Inenjerska Inenjerska Inenjerska Inenjerska Inenjerska Inenjerska Inenjerska Inenjerska informatikainformatikainformatikainformatikainformatikainformatikainformatikainformatika

30.5.2014.30.5.2014. 11

informatikainformatikainformatikainformatikainformatikainformatikainformatikainformatika

Microsoft ExcelMicrosoft Excel

UvodUvodUvodUvodUvodUvodUvodUvod Microsoft Excel je program za rad sa tabelarno

organizovanim podacima (tzv. tabelama, ili spreadsheet-ovima) koji ispunjava odreene zahteve korisnika, poevod najjednostavnije podrke za automatska izraunavanja,pa do sloenijih statististikih analiza, metoda predvianja inaina prezentacije podataka.

Microsoft Excel predstavlja deo paketa Ms Office. Osnovna

30.5.2014.30.5.2014. 22

Microsoft Excel predstavlja deo paketa Ms Office. Osnovnaideja programa je da se podaci smetaju u dvodimenzioniskup elija tabele. U svaku eliju tabele se moe upisatineki broj, tekst ili formula koja obezbeuje izraunavanjena osnovu vrednosti drugih elija. Tako se na raunarumogu obavljati statistike analize i prorauni. Svispreadsheet programi, uobiajeno, omoguavaju i crtanjegrafikona na osnovu podataka iz tabele.

Elementi programaElementi programaElementi programaElementi programa Program se pokree sa Start/Programs/Microsoft Excel, sa

MS Office ShourtCut bar-a, ili dvostrukim klikom miem naikonu Microsoft Excel-a, na radnoj povrini i pri tome seotvara prozor. Excel datoteka predstavlja ekvivalent sveske(workbook) izdeljene na radne listove (worksheets). Radnilistovi su imenovani, te se mogu pojedinano pozivati.Korisnik moe dodavati ili uklanjati listove po nahoenju.Radni list je povrina izdeljena na kolone i redove. Osnovnielement radnog lista je elija (cell). Koordinate elije prema

30.5.2014.30.5.2014. 33

Radni list je povrina izdeljena na kolone i redove. Osnovnielement radnog lista je elija (cell). Koordinate elije premakoloni, redu i pripadnosti radnom listu jednoznano odreujueliju u celoj radnoj svesci. U elije se unosi sadraj tako dakorisnik formira tabelu. U jednu eliju se moe uneti razliitsadraj: broj, tekst, izraz ili funkcija kojom se dobija nekirezultat. Elementi radnog lista mogu biti meusobnopovezani. Na primer, ako jedna elija sadri odreenipodatak, a postoji dijagram koji sadri referencu na tu eliju,izmenom sadraja elije menja se i izgled dijagrama, atakoe i izmenom dijagrama moe se izmeniti i sadrajodgovarajue elije.

Poetni prozor ExcelaPoetni prozor ExcelaPoetni prozor ExcelaPoetni prozor ExcelaPoetni prozor ExcelaPoetni prozor ExcelaPoetni prozor ExcelaPoetni prozor Excela

30.5.2014.30.5.2014. 44

Elementi radne povrine Inicijalno, pri pokretanju Microsoft Excel programa, prozor je

podeljen na odreene celine. Neki od elemenata radnepovrine jesu:

Linija menija nalazi se neposredno ispod naslovne linijeprozora.

Linije sa komandama (toolbars) nalaze se ispod linijemenija. Inicijalno su na raspolaganju standardni toolbar i

30.5.2014.30.5.2014. 55

menija. Inicijalno su na raspolaganju standardni toolbar itoolbar sa alatima za formatiranje.

Dodavanje ili uklanjanje toolbar-a vri se izborom opcijeView/Toolbars.

Lista imenovanih polja i linija za editovanje nalaze seneposredno iznad povrine radnog lista.

Radni list zauzima najvei deo ekrana. Iznad tabele suoznake kolona (AZ, potom AA-AZ, BA-BZ,IA-IV), dok suna levoj strani oznake redova (od 1 do 65536). Prema tome,adrese elija su: A1, D34, BC1278, itd.

