Univezitet u BeograduEkonomski fakultet

Esejski radpredmet: Nacionalna ekonomijatema: Telekomunikacije i internet u Srbiji

mentor: student:Dejan Molnar Teodora Stankovi

novembar, 2013, Beograd

Sadraj:1. Uvod...........................................................................................................32. Internet u Srbiji...........................................................................................32.1.Istorijat..................................................................................................42.2. Brzine interneta....................................................................................42.3. Kablovski internet................................................................................52.4.Beini internet.....................................................................................52.5.GPRS....................................................................................................52.6.EDGE....................................................................................................62.7.UMTS...................................................................................................62.8. Dobavljai usluga................................................................................63. Uticaj interneta na poslovanje....................................................................64. Razvoj informaciono-komunikacione tehnologije u RS........................95. Literatura....................................................................................................13

1.Uvodovek je oduvek imao potrebu za komuniciranjem. U praistorijsko doba ljudi su se sporazumevali spojem neartikulisanog govora i gestikulacije, da bi nakon nekoliko hiljada godina ovek poeo da komunicira arikulisanim govorom. Nakon toga postavlja se pitanje komuniciranja na daljinu. Indijanci su korisili prazna debla, da udarajui u njih, prenesu poruku na daljinu. Nakon toga koristili su dimne signale to otvara eru vizuelnih komunikacija. Prvo ozbiljnije reenje predstavlja svetlosnatelegrafija koju je usavrio francuski naunik Klod ap. U Francuskoj je 1793. godine, a kasnije i u drugim evropskim zemljama, poela izgradnja na uzvienim mestima, kula sa pokretnim polugam a pored izvora svetlosti, pomou kojih suotpremani ugovoreni znaci (apova azbuka). Ubrzo se postavlja problem dometa takvih veza, koje su bile ograniene na domet optike vidljivosti. Taj problem se reava postavljanjem vie ovakvih primo-predajnih stanica. To je donekle reilo ovaj problem, ali ljudske potrebe rastu i zadatak je postavljen. Uspostaviti vezu preko Atlantika. Prvi elektrini telegraf, koji je konstruisao Samjuel Morze, puten je u saobraaj 1844. izmeu Vaingtona i Baltimora. Godine 1855. ovaj telegrafski saobraaj je puten i u Srbiji izmeu Beograda i Zemuna. Sve se jo uvek zasnivalo na inoj telegrafiji. Posle vie neuspelih pokuaja polaganja kabla u Atlantik, smatralo se da nije mogue uspostaviti komunikaciju izmedju Evrope i Amerike. Zahvaljujui prvenstveno nasem nuniku Nikoli Tesli, i to je uinjeno, to je ujedno oznailo nastanak beine telegrafije, koju sa manjim izmenama poznajemo i danas...2.Internet u SrbijiInternet u Srbiji pojavio se krajem 1995. posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma i ukidanja sankcija ne zna se tano koji je internet provajder prvi poeo sa radom poto oni koji i danas postoje svaki za sebe tvrdi da su ba oni prvi poeli. Trenutno u Srbiji ima 232 registrovane firme koje su dobavljai internet usluga. I nternet u Srbiji pojavio se u februaru 1996. godine kada je nacionalna akademska mrea preko provajdera BeoTelNet-a spojena na Internet. Iste godine pocinju s radom prvi domaci komercijalni provajderi.Trenutno u Srbiji preko 1.800.000 ljudi koristi Internet. Pristup Internetu je uglavnom iz kuce (63%) i radnog mesta (23%), dok pristup iz internet kafica cini zanemarljivih jedan odsto.Vecina racunara u Srbiji jo uvek se na Internet pozvezuje putem telefonske linije - tzv. "Dajl Ap" (Dial Up) pristup, putem kablovskog