ffiffiffi ffiffiffiffiffi&ffi"AffiT-ffi- .

fu{mmhmr nf 'Frvn ffia'mufi

r", s ik t-)l;gR - Gl'lU\lrrT, i^7';rimviul.rlgqotJl,MpENzrs(rM Fo'ItMl:

'-- 1U-- **?;*,o"&e*

il NfiVffiSTfi C [ ffi NfrA Pffi H-fl Tff KAMffiffiffi,ffiVffifr-J Nffiffi Pffi NZ[JSKffiffi FffiN ffiA

u' mmffi R-ffiARANT ffi KVI tH ffi Rfiffi*

Na osnovul dlana 26. Statuta EDOR-GARAF{T dnuStva za uprav[janje dobrovoijnimpenzijskim fondom a.d. Beograd(u datjem tekstu: Dru5tvo), a u sktadu sa OdtukomNladzornog odbora Dnuitva o usktadivanju akta !nvesticisna politika dobrovotjnogpenzijsttog fonda DDOR.-GARANT Ekvitibrio bn" XXXIV-9 od ?3.05.20'tr6" godine fzvndnidirektori Dnudtva dana 23.05.?016" godine saf;initi su i potpisati sledeii prediSientekst Investicione politike dobrovoljnog penzijskog foncla DDOR-GAR,ANiTHKVtrLIBR,IO:

Beograd, Februar 2016

Na osnovu Zakona o dobrovotjnim penzijskim fondovima i penzijskim ptanovima (St. Glasnik RS br85/2005 i 31/2011), Odtuke o btiiim uslovima i maksimatnirn utaganjima imovine dobrovotjnogpenzijskog fonda, kao i nadinu ulaganja te imovine u inostranstvu (St. Gtasnik RS br.43l20f 1i naosnovu ftana 35. Statuta Druitva za upravljanje dobrovotjnim penzijskim fondom ,,DDOR-GARAI'!T,,,Nadzorni odbor Dru5tva za upravtjanje dobrovotjnim penzijskim fondom ,DDOR-GARANT* a.d.Beograd, Mariata Birjuzova 3-5, Beograd dana 25.02.2016. godine doneo je

Ctan 1

Investiciona potitika Dru5tva za upravtjanje dobrovotjnim penzijskim fondom ,DDoR-GARANT* a.d.Beograd (u datjem tekstu Druitvo) za dobrovotjni penzijski fond 'DDoR GARANT Ekvitibrio" (udatj-em tekstu Fond) predstavlja poseban dokument koji iini sastavni deo pravita postovanjaDruitva.

INVESTICIONU POLITIKU

Dru5tva za upravtjanje dobrovotjnim penzijskim fondom

'DDOR-GARANT" a.d. Beograd

Za Dobrovoljni penzijski fond "DDOR GARANT Ekvilibrio" Beograd

I Op5te odredbe

Ctan 2

Kriterijume za utvrdivanje lnvesticione potitike Fonda utvrduje Investicioni odbor DruStva na osnovukvatitativnih i kvantitativnih anatiza triiSta kapitata, anatiza rizika i drugih fundamentatnih itehniikih analiza u sktadu sa ogranidenjima utaganja predvidenim Zakonom o dobrovotjnimpenzijskim fondovima i penzijskim ptanovima i odlukama Narodne banke srbije.

etan 3

lmovinom Fonda upravtja portfotio menadier u sktadu sa Investicionom potitikom Fonda. portfotiomenadZer donosi odluke o investiranju imovine Fonda. MenadZer rizika vr5i identifikaciju, merenje,kvatitativnu i kvantitativnu kontrotu svih obtika rizika i upravtjanje tim rizicima. Menadiei rizika vriii kontrolu portfotio menadZera u pogtedu donoienja adekvatnih investicionih odtuka u sktadu sapostojeiim portfotiom Fonda.

