S R E D A , 8 . a v g u s t 2 0 1 8 , b r o j 7 6 1 8 , g o d i n a X X I I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 7 E U R ( C G ) , 0 , 7 E U R ( S L O ) , 5 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) www.danas.rs

Festival festivala naslonjenih na d`ez

UVODNI TAKTOVI

Postali smo festival festivala naslonjenih nad`ez, ka`e Ivan Blagojevi}, direktorInternacionalnog d`ez festivala Ni{vil(Ni{ville), koji bele`i 24. izdanje pod timimenom, a 35. od nastanka ni{kog d`ezfestivala na koji se naslanja.

I doista, festival je narastao do mere da }eove godine ponuditi vi{e sadr`aja nego svihranijih.

Na ovogodi{njem Ni{vilu, unutar i okoNi{ke tvr|ave, bi}e postavljeno 20 stejd`eva iizvedeno 250 programa, me|u kojima nisusamo muzi~ki, ve} i pozori{ni, filmski,knji`evni, likovni, posve}enih stripu... Bi}eotvoren i Muzej d`eza, prvi u Srbiji, a drugi uEvropi.

Nastupi}e hiljadu izvo|a~a, me|u kojimasu Menhetn transfer, Keni Geret, Liza Simon,D`ipsi kingsi... Lazaru To{i}u bi}e uru~enaNi{vilova nagrada za `ivotno delo, vokalnojd`ez grupi Menhetn transfer nagrada Car Konstantin za doprinos d`ezu, a D`ipsi kingsima nagrada [aban Bajramovi} zafuziju d`eza sa ostalim muzi~kim pravcima.

Festival traje ~itavih deset dana, od 3. do 12. avgusta, a zvani~ni program ~etiri dana, od 9. do 12. avgusta. Organizatorio~ekuju da }e neki njegov segment videtirekordnih 200.000 posetilaca.

Dobro do{li na Ni{ville 2018!

Kenny Garrett

Lisa Simone

The Manhattan Transfer / Foto: John Abbott Gipsy Kings

s r e d a , 8 . a v g u s t 2 0 1 8 . IIIII D

gor Stravinski je tvrdio da je d`ezklasi~na muzika 20. veka, a on jezasigurno klasi~na muzika ovog,21. veka. Nastojimo da odr`imo tu,

umetni~ku dimenziju na{eg festivala, svesni dasmo kreativna industrija, a i da spre~imo ljudekoji dolaze da se dosa|uju, kroz ponudu raznihsadr`aja naslonjenih na d`ez – ka`e IvanBlagojevi}, direktor Internacionalnog d`ezfestivala Ni{ville.

On podse}a da }e na glavnom stejd`u (Earth& Sky Stage) tokom ~etiri dana nastupiti 25bendova, koji dolaze iz Evrope, SAD, Rusije,Kine... Hedlajner prve ve~eri bi}e Keni Geret,druge Menhetn transfer, tre}e Liza Simon, a~etvrte D`ipsi kingsi. Festival }e otvoritime{avina ni{kih i francuskih mladih snaga, njihoko 40, okupljenih u bendu Mons�gur YouthBig Band ft. Guests from Ni{, a zatvoriti NajdaSouth Side Orchestra, koji predvodi ni{kimuzi~ar Dejan Najdanovi} Najda.

– Razmi{ljali smo i o dovo|enju Nore D`ons,Brajana Ferija, Toma D`onsa, Santane... Ipak,festival nema dovoljno novca za njihovekoncerte ili bi imao novca za gostovanje nekihod njih, a ostao bez brojnih drugih bendova.Nije jo{ vreme – ka`e Blagojevi}.

On precizira da je Ni{vil po~eo 3. avgustapozori{nim festivalom Najbolje ju`no od Bitefa,u okviru kojeg }e do 12. avgusta posetioci mo}ida vide pozori{ne i baletske predstave 16 trupasa ~etiri kontinenta – Evrope, Azije, Afrike iSeverna Amerike, a uz tri nacionalna teatra – izEgipta, Rumunije i Srbije. Publika je ve} bila ili

}e biti u prilici da, izme|uostalih, pogleda predstave Orfeji Euridika (Krit), Plavi slon(Nacionalni balet i opera Kairo),Bolivud (Narodno pozori{teBeograd), Erotizam (Vrooom,Beograd), Ispla~i se (NjuOrleans), Sve o Moro (Marsej),Legenda o beloj dami ([angaj),Nacionalna ~arolija (Nacionalniteatar Bukure{t).

