evidencija materijala

Nataša Nikolovski – Fa lekcije

1

EVIDENCIJA NABAVKE I TROŠENJA MATERIJALA

Materijal je stvar koja se u procesu proizvodnje troši kao predmet rada.

Podela se se u najširem smislu vrši na proizvodni materijal (u koji spadaju sirovine i

osnovni i pomoćni proizvodni materijal) i neproizvodni materijal. Pod materijalom se

podrazumevaju još i pomoćni neproizvodni materijal, gorivo i mazivo, sitan inventar,

ambalaţa, autogume, otpaci itd.

Sirovine su proizvod primarne industrije i u proizvodnju dolaze nepreraĎene (šećera

repa).

Osnovni materijal je proizvod preraĎivačke industrije (šećer) i zajedno sa sirovinama

čini osnovni sadrţaj proizvoda.

Pomoćni proizvodni materijal takoĎe ulazi u sastav proizvoda ali nije njegova osnovna

sadrţina (boja, lak i lepak u industriji nameštaja).

Pri tom jedan isti materijal moţe u proizvodnji jednog proizvoda biti osnovni, a u

proizvodnji drugog pomoćni proizvodni materijal.

Pomoćni neproizvodni materijal ne ulazi u sastav proizvoda ali omogućava neometano

funkcionisanje proizvodnje (materijali za odrţavanje mašina, čistoće itd.)

Gorivo moţe da bude tehnološko, energetsko ili za ogrev.

Sitan inventar čine sredstva za rad čiji je rok trajanja manji od godinu dana ili im je

vrednost manja od propisanog limita za OS.

Ambalaţu čine raznovrsni materijali i stvari koji sluţe za očuvanje kvaliteta i kvantiteta

proizvoda. Prema funkciji ambalaţa se moţe podeliti na onu koja ima karakter OS i onu

koja ima karakter obrtnog sredstva. Prema vezanosti za proizvod ambalaţa moţe da bude

neodvojiva i odvojiva. Neodvojiva ambalaţa čini sa proizvodom jednu funkcionalnu

celinu, a odvojiva u zavisnosti od vrednosti moţe da bude povratna i nepovratna.

MATERIJAL

PROIZVODNI NEPROIZVODNI

SIROVINE

OSNOVNI MATERIJAL

POMOĆNI MATERIJAL

POMOĆNI NEPR.MATERIJAL

GORIVO

SITAN INVENTAR

AMBALAŽA


2

DOKUMENTACIJA U VEZI SA MATERIJALOM

U preduzeću se prijemom materijala bave komisije, koje utvrĎuju kvalitativnu i

kvantitativnu ispravnost pošiljke, pa ukoliko je sve u redu i u skladu sa zaključnicom,

sastavlja se prijemnica materijala koja se pripaja fakturi dobavljača (kao dokaz da je

materijal preuzet) i na osnovu toga vrši knjiţenje.

Ukoliko komisija utvrdi da pošiljka nije ispravna, sastavlja se komisijski zapisnik i

prosleĎuje dobavljaču zajedno sa reklamacijom, a materijal se ne preuzima sve dok se ne

reše odstupanja

Dokumentacija u vezi sa nabavkom materijala :

1. Ugovor ili Zaključnica

2. Faktura/Otpremnica

3. Prijemnica

4. Komisijski zapisnik o višku/manjku

5. Knjiţno pismo o odobrenju ili zaduţenju

Dokumentacija u vezi sa trošenjem materijala

1. Trebovanje materijala

2. Povratnica materijala

KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA MATERIJALA

Evidencija o materijalu, sitnom inventaru, ambalaţi itd se vodi u:

1) Finansijskom knjigovodstvu, gde se vodi sintetička evidencija materijala po vrednosti.

To znači da račun Materijal pokazuje stanje i kretanje vrednosti ukupnih zaliha

materijala.

Sintetički konto materijala

datum Temeljnica vrednost

duguje potraţuje saldo

2) Materijalnom knjigovodstvu (pomoćnoj knjizi materijala, analitičkom knjigovodstvu

materijala). U materijalnom knjigovodstvu se vodi analitička evidencija o materijalu po

vrsti, količini i vrednosti.Pojavljuje se onoliko analitičkih računa koliko ima vrsta

materijala, a računi pokazuju i količinsko i vrednosno kretanje zaliha konkretnog

materijala.

Analitički konto materijala

datum Temeljnica količina cena vrednost

ulaz izlaz sta

nje

duguje potraţuje saldo


3

3) Magacinskom knjigovodstvu, koje je takoĎe analitička evidencija, gde se prati kretanje zaliha

pojedinačnih vrsta materijala samo u naturalnim pokazateljima (dakle po vrsti i količini). Smatra

se da su za potrebe kontrole rada magacionera dovoljni ovakvi pokazatelji.

Magacinska kartica materijala

datum Temeljnica količina

ulaz izlaz stanje

Nakon prijema materijala i sastavljanja prijemnice a pre knjigovodstvene evidencije materijala

sastavlja se KALKULACIJA NABAVNE CENE MATERIJALA. Ovo je računski postupak

utvrĎivanja cene materijala. Cena po kojoj se u knjigovodstvu evidentira materijal moţe biti :

1. PLANSKA NABAVNA CENA

2. KOMBINOVANA NABAVNA CENA I

3. STVARNA NABAVNA CENA

NABAVNA VREDNOST MATERIJALA sastoji se iz :

1. neto fakturne vrednosti dobavljača (fakturna vrednost bez pdv-a minus odobreni popusti)

+

2. zavisni troškovi nabavke (troškovi prevoza, istovara, utovara, osiguranja iskazani u fakturi tj

računima)

Za sva preduzeća koja su obveznici PDV-a Nabavna cena materijala ne sadrţi pdv-e iz faktura

dok preduzeća koja nisu obveznici pdv-a pa zato nemaju pravo na njegov odbitak i vrednost pdv-

a iz fakture dobavljača (pod uslovom da je dobavljač obveznik pdv-a) moraju uključiti u

nabavnu vrednost materijala.

KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA NABAVKE MATERIJALA KADA SE ZALIHE VODE

PO PLANSKIM NABAVNIM CENAMA

UvoĎenje planskih (obračunskih) nabavnih cena se vrši sa ciljem:

- ubrzanja knjiţenja nabavke i utroška materijala, jer planske cene eliminišu potrebu

čekanja dokumenta na osnovu kojih se utvrĎuje stvarna nabavna cena

- omogućavanja kontrole rada nabavne sluţbe putem uporeĎenja stvarnih i planskih

fakturnih cena.

