excel kurs

8/10/2019 Excel Kurs

1/65

Excel 2000 Uvod

kola raunara Omega, Dorda Vaingtona 40, Beograd, Jugoslavija,tel. +381 (11) 30 30 666, www.omega.edu.yu

1

1 UVOD

Spreadsheet programi, ili kako to obino prevodimo programi za unakrsnaizraunavanja, su briljantna ideja koja je u mnogome pomogla da personalni

raunari steknu svoje mesto na tritu i postignu uspeh koji danas imaju. Prvitakav program, VisiCalc za Apple II, "naterao" je hiljade poslovnih ljudi da

kupe raunar, a kasniji prelazak na jai hardver uslovio je i uspeh njegovihnaslednika, pre svega programa Lotus 1-2-3 za PC raunare. Microsoft serelativno kasno pojavio na sceni spreadsheet programa, ali danas vladaprilinim procentom trita. Saekali su da njihov operativni sistem Windowspostigne znaajnu popularnost, a onda su izbacili na trite program Excelkojije, zahvaljujui grafikom radnom okruenju Windows-a, bio znatnojednostavniji za upotrebu i moniji od tadanjih konkurenata. Excel je izverzije u verziju rastao, da bi vrhunac postigao kada je, zajedno sa tekstprocesorom Word, bazom podataka Access i nekim drugim programima

integrisan u Microsoft Office.

Trenutno je Excel najprodavaniji program svoje vrste na svetu, a u otrojkonkurenciji kroz koju se probijao to sigurno nije sluajno. Nije lako nabrojatinjegove vrline. Vremenom su se iskristalisale prave potrebe, a stalnimkontaktom Microsoft-a sa korisnicima i uvaavajui njihova zapaanjadodavane su nove opcije i poboljavane stare. Do njih se, naravno, lakodolazi a zatim se sa jednakom lakoom i primenjuju, uz stalno nadgledanje iasistenciju samog Excel-a; program e ak savetovati laki i krai put zaobavljanje posla ako to traite. Moete ga prilagoditi svom ukusu na mnogenaine, to vodi brem i boljem obavljanju posla: ako smatrate da treba

promeniti tastere pridruene nekim akcijama, ispremetati stavke u menijimaili dodati komande na tasterskim menijima - nema problema. esto vie ljudikoristi isti kompjuter, pa samim tim i iste programe. Svaki od njih moe izai ususret svom ukusu, kreiranjem sopstvenih tasterskih menija na primer.Smetaju Vam padajui meniji, lenjiri, tasterski meniji...? Svi se mogu posebnoukljuivati ili iskljuivati, a moe im se menjati i pozicija. Vrhunac poveanjaprostora na uvek malom ekranu (ma koliki bio) je opcija za prikazivanjenajpotrebnijih stvari - radne povrine i osnovnog menija. Ova osobina jenaroito dragocena za korisnike prenosnih kompjutera, notebook-ova isubnotebook-ova kojih je sve vie, na kojima se dijagonala ekrana od 12-akina smatra normalnom (posle upotrebe neke od ovih igraaka i stari monitor

od 15 ina na koga gunate Vam izgleda kao fudbalsko igralite).

Zahvaljujui opisanim poboljanjima, stiglo se do prave programabilneaplikacije, u kojoj moete kreirati svoje specifine zahteve prepravljenjemodgovarajuih formulara za unos i predstavljanje podataka, tako da korisnikpraktino ni ne zna da se u stvari nalazi u Excel-u. Naravno za velike zahtevene moe se zaobii korienje prave baze podataka (kao to je MicrosoftAccess), ali se zato vrlo lako sa njom moete povezati i koristiti Excel zaprikazivanje i analizu podataka. Integracija i saradnja sa drugim programimase podrazumeva. Moete uvoziti tekstove, slike ili datoteke kreirane u mnogimprogramima, pomou filtera meu kojima su svi najznaajniji formati. Tu je iOLE mehanizam, koji omoguava da na licu mesta u svojoj tabeli kreirate iobradite tekst, sliku, grafikon, formulu ili neto drugo pomou spoljne


2/65

Excel 2000 Uvod


2

aplikacije (najei sluaj korienja je program za pravljenje grafikonaMSGraph, koji e sigurno biti i Va est gost). Poto je namenjen najiremkrugu korisnika, podrazumeva se da se Excel-ovi veliki potencijali moguiskoristiti i bez ikakvog programiranja - naroito u pogledu rada sa formulama ibazama podataka, kao i u predstavljanju u obliku grafikona i tabela i njihovom

ulepavanju.

O Excel-u su napisane knjige i knjige, a mnoge od njih su prevedene i na najezik. Ovaj tekst ima za cilj da Vas uvede u korienje ali ne i da prikae svenjegove detalje i mogunosti. Ambicioznijem korisniku svakakopreporuujemo da proita neku od knjiga ili Help, ili originalno uputstvo koje jetakoe veoma dobro, ali i vrlo obimno.


3/65

Excel 2000 Osnove Excel-a


3

2 OSNOVE EXCEL-a

Neemo se dugo zadravati na stvarima kao to je startovanje ili izlaenje izprograma - sve je potpuno isto kao i u ostalim Windowsaplikacijama. Ipak, da

napravimo mali rezime. Inicijalno se na vrhu Excelprozora nalazi ime fajla sakojim se radi, sa standardnom kontrolnim menijem sa leve i tasterima zapoveavanje (maximize), smanjivanje (minimize) i izlazak iz programa (exit)sa desne strane. Ispod toga je traka sa glavnim padajuim menijima, ikontrolama za prozor u kome se trenutno radi (kojih moe biti vie). Sledetasterski meniji pomou kojih samo jednim klikom mia moemo izvoditimnoge operacije. Glavni deo prozora je pokriven radnom povrinom, sa ijedesne i donje strane se nalaze trake i tasteri za kretanje. Pri skrolovanjutrakama, pojavljuju se informacije o mestu na kome se nalazite (Scroll Tips),tako da ne moete odlutati "u beskonanost" kao na prethodnim verzijamave se kretanje vri samo po popunjenom delu tabele. Na samom dnu je

statusna linija na kojoj se ispisuju razne korisne informacije, kao to suznaenja tastera iznad kojih se nalazi kurzor, trenutna aktivnost programa(npr. snimanje). Pored statusa, tu su kalkulator (bie objanjen kasnije) istatusi tastera Num Lock, Scroll Locki Caps Lock.

Slika 2-1 Izgled osnovnog prozora

Za svaku akciju i komandu postoji objanjenje u veoma obimnom sistemu zapomo (Help), koji se dobija pritiskom na taster F1; pored opisa komandi, tuse mogu nai i saveti za bri i efikasniji rad. Obzirom na njegov znaaj,

objasniemo Helpmalo detaljnije. Za razliku od prethodnih verzija, a u stilu

Zaglavlje kolona

Zaglavljeredova

Aktivnaelija

Traka za

kretanje

Linija za unossadraja

Linije sa

alatkama(Toolbar-ovi)

Jezici radnih listova

(tabovi)

Statusna

linija


4/65



4

celog Office-a 2000, u osnovi postoje 3 pristupa: sadraj, arobnjak zaodgovaranje na pitanja i indeks.

Slika 2-2 Izgled kartice sa sadrajem u Help prozoru

Sadraj je napravljen po logikim poglavljima (npr. formatiranje, tampanje,rad sa formulama...) i organizovan po principu stabla tako da se klikom naneko poglavlje (imaju ikonu knjige) dobija lista tema (sa ikonama lista) i novihpoglavlja. Mnogo je truda uloeno u upoznavanje Excel-a, pa za tren okamoete da savladate osnove rada sa radnim knjigama (bie objanjenekasnije), kreiranje grafikona, formatiranje podataka, tampanje i mnoge drugestvari. Treba odmah primetiti da prozori u kojima se nalaze objanjenjainteligentno dele prostor na ekranu, tako da se moe gledati u uputstvo iobavljati neka operacija, a ako je potrebno tema se moe i odtampati

pritiskom na Print.


5/65



5

Slika 2-3 Izgled kartice Index u Help prozoru

Ceo sistem pomoi se moe pretraiti i preko (duge) liste indeksa, koji slui za

pretraivanje Helpbaze znanja po nekom pojmu: dovoljno je da po otvaranjuHelpprozora izaberete opciju Index, a zatim otkucate prvih par slova onog toVas zanima. Iskusniji korisnici i poznavaoci engleskog jezika e verovatnonajvie koristiti ovu vrstu pomoi. Kako vi kucate eljeni pojam, u donjemprozoru se automatski pojavljuju odgovarajue teme. Kada ste zadovoljniizborom (moete se pomoi i miem) pritisnete taster Search u dijalogu iliEnter na tastaturi. Pored opisa konkretnog objekta ili operacije, na vrhuobino imate aktivnu mogunost pregledanja srodnih tema klikom nahiperlinkove. Primetimo i da su i neke rei u tekstu podvuene i ispisanedrugom bojom. One predstavljaju veze (linkove) na druge teme ili dajudodatna objanjenja. Kada strelicu pozicionirate na neku takvu reili reenicu,

pokazivase menja u aku sa ispruenim kaiprstom to oznaava da je vezaaktivna i na to mesto se moe "preskoiti" klikom.

Ceo sistem je osetljiv na trenutni poloaj u Excel-u i ono to radite (contextsensitive), tako da pritisak na F1 ne dovodi uvek na isto mesto, ve naobjanjenje trenutno potrebnih opcija. Dodatna pogodnost je taster sa znakomstrelice i znakom pitanja pored nje, koji se poziva sa Shift+F1. Postavitepokazivaiznad objekta za koji elite da saznate znaenje ili upotrebu i opetsamo kliknite. Otvorie se prozor za pomosa relevantnom temom tako danema potrebe za lutanjem po indeksima. Koliko je pomo obimna, govori iinjenica da se u tampanom priruniku nalaze i reference na teme iz Help-a

koje treba pogledati za vie informacija.


6/65



6

Znaajnu pomo predstavljaju i "arobnjaci", a to su podsistem zasavetovanje i ideje zvani Office Assistant (dodue ovaj alat korisnici estoiskljuuju, meu kojima sam i ja, jer stalno "iskae" sa nekim pametnimidejama i rui mi ionako tananu koncentraciju) i podsistem koji odgovara naVaa pitanja postavljena u obinom engleskom jeziku,Answer Wizard. Prvi e

u poetku moda izgledati suvian, ali ak i ako niste poetnik preporuljivo jeda ga ipak ukljuite. Primetiete da Excel prati Vae akcije i onda savetujenajkrai i najefikasniji put za izvravanje zadatka. Nije loa ideja ni pregledatinjegove savete nezavisno od trenutnog rada - svakako ete nai korisneinformacije. Answer Wizard je implementacija algoritama za vetakuinteligenciju koji analiziraju unetu reenicu, trae kljune rei i prema njimapozivaju odgovarajuu temu (u stvari obino grupu tema) iz Help-a. Startujese ili direktno iz menija Help ili pritiskom na srednji tab (karticu) u veaktivnom podsistemu za pomo. Pitanja koja se postavljaju najee imajuoblik "how do I..." i "tell me about...". Prvi oblik vodi u klasian oblik pomoisastavljen od detaljnog postupka za obavljanje neke operacije, kao to je

recimo unoenje formula. Drugi tip Vas informie o tome ta se moe uraditi(a ne kako), tako da se lako moe stei uvid u mogunosti programa, pa kadzatreba onda pogledate i postupak. Naalost, ne pria viceve (provereno).

