podjednako uspešan i u nekim drugim oblastima, a ne samo uprimarnoj filozofskoj i naknadnoj politièkoj vokaciji. S obzirom napolitièku pojavu ne bi se, meðutim, moglo reæi da mu je drugapolitièka ljubav bila slabija od one prve, filozofske. Trebalo bi sezamislti nad utiskom da je u Ðinðiæevom udvojenom filozofsko/po-litièkom liku naposletku prevagnuo politièar sklon zaboravu filozo-fije, nad filozofom sklonom moralnom podseæanju politièara. Kadaje reè o moralu politika je veoma zaboravna, pa se i praktièni Ðinðiælibio moralnih pouka. Štaviše, (politièki) moralizam je u jednoj „nano�“ doèekanoj javnoj izjavi preporuèio religioznom i crkvenom

273

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV

upra�njavanju. To još uvek ne znaèi da je Ðinðiæev politièki kredobio utemeljen na bezobzirnom imoralizmu, veæ samo da se u kontra-stu prema opreznom Koštunici, više okretao praktiènim posledica-ma aktivnosti, nego njenim moralnim pretpostavkama.

Kao i oko Koštunice, i oko Ðinðiæa je postojala izvesna ljubo-pitljivost kolega filozofa i partijskih istomišljenika na koji naèin æesnaæi u praktikovanju politike. Izvesne sumnje plele su se oko neu-hvatljive brzine njegovog rasuðivanja i naglog, skoro trenutnog za-kljuèivanja. Mnogi su mislili da je reè o nepromišljenosti, èakbrzopletosti. Otuda su u šaljivim animacijama i simbolièkim pred-stavljanjima njihovog suparništva izabrane likovne predstavekornjaèe i zeca. Asinhronija je izgledala otprilike ovako: što je Ko-štunica bio sporiji Ðinðiæ je bio br�i, a pošto se politièka trka trèalaukrug, dešavalo se da se Ðinðiæ prevelikom odmicanjem, u stvari,opet pribli�ava zaostalom Koštunici, dok se Koštunièinino preveli-ko zaostajanje, Ðinðiæevim pribli�avanjem odjednom pretvaralo uuzjednaèavanje, baš kao na poèetku kru�ne trke. Pomalo komièno,ali izgledalo je da se Ðinðiæ pretièuæi Koštunicu, u stvari, izjed-naèava sa njim. Naposletku, oba trkaèa su ispala iz politièke trke, je-dan privremeno, a drugi, na�alost, tragièno i trajno.

No, potrebno je prisetiti se da je i pre definitivne odluke da senepovratno otisne u, kako se na kraju pokazalo, kobne vode politike,kroz nedug i, na nesreæu, nedovršen fiolozofski opus, Ðinðiæ je ispo-ljio dovoljnu nadarenost da bi bio upamæen kao retka, ako ne i uni-katna pojava u novijoj srpskoj filozofiji. Ðinðiæ je prvi srpski filozofkoji je postao predsednik vlade, ali i jedini srpski filozof koji je svojpolitièki anga�man platio glavom.

Buduæi da, kako je pomenuto, niukom pogledu nije bio tradi-cionalista, a još manje filozofski ortodoks, Ðinðiæ je kroz hitre i prila-godljive reakcije na dogaðaje oblikovao prepoznatljivo pragmatiènoponašanje. On sam je u više navrata isticao da dr�avu shvata kao jed-no veliko preduzeæe pa je poziv politièara do�ivljavao kao poslovod-stvo. Otuda je u prvom planu bio Ðinðiæev ekonomski reformizamkoji je korespondirao za unutrašnjim i spoljašnjim nalozima tranzici-je, pre svega deregulacije tr�išta i svojinske transformacije, tj. priva-tizacije. U poslovima tog karaktera ispoljavao je zavidnu veštinu.

Suprotno Koštunièinonom legalizmu Zoran Ðinðiæ je u doso-kratskom razdoblju inaugurisao tzv. pragmatizam. Ðinðiæev poli-