dtan +

Investicione odluke moZe donositi samo portfotio menadZer. Druitvo za upravtjanje ima Investicioniodbor koji razmatra i anatizira investicione predtoge sa aspekta oiekivanbg prinosa i rizika ianalizira vei ostvarene rezuttate Fonda. Svaki itan Investicionog odbora moie pidneti Investicionomodboru. investicioni predlog. Portfotio menadZer je Predsedni-k Investicionog odbora i na osnovupredtoZenih i razmatranih investicionih predtoga, portfolio menadZer donosikonainu investicionuodtuku.

lnvesticioni odbor Fonda je savetodavni organ u Eijem detokrugu rada je kontrota trii5nog rizika I

rizika tikvidnosti. Investicioni odbor prati i analizira ispunjavanje kvatitativnih i kvan*tativnihparametara i ograniienja u vezi sa triiSnim rizikom.

Investiciona potitika Dobrovotjnog penzijskog fonda DDOR GARANT Ekvitibrio

lzmene i dopune Investjcione potitike moZe predtoiiti svaki itan Investicionog odbora, a saglasnostdaje Nadzorni odbor odbor Dru5tva.

etan 5

Promene Investicione potitike Druitvo za upravtjanje objavtjuje na internet stranici Druitva zaupravtjanje.

Investicioni proces je postupak donoienja investicionih odtuka koji obuhvata sledeie faze:

o Anatizu makroekonomskih pokazatetja i triiinih ustova postovanja,. Prikuptjanje informacija sa analizom ponude moguiih obtika utaganja,. Anatizu moguiih obtika utaganja u pogtedu prinos-rizik efekta uz ispunjenje osnovnih

investicionih naieta.

Clan 6

Il Tip i profil Fonda DDOR GARANT Ekvitibrio

Dobrovoljni penzijski fond "DDoR GARANT Ekvitibrio" (u datjem tekstu Fond) je Fond posebne vrste,odnosno zasebna imovina itanova bez svojstva pravnog tica, koji se osniva s citjem da obezbedidtanovima fonda dodatne prihode u starosti.

Dobrovotjni penzijski fond "DDOR GARANT Ekvitibrio. poieo je sa radom januara 2007. godine,namenjen je ftanovima [oji iete da njihova sredstva budu utoZena u najsigurniie driavne traitiie oOvrednosti i koji kroz duZi period utaganja i kapitatizacije, odekulu piinose i uveianje imovine usktadu sa preuzetim rizikom.

Pritikom utaganja imovine Fonda, Druitvo ie se rukovoditi citjem odriavanja ravnoteie izmeduobezbedenja sigurnosti imovine Fonda i ostvarenja viSih prinosa na ulaganja. Utaganje u Fondpodrazumeva utaganje na dugi rok koje ima za citj ostvarenje prinosa u odnosu na freuzeti rizik.Fond je namenjen itanovima koji imaju umeren do konzervativan nivo toterancije ka riziku.

Fond karakteriSe investiciona potitika sa akcentom utaganja u najsigurnije drZavne hartije odvrednosti, kao i pasivan naiin upravtjanja portfotiom Fonda.

Dobrovotjni penzijski fond 'DDOR GARANT Ekvitibrio" namenjen je dtanovima svih starosnih imaterijatnih struktura koji Zete ulaganjem na umereno konzervativan naiin ostvare dodatne prihodeu buduinosti.

dtan z

lll Ulaganje imovine dobrovoljnog penzijskog fonda

Investicioni cilj Fonda

lmovina Fonda utaZe se sa ciljem poveianja ukupnog prinosa u korist dtanova Fonda, a u sktadu sastedeiim naielima:

. nadeto sigurnosti imovine Fonda - u strukturi portfotia Fonda nataze se hartije od vrednostiizdavataca sa visokim kreditnim rejtingom;

. nadelo diversifikacije portfolia - u strukturi portfotia Fonda nalaze se raztiiite vrste hartijaod vrednosti koje se raztikuju prema emitentu, prema dospeiu, oEekivanom prinosu, riziliukoji nose kao i prema drugim obeteZjima;