Interneta na svetsku mreu se povezuje oko 60.000 korisnika, a preko ADSL-a oko 65.000 korisnika. Primena novih tehnologija i povecanje kapaciteta u sferama ADSLa i kablovskog Interneta, kao i sporadicno sniavanje cena ucinili su irokopojasnu (eng. broadband) vezu dostupnijom i traenijom, te je s toga primetan mesecni rast ADSL korisnika koji iznosi oko 20% mesecno, kao i rast korisnika kablovskog Interneta oko 15% mesecno. Beicni Internet je osrednje zastupljen. Broj korisnika koji se na Internet povezuju na ovaj nacin je par hiljada.2.1.IstorijatPovezivanje Srbije na internet je poelo krajem 1980-ih povezivanjem Univerziteta u Beogradu na tadanju evropsku akademsku mreu (EARN). Sa poetkom rata u bivoj SFRJ i uvoenjem sankcija sve veze sa EARN-om su prekinute. Tek krajem 1995. godine veze su ponovo uspostavljanje i poinje prvo komercijalno pruanje internet usluga irokoj populaciji. esti su bili kvarovi na mrei prekidanja optikog kabla sa Maarskom itd. Posle demokratskih promena 2000. dolazi do ubrzanog razvoja telekomunikacijone infrastrukture poveanja internet brzina u 2005. internet link Srbije je dostigao 3Gbps. Danas u Srbiji vie od 60% domainstava ima pristup internetu.2.2.Brzine internetaBrzine internet veze koje se trenutno nude u Srbiji zavise od naina prenosa podataka:Dajl ap (povezivanje putem telefonske linije). Brzine se kreu od 32 do 112 Kbps prema korisniku.xDSLStandardne brzine na xDSL-u su:5 Mbps / 1 Mbps10 Mbps / 1 Mbps20 Mbps / 1 Mbps30 Mbps / 2 Mbps50 Mbps / 2 Mbps100 Mbps / 2 MbpsVea vrednost predstavlja protok prema korisniku, a nia protok od korisnika.xDSL usluge prua veliki broj internet dobavljaa irom Srbije.2.3.Kablovski internetStandardne brzine protoka prema korisniku na kablovskom internetu su: u paketima sa neogranienim protokom na mesenom nivou 2 Mbps, 4 Mbps, 6 Mbps, 8 Mbps, 10 Mbps, 15 Mbps, 25 Mbps, 40 Mbps, 50 Mbps i 120 Mbps (kod pojedinih dobavljaa u ponudi se mogu javiti i paketi od 5 Mbsp, 35 Mbps); U zavisnosti od toga da li se korisnik obavee na korienje usluge na odreeni vremenski period standardne najnie ponuene brzine mogu biti i 15 Mbps. U paketima na merenje protoka brzine su od 5 do 10 Mbps kod pojedinih dobavljaa.Agregacija kod kablovskog interneta, u zavisnosti od dobavljaa, kree se od 1/2 do 1/16 u korist protoka ka korisniku.Usluge kablovskog interneta pruaju SBB, PTT KDS, Ikom, Radijus Vektor i AVKom. Jedino SBB usluge kablovskog interneta prua u 21. gradu u Srbiji i opsluuje blizu 90% od ukupnog broja korisnika kablovskog interneta, dok ostali dobavljai ovu uslugu pruaju samo u Beograd uz napomenu da i Radijus Vektor poseduje svoju mreu u Iniji, Obrenovcu, Lapovu, Batoini, Varvarinu i dr.2.4.Beini internetStandardne brzine na beinom internetu su: u paketima sa neogranienim protokom na mesenom nivou 768 Kbps, 1 Mbps, 2 Mbps, 4 Mbps, 10 Mbps i vie (u zavisnosti od dobavljaa u ponudi ima i sledeih brzina 128, 256, 400, 512, 800, 1500 Kbps); u paketima na merenje protoka idu i do 5 Mbps u zavisnosti od dobavljaa. Standardna agregacija je od 1/2 do 1/8 u korist protoka prema korisniku.2.5.GPRSStandardne brzine na GPRS-u koji je deo mobilnih telekomunikacija je: do 53,6 Kbps (protok prema korisniku). GPRS usluge pruaju sva tri domaa nacionalna mobilna operatera.

2.6.EDGEStandardne brzine na EDGE mrei koja je deo mobilnih telekomunikacija su: do 236,8 Kbps (protok prema korisniku). EDGE uslugu u Srbiji pruaju svi operateri mobilne telefonije.2.7.UMTSStandardne brzine na UMTS-u (HSPA+) koji je deo mobilnih telekomunikacija su: do 21,6 Mbps/5,76 Mbps u korist protoka prema korisniku. UMTS usluge pruaju sva tri domaa nacionalna mobilna operatera. Pomenute mobilne tehnologije se koriste kako za pristup internetu putem mobilnog telefona tako i preko raunara (mobilni irokopojasni internet).2.8.Dobavljai uslugaNajznaajniji dobavljai irokopojasnog interneta u Srbiji su: Telekom Srbija, SBB (kablovski internet), Eunet, BeotelNet, Radijus Vektor (kablovski internet),YUBC Sistemi, Scnet, PTT Net, deo JP PTT Saobraaja Srbija, Verat Net, Neobee.net.

