Etički aspekti naučnog istraživanja: Dobra praksa u

eksperimentalnom radu

Prof.dr Vesna StarčevićInstitut za Medicinsku fiziologiju

Medicinski fakultet - Beograd

Uvek je povod našeg istraživanja PROBLEM, a cilj istraživanja je njegovo REŠENJE tj. traženje

nepromenljive (stalne) veze između uzroka i posledica. Postavljen problem je radna hipoteza.

Naučno istraživanje može biti ostvareno putem:POSMATRANJA i/ili EKSPERIMENTA

Brojne su prednosti eksperimenta kojim saznajemo SUŠTINU, aposmatranjem samo spoljašnje manifestacije pojava. U biomedicini zbog velike

varijabilnost ispoljavanja pojava veliku prednost ima E K S P E R I M E N T

Istraživanja u medicini mogu biti:

• Prema subjektu istraživanja: Kontrolisana klinička na čoveku ili laboratorijska istraživanja, na njegovom analogu – životinji.

Osnovno etičko pravilo SVIH istraživanja je da je ono opravdanoiz medicinskih i naučnih razloga! Ko tu opravdanost procenjuje?Prvo eksperimentator, a zatim ETIČKE komisije pri naučno-istračivačkim organizacijama!

Za sve vrste naučnih istraživanja potrebne su dozvole izdate odstrane lokalnih i/ili nacionalnih ETIČKIH komisija.Rad ETIČKIH komisija zakonom je regulisan!

Na Medicinskom fakultetu postoje:• Komitet za etička pitanja, koji se bavi etičnošću postupaka u radu sa ljudima i• Etička komisija za zaštitu dobrobiti oglednih životinja

Klinička istraživanja se uglavnom odnose na ispitivanja načinalečenja ljudi: medikamentno i/ili hirurško. Glavni etički problem su“kontrolna” i “eksperimentalna” grupa. Nijedan čovek ne sme da ima štetu usled nelečenja ili pogoršanja bolesti, od takve vrste istraživanja.Najvažniji je pismeni pristanak pacijenta ili roditelja za decu.

EKSPERIMENTALNA MEDICINA odnosi se na rad sa životinjama

Tri glavna razloga za korišćenje životinja u istraživanjima su:

1.Unapređenje naučnog saznanja – Bazična istraživanja

2. Razumevanje uzroka bolesti i njeno lečenje. Ispitivanje vakcina i lekova. Na genski modifikovanim životinjama ispituje se uloga gena u procesu bolesti. Često su ova istraživanja produžetak ili su zasnovana na otkrićima bazičnih istraživanjima.

3. Toksikološka istraživanja o štetnosti mnogih supstanci koje se koriste u poljoprivredi, industriji, domaćinstvu i sl.

Eksperimentalna istraživanja na životinjama kao analogu ljudskog

organizma pogodna su jer je:

• Životinja biološko biće kao i čovek• Životinja zamenjuje original tj. čoveka• Na životinjama izazivamo modele humanih

fizioloških ili patoloških procesa• Model humanog fiziološkog ili patološkog procesa

predstavlja uprošćen model nekog složenog patološkog procesa. Reprodukuju se ili etiologija ili patogeneza ili i jedno i drugo.

Najčešće korišćene eksperimentalne životinje: miš, pacov, kunići, zamorčići, vodozemci, ovca, svinja, pas, mačka i najmanje primati (majmun)

Zaštićene životinjske vrste su SVI KIČMENJACI

In vivo eksperimenti

ETIČKA KOMISIJA za rad sa eksperimentalnim životinjama bavi se zaštitom dobrobiti životinja

Prvo se sprovodi analiza korisnosti takvih studija (“cost-benefit assessment”) – koji je Cilj istraživanja?

Zatim se vrši procena PRIRODE EKSPERIMENTA u pogledumanipulacije životinjama i ugrožavanja njihove dobrobiti.Poštuju se:OSNOVNA NAČELA O DOBROBITI OGLEDNIH ŽIVOTINJAOSNOVNA NAČELA O DOBROBITI OGLEDNIH ŽIVOTINJA

Prvo se vrši provera “3 R” pravila:Replacement (zamena životinja iz reda kičmenjaka sa

beskičmenjacima ili kulturama tkiva i ćelija – in vitro ogledima)

Reduction (smanjenje broja životinja)Refinement (poboljšanje procedure s ciljem smanjenja patnje i

povećanja dobrobiti za životinje)

Основна начела добробити огледних животиња јесу:

• "3Р" (Replacement, Reduction, Refinement) начело –научно-истраживачки рад са огледним животињама из реда кичмењака

• Начело "5 слобода“• Начело етичког огледа – у току огледа се са

животињом мора поступати тако да се смањи сваки извор непријатних телесних осећаја и емоција уз апликовање аналгетика, локалних и општих анестетика, а на крају огледа, ако опоравак животиње није могућ, потребно је обавити еутаназију у складу са њеном врстом.

(Izvod iz “Preporuka ORCE”)

Etička načela su:

• “3R” načelo• Načelo “5 sloboda”: šta treba obezbediti

eksperimentalnim životinjama? - smeštajni prostor,- hranu i vodu, - zaštitu od povreda i bolesti, - zaštitu od neprijatnosti i - uslove za ispoljavanje fizioloških oblika ponašanja

• Načelo etičkog ogleda: kako se radi sa životinjama u toku ogleda i na kraju (ako nije moguć oporavak životinje treba obaviti eutanaziju)

Težina (invazivnost) оgleda оdređuje se nа оsnovu sledećih 5 kategorijа:

Meri se stepen invazivnosti ogleda kroz 5 kategorija (presudno za davanje dozvole)

a. Ogledi na beskičmenjacima ili živim izolatima (kulture tkiva/ćelija)

b. Ogledi koji izazivaju blagi osećaj nelagodnosti (i.m., s.c. injekcije, akutna istraživanja na potpuno anesteziranim životinjama)

c. Ogledi koji izazivaju manji stepen bola ili stresad. Ogledi koji izazivaju značajan stepen bola i stresae. Ogledi koji izazivaju jak bol blizu ili iznad praga

tolerancije, stanja različitog šoka na neanesteziranim životinjama (često se zabranjuje).

EKSPERIMENTATOR je najodgovorniji za sve ključne delove EKSPERIMENTA:

- Odabir predmeta istraživanja (problem) - Postavljanje radne hipoteze (da li ......?) - Odabir oblika eksperimenta (laboratorijski ili klinički) - Razmatra etički aspekt eksperimenta! - Odluku o eksperimentalnom modelu (veličina uzorka, načinu ispitivanja i sl.) - Odabir relevantnih obeležja posmatranja (citološka, biohemijska, radiološka i sl.) - Dobijanje rezultata - Stavlja sve na papir (piše projekt istraživanja, naučni rad)

OPŠTI ETIČKI ASPEKTI NAUČNOG ISTRAŽIVANJA:

1. Intelektualno poštenje 2. Kritičnost 3. Egzaktnost 4. Obaveza publikovanja rezultata istraživanja

Kodifikovanje profesionalne etike, odnosno formulisanje kodeksa“DOBRE NAUČNE PRAKSE” je neophodnost svakog uređenog icivilizovanog društva, kome težimo.

Thank you for your attention

Best regards from all animals in the World!