1

2

Sadr`aj

1.1 Svojstvo

suda...................................................................3

1.2 Ostale službe Suda...........................................................4

1.3 Nadležnosti Evropskog suda.................................4

1.4 Literatura............................................................7

3

Evropski sud (European Court of Justice) institucija koja se od 1989.

sastoji od dva suda: Suda EZ-a (Court of Justice of the European

Communities) i Prvostepenog suda (Court of First Instance). Uloga je

Evropskoga suda kao institucije osigurati da se pri primeni i tumačenju

Osnivačkog ugovora poštuje pravo. Iako sud ograničene nadležnosti,

Evropski je sud bio presudno važan pri uobličavanju pravnog poretka Unije.

Sud je pokrenuo proces tzv. konstitucionalizacije Ugovora čime je pravni

poredak EU stekao značajke koje ga odmiču od sistema međunarodnog

prava. Stoga Evropski sud nema u Uniji samo pravosudnu, već i važnu

političku ulogu. Sedište Suda je u Luksemburgu.

1.1 Svojstvo suda

Sud EZ-a čine po jedan sudija iz svake države članice. Danas je to 27

sudija. Osim sudija, ravnopravan položaj u Sudu ima osam nezavisnih

advokata. Njihova je funkcija davati Sudu mišljenje o tome kako rešiti

konkretni predmet, ne zastupajući pri tom ničije interese u postupku. Oni

daju stručnu ocenu o tumačenju i primeni prava u konkretnoj situaciji. Sud

sudi u plenumu ili u sudskim većima. Organizacija Suda, kao i postupak pred

njime, uređeni su Statutom suda, koji je sadržan u Protokolu uz Osnivački

ugovor i njegov je sastavni deo, te u pravilima postupka.

Prvostepeni sud čini, prema Ugovoru iz Nice, barem jedan sudija iz

svake države članice EU. Najmanji broj sudija Prvostepenog suda danas, je

4

27. Tako je i u praksi, otvorena je i mogućnost da se broj sudija poveća. U

Prvostepenom sudu nema nezavisnih advokata, ali se u konkretnom

predmetu može odlučiti da se jednom od sudija poveri zadatak nezavisnog

advokata. I Prvostepeni sud sudi u plenumu ili u sudskim većima.

Organizacija Prvostepenog suda, kao i postupak pred njime, uređeni su

Statutom suda koji je sadržan u Protokolu uz Osnivački ugovor i njegov je

sastavni deo, te u Pravilima postupka Prvostepenog suda. Nacrt Osnivačkoga

ugovora predložio je da se ta sudska institucija preimenuje u Visoki sud.

Jedan je od razloga tome verovatno i to što Ugovor iz Nice, a to prihvata i

Ustavni ugovor, predviđa mogućnost osnivanja sudskih panela sa

nadležnošću u unapred utvrđenim vrstama sporova na čije bi odluke bila

moguća žalba Prvostepenom sudu.

1.2 Ostale službe Suda

Administrativne poslove Suda, uključujući primanje predmeta i brigu o

obavljivanju odluka Suda, obavlja sekretar Suda. Obe sudske institucije imaju

svog sekretara.

Važan deo Suda je odeljenje za istraživanje i razvoj, u čijem je sastavu i

biblioteka. odeljenje obavlja za Sud potrebna istraživanja, koriste}i

komparativna istraživanja internih prava država članica. Zaposleni odeljenja

takođe su zaduženi sastaviti sažetak sudske odluke, koji se objavljuje

zajedno sa odlukom.

Najbrojnija služba Suda je prevodilačka služba. Sa javno{}u Sud

komunicira preko odeljenja za odnose sa javnošću.

1.3 Nadležnosti Evropskog suda

Osnivanjem Prvostepenog suda 1989. godine nisu se povećale

nadležnosti Evropskog suda kao institucije, samo je postupak u nekim

oblastima iz jednostepenskog pretvoren u dvostepenski. Kad god je u prvom

stepenu nadležan Prvostepeni sud, predviđena je i mogućnost žalbe Sudu

5

EZ-a. Žalba se može odnositi samo na pravna, a ne i na činjenična pitanja.

