ERICH VON DANIKEN

DAN KAD SU SIŠLI BOGOVI

11.AVGUST 3114.PRE N.E.

I. Putovanje iz snova - putovanje u kameno doba 7 II. Početakje bio i kraj 83 III. Bele knjige divljaka, knjige o čudima 107 IV. Da li se to desilo 11. avgusta 3114. pre n. e.? 127

V. Kad je oganj pao s neba 159

VI. Teotihuakan - veliki grad po planovima bogova 217

VII. Palenke otkriven, ali ne i razjašnjen 257 Prilog 304

Napomene 306

Bibliografija 308

Izvori fotografija 315

I.

PUTOVANJE IZ SNOVA - PUTOVANJE U KAMENO DOBA

Dve su stvari beskrajne: svemir i Ijudska glupost. Albert Ajnštajn 1879-1955.

Odmah pi-ve večeri obreo sam se u gradu Gvatemali, što me nije oduševilo, jer sam želeo da neometano istražujem u jednoj stranoj zemlji. U holu hotela ELDORADO neko je izvikivao moje ime: Kanal 3 televizije moli me za intervju. U Gvatemali nisam bio čitavih pet godina. Od tada se njen glavni grad veoma izmenio. la-koje centar gi'ada sa treptavim svetlećim reklamamati svojom po-nositom siluetom ostao isti, ipak sada grad na visoravhi - 1493 m nadmorske visine - između vulkana Agua i Fuego, sa svojih 600 000 stanovnika odiše novim, samosvesnijim životom. Republika Gvatemala ne želi više da bude zemlja u razvoju, ona želi da se iz-vuCe iz izolacye u kojoj zive mali narodi. Na svakom koraku oseća se nova, sveža ambicioznost. Šezdeset procenata stanovništva in-dijanskogje porekla, 25 procenata su mešanci, a ostatak čine beli doseljenici koji uglavnom već generacijama žive u Gvatemali. Grad Gvatemala treba narednih dana da bude centar iz koga ćemo putovati u stare gradove Maja, a Tikalje naše prvo odredište. Avio-nom AVIATECA odleteli smo sledećeg dana u podne •u Flores naje-zeru Peten-Ica. U novoj aerodromskoj zgradi dočekala nas je ustajala vrućina, kojaje od hola slicnog hangaru činila pećnicu pod krovom od eternita. Nije bilo nikakvogterenskogvozila pa sam iz-najmio datsun i saznao daje put za Tikal u odličnom stanju. Takve sam informacije, uostalom, isuviše često slušao. Iz kilometra u ki lometar očekivao sam iznenadni kraj čiste asfaltne trake, ali ona je baš takva, kao što je i obećano, vodila kroz prostrane plantaže krkuruza i kafe. Do Tikala, udaljenog 60 kilometara, nije bilo ni jedne neravnine i da guste, nagle tropske kiše nisu ometale vid-Ijivost bili bismo zajedan sat u Tikalu. Ovako smo kasno po mra-ku stigli pred drvenu rampu koja je obeležavala granicu Arheološkog nacionaltiog parka Tikal. Ralf, budući hemičar, koji meje pratio, tražio je kao i ja Džangl Lcdž hotel-bungalov, •u kome sam pre 17 godina proveo nekoliko dana. Bio sam siguran daje tada postojalo nekoliko tabli što su po-kazivale putka hotelu. Sada nisam mogao pronaći nijednu. "Senores!" doviknuo sam trojici Indijanaca koji su čučali na zemIji. "Molim vas, gde je Džangl Lodž?" Pogledali su me tupo. Da li je moj španski bio nerazumljiv ili su oni znali samo neki od 16 indijanskih jezika koji se još i danas govore u Gvatemali? Oprezno sam dodao gas i datsun je polako krenuo dalje,

Tamnoplavi kišni oblaci doneli su brže nego inače najtamniji nn'ak. Tu i tamo, kroz uske prozorske otvore, tinjale su crvenka-stom svetlošću sijalice, ispred siromašnih koliba čađile su uljane baklje. Prijatan miris drvenog uglja doproje do nas. Automobilje iznenada poskočio na seoski put, okrenuo sam ga i poterao iz-među visokih prašumskih stabala ceibe )* premajednom svetlu. Na tremu svoje di-vene kolibe neki starac pušio je lulu; nije mu smetala kiša koja je vredno dobovala po krovu našeg automobila i koja je put brzo pretvarala u baru. "Molim Vas, gde se nalazi Džangl Lodž?" upitao sam na španskom a onda i na engleskom. Staracje odmahivao glavom kao da odgo-vara, ali odgovor nije davao. Iz bledog sećanja pojavila mi se slika malog brežuljka na kojem je stajao DŽANGL LODŽ.

• Brojevi sajednom zagradom upućuju na napomene, a sa dve zagrade nabibli-ografske podatke na kraju knjige

Ujutru se pokazalo da nekada dsti Džangl Lodž viSe ni spolja ne pre.dstavlja nikakvu atrakciju Put pod našim točkovima pretvarao se neverovatno brzo u potok. "Voda stiže odozgo", pokazivao je Ralf svoju duhovitost, aja sam krivudao po potoku. Dokje datsun stenjao preko kamenja i kore-nja gore - dole, svetlo fara najednom pređe preko zapuštene drve-ne table sa crvenim natpisom DŽANGL LODŽ. Auto je posrtao izmedu grmlja i di-veća. Ovde negde skrivali su se bungalovi i glav-na zgrada. Parkirao sam se i isključio farove. Pošto su se oči navi-kle na tamu, ukazala nam se neosvetljena, izdužena kuća, pokrivena likom i palminim lišćem. Iznutra su se čuli muški glaso-vi. Pomalo zastrašujućim glasom viknuo sam "Halo" i. "Buenos tar-des". Koraci. Na vratima škljocnu upaljač i upali se sveća. Oba plamena svetlucala su prema nama, zaslepljivala nas i osvetljavala našalica. Čovekkojijevišeličio na orman ispitivao mejeprijate-Ijskim pogledom. "Bienuenidos, senorvon D/fnz"^en?"Pogledao meje skorokao poz-nanika. "Bienvenidos, Don Eric!" rekaoje grdosija tamnim, tako mi se učinilo, malko melanholičnim glasom. Zasvetli džepnalam pa. Pogledao sam u pošteno lice dugog, uskog nosa; bioje to čovek možda pedesetih godina, nosio je smedu, žutocrvenu kariranu pamučnu košulju preko preuskih zelenih somotskih pantalona koje nisu bile oprane čitavu večnost. "Odakle me poznajete?" Dok smojoš stajali pod krovom od like, po kojem se slivala kiša, grdosija se predstavi: "Ja sam Julio Chaves. Molim, zovite me samo Julio." Izgovaraoje "J" kao tvrdo, oštro "H". "Smem li Vas zvati Don Erik?" "Zovite mejednostavno Erih", dozvolio sam mu, ali ineje on i ka-snije zvao "Don Erik". Objasnioje odmerenim rečima daje Gva-temalac evropskogporekla i daje po struci inženjer niskogradnje, da gaje njegova arheološka pasija nagnala da godinamaproučava Tikal i dmge centre Maja, da su mu poznata sva španska izdanja mojih knjiga te daje u njima video fotografije i mene sinoć na Kanalu 3. "Zašto nigde nema svetla?" "Zbog moskita"*, slegnuoje grdosija malo rezignirano ramenima, alije brzo reagovao kada sejedan smedi insektveličine hrušta za-leteo u moju kosu; udario me je po glavi svojom ogromnom ru-kom. "Pardon!", rekao je, bacio moskita na kišu i uz Ijubazan pokret uveo nas unutra. Jedan od trojice Ijudi, koji su bili kod Ju-lia, zapalioje starinsku lampu. "A gde su gosti?", upitao sam i brzim pogledom konstatovao daje nestalo nekadašnjeg sjaja. "Osim nas ovde nema nikoga. Ovde noćijoš samo onaj komejeto jedina mogućnost", rekaoje Julio.

U ono vreme DŽANGL LODŽ bioje nov hotel. U njemu su stanovali arheolozi, studenti i turisti; otkadaje asfaltni put spojio Tikal sa Floresom turisti uzimaju prenoćište u lepim gi-adskim hotelima, a arheologa više i nema, jer su iskopine u Tikalu postale retke. Nenastanjeni hoteli svuda u svetu propadaju mnogo brže nego što su gradeni. U tropskim, kišnim šumama zub vremena nagriza *Vrsta krupnih komaraca u tropima, koji prenose razne zaraze bolesti. brzo sve što se može uništiti. U DŽANGL LODŽU mreže protiv mo-skita na prozorima bile su sada izbušene, dušeci skupa sa poste-Ijinom vlažni a tuševi su curelijadnim, oskudnim mlazom. Sa Juliom i ostalima sedeli smo u "trpezariji" oko sveće. Neštoje počelo drndati; negde se uključio generator, upalile su se gole elek-trične sijalice. Ukazao se ambijent koji bi Alfreda Hičkoka stimulisao na drama-tično umorstvo! Mutna svetlost. Za stolom šest Ijudi, iscrpljeni, trojica od njih, neobrijanih brada, natežu naizmence flašu s ru-mom. Na zidu, iza čelične kase, vise zarđali ključevi od soba i požuteli kalendar nekog osiguravajućeg društva od pre tri godine. Veliko žuto platno, na kome sejoš uvek raspoznaje slikajedne ste-le Maja, deli dugaCku prostoriju na dva dela. Mnogo praznih, smeđe obojenih stolova. Između zidova i tavanice rupa za ulaz svežegvazduha i za nesmetanu posetu svih mogućih insekata. Mo-skiti zuje oko nas, dodiruju svojim rilcima zidove, podi stolove, da bi se zatim s uživanjem zaustavili na Ijudskom telu. Jedna indijanska devojčica - gde li je mogla dotada biti? - sei'vira juneće šnicle sa suvom rižom. Izgladneli, prihvatamo se. U nevolji pas i muvejede. (Kad sam sejednog od narednih dana našao u kuhinji, pozlilo mije. Među kolonama muva i mrava stajali su ko-madi mesa, voće, povrće na stolu, lonci i tepsije zagađeni od stvrdnute prljavštine. Četiri dana hranili smo se u Tikalu orasima iz konzerve i pili kolu). Julio i bradonje odneli su naš prtljag u bungalov broj 3. Dogovorili smo se da ustanemo u devet sati ujutro, štoje bilo prerano, jer si-gurno nećemo brzo zaspati. Na tesan, plesnivkrevet onako umor-ni mogli smo sejoš i naviknuti, ali sporazum sa moskitima nije se mogao postići. Zalepio sam propuste ispod vrata i i-upe na prozor-skim rešetkama lepljivom trakom, koju u te svrhe u velikim rolna-ma uvek imam u prtljagu, ali to nije pomoglo protiv stenica i sličnih parazita koji sn već bili u prostoriji te su nas ove odvratne životinje grizle po obrazima, butinama i plemenitim mekim delo-vima. Izgledaloje da posebno vole švajcarsko meso. Navukli smo farmerke i na člancima ih vezali pertlama od cipela. Napolju su opet larmale noćne životinje iz džungle. Ubitačno i trajno probijaloje naše bubne opne ono-.-. uuurh-... uuurh......tako daje glava pucala od bola. Bube su udarale i pucketale po rešetkama na prozoru. Da li smo uopšte spavah"? Akoje-smo, biloje to samo na momente dok smo bili pod narkozom od umora. Ustali smo s prvim svetlom dana, doručkovali orahe iz konzerve, odvukli krute, umorne noge i uz velike muke pošli smo za Tikal koritomjučerašnje reke, koja se opet pretvarala u put,

Tikal, najstariji grad dubodoline Maja

U ovim ranimjutarnjim časovima Tikalje izgledao kao grad du-hova. Iznad centralne akropole obavijaoje sivi veo vrhove pirami-da. Gušteri su bežali pred nama. U grmu je zveckala zmija zvečarka koju smo oterali sa nekoliko kamenica.

U ranim jutarnjim Casovima Tikalje izgledao kao grad sablasti

Tikalje najstariji grad Maja; otkriveni su podaci koji sežu u 8. vek pre nove ere. Stari Rimje osnovan 753. pre n. e. Izuzev ovih poda-taka, prostranstvo Tikala prednjači pri svakom poređenju sa ne-kim drugim velikim gradom iz starog vremena. . Oblast koju je vlada Gvatemale proglasila Arheološkim nacional-nim parkom Tikala obuhvata 576 kvadratnih kilometara. Ova ogromnapovršinabilajeprostorzaizlaganjerelativnomalogbroja iskopanih ruševina, koje su danas zarasle u korov, a predstavljaju svedočanstvo o nekadašnjim "modernim" zdanjima. U "sitiju" jed-ne zone rusevina na 16 kvadratnih kilometara smešteno je oko 3000 građevina, a neke od njih su iskopane: stambene zgrade, pal-ate, službene rezidencije, terase, platforme, piramide i oltari - sve povezano asfaltiranim ulicama pored kojih su se nalazili tereni za igre s loptom. Radarski snimci iz aviona izneli su na svetlost dana i poteze kanalizacionog sistema, te sistem navodnjavanja koji se protezao preko čitavog poluosti'va Jukatan. Ova infrastruktura vodo voda bila je potrebnajerTikal neleži niti najezeru niti nareci, kao što su bili potrebni i ogromni rezervoari za akumuliranje vode, koji su građeni po projektu i odkojihje do sada otkriveno sedam u unutrašnjoj a tri u spoljašnjoj zoni. Strucnjaci pretpostavljaju da se broj stanovnika, u vreme Hristovog rođenja, kretao iz-među 50 000 i 90 000 - broj koji odgovara razmerama metropole i koji će se s novim saznanjima zasigurno povećavati. "Zaštoje Tikal izgrađen ovde, u bednoj džungli, a ne na obalamaje-zera Peten-Ica, kojeje udaljeno samo 40 km odavde, Don Erik? Možete li mi reći zašto baš ovde?" Don Erik to nije znao. "Možda slučajno...", rekao sam da bih ozno-jenom grdosiji bilo šta odgovorio. Julioje besno prešao smeđom nadlanicom preko znojavog čela. "Glupost! Ovde nema slučaja! Tikal je matematičkoasti'onomski monstrum..." Juliaje hvatala njegova karakteristična govorljivost.

Hram IV- strma piramida, visoka 70 m "Pa šta? Ima mnogo zgrada koje međusobno leže pod pravim uglom. Šta je u tome čudno?" Prišao mi je skoro preteći: "Imate li kompas?" Izvukao sam ga iz kofera za kameru. Julioje zauzeo odmerenu poziciju; kompas je mirovao u njegovim ogromnim šapama. Ohrabrio meje pogledom da zavirim na crvenu kazaljku, kojaje stajala fiksirana u pravcu severa. "Možete li pronaći ijednu piramidu, kojaje usmerena prema seve- ru, jugu, istoku ili zapadu?" upitao je Julio. Pogledao sam preko crvene kazaljke na ivice piramida. "Ne", odgovorio sam. Julio se nadmoćno nasmejao:"Dobro. Onda se popnimo na hram I!"Nabacili smo kamere na ramena i poslušno krenuli za grdosijom. Julio se okretno dokopao prve stepenice hrama; poslednjih godina Hramovi I, III i IV stoje međusobno pod pravim uglom

Jutarnji zraci napuštaju kupolu hrama 1

on se često, s kompasom u ruci, uspinjao gore, a za nasje ovo bilovratolomno planinarenje. Stepenice su bile visoke do kolena i tako strmo poređanejedna za drugom da sam se morao setiti penjanja uz strme planine naše Švajcarske. Pod nama se nalazilo travom obraslo dvorište, ograđeno piramidama i hramovima. Petvrednih turista, za svaki slučaj ogrnuti šarenim kišnim kabanicama, bili su sada maleni poput radnih mrava kojimaje njihovalenja kraljica dala zadatak da fotografišu sve stele, tekamene predmete oko čijegse nekadaš-njeg značenja još uvek prepiremo. Stajali smo bez daha na krovu, najvišoj platformi piramide koju arheolozi nazivaju hram I. Ovde gore okruživao nas je vazduh rasadnika i magično jasan zvuk moskita. Onih petturista podigoše glave i zagledaše se u nas. Jedan doviknu: "Kakoje tarno gore?" "Glupo pitanje", promrlja Ralf i odvrati: "Skoro kao na Materhor-nu!" On se cvrsto držao za masivni čelični lanac, koji je za svaki slučaj bio dobro pričvršćen. - "Ko se odavde sunovrati, taj više ne ustaje, zar ne, Don Julio?" "Prelomi kostiju se leče", odgovori Julio s oklevaiyem. "Goreje pa-sti sa hrama IV, sa 70 metara. Prošle godine sunovratila su se dvo-jica turista i jedan vodič i svi su poginuli". "Na Materhornu poginu godišnje četiri planinara", zadrža se Ralf na domaćim podacima. "Sa patikama na nogama!" dobacihja, jer sam upravo mislio na to koliko bi se ovde lakše veralo u patikama. Julio dođe do reči: "Don Erik, pogledajte preko na hram V! Da U stoji pod pravim uglom u odnosu na hramove 1 ili IV?" Mi smo stajali na hramu I. Posmatrao sam stepenice i bočne stra-ne, pogledao pravo preko na hram V, zatim na udaljeni hram IV. Kompasje pokazivao ono što sam ija video: hramovi IV, 1 i V for-mirali su pravougli trougao. Štaje tu bilo uzbudljivo? Zašto oni ne bi mogli biti i slučajno međusobno sagradeni pod pravim uglom? To sam i rekao. "Ne radi se o tome", posavetovao meje Julio. "Uverili ste se da ni-jedan hram ne leži na nekoj od četiri strane sveta. Isto tako, videli ste da hramovi IV, 1 i V čine pravougli trougao. U kom smeru od-stupaju kraci kod hramova V i 1 od smera sever-jug?" Zabavljajući se, Julio mije pružio moj kompas. Usmerio sam ga ka hramu V: "Tako, otprilike za 15 do 17 stepeni severoistočno", izustio sam bo-jažljivo, "ali moj stari kompas možda nije sasvim tačan..."

"Pa tačno 17 stepeni!", likovaoje Julio Čeves, inženjer niskograd-nje, koji traži tačnost. "Kažem Vam: ovde ništa nije slučajno!" Nisam razumeo. Šta bi trebalo da znači ta glupost sa 17 stepeni odstupanja na severoistok? "Don Erik", obratio mi se Julio mirno i značajno. GIedao sam paž-Ijivo u njega. "Tula. Čičen-Ica. Majapan. Teotihuakan... Uzmimo samo nekoliko slavnih gradova Maja, koji su uneti u svaki turi- stički vodič. U svim mestima odstupaju ose zgrada za 17 stepeni od smera sever-jug. Je li to slučajno?" Julioje posle ove zbunjujuće izjave napravio pauzu koju ne bi bo-Ije inscenirao nijedan režiser. Meni je odjednom postalo jasno čudesno saopštenje. Julioje hteo dokazati da u pozadini svih me-zoameričkih kultnih centara stoji projekatkojije unapred odre-dio unificiranu gradnju njihovih objekata. Mesta koja je Julio naveo kao primere građena su u različita vremena, ali su se njihovi graditelji i arhitekte držali tajanstvenih, obaveznjućih predanja. Čudno.

Monumentalne relikvije

Postojijedna nepobitna činjenica - hramove i piramide nisu gra-dili dalekovidi graditelji kao objekte za fotografisanje turistima 20. veka. Sve su drugo pretpostavke ili spekulacije. Od samog početka tamo su stajali hramovi i piramide a danas su tu njihove ruševine. Nema sumnje da su projektanti Tikala raz-mišljali pri izboru gradilišta, kada su - ne slučajno - upravo ovde raskrčili šumu. Svaki graditelj najpre se odlučuje za mesto gradilišta. Investicija koja sledi treba nečemu i da posluži. Tikalje moraobiti na zemljištu posebnog kvaliteta. Naime, isko-pine dokazuju da su mnoge "nove građevine" zidane na starijim temeljima, daje dragoceno zemljište stolećima prekrivano novim gradnjama - onako kako se to na Manhattanu stalno radi: soliteri se ruše, a na istim mestima grade se novi. Zašto? Zato štoje centar Manhattana zauvek fiksiran u isplaniranim kvadratima. Gradskojezgro Tikala moraloje biti, iz dosad nepoznatih razloga, utvrđeno nekom zemljišnom knjigom. Izuzeci su važili samo za piramide: one su građene na devičanskom tlu, dakle, bile su tu od samog početka i preživele su propast razvijenog glavnog grada Maja. Piramide su imalejedinstven značaj. Kakav? Do sada nije došlo nido kakvog uverljivog slaganja u pogledu jedinstvene nameneovih kamenih divova.Dali su to bile opservatorije? Zašto onda toliko njih najednom mestu? Jesu li to bile grobnice? Tu i tamo pronadene su grobnice u pirami- dama, ali čak i kraljevima i sveštenicima sigurno bi se zidali veličanstveni i dostojni nadgrobni spomenici skromnijih razmera. Pre svega: da su to bila mesta za očuvanje grobova, onda bi trebaloočekivati da se u svim piramidama pronađu grobnice. Da li su to bile škole različitih smerova? Neverovatno, skoro isk-Ijučeno. Tamo gde bi podučavali docenti, studenti bi trebalo da uče. Na krovu piramida za to ne bi bilo dovoljno mesta. Da li su ti, do dna masivni kameni tornjevi, bili žrtvenici u kojima su svešte-nici groznim ritualom vadili srca iz tela robova i darivali ih bogovi-ma sunca? U vreme kada su nastale piramide Tikalajoš nije bilo žrtvovanja Ijudi; o njima postoje dokumenta tek iz vremana sa početka naše ere.

Tikal je morao biti sagrađen na građevinskom zemljištu posebnog kvaliteta.

Osim toga, ne bi, pogotovo za žrtvovanja, bilo potrebno toliko kla-nicakolikoje piramidakoncentrisano u Tikalu. Arheolozi sauni-verziteta u Pensilvaniji, SAD, kojima treba da zahvalimo za iskopine u Tikalu, registrovali su samo u centralnoj zoni preko 60 ostataka piramida i ocuvanih piramida svih veličina, sve do naj-više piramide-hrama, visine 70 metara. Da li su ph'amide bile obelezja vladarskih porodica? Jesu li one svojim. različitim dimenzijama izražavale značaj i moć porodica? Ova pretpostavka mogla bi nešto značiti. U Tikalu su pronađene stele vladara. Da li su oni sebi dozvoljavali luksuz gradnj e pirami-da, jesu li istovremeno morali biti vrhovni sveštenici sa dobrim poznavanjem matematike, astronomije i

arhitekture, koji sii se držali nekih nasleđenih - njima naređenih projekata? Astronom-ska orijentisanost "vladarskih sedišta" više se, naime, ne osporava. Pitanje nad pitanjima: da li su pod piramidama sahranjivani stari, pravi bogovit? Da 1i su saiiranjivani skupa sa svojom opremom, ko-joj su se čudili prastanovnici, i sa lajanstvemm alatima? Da li su u takozvanim svešteničkim grobovima sahranjivani samo stražari i zaštitnici bogova, Gni raudraci koji su narod dovde doveli i ovome ga naučili? Jesu. li bogovi tražili masivne kamene "dvorce" koji će nadživeti njihovo doba i biti putokazi budućim generacijama? Ovakve spekulacije treba najpre pobiti. Do sada niti ispodjedne pi-ramide nisu pronađeni stubovi do centra građevine! Stubovi bi morali da idu toliko d uboko u zemlju koliko se piramida diže iznad nje. U muzeju u Leydenu, u Holanđiji, čuva sejednapločica ođ žada-u stručnoj literatm-i naziva se Leydenska pličica. Ona spada u naj-starije nalaze iz Tikala. U njoj je uresano 15 glifa - znakova koje su upotrebljavali Maje. Posle jednog imena što se ne može pročitati. stoji: "...spustio se dole vladar nebeske porodice Tikala..." Ne'beska porodica? Koji se vladar spustio? To su pitanja koja moraju ostati bez odgovora, ali koja ipak do^voljavaju zaključke. Graditelji Tikala savladali su već ondajedno koinplikovano pismo, imali su perfektan kalendar. Svi narodi koje poznajemo, i-azvijali su se polagano, sticali su polako svoja znanja i sposobnosti, proširi-vali ih i upoipunjavaii. Nikada čoveku ništa nije palo s neba. Ili ipakjeste? Tikal je bio sakralno mesto sa građevinama na prethodno određenim lokacijama. Ono što je sagrađeno, ostalo je, svakako prošireno i nikada zaboravljeno. Tikal mora da je bio magnetski privlačno mesto, nešto što bismo mi nazvali mestom hodočašća. Mestoje raslo. Na-stali su širi trgovi, više hramova, svetilišta su ukrašavana sve živo-pisnijim ukrasima. Ali ono štoje u svakoj eposi i uvek išlo uz to bilo je po položajn i smeru podređeno astronomskom zakonu, a sve i svako bioje podvrgnut zakonitostima sazvežđa. To znamo, i ništa više. Delim začudenost stručnjaka koji su na kolenima izmolili sve štoje urađeno u projektima i izvođenju. Razmuljivo je to da su Maje imale veličanstvene graditelje i svojevrsne umetnike - zanatlije. Razumljivoje i to što su oni bili sposobni da svoja, do oblaka visoka zdanja izgrade bez tuđe pomoći. Sve ovo prihvatajući, postavljam pitanje kako su nastale i odakle poticu sve te sposobnosti. Ovo pitanje s osećanjem stida stavljamo ad acta. "Ono što se ne zna, upravo namje trebalo, a ono što znamo, možda nam i ne treba," pisao je Gete u "Faustu". Možda je govorio i o Tikalu.

Smejali bi se i sami bogovi!

Svuda n svefru fudbalska igrališta imaju dimenzije 105x70 meta-ra. Veliko dvorište izmedu hramova 1 i 11 ima 120x75 metara. Na dvostruko većoj površini od njegove, leži glavna akropola, na juznoj strani dvorišta. Konglomerat od 42 zgrade podeljen je na šest manjih dvorišta. Stotine prostorija s lukovima međusobno su spojene stepenicama i bočnim vratima; lavirint u kome se može zalutati. Niko ne zna decidirano kazati šta se odigi'avalo u tom monstruoznom kompleksu zgrada. Da li su to mogli biti stanovi sveštenika,upravne zgrade, ili možda cak spremišta "Svetih rezei-vi"? Kolo-salni red akropola, koje su smeštene kao kutije jedna u drugu, zadao je tvimačima Tikala mnogo muke oko razjašnjavanja i razumevanja. Daje kompleks bio izgrađen najednom nivou, moglo bi se mnogo toga shvatiti; ondabi se kuće, kao u saću, mogle po potrebi proširivati prostorijama, salama i prolazima. No zgrade su se redale po šest platoa, na različitim visinama, a Ijudska ruka nasula ih je tako da su postale platforme. Za toje bilo potrebno planiranje. Tu je

bila potrebna organizacija. Za takve poduhvate valjalo je imati alate i sveje to moralo imati svoju svrhu. Sve to izveoje narod iz kamenog doba. "Narod iz kamenog doba", izustio sam sam za sebe, glasno razmišIjajući, tako da me je Julio čuo. Gledao me je za trenutak zbu njeno, a onda se glasno nasmejao. Više se nije mogao savladati. Savio je ispucale smeđe ruke u levak oko usta i povikao u pravcu akropole: "Stone-age-people! Stone-age people!"* Zvonio je njegov

• "Narode iz kamenog doba!" glasni smeh, vraćao se kao eho sa piramida i iz šupljih i praznih prostorija akropole. Julija je zabavljalo to što su salve njegovog smeha odzvanjale iskonskim salvama vokala. "Don Erik", obraćao mi se šapatom i osluškujući sa uživanjem, "pa smejali bi se i sami bogovi!" Naukaje dala narodu kamenog doba dominirajuću karakteristi-ku: oni nisu poznavali metale. Sve što su stvorili, njihove građevi-ne, rezbarene stele i plastični reljefi, nastaloje bez metalnih alatki. To znači da su radili zaoštrenim kostima, bradvom od bazalta, dio-rita ili okamenjene lave41 koja sejoš zove i vulkansko staklo, kao i najtvrđim kamenom. "Ipak nije moguće da verujete u takvu glupost, Don Erik," pogledao meje Julio prekorno. "Zašto ne? Do sada u Tikalu nije pronađen metal, čak nijedna ruševina, po kojoj bi se moglo zaključiti o postojanju alata za obra-du..."

42 zgrade griipisane su iw rcizličitim nivoima u šest dvorišta

Savršeno umetniiko dclo "coveka iz kamenog doba."

"A šta to dokazuje? Kada se ovde počelo s iskopavanjem, ostaci Ti-kalabili suveć preko 1000 godina ispod zemlje, zarasli u džunglu; preko njih su padale tropske kiše. Ovde, u ovom podrucju, čak i naši navodno nerđajući čelični noževi rđaju već za vremejedne generacije. Koja bi vrsta metala, izuzev plemenitih metala, pre-mekanih za obradu kamena, mogla nadživeti hiljade godina?" "Nemojte misliti samo na Tikal. Dosad se ni ujednom naselju Ma-ja nije naišlo na metal..." Julioje seo na stepenicu, pružio sam mu cigarete, uzeojejednu, stavioje u usta, ali nije ni primetio da sam mu ponudio upaljač. "Godinama sam razmišljao o tome i uvek dolazio samo dojedne mogućnosti: mora daje metal Majama bio svetinja! Možda su ga smatrali darom bogova sveštenicima i naučnicima i čuvali ga, čak i skrivali. Sveštenici su, međutim, znali - dato imje i to od bogova

Fino rezbarenje - bez metalnih alata?