Aktivna elija elija koja je obeleena ("markirana") kao tekua. Vizuelno se razlikuje od ostalih tako to ima podebljane ivice. Klikom mia, ili pomou kursorskih tastera, elija se markira kao tekua. Jezici radnih listova nalaze se na dnu radne povrine. Na jeziku je napisano ime radnog lista. Klikom mia na jeziak aktivira se radni list kojitaj jeziak reprezentuje. Klizai omoguavaju pomeranje podruja jeziaka radnih

30.5.2014.30.5.2014. 66

Klizai omoguavaju pomeranje podruja jeziaka radnih listova. Na desnoj strani donjeg, i neposredno iznad desnog klizaa, nalaze se debele linije:povlaei miem jednu ili obe ove linije, moe se podeliti povrina radnog lista na delove koji se mogu pomicati i one koje su fiksirani po jednoj ili obe dimenzije. Statusna linija nalazi se na samom dnu radne povrine i slui za opis aktivne operacije ili reima rada.

Kretanje po radnom listuPo radnom listu mogue je kretati se na jedan od sledeih

naina: kursorskim strelicama, tasterima Tab - prelazak u eliju desno i Enter - prelazak u

eliju ispod, kombinacijom tastera Shift+Tab - prelazak u eliju levo,

Shift+Enter - prelazak u eliju gore,

30.5.2014.30.5.2014. 77

Shift+Enter - prelazak u eliju gore, kombinacijom tastera Ctrl i kursorskih strelica - pomeranje

aktivne elije na poetak oblasti popunjene nekim sadrajem u pravcu strelice, a zatim na suprotni kraj te oblasti itd,

kombinacijom tastera End i kursorskih strelica - pomeranje aktivne elije na kraj oblasti popunjene nekim sadrajem u pravcu strelice, a zatim na suprotni kraj te oblasti itd,

pritiskom na taster Home - prelazak na poetak reda, u krajnju levu eliju.

kombinacijom tastera Ctrl+Home - pozicioniranje ugornji levi ugao aktivnog dela radnog lista, a inicijalno ueliju A1, kombinacijom tastera Ctrl+End - pozicioniranje u donjidesni ugao upotrebljenog dela radnog lista, tasterima Page Up pomeranje za jedan ekran nagore iPage Down pomeranje za jedan ekran nadole,

30.5.2014.30.5.2014. 88

Page Down pomeranje za jedan ekran nadole, tasterima Alt+Page Up pomeranje za ekran udesno,Alt+Page Down za ekran ulevo, uz pomo klizaa, klikom mia - pozicioniranje na konkretnu eliju i izborom opcije Edit/Go to, ili unoenjem adrese eljeneelije u listu imenovanih polja, ako se zna adresa konkretneelije.

Unos i ispravka unetih podataka

Unos podataka se vri tako to je najpre potrebno (na jedanod gore navedenih naina) postaviti se na eljenu eliju papoeti sa unoenjem sadraja. Tekst koji se kuca pojavljujese istovremeno i u eliji i u liniji za editovanje. Izmeu listeimenovanih polja i linije za editovanje elija pojavie se tritastera: prvi, oznaen ikonom(Cancel) koji ima funkciju

30.5.2014.30.5.2014. 99

tastera: prvi, oznaen ikonom(Cancel) koji ima funkcijuponitenja rada, drugi, oznaen ikonom (Check Mark), kojipredstavlja komandu potvrde prijema sadraja, a trei,oznaen ikonom (Equal), koji poziva alat pod nazivomFunction Wizard. Unos podataka zavrava se najeeklikom mia na Check taster, ili pritiskomna taster Enter,mada su mogui i drugi naini.Izmena podatka u aktivnojeliji se moe izvesti pritiskom na taster Delete, ilijednostavnim ukucavanjem novog sadraja preko starog.

Tipovi podatakaPrema tipu, podaci se razvrstavaju u sledee kategorije:

tekst bilo kakav skup slova, cifara i posebnih znakova maksimalne duine 255 znakova,

broj podatak koji se sastoji od cifara 0 9 i ogranienog skupa znakova koji odreuju poseban oblik broja,

datum i vreme podatak ovog tipa predstavlja datumsku (i vremensku) odrednicu,

logika vrednost element Bulove algebre s dva stanja.