Filmski program po~eo je 5.avgusta na dve lokacije – naLetnjoj pozornici u ni{koj Tvr|avipremijerno je prikazandokumentarni film Maria Kalasreditelja Toma Volfa, a nakon togafilm o slovena~koj grupi Laibach –Liberation Day, snimljen

povodom njihovog rok koncerta odr`anog uSevernoj Koreji. Projekciji filma Liberation Dayprisustvovala je i kompletna postava Laibacha,koja je posle filma odr`ala koncert.

Za knji`evni program odvojena su dva dana,a na Striporami prvi put u Srbiji gostuje crta~Supermena, Viktor Bogdanovi}. Movie stejd`, naterasi Oficirskog doma i na Ni{avskom keju, od 6.do 12. avgusta, rezervisan je za projekcije 30filmova sa d`ez potkom, a pored Salona 77, naDream movie stejd`u, posetioci mogu da ihgledaju i iz le`aljki.

– Glavna novina na ovogodi{njem Ni{vilu biloje otvaranje Muzeja d`eza, prvog takvog muzeja

u Srbiji, u Hamamu ni{ke Tvr|ave, 3. avgusta.Tada je gipsani spomenik [abana Bajramovi}a uprirodnoj veli~ini dovezen na karucama, upratnji dva konjanika, a uz vatromet. O~ekujemoda }e za funkcionisanje Muzeja u punomkapacitetu biti potrebno dve godine. On jeskupa igra~ka, a za otkup eksponata potreban jeozbiljan bud`et – ka`e Blagojevi}.

On ka`e da svoj deo u Muzeju osimBajramovi}a imaju i Solomon Bark i Du{koGojkovi}. Posetioci mogu da vide tron i krevetSolomona Barka, koje je koristio prilikomboravka na Ni{vilu 2010. Bio je to njegovposlednji nastup jer je par meseci nakon togapreminuo. Gojkovi} je poklonio Muzeju svojuodoru za po~asni doktorat. Festival }e poku{atida otkupi i saksofon legendarnog BenijaGolsona, kao i trubu ili frulu na kojoj je sviraoLuj Armstrong. U planu je i otkup kontrabasaMi{e Blama. U Muzeju se izme|u ostalog nalazei d`uboks sa muzi~kim numerama svihizvo|a~a sa Ni{vila, kao i d`uboks sa muzikom[abana Bajramovi}a. Muzej ima i posebnu sobusa d`ez instrumentima na kojima i posetiocimogu da muziciraju.

Novina na ovogodi{njem festivalu je iCountry day, 11. avgusta, kada }e se u seluTrupale pored Ni{a svirati kantri, bluz i d`ez.Bi}e to simboli~ni „poku{aj da se o`ivi kulturana selu, koja umire, kao {to umiru i sama sela“.To }e biti i svojevrsni oma` emisiji Znanjeimanje, koja je ~uvala ovda{nju country kulturu,a koja se snimala u sali u kojoj }e sviratimuzi~ari sa Ni{vil festivala.

– Na`alost, u poslednjem trenutku je otpalobratimljenje Ni{a sa ameri~kim Ne{vilom, po{toje njihova gradona~elnica podnela ostavku. Toje na{a stara ideja, koja }e izme|u ostalogomogu}iti me|usobnu razmenu, tako {to }e,recimo, oni nama slati country bendove, a minjima grupe koje sviraju etno d`ez – ka`edirektor Ni{vila.

On ka`e da je novina i Ni{ville Serbian Case, uokviru kojeg }e se 12 doma}ih bendova kojinastupaju na festivalu svakodnevno predstavitidirektorima, promoterima i impresarijima izdesetak zemalja Evrope, Amerike i Kine. Cilj jeda ti bendovi budu pozvani na svetskefestivale, a ne samo da sviraju na svadbama ilinastupaju po d`ez klubovima, navodi.

– Zaista radimo na ivici izdr`ljivosti, umazohisti~koj misiji. O~igledno smo na linijiodbrane kulture i umetnosti od nekulture,neukusa, rijaliti programa koji vode mrtvu trkusa politi~arima. Te{ko da }emo jo{ dugo mo}ida funkcioni{emo na ovaj na~in, a pogotovo daodbranimo poziciju koju nam je, recimo, daobritanski Gardijan, uvrstiv{i nas u deset najboljihd`ez festivala u Evropi – ka`e Blagojevi}.

On ka`e da je ovom festivalu potreban barmilion evra, kako bi obezbedio ~etirinajpoznatija hedlajnera i bolju tehni~kuopremljenost. Festival od 2009. nije napravionikakav napredak u tehni~kom smislu. „I daljesami {ijemo video platno i pozajmljujemoprojektore“. I u organizacionom timu potrebnoje jo{ ljudi, pre svega onih za digitalni marketing.Neophodno je „napasti dru{tvene mre`e,dovesti vi{e stranaca, oti}i u sve gradove sakojima Ni{ ima avio linije preko svog aerodromai tamo napraviti promociju“. Kampanja za Ni{vilmorala bi da traje svih 365 dana.