. nadelo odrZavanja odgovarajuie tikvidnosti - u strukturi portfotia Fonda nataze se hartije odvrednosti koje je moguie brzo i efikasno kupiti i prodati po retativno ujednadenoj i stabitnojceni:

ijskog fonda DDOR GARANT Ekvitibrio

Osnovni citj upravtjanja imovinom itanova ovog Fonda je:

r Ostvarivanje stope prinosa viSe od repernog indeksa penzionih fondova "Fondex" i nivoainftacije.

etan g

lV Nivoi rizidnosti Fonda

Rjzici u postov.anju F.onda predstavtjaju verovatnoiu nastanka negativnih efekata na postovni ifinansijski potoZaj Druitva, odnosno Fonda.

Pravitnikom za upravtjanje rizicima definisan je sistem upravtjanja svim rizicima koji se javtjaju upostovanju Druitva i Fonda koji omoguiava efektivno i efikasno identifikovanje, merenje i-kontiotu,kao i upravljanje svim vrstama rizika, a naroiito:

o trZiSnim rizikom i. rizikom tikvidnosti.

etan g

TrZiSni rizik

Procedure kojima Fond kontrotiie trii5ni rizik obuhvataju kvatitativni i kvantitativni naiin kontrotetog rizika.

Kvatitativni nadin kontrote trZiinog rizika u Fondu obuhvata procedure kojima se utvrduju nadinkontrote sistemskih rizika kojima je iztoiena imovina Fonda, naiin kontrote rizika pojedinihinvesticija, nadin provere parametara kontrote rizika, kao i procedure kojima se formiri bazapodataka znadajnih za kontrotu trZiSnih rizika.

Kvantitativni naiin kontrote triiSnog rizika obuhvata dnevno izradunavanje vrednosti pod rizikom(VaR) pod kojom se podrazumeva najveie umanjenje vrednosti imovine Fonda u intervalu poverenjaod 99%. Vrednost pod rizikom izraZava se kao procenat vrednosti neto-imovine Fonda. Kvantitativninadin kontrote trZi5nog rizika podrazumeva primenu i ostatih statistidkih metoda koje mogu bitiretevantne kod upravljanja trZiSnim rizikom u Fondu.

dtan 10

Rizik promene cena hartija od vrednosti

Najdeiii.uzroci promena cena akcija su objava postovnih rezuttata preduzeia, spajanja i akvizicijepreduzeia. Na cene obveznica najviSe utiiu promene kamatnih stopa, promene t<reOilnog rejtingi,koje rezuttiraju promenama ponude i traZnje za pojedinom vrstom hartija od vrednosti na tokatnomi medunarodnom triiStu.

Op5ti rizik promene cena hartija od vrednosti je rizik promene cena hartija od vrednosti usledpromene op5teg nivoa cena hartija od vrednosti. Specifiini rizik promene cena hartija od vrednostije rizik promene cena hartija od vrednosti usted promene bitnih iinitaca postovanja vezanih zanjihovog emitenta.

dtan 11

Valutni rizik

Vatutni rizik u Fondu prisutan je zbog neizvesnosti oscitacija kursa domaie vatute u odnosu nastrane valute. S obzirom da penzijski fondovi u Srbiji mogu utagati u inostrane hartije od vrednosti iu domaie hartije od vrednosti koje su nominovane u raztiditim valutama svaki promena kursadomaie vatute u odnosu na stranu vatutu menja vrednost imovine Fonda, s obzirom d'a se cetokupnaimovina Fonda iskazuje u domaioj valuti.

