62 PEČAT 09/2008

Pale 1993.

Piše MILORAD VUČELIĆ

Na Palama je 1993. godine održana Skupština RS na kojoj je trebalo da se Vens-Ovenov plan ratifikuje ili odbaci

eko je napisao da je Rado-van Karadžić posle potpisa Vens-Ovenovog plana u Atini

”izgledao kao da su ga istukli”. Skupština Republike Srpske trebalo je da potvrdi njegov paraf, ratifikuje Vens-Ovenov plan ili ga odbaci. Slutili smo u Beogra-du nepovoljan rasplet događaja. Grčki premijer Micotakis doputovao je u Be-ograd. Tog dana, 5. maja, Sarijus Vens je napustio svoj položaj posrednika i na njegovo mesto stupio je norveški diplo-mata Torvald Stoltenberg.

VANS-OVENOV PLAN ILI NATO INTERVENCIJA? Delegacija u sastavu Slobodan Milošević, Dobrica Ćosić, Momir Bulatović i grčki premijer K. Micotakis uputila se iz Beograda pre-ma tadašnjoj prestonici RS Palama, gde je trebalo da se održi Skupština RS. Maršruta našeg puta nije bila potpuno bezbedna. Naime, bilo je delova koji nisu bili pod potpunom kontrolom srp-skih snaga. U jednom automobilu kao deo delegacije bili smo Jovica Stanišić, Nikola Šainović i ja. Iz bezbednosnih razloga kolona se morala kretati odre-đenom brzinom i nije smela zastajati ili previše usporavati kretanje. Međutim, dolazilo je veoma često do usporavanja i zastajkivanja, što je kod onih koji bri-nu o bezbednosti na čelu sa Stanišićem izazivalo priličnu nervozu.

Zagonetka usporavanja odgonetnuta je tek na samim Palama. Tu smo ugledali Dobricu Ćosića, tadašnjeg predsednika SRJ, kako izlazi iz nekog blindiranog polu džipa. Ugledavši ga, Micotakis se obratio Miloševiću: ”Pa, ovaj vaš predsednik je došao u metalnoj kasi.”. Pominjalo se, ali se nije videlo, da je Micotakis imao na sebi neku tanku pancir košulju.

Doček na Palama bio je sve pre nego srdačan. ”Srpska carica”, kako ju je zvala srpska opozicija, Biljana Plavšić odbila je da se pozdravi sa Miloševićem.

Bilo je trideseto Zasedanje SRS pod predsedništvom Momčila Krajišnika. Počelo je u pet minuta posle podneva obraćanjem Radovana Karadžića. On je ponovio Miloševićeve reči da ”ovaj rat mora da se završi”, pominjao je istorijske dileme: Karađorđe ili Miloš i Vens-Ovenov plan ili Nato interven-cija. Upitao se da li prihvatanje plana znači odricanje od pobede i povukao paralelu sa Berlinskim kongresom. U svom obraćanju Micotakis je rekao: ”U vašim rukama je ne samo sudbina celog srpskog naroda, već i budućnost Balkana”. Biljana Plavšić govorila je o ”srpskom obrazu”. Dobrica Ćosić je na samom početku rekao: ”Vi ste, bra-ćo, pobednici!”. Kazao je da se otvara novi put ujedinjenja, da postoji ”opa-snost da dobijeni rat pretvorimo u po-

N

Feljton

”Za narod se mora žrtvovati sve, osim samog naroda!”: Slobodan Milošević

odbila da se pozdravi sa Miloševićem: Biljana Plavšić

Slobodan Milošević

neispričana priča IX

PEČAT 09/2008 63

raz” i da ”nema dileme između rata i mira. Momir Bulatović govorio je o važnosti ”odluke za mir”, a Slobodan Milošević istakao da se ”srpski narod u RS izborio za najbitnije, slobodu i ravnopravnost”.

Momčilo Krajišnik je u svom stilu ot-prilike rekao sledeće, govoreći o Vens- -Ovenovom planu: ”Odbiti ne smemo. Pristati ne možemo. Spasiti narod mo-ramo”.

Govorio je i general Ratko Mladić u ime Glavnog štaba a, pred razvijenim mapama, i protiv prihvatanja plana. Bilo je i dodele poklona Micotakisu. Pauza. Ćosić je brižno redigovao svoju diskusiju za objavljivanje u agencijama, svestan istorijskog značaja ovog doga-đaja. Milošević je i u pauzama poku-šavao da utiče na dalji tok. Strpljivo je i istrajno slušao svu silu govornika čije su se diskusije kretale u širokom krugu: od narodne epike do pragma-tičnih ekonomskih priča u kojima je potezano ”ponderisanje”.

REFERENDUM KAO PRELAZNO REŠENJE Posle sastanaka poslaničkog kluba SDS, koji je u stvari i činio Skup-štinu RS, predloženo je da se narod po-zove na referendum i da se na taj način izbegne odgovornost rukovodstva za negativnu odluku.