Dečija igračka Maja, pronađena u Jalapi - ovde točkovi nisu bili samo poznati nego su se i koristili. - šta se sve može napravati od metala - bođeži, mačevi, štitovi i druga ubilačka oruđa. Oni su, takođe, znali daje narod bio pod jarmom, da su gaterali na rad po gradevinama. Ovakav život na-roda pod stalnim pritiskom, mogao bi dovesti do ustanka, revolu-cije. Zbog toga su mudri sveštenici sprečavali da metal dođe u ruke ugnjetenom narodu. Uprkos tome, tvrdim da su mnoge Ma-je posedovale metal! Zar to ne dokazuju fini kamenorezački rado-vi? Zar se to moglo napraviti kamenom po kamenu, zaoštrenim kostima po kamenu? Don Erik, pronadene su divne glave, mode-lirane od kremena. One su se morale obradivati metalom. Isto ta-ko i iskićeni točkići!"

"Točkići?", prekinuo sam ga i iskoristio kratku pauz;u da mu pripalim cigaretu. "Ja sam svuda čitao da Maje nisu poznavale točak!" Julio je uvukao dim i izbacujući ga, rekao:

Zupcanici Maja - fotografisano u Kopanu. "Onda iditejednom u Museo de Arte Prehispanico v. Oaksaka! Ta-mo možete videti točkove od kremena! A u antropološkim muze-jima u Meksiko Sitiju i Jalapi u vitrinama stoji dečija igračka s točkovima! Nekakav pas vuče kolica... Sveje to nadeno na naseo-binama Maja." Julioje dopunio i potvrdio moja saznanja. U Kopanu, gradu Maja u Hondurasu, fotografisao sam zupčanike kao dokaz postojanja nekadašnje tehnologije. Nažalost, zupčanici iz Kopana dangubili su na uglujednog velikog trga. Pred kamerom su mi se ukazali i zupčanici sajasno vidljivom glavčinom točka. Još sam pročitao i kratak tekst o tome kako su Maje poznavale točak ali ga nisu koristile. To bi čak i bilo ubedljivo, da nije bilo ulica...

Ulice kojima se nije vozilo?

Od Tikala vodi kroz prasumu pet puteva sa čvrstom podlogom. Ovi putevi, s površine presvučeni svetlim asfaltom, označeni su u literaturi kao putevi za verske povorke i ceremonije.

Iznenađujućeje šta sve arheologija koristi kao pojas za spasava-nje ne bi li održala •u životu neprihvatljiva mišljenja naučnika! Na osnovu snimaka iz vazduha, naime, odavnoje dokazano da su gradovi Maja bili medusobno povezani velikom mrežom puteva. Njih 16 (!) počinjaloje i završavalo u Kobi, na severu današnje sa-vezne države Kintana Ro. Jedan put vodioje u dugačkom luku pored Kobe za Jaksunu, malo mesto nedaleko od najznačajnijeg lokaliteta ruševina Čičen-Ice. Snimci iz vazduha pokazuju svetle trake u tamnozelenoj vegetaciji džungle; oni navode na pretpo-stavku daje put dužine 100 kilometara vodio od Kobe do Jakšuna, preko Či5en-Ice, sve do Majapana i Uksmala. To bi bila vazdušna linija od 300 kilometara! Snimci iz vazduha pokazuju i put kojije išao od Zibilčaltuna ispred Merida, glavnog grada Jukatana, sve do istočne obale Karipskog rnora ispred osti'va Kozumel. Izgleda da su putari imali zadatak da grade pojedinstvenom modelu: svi putevi obloženi su lomljenim kamenjem i presvučeni oblo-gom otpornom na atmosferske uticaje. Put Koba-Jaksuna širokje deset metara - poprilično za verske povorke: 15 osoba moglo bi pe-vajući hodatijedna pored druge. Sto kilometara puta podeljenoje na osam idealno ravnih deonica, odkojihje najduža36kilometara; na kraju svake deonice put me-nja smer. Istraživanja kažu da Maje nisu imale kompas. Kako su onda trasi-rale puteve? Kojim su geodetskim instrumentima raspolagali? Da li su ravnali puteve prema vatrama ili dimnim zavesama? Terenje u ovoj oblasti ravan kao tepsija i k tome obrastao naj-gušćom šumom; nemabrežuljaka sa kojih bi se mogli davati znakovi.Vatra koja bi plamsala u mračno-zelenom gustišu ne bi se mogla videti s velike udaljenosti. U jednoj diskusiji neko od učesnika re-kaoje da bi se mog1o raditi o sasviinjednostavnom rešenju proble-ma: Ijudi su mog1i rastegnnti konopac i put obeležiti stubovima. Sva predložena rešenja pretpostavljaju da su već bile trasirane šumske staze kroz prašumu! Naime, tek tada bi se mogli postav-Ijati znakovi, videti svetlost vatre i rastezati konopci. Trebalo je najpre odrcditi fiksne ciljeve i do njili izvući tačne pravce. Dabi se kompletirao spisak bosinislenili pokušaja objašnjenja, pomenimo još i argument da su Maje trasirale svoje puteve prema zvezdama. One se vide samo noću, menjaju mesta, a dve trećine godina uopšte se ne vide u ovom tropskom, vlažnom podrucju. One se čak ne mogu ni prebrojati, a kamoli da se po njima mogu meriti trase. Za onekoji pričaju prazne priče, unosim ovdejednu ispravku: na tlu ravnom poput tepsije postojala su, tu i tamo, mala udubljenja, a u njima upusti, verovatno za slivnike. Maje su nivelisale svoje pirteve, gradile su, tamo gdeje bilo potrebno, lučne podvožnjake i podizale puteve do 5 metara u visinu. Za ceremonijalne puteve ne bi bila potrebna takva ulaganja; hodočasnici bi i bez primedbi prelazili preko neravnina. Ali - putje poravnat i planiran! Kada nas danas zaustave radovi na putu imamo priliku da po-smatramo ogromne valjke kako pod velikim pritiskom ravnaju podlogu.

Točkovi! Točkovi! Snimljeno u Antropološkom muzeju u Meksiko Sitiju. Na putu Koba-Jaksuna pronađenje dvodelni valjak, težak pet to-na! Dugačakje četiri met.ra i nema u sredini glavšinu točka, ali se, da budemo precizni, može porediti sa kakvim snažnim valjkom. Potpuno ludilo! Jedan narod iz kamenog doba odvalioje ogroman komad stene i od njega napravio valjak dugačak četiri metra, ali točak - točakje poznavao, samo ga nije koristio! Zašto su, zapravo, Maje nivelisale puteve, ako se po njima nikada nisu kretala kolica s točkovima? Zašto su putevi u močvarnom po-dručju građeni na tako solidnim temeljima, dajoš ni danas nisu utonuli? Ako to već nije bilo vozilo na točkovima, šta se onda kre-talo po majstorski građenim putevima?

Točkovi! Točkovi! Točkovi! Snimljeno na "Vozarskom groblju" u Kopanu. Točkovi s osovinom!

Saonice sa drvenim salincima? Oni bi utisnuli ogrebotine u asfal-tu. Da li su klizali poput kakvih pustinjskih jedrilica? Teško, jer i one bi morale koristiti salince - ili točkove. Da li su po putevima go-nili teretne ili vučne životinje, a oni trčali za njima? Po mišljenju naučnika, Maje nisu poznavale ni teretne ni vučne životinje. Možda su išli vazduhom, leteli? Za to im ne bi bili potrebni putevi. Da li sam prevideo praktičnu •upotrebu mreže puteva? Da li mi je - kao i svim arheolozima - nešto tu promaklo?

Razgovor nad krovovima Tikala

Sedeli smo visoko gore, najednoj piramidi. Sunceje nemilosrdno grejalo i peklo sva mesta po telu koja nisu bila pokrivena odećom, •uprkos ulju za sunčanje što meje štitilo i među glečerima. Po ve-likom dvorištu gurale su se grupe turista, od objektiva kamera od-bijala se sunčeva svetlost, snimci nisu uspevali. "Sta mislite, Julio, zašto su Maje gradile puteve?" Skoro ozlojeđeno, kao daje već i samo pitanje povredilo neki tabu, odgovorioje Gvatemalac Julio Čaves:

"Za bogove!" "U čast religije..." "Za bogove!", insistiraoje Julio. "Oni su imali vozila! Dakle, oni su pokazali vladarima Maja kako se grade putevi, a moćni vladari skupili su.gospodare robova da bi ostvarili planove". "Nigde nisu pronađeni ostaci božanskih vozila, nema 6ak nijedne slike!" "Mi čak ne zhamo ni šta predstavljaju reljefi. Na nadgrobnoj ploči u Palenkeu moglo bi se raditi o božanskom vozilu. Tamo se vide znakovi koji predstavljaju boga kako puši i sedi u nekom narna sa-svim neznanom vozilu. Na osnovu činjenice da sačuvana umet-nost Maja ne prikazuje točak, mogu zaključiti samo kako je točak bio sveti objekat". "Putevi su nastali u sasvim drugo doba, a bogovi su ovde bili samo na početku epohe Maja, možda čak i ranije, za vreme njihovih predaka." Nekoliko turista se, kašljucajući, uspinjalo na piramidu. Držali su se za čelični lanac. Julio nije dozvolio da se razgovor prekine: "Dobro, Don Erik, neka su bogovi bili ovde samo na početku, neka su nestali, ili neka su sahranjeni pod piramidama. Dovoljnoje što su bili animirani samo pri izgradnji jednog puta. Maje iz kasnijih epoha sledile su taj primer, gradile su put za putem kao uspome-nu na bogove, u čiji su povratak bili uvereni. Tog dalekog dana X oni su se pripremili, i gradili su puteve, piramide i hramove." Julio je govorio strasno poput Abrahama e Sankta Klara, najubedljivijeg propovednika baroka. Setio sam se linija na pe-ruanskoj visoravni Naske, koje su Indijanci, prema mom mišlje-nju, izvukli po tlu za dan povratka bogova, kao signale što se vide samo sa velike visine. Postalo je tesno na mesfru gde smo sedeli, na visokoj pirarnidi. Oko nas su se čuli jezici raznih zemalja. Amerikanci, još više Ja-panaca, čak i Evropljani. Pozivi u posetu visokim dvorcima Maja već godinama su atraktivni. Po oglasu za putovanja u ogra-ničenim grupama, sa kojima sam i ja putovao u Srednju i Južnu Ameriku, poznato mi je koliko se brzo rasprodaju ta mesta. Izvukli smo se iz gužve; ove ulice nosile su imena slavnih istraživača koji su bili u Tikalu. Ovdeje Ulica Modsli po Alfredu Persifalu Modsliju, kojije posetio Tikal 1985, Ulica Maler i Ulica Tozer, po Teobertu Malem i Alfredu Martsonu Tozeru, koji su bili ovde početkom veka, Ulica Mendez, po Modestu Mendezu, koji je 1848- na ruševinama Tikala nastavio svoja istraživanja. Vizuelni utisci bili su tako snažni da sam zaboravio na onih 70°C, kolikoje iznosila temperatura u kolima. Julio i Ralfsedeli su na platformiteretnjaka i hladili se strujom vazduha. Film grandioz-nih prizora nije se prekidao. Dvojne piramide, koje nisu imale na krovu hramove, nadirale su pred stubovima piramida, čiji su iskopani vrhovi izvirivali iz zelenog rastinja. Sto pedeset jedna stela stoji u Tikalu, uglavnom na velikom dvorištu ispred akro-pole. Iz zgrada, koje su uvučenejedna u drugu, strčalo je ogromno prašumsko drveće snažnih, zelenih kupola; cvećeje rasipalo svoje

. Grupe turista probudile su u Tikalu novi zivot. raskošne sjajne boje. Sa smeđe-sivih stela gledaju nas lica vladara i glave bogova. Često smo se zaustavljali, penjali se na kamenite uzvisine, ostatke zgrada što su pale kao žrtve vremena. Činilo nam se da Tikal, u svojoj zbunjujućoj i poštovanju dostojnoj ple-menitosti, nema granica.

Zbunjujuće putovanje u prošlost

Nakon tri dana Julioje napustio Džangl Lodž. Zakleo meje da be-zuslovno posetim Finka la Iluzione, Los Taros i Bilbao; tamo ima, govon.oje, kamenja božanskogporekla, kojejoš i danas Indijanci

Sa smeđe-sivih stela gledaju bogovi

Iz dzungle strče ponosne gradevine.

posfruju kao božanske relikvije. Ono leži unaokolo po poljima, za-pu.iteno; pojedini komadi toliko su teški da se ne bi mogli preneti ni 'ujedan muzej. Jnlio mije, čak, opisao put do dragocenih znamenitosti, ucrtao mi krsiiće na karti; tamo treba da pitamo gde se kamenje nalazi. Gvi'temalci su se usput pokazali kao Ijubazni i predusretljivi, čest'o nenamerno komični, ali su njihove informacije retko bile tačne. Vozili smo se folksvagenom, koji smo iznaJmili za ovo putovanje, kroz Pokrajinu Esquintla, poredjužnih obronakagvatemalskevi-so) •vni, ka Pacifiku. Na oko 50 kilometara od okeanatrebaloje da prh'pitamo zapiedras antiguas, kako namje preporučio Julio. U S-inta Lučia zaustavili smo se kod javne perionice. Devojke i ženc trljale su porodično rublje pod urednim krovom u bazenima koj; su se punili iz bimara. Kad se automobil zaustavio, pogledali smo prema bunarima a lepe devojke sakrile su, nažalost, gi'udi, doV- su se starije žene kikotale snebivajući se. "Gde možemo, molim, videti staro kamenje? La Iluziones, La Ta-ros, Bilbao?" Zadovoljan smeh, zatim žustro čavrljanje, a ondaje svaka seoska lepotica pokazala u drugom smeru.

"Moje darne," skupio sam sav svoj švajcarski šarm, "možemo li se odlučiti zajedan pravac?" Iz brbljivog skupa istupi pred nas odrešita crnokosa devojka. Pocrnela od sunca, u farmerkama koje su uzbudljivo naglašavaleje-dru zadnjicu, stavi ruke na bokove. Odakle mi zapravo dolalazim, htela je najpre da sazna. Ovde se ne daju informacije svakome, pomislio sam. "Iz Evrope, izjedne male, prijateljske zemlje sa mnogo brda i ze-enih livada. Iz Švajcarske!", rekao sam.

Ah, da, oseti olakšanje crnokosa, ona poznaje tu zemlju; tamo su nedavno uz obalu viđene ruske podmornice. DaEvropljani ne po-seduju pravu učtivost, ja bih se slatko nasmejao, a ovako sam ob-jasnio da se to dogodilo na švedskoj obali i da moja domovina nema more.

Crnokosa, očigledno zainteresovana za politički život u Evropi, izgledala je razočarana, ali se dohvati odmah drugog pitanja: da li Švajcarska pripada Zapadnoj ili Istočnoj Nemačkoj. Opet sam morao razočaratilepoticu: Švajcarskaje, objasnio sam, autonomna i najstarija demokratska zemlja na svetu, a onda sam brzo, pre nego štoje ovaj politički šou-razgovor potekao dalje, po-novo upitao gde se nalazi Fincas. Crnokosaje pokazala u tri smera: "Ovde, tamo i preko!" "Štajeovde?" "Bilbao. Vozite do seoskog trga, na raskrsnici skrenite desno uz-brdo, a gore - levo. Tamo opet pitajte..." "A La Ilusiones i La Taros?" "U pravcu Mazatenango, u susednom selu!" Sa ovim se već moglo nešto započeti. Na odlasku moj pogled okrznu prijatno popunjen džins i tinejdžerske grudi koje su sad opet slobodno poigravale na suncu.

Javna.perion.ica rublja u Santa Luciji.

U takvom društvu bile bi čak i nemirne noći u Džangl Lodžu pod-nošljive. Šta bi mogli moskiti? Naučilo bi se s njima živeti.

Finka, u kome, osim kukuruza i kafe, irna i neprocenjivog bogatstva U zamrlom Bilbau, kojije podrhtavao na svetlosti sunca, sreli smo jedan teški traktor. Brkatog senjora, pored kojega su sedela dva in-dijanska dečaka što su se, čim. ugledaše strance, grčevito uhvatili za svoje velike mačete, upitali smo: "Tražimo piedras antiguas\ Gde se, molim vas, nalaze?" Posle kraće pauze, u kojoj su njegove tamne oči kritički odmerava-le nas i naš automobil, zapitaoje: "Jeste li vi arheolozi?" Po spuštenom tonu njegovog glasa naslutili smo da nije imao najbolja iskustva sa arheolozima. Ne, odvratio sam, mi smo iz Švajcarske i samo bismo želeli da sli-kamo staro kamenje. Na reč "Švajcarska" njegovo se lice razvedri: "Švajcarci! Poznajem dva Švajcarca, mašinska inženjera. To su dobri Ijudi!". U sebi sam se brzo zahvalio svojim zemljacima i pokušao da shva-tim štaje brka rekao dečacima na nekom nerazumljivom dijalek-tu. Jedan od njih skočioje s traktora i uvukao se u naš auto, i dalje čvrsto stiskajući dršku mačete. Na besprekornom školskom španskom vodio nasje dečak uskim poljskim putem između plantaža kukuruza i kafe sve dok nije za-povednički izgovorio: "Ovde!" Spretno poputlasice iskočioje iz au-tomobila i stao mačetom, kroz dva i po metra visoku k'ukuruzovinu, krčiti

stazu, dok su nani dngački listovi svirali oko ušiju tako da smo u ovom gustišu s mukom uspevali pratiti našeg vodiča. Iznenada nasje p'iistio naprćd. "Tamo", rekaoje. Načinili smo ne-kolikokoraka i našli se na maloj, svetloj čistini, kojaje zapieclra an-tigua prečnika 3,5x4 m predstavljala divan zeleni kontrast prema plavkastom sjaju bazalta.

Na jeclnoj čistini našli smo "staro kanicne" ii Bilbuoa. Uz fotografiju reljefa koja sledi, želeo bih dati jedan opis. U sre-dištu mitološke scene nalazi se veliki Ijudski lik, koji pruža i-uke i dlanove nagore; jedna ruka obuhvata predmet sličan bodežu, a u drugoj se nalazi okrugao predmet, koji bi mogao biti lopta ili lobanja, ali isto tako i plod kakaovca ili bomba od stršljenova. (Maje su navodno bacale bombe od stršljenova među neprijatelje. Kako su se sami strelci štitili od opasnih uboda?) Čovek ima ha se-bi majicu kojatesno prijanja -uz telo, a opasanje širokim pojasom, o koji je zakačen konopac vezan u veliku omču što se klati zmeđu dugih nogu. Moderanje, poput majice, i muški nakit od tkane tra-ke u kojoj je izvezen lik, a koja se završava resama. Pantalone su uske kao farmerke; na nogama su do gležanja visoke cipele s pri-lično ekstravagantnom kopčom. Levo od tog muškarca stoji neko bos, ali sa širokim pojasom; čini se kao da taj neko čoveku u sre-dištu scene nešto pruža ili mu barem jasno ispruženim kažiprstom na nešto skreće pažnju. Zatim je tu, na desnoj strani kamene slikejedanbos Indijanac na sedištu, doduše sa štitom, koji žonglira loptama ili nečim okruglim, u svakom slučaju nekom stvarčicom kakvu drži i onaj drugi, moderno opremljeni muška-rac. Plastična scena okruženaje pticama, figurama, likovima i sim-boličnim znakovima. Čovek u centru nosi na desnom zglobu ruke (a mora se dobro udubiti u scenu da bi se to otkrilo) ovalan predmet. Ovaj detalj važanje stoga što su na drugom kraju sveta - u zemlji Akad i u Vavilonu na Eufratu - svi bogovi opremljeni sličnim sim-boličnim rekvizitom. Kolikoje duboko ovaj kamen mogao da seže u zemlju? Ima li on i na nevidljivoj poleđini neki reljef? Ovdejoš nije došla do izražaja istraživačka radoznalost arheologa. Na seoskom trgu Santa Lučija Kocumalguapa postavljenje, kao spomenik, sličan kamen s istovetnim prikazom. Arheologija sma-tra da su to scene ritualnog oblačenja za neku od igara s loptom, koje su bile narodni sportMaja. Ja sumnjam u ovo objašnjenjejer mi to nalaže

zdravorazumsko rasudivanje: ukras na glavi čoveka koji dominira, ometao bi igru; konopac koji visi, smetao bi pri trča-nju; široki tesni pojas steže telo, a cipele na zakopčavanje sprečava-le bi u igri potrebne okrete; osim toga, ne može se ni zamisliti kakva igra s loptom u kojoj bi igrači nosili šiljato oružje. Ovo oružje nalikuje onim predmetima što se vide na statuama bo-gova u Tuli, glavnom božanskom gradu carstva Tolteka. Iz tla na kome smo stajali iskopane su 1860. godine, za vreme ra-dova na raskrčivanju, predivne stele. Vlasnik zemljišta stigaoje do Austrijanca dr Habela, kojije 1862. putovao kroz Meksiko teje po-setio i ovo mesto; onje načinio prve crteže stela, kojeje pokazao prilikomjednog boravka u Berlinu direktoru Kraljevskog muzeja za etnologiju dr Adolfu Bastianu (1826-1905). Bastian je posetio Santa Lučia Kocumalguapu 1876. i od vlasnika Finke otkupio sve do tada pronađeno kamenje, kao i sve buduće iskopine, za berlin-ski muzej. Tako se danas u zapadnoberlinskom Etnološkom mu-zeju može videti osam stela. Prema ugovoru iz 1876. Muzej polaže pravo i na kameni reljefsa čistine u kukuruznom polju, ali se an-tikviteti sada ne smeju izvoziti iz zemlje. Zemlje Srednje Amerike

Reljef koji sam opisao postale su ponosne na svoju istoriju; da su svoje neprocenjivo bla-go umeli ceniti pre no štoje vremenom opustošeno, njihova ladost zbog identiteta koji im je donela istorija naroda sada ne bi bila po-mućena. Stele u berlinskom Etnološkom muzeju trebalo bi da veličaju kul-tne scene iz igre s loptom: bogu sunca pobednik pruža srce. Kak-vom se bogu sunca ukazuje ova čast? On je predstavljen kao stvorenje s kacigom, kojeje sišlo s neba i kojeje okruženo snopom zrakova. Lapidarno katalogiziranje - bog sunca - nije dovoljno. Izrazimo se savremenim žargonom: treba se

zapitati ko je predstavljen kao "bog sunca", kakvo mesto po rangu zauzima u predanjima onih koji sn ga predstavili na reljefu, kao i na osnovu čega je bog sunca mogao zahtevati srce kao najveću žrtvu. "Želite li da kupite kamenje?", upitaoje traktorista kada smo mu doveli dečaka nazad. "Ne, hvala", rekao sam. Onaj kome na granici otkriju antikvitete u prtljagu, znao on za njih ili ne, plaća kaznu i nema nikakvu šansu da čoveka iz kukun.izišta kraj Santa Lučia Kocumalguapa postavi uFeldbrunu kod Soloturnau mojoj bašti. DrBastianje 1876. i sam imao skoro nerešiv problem prilikom prebacivanja preteških stela, iakoje država odobrila ovaj transport. Tada su dvainženjera našla rešenje kako da se gromade neprohodnim putem prebace do luke Sen Zoze, udaljene 80 km: stele, koje su imale reljefsamo najednoj strani, presečene su po dužini, a poleđinaje radi smanjenja težine izdubljena; ravneJoš uvek teške ploče pričvršćene su na volovsku zapregu; pri pretovarujedna stela se prevrnula i potonula na dno luke gdejoš i danas leži. 1 narednih dana odbijao sam sve ponude "starog kamenja". Ona crnokosa devojka nije nam dalatačn-u informaciju; naime, re-klaje da se Finka la Iluzione nalaze u susednom selu. Traktorista je znao daje to odmah izvan mesta i da treba na seoskom trgu pi-tati za put koji vodi direktno tamo. U hladovini, na stepeništu crkve iz doba španske kolonije, tri Indi-janca igrala su karte. Na našfe pitanje o putu prišao mijejedan od njih lukavo se cereći, s namerom da mi proda "staro kamenje". Ništa me ne bi moglo namamiti da uzmem kamenje kojeje bilo sa-mo pogodne veličine. Bez mikroskopa i bez dovoljno znanja ne

Tri primera na stelama u berlinskoin Etnološkom muzeju: Bogovi silaze s neba! može se naslutiti da lije nešto stvarno staro ili samo "staro" izgleda, a u stvari potice iz nove proizvodnje. Domaćini obrađuju kamenje da izgleda kao staro. Još uvek talentovani za umetničke zanate, urezuju u kamenje mitološke scene prema davnašnjim uzorcima, stavljaju ga zatim u žar drvenog uglja gde odstoji u pepelu, posle ga četkaju četkama za cipele, a onda ostave nekoliko dana nakiši. Ta-ko ovde uspeva - osim kukuruza i kafe - i "staro kamenje", koje le-teći turisti tako rado uključuju u svoje zbirke trofeja. Tamo preko sedeo je policajac pod stablom meskita sa šarenim lišćem i plodovima sličnim rogaču, koji služe kao stočna hrana. Ka-da sam mu prišao ne bih li konačno dobio, recimo, službenu infor-maciju, taj mladi uniformisani čovek ustaoje i izvukao iz džepa na grudima zviždaljku s kuglicom, možda da bi nam pokazao kako može dozvati i pojačanje. Da lije on znao gde se nalazi naše odre-dište - to se nije moglo dokučiti iz njegovog zafrvorenog izraza lica; za svaki slučaj uputio nasje na svogkolegu; ovaj je saslusao naša pitanja i bez reči nas prosledio komandantu u susednoj prostoriji, Ljubazno ali odlučno zahtevaoje šef da pogleda moj pasoš i kritički je posmatrao svaki od mnogo graničnih pečata. Za koga li me je smatrao? Za lovca na antikvitete? Službeni izraz njegovog lica po-staoje Ijubazniji kada je pri prelistavanju video švajcarski krst. Meni nerazumljivim dijalektom naredio je mladom

bojažljivom regmtu da nas odvede u Finka la Ihizione. Usred vožnje mladić od-jednora ispmži ruku u vidno polje tako da samjedva uspeo da za-kočim. Naš auto se zaustavio pred kapijom od kovanog gvožđa. "La Iluzione", primetioje mršavko. Odmah po izlasku iz kola iznenadio meje duplikat kamene plasti-ke kakvu sam snimio pre pet godina u El Baulu55, jednom seocetu koje se nalazi nedaleko od Santa Lučia Kocumalguapa. U El Baulu - kao i ovde - prikazanje čovek medveđe snage, s rat-ničkom kapom koja pokriva glavu poput ronilačke kacige; iza pro-zorčića se vidi lice; jedno "crevo" povezuje "kacigu ronioca" sa "rezervoarom" na leđima. Razumljivo - čitamja - radi se o pobed-niku igre sloptom. Akoje "igrač s loptom" iz El Baula toliko vreme-na dremao pod siromašnim krovom iza jedne fabrike šećera, nije ni duplikat prošao bolje: on se dosađivao među starudijama na au-to-otpadu. U arheološkom katalogu raskošni komad iz El Baula uvek se navodi kao "monumentbroj 27", ali nigde nisam našao na-pomenu da se ovde u Finca nalazi duplikat. Ili je možda monu-mentbroj 27 prenet ovamo? (Napomena: otišao sam istoga dana u El Baul. Tamo, još uvek na istom mestu, stoji takav čovek, samo je nestao zaštitni di-veni krov.). Otvorili smo tešku kapiju. Svinje su roktale, dva mršava psa njuškala su oko nas, zastajala pred nama, dao sam im orahe iz našeg izletničkog provijanta. Na vratima ograde od letava stražario je izborani starac i žvakao listove koke. Neuredan, izložen svakojakom vremenu onjevodio računa o zbirci starina-divovskim, sjajno modeliranim glavama, iz kojih su buljile velike oči, te o stelama, koje me spontano podsećaju na San Augustin61 u Južnoj Americi: najmanje četiri reljefa imaju isti umetnički ru-kopis. Pa da nije došlo, sinulo mi je kroz glav-u, do neke seobe In-dijanaca sajuga na sever, iz Južne Amerike u Srednju Ameriku. Gvatemalske arheologe ne mogu shvatiti: oni dozvoljavaju da propada blago iz davnih vremena.

Nepouratno blago skupljeno najednom stajalištu automobila

Trebalo je da nas narednog dana u Finca Los Tarros vodi policijski pomoćnik, ali se ni on nije snalazio. Kadaje pitao Indijance koji su radili na plantažama, izgledaloje da ne žele da nam daju informa-cije, čak kao da su namerno hteli da nas zavedu. Posle snažne kiše, kojaje lila kao iz kabla i koja se odjednom izlila na džunglu, sunce je brzo rasteralo oblake. Vazduhje bio takovlažan, da se nije moglo disati. Sve se lepilo i mirisalo na plesan.

1 moskiti su učestvovali u našem putovanju; ako bismo jednoga

isterali kroz odškrinut prozor, uimtra bi već zujala dva ili tri njegova drugara i napadala bespomoćne žrtve 11 uskom prostoru. U podne smo se odmarali u hladovini drveća. Odnekud smo začuli mrmljanje. Nabacili smo kamere na ramena, pošli za šumovima kroz gusto gn-nlje i našli se najednom brežuljku. Na čistini smo ugledali četiri Indijanca, tri žene i dva dečaka. Bilaje to, očigledno, devetočlana porodica. Stajali su u polukrugu pred kameniin li-kom, koji je čitav metar strčao iz zemlje; na malim kamenim pločama gorele su - kao na lirišćanskim oltarima - sveće; s čela markantne skulpture kapaoje vosak po obrvama. Mala družina, zarnišljena i okupljena.oko svoga božanstva, molilaje sa straho-poštovanjen-i. 1 mi smo se kretali tiho: svojom pojavom omeli bi-smo pobožnost trenutka. Napokon su nas uplašeno pogledali. Izgledali su kao da smo ih zatekli u kakvom zabranjenom poslu. Tiho, bez reči, došli smo do sredine, kao da sino želeli da se poklo-nimo njihovom kanienom bogu. Lice, na kome su počivale oči Indijanca, gledaloje prijateljski nadole. U poređenju sa sličnim licima, ovoje bilo retko Ijubazno; nad snažnira kukastim nosorn smešile su se ovalne oči, a činilo se kao da se i sama usta smeskaju; u sredini trake preko čelabiloje iskle- sanojedno malo lice. Konačno jedan bogkoji se smeje, mislio sam. Indijanci su nas nemo posmatrali. Poknpili su amajlije položene ispred skulpture i brzo ih sklonili •u smeđu jutanu vreću. "Da li ovaj kamen predstavlja boga?", npitao sam najstarijeglndijanca, kojije nesumnjivo biopredvodnik grupe, daklejedini koji je smeo odgovoiiti. "Da, senjor", rekao je skoro bez glasa. "Koji je to bog?"