Pored standardnog korienja levog dugmeta na miu, desno ima znaajnuulogu u skraivanju vremena potrebnog za kretanje kroz menije da bi se dolodo neke komande. Pritiskom na njega pojavljuje se mali meni iji je sadrajzavistan od objekta iznad koga se trenutno nalazi pokaziva (strelica).Recimo, ako ga pritisnemo iznad nekog od tasterskih menija, pojavie senjihova lista u kojoj ih moemo ukljuiti ili iskljuiti, kao i podesiti prema svojojpotrebi. Ako ga pak pritisnemo iznad neke elije, dobiemo mogunostkopiranja, prebacivanja, brisanja, ubacivanja novih podataka...

Slika 2-4 Izgled menija dobijenog desnim klikom na eliju

Koliko god da ste iskusni, u toku rada ete sigurno praviti greke. Da bi onebile to bezbolnije, postoji komanda za vraanje prethodnog stanja (Undo).Veina italaca ovog teksta se sigurno sretala sa izvanrednim programom za

obradu teksta Microsoft Word, koji izme

u ostalog donosi i mogunostpraktino beskonane liste akcija koje mogu da se opozovu. Naalost, ovde


7/65



7

nije tako mona, jer se neke akcije ne mogu ponititi. Moete koristiti i Redoto ima suprotan efekat od Undo. I pored ovih mogunosti, ako niste sigurni uono to treba da dobijete, izrazito je preporuljivo snimanje pre obavljanjakompleksnije operacije (npr. sortiranje baze podataka ili brisanje nekognjenog dela).

Pri radu sa mnogo fajlova sigurno ete ih locirati u jedan direktorijum(fasciklu), i onda ih stalno odatle pozivati i nove smetati na isto mesto. Da nebiste morali stalno da se kreete kroz stablo direktorijuma pri komandi Open,imate mogunost definisanja eljene polazne lokacije. Otvorite meni Tools,izaberite Optionsi zatim tab General. U polje Default File Locationunesite putdo eljenog direktorijuma (na primer C:\Excel\Radni). Ako u sekciji Settingsoznaite Recently Used File List, u meniju Filee se pojavljivati lista nekolikofajlova koji su korieni poslednji, tako da za est rad na istoj radnoj knjizi nijepotrebno koristiti komandu Open.

Slika 2-5 Izgled kartice General u prozoru Options

Poto e te sigurno esto imati potrebu za premetanjem, brisanjem,reimenovanjem, pretraivanjem i drugim operacijama za rad sa fajlovima(dokumentima) za koje je inae potreban WindowsExplorer, pisci Excel-a sunajpotrebnije od tih operacija i mnoge druge ugradili u sam Open dijalog.Sada se pored prostora za listu fajlova i direktorijuma u njemu nalaze i mnogedruge stvari. Pri vrhu je nekoliko tastera od kojih Vas prvi vraa na prethodnu

lokaciju, a sledei die za jedan nivo u stablu direktorijuma. Na levoj strani jemeni u direktno otvoriti najznaajnije direktorijume, kao to je My Documents.


8/65



8

Znaenje ostalih tastera je poznato iz Windows-a. Desnim klikom u listufajlova dobija se meni kao i u Explorer-u, tako da se praktino sve moeobaviti u samom Opendijalogu, dakle bez naputanja programa. Upotrebnompolja za ime, tip, deo teksta ili osobinu, kao i vreme izmena, moete vritinapredna pretraivanja. Niste ogranieni samo na Excel fajlove, ve e se

jednako dobro pretraivati i Word, Works i drugi formati. Svaki dokument semoe otvoriti i tako da se onemogue izmene, time to se otvori lista Open iizabere komanda Open Read Only ili Open As Copy, to e otvoriti kopijudokumenta pa e original ostati netaknut.

Slika 2-6 Izgled prozora sa dijalogom File/Open

2.1 Navigacija u Excel prozoru

U samom Excel prozoru se nalazi i prozor radne knjige (workbook) saprikazanim trenutno aktivnim radnim listom (worksheet). Svaki radni list jepraktino zasebna celina, koja sadri mreu kolona (oznaenih slovimaabecede) i redova (oznanih brojevima). Na presecima redova i kolona nalazese "kuice" koje se nazivaju elije (cell) i predstavljaju najmanju radnu jedinicuExcel-a. Svaka elija ima jednoznanu adresu koja se sastoji od slova reda ibroja kolone u kojima se nalazi (A1, B3, C20,...). Podaci i formule se unose uelije i tako se formiraju radni listovi. Broj radnih listova se moe menjati popotrebi, a inicijalno je postavljen na 3.

Menjanje radnog lista je jednostavno - kliknete miem na eljenu karticu(nalaze se na dnu prozora radne knjige), i to je sve. Ako ih ima puno, pa se nevide svi, sa leve strane su strelice za njihovo pomeranje. Imajte na umu da jesadraj ekrana samo mali deo pravog radnog lista i da je on praktino prozor


9/65



9

koji se moe pomerati do eljene pozicije. U poetku je jednostavnije zakretanje koristiti mia na potpuno isti nain kao i u ostalim Windowsprogramima, ali vremenom ete primetiti da je stalno prebacivanje ruke satastature na mia i obratno zamorno i oduzima puno vremena. Zato eteverovatno prei na rad samo sa tastature, jer se praktino sve komande

kretanja i ostalih funkcija mogu dobiti i odgovarajuom kombinacijom tastera,koje su navedene u sledeoj tabeli:

Pritisni Za kretanje

strelice Jedna elija u smeru strelice

Ctrl+gore/dole Na vrh / dno oblasti radnog lista koji sadripodatke

Ctrl+levo/desno Na krajnju levu / desnu eliju radnog lista koja

sadri podatke

PageUp / PageDn Jedan ekran gore / dole

Home Na krajnju levu eliju u redu

Ctrl+Home Na gornji levi oak radnog lista

Ctrl+End Na donji levi oak radnog lista

End+Enter Na poslednju kolonu u redu

End+strelica Pomera na sledeu eliju sa sadrajem usmeru strelice.

Tabela 2-1 Kretanje kroz dokument kokrienjem tastature

Pored opisanih, postoji i mogunost direktnog "skoka" na eljenu eliju -pritiskom na F5 (idi na) direktno unosimo njenu adresu. Ako se ciljna elina nenalazi na trenutno aktivnom radnom listu, navodi se prvo njegovo ime, zatimznak uzvika i onda regularna adresa elije (npr. sheet3!m34). Omogueno jereferenciranje na elije i oblasti koje se nalaze ak i u drugom fajlu, uznavoenje njegovog imena u uglastim zagradama (na primer[C:\Obaveze\Porezi]sheet2!c5). Kada se radi sa tabelama veim od ekrana,esto je potrebno videti dva dela koja su meusobno udaljena. Pomou mia icrta za deljenje (split bar) koje se nalaze sa desne strane horizontalnog igornje vertikalnog skrol bara ekran moe da se podeli na dva nezavisna dela.Gornji ili levi deo se moe eventualno "zamrznuti" komandom Freeze Panesizmenija Window, a kasnije odmrznuti sa Window / Unfreeze Panes.

Sa radnim listovima se rukuje umnogome kao i sa samim elijama - mogu seoznaavati (select), kopirati, premetati... u okviru jedne ili vie radnih knjiga.Selekcija je vie nego jednostavna - samo se klikne na tab (jeziak) eljenoglista. Ako ih je potrebno nekoliko, postoje dva naina: ukoliko elimo daoznaimo nekoliko susednih listova kliknemo na prvi, a zatim drei pritisnut


10/65



10

Shift, na poslednji u grupi. Za nesusedne listove klikemo na njihove tabovedrei pritisnut Ctrl. Dodavanje (insert) novih listova se obavlja tako to seizabere onaj ispredkoga se eli ubacivanje novog, zatim se otvori Insert menii izabere Worksheet. Brie se tako to se neeljeni listovi oznae i izvri Edit /Delete Sheet. Premetanje i kopiranje se izvode na slian nain -

oznaavanjem praenim sa Edit / Move or Copy. Zatim se u dijalog prozoruunese u koju knjigu listovi idu i ispred kog lista se ubacuju. Ako se elikopiranje a ne premetanje, samo se klikne na 'Create a Copy' kvadrati.Drugi nain za ove operacije je vuci-i-spusti' (drag and drop): oznae setabovi listova koje elimo da premestimo, i onda se miem "odvuku" naeljeno mesto. Kopiranje se izvodi na isti nain samo uz pritisnut taster Ctrlpriodvlaenju. Radnim listovima se mogu menjati imena, tako to se duplo kliknena njegovo ime. Sigurno je preglednije imati imena kao to su 'nabavka','zalihe', 'tabela'... nego 'sheet3'. Ako je potrebno, radni listovi se moguprivremeno i "sakriti" pomou Format / Sheet / Hide, a kasnije ih vratiti saUnhide.

2.2 Rad sa podacima

Da bi se kreirao radni list koji neto zaista i radi, morate uneti podatke unjegove elije. Postoje razni tipovi podataka: tekst, brojevi, datumi, vremena,formule i funkcije.

Tekst je bilo koja kombinacija slova i cifara. Unosite ga tako to kliknete naeljenu eliju, otkucate tekst i pritisnete Enter; tekst se automatski poravnavana levu marginu elije. Ako poelite da prekinete unos, pritiskate Esc. Zbog

ugrane logike koja sama prepoznaje tip unetog podatka, ako se eli unosbroja koji treba da se tretira kao tekst (npr. potanski broj), treba ispred njegaotkucati apostrof (npr. '32000).

Brojevi se sastoje od cifara i specijalnih znakova kao to su + - ( ) , . % iautomatski se poravnavaju na desnu marginu elije. Brojevi se unose napotpuno isti nain kao i tekst - dolazak na eliju, unos, Enter. Ako se umestobroja pojave znaci 'tarabe' (#), to samo znai da je elija suvie mala da sebroj prikae u celini, ali je i dalje sve u redu.

Datumi i vremena se prepoznaju ukoliko su uneti u nekom od standardnih

formata prikazanih u tabeli 2-2. Mada na prvi pogled nije bitno kako ihunosimo, povremeno je potrebno izvriti raunske operacije nad njima (do kogdatuma Vam traje odmor od 25 dana?) to je sigurno zgodno prepustitisamom Excel-u. Nije bitno da li koristite mala ili velika slova, a '/' moetezameniti i znakom '-'.


11/65



11

Format Primer

MM/DD/YY 4/8/58 ili 04/08/58

MMM-YY Jan-92

DD-MMM-YY 28-Oct-95

DD-MMM 6-Sep

HH:MM 16:50

HH:MM:SS 8:22:59

HH:MM AM/PM 7:45 PM

HH:MM:SS AM/PM 11:45:16 AM

MM/DD/YY HH:MM 11/8/80 4:20

HH:MM MM/DD/YY 4:20 11/18/80

Tabela 2-2 Standardni formati za datum i vreme

2.3 Automatsko popunjavanje i liste

Veoma korisna funkcija Excel-a je popunjavanje (fill) susednih elija srodnimsadrajem, kao to su imena dana u nedelji ili meseci u godini, ili jednostavnoubacivanje rednih brojeva. Kada elite da popunite vei broj elija istimsadrajem, dovoljno je da ga otkucate samo u jednoj. Zatim mia dovedeteiznad nje i prevuete je (pritiskom na levi taster) preko onih koje elite dapopunite. Onda iz Edit menija izaberite Fill i iz njegovog podmenija smer ukome elite popunjavanje - bie prekopiran sadraj i format poetne elije.Ova vrsta kopiranja moe da se izvede i iz jednog radnog lista u druge: najprese oznae tekui i ciljni listovi, pa tek onda eljene elije. Bira se Edit / Fill /

Across Worksheets. Za kopiranje sadraja i formataelije se biraAll, samo zasadraj Contentsa samo za format Formats, praeno naravno sa Ok.