274

SK

UP

OV

I

tièki pragmatizma nije bio toliko filozofski utemeljen, niti je imaodublju vezu sa istoimenim filozofskim pravcem, koliko je ishodio izdva prilièno nefilozofska izvora: haotiène i prevratne socijalne situ-acije i njegovog nervoznog politièkog temperamenta. Ðinðiæ je, nai-me, po �ivahnom politièkom i filozofskom temperamentu bioantipod Vojislava Koštunice. Dok su Koštunicu dogaðaji sustizaliÐinðiæ im je hrlio u susret. Dok je Koštunica demokratske vizije uti-skivao u stvarnost, Ðinðiæ je iz elemenata oskudne stvarnosti cedioslike buduænosti. Ðinðiæ je bio umešan okazionalista, �udan brzogispunjenja svake iole povoljne politièke prilike, dok je Koštunica,zarad odr�anja politièke etike i ravnanja prema pravnim procedura-ma i normama, propuštao èak i izuzetne prilike, odla�uæi njihovoispunjenje za, kako se pokazalo, gora vremena. Da nisu ušli u nepo-mirljivi sukob koji je, izmeðu ostalog, ubrzao rasturanje demokrat-ske koalicije oni bi, verovatno, bili kooperativni. Ali, ta hipotezaidealne komplementarnosti nekadašnjeg dosovskog tandema Ðin-ðiæ-Koštunica potièe pre iz naivnog sentimentalizma, nego iz grubo-sti realne politike.2

Naposletku, ipak filozofija

Neminovna depatetizacija �ivota je presudila: filozofi su iz-gubili idilièni oreol zanesenjaka. Sa oblaka apstrakcije neki su se la-gano spustili, a neki stropoštali u prizemni svet istorijskih dešavanja.Filozofi su odluèili da prestanu da budu dvorske lude sami tim što susrušeni dvorovi apsolutnih vladara i otklonjena njihova potreba zaneškodljivim filozofskim ludorijama. Filozofima su se pokazali pri-jemèiviji mediji i vrcave komunikacijske efemeride u nepreglednimzasadima javnosti. Nekada su se filozofi sa oseæajem za politiku bilizadovoljni skromnom ulogom savetnika – sada umesto da filozofskisavetuju oni primaju i odašilju nefilozofske savete. Nekada osamlje-na filozofska èangrizala su iz fakultetskih aula ušla u kabinete i dobi-la sekretare, pomoænike, aparat. Na prvi pogled, reklo bi se da jefilozofija konaèno izašla iz meditativne senke i postala delatna.

275

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV

2 Zbog ogranièenja raspolo�ivog prostora iz teksta su izostavljena poglavljaposveæena filozofsko/politièkim portretima Dragoljuba Miæunoviæa, Mihaila Mar-koviæa, Ljubomira Tadiæa, Mihaila Ðuriæa, Svetozara Stojanoviæa, Koste Èavoškog iMiladina �ivotiæa.

Da li je postepeno spuštanje filozofije sa olimpijskih visinazaumnog mišljenja u nizije �ivotne obezduhovljenosti lišilo samu fi-lozofiju monopola nad pitanjima nedokuèivog smisla postojanja?Ako se u postmoderni dogodila desakralizacija filozofije, zašto jeonda odnos filozofije i politike ljudima još uvek zanimljiv? Ako jeodumrla politièka teologija, a filozofija izgubila metafizièke èari,zar suština politièkog fenomena time nije konaèno demistifikovana?Izgleda, ipak, da nisu ukinute filozofske nedoumice oko potonjihpitanja, niti je politièki svet postao toliko proziran da su nestale svenepoznanice njegovog ustrojstva. Po svemu sudeæi, trivijalizacija fi-lozofije nije dovršena niti je politika do kraja banalizovana. Oèi-gledno da nisu, odatle odnos izmeðu politike i filozofije nije prestaoda izaziva zanimanje.

Politièkoj moæi je potreban onaj tip politizovane filozofije ko-ja je u svemu podr�ava. Malo ko u politici �eli susret sa filozofijom ukome æe do�iveti osporavanje. Poziciono politièko mišljenje hoæe ufilozofskom ogledalu da ugleda potvrdu i ovekoveèenje vlastitemoæi. Namera politike je otklanjanje sumnji sa verodostojnosti vla-stitih poduhvata. Politika nikada nije bila sklona ispoljavanju rado-znalnost oko tajni sopstvenog utemeljenja. Zato politika ne prihvataargumente politizovane filozofije koja osporava njene temelje. Tomenasuprot, ona filozofija koja bez nedoumica opravdava politièku moæpretvara se u filozofsku ideologiju. Kroz politièko suparništvo politi-ka filozofiju sagledava samo kao jedan od oblika politièke ideologije.U politièkom svetu presudna je politièka dimenzija filozofskih iska-za. Otuda se dešava da se filozofija pod neodoljivim uticajem politikeizoblièi u legitimizujuæu ideologiju. Tada, naravno filozofija postajepolitika, a filozofi po pozivu postaju politièari od zanata.