Odgovor nisam razumeo, jer se radilo o dugom indijanskom ime-nu. Upitao sam ponovo. Na razumljivom španskom rekaoje "Bog sveće". "Da li je njegov lik već dugo ovde?" '"Oduvek", rekaoje Indijanac. "Bogje pomogao našim precima ijoš uvek pomaže nama". Porodica ,se potrudila da iščezne što je raoguće neprimetnije. Možda su se 'bojali da bih mogao kazati seoskim duhovnicima da su se odali "paganskim" običajima. Umirilo ihje kada su čuli da dola-zim izjedne daleke zeinlje i da nameravam još danas otputovati. Najstariji Indijanac prostodušnoje izvukao amajlije iz vreće, upa-lioje nove sveće i na kamen nasuo tamjana, kojije zamirisao smo-iasto i slatkasto. Kada se grupa ponovo predala svojoj pobožnosti, nečujno smo se povukli. Mladi pomoćmk bioje zbunjen. Odrastao u Santa Lučia Kocumal-gTiapi, nije uopšte znao da njegovi zemljacijoš uvek mole svoje sta-rebogove za sreću i blagoslov. Platili smo uslugu našem mršavom pomoćniku, koji je konačno postao prirodan i nije skrivao radost zbog neočekivanogbakšiša. Kasno noću stigli smo u Gvatemala Si-ti. Bili smo nmorni od mnoštva utisaka toga dana.

Noturno Na recepciji u hotelu "Eldorado" zatekao sam poruku da pozovem univerzitet i da tražim profesora Diega Molinu. Portir mije obja-snio da se radi o najboljem fotografu u Gvatemali, koji svoju vešti-nu predaje studentima na univerzitetu. Ovde su. arheološke dragocenosti izlozene vetru. i. nevremenu

Sat kasnije, profesorje došao po nas. Mršav, visok čovek; mogao je imati preko 30 godina. U uglu usta držaoje hawa tampa, malu cigaru, kojuje - obično nezapaljenu - držao izmedu usana u sva-koj situaciji. U toku vožnje pričaoje kakoje proveo godinu i po da-na u Tikalu, da bi napravio fotografije metropola Maja u svim godišnjim dobima, pri razlicitim dnevnim osvetljenjima. Ono što nam je pokazao bilo je impozantno. Molina radi za ne-mački časopis "Geo" i za američki "National Geographic". Takvih slika Tikala, od kojih zastaje dah, nema više nigde na svetu. Mo-linaje upitao da li bi smeo napravitijednu moju "dramatičnu" -tako se izrazio - fotografiju. Zašto da ne? Postavio meje najednu obrtnu stolicu. Čitava grupa sijalica iz re-flektora bljesnula mije ravno u lice. Tek što sam pažljivo slušajući upustva majstora, zauzeo krajnje neprijatnu pozu, kada se nađosmo u potpunom mraku zbog uobičajenog ispada struje u gradu. U grobnoj tmini mogao sam se orijentisati samo po ci-ve-nom žaru hawa tampa cigare. Posle izvesnog vremena svetlo je opet došlo. Diego Molina spnstio se najednu barsku stolicu izavelike kamere, a ona se u tom trenutku slomila. Smejali smo se. Molinaje s druge stolice doterao sliku. Kameraje škljocnula, a ispodtavanice studija rasprsnuo sejedan od reflektora. Delovi su proleteli pored moje glave. Zb'unjeno sam gledao u ostale reflektore, ali Molinaje tvrdio da se ovo često dešava, međutim retko kadjedno za drugim i da se takvih pojava danas više ne treba plašiti. Taman su njegove umi-rujuće reči doprle do moje uspaničene duše, kad se izjednogtran-sformatora, iz kojeg su streali kablovi kao špageti, pojavi dim. Siktaloje, transformator se oglasio muklim tonom, a onda prestao da radi. Opet smo ostali u mraku. Diego Molina, majstor improvi-zacije, privukaoje kutiju s baterijama, promenio osigurače, spojio vodove, i dok mi je desnim krajičkom usta objašnjavao šta radi, tanka cigara visilaje nepomično u levom uglu. Odmerio meje po-gledom i tutnuo mi u ruke, da bi me zaposlio,jednu praistorijsku figuni. Posle ovog poziranja postalo mi je kristalno jasno daje poziv foto-modela a) veoma naporan, b) opasan i c) da za mene nije pogodan. Nije mi samojasno, da li će se do početka štampanja ove knjige stići serija fbtografija "Tikal". Diego Molina mijeto obećao. Manana?7'1.

Obilazni put za Kopan

Zapravo, uopšte nismo hteli ići u Tegucigalpu, glavni grad Hondu-rasa. Našje cilj bio Kopan, a on se nalazi bliže Gvatemala Sitiju ne-go Tegucigalpi. Pi-eponičili su nam da u Kopan, ipak, odemo

Notruno – Kao Švajcarac očigledno nisam bio posedan za „dramatični“ fotos. dužim putem, avionom preko Tegucigalpe, jer bi putovanje kroz prašumu bilo opasno za usamljeno vozilo.

Često se desi da nam neko sitno zadovoljstvo nadoknadi inače ulu-do izgubljeno vreme. Takvo zadovoljstvo doživeli smo u hotelu Honduras Maja, u čijem je suterenu radio kasino. Ralfija smo posmatrali. Dvojica igrača ruleta privukla su našu pažnju. Desno od krupijea, u divljoj igračkoj strasti znojio se debeli crnac, a znoj muje direkt-no sa zatiljka natapao sako, jer taj kolos uopšte nije imao vrata; zračio je veselošću večitog dobitnika. 1 stvarno, posle svake igre, krupije je gm'ao pred njega nekoliko vi-sokih stubića žetona. Na drugom kraju stola, naspram debelog crnca, stajaoje suvonjavi bradati belac, koji se posle svake igre ce-rio i pokazivao dva žuta ocnjaka, jedine zube u ustima. Neskladni par igraoje u tandemu. Jedva da se pločica i zaustavila, a oni su zauzeli, s tačnošću džepa-roša, sva polja od 1 do 36, pa čak i nulu i duplu nulu, koje su uo-bičajene u američkom ruletu, dakle, 38 brojeva. Logično, majstorskijetim u svakoj rundi dobijao, a igubio. Tride-set i šesti žeton, adut, ostaoje na stolu, a nula i dupla nula pojavile su se prazne. Isplaćenoje ukupno 35 puta i sveje otišlo debelom crncu i suvom belcu. Kada se kuglica zavrtela, pokazali sujedan drugom dva prsta, znak pobede kojije izmislio Vinston Čercil. Krupijei - otmeni, kakvaje ova vrsta Ijudi za igračkim stolovima u celom svetu - s mukom su se savladavali, a iz njihovih očiju svetlu-caoje sarkazam. Igrači koji ne znaju da računaju, za njih su u pra-vom smislu reči čist dobitak: nemarno su stavljali u džep ono što su večiti dobitnici davali za igru.

U Kopanu, najjužnijem od velikih gradova Maja

Uštedevši nam dva danavožnjekroz prašumu, spustio nasje mali avion sa indijanskim pilotom, posle jednočasovnog leta, nanerav-nu travnatu pistu aerodroma Kopan, koji je vazdušnim putem udaljen od Tikala 270 km, i ima istu, tropsku klimu. Španski hroničar Diego Garsia de Palasio (1)^ napisaoje o Kopanu 1576,godine: "... tamo se nalaze ruševine divnih hramova, koje dokazuju da je ovde nekada bio veliki grad. Ne može se pretpostaviti da su primitivni Ijudi, kakvi su naseljavali to mesto, bili •u stanjvi da ga izgrade onako kakoje bio izgrađen. Među ruševinama na-laze se veoma dragocene stvari. Pre nego što se stigne onamo, naiđe se navrlo debele zidine i najednog ogromnogkamenog orla, koji na grudima ima kvadrat čije su stranice duže četvrt španskog inča i na kome se nalaze znakovi nekog nepoz-natog pisma. Ako se priđe bliže, može se videti lik velikogkame-nog diva; Indijanci kažu daje to bio čuvar svetilišta..." Od "ogromnog kamenog orla" nije ostalo ništa, baš ništa. Stručnjaci Kopan, najveću znamenitost Hondurasa, nazivaju i "Aleksandrijom Novoga Sveta". Silvanus Grišer (2) rekaoje daje Kopan bio grad u komeje astronomija dostigla vrhunac svoga raz-voja; on gaje smatrao naučnim centrom Maja. Ruševine, potpuno obrasle prašumom, otkrivene su 1839. Čitavih sto godina kasnije počelo se s iskopavanjem. Otkrivenoje 38 stela, prosečne visine četiri metra i širine metar i po. Na svakoj se nalazi štukovani reljef... Kolikoje literatura o ovim nalazištima obimna, tolikoje i proti-vrečna. Dok po jednima "stela B" predstavlja surlu slona, drugi u njoj vide stilizovane are, papagaje koji žive u ovom kraju. Ranijeje dokazivano da ovdašnji narod nij e nosio brade, pa iznenađuju stele sa bradatim likovima: "stela B" prikaznje dva takva lika. Centar Kopana, sa svojim palatama i piramidama,

hramovima i terasa-ma, lcži na višem nivou nego lepezasto izgrađen grad, pa se zato nazivaakropolom ili gornjim gradom. Tačnou sredinigornjeggra-da nalazi se loptačko igralište, dugačko 26 i široko 7 metara.

Srećan slučaj je htoo da mi direkcija dodeli Tonija kao Cicerona; ispostavilo se daje ovaj visoki, mršavi fruristički vodič član AAS, čakje sa sobom nosio i člansku kartu. AASje skraćenica za.Ancient Astronaut Society, kojeje osnovano 1973. u Čikagu i koje ima svoje članove u preko 50 zemalja sveta. AAS') je društvo od opšteginte-rcsa, koje ima za cilj da sakupljanjem i razmenom indicija utvrdi teoriju o preistorijskoj poseti vanzemaljaca. Tonije skrenuo paž-nju na spocif'ičnost.i koje tm'isti obično ne zapažaju. Tako smo se našli prod stelama koje začudujuće liče na štukovane radove kakvi se mogu videti u AngkorVatu, kmerskom svetilištu u Kambodži. To arheolozi ne žele da vide. Ne bi smela postojati nikakva sličnost između Kopana i Kambodže. Dokle bisino stigli kada bismo tum-bali tako lepo raspoređene svetove. Toni nam je, takođe, pokazao isklesane zupčanike i oblike slične točku sa centralnom osovinom, oltare koji su ukrašeni datumskim znakovima, tejedmi posebno interesantnu sliku koja začuđujuće podseća na moped. Apsolutnu senzaciju predstavlja stepenište sa 63 stepenika, ukrašeno hijeroglifima, kojeje vodilo u danas razoreni hrara, Stepenici na 10 metara širokom stepeništu ukrašeni su reljefom; grupe Ijudi što sede smenjuju se sa oznakama datuma i sa oko 2500 hijeroglifa - to je najduži do sada poznati natpis Maja, koji najvećim delom nije dešifrovan. Toni namje skrenuo pažnju na podnožje jedne stepenaste piramide i na oltar: prikazanoje 16 sveštenikaastronomakoji su nosili turbane, sedeli naorijentalni način, prekrštenih nogu, i radili nešto sa ritualnim kalendarom od 260 dana. Kopanje smešten u dolini Montagve, dugačkoj 13 kilometara, i za razliku od Tikala, sagraden je uz samu reku! Uprkos tome Maje su postavljale kanale i rezervoare za vodu! Moderni radarski uređaji omogućili su otkrivanje kanalizacionog sistema od više hi-Ijada kilometara. Oduvekje, naime, bilo poznato da su Maje gradile kanale, ali se niko nije potrudio da obiđe barjedan od tih kanala. Tek 1975. došli su američki istraživači (3) na ideju da postave radar u Sred-njoj Americi; hteli su saznati da li se ispod neprohodnog prašum-skog sloja nalazi još neki od gradova Maja. Patrik Culbert i Ricliard E. W. Adams, arheolozi sa univerziteta Arizona, molili su za pomoć NASU. Godine 1977. svemirske asocijacije stavile su na raspolaganje arheolozima specijalni radar Galilej II, koji je konstruisan za istraživanje površine Venere. Galilej 11 nije odašiljao radarsketalase samo okomito nadole; onje slao signale i primao njihov eho do 75 stepeni udesno od aviona. Zavreme dvoiposatnogletakoji su istraživači organizovali u ok-tobru 1977, radarskije kartografisana oblast od preko 20 000 kva-dratnih kilometara. Godine 1979. i 1980. ponovljeni su letovi, ovoga puta sa boljom tehnikom. Istraživači su pronašli ono što su tražili: kamene mase, pokrivene mševine trgova; ove markantne tačke međusobno su spojene di-jagramskim isprekidanim linijama. Takoreći kao produkt otpa

Toni naimje skrenuo pažnju naposebno bogato ukrašene stele,pored kojih su turisti neza.interesova.no prolazili. dakajednog poduhvata, otkrivenaje mreža planski građenih kanala. Ja sam samo želeo da razjasnim pitanjakoja su se stalno postav-Ijala. Koje izdao nalog za gradnju? Koje napravio projekte? Oda-kle je došla masa Ijudi, koja je istovremeno gradila palate, hramove, piramide, puteve i kanale. Odakle su došli po-Ijoprivrednici koji su hranili te Ijude i njihove porodice? Onaj ko sve prima olako, trebalo bi barem da se začudi nad učinkomjed-nog naroda iz kamenog doba. Pod žućkastim večernjim svetlom leteli smo nazad. Zgrade i drveće ocrtavali su monstruozno izdužene senke, samo su Ijudi mogli umaći niskom reflektoru zalazećeg sunca.

Jedinstveni Sočikalko

U ogromnom prostranstvu Meksika - dva miliona kvadratnih kilometara mesto Sočikalko nije veće od tačkice na geografskoj karti, ali to mesto u Srednjoj Americi krije neštojedinstveno, Ono niije nedostajalo u zbirci.

Već i sama vožnja od Meksiko Sitija najug, kroz šume pinija, ste-pe pune kaktusa i bodljikavog grmlja, vatromet hibiskusa i bugenvilea, pored orhideja svih mogućih cena što vise u žardi-njerama duž puta koji se uspinje na 2800 ni nadmorske visine, predstavlja san o nadmoćnosti našeglepog sveta. Za uzanu sub-tropsku dolinu Kernavaka, kroz koju smo se vozili, Meksikanci kažu da bi u svako doba mogla biti raj na zemlji: klima je blaga, ojive plodne, Ijudi (zbog toga) Ijubazni i strpljivi. Uvek se može

osloniti na saobraćajne putokaze, sa slikovitim internacionalnim oznakama, mogu se "pokupiti" usput znamenitosti: spilje Kakahuamilpa, sedamjezerana šumovitom brežuljku Zempoala a onda opet dolaze putokazi za stepenaste piramide.nNa 1500 m visinejedna tablica pokazuje put za Šočikalko, koji se nalazi na brdu nastalom od kratera vulkana Adjusko. Graditelji su zaravnali kupolu brda i iskoristilije u svoje svrhe. Nije poznato kada se to zbilo. U spisima samo stoji da se ovde, u 9. veku naše ere, nalazila najznačajnija tvrđava Srednje Amerike. Nedovoljno, jer se ne spominje daje ovde mnogo vekova ranije nastao astronomski centar sajedinstvenom opservatorijom. Ka-ko se Šočikalko u početku zvao? Ko to zna? Prevedeno sajezika Nahua , Sočikalko znači "Mesto cvetnih kuća". Ovaj naziv ima tu prednost nad mnogim drugim pokušajima da mu se nadene ime, što tačno odgovora stvarnosti. Dovoljanjejedan pogled uoko-lo. Do sadaje iskopan tek neznatan deokompleksa. Danas tim prosto-rom domimraju glavna piramidaLaMctZmče i palata, te nešto niže postavljeno igralište (69x9 metara), koje su njegovi graditelji be-sprekorno uravnali. Sve do sada iskopane građevine na terenu površine 1300x700 metara postavljene su u pravcu sever-jug. Dve piramide, postavljenejedna prema drugoj kao u ogledalu, ukazuju na savetovanje sa astronomima: za vreme ravnodnevice sunce sija tačno preko centara piramida. Na skoro kvadratnoj površini (18,60x21 m) nalazi se La Malinče; glavna piramida gradena je na četiri strane sveta; na zapadnoj strani nalaze se stepenice širine 9,60 m sa 14 stepenika i vode do vrha spomenika (16,60 m). Spoljašnji zidovi ukrašeni su reljefom koji prikazuje osam pernatih zmija. Ako se pažljivo posmatra, one više liče na leteće zmajeve koji svojim telima prianjaju uz građevinu. (Glave silnika izvanredno bi se uklopile u dekoracije hrama nebeskih gospodara u Pekingu!). Na pristojnom rastojaiiju, iz- međn zmija-zmajeva, sede s prekrštenim nogama Ijudska bića koja na glavama imaju visoke ukrase; ove su figure dobi-o odevene i bogato ukrašene nakitom. Poklon za nas su naravno, i serije do sada neodgonetnutih znakova. Reljefi su urezani u ploče od andezita, koje besprekorno prijanjaju jedna uz drugu, kao da su sastavljene bez fuga i maltera. Mora biti daje piramida nekada sijala svim duginim bojama, jer su pronađeni ostaci boja čitave palete. Jedinstvena atrakcija u Šočikalku nalazi se pod zemljom. Stubovi su ukopani u stenu. Na njihovim gornjim delovima nalaze se otvori kroz koje se gleda pravo u zvezde. Ovi podzemni tuneli čine opservatonju koja ima samo jednu osmatračnicu deset metara pod zemljom. Zaista čudna opservatorija. Jedan stub ukopanje u stenu do dubine od 8,5 m; na toj dubini, ispod stuba, načinjenjejedan prostor sa bočnim izlazom, da bi onda - izuzevjednog malog šahta u sredini - opet sve bilo zatvoreno. Ovaj šaht, čiji zidovi formiraju šestougaonik, vodi uz sasvim malo zakošenje skoro vertikalno nagore. Kada 21. juna u podne sunce dođe iznad šahta, počinje velika čarolija. Pošto još nikada nisarn doživeo ekvinocijum (ravnodnevicu) u Kalku, to navodim meksičkog inženjera Gerar da Leveta: "U podzemnoj komori u stenama - izuzev difuznog okruglog sve-tla na tlu - ne vidi se ni prst pred okom. Oko podne dolaze Indijan-ci sa zapaljenim svećama u ovu prostoriju. Amajlije i posude s vodom, koje nose sa sobom, postavljaju u sredinu i čekaju nebe-sku svetlost koja treba da osvetli amajlije i vodu. Sunce se polako diže, a njegova svetlost pada kroz šaht u komoru. Sve se dešava tačno u 12 sati i 30 minuta. Najpre kao pipkajući, tražeći, klize zraci po zidovima, snop svetlosti postaje širi, dok potpuno ne ispu-ni šaht i ne osvetli komoru. Iznenada počinje refleksija svetlosnih kaskada od tla u svim pravcima i one obasjavaju sve oko sebe kao svetleći prsti laserskog zraka. Ne znam, i to niko ne može objasni-ti, kako nastaje ovaj efekat. Fascinantni prizor traje oko 20 minu

ta. Prostorija za to vreme sija poput kristala obasjanog svetlošću. Indijanci ćuteći gledaju gore u šaht koji svetli. Čim svetlosti nesta-ne, uzimaju amajlije i posude s vodom i nemo ih iznose napolje. Ta-da se smeju i obesno igraju u znak zahvalnosti svome bogu." Čemu čitava čarolija? Ko je izmislio ekscentričnu igru sunčeve svelosti? Koje izračunao stepen nagiba šahta za upad sunčeve sve-tlosti 21. juna u 12.30 sati? Koje zahtevao građevinsku investiciju za spektakl kojije Majama- u modifikovanom obliku - bez sumnje poznat? Oni su živeli u tamnim sobama s malim prozorima, dakle, nema sumnje da su gledali igru sunčeve svetlosti. Umesto da se da-de odgovor, samo se spekuliše. Da li je nekada u komori ispod du

Stranice šahta formiraju šestougaonik. Pernate zmije? Leteći zmajevi? bokog stuba bila sakrivena božja figura koja je imala čudesno ogledalo? Da li su astronomi kontruisali šestougaoni šaht kako bi ukazali na šest boja spektra? Dalije ovde dole materijal obrađentako dabudevidljiv samo pod polarizovanom svetlošću? Ili je možda prilikom iskopavanja ne-promisljeno otkopan fluorescentni kamen, kome su Stari pripisi-vali čudovišnu moć? U drugom tomu svoga poznatog dela (4) John Stephens i Frede-rich Cathenvood govore ojednom čudnom dogadaju; oni su došli do izveštaja španskog hroničara Francisca Antonia de Fuentesa, kojije sačinjen oko 1700. godine - dakle, 140 godina pre Stefensa i Kathervuda. Fuentes opisuje svoju posetu starom gradu Maja, Patinamitu, centni Kafiikel-Indijanaca: "Zapadno od grada leži brežuljak, koji strči nad gi'adom, a na brežuljku se nalazi mala okrugla zgradavisine 1,80 m. U sre-dini tog objekta postoji ispust načinjen od neke svetlucave supstance koja izgleda kao staklo, ali pravi sastav tog materi-jala nije poznat. Oko ovog objekta sede sudije i donose presu-de koje se odmah izvršavaju. Ali pre nego što se ove presude izvrše, treba proročanstvo da ih potvrdi. Zato trojica sudija napuštaju svoja mesta i polaze u usek doline. Tamo se nalazi mesto za prizivanje sa crnim providnim kamenom, na čijoj površini se ukazuje božanstvo i potvrduje presudu. Ako se ono ukaže na crnom kamenu,

osuđenik se odmah oslobađa. Isti kamen pitao se za savet ako se odlučivalo o rafru i miru. Kasnije je za taj kamen saznao biskup Francisko Maroken i naredio da se razbije u više komada. Najveći komad služioje kao oltarska ploča u crkvi Tepkan Gvatimala. Ovaj kamen, nepovratne lepote, imaojebočne stranice dužine 1,35 m." Kada su Stefens i Kathervud na svojim istraživačkim putova-njima kroz oblasti Maja želeli da pogledaju proročanski kamen u crkvi Tepkan Gvatimala, on više nije bio na ploči oltara. Sveštenik je tvrdio da ima još samo komadić svetog kamena kome se Indi-janci klanjaju i nakrajuje iz duboke vreće izvadiojedmi krhotinu najobičnijeg škriljca'.

Da li je hroničar de Fuentes fantazirao kad je opisao proročanski kamen, ili je sveštenik pokazao neki drugi kamen, bojeći se da po-kaže pravi, ili ga zaista više nije imao? Ne zaboravljajući sveštenički talenat za insceniranje, može se po-misliti da su oni "čudo" od svetlosti21.junauvi'stili u šou svojih ri-tuala. To bi bilo samo delimično objašnjenje, aii ni izdaleka objašnjenje specifičnosti podzemne opservatorije. Međutim, van svakeje sumnje to, daje ovaj deo bio neka astronomska majsto-rija.

Četiri leteća Indijanca iz El Tajina

Uvek su me interesovali voladores, leteći Indijanci ali sam pro-puštao prilike da posetim El Tajin. U Akapulku sam to mogao vi-deti, međutim, folklorni običaji izazvali su turističku gnžvu. Ovoga puta sam skoknuo tamo. Oko 16 sati Ralf, Helmut, jedan nemački novinar i ja sleteli smo u Verakruz, prvi lučki grad koji su osvojili Španci 1519, a danas najznačajniju luku Meksika. Po-sle trosatne vožnje automobilom kroz pl;nitaže liinuna i banana duž obale Karipskog mora, učinilo n;un si.' painetnim da po-tražimo prcnoćište.

Pred namaje bio gradić Tekolutla. Ovde se proslavljala fiestaMe-xicana. Mnzikanti sn marširali ulicama. Na svimtrgovimabiloje puno sveUi, igralo se u ritmu, kako je to već uobičajeno u ovim zemljama. Ljudisnsegomilaliuzmasivnezidove.Svidobrihoteli bili su puni. Primili su nas samo u jednom, očigledno drugora-zrednom. "Mar y Sol", more i snnce, zvao se ta],hotel i nije imao baš nikakve budućnosti. Sobe su bile velike, pai čiste, alitojebilo sve. Drugo ništa nije funkcionisalo. Vrućinajebilanepodnošljiva. Pobegli smo u restoran u bašti. Jedan simpatičan stariji gospodin seoje s nama. Pitao sam se ka-ko izdržava, ali on je stvarno nosio kravatu. Pravi džentlmen, Počeli smo razgovarati i upitali smo ga zašto je hotel u tako jad- nom stanju, kad bi očigledno mogao doživeti i bolje dane. Stari go-spodin se nasmejao: "Imam 64 godine i rođeni sam Meksikanac. Mogu vam čak obećati da se u ovoj zemlji neće ništa promeniti bez obzira na to kakvu vla-du imamo. To dolazi od klime i našeg odnosa prema životu. Meksiko je divna zemlja, imamo i nafte, i zlata, i srebra, i dragog kamenja, uz to i urana u velikim količinama. Mi smo bogati. Imamo pustinju, prašumu i planine. Ovde ćete doživeti sve, od pogubne vrućine do večitog leda. Ovo je jedinstvena zemlja. Ima samo jedan nedosta-tak - ovde živi previše Meksikanaca!" Gospodin nas pogleda i polako privuče svoju čašu s tekilom, raki-jom od agave, te prstima uze malo soli i komadić limuna. Pili smo dobro, oporo, veomajeftino domaće vino. "Zašto skoro ništa ne funkcioniše? Frižider u našoj sobi ne radi 1očigledno odavno, već su se i pauci uselili u njega. Sijalica u kupa-tihi nije pregorela danas, a u nekoliko parfimerija nisam mogao kupiti pastu za zube..." Gospodin je namestio kravatu i rekao: "Ispričaćuvam istinitu priču, pa ćete moždabolje shvatiti naš men-talitet. Voz na pruzi Vilahermosa-Kampeče kasni uvek, svakog da-na, i to nikome ne smeta. Meksikanci, belci i Indijanci sede strpljivo na koloseku, ćaskaju, puše, pijuckaju tekilu, po ko zna ko-ji put opraštaju se sa svojima. Jednoga dana desilo se pravo čudo -voz je stigao čitava dva sata ranije u Kampeče. Nastala je opšta zbrka: gdeje žena? gde su deca? gde su koferi? Onda se ispostavilo da je to bio voz od juče!" Helmut, novinar i fotograf, insistiraoje na tome da fotografiše El Tajin pod prvimjutarnjim zracima sunca; trebaloje, dakle, ustati rano, u pet sati. Prva jutarnja svetlost tekse nazirala na nebu kada smo stigli u arheološku zonu El Tajin. Ponosni što tako rano sto-jimo na kugli zemaljskoj, prošli smo kroz železnu kapiju, ali nasje tu zaustavio stražar, kojije tražio da se poštuje propis o ulasku, tek posle devet sati. Nije pomoglo ni ubeđivanje ni opšteomiljeni i rasprostranjeni način - mito. Stražarje ostao neumoljiv. Helmut se provukao iza njegovih leđa dok smo ga mi zagovarali. Ipakje fo-tografisao El Tajin pod prvimjutarnjim zracima. Kroz kapiju smo prošli tačno u devet. Stereotipi su mi već dosadili, ali tu se ništa ne može: opet stoji da se ne zna ko su graditelji El Tajina. Postoji mnogo spekulacija, no utvrđenoje samo da su Ijudi iz El Tajina morali imati neke kon-takte sa kulturom Maja i kulturom Teotiuhuakana. Mestoje do-bilo ime po velikoj piramidi s nišama, koja se zvala Tajin. Ime Tajin dali sujoj Indijanci plemena Totonaka, koji su živeli na oba-li zaliva i govorili svojimjezikom. Tajin, što znači otprilike "mu-nja", katkada se prevodi i sa "grom" i "dim". El Tajinje imao dva loptačka igrališta od kojihjejedno bilo luk-suzno uređeno, s divnim reljefima na prostranim bočnim zidovi- 1 n\ ma. Najveća znamenitostje piramida sa sedam stepenica i 365 niša, koja se ne može uporediti ni sajednom drugom. Za svaki dan u godini postojalaje pojedna niša, a svaki danje bio posvećen dru-gom božanstvu. Ova piramida podignutaje na nekoj starijoj ne-poznatoj gradevini od vulkanskih stena. Hram na krovu piramide ukrašenje slikama pernatih zmija. U zavisnosti od položaja sunca, niše ocrtavaju kratke ili duge senke;

u podne svetle zelenkasto žutim tonom, potom odbijaju večernju rumen. lako se o El Tajinu do sada zna samo deseti deo (!), pozna-tojeda se pod gustom džunglom nalazi još preko stotinu zgrada. Totonaci, koji danas žive u ovom prostoru, frvrde da su njihovi preci izgradili El Tajin. Toje zabluda. El Tajinje postojao mnogo ranije, mnogo pre Totonaka. Stražar kome smo ispričali svrhu nase posete, kojije s nama bio tako strog i krut, pozvao nasje sa stepeništa piramide dole: "Los voladores, senjore!" - Zvao nas je da vidimo leteće Indijance.