Plansku nabavnu cenu čine planirana fakturna cena i planirani ZTN.

Planiranje nabavnih cena se vrši na kraju jedne za narednu poslovnu godinu, i to za svaku vrstu

materijala posebno.

Planiranje se vrši na osnovu postojećih cena i očekivanog trenda kretanja cena za narednu

godinu.

Obzirom da se ovako utvrĎene planske vrednosti ne menjaju tokom godine, obračun i knjiţenje

nabavke, kao i utroška materijala se u toku godine vrši po unapred utvrĎenim stalnim cenama.

MeĎutim, pošto se zalihe na kraju godine u bilansu iskazuju po stvarnim nabavnim vrednostima

neophodno je da se nakon prikupljanja dokumentacije paralelno utvrĎuje i stvarna nabavna

vrednost.

Razlike izmeĎu stvarne i planske nabavne vrednosti se vode na računu Odstupanje od planskih

nabavnih cena materijala.


4

Knjiţenje nabavke se vrši zaduţivanjem računa Materijal po planskoj nabavnoj vrednosti i

odobravanjem računima Dobavljači ili Tekući račun (Blagajna) za stvarnu fakturnu vrednost i

stvarne ZTN.

Ukoliko je stvarna nabavna vrednost niţa od planske ostvareno je sniţenje ili pozitivno

odstupanje (manje smo potrošili nego što je planirano).

Sniţenje se knjiţi na potraţnoj strani računa Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala.

Nasuprot tome, ako je materijal nabavljen po stvarnim cenama koje su više od planiranih, razlika

predstavlja negativno odstupanje (prekoračenje) i knjiţi se na dugovnoj strani računa Odstupanje

od planskih nabavnih cena materijala.

Primer 1. :

1. Od dobavljača je primljena faktura za kupljeni materijal na iznos od 10.620 dinara sa pdv-om

(120 kg šećera po 75 dinara bez pdv-a), prema priznanici br.4 plaćeni su u gotovu troškovi

prevoza i istovara u iznosu od 600 dinara.

Prema prijemnici br.2 primljeno je materijala po planskoj vrednosti od 8.160 dinara.

Planske nabavne cene su odreĎene na početku godine i u ovom slučaju one iznose: za šećer 68

din/kg (uključuju i planiranu fakturnu cenu i planirane ZTN).

Kalkulacija cene materijala :

r.br. elementi za 1 kg za 120

kg

1. fakturna cena,

vrednost

75 9000

2. zavisni troškovi

- prevoz, istovar

5 600

I Stvarna nabavna cena 80 9.600

II Planska nabavna cena 68 8.160

III Odstupanje od PNC

- negativno,

prekoračenje

12 1.440

pdv u fakturi dobavljača – 1.620 dinara

Stvarna nabavna vrednost se utvrĎuje nakon kompletiranja dokumentacije i ona iznosi 9.600

dinara:

- 9.000 fakturna cena – po fakturi dobavljača,

- 600 dinara troškovi prevoza i istovara – prema priznanici br.4 i

Planska nabavna vrednost materijala je 8.160 dinara, a stvarna 9.600, što znači da je došlo do

prekoračenja ili negativnog odstupanja od 1.440 dinara.

• Drugim rečima materijal smo nabavili po 12 dinara skupljoj ceni nego što je planirano.

• Ukupno prekoračenje potiče od prekoračenja cena šećera 120 kg x (80 - 68) = 1.440

dinara.

Saldo računa Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala je u ovom slučaju dugovni i

pokazivaće za koliko je stvarna nabavna vrednost materijala bila veća od planirane (1.440

dinara).

Juca

Sticky Note

600 din:120 kg=5din zavisni troškovi: 5 din po 1 kg šećera


5

Račun Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala je korektivni račun računa

Materijal, jer posredno svodi njegovu plansku nabavnu vrednost na stvarnu.

On pokazuje za koliko se planska nabavna cena materijala razlikuje od stvarne.

Dugovni saldo se javlja kada su stvarne nabavne cene više od planskih i pokazuje za

koliko je planska vrednost zaliha materijala niţa od njihove stvarne vrednosti.

Zato se pri izradi bilansa stanja tj pri bilansiranju zaliha materijala dugovni saldo računa

Odstupanja dodaje saldu računa Materijal (koji iskazuje planske vrednosti) kako bi se

dobila stvarna vrednost zaliha koja će se iskazati u bilansu.

Potraţni saldo računa Odstupanja se javlja kada su stvarne nabavne cene niţe od planskih

i pokazuje za koliko je planska vrednost zaliha materijala viša od njihove stvarne

vrednosti.

Stoga se potraţni saldo ovog računa oduzima od salda računa Materijal kako bi se dobila

stvarna (bilansna) vrednost zaliha.

VAŢNO : Zalihe materijala se evidentiraju po Planskoj nabasvnoj ceni ali se u bilasu vrednuju ili

bilansiraju po Stvarnoj nabavnoj ceni

Knjiţenje

101. materijal

1) 8.160

1019. odstupanje od PNC

1) 1.440

270. pdv sa ulaznih fa po op.stopi

1) 1620

433. dobavljači u zemlji

10.620 (1

243. blagajna

S 600 (1

Dnevnik :

r.br. br. konta OPIS DUGUJE POTRAŢUJE

1. 101.

1019.

270.

433.

243.

Materijal

Odstupanje od PNC materijala

pdv sa ul. faktura

Dobavljači u zemlji

Blagajna

-prijemnica materijala

8.160

1.440

1.620

10.620

600

Primer br.2.

Po fakturi 56 kupljeno je od dobavljača "Dunav promet" N.Sad 500 kg materijala za izradu

"A" za iznos od 37.760,00 din. sa pdv-om. Za troškove transporta primljena je od prevoznika

ATP"Transport" faktura broj 29 na iznos od 3.540,00 din

Materijal se vodi po planskoj nabavnoj vrednosti 36.000.

STVARNA NABAVNA VREDNOST = 9.600


6

Kalkulacija cene materijala :

r.br. elementi iznos

1. fakturna cena, vrednost 32.000


- prevoz

3.000

I Stvarna nabavna cena 35.000

II Planska nabavna cena 36.000


- pozitivno, sniţenje 1.000

pdv u fakturi dobavljača za materijal – 5.760

pdv u računu za prevoz - 540

Knjiţenje

101. materijal

1) 36.000


1.000 (1

270. pdv sa ulaznih fa po op.stopi

1) 6.300

433. dobavljači u zemlji

41.300 (1

Dnevnik :

r.br. br. konta OPIS DUGUJE POTRAŢUJE

1. 101.