3.Uticaj interneta na poslovanjeSavremeno poslovanje je nezamislivo bez Interneta kao poslovnog integratora i multimedijalnog resursa koji eleminie trokove, poveava efikasnost, skrauje tok procesa komunikacije, jednom reju - menja sutinu upravljanja i poslovanja kompanije. Usvajanje elektronskog poslovanja utie na poboljanje kompletnih performansi poslovanja kompanije u turbulentnim uslovima. Poveanje konkurentnosti je jedan od prioriteta kompanije, a elektronsko poslovanje postaje kljuna pretpostavka konkurentnosti, koja se postie brzom i prevovremenom razmenom informacija i to ne samo unutar kompanije ve i izmeu same organizacije i poslovnih partnera i potroaa. Elektronsko poslovanje znai i primenu savremene tehnologije u cilju poveanja efikasnosti poslovnih procesa, ali sve to ne donosi adekvatne rezultate ukoliko se paralelno ne menja i nain upravljanja, proiruje nivo znanja o poslovnim procesima i aktivnostima u svim segmentima poslovanja.Te aktivnosti podrazumijevaju optimizaciju poslovnih procesa (proizvodnja, marketing, veleprodaja, distribucija, prodaja, naplata, isporuka, dopuna zaliha,...), unapreenje odnosa sa ciljnim javnostima (klijentima, zaposlenima, dobavljaima, distributerima) i unapreenje ostalih poslovnih odnosa (raunovodstvene agencije, zakonodavstvo i vladine agencije).Osnovne pretpostavke razvoja koje sa sobom donosi elektronsko poslovanje su: poveanje brzina promene u poslovanju (dinaminost), znaaj udaljenosti kao parametra poslovanja gotovo nestaje, smanjuju se vremenske disproporcije, globalizuje se svjetsko trite, uklanjaju se posrednici, transformie se odnos proizvoa potroa, sistem postaje otvoren i fleksibilan, znanje i vetina (multidisciplinarnost) postaju neophodni resursi. Uvoenje elektronskog poslovanja kao dominantnog modela poslovanja zavisi od nekoliko injenica: svesti top menadmenta o potrebi prelaska na novi nain poslovanja (da bi organizacije i zaposleni prihvatili novu filozofiju poslovanja, neophodno je da menadment prvo shvati i predoi neophodnost uvoenja elektronskog poslovanja i prednosti koje kompanija tim dobija); moi da se proces implementacije uspeno obavi (uspeno sprovoenje velikih promjena i slamanje otpora prema promjenama) i kontinuitet u upravljanju celim projektom, odnosno novim nainom obavljanja posla.

Strategija prelaska na koncept elektronskog poslovanja zavisi od konkretne potrebe kompanije i stepena njene ukljuenosti u elektronsko poslovanje. Optimalni poslovni model koji moe biti platforma poslovne strategije ne postoji u apsolutnom smislu, on se razlikuje od kompanije do kompanije, od oblasti do oblasti i uslovljen je samim performansama te organizacije. Iako danas ekonomija sve vie dobija odlike tehnoloke obojenosti, fokus je na ljudima i znanju, njihovim vetinama, kognitivnom procesu, a ne na tehnologiji. Ono to nazivamo informatikom revolucijom je, u stvari revolucija znanja [footnoteRef:2] [2: ( Drucker, Peter (2002), Managing in the next society,New York.)]

Ona je integrator i baza, ali uspjenost definie koliina primenjenog ljudskog znanja i koritenje prednosti koji ovaj sistem prua, u skladu sa potrebama pojedinane organizacije. Tehnologija je omoguila reorganizaciju tradicionalnog rada, primenom znanja a posebno sistematine, logine analize. To znai da e klju za odravanje liderske pozicije na tritu i tehnologiji koji e se uskoro pojaviti, vjerovatno biti drutveni poloaj strunjaka znanja i drutveno prihvatanje njihovih vrednosti.Uspenost jedne kompanije koja svoje poslovanje organizuje na konceptu elektronskog poslovanja sve je vie uslovljena mogunou da eksploatie znanje, a to je upravo prednost koju umreeni, otvoreni sistem prua. Znanje je vrednije i monije od svih prirodnih resursa, ogromnih fabrika ili mnotva bankovnih rauna, a korporativno znanje prerasta u dinamiki resurs koji e se neprestano koristiti u svrhu to kvalitetnijeg poslovanja.Nauka postaje nova proizvodna snaga, koja preureuje ekonomiju, menja strukturu zaposlenih u korist tehnoloki obojenih delatnosti. Ekonomiju roba zamjenjuje informatika ekonomija to dovodi do novog perioda razvoja ljudskog drutva i novog naina razmiljanja i upravljanja. Mogu se oekivati paralelni procesi globalizacije i decentralizacije ekonomskih aktivnosti. Razvoj se ogleda u sve veem udaljavanju od veliine i birokratije i ubrzanom pribliavanju univerzalnosti i individualnosti.U skoro svim poljima poslovanja uspeh postiu kompanije koje imaju najbolje informacije, ali koje istovremeno znaju najbolje i najefikasnije da ih iskoriste i upra- vljaju njima. Wal-Mart, Microsoft i Toyota nisu postale velike kompanije zato to su bile mnogo bogatije od IBM-a ili General Motors-a. Naprotiv, imale su neto daleko vrednije od fizikih ili finansijskih sredstava, a to je razraena i uhodana metodologija planiranja, organizovanja, rukovoenja i kontrole znanjima i informacijama. Sve ovo implicira da je krajnji faktor uspeha u procesu prihvatanja i prelaska na elektronsko poslovanje znanje i vetina menadmenta. Menaderi su kljuni faktori uspeha, na njima je da pronau adekvatna reanja, oni moraju biti lideri, agregatori, izvrioci, mentori i aktivni uesnici promjena. Menadment mora dati smjernice i razviti snane i kvalitetne sisteme u organizaciji za upravljanje znanjem, pripremiti zaposlene na promene, menjati organizacionu kulturu, stvarati klimu za uenje i inovacije, omoguiti korienje potencijala Interneta za procese organizacionog uenja i razmene ideja, podataka, informacija i znanja, uticati na organizaciju baze znanja i uspjeno obuiti zaposlene na svim nivoima da koristi prednosti takvih sistema. Sve ovo determinie sposobnosti i fleksibilnost kompanije na tritu i njenu mogunost transformacije u veoma kon- kurentnom i nestalnom okruenju.