Ova piramida ima 365 niša, pojednu za svaki dan u godini. 76

U sredini kruga stajaoje metalnijarbol visok oko 50 metara. Pet Indijanaca u crvenim pantalonama sa šarenim prstenovima na nogavicama, u belim košuljama i sakapama živih boja, trčaloje u krug. Četvonca su imala fnile i svirala su nekujednostavnu me-lodiju, kojoj je •udaranje u ručni bubanj davalo lagani ritam. Ple-sali su u ekstazi, s glavama čas spuštenim, čas podignutim gore; njihove kretnje bile su oštre, noge su cupkale u taktu muzike... sve dok instrumenti nisu umukli a oni se našli u krugii, prilazili su jedan Indijanac za drugim kajarbolu, da bi tamo gore, stojeći najednoj maloj ploči, zakačili konopac oko gležnja desne noge. Tada se popeo i peti Indijanac; zasviraoje ponovo onu melodiju na maloj fruli i pri tom se kretao na maloj površini, balansirajući u plesu, okretao se oko sobe, toptaoje sitnim koracima u istom tak-tu u kojem su igrali i njegovi drugari na početku događaja. Tada

Palata lepih umetnosti u Meksiko Sitiju.

je frula zaćutala, izgleda daje to bio nekakav signal, jer su se četiri Indijanca nagnula i bacila s jarbola u ponor; to je izgledalo kao usporeni pad, jer je konopac bio omotan oko jarbola, a odmotavao se obrtanjem voladoresa. U širokim lukovima oni su kružili oko jarbola, raširenih ruku kao da lete, 13 puta. To ima svoje značenje. Četiri Indijanca okrenula su se 13 puta, to su 52 kruga, a 52 je ci-klus kalendara Maja! Svake 52 godine plašile su se Maje povratka bogova, svake 52 godine tražile su nebeske pravce univerzuma. Četiri hrabra Indijanca otelotvoravali su, simbolizirali taj mitski događaj. Čudan narod, taj narod Maje. Ko su oni bili? Ko su bili njihovi preci? Štaje sve do sada o njima rečenc: "Nepobitnih istina nema, a kadbiihbilo,bilebidosadne",pisaojeTeodorFontan (1819-1898).

II.

POČETAK JE BIO I KRAJ

Istinaje kao nebo, a misao kao oblak. Jozef Žober (1754-1924)

Na Zapadu se premijerna predstava igre Tlaštli odigralajednog sunčanog jesenjeg dana godine 1528. na španskom dvoru. Čovek pun trikova, pobeda i sreće, Hernando Kortez doveo je iz Meksika svome caru Karlu V (1519-1556) skupocen plen. Pored

toga, doveo je i jedan tim astečkih igrača loptom, koji su igrom Tlactli demonstrirali presvetloj dvorskoj družini svoje izvanredne sportske sposobnosti. Igralo se u pravougaonom dvorištu površine 40x15 metara, kojeje bilo ograđeno zidom. Gore su sedela carska visočanstva sa pratnjom. Razmaženi mnogim, skoro svakodnev-nim atrakcijama raznih vrsta, sedeli su prilično se dosađujući, ali su uskoro zanemeli, a dame su zaboravile na lepeze u svojim kri-lima. Ono što se dešavalo dole na igralištu oduzimaloje dah. Nešto slično do tadajoš nije bilo viđeno u Starom svetu.

Dobro obučeni Indijanci igrali su elastičnom k'uglom težine pet funti, načinjenom od specijalnog materijala, zvanog guma. Nadmetanjeje imalo stroga pravila: teška lopta nije se smela do-dirnuti rukama i nogama, nije smela da udari o zemlju, pa čak ni •jednog trenutka tamo da ostane. Hitrim kretnjama tela, kukovi-ma, laktovima ili kolenimatrebaloje loptu održavati u igri. Životi-njskim skokovima bacali su se Indijanci ususret lopti blizu zemlje, udaralije kukovima, ramenima ili laktovima i odbacivali dalje. Bo- doveje gubio onaj tim kome nije pošlo za rukom da loptu odbaci u protivničkom smeru. Vrhunac igre i cilj kome se težilo, bioje da se gumena lopta probaci kroz kameni prsten, koji je bio ugrađeii na priličnoj visini u jedan zid, što je stajao na sredini igrališta. Ubojita igra! Razbijali su se nosevi. Kosti su pucketale tako nepri-jatnim zvukovima da su se neke fme dame srušile u narucje svojih pratilja. "Mnogi igrači izneti su mrtvi saterena", izveštavaoje španski očevidac senzacionalne demontracije, "ili su imali teške povrede kolena ili butina" (1). Igra Tlactli, koju su asteci pnkazali kao evropsku novost, bilaje zapravo stara vekovima: nasledili suje od Maja. Kod Majaje ma-sivna kugla simbolizovala kretanje planeta, jer su verovali da je svet sveto igralište bogova, čije su lopte bile planete. Tako je u svom izveštaju pisao i biskup Diego de Landa, revnosni hroničar onog vremena - da su prvobitno u igri Tlactli sami bogovi bili igrači, a tek po nestanku bogova tu ulogu preuzeli su sveštenici Maja i počeli s oponašanjem ove igre (2). U predstavama Maja bogovi su se igrali planetama! Uz takve uzo-re nije čudno što se u zemaljskoj verziji nebeske igre išlo na život i smrt: vođa pobeđenog tima žrtvovanje bogu igre Ksolotlu, tako što muje živome vađeno srce. Ako su imali sreće, njegovi saigrači bili su samo porobljeni, inačeje i njihovo žrtvovanje bilo uobičaje-no. Pobednici su veoma slavljeni i poštovani, darivani su nakitom i odećom. Pošto se u starim izveštajima pominje da su gledaoci po-bednicima dobacivali zrna kakaoa, može se poverovati da su ovi plodovi bili poznati i doneti iz tropske Amerike. Sve u svemu pra-vila igre Tlactli bila su surova onako kako su to praktikovali i bo-govi u svojoj svemirskoj igri planetama. No, postavlja se pitanje kakav su to narod Maje, narod kojije gra-dio grandiozne gradove, piramide i opservatorije, a koji je uprkos ogromnoj kulturnoj baštini žrtvovalo Ijude ujednoj igri. Ko su bili njihovi bogovi, čije su dobacivanje planetama hteli da preuzmu kroz surovu igi'u Tlačtli?'

0 nesreći jednog otkrića

Maloje nedostajalo dakapetan Kristobel Kolon (1451-1506) kojije postao poznat pod imenom Ki'istof Kolumbo, bude prvi čovek što se susreo s narodom Maja. Na svom četvrtom putovanjujedrioje leta 1502. sa severne obale Hondurasa, kad mu je u vidno polje neoCekivano ušaojedan indijanski trgovački brod. lako iznenađen opremom broda, kao i šarenom odećom tamnopute posade, Ko-lumbo nije naredio da sejedra okrenu ka tom brodu, većje ostao na svom pravcu prema istoku, u njemu poznatim karipskim voda-ma. Tada su Majejošjednom ostale neotkdvene. Devet godina kasnije, 1511. to se ipak desilo. Kapetan Pedro de Valdiviajedriojepo važnom narederyu iz Paname u Santo Domin-go, da bi tamošnjem guverneru predao tajni izveštaj o intrigama u Panami i venčani dar za kralja u iznosu od 20 000 zlatnih dukata.

Valdivia je plovio karavelom, onim tipom brodova na jedra koji se pokazao dobrim za istraživačka putovanja: oštro šiljato dno, niski slobodni bokovi i visokakrma. Negde oko Jamajke karavela se raz-bila o jedan koralni sprud. U grupi od 20 Ijudi što su se mogli spa-siti •u čamcu za spasavanje bio je i kapetan Valdivia. Bez hrane i vode, s pocepanimjedrima i slomljenim veslima, brodolomnici su dospeli na istočnu obalu Jukatana. Osmorica su umrla i bačena aj-kulama. Njih dvanaest, sličnih skeletima, dokopalo se kopna. Ono što se tada dešavalo saznajemo od biskupa Diego da Lande: "Ovijadni Ijudi pali su u šake strašnom poglavici, kojije Valdiviu i četvoricu njegovih drugara žrtvovao i njihovo meso dao svojim Ijudima kao svečani ručak. Agilara i Gerera (jedan sveštenik, drugi mornar), kao i petoricu ili šestoricu drugih, vratioje nazad da bi ih ugojio. Oni su pobegli iz za.tvora i dospeli do poglavice jednog drugog plemena, koji je bio u neprijateljstvu s onim pi-vim i kojije bio mnogo milosrdniji; on ihje načinio robovii"na i odnosio se prema njima prijateljski. Uskoro ihje, međutim sa-vladala bolest, tako da su preživeli samo Džeroniino de Agilar i Gonzolo Gerero. Agilarje bio dobar hrišćanin i imaoje brevijar, pa nije zaboravljao nijedan praznik..." (2). Džeronimo de Agilar, sveštenik i Gonzolo Gerero, mornar, živeli su medu Majama na istočnoj obali Jukatana u blizini grada Tulu-ma; naučili su govor Maja, zadobili njihovo poverenje i una-pređeni u savetnike mesnog gospodara. Osam godina proveli su sveštenik i mornar među Majama, kadje u proleće 1519. Hernar-do Kortez (1485-1547), osvajačMeksika, uplovio sa desetbrodova u luku ostrva Kozumel. Tek što je stigao, saznao je Kortez od Ijubaznih Indijanaca da su na kopnu zarobljena dva bradata Španca. Preki Kortez nameravaoje da odmah oformi naoiiižanu ekspedi-cijukojabi oslobodila svoje zemljake, no ipakjeposlušao savetka-petana broda, koji je smatrao da su grebeni i sprudovi u nepoznatim vodama isuviše opasni za bilo kakve operacije.

Stogaje Kortez napisao pismo na španskomjeziku u komeje mo-lio gospodara da oslobodi njegove zemljake i da ih pusti da se pri-druže njegovoj gmpi. Ono štoje pokrenulo Korteza na akciju nije bilo puko čovekolj ublj e: bilo mu j e j asno šta znače dvoj ica Špana-cakoji su savladalijezikMaja i koji su poznavali običaje ovihljudi, potpuno nepoznatih i tudih španskom biću. Mogli bi mu mnogo koristiti pri njegovim osvajanjima. Posrednik i donosilac pismabiojejedan indijanski plemić, kojije odveslao do kopna nebi li skupocenim poklonima, staklenim per-lama, otkupio i oslobodio dvojicu Španaca. Sveštenik Džeronimo de Agilar odazvao se pozivu i služio je Hernandu Kortezu kao pre-vodilac i važan obaveštač. Mornara Gerera Maje su odavno oslobodile ropstva. Nastanivši se u Četumalu, mestu pored Tuhima, Ijubazno ga je prihvatio kneževski gospodar, sa čijom se ćerkom, pravom princezom, čak i oženio. Gonzalo je pročitao Kortezovu pomidu i osorno je odbio, jer je odavno mislio i osećao kao Maje, a tačno je znao šta njegovi novi prijatelji mogu očekivati Kada Španci počnu pustošiti pod znakom krsta. Goncalo je pisao Kortezu: "Oženjen sam, imam troje dece, postavljen sam za ratnog po-glavicu. Moje liceje tetovirano, moje usne su probušene, no- sim prstenove u ušima. Šta bi Španci o meni govonli kad bi me ovakvog videli..."(3) Gonzalo Gerero postao je najogorčeniji protivnik Spanaca. Pozi-vaoje Maje na ustanak, nastojeći da objasni dobronamernim Indi-jancima stvarne namere belih osvajača. Sedamnaest godina suprotstavljao se Gonzalo svojim nekadašnjim zemljacima, bioje prvi borac pokreta, prvi gerilac u Srednjoj Americi. Tek 1536. Španci su u zapadnom Hondurasu ubili jednog belog bradatog čoveka, koji se kao mahnit borio na strani Maja. Belacje bio nag, tetoviran, nosioje minđuše i indijanski nakit: Gonzalo Gerero.

Krst kao izgovor, zlato kao cilj

Dve godine pre Hernanda Korteza, naime, u februaru 1517. isplo-vioje admiral Francisko Hernuiulez de Kordoba sa tri broda i 110 mornara iz Santiago de Kuba, s nameroni da pronađe robove. Po-sle troiu'dcljne plovidbe Španci su ugledali grad Ekab. Bili su pod snažiiiin utiskom hramova i piramida, ali lepota građevina Maja nije ih mogia sprečiti da opljačkaju grad poput najgorih razbojnika i da poubijaju zbunjene Maje svojim nadmoćnim oružjem. Toje bio deo španske strategije prilikom "otkrivanja" Srednje Amerike. Posle ove brutalne pobede nad Ekabom, naredioje admiral Kordo-ba svome kapetanu da zauzme kurs prema zapadu, ka zalivu Kam-peče. Maje su se okupljale u velikim grupama, detinje srdačno su pozdravljale strance i posluživale ih svim i svačim što su mogle da poirude. Kratko pristajanje postaloje značajno, posebno kada su špijunija-vili adn-iiralu da se - nešto južnije - na obali nalazi bogat i velik grad Čempoton. Toje bio važan centar Ica-Maja, kneževskog roda pod uticaj em Tolteka, koj i su - kao i Asteci - došli sa severa u Mek-siko. Mora da je gospodar Čempotona bio lukaviji od vojskovođe iz Ekaba ilije bio po prirodi nepoverljiv, a moždaje bio i upozoren. U svakom slucaju, naredio je vojsci od 100 000 ratnika da udare na luku i oteraoje Špance. 0 tom pokolju izveštava biskup Diego de Landa: "Da ne bi ispao kukavica, postavio je Francisko Hernandez de Kordoba svoje Ijude u ratni raspored i naredio da se puca iz brodskog oružja. lako Indijancima nisu bili poznati, zvuk, dim i vatra oružja oni nisu prestajali da napadaju uz snažne po-kliče. Španci su se branili i naneli su Indijancima teške rai»e, a mnoge su poubijali. Poglavicaje ipak vodio svoje Indijance da-Ije, tako da su konačno odbili Špance, 20 su ubili, 50 ranili a dvojicu su zarobili i kasnije ih žrtvovali. Francisko Hernandez de Kordoba zadobioje 33 rane i vratio se potučen u Kubu..."(2) Admiral Kordobapodlegaojepovredamanekoliko danakasnijeu svom sedištu na Kubi. Na samrtnoj postelji pokazao je svom prijatelju Diegu de Velaskezu, guverneru Kube, jednu zlatnu fi-guru i nekoliko kultnih spravica, koje je doneo s pogubne plovid-be. Po tragu španskih osvajača krenuo je Velaskez za zlatnom žicom. Već u proleće 1518. poslaoje svog rođaka Ruana de Gnjalvu na čelu teško naoružane ekspedicije, da za španski dvor osvoji po-dručja kojaje počeo osvajati pokojni Kordoba. Ploveći najug, Grijalvaje stigao 5. maja 1518. - godinu danaposle Kordobine posete - na ostrvo Kozumel. Uvekprisutni sveštenici tumarali su okolo, da bi u ime Hrista pokrstili do tada srećne i miroljubive Indijance. Ovi su, od tuilosti koja im se nudila, bežali na kopno. Spanci su odmah posumnjali da bi se urodenici mogli povući u neki od pominjanih zlatnih gra-dova. Pronaći njih značilo je pronaći zlato. Dok su plovili istočnom obalom Jukatana, Grijalvu i njegove Ijude iznenadioje grad sa belim hramovima i kulama koji im je izgledao velik i moćan poput njihove rodne Sevilj e. Toje bio Tulum, grad ste strči

sa visoke litice na obali Karipskog mora, onaj centar Maja u čijem su susedstvu osam godina živeli sveštenik de Agilar i mornar Ge-rero. Španci se nisu usudili da napadnu Tulum. Njegova moćna utvrđenja izgledala su im neosvojiva. Zaista, Tulumjebiojedan od retkih gradova Maja kojije bio opa-san zidinama sa tri strane. Gradovi Maja bili su, inače, otvoreni, bez utvrđenja i odbrambenih zidova. Tulumje bio poseban grad, građen po planu: glavne ulice protezale su se paralelno u smeru sever-jug. Hramovi i druge kultne gi-ađevine podižu se - deli-micno višespratne - kao belo-žuti svetionici nad zeleno-modrim Karipskim morem. Glavno svetilište bioje hram letećeg boga koji je silazio na zemlju i kogaje moderna arheologija degradirala u boga pčela - ab muzen cab. Umetnički štukovani prikazi navod-nogboga pčela na mnogim zgradama pokazuju sve drugo do mar-Ijivog skupljača meda - naime, biće koje sleće s neba ima Ijudski lik, izgledakao da se

potrbuške odmara; oslanja se na savijene ru-ke, a u šakama bi mu dobro pnstajala upravljacka palica. Na no-gama ima cipele i stoji na krutim podlogama s oprugama i velikim pedalima. To što božanski skupljač meda nosi zaštitno odelo i le-tačku kacigu, čini zagonetku kompletnom. Tulum, pred kojim je Grijalva kapitulirao bez borbe, treba da znači nešto kao "tvrđava" (u doba Maja zvao se Tcoma), ali i "grad jutarnje rumeni". Od Tuluma su vodili kilometrima dugi putevi do centara Maja kao što su Koba, Jaksuna i Čičen-Ica. Admiral Grijalva uplašio se pred gi'adom koji je već imao hi-Ijadugodišnju istoriju. To se zna tačno, jer su na stelama i u "Hra-mu fresaka" odgonetnuti datumi ispisani znakovima Maja, koji obeležavaju dubokn starost Tuluma. Huan de Grijalvatrebaloje da pogleda veUčaii.^Lveiu grad - razgledanje bez pljačke.

Ovaje ruševina nazvana "Hram boga koji silazi na zemlju". Bog, bez obzira koje kategorije, zahualio bi se za ovakvo sećanje.

U međuvremenu, plovio je on dalje kajugu, ubeđen daje Jukatan veliko ostrvo i da bi nekako morao doći nazad na polazište. Nare-dioje floti da uplovi u zalivi, poštoje to bilo upravo na Spasovdan; krstioje zaliv imenom Ascension - put na nebo, Tako se zove i da-nas. Uostalom, naziv Jukatan nastaoje iz nesporazuma. Španski lovci na robove tnidili su se da znacima, gestovima i španskim rečima saznaju od indijanskih ribara ime zemlje u kojoj se nalaze. Maje su učtivo odgovarale: "Ci-uthan!", a toje značilo: "Mi ne razume-mo. Šta kažete?" Španci su ovo učtivo izvinjenje smatrali imenom zemlje. Takoje Jukatan dospeo u spomenike. To ipak zvnči ma-nje komplikovano nego li naziv poluostrva iz usta Maja: ulumil cuzyetel ceh - zemljajelena i ćurki. Ostanimo i mi bolje kod Ju-katana... Konačnoje Grijalva skrenuo flotu oko severnog vrha Jukatana i pristao, baš kao i godinu dana ranije njegov zemljak Kordoba, kod Čempotona. Gradski knezje započeo ofanzivnu borbu sa Španci-ma,jerje mogao da istera i Kordobu sa njegovim Ijudima. On nije znao da su sada Grijalvini Ijudi opremljenijošjačim oružjem. Uz teške gubitke Španci su zauzeli grad. Grijalvaje samo kratko vre-me oklevao. Želja da za špansko carstvo pridobije ostrvo terala ga je dalje, sve dalje na sever, jer prema njegovim pomorskim isku-stvima, obalaje negde morala skrenuti kajugu. To se nije dogo-dilo.

Negde oko današnjeggradaVerakmz, na ravnoj obali zaliva Mek-sika, naredioje Grijalva da se ponovo okrenu. Kod Pontočana bilo je vreme odmora. Špancima ususret išli su tako Ijubazni i prijate-Ijski raspoloženi Ijudi, Čontal-Maje, da ni borac kao štoje bio Gri-jalva, nije našao nikakvog podsticaja za borbu. Uprkos tome, ovde kod Pontočana, mesta mira, počeloje strašno uništavanje carstva Maja'i Asteka.

Apokalipse U dalekom meksikanskom carstvu Asteka, saznaojei Moktezuma II (oko 1466), visoki sveštenik i svemoćni vladar, da su strani bro-dovi s Ijudima bele kože stigli "u svitaj zore". Sa svojim sveštenici-ma nagađao je o tome da su tuđinci izaslanici boga Kecalkoatla. Jedno staro predanje, kojeje bilo poznato Astecima i Majama, go-vori daje bogvetra, meseca i zvezda, bog nauke iščezao pre iskona "na istoku", "sa zvezdom Danicom", u svitaj zore, da bi se nekog da-lekog dana odande opet vratio. Tada bi započelo srećno doba. Ra-dujući se unapred obećanom povratku boga, poslaoje Moktezuma španskom admiralu Grijalvi skupocene darove: perle, drago kamenje, plemenite materijale i - zlato! Grijalva beše iznenađen i srećan. 0 bogatom vladaru Moktezuma 11 do tada nije ni čuo. Ni-jedan Španac nije imao pojma da postoji daleko carstvo Asteka. Čontal-Maje sanjarile su svakako o dalekoj zemlji na severu, u ko-joj su bregovi od zlata. Maje su opisivale carstvo Asteka raskošnim bojama, ali primetili su i koliko su oštroumni postali nametljivci. Maje su naslutile mogućnost da ostanu neuznemiravani; osim to-ga, zavideli su pomalo bogatim susedima. Njihova spekulacija bilajejasna. Grijalvaje ostaviojedrenjake ka-ko bi lepu poruku - zlato! - preneo svom stricu, guverneru Diegu de Velaskezu u glavno sedište na Kubi. Tamo se upravo zaustavio Hernando Kortez. Kortez, sin pešadijskog oficira, odrastaoje kao plemić u Medeli, u španskoj provinciji Estramadura. Studiraoje pravo na univerzite-tu Salamanka, ali ga poznavanje prava nije sprečavalo da u životu čini nepravde. Za njegaje već tada važilajezuitska izreka o moralu iz 17. veka: "Akoje dozvoljen cilj, dozvoljena su i sredstva". Pošto su carski dekreti blagoslovili cilj, ni Kortez nije štedeo najvarvar-skija sredstva. Posle pustolovnih putovanja u Novi svet Kortezje tek bio napunio 26 godina, kada je na strani Diega de Velaskeza učestvovao u osvajanju Kube. Za svoju hrabrost - što se uvek moralo podrazu-mevati - Kortezje bio visoko odlikovan. Ambicija i privatni intere-

Apokalipse U dalekom meksikanskom carstvu Asteka, saznaoje i Moktezuma II (oko 1466), visoki sveštenik i svemoćni vladar, da su strani bro-dovi s Ijudima bele kože stigli "u svitaj zore". Sa svojim sveštenici-ma nagadao je o tome da su tuđinci izaslanici boga Kecalkoatla. Jedno staro predanje, kojeje bilo poznato Astecima i Majama, go-vori daje bog vetra, meseca i zvezda, bog nauke iščezao pre iskona "na istoku", "sa zvezdom Danicom", u svitaj zore, da bi se nekog da-lekog dana odande opet vratio. Tada bi započelo srećno doba. Ra-dujući se unapred obećanom povrafku boga, poslaoje Moktezuma španskom admiralu Grijalvi skupocene darove: perle, drago kamenje, plemenite materijale i - zlato! GriJalva beše iznenađen i srećan. 0 bogatom vladaru Moktezuma 11 do tada nije ni čuo. Ni-jedan Španac nije imao pojma da postoji daleko carstvo Asteka. Čontal-Maje sanjarile su svakako o dalekoj zemlji na severu, u ko-joj su bregovi od zlata. Maje su opisivale carstvo Asteka raskošnim bojama, ali primetili su i koliko su oštroumni postali nametljivci. Maje su naslutile mogućnost da ostanu neuznemiravani; osim to-ga, zavideli su pomalo bogatim susedima. Njihovaspekulacijabilajejasna. Grijalvaje ostaviojedrenjakeka-ko bi lepu poruku - zlato! - preneo svom stricu, guverneru DiegTi de Velaskezu u glavno sedište na Kubi. Tamo se upravo zaustavio Hernando Kortez. Kortez, sin pešadijskog oficira, odrastaoje kao plemić u Medeli, u španskoj provinciji Estramadura. Studiraoje pravo na univerzite-tu Salamanka, ali ga poznavanje prava nije

sprečavalo da u životu čini nepravde. Za njegaje većtada važilajezuitska izreka o moralu iz 17. veka: "Akoje dozvoljen cilj, dozvoljena su i sredstva". Pošto su carski dekreti blagoslovili cilj, ni Kortez nije štedeo najvai'var-skija sredstva. Posle pustolovnih putovanja u Novi svet Kortez je tek bio napunio 26 godina, kada je na strani Diega de Velaskeza učestvovao u osvajanju Kube. Za svoju hrabrost - što se uvek moralo podrazu-mevati - Kortezje bio visoko odlikovan. Ambicija i privatni intere- si doveli su do raskida s Velaskezom. Povremenoje Kortez sedeo čak i u pritvoru, da bi na kraju ipak uspeo da se oženi ćerkoin gu-vernera, U senci svoga tasta čekaoje Kortez svoju šansu. Kao vi-soki cinovnik i uzgajivač stoke (odgajio je evropska goveda na Kubi),kaoveleposednikimanjaizlata, gomilaojebogatstvo, alije hteo još vise - hteo je veliku šansu. Tu šansu Kortezje dobiokadaje sa svogputovanja oko Jukatana, na Kubu stigao Gnjalva i kadaje izvestio o zlatu vladara Asteka, Moktezumu. Rođak Grijalva i zet Kortez umiljavali su se oko gu-vernera Velaskeza. Obojica su sanjali o slavi i zlatu. Obojica su hteli da se dokopaju legendarnog blaga. Obojici je kao izgovor služilo širenje svetog krsta među "divljacima". Kortez je nadvla-dao. Bioje spreman da proda svoj posed, da čitavo svoje imanje da kakobi uložiou poduhvatkojije obećavao uspeh. Kapitaljebioto-liki da se Grijalva morao povud. Velaskez je imenovao svoga zeta Hernarda Koi-teza za vrhovnog zapovednika nove Hote.

Desetogfebruara 1511. godine zaploviloje 11 brodova sa Kube. U unutrašnjosti broda smeštenoje 110 mornara, 508 vojnika, 32 strelca s lukom, 13 tobdžija. Na palubije stajalo 10 teških i 4 laka topa. Iza rešetakaje rzalo 16 konja. Jedna ponosna armija. Togfebruarskog dana Koi-tez nije ni slutio da se kod naroda Maja i Asteka radilo o milionima Ijudi. On, takođe, nije znao da će njegovo ime ući u istoriju kao ime rušitelja grandioznih kultura -sa kojima se više ništa na zemljinoj kugli ne može uporediti. To štoje istorija osudila njegova dela, njega svakako ne pogađa.

Barut

Kortezje iznenada zauzeo Kozumel, koji su Kordoba i Grijalva na-pustili bez uznemiravanja, i objasnio Indijancima posle pokrštava-nja da su podanici španske krune. Plovioje dalje, po brazdamabrodova svojih prethodnika, duž obale na zapad, jerjejoš uvek bio u zabludi daje Jukatan osfcrvo. Tako je i Kortez sa svojim trupama pristao kod Pontočana da bi uzeo hranu. Grijalvaje tamo bio primljen od mnoštvaljubaznih Ijudi, a Kortez se u tom, tada prijateljskom mestu, ovoga puta sukobio s 40 000 ratnika Maja. Naoružan topovima i strelcima na konjima, Kortezje pobedio Ma-je u krvavom pokolju. Hrabrim, naivnim Indijancima suprotstavi-li su se monsti-umi sa šareno okićenih konja, jahači u svetlucavoj opremi kao demonske spodobe, a oni su mislili da konj i jahač predstavljaju jedno biće. Maje nisu znale ni za barut. Detonacije koje su bljuvale vatru i kosile njihove redove uz mnoštvo mrtvih, rušile su borbeni moral indijanskih ratnika. Oni su ukočeno zurili u čelične kugle koje s vatrom zvižde kroz vazduh. Zar to nije bila igra Tlačtli, božja igra loptom, koju su oni savladali, u kojoj su bili spremni da, po želji i volji bogova, žrtvuju svoje živote? Hernando Kortez je shvatio kojim srećnim okolnostima treba da zahvale njegovetrupe za pobedu. Desetogjula 1519. pisaoje Karlu V i njegovoj supruzi Huani;

"Neka Vaše kraljevsko visočanstvo bude svesno toga da smo u ovoj borbi pobedili viševoljom božjom nego našom snagopiJer protiv Cetrdeset hiljada ratnika malo bi nas štitilo onih četiri stotine koliko smo mi imali."(4).

lakoje Kortez shvatio dahrabra, dobroorganizovanavojskanako-juje udario mora imati zapovednika, ipak se nije okanio bezumnog poduhvata - da sa 500 ratnika ide na milione! Crnim i zlatnim bio je izvezen njegov barjak, na njemu krst tamnoljubičaste boje, a ispod krsta parola; In hoc signo vinces - U ovom znaku ćeš pobe-

diti! Toje bio moto rimskog cara Konstantina 1 (286-337), kojije hrišćanstvo podigao do državne religije (5). Geslom "U ovom znaku ćemo pobediti!" završavao je demagog Kortez svako obraćanje svojim Ijudima koje je bez imalo sit-ničarenja podsticao obećanjima na ovom i onom svetu: zlato na zemlji, večita nagrada na nebu. Nasrtljivac i misionar ujednoj osobi, borio se Kortez protiv svih grozota klime, protiv roj eva komaraca i bolesti što su harale džun-glom. Sa lučkim gradom Verakruz (pravi krst) Kortez je osnovao prvi španski grad Meksika, kojije za čitavo vreme trajanja kolonijalizma ostao polazna tačka "srebrnih flota". Njegova desetkovana trupa treblo je da shvati da povratka nije bilo, da se vraćanjem ništa ne bi izborilo. Pred njihovim očima naredio je da se brodovi spale. (6) Nije onda čudno što su njegovi Španci dobili neverovatnu snagu, snagu koja nije prezala ni od kakvih strahota. U svom pobedničkom zanosii bioje Kortez veoma nečovečan, a pred njim i njegovom vojskom lebdelaje kod Maja i Asteka slava nepobedi- vih. Kortez je lukavo pokušavao da okrene indijanska plemena jedna protiv drugih ili da u njima dobije saveznike, zavaravajućiih da su njegove želje iste kao i njihove.