270.

1019.

433.

Materijal

pdv sa ul. faktura




36.000

6.300

1.000

41.300

OBRAČUN I KNJIŢENJE TROŠKOVA MATERIJALA PO PLANSKIM NABAVNIM

CENAMA

Visina troškova materijala se odreĎuje mnoţenjem stvarno utrošene količine sa planskom

nabavnom cenom po jedinici, koja je stalna, unapred utvrĎena za period od godinu dana.

MeĎutim, pošto se i vrednost zaliha i visina troškova materijala u bilansu moraju

iskazivati po stvarnim nabavnim vrednostima, neophodno je izvršiti svoĎenje planske

nabavne vrednosti utrošenog materijala na stvarnu.

Razlika izmeĎu stvarnih i planskih nabavnih cena materijala se obuhvata preko računa

Odstupanje od PNC materijala.

STVARNA NABAVNA VREDNOST = 35.000


7

Dugovni saldo ovog računa pokazuje za koliko je stvarna nabavna vrednost zaliha viša od

planske, što znači da je došlo do prekoračenja ili negativnog odstupanja (nabavlčjeno je

po višoj vrednosti nego što je planirano).

Obrnuto, potraţni saldo ovog računa pokazuje za koliko je stvarna nabavna vrednost

materijala niţa od planske, što znači da je ostvareno sniţenje ili pozitivno odstupanje

(materijal je nabavljen po niţim cenama i vrednosti od planiranih).

Pošto se u praksi obično ne utroši odjednom cela količina materijala sa zaliha, već samo

deo, neophodno je utvrditi srazmerni deo odstupanja od planskih nabavnih cena (koji se

odnosi na utrošeni materijal) kako bi se došlo do stvarne nabavne vrednosti

utrošenog materijala.

101. Materijal

PNC trošk. materijala

po PNC

1019. odstupanje od pnc

srazmerni deo odstupanja

za utrošeni materijal

Izračunavanje srazmernog dela odstupanja koji se odnosi na utrošeni materijal

1. procenat utrošenog materijala = vrednost utrošenog materijala po PNC x 100

vrednost zaliha materijala po PNC

srazmerni deo odstupanja = Saldo konta 1019. x procenat utrošenog materijala

2. procenat odstupanja od PNC = Saldo konta 1019 x 100


srazmerni deo odstupanja = vrednost utrošenog materijala po PNC x procenat odstupanja

3. Direktan način = vrednost utrošenog materijala po PNC x Saldo konta 1019


ili

potr.101 x Ş 1019

dug.101

? Ş (sniženje)


8

Knjiţenje srazmernog dela odstupanja od PNC za utrošeni materijal:

Trošenje materijala čije se zalihe vode po PNC knjiţimo tako što za PNC utrošenog materijala

duguje konto 511. Troškovi materijala a potraţuje konto 101. Materijal. Kod obračunatog

srazmernog dela odstupanja vodićemo računa o tome da će se knjiţenje razlikovati u zavisnosti

od toga da li je prilikom nabavke materijala odstupanje od PNC bilo prekoračenje ili sniţenje.

Ako je prilikom nabavke materijala po PNC Odstupanje od PNC bilo pozitivno tj sniţenje

(knjiţeno na stranu potraţuje) srazmerni deo odstupanja za utrošeni materijal knjiţićemo na

stranu duguje ovoga konta što će umanjiti vrednost konta troškovi materijala – knjiţenjem na

ovom kontu na potraţuje ili u storno stavu na duguje.

511. troškovi materijala

troškovi po

PNC

srazmerni deo

odstupanja

101. materijal


Ako je prilikom nabavke materijala po PNC Odstupanje od PNC bilo negativno tj povećanje

(knjiţeno na stranu duguje) srazmerni deo odstupanja za utrošeni materijal knjiţićemo na stranu

potraţuje ovoga konta što će povećati vrednost konta troškovi materijala – knjiţenjem na ovom

kontu na stranu duguje


troškovi po

PNC

srazmerni deo

odstupanja

101. materijal


PNC troškovi po PNC

srazmerni deo

odstupanja

sniţenje

PNC troškovi po PNC

povećanje srazmerni deo

odstupanja


9

Korigovanje planske nabavne vrednosti utrošenog materijala radi njenog svoĎenja na stvarnu

nabavnu vrednost utrošenog materijala se vrši:

a) Planska nabavna vrednost utrošenog materijala – Srazmerni deo

pozitivnog odstupanja od PNC = Stvarna nabavna vrednost utrošenog materijala

b) Planska nabavna vrednost utrošenog materijala + Srazmerni deo

negativnog odstupanja od PNC = Stvarna nabavna vrednost utrošenog materijala

Ovim se planski trošak materijala svodi na STVARNI TROŠAK materijala.

Primer: Na zalihama se nalazi 6.000 kg šećera planske nabavne cene od 49 din / kg i

planske nabavne vrednosti od 294.000 dinara. Stvarna nabavna vrednost zaliha je 266.000.

1.) Prema trebovanju izdato je u proizvodnju 1.300 kg šećera. Obračunati i proknjiţiti

srazmerni deo odstupanja od PNC materijala.

Planska nabavna vrednost utrošenog materijala = 1.300kg x 49 din / kg = 63.700


1) 63.700

2) 6.067

101. materijal

0) 294.000 63.700 (1


2) 6.067 28.000 (0

1. procenat utrošenog materijala = 63.700 x100 = 21,67 %

294.000

srazmerni deo odstupanja = 28.000 x 21,67% = 6.067

2. procenat odstupanja od PNC = 28.000 x 100 = 9,52%

294.000


3. Direktan način = 63.700 x 28.000 = 6.067

294.000

U praksi se često obračun i knjiţenje srazmernog dela odstupanja od PNC materijala ne vrši

nakon svakog izdavanja materijala u proizvodnju, već na kraju obračunskog perioda (meseca,

kvartala).