– Su{tinski, neophodna nam je ve}afinansijska izvesnost. Uveren sam da biministarstva kulture, turizma i spoljnih poslovatrebalo da izdvoje Ni{vil i jo{ desetaknacionalnih festivala koji bi se finansirali izbud`eta, a ne na konkursima. To bi namomogu}ilo da planiramo rashode, dovedemojo{ zna~ajnije hedlajnere i unapredimotehni~ku stranu festivala, a ne da strahujemoda li }e konkursna komisija koja odlu~uje osredstvima da bude beogradska i da nam nedodeli sredstva – obja{njava Blagojevi}.

Prema njegovim re~ima, za organizacijuovogodi{njeg festivalskog izdanja potrebno jeukupno 63,5 miliona dinara. Grad je ponovoobezbedio najvi{e sredstava – 25 miliona, aMinistarstvo kulture, kroz konkurs i posebneprojekte i pomo} – 5,3 miliona i Ministarstvoturizma – 3,5 miliona dinara. Me|u stranimdonatorima najve}i je Ambasada SAD uBeogradu, koja je „izdvojila vi{e novca negosve ostale ambasade zajedno prethodnihgodina“. Festival ove godine nemageneralnog sponzora, a me|u sponzorimanisu NIS i Filip Moris, koji su ga nekadapodr`avali. Iza{li su mu u susret ni{ki sponzori,poput Leoni Benlian Food i Fluo Electro.Medijski pokrovitelj je RTS.

I

IVAN BLAGOJEVI]: Umetno{}u protiv dosade

Razmi{ljali smo io dovo|enjuNore D`ons,Brajana Ferija,Toma D`onsa,Santane... Ipak,festival nemadovoljno novcaza njihovekoncerte ili biimao novca zagostovanje nekihod njih, a ostaobez brojnihdrugih bendova

“

OPSTAJANJE

Ivan Blagojevi} pored Bajramovi}eve biste u Ateljeu Vlade A{anina, foto D. M. Car

Jedan od omiljenih viceva Ni{lija je onajo paklu. U njemu |avo de`ura porednekoliko kotlova sa klju~alim uljem isvakog ko poku{a da izroni vra}a nazadu klju~alo ulje. Jedino nema potrebe dade`ura u kotla u kojem su samo Ni{lije,oni sami povuku one koji poku{avaju daizrone...

Ovo je citat sa po~etka kolumne kojuje osniva~ i direktor Ni{vila IvanBlagojevi} objavio na portalu Ju`ne vestikrajem septembra 2011. A sedamgodina posle, ja tu, na `alost, ni{ta ne bihdir’o. Ali dir’o bih, zato, u jedan odslogana ovogodi{njeg, 35. po redu Ni{vila koji glasi –Do granica izdr`ljivosti i prepravio ga na – Preko granicaizdr`ljivosti. Jer, realno samo tako Blagojevi}, njegovtim i njegova luda glava ve} decenijama uspevaju daprave doga|aj koji se oteo kontroli mnogima koji suhteli da ga kontroli{u, ignori{u, srozavaju na ne{toprovincijsko, jer je Ni{vil u Srbiji ne{to ju`nije i tamogde je navodno uvek tu`nije.

Ovu neverovatnu lako}u nepristajanja na ~injenicuda Zadnja po{ta (ZP) svega {to u kulturi i svemudrugom ne mere biti van metropole, uporno su uodnosu prema Ni{vilu demonstrirali mnogi ministrikulture i drugi ~uvari centralizovanih dr`avnih kasa. Zanjima, udvori~ki, ~esto i ~uvari lokalnih gradskih kasa.Tek poslednjih godina gradsko rukovodstvo se izgledaopasuljilo, svesno {ta ima i {ta sve dobija sa Ni{vilom,pa je odre{ilo kesu dotle da sada Ni{ finansira festivalsa oko 40 odsto ukupnih tro{kova. Jo{ samo da se i nadr`avnom nivou i u resornim ministarstvima shvati dase ne mogu sa vi{e para nego {to se udeljuje Ni{vilufinansirati festivalski i drugi projekti tipa kad porastembi}u Ni{vil. Bila bi to kardiolo{ki opasna vest ne samoza Ivana Blagojevi}a, nego i za hiljade gra|ana Ni{a (imnogo {ire) koji vole i po{tuju ovaj festival kao brendkoji se neizbrisivo upisao na mapu najve}ih, najboljih inajatraktivnijih svetskih festivala d`ezerskog `anra. Auz sve takve procepe, kle~ke, metropolskanipoda{tavanja i ostale slike i prilike iz Danteovog~istili{ta, imao sam obi~aj da Ivanu u {ali ka`em: Ti i dapoludi{ ne bi ti se poznavalo! [alim se naravno.