Za razliku od funkcije Fill koja samo kopira sadraj, AutoFill je mnogo"pametniji" i moe umnogome da olaka esta i dosadna popunjavanja rednihbrojeva ili povezanih imena. Ako, recimo, elite da unesete dane u nedelji,dovoljno je da otkucate samo prvi (Monday) i povuete "ruicu zapopunjavanje" (ima je svaka oznaena elija, predstavlja je mali kvadrat udonjem desnom uglu) u eljenom smeru. Kada se mi dovede iznad njega,strelica se pretvara u mali znak '+'. Po otputanju dugmeta na miu, Excelesam popuniti dodatne elije odgovarajuim danima, naravno na engleskom.

Veini nas to ne bi bilo od velike pomoi da sline liste ne moemo kreirati isami, tako da je veoma jednostavno uneti bilo kakve nizove na naem jeziku.


12/65



12

Potrebno je uraditi sledee: U Tools meniju izaberemo Options, pa zatimCustom Lists tab. Klikom na stavku NEW LIST, kurzor se pojavljuje u ListEntriespolju. Stavke liste sada jednostavno otkucate razdvajajui ih sa Enter,a cela operacija se zavrava pritiskom na Add (kada moete definisati joneku listu), ili OK. Nova lista se odmah moe koristiti potpuno ravnopravno sa

ostalim (predefinisanim). Ako ste venegde u radnom listu otkucali vau listu,nema potrebe da to ponavljate u Custom Lists; dovoljno je da pre odlaska udodavanje lista oznaite eljeni opseg, a zatim u Custom Lists izabereteImport. Svakako dodajte imena dana na srpskom jeziku, u skraenom ipunom formatu.

Slika 2-7 Izgled kartice Custom Lists u prozoru Options

I pored toga to je automatsko popunjavanje dobro za manje serije podataka,sigurno ete nailaziti na situacije gde Vam je potrebna vea kontrola ili eteimati velike nizove elija sa inkrementalnim sadrajem. Excelprepoznaje etirinaina rada, kao to prikazuje tabela 2-3.


13/65



13

Serija Inicijalni podaci Rezultujua serija

1,2 3,4,5

100,99 98,97,96

Linearna

1,3 5,7,9

10 (korak 5) 50, 250, 1250Porast (Growth)

10 (korak 10) 100, 1000, 10000

Mon Tue, Wed, Thur

Feb Mar, Apr, May

Qtr1 Qtr2, Qtr3, Qtr4

Datum

1995 1996, 1997, 1998

Team 1 Team 2, Team 3, Team4

Qtr 4 Qtr 1, Qtr 2, Qtr 3

AutoFill

1st Quarter 2nd Quarter, 3rdQuarter, 4th Quarter

Tabela 2-3 Automatske liste

Kreiranje serije je, kao i veina operacija u Excel-u, veoma jednostavno: prvose unese vrednost u poetnu eliju, to e biti polazna ili krajnja vrednost.Oznaite elije koje treba da budu popunjene. Otvorite meni Edit, zatim Fill /Series. U Seriesdijalogu izaberete da li e se serija iriti po koloni (Columns)ili redu (Rows) i prema tabeli 2-3 izaberite vrstu serije. Podesite korak (Step) ikrajnju vrednost koju elite da se unese (Stop) ako je potrebno. Ako steizabrali datumsku seriju, potrebno je da izaberete i njenu vrstu (dan, sedmica,mesec, godina). Sve se naravno zavrava sa Ok. U veini sluajeva Exceleshvatiti ta elite i samim povlaenjem ruice za popunjavanje; u svakomsluaju, da bi se dolo do najboljih rezultata, treba malo eksperimentisati toe se sigurno vrlo brzo isplatiti.


14/65



14

Slika 2-8 Izgled prozora za kreiranje serije

U Excel-u postojiAuto Completelogika koja prati ta ste unosili u prethodnimelijama i pravi bazu razliitih stavki. Kada u praznu eliju ponete da kucate

neto, prema tim prvim karakterima e se iz baze vaditi odgovarajui sadrajkoji e biti prikazan oznaeno pored onoga to ste otkucali (tako da se moe iobrisati jednim pritiskom na Del). Ako je izbor dobar, samo pritisnete Enter iidete dalje, a ako ne - kucate dalje.

U statusnoj liniji je (na desnoj strani) smeten mali kalkulator posebnenamene. Njegove mogunosti su vrlo ograniene, ali zna da utedi punovremena pri raznim proverama i sraunavanjima na brzinu. Deluje stalno natrenutno oznaene elije (koje ne moraju biti susedne), a funkcija se menjadesnim klikom na njegovo polje ime se pojavljuje mali meni sa stavkama zazbir, minimum, maksimum, srednju vrednost, broj elija i broj elija sabrojevima. Nonega iskljuuje. Nije puno, ali je dobro odabrano.

2.4 Izmene podataka

Kada ste veuneli podatke u elije, moete ih menjati editovanjem. Da bistezamenili sadraj novim, jednostavno oznaite eliju duplim klikom na nju (ilijednim, pa pritiskom na F2) i ponite da kucate ili menjate sadraj na nain nakoji ste navikli u bilo kom tekst editoru za Windows. Kada zavrite, pritisniteEnter (prihvatanje) ili Esc (odustajanje od izmena). Excel prua ak imogunost provere ispravnosti kucanja (spell checking) - to podsea naprograme za obradu teksta i naravno ogranieno je na engleski jezik.

Jedan od vrlo zgodnih alata za lake snalaenje u kompleksnim radnimknjigama sa mnotvom tabela i podataka koji se uz to esto premetaju suoblasti (ranges). Oblast je pravougaona grupa povezanih elija, koja moe dabude deo kolone odnosno reda, ili samostalna elija. Upotreba oblasti moeutedeti mnogo vremena. Na primer, pomou nje mozete brzo oznaiti sveelije koje joj pripadaju i onda ih formatirati, u jednom koraku, ili brzoodtampati samo eljeni deo tabele. Ipak, najvee utede vremena i ivaca sedobijaju u formulama. Kada broj tabela preraste 3-4 pa formule i reference narazne elije i oblasti ponu da se gomilaju sve vie i vie, teko je promeniti


15/65



15

mesto eliji, tabeli ili oblasti od interesa i onda runo menjati adrese u svimrelevantnim formulama - mogunosti za greku su vie nego oigledne!

Oblasti se oznaavaju svojim sidrenim takama (anchor points), koje su gornjilevi i donji desni ugao. Tako moemo imati oblasti B4:D7, A9:D9 ili E2, od

kojih je poslednja samo jedna elija. Kreiranje se najlake izvodi pomoumia, tako to se oznai eljena oblast od gornjeg levog do donjeg desnogugla. Ukoliko se eli ista oblast na vie radnih listova, prethodno se izvrinjihova selekcija (kako je opisano ranije). Ako je potrebno oznaiti ceo red ilikolonu, klikne se samo na broj reda ili slovo kolone; ako je potreban ceo radnilist, dovoljno je kliknuti u prazan kvadratiu gornjem levom uglu iznad oznakaredova i levo od oznaka kolona.

Oznaenoj oblasti moemo dodeliti ime (vezano za sadraj) i tako mnogojednostavnije rukovati podacima navodei ga umesto adresiranja slovima ibrojevima. Imena mogu biti sastavljena od malih i velikih slova, cifara i jo

nekih znakova i ne smeju sadravati blankove; mala i velika slova se nerazlikuju. Veoma korisna osobina imenovanja je da posle promene granica ilipoloaja oblasti pridruene nekom imenu ne moramo vriti izmene namestima koje je referiu, a lake se i pamte. Treba kliknuti u kuicurezervisanu za ime (name box) na levoj ivici menija za rad sa formulama iotkucati novo ime (dugo do 255 znakova) koje ne sme sadravati blanko.Drugi nain je da se posle oznaavanja oblasti otvori meni Insert i izabereName Define. Po otvaranju odgovarajueg dijalog prozora otkucate ime uNames in Workbook polje i kliknete na Ok. Ovaj dijalog Vam omoguava ibrisanje ranije definisanih oblasti, tj. njihovih imena, kao i promenu njihovogopsega i lokacije kucanjem ili prepravkom sadraja polja Refers to. Pomou

polja Refers tomogu se definisati i oblasti koje su sasvaljene od nesusednihelija, ali imajte u vidu da je ono ogranieno na 255 znakova. Posebnamogunost je da se imenuju konstante - mnogo je lake pamtiti njihovo ime(na primer 'porez') nego ih smetati negde na tabelu i referisati se apsolutnimadresiranjem (H17). Konstanta moe biti broj, tekst ili ak matrica. Definie seiz menija Insert opcijom Name i izborom Define. Pojavljuje se dijalog DefineNamekao na slici, koji slui i za definisanje imena oblasti. U polju Names inWorkbookunesete ime konstante, a u polju Refers tonjenu vrednost. Posletoga pritisnite taster Addi konstanta je zapamena. Sada moete uneti novuili zatvoriti dijalog sa Close.


16/65



16

Slika 2-9 Definisanje imenaelija

U toku rada sa tabelama, sigurno ete nekad morati da promenite njihovuveliinu ili strukturu iako to niste planirali. Kopiranje (copy) i premetanje(move) sadraja elija se radi potpuno isto kao i u svakoj Windowsaplikaciji.Treba biti oprezan pri smetanju podataka na novu lokaciju, jer e sav ranijisadraj ciljnih elija biti uniten. Ako su poetna i ciljna lokacija za kopiranje ilipremetanje blizu (vidljive na ekranu), najbri nain za to je korienjevuenja i sputanja.

Unoenje novih elija se vri iz Insert menija. Prvo se oznai elija ili elije na

onom mestu gde elite da ubacite nove. Ako ih je vie, Excele ubacitionoliko novih koliko je oznaeno starih. Iz Insert menija birate Cells. U dijalog

koji se pojavi unosite na koju stranu pomerate vepostojee elije - udesno(Shift Cells Right) ili nadole (Shift Cells Down). Iz ovog dijaloga se vidi da sena isti nain mogu ubacivati i celi redovi (Entire Row) i kolone (EntireColumn), koji se pojavljuju levo od oznaene elije ako se radi o novoj koloni, iiznad nje ako se radi o novom redu. Bri nain unoenja elija je da se dreitaster Shift vue ruica za popunjavanje (kvadrati u donjem desnom ugluelije). Moe se vui u bilo kom smeru - gore, dole, levo ili desno. Da bi seunelo vie redova ili kolona, treba oznaiti onoliko kolona ili redova kolikonovih elimo. Kolone se oznaavaju prevlaenjem miem preko odgovarajuih

slova, dok se redovi oznaavaju preko njihovih rednih brojeva. Iz Insert menijase izabere Rows or Columns, posle ega ih Excelubacuje na eljena mesta.Susedni redovi se pomeraju nanie, a susedne kolone udesno.


17/65



17

Slika 2-10 Izgled prozora za umetanje elija

Brisanje je umnogome slino bilo kom drugom brisanju u Excel-u: oznaimoelije koje elimo da obriemo i izaberemo Deleteiz menija Edit. Posle biranjasmera pomeranja preostalih elija ili eventualno brisanja celog reda ili kolone

(dijalog je potpuno isti kao i onaj za ubacivanje) pritisne se Ok i posao jegotov. Ako se brie vie redova ili kolona, treba ih oznaiti po rednom broju ilislovu (na levoj strani i na vrhu tabele). Pored ovoga, Excel omoguava ibrisanje formata koji su primenjeni na sadraj elije, samog sadraja (elijaostaje prazna ali zadrava formate) i nota (koje se mogu dodavati uz svakueliju, a vide se samo kada ih zahtevamo). Da bi se to i primenilo bira se meniEdit / Clear, a zatim All (brisanje formata, sadraja i komentara), Formats(samo formati), Contents(samo sadraj) ili Comments (samo komentari). Akose brie samo sadraj elije, dovoljno ju je oznaiti i jednostavno pritisnutiDelete.