Kako je bog Kecalkoatl doprineo uništenju metropole Asteka

Prepredeni,vojskovođa Kortez prozreo je da su se Indijanci Tlakskalteci iz planinskih predela Meksika držali podalje od gospodag ra Asteka i da su čak bili spremni da se udruže sa Špancima radi porobljavanja Asteka. Kadaje Kortez odlucio da napadne metro- polu Asteka - Tenočtitlah, s njegovom vojskom marširalo je i 6000 Tlakskalteka. I pored toga, gospodar Asteka Moktezuma uporno se trudio da umiri Španca. Njegovi izaslanici donosili su ponovo skupocene darove Kortezu, čak ga moleći u ime Moktezume da ne ulazi u glavni grad. Darovi i učtivost delovali su upravo suprotno no štoje Moktezuma očekivao: Kortez je sa svojom vojskom bio pred Te-nočtitlanom 15. novembra 1519. Usred srebrnasto-sjajne lagune blještaoje grad najutarnjem sun-cu sa svojim starim tajnama obavijenim hramovima, palatama ko-je su predstavljale carstvo, velikim trgovima oivičenim zidovima i stubovima - grad sa 70 000 kuća nad kojima su se izdizali svetlu-cavi tornjevi piramida. Neometen ovim utiskom, odeven u sjajnu uniformu admirala, staoje Kortez na čelo svojih trupa. Tlakskaltekeje poslao nazad u logor. Vojnici sa lukom i strelom, šareni plamenci i zastave, zakla-njali su osvajača kadaje širokom avenijom ušao u Tenočtitlan. U čast strancu Moktezuma je naredio da ga robovi nose u po-zlaćenoj nosUjci, ukrašenoj dragim kamenjem, dok je na mestu dočeka po zemlji prostrt pamučni tepih. Kortezje sjahao i krenuo ka gospodaru Asteka, ne ispuštajući ga iiijednog trenutka iz vida. 0 ovom susretu pisao je C. W. Ceram u svom poznatom arheo-loškom romanu "Bogovi, grobovi i učenjaci": "Prvi put u bogatoj istoriji otkrića desilo se dajedan čovek iz hrišćanske zapadne zemlje nije morao rekonstruisati tuđu, bo-gatu kulturu iz njenih ruševina, već se stvarno s njom susreo. Kortez pred Moktezumom - toje kao kad bi Bragš-Bej u dolini Derel-Bahri iznenada sreo

Ramzesa Velikog ili kada bi Kolde-vej.u šetnji "visećim vrtovima" Vavilona sreo Nabukodonosora i sa njim, kao Kortez i Moktezuma, mogao slobodno po-pričati'.(7) Moktezuma je sakupio 200 000 boraca. Uprkos topovima, malo-brojna vojska osvajača mogla bi biti uništena. Zašto se Moktezuma nye odlučio na borbu? Zašto se ponašao ponizno? Ovu nejasnoću osvetljavaju asteška religija i predanje. Kao što Je-vreji čekaju povratak Mesije, kao što se i muslimani nadaju povrat-ku Muhameda, kao što Inke čeznu za dolaskom boga Viracoča, kao što stanovnici ostrva u Južnom moru priželjkuju povratak boga Lona, tako su i Asteci očekivali povratak mitskog boga Kecalkoa tla. Ne može se reći da su oni Korteza smatrali bogom, koga su očekivali ali su pomišljali da se u Špancu moždakrije izaslanik bo-ga iz predanja. Kojebio Kecalokatl? Štaje navelo Asteke da se na-daju i očekuju njegov povratak? Prema meksičkom Kodeksu Čimalpopoka, knjizi predanja (8), Kecalkoatl je živeo među Indijancima 52 godine. Za vreme svog boravka važioje za vrhovnog sveštenika i stvoritelja, stekavši sla-vu učitelja, donosioca kulture i otelotvorenog božanstva. Kecalkoatl znači "zmija sa zelenim perjem". Zelena pera bila su njegov ukras; zato je u sećanjima prikazivan kao leteća zmija. Njegov simbol bilaje Venera. Predanja kažu daje Kecalkoatl bio visoka, snažna figura, daje na njegovoj glavi dominiralo visoko čelo ispod kojega su bile razmak-nuto postavljene oštre oči; nosioje bradu i kapu poput fesa, kao i ogrlicu od morskih školjki, lančić na nozi i gumene sandale. Po-sebnu osobinu činiojenjegov nadaleko poznat glas, koji se mogao čuti na 15 kilometara daljine (9). 0 iznenadnom nestanku svemoćnika stoje na raspolaganju dve verzije: ili se sam spalio i postao zvezda (Venera) ili je s pi-vim jutarnjim svetlom odleteo put neba, poštoje obećao da će sejed-nom, u dalekoj budućnosti vratiti. Istorija sveta ipak uzima u obzir susret između Korteza 1 Mokte-zume: Asteci i Maje živeli su u tačnim kalendarskim ciklusima. Zgrade su građene u ritmu kalendara, svečanosti su se odvijale po njemu. Upravo tada, u vreme Kortezove posete, tekao je kalen-darski period u kojem se očekivao povratak Kecalkoatla. Svešte-nici su već odavno o tome govorili. Ono što je legenda obećala, sada se podudarilo s datumom! Po-božni sveštenik Moktezuma mogaoje, smeo i morao da u brada-tom belcu Kortezu vidi izaslanika boga Kecalkoatla! On je, dakle, primio gost'e priređujući im svečanu ceremoniju i ponudio im svoju palatu kao stan. Tri dana uživaoje Koilez ve-ličanstveno gostoprimstvo, a ondaje zahtevao da se sagradi kape-la. Moktezuma je spremno pozvao astečke zanatlije. da sagrade

Bog Kecalkoatl pojavio se, prema predanju., na leđima "leteće zmije". Prikaz scenepo Diegu

Rivera.

hrišćansku kapelu. Okupljenim uzvišenim sveštenicima i veliko-dostojnicima objasnioje svoj poziv govorom: "Vamaje, kao i meni, poznato da naši preci ne potiču iz zemlje u kojoj danas živimo, nego da su pod vođstvom velikog kneza došli iz velike daljine." (10) Iz ovog uvoda proizlazi daje Moktezuma u Kortezu video izaslani-ka "velikog kneza iz velike daljine". Tako se između hramova Aste-ka podizala kapela. Gradnja ove crkve bila je, međutim, početak događaja koji su se brzo nizali jedan za drugim. Tužna noć ponositih Španaca

Španci su se osećali kao vlasnici - što su i bili - i pratili su svaki po-sao na izgradnji crkve. Ujednom zidu otkrili su sveže omalterisa-nu površinu za koju su mislili da predstavlja tajna vrata. Krišom su probili zid i našli se u holu sa zlatnim figurama, sa šipkama od zlata i srebra, nakitom od dragogkamenjai najfinijim inaterijali-ma protkanim perjem. Kortezje dao da njegovi stručnjaci proce-ne nalazište: vredeloje 162 000 zlatnih pezosa - po današnjem kursu oko 6,3 miliona američkih dolara. Kortezje strogo zabranio da seblago dira i narediojeda se zid ponovo zazida. Trenutak nije bio pogodan za transport, jerje u gradu vladala gužva. Plemstvo i sveštenici pobunili su se protiv prisustva Spanaca. Kortez je znao gde je mogao da se posluži blagom. Osim ove opasnosti, pretila je kaznena ekspedicija sa Kube: njegovtast, guverner Velaskez saznaoje u meduvremenu kakoje Kortez naredio da se flota spali. U Verakruzuje pristalo 18 brodo-va sa 900 Ijudi, a među njima 80 konjanika - trupe koje su bile da-leko jače od Kortezove borbene sile. Međutim, Kortez je imao i saveznike - hrabre Indijance koji su prezirali smrt. Trećinom Ijudstvakomandovaoje sam Koi-tez, dokje ostale osta-vio svom kapetanu da čuva Moktezumu u Tenočtitlanu. Sa samo 70 Španaca i oko 200 Indijanaca pošaoje Kortez u Verakruz, u su-sret nadmoćnoj vojsci od 900 naoružanih zemljaka. Jedne noći zaskočio je kazneni odred, poubijao vođe, oslobodio poražene prisege na vernost, a svoje tnipe opremio konjima, oružjem i municijom. Izgledaloje daje Kortez pretplaćen na po-bede. Blagovremeno se vratio sa svojim Ijudima u Tenočtitlan. Za vre-mejedne svečanosti priređene u čast boga Teokali, Španci su na ugovoreni znak ubili 70'0 nenaomžamh plemića i sveštenika Asteka. Ovaj gi'ozni masakr bioje signal na ustanak. Do tada strp-Ijivi Indijanci svrgli su Moktezumu, postavili za vladara njegovog brata i srušili palatu u kojoj su se smestili Spanci. Kortez se pojavio u pravi čas. Mogaoje da spreči pokolj. ali Tenočtitlan je bio u krvavoj pometnji. Kortez je naredio da se zapale hramovi i zgrade. Dok su Španci redom klali Asteke, ponudio se - o, sveta naivnosti! - svrgnuti Moktezumu kao posredmk. To je bio njegov poslednji poduhvat, jer ga je 30. juna 1520. usmrtio pobunjeni narod. Tek tadaje Kortez naredio prevoz blaga. Teško natovareni zlatom, srebrom i dragocenostima vukli su se Španci mračnim praznim ulicama Tenočtitlana: Asteci su izbegavali noćne borbe, postavivši svoje straže samo na značajnijim tačkama. Jedna straža otkrilaje razbojnike. Krik upozorenja prekirruoje tišinu noći. Oglasili su se signalni zvižduci. Zasvetlele su zublje. Čitav grad osvetnički je oživeo. Bilaje to tužna noć Španaca, noche triste. Bezglavo su bežali. Na njihovim vojničkim odelima visiloje zlato i srebro. Spoticali su se i tonuli u močvare. Ratnici Asteka su ih ubijali. Konji ijahačijurili su krozjata strela, gađali su ih velikim kamenicama. Koplja sa spe-cijalnim vrhovima od kristalnog kamena koji se lomi na hiljade ko-madića, zabadala su se u tela

omraženih osvajača. Te noći vojska osvajača bilaje desetkovana, Kortez teško ranjen, a dragoceni deo blaga za kojim su žudeli potonuo je u vodu lagune. Noche triste.

Nedelju dana kasnije. Kortezje doveo u red ostatak svoje vojske. Topova i municije više nije bilo, ostalo je još nešto konjanika. Izgledalo je kao da je bilo važno samo preživeti, kad je Kortez krenuo s poraženim Ijudima kroz Otumbatal. Asted su se pokrenuh. Špandma se suprotstavila nema vojska od 200 000 Indijanaca. Kortez, koji nije imao više ništa da izgubi do svog života, raspoznao je preko zida nemih ratnika, u zlatom ukrašenom peijanom ogrtaču, zapovednika ogromne vojske. Šarene zastavice označava-le su na vetru njegov položaj. Španski admiral vinuo se nakonja, uzviknuvši grupici konjanika: "Sveti duh!" i pojurioje s njima kroz redove Indijanaca koji su se, kao začarani, razmakli a onda opet sastavili. Kortezje došao do za-povednika i probo ga mačem. Vojska od 200 000 Ijudi stajalaje kao paralisana. BfdoiisG se zatim izmešali. Ratnici su krenuli kućama, ka svojim. Poput sivih oblaka Ijudskih tela nestajali su u dolina-ma, u šumama planina, u neprohodnoj džungli. Bioje to početak ki-aja Asteka.

Mesecima kasnije. S pojačanom i dobro naoružanom vojskom Kortez se vratio. U Tenočtitlanuje vladao novi vladar Kautemok. Uprkos izvrsnoj odbrani svoga grada, na krajuje ipak morao da preda borbu pred topovskom vatrom. Sadaje Kortez nesmetano mogao da usmeri svoje trupe na blago. Kauhtemok nije odao gde se ono nalazi, čak ni pod mukama. Bla-goje nestalo. Do dana današnjega. Ponosni Tenočtitlan Španci su konačno porobili 1521. godine. Hramovi i piramide, stambene zgrade, slike bogova, stele i biblio-teke potonule su u ruševine i pepeo. Na ruševinamaje izgrađen grad Meksiko. Sledile su decenije ukojimaje CentralnaAmerika dospela podja-ram Španaca. Njihova vojska pobeđivalaje u krvavim pokoljiina i plemena Maja. Tvrdoglavi Indijanci bili su brutalno mučem ili odmah pogubljeni. Biskup Diego de Landa, ni sam svetac, bioje užasnut grozotama koje su činili njegovi zemljaci. Pisaoje daje lično video kako su majke s decom vešali za noge; Majama su sekli noseve, šake i no-ge; ženama su odsecali dojke. Činilo se sve da se Indijanci učine robovima, da se preobrate u hrišćanstvo i da se od njih saznaju nazivi tajnih mesta gde je blago skriveno. Pod vladavinom ove sile i straha, urođenike prepuštene sudbiai, pored sve nevolje, zahvatile sujoš i epidemije. Španci seviše nisu morali muciti da porobe područja, da gradove sravne sa zemljom. Kada su s novom religijom u znaku krsta umrli stari bogovi, koji su ovde opravdali svoJe prisustvo, Asteci i Maje su se raspršili u svim smerovima ruže vetrova. Palate su propale. Bnjna džungla obuhvatilaje piramide i naselja, pojela statue bogova. Zmije ija-guari i sve tropske štetočine savile su svoja gnezda u ruševinama. Ono od knjiga i dokumenata neprocenjive vrednosti što nije nesta-lo u plamenu pri velikom pohodu Spanaca, propaloje. postaloje hrana mravima i kukcima- Vekov-ima dna noć spustila se na sve-doke ovejedinstvene epohe.

Epilog

Kortez nije mogao uživati plodove svojih osvajanja. Posle osvajanja carstva Asteka imenovao gaje Karlo V državnikom Nove Špa-nije (Nueva Espania), ali su ga protivnici na dvoru optuživali za bespravno bogaćenje i povredu španskih zakona. Kortez je 1528. otputovao u Granadu da bi se opravdao. Karlo V obasuo je svog neustrašivog podanika odlikovanjima, ali muje uprkos tome, odu-zeo prava državnika u Meksiku. Dve godine kasnije pojavio se Kortez opet u Novom svetu. Ovoga puta na kalifornijsko poluostrvo odveli su ga njegovi poslovi. Vra-tio se u Španiju 1540. a godinu dana kasnije učestvovaoje na strani Karla V u borbenom pohodu protiv Alžira. Uprkos ukazanoj car-skoj milosti, nije se mogao odreći svojih težnji da se domogne vlasti na dvoru. Ostaje jedno interesantno pitanje. Tri godine posle zauzimanja Tenočtitlana sreoje kapetana Pedro de Alva Alvarado 5. marta 1524. u borbama na planinama Gvate-malejednogvođu Kiče-Maja: "Zatim se vođa Tekum podigao u vazduh i odleteo, pretvoren u or-la, pokriven perjem kojeje samo izraslo i nije bilo veštačko. Imao je krila, koja su isto tako izrasla iz nj egovog tela, te tri krune, j ednu od zlata, drugu od bisera, treću od dijamanata i smaragda."(4) Kapetanu Alvaradu očigledno se nije priviđalo, jerje leteći vođa jednim udarcem mača odsekao njegovom konju glavu; sporni vođa mislioje daje tim potezom istovremeno ubio ijahača. Tu sekundu iskoristio je Alvarado i probo zbunjenog letača. (Rsepitanje dalije Kecalkoatl, bog uliku zmije sa zelenim py,podario nekim izabranim sveštenicima veštinu letenja. U sra.kom slučaju, mesto susreta kapetana Alvarada i letećeg voj-sfcovode dobilo je naziv Kecaltenango. Tako se zove još i danas gvatemalski grad, a u Gvatemala Sitiju podignutje spomenikle-tećem indijanskom vojskovođi. 1 tako se prenose zagonetke.

III.

BELE KNJIGE DIVLJAKA, KNJIGE 0 ČUDIMA

Nije dovoljno umeti, treba znati i primeniti. Johan Volfgang von Gete (1749-1832)

Dok je rimski namesnik Pontije Pilat početkom nove ere naređivao da se na raspeću pogubi Isus Hristos, nastajali su u vlažnoj džungli Srednje Amerike gradovi neviđenog sjaja s pro-stranim trgovima, s kilometrima dugim hodočasničkim ulicama uz koje su stajali hramovi i palate, sportska igrališta, podzemne kripte (grobnice), rezervoari za vodu sa razgranatom kanalizacio-nom mrežom, stepenaste piramide i opservatorije koje sežu nebu pod oblake. Tada su nikli gradovi kao što su Tikal i Piedras Negi'as u Gvatemali, Kopan u Hondurasu i Palenke u Meksiku, svi u trop-skim kišnim šumama. Marljivo kao mravi, strpljivo kao robovi, gtvarali su Indijanci pod jarmom sveštenstva i vladajućeg klana, nadgledani od strane izvrsnih arhitekata. Umetnici su opremali fasade zgrada i njihove unutrašnje prostorije •umetnički štukova-nim reljefima. Drečave boje pravljene su od kamenog brašna, smeđe zemljane

prašine, izribanih belih kostiju, krvi i praha od tu-canog raznobojnog prašumskog drveća, lišća i cveća; sve je to mešano i korišćeno kao boja za freske na ceremonijalnim građevi-nama. Tamo gde su arheolozi iskopavali građevine, boje su sacuva-le svoj blještavi ton preko dve hiljade godina. Kada su ta dela bila u svom svome sjaju završena, desilo se nešto neshvatljivo: Maje su napuštale gradovejedan za drugim, odlazile, da bi - samo nekoliko stotina kilometara dalje - a da im to nije teško padalo, gradili nove gradove. To se događalo skoro čitav vek pre nego što je Hernando Kortez porobio Tenočtitlan. Nerarumljivi postupci, na cijem su objašnjenju stotine pametnih Ijudi tupili svoje učenjačke očnjake. Šta se može pretpostaviti? Da li su se Indijanci pobunili protiv vladara i sveštenika? Da li je došlo do revolucije? Za to nema ni najmanjeg svedočan-stva: "stare" gradevine ostale su posle egzodusa nedirnute. Kako nas uči istorija sveta, pobednici zanzimaju u građanskim ratovi-ma gradove i sela i naseljavaju ih. Da li je možda glad oterala stanovnike? Ovakva pretpostavka ta-kođe nema osnova. Velicanstveni sistemi navodnjavanja obez-bedivali su Majama bogate žetve kukuruza, a kukuruz je bio glavna hrana. Imali su na raspolaganju velike površine plodnih njiva; mogli su do njih doći visokorazvijenim metodama sadnje u prašumi, te obaranjem šume i njenim krčenjem, kako sii to već i činili. Da li je iznenadno iseljavanje prouzrokovala katastrofalna pro-mena klime? Toje toliko neverovatno, da se takva sumnja inože odmah isključiti, jer Maje su bile nastanjene i na severu i najugu - samo 300 kilometara od prvobitnog mesta. Promena klime velikih razmera, koja bi staro prebivalište učinila nepodnošljivim, ugrozilabi egzistenciju i na novoj ne tako daleko formiranoj nastambi. Isto važi i za epidemije i - kako se u najno-vije vreme priča - galopirajući malariju, groznicu koju prenose komarci. Ti neprijatni komarci - dobro sam ih upoznao - pratili bi, doslovno u stopu, veliku povorku golih Indijanaca. U nevolji, jer ipak moraju ponuditi kakvo verovatno objašnjenje, pojedini specijalisti najčešće lansiraju tezu po kojoj su Maje, naj-verovatnije, oterali neki uljezi. Logičnim razmišljanjem zak-Ijučuje se da i ovaj argument ne može biti pouzdan; zašto bi se Maje dale oterati sa svojih poseda, iz svoga zavičaja? Onibi se ipakbranili, a napadačima suprotstavlja u istim oružjem kao i 1000 godina kasnije Špancima. Ljudi su se radovali procvafru svoje civilizacije. Zarje onda ne bi branili? Pobednici su okupirali ono što su porobili, potcinjavali su poražene, terali ih da plaćaju danak ukoliko im u borbi nisu razorili gradove i sela. Skoro sveje nepoznato ili sporno. Jasnoje, ipak, da su neki cere-monijalni centri napušteni takoreći preko noći. U Tikalu, na pri-mer. ostalaje nedovršena platforma u hramu. U Uaksaktunu stoji poluzavršen zid. U Dos Pilaru ispalajejednom štukateru, pre no štoje završio red s hijeroglifima, lopatica iz ruke. 0 evidentnim događajima ovako razmišlja moj poznati zemljak Rafael Žirar, kojije d.ecenije proveo među današnjim Majama: "Ovaj nagli prekid svih radova u vreme kada se civilizacija Maja nalazila u punom procvatu, pokazuje daje njen zalazak bio prisi-lan."(l). Mogućeje, ali bi to onda značilo da su Maje napustile gradove i naselja pre nego što su osvajači u njih prodrliJer na ruševina-ma nisu otkriveni tragovi rata i razaranja. Zarbi ostavili za sobom netaknute gradove duhova! Čak i da su bili zahvaćeni praljudskim zanosom za lovom i uništavanjem, navodni osvajači pratili bi Maje i sprečili ih da osmiju novu državu. Ostaje pitanje nad pitanjima: Zašto se okupatori nisu zadržali na cilju svoje iznenadne pobede, zašto nisu uživali u zatečenom komforu? U ranijoj literaturi o Majama govori se o "starom" i "novom" car-stvu Maja. Ovoje razlikovanje prevaziđeno, jer su istraživanja po-kazala da nikada nije postojalo nekakvo "staro" carstvo koje je nestalo po komandi kakvog imaginarnog vladara.

Malopo malo izašloje navidelo: od 600. do 900. godine našeere ne-stajaoje grad za gradom. Uništenje "starog" carstva proteglo se na 300 godina, a uporedo s njom došlo je do novih gradnji. 0 tome ništa nisu znali Kortez i njegove horde. Oni su porobili divne gra-dove kao što su čičen-Ica, Majapan ili Čempoton, a to su bile, bez izuzetka, nove gi-ađevine. Stara sedišta Maja nestala su davno i preko njihje narasla džungla. Ono od civilizacije i bogatog znanja svojih predaka što su Maje sačuvale kao kulturno nasleđe i donele u nove gradove, toje propalo u španskoj akciji širenja hrišćanstva.

Kako su uništeni laž i davolje delo

Jedan od fanatičnih uništavalaca kulturnih dobara Maja po-sthumno je ostavio jedini ključ za razumevanje propalog sveta. To liči na morbidan vic. Frey Diego de Landa rođen je 1524. kao sin plemenitih roditelja u Sifuentesu, u provinciji Toledo. To je bilo veliko doba širenja crkve, kada je uz dobar glas starih španskih porodica vladao i običaj da sejedan sin ili kćerka posvete crkvi. Sa 16 godina stupio je Diego u franjevački manastir u San Juan de los Reyesu. Potpu-no predat Hristu, pripremao se za rad u misiji, u kojoj je težio da dobije Orden Jevanđelja. Diegoje bio mlad čovek, dvadeset petogodišnjak, kadaje dodeljen grupi kaluđera koji su bili poslati sa zadatkom da preobrate u hrišćanstvo 300 000 Indijanaca na poluostrvu Jukatan, između Meksičkog zaliva i Karipskog mora. Inteligentan i ambiciozan, potpuno posvećen hristu, naučio je Diego za nekoliko mesecijezik Maja, tako daje odmah po dolasku na Jukatan bio postavljen za posrednika izrneđu propovednika i poslanstva. Ništa ne čudi što je mladić blistavu karijeru pravio tako brao. Uskoroje postao gvardijan, upravnik novog manastira u Izama-lu, za kojije osnivao ispostave. Svuda se pojavljivao bradati Spa-nac u gruboj, smeđoj vunenoj mantyi. Nadgledaoje obrazovanje mladih Indijanaca koji su vrlo brzo počeli slediti svog opsednutog učitelja u uništavanju starih običaja. Naravno, Diego de Landa bioje prisutan i onda kada su Španci 1524. godine usred grada Maja T'ho, udaljenog od Izamala, osno-vali centar koji je postao polazište za osvajanje Jukatana. Fra-njevac se čudio jakim građevinama grada T'ho, ali je u njima, svakako video samo kamene blokove korisne za gradnju hrišćan-skog hrama: od hramova Maja nastale su hi-išćanske katedrale, od piramida španske upravne zgrade. lako su nebrojene gomile. Tog, pomena vrednog, 12. jula 1526. donetoje pred crkvu San Mi-gziel u Mani, poslednjoj metropoli Maja, 5000 sličica bogova, 13 žilvenika, 197 kultnih posuda i 27 naučnih i religioznih dela, ilu-strovanih rukopisa Maja. Na biskupovu zapovest ova je gomila spaljena. Plameni jezici lizali su i proždirali nezamenjiva doku-mentajedne velike kulture. Ime grada Mani u prevodu znači "pro-hujalo". Potpuno mirno beležioje Diego de Landa: "Našli smo veliki broj knjiga sa crtežima, ali pošto su one sadržavale samo laži i đavolja dela, sve smo ih spalili, štoje Ma-je veoma rastužilo i izazvalo njihovu veliku potištenost." (3) Ta tuga traje do danas, naročito kod istraživača Maja. Paljevina u Maniju bilaje signal. Slepo imitirajući Landu spaljivali su misio-nari rukopise Maja gde god su ih našli. Pod etiketom "đavolje delo", kojuje on uveo, uništeni su tragovi Maja što su vodili ka njihovim starim bogovima. Zahvaljujući upravo nemilosrdnotn biskupu de Landi uništenje ključ za svet Maja. Uredni provincijalac i biskup de Landa - "soko" među misionarima - degradiranje, zbog svojih preteranih akcija, na španskom dvoru u skromniji rang "golubova". Toje saznao preko svojih doušnika. Upoznat sa dvorskim spletkama, pripremao se za realnost: tražio je pnjatelje koji bi ga uveli u tajne sveta Maja. Takve informacije je našao među članovima indijanskih plemićkih porodica - Ko-kom, Šiu i Ica. Da bi u slučaju potrebe mogao dokumentovati "opa-snost" Maja, beležioje na latinskomjeziku sve što su njegovi novi prijatelji govorili o bogovima i mitovima, o fantastičnom sistemu brojeva, o kompletnoj azbuci i preciznom kalendaru. Godine 1566. završioje svoje odbrambeno pismo Relacion de las cosas de Yuca- tan - Izveštaj o stvarima u Jukatanu (4). Ovaj dopis postaoje naj-važniji izvor istraživanja o Majama. Otkriven je samo zahva-Ijuj-ući slučaju.

Tri godine pre nego što će se navršiti tri veka otkako je de Landa napisao svoje pismo, kada ga je 1863. Abe Šarl-Etjen Braser (1814-1874) - duhov.nik koji nije pripadao manastirskom redu -otkrio u Kraljevskoj biblioteci u Madridu kao dopis de Lande. Neugledna knjižica stajala je uklještena između dela uvezanih kožom sa zlatotiskom. Brasseur, dugogodišnji misionar u Gvatemali i sveštenik u ft-an-cuskom poslanstvu u Meksiko Sitiju, bioje fasciniran: iz sitnih, crnim mastilom ispisanih latinskih rukopisa izlazile su glife Maja i skice njihovih umetničkih objekata. Braserje našao Arijadnin konac, koji je trebalo da nas izvede iz lavirinita Maja.

Baština Maja

Biskup de Landa pisao je u svome pismu: "Najvažnije što su poglavari vukli u svoje postojbifae, bile su njihove naučne knjige." (4). Njegov zemljak Hose de Akosta kaže u svom izveštaju:

"U Jukatanuje bilo uvezenih i presavijenihknjiga, u kojima su školovani Indijanci čuvali svoja znanja o planetama, o prirodi i stara predanja." (5)

Tri takva rukopisa Maja koji se nazivaju kodeksima, preživela su razorni bes biskupa Diega de Lande. Madridski kodeks našao je Aba Braser kod jednog profesora Di-plomatske škole u glavnom gradu Španije.

Drezdenski kodeks

Pariski kodeks pronađen je u korpi za otpatke u Nacionalnoj bi-blioteci. Danas se on u iyoj čuva kao verovatno najdragoceniji ru-kopis. Drezdenski kodeks, koji se čuva u saksonskoj Zemaljskoj bibliote-ci gi'ada Drezdena, doneo je Johan Hristian Goce, bibliotekar Kraljevske biblioteke, 1793. sjednog putovanja po Italiji. GOce je dodao uz akta: "Naša Kralj evska biblioteka ima tu prednost nad mnogim dru-gtm, štoposedujejednotakoretkoblago. Onojepronađenopre nekoliko godina kodjedne privatne osobe u Beču i dobijenoje veoma lako, kao nepoznata stvar. Bez sumnje potiče iz zao-stavštine nekog Španca kojije sam bio u Americi ilije tamo bio neko od njegovih predaka". (6) Kakojejeftinadragocenostkada se nepoznaje! TišiDrezdenski ko-deks danas bi SOTHEBY & Co. platili najavnoj dražbi sedmoci-frenu dolarsku sumu. Sva tri kodeksa mogu se slagati u vidu harmonike ili Leporela. Pariski kodeks - fragment, jer mnogo stranica nedostaje ili se ne mogu pročitati - kada se složi, dugačakje 1,45 m. Madridski kodeks, sastav^en iz dva dela, najtajanstveniji i najin-teresantniji od pisama Maja, kada se raširi, dugačakje 3,56 m. (7) Sti-anice kodeksa načinjene su od tankih slojeva like sa kore divlje smokve; oslikane su tankim perima, finim kistovima ili šta-pićima. Mikroskopska ispitivanja otkiila su i metode izrade; naj-pre je omekšana kora drveta premazivana sokom "gumenog" drveta da bi postala elastična, zatim su vlakna poravnata skro-bom od biljnih gomolja i na kraju premazana fn-najsom od krečnog mleka. Osušeni kreč ličio je na veoma tanak štukovani premaz, na kome su brilijantski sveflucale slikarske boje umetnika. Izrada"knjiga" završavalase slepljivanjemlistovafinomoblogom, čiji se sastav nije mogao identifikovati. Zatim se Leporela mogla otvarati i ponovo sklapati. Starost kodeksa nije određena. na, daje sam ovaj grad star 2000 godina. Kao i kod svih svetih predanja može se poći od toga da se u štitio Drezdenskog kodeksa'rsidi ojednom primerku, kojije staiaonte-skrajnom nizu kopija, dakle, da taj materijal stoji najnmge 2000 godina na rovašu vrem.ena. Kodeksi ukupno pokazuju 6730 glavnih znakova i 7500 afiksa (pri-dodatih slogova) (8). Prema tome se može pretpostaviti da bi 6730 glavnih znakova dalo dovoljno uporednih mogućnosti za dešifrovanje. Zabluda! Doduše, posumnjalo se da u Pariskom ko-deksu proročanstva imaju svoj sadržaj, ali do sada nije razjašnjeno kakva su to proročanstva. Madridski kodeks trebalo bi da sadrži horoskope i uputstva svešte-nicima za njihovo korišćenje - ukoliko se stvarno radi o horoskopi-ma: možda je za sveštenike Maja čitanje sudbine iz zvezda bilo ozbiljna razvojna nauka. Drezdenski kodeks, međutim, pokazuje upravo čudesne asti'o-nomske tabele o pomračenjima u prošlosti i budućnosti, o puta-njama meseca i planeta. U tome se naučnici slažu. Zašto? Zato što je biskup Diego de Landa u svom Izveštaju dao pravi ključ za ma-tematiku i astronomiju Maja.