Siguran sam, me|utim, da su ljubitelji provincijskih`abokre~ina, kojima je najomiljenija disciplina netalasanjei pristajanje na palana~ku nekreativnost, kakvih svakakoima i u samom Ni{u – zbog Ni{vila, u de`urnom {andrcstanju. Me|utim, oni su u ovoj pri~i epizodisti na koje vi{ei ne treba tro{iti re~i. Jer, Ni{vil je ve} vaspitao novupubliku prefinjenijih ukusa, tako da ove iz barske flore ifaune treba pustiti da i dalje kukumav~e, ~u~e}i nalokvanjima, i gutaju ̀ abe iz palana~ke ̀ abokre~ine. Zanjih su ozbiljna kreativna odmeravanja na lokalu, a ne dajBo`e i u svetskim okvirima, ve{tina koju ne umeju dakotrljaju njihovi kockasti klikeri.

Dok listam prospekte i plakate ovogodi{njeg, ~akdesetodnevnog Ni{vila, prosto kapiram da u jednomtrenutku ne mogu sebe da teleportujem na vi{e mestau isto vreme. A hteo bih. I ne mogu da podnesem ba{

toliku koli~inu raznovrsnih svetskihkreativnih dostignu}a koje je Ni{vildoveo u ovaj grad. Navukli su mi tebratotalnu nesanicu na podo~njake, za kojesam, ina~e, i zbog kr{tenice i verovatnobiolo{ki, sve talentovaniji. Ali, manimoproblem oko nesanice.

Moja najdobronamernija sugestijaBlagojevi}u bila bi da se malo ipak skrasii vrati u d`ezerske okvire i ne preteruje ukoncepciji festival festivala. Lepo je,svakako, {to su na pozornicama Ni{vila,uz najpoznatije svetske d`ezere, na{limesta mnogi drugi kulturni i umetni~ki

stvaraoci, ali i u toj dobronamernoj ambiciji trebanekako imati meru, jer to i dosta ko{ta, a Ni{vil ipakostaje i opstaje, i ~ak se ove godine i najavljuje pomalomazohisti~kim sloganom Do granica izdr`ljivosti.

Na drugoj strani – niko nema pravo da u zemlji kojapretenduje da bude normalna od privatnih produkcijatra`i mazohizam, a istovremeno daje silne pare, ubraneod poreza gra|ana, u~malim dr`avnim, javnimustanovama i institucijama kulture, koje njihovotro{enje lako pravdaju samo platama zaposlenih,popravkama krovova, ili tro{kovima kre~enja,deratizacije i dezinfekcije, plus tro{kovimakancelarijskog materijala, slu`benih mobilnih,sredstava za higijenu i reprezentaciju... Nije neva`na i~injenica da su to ~esto ustanove u koje se sklanjaju izapo{ljavaju kadrovi vladaju}ih stranaka i koalicija, akoji se razumeju u kulturu koliko Marica u Ivicu. I kadsmo ve} kod ova dva lika, ~esto volim da ka`em da smona Ivici, zato {to nas je malo u Marici. Tu`no je, ali istinitoda je pre nekoliko godina upravo Blagojevi} zaludkonkurisao za mesto direktora Narodnog pozori{ta uNi{u zato {to je komisija koja je razmatrala prispeleprijave na konkursu u svojoj odluci poru~ila da nijemogla da stekne ube|enje da Blagojevi} za sobom imadovoljno menad`erskog iskustva u oblasti kulture! Bioje to o~igledno samo jedan od brojnih konkursa saslikom, na kojima se ne biraju ljudi po sposobnosti, ve}po strana~koj podobnosti. I neka ti je, tako ti i treba,moj i na{ Ivane, jabuko bez (partijske) grane. Neka si ti`iv i zdrav sa svojim i na{im Ni{vilom – a njima neka iBog oprosti jer ne znaju {ta rade. Bolje Ivan u Ni{vilu,nego Ivan u jednoj u~maloj ustanovi kulture koja ̀ ivina dr`avnim jaslama u kojima se mo`e biti prvak i sasamo nekoliko obla~enja kostima u sezoni. U rezervnojpripravnosti su oni iz metropole koji, kad ih ve} nikotamo gore ne}e, vole da trknu na neku tezgu u Ni{ iostale provincije i to dobro naplate, makar i na staruslavu. A sve to nam upakuju u nekakve ma{nicelaserskih vratolomija i 3D tehnologija.

E moj Ni{u! Zbog tebe sam svojevremeno zavoleod`ezerku, a ne turbo-folkerku iz grada. A da ti nijeNi{vila, ili na primer Ni{ke art fondacije mog pokojnogprijatelja Laleta \uri}a iz Njujorka, bio bi samo grad saogoljena tri slova.