Do tada se račun Troškovi materijala zaduţuju sa planskom nabavnom vrednošću utrošenog

materijala, a tek na kraju se ova vrednost koriguje dodavanjem srazmernog dela prekoračenja ili

oduzimanjem srazmernog dela sniţenja


10

Zadaci za veţbu :

1. zadatak

4. Prema prijemnici primljen je materijal a faktura još nije, prema zaključnici očekivani iznos

fakture je 74.000, faktura za prevoz glasi na 6000 bez pdv-a, isplaćeno je u gotovu na ime

istovara i utovara 1300 dinara, sastavi kalkulaciju i knjiţi prenos na zalihe po pnc 79.000

5. Stigla je faktura za nabavljeni materijal na 88.500 sa pdv-om

6. Prema prijemnici primljen je materijal a faktura glasi na 33.000 bez pdv-a faktura za prevoz

glasi na 2360 sa pdv-om sastavi kalkulaciju i knjiţi prenos na zalihe po pnc 35.400

7. Prema trebovanju utrošeno je materijala za 100.000 obračunaj i knjiţi odstupanje od pnc za

utrošeni materijal.

Kalkulacija br. 1 cene materijala :




- prevoz, istovar

6.000

1.300




- negativno, povećanje 2.300

pdv u računu za prevoz - 1.080





- prevoz, istovar

2.000




- pozitivno, sniţenje 400




11

Dnevnik :

r.br. br. konta OPIS duguje potraţuje

dug potr

1.

2.

3.

4.

4a.

101.

270.

1019.

4338.

270.

1019.

101.

270.

511.

511.

4338.

433.

243.

433.

433.

1019.

101.

1019.

Materijal

pdv sa ul. faktura


Dobavljači za nefakt. obaveze


Blagajna


79.000

1.080

2.300

74.000

13.500

1.000

35.400

6.300

100.000

2.535

74.000

7.080

1.300

88.500

41.300

400

100.000

2.535

Dobavljači za nefakt. obaveze

pdv sa ulaznih faktura


Dobavljačo u zemlji

- po fakturi

Materijal

pdv sa ul. faktura



- prijemnica materijala

Troškovi materijala

Materijal

- trebovanje



- obračun srazm.dela odstupanja


4) 100.000

4a) 2.535

101. materijal

1) 79.000

3) 35.400

100.000 (4


1) 2.300

2) 1.000

400 (3

2.535 (4a

Obračun srazmernog dela odstupanja = 100.000 x 2.900 = 2.535

114.400


12

Na kraju perioda moţemo odgovoriti na sledeća pitanja :

1. Kolika je planska nabavna vrednost materijala ?

114.400 – 100.000 = 14.400

2. Koliko i kakvo je odstupanje od PNC ?

3.300 – 400 – 2.535 = 365 – negativno, povećanje

3. Kolika je stvarna nabavna vrednost materijala ? (kolika je vrednost materijala u bilansu ?)

14.400 + 365 = 14.765

4. Koliki je planski trošak materijala ?

100.000

5. Koliki je stvarni trošak materijala ?

100.000 + 2.535 = 102.535

2. Zadatak

1. Kupljeno je materijala po fakturi br.200/11 za 105.000 bez pdv-a, troškovi prevoza su

obračunati na 5.000, prenos materijala na zalihe po PNC od 120.000

2. Primljen je račun br. 17 za prevoz materijala na 5.192 sa pdv-om

3. Kupljeno je materijala po fakturi br.200/11 za 103.000 bez pdv-a, troškovi prevoza po

računu 13 iznose 3.540 sa pdv-om, prenos materijala na zalihe po PNC od 105.000

4. Prema trebovanju utrošeno je materijala za 115.000, obračunaj srazmerni deo odstupanja

koji se odnosi na utrošeni materijal ( procentom utrošenog materijala)





- prevoz,

5.000




- pozitivno, sniţenje 10.000



13





- prevoz,

3.000




- negativno, povećanje 1.000



Dnevnik :

r.br. br. konta OPIS duguje potraţuje

dug potr

1.

2.

3.

4.

4a.

101.

270.

.

439.

270.

101.

270.

1019

511.

511.

439.

433.

1019

433.

1019.

433.

.

101.

1019.

Materijal

pdv sa ul. faktura

Razgraničeni ZTN




120.000

18.900

5.000

792

105.000

19.080

1.000

115.000

5.000

123.900

10.000

5.192

600

125.080

115.000

Razgranileni ZTN

pdv sa ulaznih faktura

Dobavljačo u zemlji


- po fakturi

Materijal

pdv sa ul. faktura



- prijemnica materijala


Materijal

- trebovanje



- obračun srazm.dela odstupanja


4) 115.000

4a) 4.907

101. materijal

1) 120.000

3) 105.000

115.000 (4


14


3) 1.000

4a) 4.907

10.000 (1

600 (2

Obračun srazmernog dela odstupanja

procenat utrošenog materijala = 115.000 x 100 = 51,11%

225.000


Na kraju perioda moţemo odgovoriti na sledeća pitanja :

1. Kolika je planska nabavna vrednost materijala ?

225.000 – 115.000 = 110.000

2. Koliko i kakvo je odstupanje od PNC ?

10.600 – 5.907 = 4.693 pozitivno, sniţenje

3. Kolika je stvarna nabavna vrednost materijala ? (kolika je vrednost materijala u bilansu ?)

110.000 – 4.693 = 105.307

4. Koliki je planski trošak materijala ?

115.000

5. Koliki je stvarni trošak materijala ?

115.000 – 4.907 = 110.093


PO STVARNIM NABAVNIM CENAMA

Na dugovnoj strani računa Materijal se kompletira nabavna vrednost materijala

obuhvatanjem fakturne vrednosti i svih zavisnih troškova nabavke, dok se odobrava

računu Dobavljači (ukoliko je primljena faktura) ili Tekućem računu/Blagajni (ukoliko je

plaćanje izvršeno odmah).

Dakle, stvarnu nabavnu vrednost materijala čine stvarna fakturna cena i stvarni ZTN.

Knjiţenju prijema materijala obavezno prethodi izrada kalkulacije nabavne cene po

jedinici i zbirne kalkulacije nabavne vrednosti koja se vrši na prijemnici materijala.

Dakle kalkulacija moţe da bude zbirna i jedinična a njen sadrţaj je sledeći:

fakturna vrednost

– komercijalni popusti

+ zavisni troškovi nabavke

= nabavna vrednost


15

• Primer:

Prema prijemnici br.2 i fakturi dobavljača primljeno je materijala ukupne fakturne

vrednosti 9.000 dinara bez pdv-a, i to:

- 10 kg kakao praha čija je fakturna cena 600 din/kg što iznosi 6.000 dinara

- 50 kg šećera čija je fakturna cena 60 din/kg, što iznosi 3.000 dinara.