Srbija je tradicionalno ideologizovana i politizovana zemlja.Srbi sa razlogom strahuju od loše politike, jer se srpska politika,uglavnom, dr�ala ispod nivoa istorijskih potreba. Dosadašnje isku-stvo je pokazalo da srpska politika ne mari odviše za filozofiju u Srbi-ji, osim kada joj se ona uka�e kao ideološka smetnja. Na osnovupredoèenog, naroèito portreta filzofa-politièara, reklo bi se da je sa-vremena Srbija zemlja idealna za filozofsko bavljenje politikom.Dešava se, meðutim, obrnuto jer politièka volja nije primila dovoljnorefleksivan oblik. Najdalje do èega je doprla su legalizam i pragmati-zam. Ali, ni ti oblici politièkog ponašanja nisu filozofski utemeljeni i

276

SK

UP

OV

I

opravdani. Filozofska scena je, na �alost, pluralizovana ne samo poosnovnim stilovima filozofskog mišlenja, školama i orijentacijama,nego i po politièkom kljuèu. Mo�da i nije isuviše smelo reæi da u srp-skoj politici ne postoje takve partijske razlike kakve postoje u nejakojsrpskoj filozofiji. Pluralizaicija filozofije, svakako, ne bi trebalo da sezavrši u groteski intelektualno siromašnih „filozofskih partija“. Uèi-tavanje politièkog pluralizma u mnogolike tokove filzofiranja ne bibilo dobro ni za filozofiju, ali ni za onu vrstu politike koja �eli da jeuva�ava i poštuje.

Korišæena literatura

Antoniæ Slobodan, Zarobljena zemlja. Srbija za vlade Slobodana Miloše-viæa, Otkrovanje, Beograd, 2002.

Aranðeloviæ Jovan, Spisi savremenih srpskih filozofa I, Ogledi, osvrti i kritike,Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beograd, Beograd, 2000.

Basta Danilo, Preobra�aji ideje prava kod Srba, Pravni fakultet Beograd,Beograd, 1991.

Baziæ Jovan, Srpsko pitanje. Politièke koncepcije rešavanja srpskog nacio-nalnog pitanja, Slu�beni list Srbije i Crne Gore – Institut za politiè-ke studije, Beograd, 2003.

Dvornikoviæ Vladimir, Karakterologija Jugoslovena, Prosveta, Beograd –Prosveta, Niš, Beograd 1990, prvo izdanje 1939.

Draškoviæ Vuk, Podseæanja, Srpska reè, Beograd, 2001.Ðinðiæ Zoran, Jugoslavija kao nedovršena dr�ava, Knji�evna zajednica

Novog Sada, Novi Sad, 1988.Ðinðiæ Zoran, Srbija ni na istoku ni na zapadu, Cepelin, Novi Sad, 1996,

priredio Radovan ÈoleviæÐuriæ Mihailo, Iskustvo razlike. Suoèavanja sa vremenom, Tersit – BIGZ,

Beograd, 1994.Ðuriæ Mihailo, Savremena srpska filozofija, Izabrani spisi, knjiga X, Slu-

�beni list SRJ, Beograd 1997.Cvetkoviæ Vladimir, Volja za novo. O genealogiji modernosti, Institut za

politièke studije, Beograd, 1995.Cvetkoviæ Vladimir, Polis i filozofija. Antièka filozofija i njen istorijsko-po-

litièki horizont, Javno preduzeæe Slu�beni list SRJ, Beograd, 2000.Cvetkoviæ Vladimir, Moæ i mudrost. O politièkoj dimenziji filozofije, Javno

preduzeæe Slu�beni list SRJ, Beograd, 2001.Æosiæ Dobrica, Promene, Dnevnik, Novi Sad, 1992.

277

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV

Æosiæ Dobrica, Srpsko pitanje demokratsko pitanje, Beograd, 1992.Èavoški Kosta, Tito – tehnologija vlasti, Dosije, Beograd, 1991.Èavoški Kosta, Slobodan protiv slobode, Dosije, Beograd, 1991.Èavoški Kosta, Saga o dosmanlijama, Orpheus, Novi Sad, 2002.Dragojloviæ Dragoljub, Istorija filozofske misli u Srba epohe feudalizma,

Svetovi, Novi Sad, 1998.Jeremiæ Dragan, Estetika kod Srba. Od srednjeg veka do Svetozara Marko-

viæa, SANU, Beograd, 1989.Kne�eviæ Miloš, Tvorci i tumaèi. Razgovori sa deset savremenika, DK „Stu-

dentski grad“, Beograd, 1994.Kne�eviæ Miloš, Evropa iza limesa, Slobodna knjiga, Beograd, 2001.Koštunica Vojislav, Èavoški Kosta, Stranaèki pluralizam ili monizam. Po-

sleratna opozicija – obnova i zatiranje, Privredno-pravni priruènik,Beograd, 1990.