PANJA! Umetanje i brisanje elija u vepostojeim podacima moe izazvatiozbiljne poremeaje u proraunima. Ako postoje formule koje se referiraju poadresi elije na mesta koja su promenila sadraj te reference se moraju runopodesiti na nove adrese elija koje sadre potrebne podatke

.


18/65

Excel 2000 tampanje


18

3 RAD SA FORMULAMA

Osnovna namena Excel-a su tabelarna izraunavanja. Da bi neto moglo dase rauna, treba zadati formule zavisnosti odgovarajuih elija. U podugoj

evoluciji ove vrste softvera, iskristalisale su se prave potrebe ljudi i razvijenisu mnogi alati koji pomau u nalaenju najboljeg reenja i oslobaajujednolinog i dosadnog posla, a mogunosti prevazilaze i mnoge naunekalkulatore. Excelje izuzetno jak i u ovoj oblasti.

Formule mogu da sadre operatore, reference na elije, konstante... Ako,recimo, treba da izraunamo srednju vrednost tri broja sadrana u elijamaA1, B1 i C1, koristiemo: =(A1+B1+C1)/3. Svaka formula morapoeti znakomjednakosti da bi je Excel pravilno protumaio. Matematiki operatori kojeExcel prepoznaje su stepenovanje (^), sabiranje, oduzimanje, mnoenje ideljenje. Operacije se u okviru formule izvode prirodnim redosledom - sleva

nadesno, uz potovanje prioriteta operacija. "Najstarija" operacija jestepenovanje, sledea kategorija su mnoenje i deljenje, a u poslednjuspadaju sabiranje i oduzimanje. Zagrade se koriste na uobiajen nain, i slueza promenu redosleda izvravanja. Dakle, nikakve izmene u odnosu nastandardnu matematiku (to je i logino).

Formula se unosi kucanjem ili oznaavanjem adresa elija. Prvo oznaiteeliju u kojoj elite da se pojavi rezultat. Zatim kucate znak jednakosti (=) kojiExcel-u govori da ete uneti formulu, a za njim i sam tekst, koji se pojavljujena odgovarajuem tasterskom meniju (naravno ako je ukljuen). Rezultat seizraunava im pritisnete Enter. Drugi nain je u stvari potpuno isti, s tom

razlikom da ne unosite runo adrese elija koje sadre operande, vena njihklikete miem a Excel sam upisuje adrese. Ovako se mogu unositi kakoadrese pojedinanih elija tako i oblasti (prevlaenjem). Ako elite daprekinete unos i zanemarite otkucani deo, dovoljno je da pritisnete Esc. Natasterskom meniju za formule (Formula bar) moete obaviti iste operacije uposebnom polju za unos. Ovaj "pleonazam" mogunosti je verovatnoostavljen samo zbog kompatibilnosti sa starijim verzijama Excel-a, u kojimaeditovanje u samoj eliji nije bilo mogue. Levo od polja za unos su tasteri saoznakama 'X' i 'trikla' koji imaju istu ulogu kao i tasteri Esc i Enter. Tu je itaster sa oznakom 'fx' koji aktivira dodatni alat za unoenje sloenih formula -arobnjak (Function Wizard), o kome emo govoriti neto kasnije.

U poetku ete verovatno esto dobijati poruku o grekama, Error!. Najeegreke su deljenje nulom (tj. sadrajem prazne elije), referisanje na praznueliju, brisanje elije koja se koristi u nekoj formuli ili korienje imena oblastikada se oekuje adresa samo jedne elije.

Excel u normalnom radu ne prikazuje tekstove formula koje se nalaze uelijama, vesamo njihov rezultat. Ako kliknete na eliju, tekst e se pojaviti uodgovarajuem polju tasterskog menija za formule, gde se moe i prepravljati.Ipak, nekad je potrebno da se vide sve formule na radnom listu - aktivirajtemeni Tools / Options, kliknite na tab View, a zatim i na polje Formulastako da

se pojavi trikla, oznaavajui da je opcija ukljuena. Zatim kliknite na Ok ilipritisnite Enter. Za ovu operaciju postoji i kombinacija na tastaturi - pritiskom


19/65

Excel 2000 tampanje


19

na Ctrl+` (akcenat) moete prebacivati iz moda za prikazivanje sadraja(rezultata) u mod za prikazivanje teksta formula i obrnuto.

Slika 3-1 Izgled prozora View na kartici Options

3.1 Ispravljanje formula

Ispravljanje je potpuno isto kao i kod obinog teksta u eliji: oznaite eliju saformulom, pritisnete F2 da biste uli u mod za prepravljanje (edit mode), ilisamo kliknite na formulu koja se pojavila u polju na tasterskom meniju zaformule. Moe se primeniti i dupli klik na eliju, to e dovesti do istogrezultata. Dalje ispravke teku kao i kod obinog teksta, uz korienje

kurzorskih, Del i Backspace tastera. Najzad pritisnete Enter i operacija jezavrena.

Kopiranje formula je slino opisanom kopiranju ostalih podataka. Oznaiteeliju koja sadri eljenu formulu, iz menija Edit izaberite Copy i oznaitejednu ili vie elija u koje treba prekopirati formulu. Moete se prebaciti i nadrugi radni list ili radnu knjigu: iz menija Edit izaberite Paste i operacija jezavrena. Za bre kopiranje u okviru ekrana jednostavnije je koristiti 'vuci-i-pusti' metod: oznaite eliju i, drei pritisnut taster Ctrl, odvuete je naeljeno mesto. Ako treba kopirati formulu na vie susednih mesta, koristiteautomatsko popunjavanje (AutoFill) koje je objanjeno ranije. Ako po

sputanju formule na novu lokaciju dobijete poruku o greci, proverite njenereference na elije iz kojih se uzimaju podaci - lako je mogue da sada ima


20/65

Excel 2000 tampanje


20

pokazivaa na prazne elije. Obratimo panju na veoma korisnu osobinuExcel-a da pri automatskom popunjavanju i kopiranju sam pazi na referenceelija i podeava ih relativno u odnosu na novi poloaj na radnom listu. Naprimer, ako u nekoj tabeli imate podatke koji su rasporeeni po redovima, i nakraju prvog kreirate formulu A1+C1*D1, po operaciji automatskog

popunjavanja nadole elije sa formulom, one e sadravati formuleA2+C2*D2, A3+C3*D3 itd. Naravno formule mogu biti mnogo sloenije, ireferencirati se i na podatke van dotine tabele.

Kada ne elite da se reference na neke elije menjaju pri kopiranju ilipomeranju, postaju vane apsolutne adrese koje se pri tim operacijama nemenjaju. Da bi referenca elije postala apsolutna, morete dodati znak za dolar($) ispred slova kolone ili broja reda koji ine adresu. Mogu se primenjivati imeane reference. Na primer, slovo kolone moe biti apsolutno referisano abroj reda ne, kao $A2/2. Ako ste ovu formulu imali u eliji C2 i prekopirali je ueliju D10, rezultat bi bila formula $A10/2 - podeen je samo broj reda, ali ne i

slovo kolone.

3.2 Alati za rad sa formulama

Svaki put kada promenite sadraj neke elije (bilo da neto unosite, briete ilisamo menjate), Excelvri preraunavanje po svim formulama koje se nalazeu radnoj knjizi. Ako je raun obiman (na primer kada su u pitanju iterativneoperacije), radna knjiga velika i u pozadini se jo "skidaju" najnoviji vicevi saInterneta, to moe da potraje dovoljno da bude iritirajue. Zato moeteiskljuiti automatsko preraunavanje tako to otvorite meni Tools, izaberete

stavku Optionsi kliknete na Calculation tab. Izaberite nain koji Vam najvieodgovara:

Automatic - automatski. Ovo je uobiajeni mod rada. Cela radna knjiga sepreraunava svaki put kada se neto izmeni.

Automatic except Tables- Preraunava se sve osim formula koje se nalaze utabelama. Ovaj mod se odnosi na rad sa bazama podataka koje su veliketabele, koje emo opisati kasnije.

Manual- runo. Excele preraunavati samo kada mu to eksplicitno naloite

pritiskom na F9 ili biranjem iz menija Tools Options / Calculation / Calc NowiliCalc Sheetako se eli preraunavanje za samo pojedine radne listove.


21/65

Excel 2000 tampanje


21

Slika 3-2 Izgled kartice Calculations na prozoru Options

Excel je opremljen skupom veoma korisnih alata za laki rad sapredefinisanim funkcijama, Paste Function. Sigurno je lake uneti neto poputSUM(A1:H3) nego runo A1+A2+... da bi se dobio zbir oblasti ili tabele, aimena ree korienih funkcija se i lako zaboravljaju. Funkcije mogu koristitiobine reference na elije (X4), oblasti (A2:C5), imena oblasti (porez) ilikonstante (37.3). Svaka funkcija se sastoji od znaka jednakosti (=), njenogimena (npr. SUM) koji govori ta e se raunati i argumenata (npr. A1:H1) kojije obino referenca na eliju ili oblast, ali moe biti i mnogo kompleksniji.Mogu se direktno unositi u elije kucanjem ili preko arobnjaka.

Jedna od najeih operacija u tabelama podataka je sabiranje, koje seizvode funkcijom SUM. Zato se ona lako unosi: kliknete na ikonuAutoSumnastandardnom tasterskom meniju. Sledi "pogaanje" oblasti koja treba da sesumira, zavisno od poloaja trenutno oznaene elije u odnosu na ostale.Kada oznaavate ciljnu eliju (koja treba da primi formulu), teite da bude nakraju kolone ili reda, poto se uglavnom unose oblasti nalevo ili nagore. Akotreba promeniti oblast, kliknite u oznaenu eliju sa formulom i prepravite jeruno ili prevlaenjem miem i pritisnite Enter.

arobnjak je odlian pomonik za unoenje kompleksnih formula. Svi su sesigurno bar jednom susreli sa injenicom da se argumenti funkcija kao i njihovraspored lako zaboravljaju. Da ne biste "lupali glavu" (i to sopstvenu) ta je

ispred a ta iza i preturali po Help-ovima i knjigama, pomoie pridruena


22/65

Excel 2000 tampanje


22

imena argumenata. Kao argumenti se mogu koristiti i druge funkcije. Dakle,da ponemo:

Prvo se oznai elija koja treba da sadri rezultujuu formulu. Zatim se izmenija Insert izabere opcija Function. Pojavljuje se dijalog kao na slici, koji je

prvi od dva koraka potrebna za obavljanje ove operacije. Sa leve strane nalazise lista kategorija (Function Category), a sa desne lista funkcija koje izabranojkategoriji pripadaju (Function Name). Ova podela je vrlo zgodna za lakepronalaenje eljene funkcije. Pod kategorije spadaju izmeu ostalihfinansijske (Financial), matematike (Math & Trig), statistike (Statistical), kaoi posebne: skup svih funkcija (All), onih koje je definisao korisnik (UserDefined) i onih koje su najskorije upotrebljene (Most Recently Used).Poslednja je od posebnog znaaja, jer se pokazalo da se u nekom stalnomradu uvek tei malom skupu najee korienih funkcija, pa im se lako i brzomoe pristupiti. Ispod ovih listi se nalazi sintaksa i detalniji opis funkcije koja jetrenutno izabrana (ko da se seti da ODD zaokruuje vrednost na najblii

neparni ceo broj...). Ako kratki opis funkcije nije dovoljan, pritisnite F1, pa etedobiti iri opis zajedno sa primerima i listom srodnih funkcija.