Na ime troškova prevoza primljena je faktura na 600 dinara.bez pdv-a

Na ime troškova istovara plaćeno je u gotovini 300 dinara.

Uraditi zbirnu i pojedinačnu kalkulaciju nabavne vrednosti/cene i proknjiţiti prijem

materijala.

Magacin br.1 Beograd, 15.3.2010. PRIJEMNICA MATERIJALA BR.2 sa jediničnom kalkulacijom

Naziv materijala Jed.mere Količina Stvarna nabav. cena

Stvarna nab.vrednost

1. Kakao prah 2. Šeder

kg. kg.

10 50 60

615 75

6.150 3.750 9.900

Pojedinačna nabavna vrednost je utvrĎena kao zbir pojedinačne fakturne vrednosti i pripadajućeg

dela ZTN. Za raspodelu troškova prevoza i istovara kao ključ je korišćena teţina.

Ključevi za alokaciju ZTN:

1. Troškovi prevoza: 600/60kg=10 din po kg.

- za kakao prah 10 din x 10 kg. = 100 dinara

- za šećer 10 din x 50 kg. = 500 dinara

2. Troškovi istovara : 300/60kg= 5 din po kg.

- za kakao prah 5 din x 10 kg. = 50 dinara

- za šećer 5 din x 50 kg. = 250 dinara

Pojedinačne i zbirna kalkulacija nabavke materijala

r.br Elementi kakao prah šećer ukupno

1 kg 10 kg 1 kg 50 kg

1. Fakturna vrenost 600 6.000 60 3.000 9.000

2. ZTN - prevoz 10 100 10 500 600

-istovar 5 50 5 250 300

I Stvarna nabavna

cena

615 6.150 75 3.750 9.900




16

• Podaci o pojedinačnim nabavnim cenama (zbir pojednačne fakturne cene i pojedinačnih

ZTN) i nabavnim vrednostima za svaki materijal zasebno neophodni su za knjiţenja na

analitičkim računima materijala.

• Pojedinačna nabavna cena se koristi i pri obračunu troškova materijala i uporeĎivanju

knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem zaliha.

• Podaci o nabavnoj vrednosti primljenog materijala iz zbirne kalkulacije osnova su za

knjiţenje na računima glavne knjige

101, materijal 433. dobavljači u zemlji

11.328 (1

270. pdv sa ul. faktura

243. blagajna

Knjiţenje na analitičkim računima :

101-1 Kakao prah

1) 10 kg x 615 = 6150

9.900

101-2 Šećer

1) 50 kg x 75 = 3.750


PO KOMBINOVANIM NABAVNIM CENAMA

Knjiţenje prijema materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti se vrši tek nakon što se na

osnovu primljene dokumentacije izvrši kalkulacija pojedinačne i zbirne nabavne

vrednosti.

Fakturna cena i vrednost su obično unapred poznate iz ugovora sa dobavljačima, ali

nabavnu vrednost nije moguće kompletirati bez ZTN.

Prikupljanje dokumentacije o visini ZTN moţe da potraje, pa se pristupa njihovom

planiranju kako bi se povećala aţurnost.

Kombinovana nabavna cena predstavlja zbir stvarne fakturne cene i planiranih ZTN.

ZTN se planiraju na osnovu tekućih tarifa i očekivanog kretanja cena i mogu se

iskazivati u apsolutnim iznosima (na primer, planirani ZTN su 2 din po kg.) ili

procentualno (na primer, 5% na fakturnu vrednost).

Planirani ZTN se knjiţe na potraţnoj strani računa Razgraničenje ZTN i na njemu se u

toku godine knjiţe svi planirani ZTN, čime se omogućava aţurnije knjiţenje i obračun

periodičnih rezultata (mesečnih, šestomesečnih).

Po prijemu faktura za stvarne ZTN vrši se njihovo knjiţenje na dugovnoj strani računa

Razgraničenje ZTN .

Ovaj račun se na kraju godine (uoči bilansa) zaključuje prenosom salda na račun

Troškovi materijala ili, češće, na račun Ostali rashodi/rashodi.

Saldo ovog računa predstavlja razliku izmeĎu stvarnih i planiranih ZTN, odnosno stvarne

i kombinovane vrednosti zaliha materijala.

1) 9.900

1)1.728 S 300 (1


17

Ako su stvarni ZTN veći od planiranih zaduţuju se računi rashoda (povećavaju se), a ako

su niţi onda se knjiţenja vrše u storno stavu na dugovnoj strani rashoda, čime se rashodi

smanjuju.

Polazi se iz razloga racionalnosti od pretpostavke da je sav nabavljani materijal i utrošen,

jer bi u suprotnom trebalo korigovati vrednost zaliha.

• Primer:

1) Prema prijemnici br.2 i fakturi dobavljača primljeno je materijala u vrednosti od 9.000

dinara baz pdv-a, i to:

- 10 kg kakao praha čija je fakturna cena bez pdv-a 600 din/kg što iznosi 6.000

dinara

- 50 kg šećera čija je fakturna cena bez pdv-a 60 din/kg, što iznosi 3.000 dinara.

Planirani ZTN nabavke su 14 din/kg.

2) Za troškove prevoza je prispela faktura dobavljača na iznos od 600 dinara bez pdv-a, a

plaćeno je u gotovini 300 dinara na ime troškova istovara.

3) Zaključiti račun Razgraničenje ZTN.

Magacin br.1 Beograd, 15.3.2010. PRIJEMNICA MATERIJALA BR.2 sa jediničnom kalkulacijom

Naziv materijala Jed.mere Količi-na Kombinovana nabav. cena

Kombinovana nab.vrednost

1. Kakao prah 2. Šeder

kg. kg.