Ponovo su govorili Ćosić, Bulatović i Micotakis. Ne zna se ko bolje i razlož-nije. Milošević se Skupštini ponovo obratio u jedan sat posle ponoći. Bio je ubedljiv, ponovio je svoju argumen-taciju i razložno upozorio na ranjivost referenduma, polemisao sa nekima od govornika, objašnjavao da usvajanje ovog plana znači ”kraj Alijine države”, upozorio da je ovo izbor između ”mira i pogibije”, pominjao je i ”knezove i ko-rupciju” i na kraju gotovo upozorava-jući podviknuo: ”Za narod se mora sve žrtvovati, osim samog naroda!”. Dobio je aplauz, prilično pokolebao skup, ali je sastanak poslaničkog kluba ponovo učinio svoje.

Skupština RS započela je svoju završ-nu sednicu ovog zasedanja negde posle četiri ujutro i završila je posle sat vre-mena. Sa 51 prema 2, uz 2 uzdržana, odlučeno je da se raspiše referendum. Zvanično je rečeno da Skupština nije odbila Vens-Ovenov plan, nego da ga je prepustila demokratskoj odluci naroda. Bio je to providni pokušaj da

se zavara tzv. Međunarodna zajedni-ca i izbegne pooštravanje sankcija SR Jugoslaviji.

Racionalno sam bio potpuno na stra-ni naše delegacije i trojice predsednika, ali moram da priznam da su mi oseća-nja bila pomešana. Nisam bio potpuno gluv za situaciju i razloge rukovodstva i naroda Republike Srpske. Mnogo godina kasnije jedan moj prijatelj i je-dan od naših najvećih pesnika Rajko Petrov Nogo, na svojoj slavi, podsetio me je na to.

KRIMINOGENI ČIN Neki od hroničara i analitičara ovog vremena pišu kako je

”Milošević napustio sastanak kroz spo-redna vrata, ne rekavši ni reč”.

To nije tačno. Zadržali smo se na nekom improvizovanom koktelu u hotelu na Jahorini u kojem je Skupšti-na i održana. Atmosfera je bila veoma loša i sumorna. Ćosić je bio odista in-digniran. Razgovaralo se po grupama. Milošević je naizgled bio veoma miran. Pored njega su stajali Karadžić, Krajiš-nik, Mladić, Koljević i ja. Slušajući ih i posmatrajući, Milošević im je sasvim mirno i ”ravno” rekao: ”Nikada manja grupa neodgovornih Srba nije donela težu i pogrešniju odluku protiv interesa čitavog srpskog naroda. Ovo što ste vi uradili nešto je najgore što je u istoriji srpskog naroda učinjeno.”

Ćutali smo svi osim Mladića, koji je blago protivrečio u stilu: ”Nemojte tako, predsedniče...”. Kao da ga ne čuje ili se ne obazire na to što je rekao, Milošević je nastavio: ”Ovo što ste vi noćas ovde uradili mnogo je gore od onog što sam već rekao, ovo je kriminogeni čin”. Ovim je razgovor bio završen.

Bilo je nekih ideja da se na Jahorini iz bezbednosnih razloga malo odspava pa onda putuje dalje, ali Milošević je to glatko odbio i bez zadržavanja krenuli smo prema Beogradu.

Referendum o Vens-Ovenovom planu održan je u Republici Srpskoj 16. i 17. maja 1993. godine. Prema zvaničnim podacima, glasalo je 92 odsto registrova-nih birača, od čega je 96 odsto bilo pro-tiv plana. Pre toga, 6. maja Savezna vlada SRJ je, zbog odbijanja Vens-Ovenovog plana, donela odluku da zatvori granicu prema BiH za strateške materijale, osim za hranu i medicinsku opremu. Na sed-nici Vrhovnog saveta odbrane od 2. juna 1993. godine, Slobodan Milošević je o ovim, tada tek minulim majskim doga-đajima, između ostalog o rukovodstvu RS, rekao: ”Do ovog trenutka radili smo – ako treba da sečemo ruku, da je seče-mo, ako voda treba ba nam bude preko glave, preko glave nam je, stisli smo zube, trpimo sve. Ali, od ovog trenutka na to nemamo pravo. Ako se dotle došlo da uništimo ekonomiju ove zemlje, ovih deset miliona ovde, izvolite sada, gospo-do, ostatak rešavajmo za stolom. Prema tome, naša pomoć ubuduće može da se svede na hranu i lekove, na to možete od nas računati. Ostala pomoć nije s naše strane moguća”.

Nastavlja se

Feljton

”nikada manja grupa neodgovornih Srba nije donela težu i pogrešniju odluku protiv interesa čitavog srpskog naroda. ovo što ste vi uradili jeste kriminogeni čin”: Miloševićeva poruka Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću