ESTETSKOLIKOVNE OSNOVE LIKOVNOG VASPITANJA likovno vaspitanje je nezamislivo bez likovnih sadraja, zadatak nastave likovnog vaspitanja je uvoenje dece u likovnu kulturu

- likovna kultura obuhvata teoriju (teorija umetnosti) i praksu (vizuelne komunikacije, dizajn, arhitekturu, slikarstvo, vajarstvo itd) umetniko delo se moe posmatrati sa stanovita saznanja, komunikacije, uivanja, kompenzacije, ideologije itd.

za razliku od estetskih znakova, nauni znaci ne dozvoljavaju razliite interpretacije

svako umetniko delo je veoma slojevito: motiv, tehnika, oblikovni postupak, poruka, socijalni faktori, stil itd.

u procesu irenja likovne kulture treba obratiti panju na odnos potreba (realne situacije i potrebe uenika) i vrednosti (likovno estetskih).

prve teorije umetnosti se javljaju u antikoj Grkoj

veina filozofa je zastupala koncept mimezisa Platon je smatrao da imitiranje senki umetnika udaljuje od veitih ideja, pa nije cenio likovnu umetnost (Tehne). Lepo je za njega lik dobrog i istinitog

- Aristotel je zastupao moralistiku i normativnu teoriju umetnosti, jer je smatrao da umetnost putem katarze proiava ljudske strasti i da je umetnost poiesis, proizvoenje po pravilima

u srednjem veku: neoplatonski misticizam Tome Akvinskog, Tertulijanovo negiranje umetnosti

1750. Baumgarten izdaje Estetiku ulnomspoznajom lepih ili umetnikih predmeta.

Didro iznosi ideju kritike umetnosti. On je smatrao da umetniko delo i stvarnost nemaju istu strukturu

- Prema Kantu, umetniko delo nema smisao izvan samo sebe, a lepo je objektivno i univerzalno

za Hegela je lepo u sferi apsolutnog duha i razvio dijalektiku promena u umetnosti

iler je zastupao teoriju o umetnosti kao slobodnoj igri

u 19. veku se razvijaju ideje o autonomiji umetnosti

u 20. veku javljaju se psihoanalitike, poststrukturalistike i semioloke teorije umetnosti Artur Danto umetnost nije samo ono to oko vidi, ve i znanje iz istorije i teorije umetnosti

1.) umetnost je povezana sa ivotom ljudi i prati razvoj drutva

2.) umetnost je poseban fenomen, pa se tumaenje umetnosti ne moe zasnivati na zakljucima neke druge discipline, ve samo estetikim analizama

3.) likovno-estetski fenomeni su slojeviti, a njihova recepcija je uslovljena kompleksnou posmatraa

4.) umetnost se ne moe tumaiti iz aspekta jednog faktora (tehnika, sadraj, forma)

5.) umetnost oslobaa svest ljudi i utie na meuljudske odnose

umetniko delo nema svrhu samo za sebe, ono ima i utilitarno-funkcionalnu dimenziju

oblikovanje ima irok raspon: od isto estetskog oblika, preko sinteze estetskog i funkcionalnog do potpuno funkcionalnog oblika

prelazni vizuelni oblici su: plakat, ambalaa, kostim, zatitni znakovi, strip i drugi

umetnost je specifian vid saznanja, ona vodi do novih tumaenja realnosti i doprinosi osveivanju ljudi

umetnik otkriva neto novo koje estetskim znacima prenosi drugima

SOCIOLOKE OSNOVE LIKOVNOG VASPITANJA

vaspitanje je uslovljeno drutvenim pojavama i strukturom, ali ono ima i povratno delovanje na drutveni razvoj

likovna umetnost ima svoju drutvenu funkciju

umetnost nema svog smisla van drutva (pr.Venera)

- tenja za demokratizacijom umetnosti je sredinji problem izmeu likovnog vaspitanja i drutva

ranije je umetnost bila uslovljena klasnim drutvom i zadovoljavala potrebe samo vladajue klase, a danas se usmerava ka potrebama i interesima veeg broja ljudi

umetnost postaje pristupanija zahvaljujui tampi, televiziji , radiju itd. Valter Benjamin

socioloka osnova se moe analizirati sa aspekta meuljudske komunikacije (estetski znak)

vrednost umetnikog dela zavisi od znaenja koje mu daju gledaoci

slika postaje dominantini oblik meuljudskog komuniciranja, ali i manipulacije u cilju dominantnih socijalnih grupa (reklama, politika propaganda)

likovno vaspitanje ima cilj da osposobi decu u kritikom procenjivanju vizuelnih poruka

PEDAGOKE OSNOVE LIKOVNOG VASPITANJA

- vaspitna funkcija se ogleda u razvoju celovite, svestrane, slobodne i stvaralake linosti pedagoka osnova se moe analizirati poreenjem odnosa estetskog vaspitanja prema intelektualnom moralnom i radno-tehnikom vaspitanju

1.) intelektualno vaspitanje - uenici posmatraju i upoznaju svet, vreme i kulturu u kojoj je delo nastalo- intelektualne sposobnosti u angaovanju na likovnom radu se mogu nazvati likovnim miljenjem

2.) moralno vaspitanje - voljne sposobnosti, samoodgovornost, disciplinovanost, upornost, saradnja - razvijanje potovanja umetnikih vrednosti i tolerancije prema drugima (!!Karlavaris: patriotizam, hrabrost, borbenost!!)- razvijanje slobodne i svestrane linosti

3.) radno-tehniko vaspitanje

upoznavanje materijala i alata razvijanje radnih navika, spretnosti radno-tehniko vaspitanje ne treba kod niih razreda odvajati od likovnog