10 50 60

614 74

6.140 3.700 9.840

Pojedinačna kombinovana nabavna vrednost je utvrĎena tako što su na pojedinačne

fakturne cene dodati planirani ZTN (za Kakao prah 600 din/kg + 14 din/kg = 614 din/kg;

za Šećer 60+14=74 din/kg)

• Zbirna kalkulacija:

1. Materijal po fakturi dob.

2. Planirani ZTN (60 kg x 14 din.)

9.000

840

Svega: 9.840

Izradom pojedinačne i zbirne kalkulacije stvorene su pretpostavke za knjiţenje na

računima glavne knjige i u materijalnom knjigovodstvu:


18

101, materijal 433. dobavljači u zemlji

270. pdv sa ul. faktura

439. Razgraničeni ZTN

243. blagajna 511. Troškovi materijala

OBRAČUN I KNJIŢENJE TROŠKOVA MATERIJALA PO STVARNIM NABAVNIM

CENAMA

U trenutku kada se na osnovu trebovanja materijal sa zaliha izda u upotrebu (proizvodnju) polazi

se od pretpostavke da je on i utrošen, pa se knjiţi porast troškova (duguje račun Troškovi

materijala) i smanjenje zaliha (potraţuje račun Materijal).

Utrošak (količina potrošenog materijala) se moţe utvrditi pomoću metode stalnog inventara ili

metode umetnutog inventara

METODA STALNOG INVENTARA

prilikom obračuna utroška materijala polazi od pretpostavke da se nakon svakog izdavanja

materijala u upotrebu knjiţi smanjenje zaliha (skontiranje).

U zavisnosti od načina organizacije analitičke i magacinske evidencije utrošak se moţe

obračunavati: a) po partijama; b) po vrstama materijala.

A) Obračun utroška po partijama zahteva da se materijal u magacinskoj i analitičkoj evidenciji

obuhvata po nabavkama (partijama).

To znači da se za jednu vrstu materijala otvara onoliko analitičkih kartica koliko se puta taj

materijal nabavlja.

TakoĎe, potrebno je da zalihe u magacinu budu fizički odvojene i označene po partijama.

Izdavanje materijala se vrši po partijama, pa se u svako trebovanje unosi broj partije, a troškovi

se utvrĎuju mnoţenjem izdate količine sa nabavnom cenom odnosne partije.

Primer:

Šećer u kristalu je nabavljen tri puta u toku obračunskog perioda, i to: 1.3. 2.000 kg po

nabavnoj ceni od 42 din/kg; 3.5. 1.000 kg po ceni od 44 din/kg i 8.6. 3.000 kg po ceni od

46 din/kg. Prema trebovanju u upotrebu je izdato 1.300 kg materijala nabavljenog u prvoj

partiji.

Šećer u kristalu Partija 1

1.3: 2.000x42=84.000 1.300x42=54.600


3.5: 1.000x44=44.000

10.620 (1

708 (2

1)9.840

1)1.620

2)108

2) 900 840 (1

60 (3

3) 60

S 300 (2


19


Ovakav način obračuna utroška materijala je racionalno koristiti samo u preduzećima koja

nemaju veliki broj vrsta materijala i gde nabavke nisu česte.

B) Obračun utroška po vrstama podrazumeva da se svaka vrsta materijala ima svoj analitički

račun na kome se vode sve nabavke tog materijala u toku perioda.

Šećer u kristalu

Kod ovog načina evidencije zalihe materijala se ne moraju fizički deliti po partijama, već se sve

nabavke istog materijala mešaju, što je velika prednost.

MeĎutim, nedostatak ove metode je u tome što se stvarne nabavne cene materijala razlikuju od

partije do partije, pa se postavlja problem odabira cene koju treba pomnoţiti sa utrošenom

količinom da bi se dobili troškovi materijala.

Čak i u slučaju mirovanja trţišnih cena, nabavne cene se razlikuju od partije do partije zbog

različitih ZTN.

Svaka od nabavnih cena je realna i prava.

U konkretnom primeru, neophodno je odabrati jednu od 3 nabavne cene šećera (42, 44 i 46

din/kg) koju treba pomnoţiti sa utroškom od 1.300 kg kako bi se dobili troškovi materijala.

Metode koje se koriste za razrešenje ovog problema su: a) metoda prosečne nabavne cene, b)

FIFO metoda i v) LIFO metoda.

A) METODA PROSEČNE NABAVNE CENE

podrazumeva da se troškovi materijala dobijaju mnoţenjem utrošene količine sa prosečnom

nabavnom cenom svih nabavki za datu vrstu materijala.

Prosečna nabavna cena = ukupna nabavna vrednost zaliha konkretnog materijala/ukupna

količina.

Prosečne nabavne cene se moraju utvrĎivati nakon svake nove nabavke jer svaka nova nabavka

sa svojom cenom obično odstupa od prethodno obračunate prosečne cene.

8.6: 3.000x46=138.000

1) 1.3: 2.000x42=84.000

2) 3.5: 1.000x44=44.000

3) 8.6: 3.000x46=138.000

6.000 266.000

User

Sticky Note

metoda prosecne nabavne cene- utrosak materijala


20

Šećer u kristalu

Prosečna nabavna cena neophodna za utvrĎivanje troškova materijala je 266.000/6.000=44,33, a

troškovi su 1.300x44,33=57.630 dinara.

Samo u slučaju da cena nove nabavke odgovara prosečnoj ceni od 44,33 dinara preduzeće neće

morati da ponovo obračunava prosečnu cenu.

B) METODA PRVA ULAZNA = PRVOJ IZLAZNOJ CENI (FIFO METODA – FIRST IN

= FIRST OUT)

Pretpostavka da se materijal troši onim redosledom kojim se pribavlja, dok na zalihama ostaje

materijal iz poslednjih nabavki.

Ovo se odnosi samo na odabir partije čije se cene uzimaju za obračun troškova, a ne na stvarno

trošenje, zato što su sve nabavljene partije izmešane na zalihama.

Dakle relevantna za obračun troškova je nabavna cena prve nabavke (first in) – prvo se uzima

cena partije koja je prva “ušla”.

Šećer u kristalu

Relevantna je stvarna nabavna cena prve ulazne partije od 42 din/kg, a troškovi su

1.300x42=54.600 dinara.

Cena od 42 dinara će se koristiti sve dok se ne utroši materijal iz prve partije od 2.000 kg, nakon

čega će se kao cena za obračun troškova koristiti cena druge nabavke od 44 din/kg .

V) METODA POSLEDNJA ULAZNA = PRVOJ IZLAZNOJ CENI (LIFO– LAST IN =

FIRST OUT)

polazi od pretpostavke da se kao cena za obračun troškova materijala prvo koristi cena poslednje

nabavke, dok na zalihama ostaje materijal iz najstarijih nabavki.