Autor je dopisnik australijskog dr`avnog SBS radija

IZ LI^NOG UGLA

Doga|aj koji se oteo kontroli(Kako sam zavoleo d`ezerku iz grada)

Pi{e: MiloradDoderovi}

Niko nema pravo da u zemlji koja pretenduje da bude normalna od privatnih produkcija tra`imazohizam, a istovremeno daje silne pare, ubrane od poreza gra|ana, u~malim dr`avnim, javnimustanovama i institucijama kulture, koje njihovo tro{enje lako pravdaju platama zaposlenih,popravkama krovova, ili tro{kovima kre~enja, deratizacije i dezinfekcije...“

LAUREATI

Menhetn transfer

Nagrada za doprinos d`ezu„Konstantin Veliki“Legendarni Menhetn transfer, koju organizatoripredstavljaju kao najpopularniju i najuticajnijuvokalnu d`ez grupu svih vremena, prvi put }enastupiti ne samo na Ni{vilu, nego i u Srbiji i naprostorima biv{e Jugoslavije. Impresivnakarijera ovog sastava traje ve} vi{e od ~etiridecenije. Iza sebe imaju 29 albuma, deset Greminagrada i 20 nominacija za tu nagradu. Njihovoremek delo iz 1985. Vocalese, koje je dobilo 19Gremi nominacija, drugi je najnominovanijialbum svih vremena, posle Trilera MajklaD`eksona. Oni su, tako|e, jedina grupa koja jeiste godine (1981) osvojila dve Gremi nagradeza najbolje izvo|enje – i u d`ez i u popkategoriji. Grupa je 1998. uvr{tena u VocalGroup Hall Of Fame, a njihovi koncerti, osimvrhunskog izvo|enja, uvek podrazumevaju inezaboravni {ou – kako za d`ez sladokusce takoi za publiku druga~ijih afiniteta. Dugogodi{njivo|a prate}eg sastava i muzi~ki direktor grupeje klavirista Jaron Ger{ovski. Kvartet danas ~ineD`enis Sigel, [eril Bentine, Alan Pol i Trist Karls(zamenio osniva~a Tima Hauzera, koji jepreminuo 2014).

D`ipsi kings

Nagrada za fuzijud`eza sa drugimmuzi~kim pravcima„[aban Bajramovi}“Svetski poznati world music sastav iz Francuske,zapravo jedinstvena putuju}a muzi~kaporodica, predvo|ena gitaristom PakomBaljardom, nastavlja najbolju tradicijuflamenko-d`ipsi d`eza. Grupa ove godine slavi25 godina postojanja. Ina~e, Baljardo je jedanod sinova ~uvenog gitariste i peva~a RikardaBaljarda, poznatog pod umetni~kim imenomManitas de Plata (Ruke od srebra), koji jeflamenku kao lokalnoj muzi~koj tradiciji otvoriovrata svetske scene, i za kojeg je jo{ pre vi{e odpola veka veliki Pablo Pikaso rekao: „Taj ~ovek jeve}i od mene!“ Bend je dosad prodao 20miliona albuma i stalno je na turneji, dospev{ido najdaljih delova planete. Bamboleo, Volare,You’ve got a friend in me, me|u najve}im suhitovima ovog sastava, koji su omiljeni kod vi{egeneracija publike. Dobitnici su vi{e svetskihmuzi~kih nagrada, me|u kojima je i Gremi zanajbolji world music album (2014). Kad nisu naturnejama ili u studiju, ~lanovi benda `ive sasvojim porodicama na jugu Francuske, uizolovanoj enklavi.

Lazar To{i}

Nagrada Ni{vila za `ivotno delo

Jedan je od najistaknutijih d`ez muzi~ara sa ovihprostora, koji je ostavio neizbrisiv trag ve} samom~injenicom da je bio `ila kucavica dvenajzna~ajnije muzi~ke formacije – Big benda RTS iSeksteta Markovi} – Gut. Prisutan je na doma}ojsceni jo{ od 1960-ih godina. Muzi~ko iskustvoste~eno u Nema~koj, gde je proveo sedamgodina, bilo je vi{e nego dovoljno da po povratkuu Beograd dobije punu afirmaciju kao ~lan Velikogd`ez orkestra RTB, u kojem je proveo 22 godine,sara|uju}i sa nizom svetskih muzi~ara, me|ukojima su Rej ^arls, Deni Kej, D`ozefina Bejker,Klark Teri, Beni Golson, D`oni Grifin, Mirej Matje...Uporedo sa Big bendom, To{i} je od 1982. do 1987.bio ~lan Seksteta Markovi} – Gut, koji je objavljivaoalbume i svirao {irom Evrope, na najzna~ajnijimd`ez festivalima, stigav{i i do Kube. Tokommra~nih 1990-ih, To{i} je bio jedan odnajistrajnijih ~uvara d`ez plamena, predvode}isvoje sastave u beogradskim klubovima, a statuslegendarnih stekli su pre svega nastupi u Platoukod Filozofskog fakulteta.