30.5.2014.30.5.2014. 1010

logika vrednost element Bulove algebre s dva stanja. Postoje dve logike konstante, "tano" i "netano", iskazane, redom, putem rezervisanih rei True i False i

podatak o greci podatak ovog tipa korisnik ne unosi, nego ga dobija kao rezultat neregularne situacije, nastale pri izraunavanju formule. Ovakvi podaci poinju znakom "#".

Formule Formula se unosi direktno, kucanjem, ili posredno, oznaavanjem

adresa elija. Potrebno je prvo oznaiti eliju u kojoj treba da se pojavi rezultat.

Zatim kucati znak jednakosti (=), koji govori da sledi formula, azatim i sam tekst. Rezultat se dobija nakon pritiska na taster Enter.

Logika zadavanja formule je sledea. Kada se eli referenciratisadraj neke elije u formuli, treba navesti adresu elije u kojoj setraena vrednost nalazi.

30.5.2014.30.5.2014. 1111

sadraj neke elije u formuli, treba navesti adresu elije u kojoj setraena vrednost nalazi.

Nakon bilo kakve izmene sadraja elije, bilo da je re o unosu,modifikaciji, ili brisanju vrednosti, Excel automatski preraunavavrednosti svih formula u radnoj svesci, koje referenciraju tu eliju.

Za operatore aritmetikih izraza se koriste uobiajeni znaci za etiriosnovne operacije (+, -, *, /), znak za procenat (%) i znak "^" kojimse oznaava stepenovanje.

U izrazima se koriste uobiajena pravila prioriteta primeneoperacija, a upotrebom zagrada ovaj redosled se moe menjati.

Ilustracija najee korienih, ugraenih funkcija radnog lista

ABS - Rezultat funkcije je apsolutna vrednost broja.Primeri: ABS(22); rezultat je 22, ABS(-16); rezultat je 16.

AVERAGE Rezultat funkcije je aritmetika sredina argumenata.Primer: AVERAGE(5,7,2,1,1); rezultat je 3.2.

COUNT - Broji koliko se brojeva nalazi u listi argumenata. EXP - Rezultat funkcije je broj "e" stepenovan datim brojem.

30.5.2014.30.5.2014. 1212

EXP - Rezultat funkcije je broj "e" stepenovan datim brojem.Primer: EXP(3); rezultat je e3 = 20.08554.

MAX - Rezultat funkcije je najvea vrednost iz liste argumenata.Primer: MAX(10,12,9,-2,1); rezultat je -2.

MIN - Rezultat funkcije je najmanja vrednost iz liste argumenata.Primer: MIN(10,12,9,-2,1); rezultat je 12.

MOD - Rezultat funkcije je ostatak deljenje.Primeri: MOD(4,3); rezultat je 1. MOD(-4,3); rezultat je 1.

Pojam bloka

Blok je jedinica premetanja, kopiranja i umetanja. To jebilo kontinualni, bilo nekontinualni opseg elija nad kojim semoe izvesti neka akcija.Kontinualni blok predstavlja oznaeni pravougaoni opsegelija. Moe se pruati po jednoj ili po dve dimenzije tabele.Blok se moe oznaiti miem: klikom na jednu od ugaonihelija, a potom jednostavnim prevlaenjem pokazivaa do

30.5.2014.30.5.2014. 1313

elija, a potom jednostavnim prevlaenjem pokazivaa donaspramnog ugla, drei levi taster mia pritisnut.Nekontinualni blok elija je bilo kakav opseg elija koje sepojedinano markiraju. Ovakav blok se definie na sledeinain: drei pritisnut taster Ctrl na tastaturi, kliknuti nasvaku pojedinanu eliju koju treba oznaiti, ili ako ima viesusednih elija, prevui pokazivaem mia od prve doposlednje. Na kraju oznaavanja, otpustiti taster Ctrl. Blokprestaje da bude oznaen pritiskom na neki od kursorskihtastera ili klikom mia na bilo koju eliju radnog lista.

Adresiranje blokovaKontinualni blok se referencira navoenjem dvejunaspramnih elija, sa dvotakom izmeu, npr. A1:E5.Cela kolona se referencira sa A1:A65536, ili samo sa A:A.Nekoliko susednih kolona moe se oznaiti sa, npr. A:C.Isto vai i za redove, npr. prvi red se referencira kao 1:1, iliprva tri kao 1:3.Ceo radni list se oznaava kao A:IV, ili kao 1:65536.