4.Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici SrbijiZa Srbiju, kao i za sve druge zemlje, ekonomski i drutveni napredak zavise od toga koliko e uspeno nai svoje mesto na globalnom tritu. Kao posledica sveopte razarajue krize kroz koju smo proli u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, za nas je taj izazov daleko vei nego za veinu drugih zemalja u svetu. Mesto koje smo imali na svetskom tritu, u godinama krize je izgubljeno, privreda i infrastruktura su prole kroz dugogodinji period neinvestiranja, a ljudski resursi su bitno unazaeni usled dramatinog odliva mozgova.Sve to dovelo je do dramatinog sniavanja konkurentnosti nae privrede, pada izvoza i drastinog smanjenja drutvenog proizvoda.Srbija, kao mala zemlja bez naroitih prirodnih resursa, efikasnost i konkurentnost privrede, a time i prosperitet u zemlji, moe ostvariti samo uz intenzivnu trgovinsku razmenu sa drugim zemljama u svetu. U dananje vreme, u uslovima ekonomije znanja, elektronske komunikacije predstavljaju osnovni preduslov za uspeno pozicioniranje Srbije na globalnom tritu. Kada se tome pridoda znaaj elektronskih komunikacija za regionalni razvoj i unapreenje kvaliteta ivota graana Srbije, postaje jasno da je ubrzani razvoj informacione i komunikacione infrastrukture jedan od osnovnih prioriteta nae zemlje.Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono drutvo je ovaj cilj u prethodnih godinu i po dana pokualo da ostvari zastupajui nekoliko osnovnih principa:-unapreenje vladavine zakona,-poveanje predvidivosti i transparentosti regulatornog okvira,-ubrzanje evropskih integracija,-uvoenje liberalizacije i obezbeivanje konkurencije.Ovi principi predstavljaju osnovu za poveanje investicija, izgradnju infrastrukture, kao i za uvoenje novih tehnologija i usluga u sektor telekomunikacija u Srbiji. Aurirani akcioni plan, kao deo Strategije razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji od 2006. do 2010. godine, koji je 15.1.2009. godine usvojila Vlada Republike Srbije, predstavlja osnovni dokument koji je predvideo konkretne korake koji e se u 2009. i 2010. godini preduzeti u razvoju sektora.U proteklom periodu se, po svom znaaju, izdvaja nekoliko projekata, predvienih tim akcionim planom:Strategija sa akcionim planom za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa doneta je 2.7.2009. godine i predvidela je 4.4.2012. godine kao datum potpunog prelaska na digitalno emitovanje televizijskog programa, uz usvajanje MPEG-4 i DVB-T2 za standarde digitalnog emitovanja programa. Ovakvim izborom, Srbija se vremenski uskladila sa regionom i meu prvima usvojila najsavremenije standarde, koji su u proteklih nekoliko meseci usvojeni i u nekoliko drugih, pre svega evropskih, zemalja koje su prvobitno izabrale starije standarde MPEG-2 i DVB-T. Akcionim planom Strategije predvia se itav niz koraka koje je do 4.4.2012. godine potrebno uiniti kako bi se uspeno obavio prelazak sa analognog na digitalno emitovanje, meu kojima su najbitniji:-izdvajanje emisione tehnike iz javnog servisa i osnivanje javnog preduzea zaduenog za emitovanje programa svih televizija sa vaeom dozvolom, o emu je Vlada 09.10.2009. godine donela odluku o osnivanju JP Emisiona tehnika i veze, Beograd (JP ETV Beograd).-projektovanje i izgradnja nove mree za digitalno emitovanje uz maksimalno iskorienje postojee infrastrukture,-obezbeivanje socijalno ugroenim graanima da besplatno dobiju tzv. set-top box koji e im omoguiti prijem slike u digitalnom formatu,-intenzivna promotivna kampanja koja treba da obezbedi punu informisanost svih graana nae zemlje o tome ta i kada treba da urade kako bi i posle 4.4.2012. godine mogli nesmetano da prate televizijski program.Digitalna televizija omoguie emitovanje daleko veeg broja nacionalnih, regionalnih i lokalnih programa nego to je to sada sluaj, uz istovremeno poboljanje kvaliteta slike i pruanje niza dodatnih usluga, kao to su video na zahtev, titlovanje na vie jezika, elektronski programski vodi, interaktivna televizija, itd.Strategija sa akcionim planom za razvoj irokopojasnog pristupa u Republici Srbiji usvojena je 1.10.2009. godine. Strategija treba da dovede do toga da Srbija nadoknadi primetan zaostatak za Evropskom unijom u ovoj oblasti. Planirano je da irokopojasni pristup Internetu od 4 Mbit/s postane mnogo dostupniji i pristupaniji u svim regionima Srbije do 2012. godine i da u istom roku zastupljenost irokopojasnog pristupa dostigne 20%. Taj napredak treba da omogui napredak e-zdravstva, e-kolstva i elektronske uprave kao izuzetno znaajnih sistema koji treba da podignu kvalitet ivota naih graana, doprinesu regionalnom razvoju i unaprede privrednu konkurentnost nae zemlje.Strategija sa akcionim planom za razvoj elektronske uprave doneta je na sednici Vlade RS 1.10.2009. godine i predstavlja jedan od najbitnijih korpusa usluga koji irokopojasnim pristupom treba da postanu dostupni srpskim graanima i preduzeima. Elektronska uprava je jedan od glavnih elemenata reforme dravne uprave, poveanja efikasnosti i transparentnosti rada administracije, smanjenja korupcije i promocije demokratskih principa, odnosno participacije graana u procesima odluivanja. Nakon usvajanja Zakona o elektronskom dokumentu, u Skuptini Republike Srbije 8.7.2009. godine i donoenja nove Uredbe o kancelarijskom poslovanju, koje se oekuje do kraja godine, bie obezbeeni svi uslovi da najznaajnije usluge graanima i privredi postanu dostupne u elektronskom obliku do 2011. godine.Novi Zakon o elektronskim komunikacijama treba da dovede do uspostavljanja novog, liberalizovanog regulatornog okvira za oblast elektronskih komunikacija, uz harmonizaciju sa aktuelnim okvirom EU iz 2002. godine. Javna rasprava o Nacrtu zakona o elektronskim komunikacijama je trajala od 2. do 30. oktobra 2009. godine, a pored elektronske rasprave, odrane su diskusije uivo u Beogradu, Novom Sadu i Niu.