Slika 3-3 Izgled prozora Paste Function

Kada se odluite za kategoriju i funkciju koju elite da primenite, pritisniteEnter na tastaturi ili taster OK u dijalogu. Prikazae se novi dijalog kojipredstavlja drugi (i krajnji) korak u kreiranju eljene formule. Njegov sadrajzavisi od argumenata izabrane funkcije, a navedeno je njeno ime, kratak opisi ispod toga puno ime argumenta na kome je trenutno kurzor sa svojimopisom. Mogu se direktno kucati konstante, oblasti, adrese a omoguen je iunos miem, tako to se klikne na eljenu eliju, kada sam Excelunosi njenuadresu. Kao argument se moe uneti i neka druga funkcija, koja se opet moegenerisati arobnjakom: postavite kurzor na eljeno mesto na liniji za unossadraja, pritisnete strelicu na polju za izbor funkcija i proete kroz istipostupak, a treba imati na umu da je broj nivoa ugnjedenja ogranien. Poredpolja u koje se unose argumenti odmah se prikazuje i njihova vrednost, a u


23/65

Excel 2000 tampanje


23

donjem levom uglu dijaloga je polje sa nazivom Formula result u kome seodmah dobija rezultat. Cela operacija se zavrava pritiskom na dugme OK,kada se formula prenosi u tabelu i proizvodi efekat.

Slika 3-4 Unos parametara formule

Za ispravljanje funkcije se koristi isti postupak kao i za obine formule, uzdodatnu mogunost upotrebe arobnjaka. Oznaite eliju sa funkcijom, alinemojte ulaziti u mod za editovanje (kurzor ne treba da bude u njoj). Zatimpozovite arobnjaka za funkcije i pojavie se dijalog za ispravljanjeargumenata potpuno isti kao i onaj za njihov unos; po zavretku operacijepritisnite OK.

Dobra je praksa da se formule koje se prvi put koriste proue malo detaljnije.

Ovo je naroito bitno kod finansijskih prora

una, jer neke konvencije koje suopte prihvaene ovde nisu i u Americi, gde je program nastao. Recimo,

Excelradi sa mesenim kamatama umesto godinjih, tako da ih treba deliti sa12.

Pored arobnjaka, posebna pomo za sloene formule koje koriste mnogoreferenci je i tasterski meni za nadgledanje (Auditing Toolbar). Na njemu senalazi nekoliko ikona koje pomau u traenju uzajamnih veza - koje elije sekoriste u raunu, a koje koriste rezultat iz tekue za svoje formule; veze seprikazuju strelicama izmeu elija. Od posebnog znaaja je i taster zaispitivanje greke (Trace Error). Uz svaku eliju moemo dodati neku notu,

koja moe biti i zvuna, pomo

u tastera sa nacrtanim papiri

em i rajsnadlom.


24/65

Excel 2000 tampanje


24

Susedni taster otvara prozor gde se zabeleke mogu pogledati. Ozabelekama emo govoriti kasnije.


25/65

Excel 2000 tampanje


25

4 TAMPANJE

Pre bilo kakvog tampanja treba proveriti da li su pravilno podeeni parametristrane (lista papira na koji se tampa). Otvaranjem menija File i biranjem

opcije Page Setup, dolazi se do dijaloga prikaznog na slici. Krai na

in zapristupanje je desni klik na meni baru Excel prozora, i izborom, opet, Page

Setupopcije.

Slika 4-1 Podeavanje parametara strane

Page tab: Paper Sizeje veliina papira, obino A4. Orientation- ako su vaetabele uglavnom iroke, treba se opredeliti za horizontalan (landscape)poloaj, umesto klasinog (portrait). Scaling slui za promenu veliine(uveanje ili smanjenje) materijala za tampu - korisno za podeavanjekoliine podataka koji mogu biti prikazani na svakoj strani. Adjust to menja

veliinu materijala sa zadatim faktorom, a Fit to omoguuje da zadate nakoliko strana sve treba da stane, pa neka se Excel snalazi dalje.

Print Quality prikazuje mogue rezolucije tampanja i naravno zavisi odmogunosti Vaeg tampaa, za najbolji ispis jasno treba postaviti na najveuvrednost. Naalost to znai i najdue tampanje i najveu potronjumaterijala, pa ako imate matrini ili ink-jettampa, postavite manju vrednostza probne primerke i radne kopije. First Page Number je broj koji e bitiispisan na prvoj odtampanoj strani, i od koga kree numeracija. Pritisak nataster OptionsVas prebacuje direktno u podeavanje drajvera za tampa.


26/65

Excel 2000 tampanje


26

Slika 4-2 Podeavanje margina radnog lista

Margins tab: Top, Bottom, Left, Right - podeavanje gornje, donje, leve idesne margine, tj. udaljenja ivice teksta od ivice papira. Desno od skice tabelesu parametri udaljenosti hedera i futera od gornje i donje ivice papira. Centeron page- centriranje onog to se tampa u odnosu na stranu, po horizontali i

vertikali (ili oboje), to je izuzetno korisna opcija.Header/Footer tab: Moe se izabrati neki od ve ponuenih hedera upadajuim listama (tekst koji se ispisuje na poetku svakog lista) i futera (tekstkoji se ispisuje na dnu svakog lista), ili napraviti svoj, opcijama Custom, gdeunosite tekst koji e se pojavljivati na levoj ivici, sredini i desnoj ivicii papira, apolja kao to su broj strane ili naziv radnog lista unosite klikom naodgovarajue dugme.

Slika 4-3 Popunjavanje zaglavlja (hedera)


27/65

Excel 2000 tampanje


27

Sheet: opcije za izbor podataka za tampu. U Print Arease moe uneti oblastpo adresama elija koje je potrebno odtampati, ili jednostavno prevui miempreko te oblasti. Ako se nita ne izabere, Excelpodrazumeva da se na papirprenose sve elije koje sadre podatke. Print Titles - tampanje naslova. Usluaju da se tabela prostire na vie strana, moe se odrediti red ili kolona

koja e se tampati na svakoj strani unoenjem u odgovarajue polje (tako dauvek znate ta je u kojoj koloni ili redu), ili direktnim prevlaenjem miempreko nje. Sekcija Printnudi dodatne opcije. Mrea se tampa samo ako jeoznaeno polje Gridlines. Crno-bela tampa se ukljuuje opcijom Black andwhite. Draft quality aktivira tampanje loim kvalitetom ali velikom brzinom,to je zgodno za provere. Tada se ne ispisuju mrea i veina grafike. Rowand column headingsukljuuje ispisivanje adresiranja elija, kao na ekranu.Lista Comments omoguuje ispisivanje komentara, i to na mestu gde suzaista postavljeni na radnom listu, ili na kraju svakog lista. Page ordersekcija- odreuje redosled ispisivanja podataka iz radne knjige. U sekcijama od vrhanadole (Down, then Across) ili sleva nadesno (Across, then Down).

Slika 4-4 Izbor podataka koji e se tampati

Opcijom Print Preview se proverava kako e sve izgledati na papiru, i navreme uoavaju eventualne greke, bez ekanja da tampa odradi svojposao i uzaludnog troenja papira. Tasterima Nexti Previousse kreemo postranama; ako je potreban detaljniji pogled u sadraj, pritisnite Zoomdugme ilisamo kliknite u eljenu oblast. U ovom modu se mogu videti i podeavatimargine pritiskom na taster Margins- Excele prikazati isprekidane linije kojeoznaavaju ivice sadraja strane i na krajevima imaju ruice za pomeranje,kojima vizuelno moemo odrediti potrebna odstojanja. U sluaju da se na listunalazi i neka tabela, pojavie se ruice na vertikalama izmeu elija, ijim

pomeranjem moemo promeniti irinu odgovarajuih kolona na licu mesta.


28/65

Excel 2000 tampanje


28

Kada je sve gotovo, zatvorite ovaj mod sa Close ili direktno tampajte saPrint... Dugme Page Break Previewe biti objanjeno malo kasnije.

Kada se radna knjiga tampa, sam Excelodreuje gde padaju prekidi stranaprema odreenoj veliini papira, marginama i njenoj veliini. Naravno, prekidi

mogu da se postave i na neka druga, zgodnija mesta. Pre runogpostavljanja, pokuajte da bolje iskoristite prostor podeavanjem irina svakekolone posebno, promenom margina ili tampanjem tabele po irini lista(landscape). Ako i posle ovoga elite da ubacite prekid strane, odreditenjegovo mesto, a zatim oznaite red koji treba da se nadje prvi na sledeojstrani i iz Insert menija izaberite Page Break. Postupak je potpuno isti i ako seubacuje prekid po koloni: oznaite kolonu koja treba da ode na sledeu stranui izvedite Insert / Page Break. U oba sluaja se javlja podebljana linija kojapokazuje gde e on nastati. Ako se prekid ubacuje i po horizontali i povertikali, dovoljno je oznaiti eliju dole i desno od poslednje donje desneelije koja treba da bude odtampana i iz Insert menija izabrati Page Break

(ako je donja desna elija koja treba da bude odtampana npr. G12, oznaiteH13).

Komanda se Page Break Preview se nalazi u Viewmeniju, i prebacuje vas uposeban mod koji predstavlja kombinaciju normalnog reima (jer i dalje svemoete raditi sa podacima), i prikazivanja ta e se nai na kom listu kadatabelu odtampate. Podela na listove se prikazuje isprekidanim plavimlinijama, a u sredinama strana se ispisuje Page n po kome znate redosledtampe. Najznaajnija osobina ovog reima rada je mogunost runogodvlaenja isprekidanih linija na nova mesta, kada e Excel sam promenitiveliinu sadraja strane da se opet sve odtampa. Ovako je najzad eliminisan

problem "viseih" kolona i redova, tj. pojave da vam tabela "zamalo" staje nalist, jer su viak samo jedna ili dve kolone ili reda.


29/65

Excel 2000 tampanje


29

Slika 4-5 Izgled prozora kada je ukljuen pogled Page Break Preview

Da bi se, posle podeavanja i provere izgleda, neto i dobilo na papiru, iz

menija File se bira opcija Print (ili se jednostavno pritisne Ctrl+P). Pojavljujese dijalog kao na slici, gde postoji vie opcija.


30/65

Excel 2000 tampanje


30

Slika 4-6 tampanje

Print to file umesto na tampa, alje sve u posebnu datoteku koju kasnijemoete direktno iskopirati na tampa. Sadraj datoteke se razlikuje zavisnood izabranog izlaznog ureaja. Vrlo retko se koristi.

Copies - biranje broja kopija materijala koji se alje na tampu. Collateodreuje da li e se (u vie kopija) tampati ceo materijal ukrug, ili e seodmah odtampati potreben broj svake strane. Drugi nain podie brzinutampe, ali i nerviranje kada taj materijal treba presloiti.

Print Range - dozvoljava tampanje jedne ili vie stranica. Na primer, ako eoznaena oblast zauzeti 15 stranica, a Vi hoete da se tampaju samo one od5 do 10 poetnu ete uneti u polje Froma krajnju u polje To.

Print What - omoguava da se tampaju trenutno oznaene elije, oznaeniradni listovi ili cela radna knjiga.

Kada se jednom podese svi parametri vezani za tampanje, ne postoji estapotreba za njihovom izmenom, tako da se za dobijanje jedne kopije moekoristiti i dugme iz tasterskog menija sa alatima (tool bar) ijim se korienjempreskae i dijalog.