TO[I]: Bubanj meni zna~i `ivotOva nagrada mnogo mi zna~i, {to ka`u bi}u bogatiji, ali ne u materijal-nom nego u duhovnom pogledu {to mi je i va`nije – obja{njava za Danassvoj odnos prema Ni{vilovom priznanju bubnjar Lazar To{i}, ovogodi{njilaureat Ni{vilove nagrade za `ivotno delo.

– Da ne budem la`no skroman nisam se specijalno iznenadio – odgo-vara To{i} na na{e pitanje da li je o~ekivao ovo priznanje. – Ako sam godi-nama svirao u vrhu sa ljudima, od kojih su na`alost neki pokojni, ovolikokoliko nas je ostalo iz Big benda, iz Seksteta Markovi} – Gut, koji smo, sma-tram, u regionalnom smislu zna~ajni, pravo da vam ka`em priznanje sam,verujem, zaslu`io – dodaje To{i}, obja{njavaju}i da je ve}ina vrhunskihmuzi~ara ve} dobilo ovu nagradu, ali da mu ona svejedno mnogo zna~i,a i prvi je me|u bubnjarima kome je pripalo to priznanje.

– Mislim da sam jedino ja od bubnjara dobio Ni{vilovu nagradu, ali do-bro ovi novi, sada su mla|i i treba vremena da se doka`u. Ja sviram od1941, i to nije nije tek tako, verujte – obja{njava To{i}, dodaju}i da bubanjza njega zna~i `ivot.

– Znate, ja imam dugu kilometra`u i ̀ ivotnu i svira~ku pa, nekad nai|e-te na neke lo{e trenutke, ali najva`nije mi je tad odem i sednem za bu-banj... i odve`bam sat-dva. Odmah sam drugi ~ovek, odmah mi se povra-ti samopouzdanje. Jako sam vezan za bubanj. ^im ujutro ustanem prvo{to uradim je da stavim kafu i tablu sticks control. To je u prevodu daskaza pali~no ve`banje. Svaki dan radim control sticks i slu{am d`ez. Nema pre-skakanja – pri~a To{i}.

On obja{njava da mu Ni{vil festival mnogo zna~i jer je svirao na njego-vom premijernom izdanju u Domu armije.

– Bio je to nastupKvinteta i Bisere. Verujte, tada nisam mislio da }e Ni-{vil prerasti u jedan ozbiljan festival. Sada je to festival festivala. Nije tu sa-mo muzika nego i pozori{te {to je jako dobro. Jer, znate, d`ez nije omilje-na muzika {irokih narodnih masa. Morate ne{to da razumete, poznajetepa, da volite, a Ni{lije su ovim festivalom pokrile {irok spektar umetnostikoje se ti~u muzike. Tako su jednim udarcem ubili dve muve, a to je pozi-tivno – konstatuje To{i}.

Foto:

John

Abbo

tt

IV D

Urednik: Dragan Sto{i} / Tekstovi: Zorica Miladinovi} i Aleksandra ]uk / Nepotpisane fotografije: Ni{ville tim / Korektura: Ana Ron~evi} / Obrada fotografija: Stanislav Milojkovi} / Prelom: Zoran Spahi}D POSEBNO IZDANJE LISTA DANAS

s r e d a , 8 . a v g u s t 2 0 1 8 .

SREDA, 8. avgust

River Stage, Amfiteatar naNi{avskom keju

Moderato i Kal (Srbija) od 21; Truba~i@arka Stamenkovi}a (Srbija), od 21 i Rognan Hornorkester (Norve{ka), od 23;

Welcome Stage, centralni trgKralja Milana

FAM Trio od 18 i Art Centar od 19 sati;

^ETVRTAK, 9. avgust

Earth & Sky Stage, Tvr|avaMonségur Youth Big Band ft. Guestsfrom Ni{ (Francuska / Srbija) od 19.30;Lazar To{i} Quintet ft. Marko \or|evi}(Srbija) od 20.20; Hartyga (Rusija) od21.15; Kenny Garrett (SAD) od 22.15;Inner Circle (Jamajka / Francuska /Obala Slonova~e) od 23.20 i The PazBand (Izrael) od 00.45;

Midnight Jazz Dance Stage, Plato kod Ateljea u Tvr|avi

DJ Ceka (Srbija) u pono}; Pascal Rioux(Francuska) od 01.30 i HornsmanCoyote (Srbija) od 03.30;