Sveti, zagonetni simboli

Veruje se da je odgonetnuto značenje oko 800 hijeroglifa (svetih simbola) Maja što iznosi, kako specijalista dr Džordž E. Stjuart kaže, između 5 i 30 procenata od onoga što postoji (9). Sigurnoje da celih 5 procenata od toga jesu brojevi. Ostali hijeroglifi još uvek nisu dešifrovani, iako se na njihovom dešifrovanju bezuspešno an-gažuje velika grupa vrednih istraživača, pa čak i kompjuteri.

Primeri glifa Maja

Senzacionalne objave kao što su "ODGONETNUTO PISMO MAJA" (10) ili "DEŠIFROVANI HIJEROGLIFI MAJA" (11) zvuče isuviše lepo da bi bile istinite: one su senzacionalne, ali ne odgovoraju stvar-nom stanju istraživačkih rezultata. Jedan od velildh istraživača pisma Maja, profesor Thomas Bar-thel, kaže u vezi sa teškoćama oko dešifrovanja, da pismo Maja ima "očito mešovit karakter" (12), jer isti znakovi mogu predstav-Ijati sasvim različite stvari; istotako, postoje čitavi blokovi hijero-glifa što se nalaze usred teksta s brojevima ili, pak, igre reči, "koje nude mnogobrojne varijante rešenja, a čiji smisao ide u sasvim različitim smerovima" (13); zatim, postoje elementi' pisma ra-zličite veličine, "koji se ^tapaju u novejedinice različite veličine." Ono što istraživanju takve vrste pričinjava posebnu teškoću, jeste nekadašnje stvaralaštvo s određenom namernom: svete knjige, kao vrstatajnogkoda, namenjene su samo sveštenim licima; taj-noviti znaci zabranjivali su običnom narodu pristup u mistični svet znakova. Ktome treba dodatijoš i to daje od grada do grada, od plemenskog područja do plemenskog područja postojao dru-gačiji jezik i oblik simbola, dijalekta. Kojeondalukav? Iznenađujuće je bogatstvo meni upućenih žaoka koje treba da sprečejednostavno poimanje pisma Maja. Normalnoje da blok hi-jeroglifa počinje takozvanom •uvodnom glifom, inicijalima na isci-frana i ukrašena velika početna slova. Moralo bi se misliti naporno čak i ako bi se čitalo sleva na desno. Maje su to radile zamršeno. One su ređale znakove s leva na desno, ali i odozgo nadole. Često kolone glifa treba čitati u parujednu kraj druge. Kao što inicijali si-gnaliziraju: "Ovde treba početi s čitanjem," tako čine i uvodne glife, ali one su zbunjujući, podmuklo smeštene u sadržaju ove ponude, koja zapravo i nema nikakvog ukrasa. Često čisto geometrijski iz-vedene one su odjednom mnogoznačno apstraktne, prikazuju pti-cu ili kakvu drugu životinju, često Ijudsku glavu, a onda mitološkog monstruma. Bez pronalska mašine za vreme, koja bi nam omogućavala pristup u onu prošlost kada su naučnici Maja pronašli pismo, nikada nećemo doznati šta su oni mislili sa svojim skrivaljkama. "U oskudici se poznaje majstor", rekaoje Gete. Mi se moramo ogra-ničiti na ono malo, što danas mislimo da znamo, a toje fantastično dosta.

Maje su poznavale zbivanja na nebu koja nisu mogle videti

Jedanaest listova Drezdenskog kodeksa sadrži astronomske po-ternice za Venerom. Iz brojeva i podataka koji su naslagani. jedni na dnige vidi se da su Maje računale godinu Venere sa 583,92 da-na; oni su zaokruživali broj na 584 dana, ali su morali korigovati decimale iza zareza svakih nekoliko godina. Stari indijanski astronomi baratali su sa iznenađujućimjedinicama od 18 980 da-na, štoje odgovaralo njihovom istonjskom ritmn od 52 godine po 365 dana. Zbir su delili sa 73 i dovodili u hiljade godina Venerinog ciklusa u kompoziciju brojeva, koja - slikovito pnkazana - daje pentagram (petokraku zvezdu). (15) Dva lista bave se putanjom Marsa, četiri Jupiterom, čiji sateliti takođe nisu zaboravljeni. Osam listova posvećeno je Mesecu, Merkuru, Jupiteru, Saturnu i Veneri; takođe tuje Polarna Zvez-da, tu su slike zvezda Oriona, Blizanaca i Vlašića u preciznoj obra-di koja uzima u obzir čak i komete. (16) Astronomske tabele ne opisuju samo putanje naših planeta! U komplikovanim proračunima one predstavljaju referentne tačke planeta međusobno, pa čak i njihovzi poziciju u odnosu na Zemlju (17). Postoje periodi Merkurovih, Venerinih, Zemljinih i Marsovih go-dina sa 123 200 dana. Prave astronomske cifre od 400 miliona go-dina nisu plašile verzirane astronome. Astronomija Maja koja se manifestT-ije u Drezdenskom kodeksu. predstavlja posebnu zagonetku. Više listova posvećenoje izvešta-ju o borbama između planeta (18), a na sedam listova može se pronaći, na takozvanim tablicama pomračenja, svako pomrače-nje Sunca i Meseca koje se dešavalo u prošlosti i koje će se dešavati u budućnosti. Slavni nemački profesor Herbei't Nol-Husum pi-saoje 1937. ujednom etnološkom časopisu: Tabela pomračenja postavljenaje tako genijalno da se tačno u dan za stotine godina unapred, mogn odrediti sva moguća pomračenja u nekom području, pa čak i ona koja se ne mogu je smatrati."(19). Mnogi istraživači Maja slušaju i gledaju ovo s osećanjem neprijat-nosti. Kakoje narod, štoje u igrama s loptom žrtvovao Ijude, rao-gao savladati astronomiju koja je daleko prevazilazila domete njegovogvremena? Odakle su "divljaci" crpli tafantastična znanja? Koji imje duh otkrio da se nebeska tela kreću •u međusobnoj kore-laciji koja se može proračunati? Ako Mars stoji u tački X, gde se onda Venera nalazi u odnosu na Jupiter? Maje su to znale. Kako? Posmatranjem kojeje trajalo vekovima, zbog manijačke potrebe da dođu do perfektnog kalendara, zbog neke vrste žudnje za mate-matikom, kažu arheolozi. Sasvimje razumljivo što su Ijudi u kamenom dobu bili fascinirani već svetlucavim tačkicama na nebu. Može se videti da su sveštenici Majaili astronomibeležili podatke o pojavi i nestanku markantnih zvezda na kamenu ili kori drveta. U praksi kojaje trajala vekovi-ma, mogle su, tako dugotrajnim predanjima nastati i astronomske tablice. "Svudje ovde k'o i tamo, drugačije neg' što znamo", peva Vilhelm Buš. Maje su živele u prostoru koji ni u geografskom ni u meteoro-loškom smislu nije pružao idealne uslove za konstantna posmatra-nja vasione. Iz džungle koja isparava dižu se magle, vise kao zvono nad prašumom. Tropski, masivni, kišni oblaci najmanje šest me-seci godišnje onemogućavaju da se pogleda u nebo. Današnji astro-nomi, kao i njihove kolege među Majama, priželjkuju mogućnost da redovno posmatraju povratak i ponovni zalazak određenih ne-beskih tela, kao potvrdu daje sa svetom, i ujutro i uveče, sve u redu. Jasan vidik prvije uslov za to. Međutim, u ovu potvrdu en gros et en de.ta.il nisu kod astronoma Maja spadali samo Sunce i Mesec, nego - kako stoji u Drezdenskom kodeksu - i planete. Posmatrane sa Zemlje, planete se ne mogu tek tako uklopiti u pra-vilnost godišnjeg zvezdanog kalendara: pošto se Zemlja sama kreće oko Sunca po eliptičnoj putanji, a ni druge planete ne miru-ju, svako posmatranje povezanoje i sa pomeranjem vremena.

Sto se tiče Venere, ona se tek svakih osam godina pojavljuje u istoj konstelaciji, dokje s Jupiterom to slučaj svakih dvanaest godina. U Drezdenskom kodeksu navedene su astronoroske referentne tačke koje se ponavljaju tek svakih 6000 (!) godina. Pomoću kojih su đavolskih trikova došle Maje do tačnih pro-računa što obuhvataju hiljade godina?

0 mukotrpnim putevima do astronomskih saznanja Čak i u slobodoumnoj klasičnoj Grčkoj, kojaj e bila bogata sjaj nim matematičarima i genijalnim filozofima, smatralo se religioznim prekršajem ako se utvrdi da se Zemlja okreće oko Sunca. Anaksa-gora (oko 500-428) bioje optužen za bezbožništvo i proteran iz do-movine kadaje izjavio daje Snnce užareni kamen (20). Ptolomej iz Aleksandrije (oko 100-160), kome su stajali na raspolaganju po-daci iz iskustva egipatskih i vavilonskih posmatrača neba, posta-vioje Zemlju u centar svoga sistema sveta. Tome se suprostavio tek Nikola Kopernik (1473). Onje, naime, tvrdio daje Sunce sre-dište kružnih putanja planeta. Kapitalno delo De revolutionibus orbium coelestium (0 kružnim kretanjima nebeskih tela) izašlo je 1543. upravo u godini kadaje umro. Kopernikje svoje delo po-svetio papi Pavlu III, što nije bilo prepreka da ono stigne na spisak zabranjenih dela. Na osnovu Kopernikovog dela rizikovaoje Dor-dano Bruno (1548) da objavijedinstvenu sliku sveta. Posle sedmogodišnjeg zatočeništva, poslale su sudije inkvizicije filozofa i astronoma Bruna 1600 g. na lomaču. Tiho Brahe (1546-1601), komeje danski kralj Fridrih III na ostrvu Ven uredio mesto zaposmatranje zvezda, bioje pre pronalaskateleskopa najznačaj-niji astronom kojije posmatrao zvezde. Sa svojim saradnicima uveoje posmatranje golim okom, pre sve-ga Marsa, štoje za Johana Keplera, jednog od njegovih saradnika, bilo osnova za sticanje znanja o putanjama planeta. .

Kod Maja je sve bilo drugačije

Izgleda da su Maje imale tačna astronomska znanja od samog počot.ka - kao da su tablice s podacima i proračunima putanja naših plancta prosto pale odštampane s neba! Može li se uopšte shvatiti da su Maje poznavale vreme za koje se Zeinlja okrene oko Sunca sa četiri decimale - 365,2421 dana! Toje tačnije od našeg gregorijanskog kalendara, koji računa sa 365,2424 dana. Kompjuteri s'u sada izracunali da vi-eme obilaska traje 365,2422 dana. Maje su operisale gigantskim ciklusima od 374 440 godina sa neshvatljivom preciznošću. Podatke o putanji Venere poznavali su toliko tačno da se oni ujednom stoleću mogu razlikovati za svega pola sata, a u 6000 godina zajedanjedini dan. 0 ovome britanski profesor u Rowan-Robinson veli: "Takva slaganja u zapadnoj astronomiji postignuta su tek u moderno doba".(21) Isto tako američki arheolog Silvanus Grisvold Morli (1883-1948), koji je mnogo godina istraživao u Jukatanu, ofkrio grad Maja Uaksaktun i započeo iskopavanje u Čičen-Ici, primećuje: "Stari narod Maja mogaoje svaki datum svogkalendara odre-diti s takvom preciznošću da se mogao ponoviti tek posle 374 440 godina - duhovni podvig za svaki hronološki sistem starijeg ili novijeg porekla." (22) Mora daje postojalo neštojoš neotrkiveno u doba prapočetka Ma-ja. Samo na osnovu proračuna ne može se doznati da se putanja Venere svakih 6000 godina mora korigovati za jedan dan. Pro-računi se nisu čarobnim štapom vadili iz rukava, oni su rezultat prethodnih posmatranja. Koliko bi generacija bilo potrebno da se dobiju apsolutno tačni podaci koji bi, s potpunom

sigurnošću, do-veli do saznanja da se putanja Venere mora korigovati svakih 100 godina za pola sata? Mojim astronomima bilo bi dovoljno nekoliko godina. Takva izja-va može se okačiti mački o rep. Maj e nisu imale - glupoje reći, ali se mora opet ponoviti - nikakve merne instrumente, nikakve radio-teleskope, oni su bili narod iz kamenog doba, koji čak nije imao pojma o metalu. "Zabluda!" odjekuje iz "kule od slonove kosti". Astronomi Maja imali su beskrajno mnogo vremena, mogli su se-deti na vrhovima strmih stepenastih piramida, verovatno u udobnoj stolici, i buljiti u nebo. Odande bi bilo vrlo lako baviti se najpreciznijim proracunavanjem uglova putanja planeta. Tako razmišljaju gospodakoja, da bi pomnožila 11 sa 17, koriste džepni računar. Pa metalje takođe postojao, konačno, tu su pronađene zlatnefigure. Stanite, poštovani prijatelji iz drugog tabora. Visoke stepenaste piramide izgrađene su nakon što su napravljeni proračuni kalen-darajer su piramide Maja usmeravane upravo prema kalendar-skim podacima. A zlato je otrkiveno tek u kas.nijoj eposi! Grandiozne piramide, hramovi i gradovi gradeni su, bez iznzetka, rukama "primitivnog" naroda iz kamenog doba- Koliko je generacija sveštenika i astronoma trebalo da sedi na vrhovima piramida da bi se došlo do podataka o putanji Veneie? Džon Erik Sidni Tompson (1898), u svetu poznat spenjattsta za Maje, koji je svoj život posvetio istraživanju kalendara i njihove hronologije i kojije sproveo arheološke radove u podrući gde su živele Maje, zastupa stanovište da se podaci o putanjama baziraju na posmatranjima koja su trajala vekovima: "Ima samo pet sinodnih konjukcija Venere za osam godioa-tako da su astronomi-sveštenici za trideset godina Ijudskog života - Maje nisu dugovečan narod - pod povoljnim uslovima mogli videti oko dvadeset izlazaka. U stvari, zbog lošeg vreme-na, taj broj se može reducirati na deset. Osim toga, beležile su Maje najranije izlaske cetiri dana posle sinodnih konjukcija, a to zahteva veoma oštar vid, kako bi se primetila planeta kojaje još blizu sunca. Ako posmatrač nije otkrio planetu četvrtog da-na, njegovo opažanje mogloje da odstupa zajedan dan. Biloje potrebno, takođe, da se izačuna odstupanje planeta od proseka najranijih dnevnih izlazaka, koji iznose 584 dana, i da se to uz-me u obzir. Pod ovim nepovoljnim uslovima bioje potreban rad mnogih ge-neracija posmatrača da bi se postigla preciznost Maja, 1j. odstupanje od samojednogjedinog dana u 6000 godina!" (23) Profesor Robert Henseling šokirao je svoje kolege 1949. godine člankom o starosti astronomije Maja (24). Henselingje konstato-vao: 1. Astronomsko-hronološko znanje Maja moglo se steći u relativno kratkom vremenskom periodu samo "ako su na osnovujasnog uvida u probleme periodike Sunca, Meseca, planeta i statičnih zvezda na nebu, kroz jedan dugi vremenski period bile prime-njivane metode za merenje malih uglova i malih vremenskih razmaka". 2. Mora se smatrati nemogućim da su Maje poznavale instrumen-te i metode kojima su mogle sprovoditi mereiya uglova s potreb- nom tačnosću. 3. "Naprotiv, ne treba sumnjati u to da su astronomima Maja bile pouzdano, po vrsti i danu, poznate konstelacije sazvežđa koja kruže hiljadama godina." 4. "Bilo bi neshvatljivo da u onoj praprošlosti, tj. hiljadama godina pre početka hrišćanskog računanja vremena, niko i nigde nije i2vodio odgovarajuća posmatranja i da ih nije pouzdano preno-sio svojim naslednicima". 5. "Takav učinak i takva želja za predanjem obavezno, međutim, pretpostavljaju daje već u ono prastaro doba postojao razvoj te nauke, kojajejoš tada imala neku svoju istoriju". Henseling rezimira da se astronomija Maja možejasno izračuna-ti unazad sve do "prvobitnog nultog datuma", koji seže do 9. veka pre n. e. - tačno do početka juna 8498. godine pre n. e.

Od Henselingove postavke prošloje preko 30 godina, a istraživači Maja su računali i dalje. Danas su složni u shvatanju da mistični nulti datum treba postaviti tačno na 11. avgust 3114. godine pre n. e. Šta se dogodilo toga dana? Zašto se dogodilo to što se dogodilo, upravo 11. avgusta 3114. godine pre n. e.? Da bi se osvetiila maglovita prošlost kojaje trajala preko pet hi-Ijada godina, potrebnoje da se prihvatimo kalendara Maja i da ga pomno posmatramo.

IV.

DA LI SE TO DESILO 11. AVGUSTA 3114. GODINE PRE N. E.?

Istina nikad ne trijumfuje, umiru samo njeni protivnid. Maks Plank (1858-1947)

Arijadnin konac kroz lavirint neprijatne nauke Maja imaoje i do sada mnogo čvorova zbog stranih naziva mesta, gradova, imena bogova i starih

hroničara. Da bi se prodrlo do najčudnijeg, najnerazumljivijeg, bićepotrebno operisatibrojevimakoji izaziva-ju vrtoglavicu. Pre nekoliko godina, kad sam se počeo baviti ovom materijom, bio sam na mukama na koje sada moram staviti svoje čitaoce. Zbog toga molim da se čita polako, no obećavam da će vas Arijadnin konac dovesti do jasnih spoznaja. Počinje sasvim prostoJerje sistem brojeva Maja bio sasvimjedno-stavan: zajedinicu stavljali su tačku, za dvojku dve tačke, i tako da-Ije. Za peticu stavljali su crticu, za šesticu crticu i iznad njejednu tačku, za brojeve od sedmice do devetke stavljali su iznad crtice dve, tri, četiri tačke, sve do desetke, za koju su stavljali dve crtice. Sve do broja petnaest, kojije obeležavan trima crticama, stavljali su tačke iznad dveju crtlca. 1 tako do devetnaest. Nulaje prikaziva-na kao stilizovani puž. Nije daleko odMorzeove azbuke (dakle brzo pisano), to izgleda ovako: Da i dalje ide ovakojednostavno, ne bih vas morao unapred upo-zoravati. Lakoje razumljivo da bismo mi to žarko želeli, ali Maje nam nisu ostavile ništa od svojih znanja, pa tako ni višu matema-tiku. Poredjednostavnih redova brojeva sličnih Morzeovim zna-cima pisali su stotine glifa s brojevima i glavama bogova, koje su svaka za sebe predstavljale neku brojčanu vrednost. Ovaj zamršeni deo aritmetike Maja shvataju samo specijalisti (možda !) posle dugogodišnjeg studiranja: taj deo - nekaje hvala Kukul-kanu! - kod ovog posmatranja možemo zaboraviti. Mi računamo decimalnim sistemom, koji smo izveli prema naših desetprstiju. Maje su operisale sa dvodecimalnim sistemom, odn. vigesimalnim sistemom (lat: vigesimus - dvadeseti). Prvi stupa-nj teškoća već se nazire. Ako iza "1" stavimo "0" dobijemo 10, ako stavimo dve nule, dobijemo 100, i tako redom potenciramo dese-ticu. Nula izajedinice kod Maja ne daje "10". Majamajejedna "1" plus jedna "0" značila tačno ono što stoji: "l" i "O", tj. jedan i ništa. Naši broje čitaju se zdesna nalevo, svako sledeće mesto brojke izražava u tom nizu veću potenciju broja. 4327 znači - sedam je-dinica, dve desetice, tri stotine, četiri hiljade. Dolazimo do sle-dećeg problema. Maje su pisale brojeve u vertikalnim kolonama odozdo prema gore, pri čemu je u svakom višem redu vrednost postajala veća za potenciranu dvadeseticu. To bi izgledalo ovako: 64000000 - 3200000 160000 8000 400 20 1

Otišlo se predaleko? Ni u kom slučaju, jer su potvrđeni brojevi do 1 280 000 000. Broj "19" pisao se ovako:as, ali kako se pisalo "20"? U donjoj koloni ispisivale su Majejednu nulu, i onaje značila "ništa.jedimca", u

sledećoj, višoj koloni stajalajejedinica za 'jedna dvadesetica'. Broj "40" pisao bi se s nulom u najnižem redu i s dve tačke iznad nje, što bi značilo "dva puta dvadeset". Objasnimo to na primezima:

816

(=2x400)

(= 0 dvadesetica)

(= 16jedinica)

18980 | • • |

(=2x8000) (=

7 x 400) (=

9x20) (= Ojedinica)

• • • • •— ^

Ovaj način pisanja jednostavniji je od svega što je izmislio Stari svet. Ni Rimljani ni Grci nisu poznavali vrednost "O". Rimljani su pisali brojke slovima, paje 1848. izgledalo MDCCCXLVIII. Takvi redovi slova nisu se mogli niti potpisivati niti sabirati, niti je s njima bilo moguće deljenje i množenje. Za ove računske operacije nedostajalaje-po svom pronalasku genijalna- nula, koja ima svo-je nezamenjivo značenje u decimalnom i u vigesimalnom sistemu. Evropljani su preuzeli nulu tek oko 700. godine n. e. od Arapa, koji taj pojam duguju Indijcima, a ovi su veštinu računanjaučili od "bo-gova".

Zupčanici vremena

Koliko je jednostavan i razumljiv sistem brojeva, toliko je za razumevanje komplikovan kalendar Maja. Njemu su se stari In-dijanci pasionirano posvećivali, jer su "bili "opsednuti idejom o merljivosti vremena" (1). Kalendar je regulisao život Maja sve do najskrovitijih kutaka njihove egzistencije. Onje određivao religiozne svečanosti, davao je koordinate njihovim monstruoznim građevinama, fiksirao je aspekte njihove budućnosti. Kalendarje uređivao tok svih stvari koje su se ponavljale i obezbedivao vezu sa kosmosom. Najmanjajedinica u kalendaru bioje mesec sa 13 dana. Mi ćemo pokušati da ovoj tajni pristupimo vizuelno. Zamislimo, dakle, je-dan mesec Maja kao mali zupcanik sa 13 zubaca, u kome su ugra-virane cifre od 1 do 13:

Godinaje imala 20 takvih meseci sa 13 dana, a svakije mesec no-sio ime jednog od bogova: 1 Imix 2 Ik 3Akbal 4Kan 5 Chicchan 6 Cimi 7 Manik 8 Lamat 9 Muluc 10 Oc 11 Chuen 12 Eb 13 Ben 14 Ix 15 Men 16Cib 17 Caban 18 Eznab 19 Cauac 20 Ahau Za 20 meseci postoji veliki zupčanik sa 20 zubaca, na kojima se na-laze imena sa ove liste:

Ako se sada manji zupčanik stavi u onaj veći i okreće po njegovim zupcima, dobija se (13x20) godina od 260 dana. "Više u tome što se nijedan od imenovanih dana u godini ne može ponoviti. Kako to?

Mali točak startuje na poziciji "l", veliki kod imena Imix - to bi za Maje trebalo da znači: danasje l/Imix. Sledeći dan je 2/Ik, a za-tim dolazi 3/Akbal i tako dalje. Kada se pozicija "13", na malom zupčaniku, poklopi s imenom "Ben" sledi 12 novih krugova koji opet počinju sa l/Imix. Veliki zupčanik, sa svojih 20 imena, pravi 19 krugova; posle 13/Ben sle-de l/Ix, 2/Men, 3/Cib... Ukupno se dobija 13 obrtaja ciklusa od 260 dana, koje su Maje na-zivale Tzolkin. Tzolkinjebilasvetagodina, godinabogova, ukojoj su se održavali svi sveti rituali. Do sada se nije moglo objasniti ka-ko su Maje došle do ritma od 260 dana. Poštoji Tzolkin pružao samo religiozne podatke i nije navodio ni-kakve instrukcije za godišnja doba, pa prema tome ni za po-Ijoprivredu, Maje su za to koristile drugi kalendar, koji se zvao Haab. Kada se ovih 18 980 dana podeli s 365, dobijaju se 52 godine - ci-klus kalendara Maja! Godina bogova Tzolkina imalaje 260 dana. Ako se 18 980 podeli sa 260, dobija se 73. Tako imamo dva ciklusa kalendara Maja, je-dan od 52 nedelje zemaljske godine sa 365 dana, a drugi od 73 nedelje godine bogova sa 260 dana. Za ovaj period od 18 980 dana istraživači Majakoriste pojam kalendarski krug; toje samojedan potez koji određuje život Maja.

Dan. kada su bogovi sišli

U suštini, kalendar Maja mnogoje komplikovaniji od onoga što se vidi kada ga pokušamo pojednostavljeno objasniti. Naime, Maje su, s neshvatljivom preciznošću, utvrdile da kružna putanja Zem-^je oko Sunca traje 365,242129 dana; one su znale dajedna godina traje duže od 365 dana, daje njihov kalendar zbog toga bio svakih nekoliko godina netačan i da gaje trebalo doterivati. Ova odstupanja koriguju se u našem gregorijanskom kalendaru svake četiri godine prestupnom godinom, koja februaru dodaje 29. dan i koja onima što su rođeni na ovaj nezgodan dan, dopušta da proslavljaju rođendan tek svake četiri godine. Maje nisu tako jednostavno regulisale svoj kalendar! Sledeći zamršene matema-tičke proračune, dodavale su svake 52. godine 13 dana, da bi zatim opet svakih 3172 godine oduzimale 25 dana. Toje imalo smisla, jerje njihov kalendar bio najtačniji kalendar na svetu: on je od-stupao od tačne astronomski proračunate dužine jedne godine, odn. od putanje Zemlje oko sunca, sasvim minimalno. Radi upoređenja: Julijanski kalendar (važioje do 1582. n. e.) 365,250000 dana Gregorijanski kalendar (važi od 1582.) 365,242500 dana Kalendar Maja 365,242129 dana Apsolutno astronomsko izračunavanje 365,242198 dana Neki kalendar ima smisla samo onda ako počinje kakvim određenim referentnim datumom. Nulti datum našegkalendara, kalendara zapadnog sveta, jeste godina rođenja Isusa Hrista- Mu-slimani računaju vreme od prelaska Muhameda iz Meke u Medina (622). Stari Persijanci računali su "od poceika sveta". Šta je, međutim, bio nulti datum od kojegaje počeo kalendar Mma? Ovaj veliki znak pitanja kvario je sne mnogim generargaim istraživača. Složili su se, ipak, u tome da brojanje počmJe od sad-bonosne uvodne glife 4 Ahau 8 Cumbu, koja se - znamo - pooar^a svake 52 godineJer ona stoji na početku svih kalendarskih računa-nja. Međutim, kako treba datirati ovaj 4 Ahau 8 Cumba? Do 1972. godine biloje ništa manje nego 16 raznih pretpostavki o tom nultom datumu. Računalo se, mučili su se čak i kompj uteri, da se utvrdikoji bi se datum kalendara Maja moga slagati s kojim da-tumom našegkalendara. Naučnici sejoš uvekvrte u krug, avrti im se, tako reći, i nulti datum po glavama. Profesor Robert Hensling (2) postavioje nultu tačku na početak juna 8498. pre n. e.; njegov kolega Arnost Ditrih (3) pojavio se, uz pomoć algebarskih jednačina, s više mogućnosti koje se sve, međutim, vrte oko 3000. pre n. e. Svetski poznat specijalista za na-rod Maja, profesor Herbert J. Spinden, prepirao se sa s'vojim ništa manje poznatim kolegom Džonom E. S. Tompsonom: Spindenje postavio nulti datum tačno na 14. oktobar 3373. pre n. e., dok je Tompson taj datum fiksirao 260 godina kasnije, na 11. avgust 3114. pre n. e. Da istraživanja Maja nisu pošla od Tompsonovog datuma, najavioje svojim mišljenjem Amerikanac A. L. Volmere (4) kojije kazao kakojejasno daje nulti datum bio 16. septembra 3606. pre n. e. Pošto pretpostavke idu od 8000. do 3000. godine pre n. e., dakle, protežu se na period od 5000 godina, svađalice su se složile barem u jednome, da taj nulti datum ni Majama nije bio preterano dalek. Dakle, zašto Maje nisu naslednicima nepoznate prošlosti pokazale fiksni početak svoga kalendara? Mora da se njihovim ranim precima desilo nešto neobično važno u tom nul-tom času. Do sada se na svetu nije pojavio nijedan kalendar za koji bi njegovi a.utori odredili neki poseban dan kao početak. Upravo to, međGtim, naučnici koji sve znaju pretpostavljaju za kalendar Ma-ja. Između pretpostavki proučavalaca Maja i početka kalendara

Igra s rnilionima i milijardama Prisetimo se reduktora sa tri zupčanika, iz koga se dobija kalen-darski krug od 18 980 dana ili 52 zemaljske godine. Dodajmo sa-da, da bismo priveli kraju priču o kalendaru, još i četvrti zupčanik, čiji početni datum stoji na 4Ahau 8 Cumhu. Stručnjaci nazivajutaj četvrtizupčanikLong-cowi?,dugobrojanje,itojesa-svim dobar nazivJer se obrtajima četiri zupčanika dobijaju ciklusi od miliona i milijardi godina. A sada svedimo ciklus Maja:

Hram sa 1000 stubova u Cičen-Ici

Groteskni vremenski periodi? Sigurno, ali Maje su operisale još većimbrojevima:jedan Kinchiltun odgovaroje 3 200 000 Tun, aje-dan Alautun čak 64 000 000 Tun, a to je bilo, rečju i slovom, 23 040 000 000 dana ili 64109 589 godina - nezamislivi brojevi, ali brojevi sa kojima su Maje štvarno računale. Neki natpisi idu do 400 000 000 godina unazad. Američki arheolog Silvamis Grisvold Morley (1883-1948), istraživač u Jukatanu i pronalazač grada Uaksaktuna u Meksiku, čudi se i sledećem umeću Maja (5): "Stare Maje umele su svaki datum svoga kalendara odrediti s takvom preciznošću da se on mogao ponoviti tek posle 374 440 godina - dakle, duhovni podvig za svaki hronološki sistem starijeg ili novijeg porekla".