31/65

Excel 2000 Formatiranje sadraja elija


31

5 FORMATIRANJE SADRAJA ELIJA

Numerike vrednosti su obino neto vie nego puki brojevi: one predstavljajunovane iznose, kamatnu stopu, procenat, datum ili neto drugo. Da bi vena

prvi pogled naglasili oemu se konkretno radi, morate koristiti odgovaraju

eformate, pomou kojih e sve srodne vrednosti izgledati na isti nain. Excel

Vam nudi velike mogunosti definisanja kao i neke ve ugraene (najeekoriene) formate. Primere prikazuje sledea tabela.

Format broja Prikazuje kad unesete

Opti 2000 2 -2 .2

2000 2 -2 0.2

0 2000 2 -2 0

0.00 2000.00 2.00 -2.00 0.20

#,##0 2,000 2 -2 0

#,##.00 2,000.00 2.00 -2.00 0.20

$#,##0_); ili($#,##0)

$2,000 $2 ($2) $0

0% 200000% 200% -200% 20%

0.00E+00 2.00E+03 2.00E+00 -2.00E+00 2.00E-01

#?/? 2000 2 -2 1/5

Tabela 5-1 Prikaz nekih formata

Kao to se na prvi pogled vidi, formati su sastavljeni od znakova koji imajuodreeno znaenje. Vaniji su navedeni u sledeoj tabeli.

Znak Znaenje

# Znak cifre. Ako broj desno od decimalne take ima viecifara nego to ima "taraba", bie zaokruen na onolikocifara koliko je taraba. Ako broj sa leve strane ima viecifara nego taraba, bie prikazane sve cifre.

0 Znak cifre. Isto ponaanje kao i za tarabu, osim da se akobroj ima manje cifara nego nula prikazuju i dodatne nule.Tako broj 1.2 u formatu #.00 izgleda kao 1.20.

? Znak cifre. Isto ponaanje kao i za 0 osim to Excel

poravnava brojeve u koloni po decimalnoj taki.


32/65



32

. Decimalna taka.

% Procenat. Obratite panju da se primenom ovog formatabroj u eliji automatski mnoi sa 100.

, Separator za hiljade.

E+, E-, e+, e- Eksponencijalna notacija.

\ Prikazuje sledei karakter u formatu, dok se ona sama nevidi. Slui za prikazivanje znakova koji nemaju veze sabrojevima (nepotrebna je za +, -, $, (, ), : i blanko).

"tekst" Prikazuje bilo koji tekst izmeu navodnika.

d i dd Prikazuju dan kao broj, bez i sa vodeom nulom (1-31 i 01-

31).

m i mm Prikazuju mesec kao broj, bez i sa vodeom nulom (1-12 i01-12).

yy i yyyy Prikazuju godinu kao broj, sa dve (00-99) ili etiri cifre(1900-2078).

h i hh Prikazuju sat kao broj, bez i sa vodeom nulom (0-23 i 00-23). Ako format sadri i AM ili PM, sati e biti prikazani u12-asovnom obliku, inae e biti primenjen 24-asovni.

m i mm Prikazuju minute kao broj, bez i sa vodeom nulom (1-12 i01-12). Mora se nalaziti odmah iza formata za asove inaee biti prikazan mesec.

s i ss Prikazuju sekunde kao broj, bez i sa vodeom nulom (0-59 i00-59).

AM, am, A, aPM, pm, P, p

Bira 12 (AM) ili 24 (PM) asovno prikazivanje vremena.

Tabela 5-2 Vaniji formati prikaza

Postoje i formati za jo neka detaljnija podeavanja, kao i za uslovnaprikazivanja i izbor boje sadraja elije (tako se na prvi pogled moe videti ko,recimo, nije ispunio normu).

Kada se odluite za odgovarajui format, oznaite oblast elija za koje eliteisti nain prikaza, a onda iz menija Format izaberite Cells, ili samo pritisniteCtrl+1na tastaturi. Pojavljuje se dijalog za formatiranje elija kao na slici.


33/65



33

Slika 5-1 Odreivanje formata elije

Kliknite na tab Number; sa leve strane su izlistane kategorije (Category), gdebirate koju vrstu formata elite da koristite. Zatim u polju Typekliknite na onaj

koji najblie odgovara Vaim potrebama; prikazuje se i primer kakav je njegovefekat (Sample). Ako je potrebna neka izmena, za kategoriju birate Customi uTypelisti izaberete neki slian koji onda lako prepravite u ono to Vama treba.Posle pritiska na Ok, bie zapamen tako da ete ga kasnije primenjivati bezponovnog kucanja. Kada postanete dovoljno familijarni sa znacima zaformatiranje, najlake je odmah po otvaranju dijaloga uneti ono to se eli upolje Typei time preskoiti traenje po kategorijama. Treba obratiti panju i naformat za valutu (Currency) koji, ako se navede samo taraba, dodaje i oznakunavedenu u kontrolnom panelu samog Windows-a - ako tamo pie 'DIN' ili'YUD', taj e se tekst i pojavljivati. I na tasterskom meniju za formatiranje senalazi nekoliko predefinisanih formata koji se mogu dobiti jednim klikom namiu.


34/65



34

Slika 5-2 Poravnanje sadraja elije

Pod tabom Alignment nalaze se vane opcije za formatiranje teksta uelijama. Opti format podrazumeva podeavanje teksta na levu i brojeva na

desnu ivicu, a poto to esto nije zadovoljavajue, ostavljene su velikemogunosti za horizontalno i vertikalno podeavanje (za razliku od Word-a), amoe se zadati i orijentacija ispisa. Za horizontalno imamo klasinopodeavanje opte, levo, desno, centrirano i ureeno po obe ivice (General,Left, Right, Center, Justify). Manje poznate opcije su popunjavanje (Fill) gdese sadraj elije ponavlja dok je ne popuni, a moe se proiriti i na susedne, icentriranje preko selekcije (Center Across Selection) koje centrira sadrajelije preko svih oznaenih (izuzetno korisno za naslove). Po vertikali sesadraj moe postaviti uz gornju ili donju ivicu (Top i Bottom), centrirati(Center) ili urediti po donjoj i gornjoj ivici tako da se popuni cela irina elije(Justify). Ako tekst ne moe da stane u jedan red, ukljuite opciju Word Wrap.Na tasterskom meniju za formatiranje se nalaze najee korieni formati zahorizontalno podeavanje.


35/65



35

Slika 5-3 Formatiranje fontova u eliji

Tab Font donosi mogunosti za izbor fonta (vrste slova) i njegove veliine.Poto se tekst i brojevi unose u osnovnom formatu (default), ne izgledaju

naroito lepo. Da biste ostavili bolji utisak, moraete da radite na unapreenjuizgleda tabele. Vrste slova se biraju iz skupa fontova instaliranih na Vaemraunaru - na slici je prikazan primer tabele sa razliitim atributima raznihdelova teksta.

Font se direktno unosi kucanjem u polje Font ili izborom iz liste. Primer, saizabranim atributima, se odmah pojavljuje u polju za proveru (Preview). PodFont Style izaberete da li da slova budu kosa (italic) ili podebljana (bold).Veliina se bira u polju Size i izraena je u takama (pt, jedan centimetar jeskoro 30 taaka). U polju Underline se bira podvlaenje (jednom ili dvemalinijama), dok se u polju Color bira boja teksta ili brojeva. U efekte spadajuprecrtavanje (Strikethrough), eksponenti (Superscript) i indeksi (Subscript).Na tasterskom meniju za formatiranje se nalaze tasteri za izbor fonta, njegovuveliinu, podebljanje, iskoenje, podvlaenje i biranje boje teksta, dostupnisamo jednim klikom mia. Atribute moete menjati i pre nego to ponete saunosom teksta u eliju.


36/65



36

Slika 5-4 Postavljanje granica tabele

Klikom na tab Borderdobijate mogunost da jednu ili vie elija "obuete" urazne linije i dodelite im boju po elji. Izbor se vri tako to se klikne u

odgovarajue polje grupe Bordera zatim i na eljenu vrstu linije i njenu boju.Sve mogu biti razliite: postoje polja za levu, desnu, gornju i donju ivicu, kao iOutlineza celokupnu spoljnu ivicu oznaene grupe elija. Vrste obuhvataju triisprekidane, tri debljine pune i jednu duplu liniju. Na tasterskom meniju zaformatiranje se nalazi i dugme sa strelicom koje nosi nekoliko predefinisanihokvira i time ih ini vrlo lako pristupanim. Tabom Patternmoemo izabrati iboju ili crno-belo osenenje pozadine oznaenih elija. Na tasterskom menijuza formatiranje je dugme za biranje boje pozadine.

Da biste imali bolji pregled kako e sve zaista i izgledati na papiru, moeteiskljuiti prikazivanje linija mree (grid). Otvorite Tools meni i izaberiteOptions. Kliknite na Viewtab i iskljuite opciju Gridlines. U ovo vreme rastuepotrebe za predstavljanjem podataka, sve veim brojem prezentacija koje supripremljene na raunaru ili se sa njega direktno i putaju, kao i naglorastuim brojem kolor tampaa formatiranje tabela uopte nije gubitakvremena. Da bi se ono to bolje i bre obavilo, Excel nudi dve vrlo monealatke: AutoFormat i Format Painter. AutoFormatdonosi vie predefinisanihizgleda tabela koje brzo i lako moete primeniti, dok Format Painterslui zabrzo kopiranje formata koje ste vekoristili u radnoj knjizi.

Za primenu autoformata prvo treba oznaiti elije na koje e se odnositi(mogu se oznaiti i radni listovi). Zatim se iz format menija izabereAutoFormat, posle ega se pojavljuje njegov dijalog kao na slici. Pojavljuje selista iz koje se vri izbor predefinisanog formata. Pritiskom na taster Options,


37/65



37

pojavljuje se dodatna lista delova tabele pomou koje se moe izabrati na tase eli uticati a na ta ne. U nju spadaju brojevi, fontovi, poravnavanje, ivice,boje i irina/visina elija. Posle pritiska na Ok sve se prenosi na oznaeneelije. Naravno, sada moete i doraditi neke detalje po svojoj elji. Ako ste sepredomislili, moete i deformatirati tabelu tako to ete pritisnuti Ctrl+Z na

tastaturi ili izabrati Edit / Undo.

Slika 5-5 Neki vedefinisani formati tabele

Da bi se prekopirao format neke tabele ili elije na drugo mesto mogu seprimeniti dva naina: pomou Edit / Copy komandi a zatim Edit / PasteSpecial ili ranije pomenutog Format Painter-a iji se taster nalazi nastandardnom tasterskom meniju (na njemu je nacrtana etka), koji je bri.Primena je vrlo jednostavna: oznaite elije sa kojih elite da uzmete format ikliknete na pomenuto dugme tasterskog menija. Kurzor se menja u etku sa

znakom plus pored. Sada samo prevuete preko elija za koje elite da dobijunovi format i po otputanju dugmeta mia on se i primenjuje!

Inicijalno sve elije u radnom listu imaju istu irinu i visinu. To, naravno, nijepogodno za sve primene, tako da se one po potrebi mogu menjati, i topomou mia ili preko dijaloga. Prvo se oznai kolona (ako se menja irina) ilired (ako se menja visina), ili vie njih prevlaenjem preko oznaka adresa (prvired i prva kolona). Pomerite kurzor do jedne od ivica i onda ih vucite naeljenu poziciju, drei pritisnut taster na miu. Pomona i vrlo korisnamogunost je da za podeavanje irine kolone na njenu najiru eliju samotreba duplo kliknuti na desnu ivicu zaglavlja sa adresom. Ako je potrebno dase red podesi na visinu njegove najvie elije, dovoljno je duplo kliknuti na


38/65



38

donju ivicu njegovog zaglavlja. Ova akcija je mogua i ako se oznai viekolona ili redova, i tada se svaki podeava individualno.