Osnovni ciljevi donoenja Zakona o elektronskim komunikacijama su:-obezbeivanje ubrzanog i dinaminog razvoja telekomunikacija, odnosno elektronskih komunikacija u Srbiji, kao kljunog preduslova za ukupan ekonomski i regionalni razvoj nae zemlje, kao i za unapreenje kolstva, zdravstva, konkurentnosti nae privrede i kvaliteta ivota naih graana u svim regionima Srbije,-sprovoenje odlunih reformi kako bi se to pre ispunili svi uslovi za prijem Srbije u EU i time dao doprinos ubrzanju procesa evropskih integracija kao kljunog interesa nae zemlje,-stvaranje transparentnog i stabilnog zakonodavnog okvira, i nediskriminatorne politike razvoja telekomunikacija u skladu sa modernim i meunarodno prihvaenim standardima,-unapreenje predvidivosti regulatornog okvira i vladavine zakona u oblasti elektronskih komunikacija, kao osnovnog preduslova za poveanje investicija u sektoru, uz jaanje nezavisnosti regulatornog tela, kao i zatite prava i bezbednosti korisnika,-optimalna iskorienost radiofrekvencijskog spektra kao ogranienog nacionalnog resursa od posebnog znaaja, to podrazumeva pojednostavljenje procedure pristupa i korienja ovog resursa,-uvoenje novih elemenata liberalizacije kao to su omoguavanje ralanjenog pristupa lokalnoj petlji, uvoenje usluga izbora i predizbora operatora, prenosivosti brojeva, kolokacije, to e takoe doprineti ubrzanom razvoju sektora, -pojednostavljenje poslovanja na tritu elektronskih komunikacija, ubrzavanje i olakavanje izgradnje infrastrukture, to e nesumnjivo dovesti do poveanih investicija u ovom sektoru.Promena samog naziva zakona oslikava konvergenciju svih vidova elektronskih komunikacija do koje je dolo usled ubrzanog razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija.Na samom kraju, treba napomenuti da je Vlada Republike Srbije na sednici odranoj 9.10.2009. godine donela zakljuak da se sprovede postupak dodele jedne licence za javne fiksne telekomunikacione mree i usluge i time izvri liberalizacija u oblasti fiksne telefonije.Zakonski monopol Telekoma Srbije u fiksnoj telefoniji, po postojeem Zakonu o telekomunikacijama, istekao je juna 2005. godine, ali uprkos tome sve do sada nije dolo do uvoenja konkurencije u toj oblasti.Kako bi se obezbedilo interesovanje za dobijanje licence, novi operator dobie ralanjeni pristup lokalnoj petlji, a nove licence se u periodu do 31.12.2011. godine nee dodeljivati pod uslovima koji bi bili povoljniji od onih koji e biti postignuti sada. Nacrt zakona o elektronskim komunikacijama bie izmenjen u tom smislu.Nema sumnje da e konkurencija i ovom segmentu trita elektronskih komunikacija dovesti do veih investicija, pada cena i ponude novih usluga za graane i privredu, slino onom to se uvoenjem konkurencije ve desilo u mobilnoj telefoniji. Kako se oekuje da e dobitnik licence poeti da nudi pakete usluga koji e obuhvatati usluge fiksne i mobilne telefonije, internet, pa i televiziju preko internet protokola, sline efekte emo zasigurno videti i na ukupnom tritu elektronskih komunikacija.

5.Literatura: 1. Rajkov, M., Jovanovi, P.,arki-Joksimovi, N., Milievi, V., Leksikon menadmenta, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 1993

2. Drucker, Peter (2002), Managing in the next society,New Zork

3. Turban E., McLean E., Wetherbe J. (2003),Informaciona tehnologija za menadment, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva

4. http://www.internetworldstats.com

5. http://www.ratel.rs/regulativa/strategije.39.html

13