1) 1.3: 2.000x42=84.000

2) 3.5: 1.000x44=44.000

3) 8.6: 3.000x46=138.000

6.000 266.000

1.300x44,33=57.630 (4)

1) 1.3: 2.000x42=84.000

2) 3.5: 1.000x44=44.000

3) 8.6: 3.000x46=138.000

6.000 266.000

1.300x42=54.600 (4)


21

Šećer u kristalu

Relevantna je stvarna nabavna cena poslednje nabavke od 46 din/kg, a troškovi su

1.300x46=59.800 dinara.

Ova cena će se koristiti sve dok se ne izda u proizvodnju i utroši 3.000 kg materijala iz poslednje

partije, nakon čega će se kao cena za obračun troškova koristiti cena druge nabavke od 44

din/kg, i tako redom, sve dok se ne izvrši nova nabavka.

METODA UMETNUTOG INVENTARA

podrazumeva da se visina utrošaka materijala utvrĎuje kao razlika izmeĎu početnih zaliha

uvećanih za sve nabavke izvršene u toku obračunskog perioda i krajnjih zaliha.

Visina krajnjih zaliha se utvrĎuje inventarisanjem, pa otud ova metoda i nosi svoj naziv.

Nedostaci ove metode su:

1. Onemogućena je kontrola rada odgovornih lica/računopolagača (u ovom slučaju

magacionera)

2. Dobijeni troškovi materijala se ne mogu kao kod metode stalnog inventara alocirati na

mesta i nosioce troškova (na radne naloge preko trebovanja), jer se troškovi utvrĎuju samo

ukupnoj visini na kraju obračunskog perioda. Stoga se ova metoda koristi samo u takozvanim

procesnim industrijama.

.................o odabiru metoda za obračun trošenja

U prethodnim primerima su korišćene različite stvarne nabavne cene zbog čega se troškovi

materijala razlikuju iako je utrošak u svim primerima isti.

TakoĎe, kao posledica se javljaju i različite vrednosti preostalog materijala na zalihama.

Ovaj problem posebno dolazi do izraţaja uslovima inflacije ili deflacije.

Ukoliko cene u toku perioda miruju, ne postavlja se problem njihovog izbora, a troškovi

materijala će biti isti nezavisno od korišćene metode.

MeĎutim, u uslovima inflacije/deflacije, različite metode imaju za rezultat različite troškove

materijala i različitu vrednost zaliha.

Ukoliko se završeni proizvodi (za koje je materijal potrošen) u toku istog obračunskog perioda

prodaju, javiće se i različiti periodični rezultati, što znači da se izborom metode moţe uticati na

rezultat.

1) 1.3: 2.000x42=84.000

2) 3.5: 1.000x44=44.000

3) 8.6: 3.000x46=138.000

6.000 266.000

1.300x46=59.800 (4)


22

KOMPARACIJA TROŠKOVA I VREDNOSTI ZALIHA MATERIJALA

Metoda obračuna troškova

Zalihe 4.700 kg

Trošak za 1.300 kg utroška

Rezultat (za prihod od 100.000)

Prosečna nabavna cena

208.370 57.630 (1.300x44,33) 42.370

Fifo metoda 211.400 54.600 (1.300x42) 45.400

Lifo metoda 206.200

59.800 (1.300x46 40.200

Polazi se od pojednostavljenih pretpostavki: da je celokupna proizvodnja završena i realizovana

(prihod je 100.000), da nema drugih troškova osim troškova materijala i da postoji inflacija –

produţeni rast cena

Krajnja vrednost zaliha kod Fifo metode:

700x42 + 1.000x44 + 3.000x46 = 211.400

Krajnja vrednost zaliha kod Lifo metode:

2.000x42 + 1.000x44 + 1.700x46 = 206.200

Krajnja vrednost zaliha kod metode prosečne cene:

4.700x44,33 = 208.370

Kod Fifo metode krajnje zalihe sadrţe materijal iz poslednjih (najnovijih) nabavki, kod Lifo

metode krajnje zalihe sadrţe početne zalihe i materijal iz prvih (najstarijih) isporuka, dok kod

prosečne cene krajnje zalihe sadrţe podjednako i početne zalihe i naredne nabavke.

Kod Fifo metode utrošeni materijal potiče iz početnog stanja i prvih nabavki, kod Lifo metode

potiče iz poslednjih nabavki, dok su kod metode prosečne cene utrošene iste količine materijala

iz početnog stanja i kasnijih nabavki.

Najviši rezultat je ostvaren kod Fifo metode, jer su troškovi utvrĎeni na osnovu najstarijih i

najniţih nabavnih cena.

Ovaj rezultat u sebi sadrţi i inflatorne efekte, jer su sučeljeni prihodi koji su obračunati po

tekućim prodajnim cenama sa troškovima obračunatim po ranijim (niţim) nabavnim cenama.

Stoga, kako se vidi iz primera, odabir metode za obračun troškova materijala odreĎuje ne samo

visinu troškova, već i vrednost zaliha.

Iako se u primeru na zalihama nalazi 4.700 kg šećera, vrednost tih zaliha se razlikuje u zavisnosti

od primenjene metode.

Realnoj tekućoj vrednosti zaliha je najbliţi iznos od 211.400 dinara, koji je utvrĎen Fifo

metodom, koja podrazumeva da se na zalihama nalazi materijal iz poslednjih nabavki, obzirom

da se prvo troši onaj iz prvih nabavki.

MeĎutim, iako daje najrealniju vrednost zaliha Fifo metoda daje i najpotcenjenije troškove i,

samim tim, najprecenjeniji rezultat.

Stoga je u inflatornim uslovima bolje pridrţavati se Lifo metode, koja daje najrealniji rezultat

iako, sa druge strane, daje i najpotcenjeniju vrednost zaliha (206.200) polazeći od fikcije da se na

zalihama nalazi materijal iz najstarijih nabavki izvršenih po najniţim cenama

OPASNOST OD POTCENJIVANJA AKTIVE JE MNOGO MANJA OD OPASNOSTI

PRECENJIVANJA REZULTATA. !

Obzirom da primena različitih metoda rezultira različitim periodičnim rezultatima, neophodno je

da se računovodstvenim politikama odabere jedna metoda koja će se konzistentno primenjivati.