Prvostepena se nadležnost novog suda od njegovog osnivanja stalno

proširivala. Danas postupak u prvom stepenu započinje pred Sudom EZ-a

samo u prethodnom postupku te u postupcima protiv država članica. Ugovor

iz Nice predviđa mogućnost da se i ti postupci u prvom stepenu povere

Prvostepenom sudu.

Nadležnosti Evropskog suda kao institucije su ograničene. Najvažniji su

sledeći postupci:

Prethodni postupak. Postupak koji pred Sudom pokreće

nacionalni sud pred kojim se neko pitanje evropskog prava pojavi kao

relevantno za odlučivanje u predmetu. Nacionalni sudovi u tom postupku

mogu Evropskom sudu postavljati pitanja tumačenja i pitanja ispravnosti

prava zajednice. Nacionalni sudovi nižih institucija ovlaš}eni su postavljati

takva pitanja, dok su sudovi zadnje institucije to obvezni učiniti. Na taj se

način u pravnom sistemu zajednice osigurava ujednačenost prava. Postupak

se u praksi pokazao izuzetno važnim, i upravo je u tom postupku Evropski

sud razvio neka temeljna načela prava zajednice, kao što su načelo

nadređenosti i načelo izvr{nog učinka.

Tužbe protiv države članice. Evropski sud ovlaš}en je na

zahtev komisije ili države članice utvrditi da neka država članica krši neku od

obveza utemljenih u pravu EU. Postupak se pokreće nakon neuspelog

administrativnog postupka. Od tužene države očekuje se da preduzme sve

što je nužno da bi ispravila povredu koja je utvrđena presudom Evropskog

suda.

Tužbe za poništenje akta zajednice. Evropski sud ovlaš}en

je poništiti akt koji donese institucija EU ako je protiv pravan iz nekog od

razloga predviđenih ugovorom. Takav zahtev Sudu mogu podneti institucije

6

EU - Veće, Parlament, Komisija i u određenim slučajevima Evropska banka,

države članice, ali i pojedinci - pravne i fizičke osobe iz država članica ako

mogu dokazati postojanje pravnog interesa za traženje poništenja akta.

Tužbe zbog propusta. Isti tužitelji kao u postupcima povodom

tužbe za poništenje ovlaš}eni su pokrenuti i postupak zbog propusta neke od

institucija EU da donese akt koji je temeljem neke postojeće pravne norme

obavezna doneti.

Tužbe za nadoknadu štete. Institucije, države članice te

pravne i fizičke osobe ovlaš}ene su pred Evropskim sudom zahtevati da im

institucija EU nadoknadi štetu koju je uzrokovala protivpravnim

(ne)delovanjem.

Sud je nadležan i u nekim drugim pitanjima, u sporovima između

zaposlenih u institucijama EU sa tim institucijama. Nadležnost Suda države

članice mogu uspostaviti i međusobnim dogovorom da rešavanje nekog

međusobnog spora povere Sudu.

Pojedinci imaju ograničen pristup Evropskom sudu. U situacijama kada

se za zaštitu svojih prava koja im dodeljuje novi evropski pravni poredak ne

mogu obratiti Evropskom sudu, ovlaš}eni su zaštitu potražiti pred nadležnim

nacionalnim sudom.

7

Literatura

1. ^avo{ki, Aleksandar, Evropski sud pravde, Beograd: Institut za uporedno pravo, 2006

2. Paunovi}, Milan, Evropski sud za ljudska prava: nadležnost i postupak, Beograd: Pravni fakultet, 2007

3. Lili}, Stevan, Evropski sud pravde i Upravno pravo Evropske unije, Beograd: Pravni Fakultet, centar za publikacije, 2007

4. www.wikipedia.org