Jazz For Kids Stage, Plato iznad Letnje pozornice

Teatar, otvaranje, Bubamare, u tokudana;

Open Stage, Plato iza Paviljona u Tvr|avi

Sa{a Trajkovi} & Poduhvat Serbon (Ni{)od 19.30; Ethno jazz Orchestra (^a~ak)od 20.30; Sana Gari} (Beograd) od21.30 i Pressing (Beograd) od 22.30;

Youth Stage, Plato kod Rimskog foruma

Envoys (Ukrajina) od 19.30; Cvetkovi} –Niki~i} kvartet (Srbija) od 20.30;

Bohemia (Ni{) od 21.30 i Gautier TouxTrio ([vajcarska) od 22.30;

Air Stage, Vodena kapija u Tvr|aviThere (Ni{), od 19.30; Pyrn (Ni{) od 20.30; Gipsy Jazz Kvartet (Ni{) od 21.30 i ZonaB (Beograd) od 22.30;

Kristina Stage, Plato kod Doma planinara u Tvr|avi

Katarina Rankovi} od 19.30; Leonel

Terrancle od 20.30; Bojan Cvetkovi} od21.30 i Pavle Zveki} od 22.30;

Museum StageKenedi & Sr|an Savi} od 19 i IOUEA od20.30;

Welcome StageArt Centar, od 18 i Kapege od 19 sati;

PETAK, 10. avgust

Earth & Sky StageWojcinski Szmanda Quartet (Poljska)od 19.30; Vein Trio ([vajcarska) od20.20; Dmitry Baevsky Quartet(Rusija/SAD) od 21.15; Omar Hakim &Rachel Z (SAD) od 22.15; ManhattanTransfer (SAD) od 23.20; The Juke

Joints Royals (Austrija) od 00.45 i RuthKoleva (Bugarska) od 01.30;

Open StageAcart trio (Beograd) od 19.30; IstanbulNight (Subotica) od 20.30; Mozaik (Ni{)od 21.30; Goran Vu~eti} & Bang BangBop (Kosovska Mitrovica) od 22.30 iJayus Jazz (Ni{) od 23.30;

Youth StageSaNiTi Youth Jazz Project: Sarajevo od19.30; Ni{ od 20.30; Tirana od 21.30;performans od 22.30 i Ruma od 23.30;

Air StageIce Cream Man&ice Cool Buddies(Beograd) od 19.30; Scifidelity Band –^akovec (Hrvatska) od 20.30; MoonDance (U`ice) od 21.30; The Relocators

(Kuvajt) od 22.30 i The Road Dogs(Belorusija) od 23.30;

Midnight Jazz Dance StageTrenchtown Senior (Srbija) od pono}ido 01.30; Simon Lee (Velika Britanija)do 03.30 i Angel Funkusion (Bugarska)do 05.00;

Museum StageMonsegur; Rusty Strings; Opposite Way;

Jazz For Kids StageNisville Jazz Festival; Hor O[ „Ivo Andri}“; Hor Dedina Gara`a;

Kristina StageKatarina Rankovi}; Leonel Terrancle;Bojan Cvetkovi}; Pavle Zveki}

Welcome StageBubamare; Iz Principa;

SUBOTA, 11. avgust

Earth & Sky StageMotel Kaijou (Italija) od 19.30; Big BandGrosuplje (Slovenija) od 20.20; ProjectGrand Slam (SAD) od 21.15; LisaSimone (SAD) od 22.15; Matt Bianco(Velika Britanija) od 23.20 i FrankSolivan & Dirty Kitchen (SAD) od 00.45;

Open StageLesandrum (Topola) od 19.30; TheBaswing (Novi Kne`evac) od 20.30;Janosz Nagy Trio (Ma|arska) od 21.30 iJazz Flood (Beograd) od 22.30;

Midnight Jazz Dance StageDJ Funky Junkie Vs Soulfitness (Srbija)od pono}i do 01.30; DJ Kon (SAD) do03.30; El Jazzyra DJ set (Srbija) do05.00;

Youth StageTrio Elegancija (Para}in) od 19.30;Outfly ([vajcarska) od 20.30; Flant’s(Poljska) od 21.30 i Immortal Onion(Austrija) od 22.30;

Kristina StageKatarina Rankovi}; Leonel Terrancle;Bojan Cvetkovi} i Pavle Zveki};

Air StageMatt Petrarca (SAD) od 19.30; FrankSolivan & Dirty Kitchen (SAD) od 20.30;Irish Clovers (Ni{) od 21.30 i Rebel Band(Beograd) od 22.30;

Museum StageJazz Youth Project;

Welcome StageEnvoys; Strangers From South;