Na ivid hrama sa 1000 stubova pronadeni su ovi zupčanici; to treba da buđu delovi kalendara maja. Međutim, kako se mogao iz gigantskih ciklusa kalendara izvući ne-ki sasvim odredem dan? "Zupčanici vremena" omogućavali su to, jer svaki dan u toku 374 400 godina nosioje drugu oznaku, i to za 136 656 000 dana! Moj zemljak, istraživac Maja Rafael Girard, odlikovan visokim priznanjima, koji je svoj život posvetio istraživanju Maja i kojije živeo među Indijancima, konstatuje:

"Na području matematike, hronologije i astronomije nad-mašile su Maje ne samo sve američke narode nego i čitavu civi-lizaciju Staroga sveta". (6). Ono što se saznalo na osnovu istraživanja, poklapa se s izjavama mudrog sudije, Hopi-Indijanca iz Arizone, Belog Medveda: vreme je Majama značilo cenu večnosti. One su mogle da odrede trenut-ke prošlih događaja, zapretanih duboko u mračnim bunarima pradoba, sa takvom tačnošću kao što su se obrtali zupčanici vre-mena s podacima merljivim kasnije u budućnosti. Takvi događaji -koji su bili negde u budućnosti- predstavljali su za Maje vraća-nja boga Kukulkana, za Asteke povratak boga Kecalkoatla. Vre-menski period o početka prošlosti, u kojojjoš nisu živele Maje, do epohe u kojoj je naučno potvrđena njihova egzistencija seže, pre-ma tačnom kalenaru, kroz milione godina. Nema odgovora na pitanje zašto su Maje računale, mislile i planirale u takvim vre-menskim dimenzijama. Za njihov svakodnevni život, na primer za poljoprivredu, nije valjao beskonačni kalendar. Vreme bez početka i kraja moglo je imati značaja samo ako su ciklusi pred-viđali događaje koji su se kroz hiljade ili stotine hiljada godina ponavljali i zato su se morali na njih podsećati uz pomoć kalenda-ra. Prema mom mišljenju, veoma čudni, veoma iznenađujući ka-lendarski ciklusi imaju iole ubedljiv smisao samo sa tog aspekta.

Intermeco

Umojoj pošti nalaziloseijednopismosadatumom 15. mart 1981. Ispunjeno brojevima, dobro se uklapalo u moj svet pun brojeva Maja (7). Pošiljalacje bio dr S. Kisling iz Ahena. "Moglo bi biti in-teresantno," napisaoje rnoj sekretar na margini. Meni nepoznat gospodin saopštavao mije daje živeo nekoliko godina među Indi-jancima u Peruu i "da se potanko, naučno pozabavio takozvanim kalendarom Maja". Zatim su sledeli podaci iz Tzolkina i Haaba, kao štoje već rečeno. Do tog hladnog martovskog dana nisam imao temeljitih znanja o kalendaru Maja. Završna rečenica pisma pobudilaje moju paž- Genijalno razmišljanje Dr S. Kislinga

Tzolkin i Haab daju zajedno vremenski raspon kalendarskog kruga od 18 980 dana ili 52 godine.zupčanik manji je za samo 160 dana od Haa-zupčanika, koji ima 365 zubaca. Haab-zupčanik se, prema tome, okrene za 52 godine samo 52 puta, dok TzoZAm-zupčanik sa 73 obrtaja mora požuriti, da bi ostao u tur-nusu. Za 52 godine, međutim, svaki točak ispuni zadati plan:

52x365= 18'980 dana 73x260= 18'980 dana Tzolkin'^e bio ritualni kalendar, kalendar bogova, bez neke prak-tične vrednosti: 73 božje godine odgovarale su pedeset dvema go-dinama na Zemlji. U periodu od 52 godine, prema razjašnjenim glifama, određeni bogovi zbunjujućih imena pojavljivali su se de-set puta na nebeskom svodu, a svake 53 godine postojaoje strah od povratka ovih "strašnih kreatura" (9). Ako su se bogovi mogli videti na nebeskom svodu deset puta za 52 godine (=18 980 da-na), onda su se, logično, mogli videti pojedanput svakih 5,2 godi-ne(=1898dana). Dr Kisling se pitao: šta se, prema tome, svakih 5,2 godine (ili 1898 dana) pojavljivalo pojedanput na nebu? Kometa? Božanska pla-neta Venera? Radoznali istra/ivači ispitali su podatke o puta-njama planete našcg Sunčevos sistema i došli do zbunjujuće konstatacije:

OBILASCI PLANETA OKO SUNCA

u zemaljskim danima u zemaljsklm godinamaMerkur 88 0,24 Venera 225 0,62 Zemlja 365 1,00 Mars 687 1,88 Planeta X 1898 5,20

Jupiter 4329 11,86

Ako se tako posmatra, kombinovanjem božanskog kalendara, Tzolkina, i zemaljskogkalendara, Haaba, dobija se datumkoji nije slučajan; naime, onda svi datumi određuju tačnu putanju planete X. Osim toga: na desetoj potenciji sa 18 980 dana (= 52 godice ovakva kombinacija fiksiralaje idealnu poziciju planete X u odno-su na Zemlju. Toga utvrđenog dana plašila su se zemaljska deca povratka bogova. Stoga se, pre isteka kalendarskog ciklusa, među Majama širio veliki strah. Stoga se svake 52 godine nebo posma-tralo krajnje pažljivo i s mnogo straha; zbogtoga se očekivao povra-tak bogova Kukulkana i Kecalkoatla. Podudaranje datuma iz božanskog kalendara Tzolkin i zemaljskog kalendara Haab na 18 980-ti dan, najavljivaloje opasnost.

Vanzemaljci i Zemaljci spremali su svadbeni pir. Meni treba pripisati greh što sam govorio o "desetoj po-tenciji", jer Maje nisu poznavale ovaj pojam, pošto su imale sistem dvadesetice. Maje, naravno, nisu pisale broj 18 980 na taj način, one su zidale svoju vertikalu brojeva: 1 ovaj celi broj daoje isti rezultat; i onje pokazao da se bogovi pojavlju na nebu deset puta. Veliko hvala gospodinu doktoru Kislingu!

Maje i njihove ozbiljne igre brojkama

Već decenijamalebdi među arheoloznnapitanje štabi zapravo mo-gao žnačiti magični broj 260 u Tzolkinu. Kako su "divlji" Indijanci došli do svog božanskog kalendara od baš 260 dana? Šta govori ovaj broj? "Verovatno treba da simbolizuje vezu neba i čoveka", kaže profesor Vilemi u svome delu "Svet i sredina Maja." Upravo to, i još mnogo više, kazuje ovaj broj: 260 dana Tzolkina podeljenoje na 20 meseci po 13 dana. Dvadesetje osnovni broj Maja. Dvadeset se na njihovomjeziku kaže uinic, što istovremeno znači i "čovek". Božanski učitelji, kojima Indijanci i dan-danas zahvaljuju za svo-je ogromno matematičko znanje, mogli su podučavati na genijal-no pojednostavljen način: sistem sa dvadeseticom (uinic) treba da bude osnova po kojoj računa čovek (uinic), jer može vežbati s de-set prstiju ruku i deset prstiju nogu svoga tela. Planete Mars i Venera uklapaju se odlično u božanski kalendar od 260 dana: sinodni period Marsa traje 780 dana ili tri kalen-darska ciklusa po 260 dana! Sinodna obilazna putanja Venere troši 584 dana. Maje su se pitale kolikoje obilazaka morala izvesti Venera dabi se opet pojavila kaojutarnja zvezda. Najmanji faktor jeste 4. Najpoznatiji svetski istraživač Maja, ser John Eric Thom-pson (6), napravioje sledeću računicu: "584 podeljeno sa 4jeste 146, a 146 puta 260jeste 37 960. Bo-govi Venere i ciklus od 260 dana stižu, dakle, u istu tačku na svom putu kroz vreme nakon 37 960 dana, što čini 65 obilazaka Venere i 146 rundi od 260 dana". Broj 37 960 značioje Majama sveti broj u zupčanicima vremena. Posle 37 960 dana dolazili su bogovi, naime, na svom dugom putovanju do velikog "mesta za odmor". Kada se 37 960 podeli sa 1898 (broj danaobilazneputanjeplaneteX) dobijese osnovnibroj 20. Zašto su Maje sebi komplikovale život operišud dvama para-lelnim kalendarima? Kalendar od 365 dana, koji se odnosi na njihovo življenje na zemlji (Haab), ipakje bio dovoljan. Ako su iz starih izvora ili na osnovu vekovnih posmatranja neba znali da su svake 52 godine bogovi najbliži zemlji, onda im stvarno nije bio potreban odvojeni božanski kalendar (Tzolkin) sa 260 da-na.m? Ja mogu samo pokušati da objasnimjednu teoriju koja predočava šta bi brojevi imali značiti. Pretpostavimo da kakav zemaljski vasionski brod stigne na neku daleku planetu, koja ima sasvim drugačiju putanju kruženja oko Sunca nego naša Plava planeta. Godina na dljnq planeti bila bi kraća od godine na našoj planeti; isto tako, zanušljena planeta X okretala bi se sporij e oko svoj e ose nego zemlja, dakle, dužina dana ne bi bila istovetna s onom na zemlji. Naši vasionci imali bi na ramenima najinodenuje instnirognteza merenjevremena, u svoje mikrokompjutere mogli bi odmah unen putanju nepoznate planete. Od togtrenutka hronometri bi menio-risali dva nezavisna merenja vremena; ono zemaljsko vreme i nwo vreme ciljne planete. Novo vreme davalo bi samo ovakve podafke: kada će svanuti? koliko traje ledena noć? Ako bi se duže boravio otkrili bi se i drugi podaci: kada će doći proleće, kada treba sejati i tamo na dalekoj planeti ostaju naši vasionci ono što su bili - deca Zemlje. Metabolizam njihovih tela teče i dalje u ritmu zemaljskih procesa; oni slave svoje rođendane po zemaljskom vremenu; ako neki astronaut pod novim zakonitostima želi da sazna koliko ima godina, pitaće kompjuter za svoje zemaljske godine. A akojeposa-da gore kada treba

slaviti Božić, ona će po zemaljskom kalendaru 25. decembi-a pevati svoje božićne pesme i slaviti Staru godinu 1. januara, bez obzira na to šta kaže kalendar planete X. Naša posada žiyi u fatalnoj dilemi, mora živeti i raditi po dva kalen-dara. Ludo. Po starom zemaljskom kalendaru ne može ništa za-početi na nepoznatoj planeti; on je sasvim neupotrebljiv. Dakle, mora živeti po nepoznatom kalendaru planete. Zamišljena planeta treba da se okrene oko suncajednom za 1898 dana. Šta je to jedan dan? Toje rotacija planete odpodneva do pod-neva. Pretpostavimo da je jedan dan na planeti X isto što i 7,3 zemaljskih dana. Zašto baš 7,3 zašto ne 5,6 ili 11,8 zemaljskih da-na? Zato što "73" predstavlja sveti broj Maja! Podsetimo se: 73 božanske godine čine ciklus kalendara, a deseti deo od toga - 7,3 -dovedenje u vezu sa svakodnevnim životom bogova. Rotacija pla-nete X u trajanju od 7,3 zemaljska dana značila bi da se božanska planeta okreće oko svoje ose mnogo sporije nego Zemlja. Čista uto-pija? Ne, toje stvarnost: Merkur ima rotaciju od celih 88 dana, Ve-nera 243 dana, Mars 24 sata i 37 minuta. Rotacije Jupitera i drugih planeta našeg Sunčevog sistema nisujoš poznate. Jedan dan na planeti X, prema tome, treba da traje 7,3 zemaljska dana. Za 1898 zemaljskih dana ona će se okrenuti oko Suncaje-danput. Koliko onda dana ima godina na planeti X?

1898:7,3= 260 dana Tzolkin se uvek slaže. "Pseudonim boga moždaje slučajan, ako on ne želi da se potpiše", rekaoje Anatol Frans (1884-1924). U kombinaciji Tzolkina iHaaba slučajnosti nema mesta. Bogovi su ostavili podatke o svojoj planeti kod prapredaka Maja, doduše, u matematičkim šiframa shvatljivim samo čovečanstvu u dalfikoj budućnosti.Osnovnajednačinabilajeprosta: 73božanskegodine podudarale su se sa 52 zema^jske godine. Vanzemaljski učitelji ostavili su, osim toga, precima Maja tačne proračune putanja planeta našeg Sunčevog sistema i predali im spisak sa svim pomračenjima Sunca i Meseca koja će se u bu-dućnosti dogoditi; sve to se nalazi u Drezdenskom kodeksu. Da li su tuđinci svojim poklonima velikog znanja želeli da učvi-ste moć sveštenika-gospodara, koje su oni postavili? Možda ne sveštenika-gospodara Maja nego njihovih nepoznatih predaka. Da li su hteli da odagnaju sti-ah prostog puka od neshvatljivih pri-rodnih pojava? Bezbrojna pitanja zašto i odakle kalendar mora-ju ostati bez odgovora, a ipak se krajnja namera čini jasnom: kasnije, mnogokasnije, generacijebi se morale razračunati sa mi-sterioznim, tako neverovatno tačnim kalendarom. Psihološki majstori s druge zvezde nisu se zbunili. Svuda na zemaljskoj kugli stavili su pametni Ijudijos pre sto godina među zube ovaj tvrd zagonetni orah pokušavajući da ga slome. Do sada su zubari, uvek spremni na pomoć, zamenili.mnogo.polomljenih zuba. A šta, zapravo, znače zamršeni ciklusi Calabtana od 5 760 000 dana, Kinchiltuna od 1152 000 000 dana? Da li se ciklus Alautun od 23 040 000 000 dana možejoš uopšte zamisliti? Zemaljsko merenje vremena sigurno ne bi pomoglo pri izradi ka-lendara. Ni najsujetnija porodica vladara, koja bi bila radoznala u pogledu dužine svoje vladavine, ne bi se nadala da će po ciklusu Alautun od 64 109 589 godinajoš uvek sedeti na prestolu; toje ne bi mleresovalo, a ako i bi, za to bi bile dovoljne procene u stoledma-Racunanje na godine i dane nije se zahtevalo od dvorsldh astronoma Dakle, da li je to sve bila igrarija iz pukog zadovol}stva, igra matematičkom veštinom? Sigurno ne,jerje mitologija Maja, kao što ćemo kasnije videti, stavljala određene radnje bogova u ritam ciklusa kalendara. Posle 104 zemaljske godine ili 37 960 zema-Ijskih dana stigli su bogovi, na primer, na svom dugom putovanju do "velikog mesta za odmor".

Zašto su krenuli na veliki put? Odakle su došli? Možda sa negdaš-nje planete X, kojaje eksplodirala i ostavila za sobom asteroide? Kuda su želeli dalje? Da li su se zaustavili na "velikom odmorištu" nekog asteroida, neke male planete?

Prepunjen nenastanjeni prostor

U novogodišnjoj noći 1800/1801. sedeoje pred teleskopom itali-janski astronom i teatinski redovnik Duzepe Piaci (1746-1826), di-rektor zvezdarnice Palerma i Napulja, rutinski posmatrajući nebo; radioje na novom katalogu zvezda. U tom trenufku pomerio se u vidnom polju mali objekat koji do tadajoš nikada nije video: Piacije otkrio prvu malu planetu, planetoid Ceres. Kariu Fridrihu Gausu (1771 do 1855), jednom od najvećih matematičara i astro-noma svih vremena, uspeloje da proračunaputanju ubrzo iščezlog planetoida Ceresa. Između 1802. i 1807. registrovani su planetoidi Palas, Juno i Vesta. Nemački astronom-amater W. P. Henke bioje 1845. na tragu petom planetoidu. Sadaje njihov broj toliko nara- stao da se mogu registrovati samo u centralnim zvezdarnicama. Procenjuje se da ih ima preko 400 000. Već pre novogodišnje noći 1800/1801. primetili su astronomi da u svemiru, između putanja Marsa i Jupitera, postoji praznina od 480 000 000 kilometara. Negdeje nešto bilo sumnjivo u vezi s be-skrajnom prazninom, ali nije bilo nikakvih dokaza. Međutim, na-kon što se samo u prošlom veku registrovalo preko 400 sitnih objekata, čitavatavrevanazvanajepoJ'aso/nasteroida. Taj naziv je ostao, mada bi bio prikladmji - pojas planetoida. Asteroidje, zapravo, odlomljeni komad zvezde; rečje izvedena od grčke reči astor, što znači "zvezda". Planetoidje, naprotiv, sitna planeta. No, ne dozvolimo da nas naziv zbuni: pojas asteroidaje zbir planetoida! Danasje poznato preko 2000 ovih malih planeta, kao i podaci o njihovim putanjama, uz pomoć kojih su izračunati čak i njihovi prečnici (10): Ceres, najveći planetoid ima prečnik od 770 km, Palas 452 km, Vesta 393 km, Psihe 323 km... To su sa-svim lepe krhotine, među kojima ima i patuljaka od samo nekoli-ko kilometara u prečniku i onih najsitnijih, veličine fudbalske lopte. Kontraverzna su mišljenja o nastanku pojasa asteroida. U počet-ku se pretpostavljalo da se, u mnoštvu hiljada delova, radi o krho-tinama meteorita, dakle, o kamenju koje pri letu kroz atmosferu nije potpuno sagorelo. Zatim se pojavila ideja da bi to mogli biti komadići sa Sunca, koji se usled sile privlačenja Jupitera nisu mogli sjediniti s celinom planete. Ideja da bi se moglo raditi o de-lovima raspukle planete bilajebrzo odbačena. Astronomi su, nai-me, izračunali da ukupna masa planetoida ne bi bila dovoljna da sastavi pravu planetu. Masa svih planetoida, pretpostavlja se, iz- nosi od tri do šest triliona tona. To bi stvarno, u poređenju s našom Zemljom čija je ukupna masa 5976xl024, bilo isuviše malo. Ova tvrdnja, međutim, stoji na klimavim nogama. Planeta se ne sastoji samo od kompaktne materije. Zemljin omotač veomaje tanan. On pliva na tečnom užarenom kamenju, jer u njenom jezgru vladaju temperature od 4000 Cel-zyusovih stepeni. Dve trećine površine Zemlje sastoje se od vode, a podnožje kopna sačinjeno je od materijala veoma različite čvrstine. Ako bi naša čestita Plava planeta eksplodirala, onda njeni ostaci, koji bi lutali po Sunčevom sistemu, ne bi bili dovoljni da se ona ponovo sastavi u svoju masu. Velike krhotine mogle bi dospeti na neku drugu planetu, čak bi mogle zauvek napustiti Sunčev sistem. Profesor Hari 0. Rupe (11) ne isključuje daje po-

jas asteroida •nastao od jedne planete kojaje "razorena katastro-fom" i misli daje ova planeta "mogla biti čak prilično velika', ali da je prilikom razaranja "glavni deo njene materije izbačen iz SunCevog sistema". Postojijošjedan razlog (12) koji govori u prilogpretpostavke o ek-sploziji planete: pojas asteroida raspolaže viškom sopstvene ener-gije! Daje on sastavljen od krhotinakoje su se milyardama godina formirale samo od kosmičke prašine, ili da su to komadići meteo-rita koji su spolja doleteli u Sunčev sistem, onda bi mnogo stotina hiljada delova imalo drugačiju putanju nego štoje imaju sastavni delovi pojasa asteroida. Oni bi se kretali sporij e nego inače, a Jupiter bi ih usisao silom gra-vitacije. Sopstvena energija pojasa asteroida govori u prilog hipo-teze o eksploziji planete. Ostajejoš i pretpostavka (13) "da se neka velika kometa sudarila sa kakvom manjom planetom". Proračun-ska verovatnoća za takav sudar tolikoje mala, da se ova hipoteza može zaboraviti. Ona se više ozbiljno i ne ispituje.

Sada apokalipsa!

Da li u takvoj pometnji sme ostati nerazmotrena i mogućnost da su planetu X razorila neka vanzemaljska inteligentna bića? Nama, deci s kraja 20. veka, svakodnevno se tuvi u glavu da bi mo-glo doći do razaranja naše planete, da je nauka razvila strašno oružje koje vojska di'ži u pripravnosti. Bez kontrole, moglo bi u apokaliptičnom razračunavanju doći do razaranja našeglepogsve-ta. Zar svako od nas ne strahuje od kakve opšte katastrofe kojoj se ne bi moglo umaći, zar nam to ne čini život tužnim, ne lišava li nas to nade u budućnost? Nije li tome strahu, uz razne medije, uzrok i nesto poput prisećanja na događaj koji se većjednom zbio, u da-lekoj prošlosti? Da li su ta prisećanja opomene za budućnost? Da li će se Ijudi naučiti da i s različitim mišljenjima žive prijate-Ijskijedni pokraj drugih? Da li će ideolozi shvatiti, da se ne može zahtevati nikakav pogled na svet koji će taj svet učiniti bez-dušnim? Da li će revolucionari shvatiti da se u svakoj uspešnoj re-voluciji već začela klica sledeće, jerje ona pntisla one što misle dmgačije? Kada će se spoznati da je svaki religiozni sukob su-višan? Da li će se ikada razviti svest o tome da ni u jednom ratu više neće biti pobednika nego samojoš malo preživelih? "Morao sam shvatiti daje čoveku više stalo do uništenja protivnika nego dotoga dali ćepreživeti on sam ili čovečanstvo", rekaoje britanski filozofBertrand Rasel (1872-1970) na kraju svog života. Ova nerazumnost može oterati čovečanstvo u veliku, nepoprav-Ijivu katastrofu u kojoj će eksplodirati naša planeta. Da li će tada biti preživelih? Da li će se moći spasiti i najmanji broj onih pamet-nih i vidovitih, bilo gde, možda na Marsu? Ili na nekom drugom "velikom odmorištu" u svemiru? Da li će se, vekovima posle kata-strofe, naslednici begunaca s Plave planete pitati - zašto tamo gde je bila njihova planeta kruži pojas asteroida, drugi od raspada pla-neteX? Da li će se i tada nagađati o nastanku mnoštva planetoida? Ili če se usuditi da izgovore dokazane činjenice ili se, pak, istorija ponavlja, izuzev na Zem^ji i u međuzvezda nom prostranstvu? Po-jas asteroida između Marsa i Jupitera postoji, aja mislim da pre-ko 400 000 njegovih delova potiče od planete X, kojaje kružila oko Sunca za 1898 dana i kojaje bila planeta bogova. Isto tako, može se zamisliti daje pojas asteroida već postojao, kada su vanzemalj ci doleteli u Sunčev sistem. Da Uje možda u tom pojasu postojao ne-ki posebno velik planetoid, gde su sebi potražili "odmorište" za va-sionsko putovanje na matičnu planetu, ili bi odatle polazili u ekspedicije na Zemlju? Da li su se ta nebeska bića razišla u suko-bu, kako se tvrdi u mnogim predanjima, i namerno razoi-ila od-morište na planetoidu, pre povratka? "Ništa nije toliko čudno, da ne bi moglo'biti istinito", rekao je veliki Majkl Faradej (1791-1867).

Profesor Papadam ukazuje na pravi trag

Od 27. septembra do 2. oktobra 1982. održavao se u Parizti 33. Kongres Internacionalne astronautičke federacije. Tamoje veoma ugledni profesor Majkl D. Papadjani s Univerziteta u Bostonu, SAD, držao zammiljivo predavanje (14) o "Potrebi istraživanja po-jasa asteroida". Predsedavajući kongresa razvijaoje pred naučnici-ma ideje, koje su - govorim to bez lažne skromnosti - mogle poteći od mene. Načelno postoje dve mogućnosti da se razmišlja o rasprostranjenosti živih inteligentnih bića u svemiru, dodaoje Pa-padjani: - ilije galaksija već bila kolonizovana, a Sunčev sistem uvučen u taj proces, - ili Sunčev sistem nije bio kolonizovan. No, onda nije bio nasta-njen ni ostatak Mlečnog Puta, jer od tada, naime, nije postojala nikakva napredna civilizacija, koja bi nastavila proces. Pa na šta bi to ličilo daje čovečanstvo na Zemlji samojedan mali, možda čakjedini oblik života u univerzumu. Razume se daje profesor izneo ovaj odmereni rezime tek poštoje matematički pokazao kolikoje vremena potrebnojednoj civilizaci-ji da se razvye i da se proširi u svemiru. Posledica ovoga bila bi, ob-jasnio je Papadjani, da za vanzemaljskim posetiocima vasione treba tragati u Sunčeuom sistemu. Ovaj zahtev olakšava traganje za drugim galaktičkim civilizacija-ma, jer do sada se među milionima zvezda koje su udaljene stoti-nama svetlostnih godina, tragalo za radio-signalima stranih inteligencija. Pametnije je ići po Papadjanijevom postulatu: pre-duzeti traganje za vanzemaljskim bićima u granicama Sunčevog sistema. Upravo na tome ti-udim se već 25 godina. Traganje bi bezuslovno moralo, misli profesor, obuhvatiti i pojas asteroida, jer postoji veoma velika verovatnoća da se baš tamo ugnezdila neka vanzemaljska civilizacija. Zašto? Na dugom putovanju u međuzvezdanom prostranstvu troši se veoma mnogo energije. Ona se ne može koristiti od Sunca: u crni-lu svemira Sunčeva energija nema efekta. Dakle, u obzir dolaze samo drugi oblici energije, koji bez izuzetka imaju •u osnovi sirovi materijal. Dabi vanzemaljci dobili uran, potrebnoje da prethod-no imaju rudu urana. Čak i ako bi njihov vasionski brod radio uz pomoć fuzije jezgra na bazi vodonika i helijuma, morali bi se vo-donik i helijum najpre dobiti, zatim osloboditi i konačno dopuniti. Unutar pojasa asteroida sve vrste sirovina mogu se slobodno do-bijati i lako razgrađivati. Železa i nikla ima u najčistijem obliku. Led (vodonik) postoji u ogromnim količinama; pozhato je da se deset procenata ukupne mase planetoida Ceresa sastoji od vode (15). Profesor Papadjani ima pravo: civilizaciji koja putuje svemirom isplatilobi se da napravi stanicu u pojasu asteroida. Sledeća hipo-teza smatra verovatnom mogućnost sletanja na pojas asteroida. Tudinci koji prodiru u naš Sunčev sistem ne znaju dali negde već postoji kakva inteligentna vrsta živih bića. Prilikom sletanja oni traže planetu sa zonama života, u kojima bi mogli da egzistiraju: ta planeta ne sme biti ni pretopla (Merkur) ni suviše hladna (Ju-piter). Zemlja im nudi, unutar SunSevog sistema, idealne uslove. Uskoro će ti stranci otkriti našu planetukao mogućeg nosiocajed-ne civilizacije, ali oni ne znaju koliko se tamo neka civilizacija već razvila- da li njenainteligencijajošstamije u pećinamaili raspo-laže laserskim topovima i atomskom bombom, da li će biti 1 dočekani srdafino ili grmljavinom topova. Dabi sve to utvrdili mo-raju se, štoje moguće neprimetnije, spustiti na Zemlju. Gde će sa-kriti svoj vasionski brod i svoju malu flotu. U pojas asteroida! Da bi ostali neprimećeni sa Zemlje, mogu vasionski brod parkirati na nevidljivoj strani velikog planetoida, a među hiljadama asteroida i ostali brodovi flote mogu nesmetano ići svojim putem. Pošto se, površno, obaveste o bezazlenosti stanovnika na Zemlji, mogu početi s razgraničavanjem sirovina. Novodobijena energija , omogućiće im da stanovništvu na udaljenoj planeti Zemlji malko pomognu u razvoju... kao što se većjednom davno dogodilo. 0 tome ponosno i iznenadujuće izveštavaju mitovi. Profesor Papadjani završioje svoje predavanje apelom:

"Budućim generacijama izgledali bismo manje glupo ako bismo prestali da tražimo vanzemaljske civilizacije na dalekim zvez-dama, dok se odgovor nalazio ovde, baš u Sunčevom sistemu".

Otvorena pitanja

Da lije pametno tragati za svedocima posete vanzemsdjaca? Zašto uopšte jedna vanzemaljska, visoko razvijena civilizacija putuje svemirom? Navodim nekoliko zamislivih, mogućih razlogajer to bilo kada mogu postati i naši problemi: istraživanje svemira - kolonizacija svemira - ovladavanje svemi-rom od strane neke inteligentne vrste - bežanje pred kosmičkom katastrofom - borbe na našoj planeti, koje terajujednu grupu na bekstvo u svemir - prenaseljenost naše planete - traganje za bo-gom i početkom stvaraiya sveta - ofkrivaflje retkih sirovina - želja za avanfrurama. Nije li odavno dokazano da su ovi i mnogi drugi razlozi, u stvarnosti propadali jer se interzvezdano vasionsko putovaiye ne može ostvariti? Profesor M. Taube drži na švajcarskoj Visoko tehničkoj školi u Cirihu predavanja na kojima se u auditorijumu ne može naći slobodno mesto. Profesor Taubeje dao na diskusiju jedan interesantan hipotetički model (16): -vasionski brod leti brzinom deset puta manjom od brzine sve-tiosti, tj. 30 000 km/sec; - po dolasku na prvu naseljenu planetu potomci posade broda imaju pred sobom 500 godina za regeneraciju i opremu novog vasionskog broda; - to odgovara brzini ekspanzije od 0,016% brzine svetlosti; - Mlečni Put ima prečnik od 100 000 svetlostnih godina i, otpri-like, 100 milijardi planeta koje se mogu naseljavati (po mom mišljenju optimistička procena!)