Koštunica Vojislav, Ugro�ena sloboda. Politièke i pravne rasprave, Institutza filozofiju i društvenu teoriju – „Filip Višnjiæ“, Beograd, 2002.

Mariæ Ilija, Filozofija na Velikoj školi, Plato, Beograd, 2003.Markoviæ Mihailo, Društvena misao na granici milenijuma, Javno predu-

zeæe Slu�beni list SRJ, Beograd, 1999.Matiæ Milan, O srpskom politièkom obrascu, Javno preduzeæe Slu�beni list

SRJ – Institut za politièke studije, Beograd, 2000.Mihajloviæ Kosta, Krestiæ Vasilje, „Memorandum SANU“ pod udarima po-

litike, Borba, Beograd, 2002.Milosavljeviæ Olivera, U tradiciji nacionalizma ili stereotipi srpskih inte-

lektualaca XX veka o „nama“ i „drugima“, Helsinški odbor za ljud-ska prava u Srbiji, Beograd, 2002.

Popov Nebojša, Contra fatum. Sluèaj grupe profesora 1968-1988, Mladost,Beograd, 1989.

Popoviæ Milijan, O filozofiji prava kod Srba, Slu�beni glasnik, Beograd, 2000.Samard�iæ Slobodan, Argumenti za Srbiju. Politièke i ustavne rasprave,

CUPS, Beograd, 2001.Stefanoviæ nenad, Pokrštavanjje petokrake. Tajni �ivot srpske opozicije,

BIGZ, Beograd, 1994.Stojanoviæ Svetozar, Propast komunizma i razbijanje Jugoslavije, „Filip

Višnjiæ“ – Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 1995.Stojanoviæ Svetozar, Na srpskom delu Titonika, „Filip Višnjiæ“ – Centar za

socijalna istra�ivanja, Beograd, 2000.Stojkoviæ Andrija, Razvitak filozofije u Srba 1804-1944. Slovo ljubve, Beo-

grad, 1972.

278

SK

UP

OV

I

Stojkoviæ Andrija, Filozofija istorije kod Srba, Zavet, Beograd, 2002.Tadiæ Ljubomir, U matici krize. Intervjui 1968-1998, „Èigoja štampa“, Beo-

grad, 1999.�ivotiæ Miladin, Contra bellum, Beogradski krug i AKAPI, Beograd, 1997.Bilans promena. Srbija – godinu dana posle, zbornik, Kikindski dijalozi

2001, Kikinda, 2002, priredio Jovica TrkuljaIntelektualci u tranziciji, zbornik, Kikindski dijalozi 2002, Kikinda 2003,

predio Jovica TrkuljaLiberalana misao. Prilozi istoriji liberalizma od kraja 18. do sredine 20.

veka, zbornik, Centar za unapreðenje pravnih studija – Friedrich Na-umann stiftung, Beograd, 2001, urednici Jovica Trkulja, DragoljubPopoviæ.

Politika i svakodnevni �ivot. Srbija 1999-2002, Institut za filozofiju idruštvenu teoriju, Beograd, 2003.

Srpska konezervativna misao, zbornik, Helisinški odbor za ljudska prava uSrbiji, Beograd, 2003, priredio Mirko Ðorðeviæ.

Srspka strana rata. Trauma i katarza u istorijskom pamæenju, zbornik, Re-publika, Beograd, 1996, priredio Nebojša Popov

Olga Dakoviæ

FILOZOFIJA I POLITIKA

Pitanja o moæi filozofije, o tome šta èini ovu moæ, kako se onastièe, kako se mo�e uveæati i, najzad, kao se ona gubi ili uništava,èesto se pokreæu u raspravama o sudbini praktiène filozofije. Na tajnaèin je odreðen i okvir u kome se tra�e izlazi i put vraæanja moæisamoj filozofiji. Rasvetljavanje odnosa politike i filozofije, moæi iznanja, u osnovi štiti filozofiju od iluzije o nezavisnosti, otvarajuæipitanje njene pretenzije na va�enje. U ovoj studiji Vladimira Cvet-koviæa iz odnosa znanja i moæi, filozofije i politike, izvodi se i iden-titet same filozofije.

Vrlina i moæ

U osnovi, to je Hegelova ideja da je svako filozofsko znanjeistorijsko, i zato u odnosu sa drugim oblicima znanja i moæi. Filozo-

279

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

IV