23

Zadaci za veţbu :

1. zadatak

Početno stanje u materijalnom i finansijskom knjigovodstvu:

Materijal ( brašno tip 400 = 200 kg po 25 din, tip 500 = 350 kg po 30 din)

1. Po fakturi 33. kupljeno je brašna tip 400. 55 kg po 23 din, i brašna tip 500. 25 kg po 26

din, (cene su bez pdv-a, obračun pdv-a po opštoj stopi). Troškovi prevoza materijala po

računu iznose 708 din sa pdv-om, (ztn se rasporeĎuju srazmerno nabavljenim

količinama) sastavi kalkulaciju materijala i knjiţi prenos materijala na zalihe po SNC

2. Prema rekapitulaciji trebovanja utrošeno je 212 kg brašna tip 400 i 355 kg brašna tip 500

knjiţi trošenje materijala uz primenu FIFO, LIFO metode i metode prosečne nabavne

cene i utvrdi koja metoda obračuna trošenja je najjeftinija za preduzeće

2. zadatak

Materijal 120.000 (materijal X 150 l po snc 350 din; materijal Y 360 kom po snc 15 din i

materijal Z 621 m po snc100 din)

1. Kupljeno je po fakturi 20 materijala i to : materijala Z 200m po ceni 102.6 din sa pdv-

om po posebnoj stopi i materijala X 25 l po ceni od 354 din sa pdv-om po opštoj stopi Franco

magacin kupca. Materijal je primljen i uskladišten po SNC

2. Prema rekapitualaciji trebovanja ovog meseca utrošeno je materijala i to ( Z 650 m X

140 l i Y 280 kom. Knjiţi trošenje materijala uz primenu FIFO, LIFO metode i metode prosečne

nabavne cene i utvrdi koja metoda obračuna trošenja je najjeftinija za preduzeće

3. zadatak

Materijal 46.354 ( jabuke = 712 kg po 25 din, jagode = 230kg po 75 din, kruška = 314 kg po

36 din)

1. Po fakturi 39. kupljeno je jabuka : 850 kg po ceni od 28.32 sa obr. pdv-om, krušaka: 300

kg po ceni od 41.3 sa obr. pdv-om, jagoda : 418 kg po ceni od 82.6 din sa obr. pdv-om.

Troškovi prevoza materijala iznose 2.360 sa obr.pdv-om (ztn se rasporeĎuju srazmerno

fakturnim vrednostima) sastavi kalkulaciju materijala i knjiţi prenos materijala na zalihe

po SNC

2. Prema rekapitulaciji trebovanja utrošeno je : 1000 kg jabuka, 620 kg jagoda i 600 kg

krušaka. Knjiţi trošenje materijala uz primenu FIFO, LIFO metode i metode prosečne

nabavne cene i utvrdi koja metoda obračuna trošenja je najjeftinija za preduzeće


24

OBRAČUN I KNJIŢENJE TROŠKOVA SITNOG INVENTARA I AMBALAŢE

Osnovna razlika u odnosu na obračun i knjiţenje troškova materijala leţi u različitom roku

trajanja ovih oblika obrtnih sredstava.

Kada se materijal izda u upotrebu polazi se od fikcije da je odmah i utrošen, što je najčešće

tačno, jer i ukoliko se ne utroši odmah to će se desiti u toku obrač.perioda

Sitan inventar i ambalaţa obuhvataju širok spektar stvari koji se troše trenutno ili im vek trajanja

odgovara jednom obračunskom periodu (mesec, godina) ali taj vek moţe da se protegne i na više

obračunskih perioda.

Stoga se i obračun i knjiţenje troškova vrši na jedan od sledeća 2 načina:

a) Otpisivanjem u potpunosti (jednokratno)

b) Kalkulativnim otpisom

Autogume, kao oblik materijala, obzirom na duţi vek trajanja uvek treba otpisivati kalkulativno.

Za SI i ambalaţu koji se troše jednokratno ili u okviru jednog obračunskog perioda obračun i

knjiţenje troškova se vrši otpisivanjem u potpunosti (kao i kod materijala).

Ukupna vrednost izdatog SI i ambalaţe se priznaje kao trošak na računu Troškovi materijala, a

smanjuje se vrednost zaliha.

Primer:

Stanje na računu SI na zalihi je 6.000 dinara. Po trebovanju izdato je u upotrebu SI, koji se troši

u toku obračunskog perioda u vrednosti od 4.000 dinara.

Knjiţenje

103. Sitan inventar

0) 6.000 4.000 (1

511. Troškovi materijala

1) 4.000

Trošenje SI i ambalaţe sa duţim vekom trajanja od jednog obračunskog perioda (meseca)

evidentira se metodom kalkulativnog otpisa.

To znači da se kompletna vrednost izdatog SI obuhvata na računu SI u upotrebi.

Nakon toga se polazeći od pretpostavke o njegovom ravnomernom trošenju vrši obračun

mesečnih troškova deljenjem nabavne vrednosti izdatog SI sa procenjenim vekom trajanja u

mesecima.

Izračunati mesečni iznos troškova se knjiţi zaduţivanjem računa Troškovi materijala, dok

potraţuje korektivni račun Ispravka vrednosti SI (ambalaţe) u upotrebi.

Kada se SI (ambalaţa) u potpunosti utroši, kompletna njegova vrednost je kroz mesečne otpise

preneta sa računa Ispravka vrednosti SI (ambalaţe) u upotrebi na Troškove materijala.

Na kraju se vrši rashodovanje SI u upotrebi tako što se zaduţuje račun Ispravka vrednosti SI u

upotrebi, a potraţuje račun SI u upotrebi, čime se oba ova računa gase.

Metoda kalkulativnog otpisivanja dovodi do ravnomernog terećenja obračunskih perioda

troškovima SI i ambalaţe.


25

Primer:

Stanje na računu SI na zalihi je 50.000 dinara, na računu SI u upotrebi 8.000 dinara, a na računu

Ispravka vrednosti SI u upotrebi 5.000 dinara.

1) Na osnovu trebovanja izdato je u upotrebu SI u vrednosti od 1.800 dinara. Procenjeni vek

trajanja izdatog inventara je 9 meseci.

2) Knjiţiti mesečni iznos troškova prethodno izdatog SI u upotrebu.

3) Rashodovan je SI u upotrebi u vrednosti od 3.000 dinara.

103. Sitan inventar

0) 50.000 1.800 (1)

1031. Sitan inv. u upotrebi

0) 8.000

1) 1.800

3.000 (3)

1039 Ispravka vrednosti sitnog inventara

3) 3.000 5.000 (0

200 (2

511. Troškovi materijala

2) 200

evidencija materijala

Documents