30.5.2014.30.5.2014. 1414

Ceo radni list se oznaava kao A:IV, ili kao 1:65536.Nekontinualni blok se referencira nabrajanjem elemenatarazdvojenih zarezom, pri emu se svaki kontinualni deooznaava na jedan od prethodno opisanih naina, npr. A1,B2, ili A1:A3, C1:C3, E1, itd.Presek dva kontinualna bloka se moe referenciratinavoenjem njihovih adresa razdvojenih blankom. Naprimer, referenca B1:B3 A2:C2 predstavlja eliju B2 koja jezajednika za oba bloka. Ako presek ne postoji, u eliji ese pojaviti poruka o greci.

Automatizovani unos brojeva Automatizovani unos niza brojeva, od kojih je svaki sledei

za 1 vei od prethodnog, mogu je pomou markera popune, ako se u toku

prevlaenja dri pritisnut taster Ctrl. Postoji mogunost da se formira niz brojeva po

30.5.2014.30.5.2014. 1515

Postoji mogunost da se formira niz brojeva poodreenom pravilu, izborom stavke Series iz pomonogmenija (slika 4.4), koji se dobija ako desnim klikom miapovuemo marker popune elije u koju je upisana nekanumerika vrednost.

30.5.2014.30.5.2014. 1616

Slika 4.4 Definisanje relacije za formiranje niza brojeva

Formatiranje podataka Formatiranje podataka se svodi na formatiranje jedne elije ili

formatiranje definisanog bloka podataka. Vri se izborom opcije glavnog menija Format/ Cells. Izborom ove opcije, otvara se dijalog prozor. U datom prozoru ponuene su sledee opcije predstavljene na razliitim karticama:

Number prezentacija brojeva (u levoj listi se bira grupa brojeva,

30.5.2014.30.5.2014. 1717

a u desnoj se vri izbor formata),Alignment - poravnavanje sadraja elije,Font izbor fonta,Border granine linije (mogunost da se oko nekih ivica elije ili bloka nacrtaju linije),Pattern are za popunu iProtection zatita elije (zatita sadraja elije od sluajne ili namerne izmene ili brisanja).

30.5.2014.30.5.2014. 1818

Slika 4.5 Formatiranje elija

Jednostavniji nain formatiranja je mogu primenomkomandi sa Formatting toolbar-a (slika 4.6).

Slika 4.6 Formatting Toolbar

30.5.2014.30.5.2014. 1919

Slika 4.6 Formatting Toolbar

Excel nudi i komandu za brzo formatiranje tabela. Takomanda se poziva izborom opcije glavnog menijaFormat/Autoformat. Tom prilikom biva ponuena listamoguih formata, kao i mogunost izbora tipova podataka zakoje se eli da izabrani format bude primenjen (slika 4.7).

30.5.2014.30.5.2014. 2020Slika 4.7 Opcija AutoFormat

GrafikoniGrafikon (chart) je sloeni grafiki objekat koji je direktno povezan sanekimtabelarnim podacima. Polazni podaci su take podataka koje su, popravilu,ureeni u nizove (grupe) podataka. Kada je dijagram formiran, bieautomatski auriran nakon svake promene sadraja u tabeli, a mogue sui naknadne obrade dijagrama, kako bi se postigao to bolji vizuelni utisak.Osnovna ideja dijagrama je da prikae, najee, jednu kategorijupodataka.

30.5.2014.30.5.2014. 2121

podataka.Smatra se oekivanim da podaci imaju formu dvodimenzionalne tabele,gde postoje dva atributa (jedan po kolonama i jedan po redovima), takoda podacibudu meusobno uporedivi. Izrada dijagrama se vri u standardizovanimkoracima. Najpre treba oznaiti podatke koje treba prikazati na grafikonua zatim pozvati alat Chart Wizard koji se pokree izborom opcije glavnogmenija Insert/Chart, ili pritiskom na ikonu. Na taj nain, pojavljuje seprvi od etiri prozora Chart Wizarda pomou kojeg treba definisati tipgrafikona. Izbor se vri klikom na eljeni tip. Pritiskom i dranjem irokogdugmeta u dnu (Press and hold to view sample) prikazuje se primer kakoe izabrani podaci izgledati ako se odabere neki od ponuenih oblika.