Investiciona potitika Dobrovotjnog penzijskog fonda DDoR GAMNT Ekvitibrio

dtan 12

Rizik promene kamatnih stopa

Rizik promene kamatnih stopa je moguinost promene vrednosti imovine Fonda u stuiaju promenekamatnih. stopa na finansijskom trZi5tu. U stuiaju promene kamatnih stopa na finansijskom trZiitumoie doii do promene cena hartija od vrednosti koje se nataze u portfetju Fonda. Ta(ode, Fond jeiztoZen riziku promene kamatnih stopa, ukotiko se noviana sredstva Fonda u buduinosti morajureinvestirati uz niZe kamatne stope. Kretanje kamatnih stopa se vezuje direktno za kretanjereferentne kamatne stope, odnosno ptanirane targetirane stope inftacije u buduiim duiim ili kraiimvremenskim intervatima.

dtan 13

Rizik reinvestiranja

Rizik reinvestiranja predstavtja rizik davrednosti i depoziti po dospeiu neieNarodito je izraien u periodima padareinvestirati po niZim stopama.

Rizik likvidnosti

dospeti kuponi po osnovu hartija od vrednosti, hartije odmoii da budu reinvestirani po istim kamatnim stopama.kamatnih stopa na trZiStu kada se imovina Fonda mora

Ctan 14

Rizik tikvidnosti predstavlja verovatnoiu nastanka negativnih efekata na sposobnost Fonda daispunjava svoje dospete obaveze. Sa citjem svodenja ovog rizika na minimum, Drultvo kontroti5erizik likvidnosti kroz uredivanje pritiva i odtiva na nadin da Fond statno raspotaZe dovotjnim iznosomtikvidnih sredstava radi izmirenja obaveza iz poslovanja, metodom statnog praienja pritiva i odtivasredstava. Rizik tikvidnosti imovine Fonda determinisan je:

. Periodom dospeia obaveza Fonda po osnovu isptata akumutiranih penzija i po osnovuprenosa sredstva sa individuatnog ratuna dtana u drugi fond i. Periodom ptaniranih uptata dtanova Fonda.

Rizik likvidnosti pojedinih detova imovine Fonda-predstavtja rizik konverzije pojedinih detovaimovine Fonda u likvidna sredstva, odnosno rizik da nije moguie brzo i bez veiih gubitakakonvertovati pojedine delova imovine Fonda u tikvidna sredstva.

dtan 15Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavtja rizik da neki izdavaoci ne mogu da izmire svoje obaveze, odnosno da im sesmanji kreditni rejting. Pritikom utaganja imovine Fonda u duinidke hartije od vrednosti koje seizdaju u Republici Srbiji, Dru5tvo vodi raiuna da [i su ispunjeni svi kvatittivni i kvantitativnikriterijumi postavtjeni od strane regutatornog teta, odnosno Narodne banke Srbije.

itika Dobrovotjnog penzij fonda DDOR GAMNT Ekvitibrio

Pritikom ulaganja imovine Fonda u duinidke hartije od vrednosti koje izdaju strane drZave,medunarodne finansijske organizacije i pravna lica sa sediStem u inostranstvu, Diuitvo vodi raiunada je kreditni rejting tih hartija koji su agencije za procenu boniteta Standard&Poor's i Fitch-lBCA.odnosnoMoody's utvrdite najmanje na nivou,,A", odnosnoMoody's sa najmanje,,A2,,.

Druitvo periodiino, a najmanje jedanput godiSnje prati procene agencija za procenu boniteta u vezisa moguiom promenom kreditnog rejtinga odredene duZniike nartiie od vrednosti. Na osnovu togaprocenjuje se uticaj eventualne promene cene hartije od vrednosti na vrednost portfotia Fonda.

DuZnidke hartije od vrednosti za koje ne postoje kreditni rejtinzi, Drultvo prati na osnovufundamentalne finansijsko - ekonomske anatize njihovih emitenata, podataka iz revizorskihizveitaja njihovih emitenata, anatizom varijanse iti skoring modeta i st.

Downgrade risk predstavtja moguinost da usted pada kreditnog rejtinga emitenta padne i cenaobveznice.

Credit spread rfsk predstavtja moguinost da cene hartija od vrednosti padnu usted promene spread-a izmedu bezriziinih i hartija od vrednosti u portfotiu.

Ukupni rizik portfotia meri se pomoiu VaR-a sa nivoom poverenja od 99o/o i maksimatno prihvattjivnivo je 1,50% mereno na osnovu serija podataka iz postednjih godinu dana.

e tan 16

Tolerancija ka riziku

Pregted investicija, vrsta rizika i toterancije ka riziku prikazani su u narednoj tabeti:

*Ostalo: Korporativneinvesticionih fondova.

, municipatne obveznice, nekretnine, investicione otvorenih

Ukupan rizik portfotia akcija meri se pomoiu Value at Risk (VaR) metodotogije i definisan jemaksimatno moguii dnevni nivo gubitka, sa nivoom poverenj a od 99%, na nivou od 5%. Ustov iainvestiranje u drZavne obveznice i trezorske zapise je da njihov kreditni rejting bude veii iti jednakkreditnom rejtingu Repubtike Srbije kao i da nivo dnevnog VaR-a sa verovatnoi-om od 99% ne pretazi1,80%. Kod investiranja u depozite banaka ogranidenje investiranja je definisano maksimatnomiztoZenosti ka jednoj banci (osim kastodi banke) na nivou od 5% ukupnog portfotia Fonda.

Ukupni rizik portfotia meri se pomoiu VaR-a sa nivoom poverenja od 99% i maksimatno prihvattjivnivo je 1,50% mereno na osnovu serija podataka iz postednjih godinu dana.

etan 17

V Strate5ka alokacija i rebalansing

Strate5ka alokacija ulaganja

citjna strateika atokacija utaganja po vrstama investicija prikazana je u tabeti:

iti banaka (osim u kastodi banci)

Investiciona potitika Dobrovotjnog penzijskog fonda DDOR GARANT Ekvitibrio

*Ostato: Korporat , municipatne obveznice, Nekretnine, investicione otvorenihinvesticionih fondova

Investiranje u svaku pojedinainu vrstu utaganja moZe da odstupa od targetiranog nivoa, ati ne viSeod granice minimatnog i maksimatnog raspona ulaganja. Kako je stit upravtjanja imovinom Fondapasivan, u strukturi portfotia dominiraju hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom (drZavneobveznice I trezorski zapisi). Nivo novca na kastodi radunu zavisi od potrebe Fonda za tikvidnimsredstvima neophodnim za isptatu dospetih obaveza prema Etanovima.

Taktidka alokacija u laganja

Druitvo ie dva puta godiSnje definisati taktiiku atokaciju utaganja. Taktidka atokacija utaganjamora biti u okvirima strateike atokacije. Usted promena na trZiStu taktiika atokacija moZi daodstupa od targeta definisanih strateikom alokacijom.

e tan 1gPromene i rebalansing

Procentuatno udeSie svake pojedinadne vrste utaganja u portfotiu moZe da varira u okvirudefinisanog raspona. U kontinuiranom procesu upravtjanja portfotiom Druitvo odrZava definisanustrukturu utaganja. Investiranje u svaku pojedinadnu vrstu utaganja moZe da odstupa odtargetiranog nivoa, ati ne viSe od granice minimatnog i maksimalnog raspona utaganja.

Ukotiko dode do odstupanja pojedinainih vrsta utaganja od definisanog minimalnog i maksimatnograspona utaganja, Dru5tvo pristupa rebalansiranju portfotia usktadivanjem njegove strukture sicitjem iz taktiike alokacije imovine u najkraiem moguiem roku od dana naitanka navedenogodstupanja. Periodiino rebatansiranje portfotia sprovodi se kvartatno vraianjem na citj iz taktiikeatokacije imovine koja se definiSe zavisno od uslova i investiranja na triiStu. Ukotiko dode doznadajne izmene ustova investiranja koji bi zahtevati redefinisanje raspona strateike atokacijesredstava, Druitvo pristupa promeni investicione potitike.

dtan 19

lAerenje performansi portfolia

Kako je osnovni investicioni cilj Fonda ostvarivanje prinosa veieg od konkurencije, odnosno odrepernog indeksa "Fondex", performase portfotia Fonda mere se u odnosu na "Fondex". Merenjeperformansi u odnosu na konkurenciju obuhvata podatke o prinosima za postednjih, mesec, irimeseca, Sest meseci, godinu dana kao i ostvareni prinos od poietka postovanja. performaseportfolia mere se u odnosu na inftaciju, a takode se i prate pomoiu Sharpe i Traynor racia odnosnokao ostvareni prinos ponderisan ukupnim rizikom portfotia na osnovu podataka u postednjih godinudana.

etan 20

VI Ogranidenje ulaganja imovine Fonda

U hartije od vrednosti jednog izdavaoca, iti ukupno u hartije od vrednosti dva iti vi5e izdavaoca kojisu povezana lica moZe se utagati do 10% imovine Fonda (izuzev ukotiko se utaZe u hartije odvrednosti koje izdaje Repubtika Srbija, odnosno Narodna banka Srbije).

fonda DDOR GARANT Ekvitibrio

U hartije od vrednosti koje izdaje organizator koji je organizovao penzijski ptan koji je pristupioFondu, moZe da se utaZe do 5% imovine Fonda.

Ulaganjem imovine Fonda ne moie se sticati vi5e od 15% vtasnitkog udeiia, odnosno akcija sapravom gtasa jednog izdavaoca.

lmovina Fonda se moZe utagati u inostranstvu najviSe do 10% ukupne imovine.

Ctan 2t

lmovina Fonda ne moZe se utagati u hartije od vrednosti koje izdaje:1. Drultvo za upravtjanje,2. Kastodi banka kod koje se vodi radun Fonda,3. Brokersko'ditersko druStvo odnosno ovtaSiena banka za koju druitvo obavtja postove

posredovanja u tgovanju hartijama od vrednosti,4. Akcionar Dru5tva za upravtjanje,5. Povezana tica iz tai. 1-4 ovog itana.

U novdane depozite kod jedne banke iti viSe medusobno povezanih banaka moZe se utagati najvi5edo 5% imovine Fonda.

lmovina Fonda se ne moie utagati u novEane depozite kod kastodi banke i kod banke koja je osnivadDru5tva, odnosno kod banke koja je direktno povezano lice sa osnivadem Druitva.

lmovina Fonda se ne moie utagati u finansijske derivate.

YII Zavrine odredbe

dtan 22

Prikuptjena sredstva na individuatnim radunima ttanova Fonda se investiraju u hartije od vrednosti uskladu sa Zakonom i Investicionom politikom Druitva.

Neto vrednost imovine Fonda svakodnevno obraiunava Druitvo, o iemu podatke dostavtja kastodibanci kod koje se vodi raiun Fonda.

Naloge za kupovinu odnosno prodaju hartija od vrednosti preko izabranog brokerskodruitva odnosno ovtaiiene banke daje portfotio menadZer u sktadu sa lnvesticionomDruitva.

dilerskogpotitikom

dtan 23

DruStvo redovno, pritikom svake znaiajne promene ustova investiranja, a najmanje jedanput u trigodine vrii reviziju svoje investicione potitike. Druitvo za upravtjanje svim ilanovimi dobrovoljnogpenzijskog fonda , odnosno obveznicima uptate dostavtja obaveitenje o izmenama i dopunimilnvesticione potitike.

etan 24

Investiciona-potitika stupa na snagu u roku od 30 dana od dana objavtjivanja na zvanidnoj internetstranici Druitva, i primenjuje se u poslovanju poiev od 01.05.2016.godine.

-

Beograd,25.0Z.2016.

Andelka Markovii Mitinlzvrini direktor n /)lLl ,, / // l/,

Vlt ( a^-/fDuts Q[{-vw^I

Ateksandar 5itiegovti, lzvrini direktor\-L,, t A

-\;1,. .u>u,ict glVLtn,,. t. Lu(

r'l'':l.. |?i: ...,r.rll