Preko dijaloga se takoe prvo oznae eljene kolone i onda se iz menijaFormat izabere opcija Column, a zatim AutoFit Selection. Sve oznaene

kolone e se podesiti na irine svojih najirih elija. Ako se izabere Format /Width, u dijalog koji se pojavi je mogue uneti irinu svih kolona koje sadreoznaene elije odjednom, izraenu u broju karaktera u standardnom fontu.Izborom Format / Standard Width odreuje se irina svih elija na listu.Situacija za redove je praktino analogna, osim to se za jedinicu merekoriste take, a ne karakteri. AutoFit se moe obaviti i miem oznaitekolone koje elite da podesite po irini, i duplo kliknite miem na liniju koja imrazdvaja zaglavlja (adrese).

5.1 Stilovi i abloni

Kada se esto unose podaci koji treba da budu formatirani na isti nain ili seradi sa velikom tabelom sa puno podataka, moe biti vrlo korisna mogunostpromene osnovnog (default) formata; posle toga se preformatiraju samo oneelije koje predstavljaju izuzetke. Obratite panju da promena osnovnogformata utie na sve elije u radnom listu - to je u stvari Va poetak primenestilova, koji su grupe opcija za formatiranje koje se mogu primeniti na eliju ilinjihovu grupu. Na njega se referie po imenu, a bitno je napomenuti da akose neki stil izmeni sve elije na koje je primenjen e automatski poprimiti tepromene.

Svaki stil sadri specifikaciju za jednu ili vie opcija: Number Format(kontrolie izgled brojeva, kao to su valute i datumi), Font(vrsta, stil, veliina,boju i druge osobine teksta u elijama), Alignment(pozicija sadraja u eliji),Border (pozicija linija i njihov stil), Patterns (senenje i boja pozadine elija),Protection (zatita sadraja elija od promena)... Excel ima nekolikopredefinisanih stilova, od kojih su neki dostupni i preko tasterskog menija zaforamtiranje.

Postojei stil se menja izborom elija na koje treba da se primeni i opcije Styleiz Format menija; pojavljuje se dijalog kao na slici. Kliknite na strelicu poredpolja oznaenog sa Style Name i pojavie se lista postojeih stilova. Kliknite

na onaj koji elite da primenite, pritisnite Entertaster ili kliknite na Ok. Dobrapraksa je prepravljanje Normal stila prema svojim potrebama (obino samoveliinu slova i font), jer se on koristi za sav "neformatiran" tekst. Lista stilovase moe ubaciti i u tasterski meni, tako da uvek bude u blizini ako ih estomenjate. Izaberite View / Toolbars / Customize, kliknite na kategoriju zaformatiranje, i odvucite pravougaonik sa stilovima na eljeni tasterski meni(toolbar). Sa njega ete moda morati da prvo odvuete neke tastere (najboljeba one koji sadre stilove) da biste napravili mesta.


39/65



39

Slika 5-6 Formatiranje stila

Veini korisnika predefinisani formati ne odgovaraju u potpunosti, a uvekzatreba i neto posebno. Toga su oigledno bili svesni i programeri izMicrosoft-a, tako da je kreiranje stilova sasvim pojednostavljeno. Moe seobaviti na tri naina: definisanjem stila "ni iz ega", tako to se navede ime ionda odrede svi potrebni atributi, definisanjem prema primeru, oznaavanjemelija koje sadre formatiranje koje elite da koristite ili kopiranjem formata,oznaavanjem elije u drugoj radnoj knjizi koja sadri eljeni format ipovezivanjem sa listom formata u tekuoj knjizi.

Za kompletno definisanje stila otvorite meni Format, i izaberite Style. U poljuStyle Nameotkucajte novo ime stila koji kreirate, i kliknite na dugme Add; imeje sada dodato na listu i moete pristupiti modifikacijama. Izbacite triklu izpolja koja ne elite da obraujete iz grupe Style Includes. Klikom na Modifypojavljuje se poznati dijalog za formatiranje elije; kada zavrite sa izmenamakretanjem preko tabova, kliknite na Okili pritisnite Enterna tastaturi i - gotovo.Stil je kreiran i snimljen.

Definisanje stila prema primeru se izvodi na slian nain. Prvo oznaite elijukoja sadri eljeni format, otvorite Format meni i izaberete opciju Style.Otkucate ime stila u polje Style Name, kliknite naAddi dodali ste stil na listu;klikom na Ok ili pritiskom na Enter operacija je kompletirana. Ovaj nain je

vrlo pogodan za sluajeve kada ste veprimenili neke atribute a onda poelelida te promene snimite i za kasniju upotrebu.

Kopiranje postojeih stilova iz druge radne knjige poinje otvaranjem obe.Preite u onu u koju elite da iskopirate stilove, izaberite Format / Style,kliknite na Mergedugme, izaberite ime radnog lista sa koga kopirate i, sa Okili Enter, zatvorite dijalog. Ako dobijete pitanje 'Merge styles that have samenames?', kliknite na Yes. Ponovo kliknite na Okili pritisnite Enteri operacija jezavrena.

Kada esto radite na istim poslovima, sa istim fontovima, koristite iste formate

za grafikone i tabele, sigurno elite da uinite to dostupnijim stilove koji ihsadre, a koje ste sami kreirali ili odabrali. To se postie korienjem ablona


40/65



40

(Template); ablon je u stvari cela radna sveska, sa sve tekstom koji je unet unjene elije. Ako se radi sa tipinim dokumentima, kao to su profakture, svazaglavlja i stilove, formule, tekst, eventualno i grafikone treba smestiti u jedanablon i kasnije samo pozivati po potrebi. Kreiranje se praktino ne razlikujeod normalnog rada sa sveskom: napravite novu ili uitajte neku ve gotovu

koja vam odgovara, unesete sve izmene i podeavanja i kod snimanjaizaberete Save As. Unesete ime u odgovarajue polje, a zatim u listi Save Fileas Type izaberite opciju Template. Ekstenzija fajla automatski se menja iz.XLS u .XLT, to oznaava da e biti snimljen kao ablon. ablone moetesnimati gde hoete, ali je veoma preporuljivo da to uradite u direktorijumuWindows / Application Data / Microsoft / Templates. Sledei put kada budetekreirali novu radnu knjigu pomou File/New, pojavie se dijalog sa listomablona koji su na raspolaganju. Pored standardnog Workbook, tu e se nai iVai - kliknite na onaj koji je potreban i u prozoru e se pojaviti njegova kopija.Kaemo kopija, jer ta god da sada radite u novoj radnoj knjizi, nee seodnositi na ablon, koji e biti sauvan netaknut za nove primene. Ovo je

dobar nain za smanjenje dosadnog posla i unifikovanje dobijenih izvetaja.

Ako zatreba da se neki ablon izmeni, pri otvaranju (File / Open) ga izaberite(ali ne otvarajte) pa pre pritiska na Okpritisnite taster Shift. Kada to uradite,otvorie se ablon a ne radna knjiga bazirana na njemu.


41/65

Excel 2000 Grafika


41

6 GRAFIKA

Kada smo izraunali sve to nam je potrebno i vizuelno doterali tabelu,potrebno je efu to ubedljivije pokazati kako je veliki porast profita firme

otkad ste Vi u njoj... Kako da to izvedete na najbolji nain? U ovom slu

ajumoemo malo prilagoditi poznatu narodnu izreku u 'Jedna slika govori vie od

1000 brojeva' - dakle, od suvoparnih podataka treba napraviti na prvi pogledrazumljive grafike. Excelu stvari koristi program MSGraph, koji je standardandodatak paketa Microsoft Office, pa ako ste se sa njim vesretali (recimo izWord-a), neete imati nikakvih problema. Najlake je celu operaciju obavitipomou arobnjaka (Chart Wizard), koji do cilja vodi kroz nekolikojednostavnih koraka.

Postoji prilian broj raznovrsnih predefinisanih tipova grafikona. Koji eteizabrati zavisi od tipa podataka i naina na koji elite da ih predstavite, a

moete naravno mnogo ta izmeniti tako da sve prilagodite sopstvenimpotrebama. Osnovne grupe grafikona su: Pie (pita, koja se koristi zaprikazivanje relacija izmeu delova celine), Bar (horizontalne crte, koje sekoriste za poreenje vrednosti u vremenskom domenu), Column (vertikalnecrte, sline horizontalnima), Line (najbolje prikazuje trendove i promene kojese javljaju tokom vremena i Area (oblasti, slue za prikazivanje promene uvrednostima).

Veinu osnovnih tipova moete predstaviti u trodimenzionalnom obliku. Poredtoga to deluju profesionalnije i lepe od standardnih dvodimenzionalnih, oniesto mogu pomoi posmatraima da lako razlikuju grupe podataka. Kada se

svemu tome dodaju i boje, ono to elite da predstavite ne moe proinezapaeno.

Pre poetka rada sa grafikonima, familijarizujte se sa sledeomterminologijom:

Data Series - serije podataka. Grupe podataka povezanih nekim relacijama,kao to su meseni prihodi prodajne grupe. Obino je to samo jedan red ilikolona tabele ili radnog lista.

Axis - osa. Podsetimo se malo matematike: osa predstavlja jednu stranu

grafikona. U dvodimenzionalnom imamo x-osu (horizontalnu) i y-osu(vertikalnu), a u trodimenzionalnom grafikonu z-osa predstavlja vertikalu, a x-osa (odstojanje) i y-osa (irina) predstavljaju dve strane "poda".

Legend- legenda. Kao i na geografskoj karti, definie znaenje raznih delovagrafika. Na primer, na grafiku u obliku pite e pokazati ta predstavlja kojakrika.

Grafikoni se mogu kreirati kao deo radnog lista na kome se nalaze i podaci,koji se naziva utisnuti, ili na posebnom radnom listu. Ako koristite utisnutigrafikon, tampae se na istom listu pored tabele koja sadri njegove

podatke, a ako je na posebnom listu, moe se tampati posebno. Obe vrste


42/65

Excel 2000 Grafika


42

su povezane sa podacima koje predstavljaju, tako da se promene u tabeliautomatski odraavaju i na sve povezane grafikone.

Korienje arobnjaka ne moe biti jednostavnije. Najpre oznaite podatkekoje treba prikazati na grafikonu. Ako ste u prvu kolonu ili vrstu uneli imena ili

labele koje elite da se prikau (npr. Jan, Feb, Mar,...), oznaite obavezno injih. Kliknite na taster arobnjaka na standardnom tasterskom meniju (nacrtanje mali grafikon). Pojavljuje se dijalog koji predstavlja prvi korak (od ukupno 4)u definisanju njegovog izgleda, u kome birate izgled vaeg budueg grafikona.Custom Types nudi dodatne grafikone izvedene iz osnovnih. Ako dritedugme Press and Hold to View Sample, bie prikazan umanjen grafikonbaziran na vaim podacima. Ovaj alat je znaajan da bi ste lake izabrali vrstugrafika koji nabolje odgovara vaim podacima.

Slika 6-1 Odreivanje tipa grafikona

Klik na Next, i pojavljuje se dijalog koji predstavlja korak broj 2. PostavljenoVam je pitanje iz koje e oblasti biti preuzeti podaci, kao i da li se serije nalazeu redovima ili kolonama. Moete je ispraviti direktnim kucanjem u poljeRange, ili ponovnim prevlaenjem miem preko eljene oblasti elija (akoprikazani dijalog smeta, kliknite na ikonicu sa crvenom strelicom u uglu poljaza opseg i dijalog e se smanjiti veliinu mu vraate istim klikom). Na tabuSeriesmoete dati imena serijama podataka.