Jazz for KidsNisville Jazz Theater; Art Centar; De~jihor Sanjalica;

NEDELJA, 12. avgust

Earth & Sky StageUral Dixieland Band (Rusija) od 19.30;Kestutis Vaiginis Quartet (Litvanija) od20.20; Black Art Jazz Collective (SAD)od 21.15; Li Xiaochuan Quintet (Kina)od 22.15; Gipsy Kings ft. Paco Bailardo(Francuska) od 23.20 i Najda SouthSide Orchestra (Srbija) od 00.45;

Open StageThe Wild Side (Ni{) od 19.30; HumanNature Quartet (Mongolija) od 20.30;Filch (Makedonija) od 21.30 i Stonedheads (Ni{) od 22.30;

Youth StageKatarina Kochetova Trio (Beograd) od

19.30; Strangers From South(Bujanovac) od 20.30; Jevrem ]osi}(Beograd) od 21.30 i Oktatonik(Beograd) od 22.30;

Midnight Jazz Dance StageShoomadisco (Srbija) od pono}i do 01.30; Jazzcat (Italija) do 03.30 i DJ Loptica & Master Flow (Srbija) do 05.00;

Air StageRandom (Beograd) od 19.30; MT BluesBand ([abac) od 20.30; CassidysBrewery (Beograd) od 21.30 iCockblockers (Kragujevac) od 22.30;

Museum StageMonsegur; Iz Principa;

Welcome StageRognan Hornorkester; Trio Elegancija;

Jazz For KidsTeatar;

Kristina StageKatarina Rankovi}; Leonel Terrancle;Bojan Cvetkovi} i Pavle Zveki}.

DARKO BULATOVI]: Evropsko lice Ni{aRE^ GRADONA^ELNIKA

Uz Tvr|avu, Medijanu i Festival filmskih umetnosti,Internacionalni d`ez festival Ni{vil predstavlja najpoznatijibrend grada na Ni{avi. Kao najpose}eniji d`ez festivaljugoisto~ne Evrope, koji vi{e od tri decenije neguje evropskevrednosti me|ukulturalnog dijaloga, Ni{vil zaistapredstavlja evropsko lice Ni{a kojim se ovaj grad ponosi. Sa tradicijom dugom 35 godina, sa hiljadu izvo|a~a koji

dolaze sa svih kontinenata i sa vi{e stotina hiljada posetilaca, Ni{vil svakako predstavlja reprezent kulturnog i uop{teduhovnog `ivota savremenog Ni{a, Ni{a kao kosmopolitskesredine zasnovane na tekovinama moderne, dru{tveno-humanisti~ke zajednice.

I ove godine Ni{vil dokazuje da je doga|aj koji u Ni{privla~i ogroman broj gostiju sa svih strana sveta, i

upotpunjuje i oboga}uje turisti~ku ponudu Ni{a. Ovakve manifestacije, uostalom, i jesu ono po ~emu segradovi prepoznaju i izdvajaju. Svojim kvalitetom,pose}eno{}u i tradicijom, Ni{vil doprinosi razvoju kulture ne samo grada Ni{a ve} i Republike Srbije, ~ime prevazilazilokalni zna~aj i bez svake sumnje postaje festival odnacionalnog kulturnog interesa.

Na Ni{vilu u~estvuju 333 mlada vo-lontera iz Srbije i sveta, koji obavljajurazli~ite poslove za festival, u~esnike ipubliku;

Prvih 40 gra|ana koji su u Zavodusa transfuziju Ni{ 6. i 7. avgusta dobro-voljno dali krv dobili su besplatanulaz za koncerte na Earth/Sky stejd`u,na kojem se odvija glavni program,tokom jedne festivalske ve~eri;

Ovogodi{nji Ni{vil je pet friendly, {tozna~i da su i ku}ni ljubimci posetilacadobrodo{li na sve programe festivala.

Na Ni{vilu nastupaju 24 mlada mu-zi~ara iz Sarajeva, Ni{a i Tirane, u okvi-ru SaNiTi (Sarajevo – Ni{ – Tirana) JazzProject. Oni su ve`bali u okviru sasta-va formiranih u sva tri grada, a njihovzajedni~ki rad podrazumeva i nastu-pe na Ni{vilu ili Tirana Jazz festivalu.Ovaj projekat je jedan od tridesetakkoji su dobili grant na prvom konkur-su Regionalne kancelarije za saradnjumladih (RYCO – Regional Youth Coope-ration Office) na koji je stiglo vi{e od400 aplikacija.

ZANIMLJIVOSTI

NI[VILLE 2018: PROGRAM

Moderato

Black Art Jazz Collective

Rachel Z Omar Hakim

Fotog

rafije

: John

Abbo

tt

Foto:

Shim

e