30.5.2014.30.5.2014. 2222

Slika 4.9 Prvi korak Chart Wizard-a definisanje tipa grafikona

U drugom koraku, na kartici Data range (slika 4.10), vidi se kako e dijagram izgledati i odreuje se da li se nizovi podataka koje je potrebno prikazati nalaze u redovima ili kolonama. U polje Data range se unosi eljeni opseg podataka.

30.5.2014.30.5.2014. 2323

Slika 4.10 Drugi korak Chart Wizard-a, odreivanje opsega podataka

Izborom kartice Series sa leve strane (slika 4.11), dobija se lista nizova podataka(series) koji e biti prikazani. Klikom na Add dodaje se novi, a pritiskom naRemove uklanja izabrani niz.

30.5.2014.30.5.2014. 2424

Slika 4.11 Drugi korakChart Wizard-a

Klikom na Next dolazi se do treeg dijalog prozora (slika 4.12), koji sadri sledee kartice: Titles unoenje naslova grafikona i osa, Axes definisanje parametara vezanih za podelu na osama, Gridlines ukljuivanje i iskljuivanje pomonih linija (mree) na dijagramu,

30.5.2014.30.5.2014. 2525

(mree) na dijagramu, Legend definisanje pojavljivanja i mesta legende na dijagramu, Data Labels odreivanje vrste podataka koji e biti ispisivani pored svakog elementa grafikona i Data Table prikazivanje tabele sa podacima, odmah ispod grafikona.

30.5.2014.30.5.2014. 2626

Slika 4.12 Trei korak Chart Wizard-a

Klikom na Next otvara se etvrti dijalog prozor (slika 4.13)pomou kojeg se odreuje pozicija grafikona: na novomradnom listu (As new sheet) kojem se odmah zadaje ime, ilina postojeem (As object in), gde se iz liste na desnoj stranibira eljeni list.

30.5.2014.30.5.2014. 2727

Slika 4.13 Poslednji korak Chart Wizard-a

Izrada dijagrama se zavrava pritiskom na Finish. Kadase ve nalazi na radnom listu, grafikon se moe pomeratitako to se na njega klikne, a zatim povue na eljenomesto.

Formatiranje dijagramaUkoliko je postojei grafikon potrebno modifikovati, treba gaoznaiti jednimklikom, a onda kliknuti na ikonu Chart Wizard i ponovo proi krozopisana etirikoraka.Grafikon ini vie povrina i svaka od njih moe posebno da seformatira.

30.5.2014.30.5.2014. 2828

Dvostrukim klikom na bilo koji objekat otvara se dijalog zaformatiranje, iji sadraj je u skladu sa prirodom objekta. Pritiskomna desni taster mia otvara se konteksni meni nad oznaenimobjektom.Ako je odabran neki od trodimenzionalnih dijagrama, klikom desnimdugmetom mia na dijagram i izborom opcije 3D View izponuenog menija, otvara se dijalog prikazan na slici 4.14, uzpomo kojeg je mogue menjati perspektivu, ugao i visinudijagrama.

30.5.2014.30.5.2014. 2929

Slika 4.14 Dijalog za menjanje izgleda trodimenzionalnog dijagrama

uvanje dokumentaDokument se, dok se unosi i menja, nalazi u operativnoj

memoriji raunara. Memorisanje dokumenta na nekojlokaciji u fajlu mogue je izvriti na neki od sledeihnaina:

pod postojeim imenom, izborom opcije File/Saveglavnog menija, ili kombinacijom tastera Ctrl+S, iliShift+F12, ili klik na ikonu ;

30.5.2014.30.5.2014. 3030

Shift+F12, ili klik na ikonu ; pod novim imenom - opcija File/Save As glavnog

menija. Tom prilikom biva otvoren prozor kojiomoguava da se odabere ime pod kojim e fajl bitisauvan i na kojoj lokaciji, kao to je ilustrovano na slici4.15.

30.5.2014.30.5.2014. 3131

Slika 4.15 Dijalog za memorisanje fajla "Save As"