43/65

Excel 2000 Grafika


43

Slika 6-2 Davanje imena serijama podataka

Zatim pritisnite taster Next ili na tastaturi Enter. Sledi dijalog u komepostavljamo tekst na grafikon. Tab Titles nudi mogunost naslovljavanjagrafikona, kao i davanja imena osama. TabAxesomoguava ukljuenje ispisanatpisa pored osa, i biranje ta e se ispisati pored X ose (kategorije).Zanimljiv je parametar Time-Scale, koji tu upisuje datume. Gridlinesslui zaukljuenje glavnih i sporednih linija mree po sve tri ose. Legendomoguavaprikazivanje legende, kao i njeno pozicioniranje na grafikonu. Data Labelsukljuuje ispisivanje imena ili vrednosti uz svaki deo grafikona. Poslednji, DataTable, ispod grafikona ispisuje i tabelu sa vrednostima.


44/65

Excel 2000 Grafika


44

Slika 6-3 Podeavanja grafikona

Po ponovnom pritisku na taster Next dolazimo i do poslednjeg dijaloga ukome biramo da li e se grafikon pojaviti na novom radnom listu kreiranomsamo za njega, ili na nekom od postojeih. Sada se samo pritisne tasterFinishi grafikon je gotov.

Slika 6-4 Izbor lokacije grafikona

Kada se venalazi na radnom listu, grafikon se moe pomerati tako to se nanjega klikne, a zatim vue na eljeno mesto. Veliina mu se takoe moeslobodno menjati rukama na sredinama strana opisanog pravougaonika, kaoi u njegovim temenima. Potrebno je kliknuti bilo gde na njegovoj povrini (itime ga oznaiti) i onda vui neku od njegovih ruica (handles) koje supredstavljene crnim kvadratiima po obodu. Kurzor se iznad njih menja uskladu sa smerovima u kojima je mogue vriti promenu.

6.1 Bolji izgled grafikona

Sigurno ete ponekad poeleti i da izmenite grafikon koji vepostoji - recimo,da mu promenite tip ili boju ili natipse. Jasno, najlake je opet koristiti


45/65

Excel 2000 Grafika


45

arobnjaka. Dovoljno je da oznaite grafik jednim klikom, a zatim kliknete naarobnjakovu ikonu i ponovo proete kroz gore opisani postupak. Dodatnupomo ini i tasterski meni za grafike (ukljuuje se iz menija View izboromopcije Toolbars) na kome se nalazi nekoliko tastera za osnovne potrebe:direktno menjanje tipa i liste ponuenih, resetovanje grafikona na poetne

vrednosti (ako hoete da ponitite promene koje ste napravili), startovanjearobnjaka i ukljuivanje ili iskljuivanje prikazivanja horizontalne mree nagrafiku i legendi.

Ako je grafikon na istom radnom listu, moe se odtampati samo u sklopucelog radnog lista. Ako ste ga kreirali na posebnom radnom listu, moe seodtampati i sam tampanjem tog radnog lista. Za vie informacija otampanju, pogledajte ranije poglavlje.

esto arobnjak ponudi ono to generalno jeste eleli, ali oseate da bi jomalo ulepavanja ostavilo bolji utisak. Neke druge boje, razliiti fontovi za

naslov i natpise, razliite veliine slova... sve to doprinosi boljem iupeatljivijem izgledu, naravno i boljem utisku kod publike. ta moe da seuradi po tom pitanju?

Fontoviodreuju vrstu slova, nain ispisa (nakoeno, podebljano,...), njihovuveliinu itd. Bojemenjaju boju slova, linija, osa, praktino svih delova grafika.Naslovi i labele obuhvataju dodavanje naslova celog grafikona ili imenaosama. Osemoemo da prikaemo ili da ukinemo. Tekst i linijemogu da sedodaju po potrebi: tekst se moe slobodno dodavati u "oblaiima" koji semogu a ne moraju videti, a linije u obliku strelica koje pokazuju na mesta odznaaja, i to bilo gde na grafikonu. Ivicei senkedodaju profesionalniji izgled i

istiu potrebne delove grafikona.

Pre ulepavanja, moramo otvoriti grafik u posebnom prozoru. Pre obradetreba da znate da je svaki grafikon sainjen od objekata kao to su x-osa,naslov, stubi ili deo pite, natpisi i slino. Klikom na objekt uiniete gaaktivnim, i oko njega e se pojaviti ranije opisane ruke (handles). Zatim mumoete menjati veliinu ili pojavu inei neto od sledeeg:

Dupli klikprikazuje dijalog za izmenu pojave. Na primer ako kliknete na stubigrafika, moete mu promeniti ili dodati boju, vrednost, ime, pa ak i dodatak uobliku tolerancije za geku (Error Bars). Mogu se postaviti samo na

dvodimenzionalnim grafikonima.

Klik desnim dugmetomprikazuje meni sa opcijama za izabrani objekt. Prekonjega moete uneti i linije trenda za odreenu seriju podataka, i to na vienaina (linearna, logaritamska, eksponencijalna...).

Meniji su najsporiji ali tradicionalan nain. Prvo se oznai eljeni objekt, azatim se bira opcija iz menija Insert koji omoguava dodavanje objekata,legende i ostalog ili Format koji omoguava izmene ve postojeeg. Ovdeemo obraditi neke najee postupke za poboljanje izgleda grafikona.

Dodavanje naslova je sigurno najea operacija, koja govori o samomsadraju prikaza. Moe se uneti globalni koji ide na vrh ili naslove osa koji e


46/65

Excel 2000 Grafika


46

se prostirati pored njih. Kliknite desnim dugmetom i izaberite iz menija ChartOptions. Iz ponuenog dijaloga izaberite sve naslove koje elite da dodate,tako to u odgovarajua polja unesete njihove nazive. Kliknite na Ok.

Ukoliko elite da dodate tekst koji nije u sastavu naslova, upotrebite Drawing

tasterski meni, iz koga ete aktivirati Text Box, opcrtati prostor i u njega unetitekst.

Svaki tekst na grafikonu se nalazi u posebnom polju. Da biste ga formatirali,kliknite desnim dugmetom na njega, i pojavljuje se mali meni iz koga birateFormat. Ova opcija ima razliite efekte zavisno od objekta koji je oznaen, tj.nije ista za npr. naslov i legendu. U dijalogu koji se pojavi u naslovu pie taste oznaili (npr. Format Axisako ste kliknuli na brojeve pored ose). Dijalogtipino ima tabove za promenu fonta, dodavanje ivica i senki, promenupoloaja teksta u polju i slino, ali moe da se desi da dobijete i samo tab zafontove. Na grafiku obino postoji i tekst koji je unet automatski iz tabele; brz

nain da se on formatira je da kliknete na grafik desnim dugmetom (ne naspecifian objekt) i izaberete Format Chart Area. Kliknite na Fonttab, unesiteizmene i pritisnite Ok.

Ose se formatiraju na razne naine, ukljuujui promenu fonta i njegoveveliine, boje, vrste linije, razmere... Kliknete desnim dugmetom na osu kojuelite da promenite i izaberite Format Axis, ili kliknite na osu i iz menija Formatizaberite Selected Axis. Pojavljuje se dijalog kao na slici. Pod Patternstabomse unose osobine linije same ose - vrsta, boja i debljina... Unose se i podaciza crtice koje mogu biti u dve veliine istovremeno - primarne i sekundarne(Majori Minor), kao i njihova pozicija u odnosu na liniju ose. Pod tabom Scale

unosite korak brojeva koji e se pojavljivati pored osa, kao i granice u kojimase kreu i jo neke detalje. Tab Fontvie zaista nema potrebe objanjavati,kao i Alignment. Pod tabom Numberse krije formatizovanje prikaza brojevana nain slian onom za brojeve u tabeli. Pri dnu je i opcija Linked to Source,ijim ukljuivanjem dobijamo primenu originalnog formata iz tabele.


47/65

Excel 2000 Grafika


47

Slika 6-5 Formatiranje osa

Sledea stavka je dodavanje ivica i senki. Iz menija Format izaberite FormatChart Area, ili kliknite desnim dugmetom na grafikon i izaberite Format DataSeries. Pojavljuje se dijalog u koga unosite eljene opcije i birate Ok. Ako jegrafik u posebnom prozoru, kliknite bilo gde gde nema odreenih objekata, ibie selektovan ceo grafik. Iz dijaloga koji se pojavljuje izaberite Patternstab iunesite odgovarajue opcije.

6.2 3D grafikoni

Posebno ugodni za oko su trodimenzionalni grafikoni, naroito kada supostavljeni pod pravim uglom i sa dobro izabranim bojama. Da bi pojedinedetalje istakli, treba da pomerate i okreete ceo grafikon. Iz menija dobijenog

desnim klikom u oblas grafikona, izaberite 3-D Viewi podeavajte parametre:kako koji unesete, on se odmah odraava na primer u prozoru. Postojesledee kontrole:

Elevation - visina sa koje se posmatra. Kontrole su oznaene velikimstrelicama okrenutim na gore i na dole.

Rotation - mesto u horizontalnoj ravni sa koga posmatramo grafikon.Okretanje se vri oko Z-ose.

Perspective - utisak perspektive, kroz pomeranje take sa koje posmatramo

blie ili dalje od grafikona. to smo blie, utisak je jai i izraeniji je efekat"padanja" ivica to u nekim sluajevima moe biti vrlo dekorativno.


48/65

Excel 2000 Grafika


48

Perspektiva se iskljuuje ili postavljanjem njene vrednosti na nulu iliukljuivanjem opcije Right Angle Axis. Pritiskom na taster Default sve sevraa u prvobitno stanje. Na kraju pritisnite dugmeApplyda potvrdite izmenekoje ste napravili.

Slika 6-6 Podeavanje pogleda na trodimenzionalni grafikon

Drugi nain postavljanja trodimenzionalnog dijagrama u najbolji poloaj je klikmiem na neki od uglova (mesta gde se dve normalne ravni dodiruju).Pojavie se crni kvadratii koji predstavljaju ruice za pomeranje. Vuenjembilo koje od njih moete rotirati ceo grafikon, a prikazana je samo "kutijasta"struktura. Verovatno e Vam biti lake da se vide i konture samog grafika, tose dobija dranjem tastera Ctrl za vreme vuenja. Ovaj nain olakava

postavljanje grafikona u takav poloaj da se npr. sve vertikalne ipke videistovremeno, ili isticanje najbitnijih.

Ako je potrebna promena redosleda prikazivanja serija podataka (desilo se dastoje u opadajuem redosledu, a nama ba treba rastui), oznaite dijagramtako da se pojavi u svom prozoru za prepravljanje, izaberite osu po kojoj susloene serije podataka, kliknite desnim dugmetom nja nju i izaberite FormatAxis. Na dijalogu koji se pojavljuje kliknete na Scalei ukljuite opciju Series inReverse Orderi zavrite sa Ok. Ako treba promeniti redosled serija podatakau grupi na neki specifian nain, birate Format/Selected Data Series. Kliknitena tab Series orderi u listi izaberite seriju koju treba premestiti. Sa Move UpiMove Downdovedete je na eljeno mesto i tako za sve sledee dok se nepostigne eljeni raspored. Posle toga pritisnite Oki operacija je zavrena.

Predstavljanje svih vrsta grafikona prevazilazi okvire ovog teksta, tako daemo samo pomenuti par malo posebnijih. Jedan od njih je svakak