- da bi se kolonizovala čitava galaksija bilo bi potrebno 100 000 svetlosnih godina 6 —————————————— = 5x16 godina 0,016 brzine svetlosti - posle samo pet miliona godina bilo bi naseljeno svih 100 mi-lijardi planeta. Profesor Taube smatra proračun čistom matematikom bez prak-tične vrednosti, jer on nema nikakvu. realnu mogućnost da gradi vasionske brodove koji bi mogli leteti od zvezde do zvezde brzi-nom deset puta manjon od brzine svetlosti. Ja, međutim mislim drugačije. Često se u istoriji čovečanstva dešavalo da najodvažnija fantazjja postane stvarnost, čak i pomoću teoretskih zadataka, kako je to profesor Taube izneo kroz svoje proračune. "U stvarima na ovom svetu ne sme se oslanjati samo na sadaš-njost. Ono što postoji, Sestoje veoma malo, ali ono što će biti, vrlo je mnogo", nadam se i mislim zajedno sa vojvodom od Taliranda. U svim zemljama i na svim mogućimjezicima pitali su me kakva bi korist bila ako bih sa sa svojim teoryama bio u pravu. Šta bismo imali od toga, ako bi se dokazalo da su vanzemaljci pre hiljada godina posetili ZenUju? Da li bi ta spoznaja rešila naše sva-kodnevne probleme, dali bismo postali pametniji? Dali bi se glad-ni u siromašnim zemljama od toga najeli? Da li bi to saznanje donelo čovečanstvu večiti mir? Da li je toliko važno da se zna je li u pojasu asteroida postojala planeta X koja je obilazila oko Sunca za 1898 dana i potom eksplodirala? Koga može interesovati da li su Maje svoj kalendar pronašle same ili su im ga dali vanzemaljci? Nemamo li mi važiUjih problema od zvezda? "Štaje čovek?" upitaoje astronom V Uhelm Rabe (1893-1958) i od-govorio: "U svakom slučaju, nije ono što misli dajeste: kruna sve-ga". Već i sama sumnja da čovek nije jedini inteligentan oblik života, vredna je truda istraživanja; neukrotiva sujeta što je on vrhunac svegabila bi

slomljena, njegov značaj relativiziran. Ijoš nešto. Nikada u prošlosti nije čovečanstvo rešilo svoje stare pro-bleme dok se nije okrenulo novim istraživanjima, a iz rezultata novih istraživaiya dolazilo je do savladavanja starih problema. , Tek je otkrivanje i razvoj efikasmh farmakotika oslobadao čovečanstvo prastarih epidemija i infektivnih bolesti kao sto su boginje, kolera, žuta groznica, malarya, tuberkuloza. Tek su nam moderna fizika i tehnika poklonile električnu energiju, bez koje, doduše, Ijudi ne bi postali toliko eksplozivni, ali bi bili bedni i glad-ni. U momentu kad su se poznata nalazišta sirovina primicala svo-me kraju, nebom su zazujali sateliti i počeli javljati o novim resursima prastarih nalazišta u nenaseljenim, neotkrivenim po-dručjima. "Svaka generacija dužnaje da završi svoj švakodnevni marš na putu razvoja. Generacya koja po već osvojenom putu ko-račaunazad, udvostručavadeonicuputasvojoj deci" (Lojd Džordž, 1863-1945). Šta bi nam moglo dati zemaljske dokaze o "bogovima" iz svemira? Štaje to što bi bilo značajime od otkrivaiya života u prostranstvi-ma naše galaksije? Tek ako bismo samo znali - a ne stvarno u to morali verovati - da nismo sami u svemiru, otvorile bi se mogućno-sti da se potpuno istraži svet i da se, čak traga za novim, fascinira-jućim svetovima. Za evoluciju i filozofyu, za tehniku i religiju nudiće se onda nove dimenzye, a sva podruCja umetnosti dobiće nove impulse. Pre 15 godina napisao sam (17): "Čim se sve raspoložive snage, moć i inteligencija zauzmu za istraživaiye svemira, postaće iz rezultata istraživanja kristalno jasnabesmislenost ratovanja naZemIji. Kada se Ijudi svih rasa, svi narodi i nacionalnosti ujedine u sveopštem zadatku da učine putovanja ka dalekim planetama izvodljivim, doći će Zemlja sa svojim dimenzijama i svim mini-problemiina na pra-ve relacye, u odnosu prema kosmičkim događajima. Hiljadama godina nasleđivana glupost neće se više prenositi na čoveka. Ako nam svemir otvori kapye, stid ćemo u bolju budućnost". Još i danas držim se ovoga štoje napisano, ali bih to Želeo dopuniti. Istraživaiye "pra-astronautike", traganje za dokazima o nekadaš-iyem boravku "bogova" na Zemlji, ćime se bavim uz mnoga druga istraživauja, odavno več utiču na naša razmišljanja bolje od naučnog nagađanja da se možda negde u svemiru može dokazati postojanje "života". Mi vršimo obrnuto dokazivanje; potvrđivanje

Nadaleko u svetupoznat slikar Diego Rivera (1886-1957) napravio je, po nalogu meksičke vlade, niz fresaka koje prikazuju život Asteka pre dolaska Španaca. Detalje na freskama uzimaoje Rivera iz

slikovitih istorijskih predanja kao i iz usmenih opisa astečkih potomaka. Slike ukraSavaju zidove vladinepcdate u Meksiku. hipoteze – ONI SU BILI OVDE! - postaće nesporno da vanzemaljci postoje. Tada će se postavljati pitanja: Koje su tragove ostavili? Da li bi se mogli vratiti? Kada? Jesmo li mi spremiu za to? Šta bi-smo mogli naučiti iz činjenica? Jedna anketa (18) u engleskoj osnovnoj školi, iz aprila 1983, pokazalaje da "veliki broj" devojčica i dečaka zivi pod utiskom naših, mojih anketa. Pri tome sam izd-vojio izjave dece daje Isus bio astronaut, ali se došlo do konstata-cije da svesna omladina ne želi više bezuslovno slediti stare religiozne predstave, dok ih ne proveri. Moja životna tema "pra-astronauka" nema nikakve veze s religijom.Ja nisam ni mdijskiguru ni prorok, ne obećavam ni blažen-stvo na onom svetu ni oproštaj svih grehova na ovom. Ja zastupam i branim hipotezu u čiju sam ispravnost uveren. Engleski časopis "New Scientist" (19) častio meje i napadao u pri-logu "Decenija (i više) pseudonauke". Autor poziva naučnike da više ne ćute i da se konačno uhvate u koštac s tim gospodinom fon Denikenom. Radujem se toj borbi, ali već sada odgovaram ovom autoru sentencijom njegovog velikog zemljaka Vinstona Čerčila: "Najslađe od svih iskustava u životujeste služiti kao meta a ne biti pogođen."

•) duhovni učitelj kod Indijaca

V.

KAD JE OGANJ PAO S NEBA

Najopasniji nazori o svetu jesu nazori onih Ijudi koji svet nikada nisu spoznali.

AIeksanđar fon Humbolt (1769-1859)

Astrofizičar prof. Hainc Haber, izdavač časopisa "Slika nauke', rekao mi je u jednom razgovoru: "Nisu nam potrebni Vaši bogovi!" Takozvanoj empiryskoj nauci stvarnoje uspelo da ukine bogove i da s njima velika, sveta predanja potisne u skrivene sobice, gde se njima mogu poigravati psihijatri i psihoanalitičari. Tome što j e ko-načao proizašlo iz takve naučnosti, rugao se Ervin Kargaf, profe-sor biohenuje i direktor Biohemijskog instituta na Univeraitetu Kolumbija u Njujorku, pišući: "Ostim toga, donose nam naučnici, doduše, mnoštvo informa-cija, ali veoma malo saznanja", te "Između ostaloga čak se govo-rilo: jedino što se iz istorye može naučiti jeste to da se ništa ne može naučiti (i to na hiljadama stranica)" (1). Koliko namje svima, pa i nauci, veoma potrebno da imamobogove kako bismo pronašli ono što nedostaje u razvoju čovečanstva, znam već 25 godina, naime saznao sam to onda kada sam pokušao utemeljiti svoju teoriju zasnovanu na indicijama; isto to ponovo mi je bilojasno dok sam za ovu knjigu prorađivao brdo naučnih rado-va koji govore o Majama i rukopisima Asteka ,dok sam prevrtao još postojeće kodekse i čudesna otkrića arheoloških i etnoloških

istraživanja što su ih sproveli veoma poštovani Amerikanisti to-kom j ednog stoleća. Ne moram svojim rečima rezimirati ono što o tome mislim - citi-raću još jednom Kargafa: "Oni pišu samo za njima slične, a te iyima slične ne žele upoznati. Tako svakome ostaje njegova sop-stvenaglava, ma kako ona slaba bila". Sistem nauketolikoje spe-cijalizovan, njegovi članovi

zatovorili su se u tako elitne krugove da izgleda kao svetogrđe, ili pak deluje kao eksploziv, ako se samo započne diskusija o nekadašnjoj egzistenciji bogova. Naravno, ovome sektoru nedostaju specijalisti koji bi ga pokrivali, ne posto-je "bogolozi" niti oni koji bi se mogli i morali pozabaviti ovom hi-potezom. Arheolozi i etnolozi, opet, žele ostati u svom domenu. Tamo mogu u čuvenim zajednicama i društvima međusobno da potvrdujujedni drugima "spoznaje", da se u fiisnotama pozivaju jedni na druge, da psihološkim razjašnjenjima i često neprovere-nom logikomjedni drugima obavijaju lovorove vence oko pamet-nih glava. Upravoje građanska dužnost probiti kruženje praznim hodom i široko otvoriti prozor. Novo razmišljanje ne znači da tre-ba dezavuisati informacije koje su stru6njaci skupljali više odjed-nog veka, niti da treba umanjiti velike rezultate arheoloških istraživanja, novo razmišljanje ne znači da se malo poštuje rad iz-vanrednih Ijudi što su dešifrovali rukopise Maja, niti da istoriju naroda Srednje Amerike treba pisati ispočetka. Radi se o tome da iza zaključaka, izvedenih iz bezbrojnih informacija, treba staviti znak pitanja.

Nesporazumi spoznaje

Predanja Asteka i Maja - nekada politički najmoćnijih indijan-skih plemena u Meksiku - izveštavaju sasvimjasno o bogovima njihovih predaka, bogovima koji su sišli na Zemlju iz svemira i tu radili na podučavanju Ijudi. Predanja opisuju kakojejednom pao oganj s neba i umalo uništio čitavljudski rod. Nekoliko značajnih izvora preživeloje razorni bes hrišćanskih misionara jer su nasta-li za vreme ili posle perioda španskih osvajanja: -Popol Vuh, svetaknjiga Kiče-Maja. Napisana oko 1530. nala-tinskomjeziku; - Čilam Balam, mitovi i istoriuske hronike. Napisana u 16. vekn najeziku Maja, ali latinicom; - staromeksički ilustrovani rukopisi; - dokumenti španskih hroničara, očevidaca pokoravanja Maja iAsteka. Ovi glavni izvori stari su, u najboljem slučaju, 450 godina. Kako, pitamo se, tako "mlade" knjige mogu govoriti o poseti vanzemaljskih bića, koja su bila na Zemlji, ako su uopšte bila, pre hiljade go-dina, a ne tek u 16. veku? Poznajem muslimane koji mogu recitovati deo po deo Kurana. Su-sretao sam hrišćane koji su znali napamet Novi zavet i Jevreje koji su pred stelom nastojali da se prisete delova Jevrejskog zakonika od pet knjiga. Mnogi vernici znaju sadržaj svojih verskih knjiga, možda ne baš doslovce, ali ga znaju. Ako bi se u kakvom strašnom ratu sve Biblije pretvorile u pepeo, preživelim sveštenicima, misio-narima i pukim laicima Sveto pismo navrlo bi iz sećanja i opet bi ga zapisali. Iznova bi nastale stare Biblije - otprilike onako kako se to desilo pre 2000 godina s kopijama takozvanih pratekstova, od ko-jih danas više nijedan nije onaj pravi prastari tekst. Isto to dogodilo se u Srednjoj Arnerici u 16. veku. Sveštenid i najstariji stanovnici skupljali su sva sećanja, predanja iz vremena bogova. Samoje pa-pir na komeje tada pisano, bio nov, a sve što je na njemu stajalo moglo je biti staro i hiljadama godina. Privremeno, u strahu za svoje živote, dozvolili su da budu preo-braćeni u hrišćanstvo, ali su se posle mnogo generacijavratili svo-joj staroj veri. To im je opstanak učinilo lakšim i potaklo svest da pišu o onome štoje nekad bilo. Još i danas srce i duša pripadaju starom verovanju, kako piše Volfgang Kordon, ekspert za Maje i jedan od prevodilaca Popol Vuh-a: "Oni do današnjeg dana nisu pali pod uticaj Španaca. Imaju svoju nošnju, svoju plemensku organizacyu, pomno čuvaju svoj jezik; njihov katolicizam ne vredi ni pola centa; u Gvate-mali, u planinskom gradu Čičikastenango, imaju čak crkvu za paganske običaje i svake nedelje priređuju Kiče-Maje, najed-nom brežuljku u blizini, obred s kandilom pred spomenikom boga plodnosti Aiš'Ik-a" (2).

Španski očevici napravili su izveštaje koji govore veoma malo o mitologiji i verovanju podjarmljenog narodaJer se tu radilo pre-, težno "o dokumetnima koja su izdavana za špansku publiku" (3), dakle, o računima kakveje i Kortez ispisao u četiri dugačka pisma 1519. i 1524. godine (4). Kortezje predstavljao događaje sa svog stanovišta, a "verovanje" tih "divljaka" nije ga zabrinjavalo. Sadržaj indijanskih knjigaje kompletniji.

Pisma iz doba nastanka čovečanstva

Preda mnom stoje tri izdanja knjige Popol Vuh. Najstarije, iz 1861, potiče od Abe Braser de Burboa (5); druga verzija izašlaje 1944. (6), a treća 1927. godine (7). Ova sveta knjiga skriva najsta-rija predanja Maja iz plemena Kiče i predstavlja, tako reći, njihov najstariji testament. Originalnoje izdanje nestalo. Profesor Šulce iz Jene veli: "Može se samo pretpostavljati daje neki talentovani Indijanac, kogaje kasnije biskup Maroken naučio da čita i piše, pokršten pod imenom Diego Reinoso iz Kumarkah-Utatlana, s duboko ukorenjenim i od davnina nasleđenim nagonom svoje rase, no-seći duhovnu baštinu svojih otaca, negde oko godine 1530. prvi zapisao predanja Kiča na njihovom maternjemjeziku" (6). Ovaj dobro sakriveni i očuvani rukopis otkrio je dominikanac Francisko Simenez tek početkom 18. veka, kod Indijanaca iz Čičikastenanga, istih onih koje Volfgang Kordan zna dajoš i da-nas neguju stare, paganske običaje. Predanja Kiča prevedena na španski jezik, pronašaoje ambiciozni Abe Braser u Univerzitet-skoj bfblioteci u Madridu. Najstarija sveta knjiga, Popol Vuh, sastoji se od 56 listova formata 16x26 cm; na njimaje pisano s obe strane - levo originalni indijan-ski tekst, desno španski prevod. Za tu kiyigu Kordan kaže: "Knjiga saveta - Popol Vuh - spada u velika pisana dokumenta radanja čovečanstva".(7) Prevodi Popol-Vuh-a razlikuju se po formi, čak po akcentima, koje je svaki španski prevodilac stavljao prema svom obrazovanju i vre-menu u komeje živeo. AJkoje bilo govora o krstu, sveštenici su, ra-zume se, shvatali to kao krst Isusa na Golgoti dok su Maje mislile na krst univerzuma. Ako su se u tekstu pojavili mladići koji su išli prema sazveždu Vlašića, današnji etnolozi smesta tu vide deo mi-tologije. Šta njih briga za to što su Majama mitovi bili potpuno ne-poznati! Njima su svete knjige bile isto tako istinske i prave po onome šta su sadržavale kao štoje hrišćanima Jevanđelje. Tuje, naime, problem. Svakiprevod imatu manu štoje prevodilac uvek po svojoj interpretaciji unosio pojmove Maja, - naravno s do-brom namerom, onako kakoje prema duhu svogvremena smatrao ispravnim i dobrim. Popol Vuh, kaže:

"Ovoje prapočetak starog saznanja o onom što se ovde na Zam-Iji zove Kiče. Ovde ćemo zapisati, ovde ćemo započeti sa starim vestima o početku i poreklu svega onoga što se na svetkovini Kiča odigravalo kod plemena naroda Kiče.

Dakle, pozabavićemo se time kako je ono što je bilo skriveno, uopšte otkriveno i postalo poznato, kako je osvetljeno uz pomoć graditeljke i stvoritelja, te kako su se oni zvali". Malo zatim, nepoznati indijanski autor ispravno konstatuje daje tekst napisan tek u doba hrišćanstva. Ova konstatacija izaziva uti-sak daje autor istoriju svoga narodakoncipirao na skrivenom me-stu, da se plašio da se to ne otkrije, pa je zato svoje tekstove

** one koje je rodila i onoga koji je sina stvorio obezbedio prilagođavajući ih hrišćanskoj nauci i učenju, ako se oni uopšte mogu prilagoditi tudem, španskom načinu razmišlja-nja. Uprkos takvom ustupku on potvrduje da se iyegova formula-cija Popol Vuha temelji na prastarom, tajnom delu: "Takva knjiga postoji i napisanaje pre mnogo vremena, alije sakrivena od proroka i nrudraca. Uzvišenje bio njen nastanak i njena propoved o tome kakoje trebalo završiti stvaraiye eita-vog neba i zemlje".

Poetskom rečenicom daje ha samom ppčetku "svet lebdeo u du-bokoj tišini", autor ulazi u genezu, u istoryu stvaranja svog naro-da. Tada, priča on dalje, nije bilo iii Ijudi ni životinja, ni biljaka ni stena - "jedino i samo postojaloje nebo", sve se nalazilo u "tmini i noći", čak ni suncejoš nije sijalo. Abe Braser, kojije, kao što zna-mo, naučiojezik Maja, boravio svojevremeno među Indijancima i imao pristup do još starijeg izdanja Popol Vuh-a, izvestio je o pojavljivanju bogova iz tame veoma predzno: "Vidi se njihov dolazak, ali se ne shvata odakle dolaze. Moglo bi . se reći da na neki inističan način dolaze iz mora ili, kao bogovi gi'Čkih predanja, silaze s neba." (5). Ono štoje Braser kao objašnjenja često beležio u fusnotama, saz-naoje od samih Maja - komentari uz praizvor iz prve ruke. Dok bi se na osnovu nemačkih prevoda mogao sted površan utisak da je sav životveć postojao, po shvatargu Maja onje došao iz mora -kao priprema za nove pretpostavke o prapočetku sveta. Braserje mogao, iz svojih informacija, da komentariše ovako: "Nije bilo ni Ijudi, ni životinja, ni ptica, ni riba, ni rakova, nye bilo ni drveća, ni kamenja, ni dolina, ni korenja, ni šuma; po-stojaloje samo nebo. Slika zemljejoš se nye nazirala". Da li se s nastankom mora pojavila ona prastara čorba u kojoj se rodio život tek delovanjem iz svemira? To bi se slagalo s veoma modemim, sasvim novim gledištima, ali bi se svi tumači mitova morali pokloniti pred teoretičarima evolucye! Vodeći prirodiyaci sve više zastupaju mišljenje - naročito ser Fred Hoili, koji je istraživanjima na području astronomye stekao svetsku slavu - da život nije mogao nastati slučajno u toj prastaroj čorbi kojuje sku-

Problemi s identifikacijom

U mrklom mraku nije bilo "nikakvog kretanja, čak ni najmanjeg vetra", a u tom moru tišine i crnila kretali su se samo stvoritelji "u azurno plavim odelima". Naročito se isticao bog Tepeu Kukumaz. Ovoje samo drugo ime za Kukulkana, ime kojeje uobičajno u Ju-katami. Taj bogje identičan s astečkim svešteničkim knezom koji je proteran iz Tule i kojije štovan kao bog Kecalkoatl. Previđajući ove identifikacije, mnogi stručnjad povezali su azurno plavu boju odela sa šarenim peijem ptice Kecal. Abe Braser u svom prevodu objašnjava: "Reč rax ujeziku Kiča, ali i ujeziku Kačike , znači pla-vo i zeleno". Bilo plavo ili zeleno, perje ptice Kecal ne bi moglo pristajati azurno plavom odelu boga Tepeu KukumazaJer u doba stvaraiya, u kome se pojavio bog, nije bilo čak ni ptica. Jasno! Hroničar Maja pome-nuoje šareno perje u vezi sa Tepeu Kukumazom kako bi, odmah asocirajući na pticu Kecal predstavio boju odela koje su nosili ti stranci što su izronili iz tame pre mnogo, mnogo vremena. U azurno plavoj odeći, dakle, došli su oni iz nemog crnila univerzu-ma. To nije nikakva novost. Bezbrojni mitovi, na primer, oni na ostrvima Kiribati u Južnom moru (5), govore isto. Bića koja su se onamo pojavila, nisu bila ni životiiye ni šamanikultne osobe koje su tražile vezu sa duhovima Ui dušama preminulih, ako bi se oso- bine tih bića poredile s onima kod životinja. Ne, radilo se o "mu-drim Ijudima, velikim majstorima nauke", koji su se zvali "srce neba". Braser se u svom prevodu čvrsto drži toga da su tri prabo-ga, koji su se "zvali Grom, Muiua i Brzina", sišli s neba zajedno s Tepua Kukumazom. Ovde moram reći svoje mišljenje o pogrdama koje su mi uputili etnolozi i psiholozi. Ja sam imao smelosti da "grom" i "munju" in-terpretiram drugačije nego što to dopušta oficijelno miš^'ei^e, ko-je se ne sme povrediti. Ono kaže da su te prirodne pojave tajnovite grmele i sevale s neba, primitivci ih nisu razumeli i zato su sve što ne razumeju proglašavali božanskim. Postoje prirodne religije, to mi se ne mora objašnjavati. Alija se usuđujem da pitam: govore li prirodne pojave onako kako to čine u predanjima? Proglašavaju li one zakone, deluju li kao učitelji? Da Uje prirodna pojava sastavila deset zapovedi? Da li su grom i munja diktirali propovedniku Henoku delove njegove fenome-nalne astronomske knjige? Da li su prastare Maje

mislile na pri-rodne pojave kada su Munjom i Gromom nazvale "mudre Ijude, velike majstore znanosti"? Da li su Munja, Grom i Brzina, posle dugog većaiya, odlučili da stvore prvog čoveka? To što interpretatorima pra pradavnih generacija nije palo napa-met nikakvo drugo tumačenjejoš mogu podneti, ali ne mogu pod-neti to da se njihova objašnjenja nalaze u stručnoj literaturi i da su od tada zamaglila nove poglede mladim studentima. Čini mi se da bi bilo protivno svakom razumu ako bi se na kraju poslednjeg veka, na pragu napredne dve hiljadite godineJoš uvek radilo tako da nije bilo nikakvih realnyih argumenata za dokazivanje smisla mitova o stvaranju sveta nego štoje pronalazak "piirodnih religi-ja"! Takva upornost može se, zapravo, objasniti samo strahom da bi prihvatanje pretpostavke o vanzemaljcima, u akademskim predstavama, srušilo čitavu instituciju. "Priznati da smo bili u za-bludi, samoje priznanje da smo danas pametniji negojuče", kon-statovaoje Johan Kaspai' Lavater (1742-1801). Naši svemoćnici bi se, dakle, morali ustezati ako bi trebalo da se oproste od svoje zastarele predstave o svetu, kojaje ionako puna praznina.

Svojevrsni eksperimenti

Bogovima iz Popol Vuh-a uspeloje, posle nekoliko eksperimenata u kojima nisu imali sreće, da stvore novogCoveka, koji, naravnojoš nije bio identičan s Homo sapiensom iz naših predstava. Iz predanja proizlazi da se to eksperimentisanje s prvim čovekom nije odvijalo na uobičajen zemaljski način; "Ovo su imenaprvih Ijudi koji su napravljeni, stvoreni: prvi čovek bese Balamkice, drugi Balamakab, treći Mahukuta, a četvrti Ikiba-lam. To su, dakle, imena naših prvih pradedova. Samo napravljen, samo stvoren, tako su se izrazili: oni nemaju majku, nemaju oca, možemo ih zvatijedino - plemeniti. Nisu rođene žene, nisu nazva-ni sinovima majstorice građenja i majstora stvaranja, rodilje i ono-ga koji stvara sinove. Posebno čudo biloje to što su oni sagrađeni, što su stvoreni. Čarolija koju su priredili graditeljka i stvoritelj, rodilja i stvoritelj sinova, Svemoćna i Kukumaz." Kao i u većini izveštaja o stvaranju sveta, tako se i u predanjima Maja snažno mešaju bogovi pi-i nastanku Ijudske rase. Međutim, proizvodje uspeo isuviše dobro; mogao bi za one koji su ga stvorili postati i opasan: "Oni su gledali i odmah su videli daleko; uspeli su da vide, da spoznaju sve što na svetu postoji. Kada su gledali, odmah su vi-deli sve oko sebe, i videli su nebeski svod i utrobu Zemlje. Sve daleke, skrivene stvari videli su a nisu se morali micati s mesta. Odmah su videli čitav svet, a videli su ga sa onoga mesta na ko-me su stajali". "Stvoriteljima" nije prijalo to što su njihovi proizvodi isti kao oni, jer bi ih na kraju mogli i preteći. Stoga su bi-zo ograničili izvanred-ne sposobnosti svojih proizvoda: "Srce neba baciloje mrenu preko očiju. One su se zamaglile kao kad dah zamagli ogledalo. Njihove oči su se zamutile: mogli su još samo videti ono štoje bilo blizu, samo ono štoje bilojasno vidljivo. Tako su bile razorene mudrost i sve spoznaje četvorice Ijudi prapočetka. Tako su bili formirani i stvoreni naši prapre-ci, naši očevi. Od srca neba, od srca zemlje." Moja hipiteza o nastanku Homo sapiensa ne može se formulisati kraće: "od srca neba, od srca zemlje": hermafrodit zemaljske tele-sne supstance i vanzemaljskog razuma. U Popol Vuh-u otkriva se izvanredna raznolikost: "Tuje bilo mnogo tamnih i svetlih Ijudi, Ijudi različitih uzrasta, Ijudi s mnoštvom različitihjezika, biloje divno slušati ih", (7) U jednom dmgom prevodu stoji slično: "I živeli su u zadovoljstvu tada tamni i svetli Ijudi. Prijatnoje bilo gledati te Ijude, slušati njihove lepejezike, ugodne za uvo". (6) Ovaje izjava izvanredna zbogtoga što pradedovi Maja nisu znali ništa o postojanju belaca i crnaca; kadaje nastao Popol Vuh, Srednja Amerikajoš nije bila otkrivena!

Pažnjeje vredno, takođe, saopštenje da su u početku svi govorili jednimjedinimjezikom, pre nego što se - kao u Bibliji, prilikom gradnje Vavilonske kule progovorilo "raznovrsnimjezicima". Kakavlije biotajjedinstvenijezik na samom početku? Preposete vanzemaljaca vegetirali su hominidi nemo. Tek posle željene, veštačke mutacije stekli su sposoboost učenja, a prvijezik kojim su govorili svi narodi mogaoje bitijezik "bogova".

Uspomene na boravak

Poput drugih svetih predanja, i Popol Vuh govori o onim izabra-nicima koji su se vratili na nebo. Ono što se u Bibliji dogodilo sveštenicima Henohu i Eliasu, doživeli su odabrani u prastarom svetu Maja: "Toje bio njihov oproštaj. Nestali su visoko nad planinom Ha-kavic. Nisu ih ispratile ni njihove žene ni njihova deca, niko niJe video njihov odlazak." Oni su "nestali," ali se nisu spremali na put. Ostavili su za sobom značajne uspomene na svoj boravak - sećanja za buduće generad-je, koje će živeti posle hiljada godina, opomene tim generacijama da se ne zanose svojom veličinom i mišlju o tome da su kruna sveg stvaranja te upozorenje da ne misle kako nad njima više ništa ne postoji: "A Balamkice je zaveštao znamenje svoga bića: 'Ovo što ću za vas ovde ostaviti neka vam bude za sećanje na mene, to treba da bude vaša snaga!', rekaoje on. Zatimje ostavio kao znamenje svoga bića 'zavezanu snagu', kako se to zove; zaista, potpuno za-vezanu; ona se ne razvezuje, ne zna se kakoje zapetljanajer ni-ko nije video kad je zavezana". Štaje mogla biti ta, u paketu "zavezana snaga"? Volfgang Kordon (7) veli da Maje kažu: Pisom K'ak'al = Niko nije znao štajeto bilo. Prema poreklu reči Kordon sumnja da se moglo raditi o specijal-nom kamenu, koga su se Maje bojale i koga su poštovale. Normal-nog kamenja, koje se svuda nalazi, niko se nije bojao. A zašto? Spontano sam pomislio na Ka'abu, muslimansko svetilište u Me-ki, koju su sveštenici proglasili ciljem propisanog hodočašća. Uju-goistočnom uglu prazne prostorije bez prozora, stoji crni kamen, predmet poštovanja; hodočasnici ga dodiriju i Ijube. Navodno gaje arhanđel Gabriel doneo na Zemlju. Zašto i Zavetni kovčeg Izraela-ca smatram uspomenom na vanzemaljce, pokušao sam da pot-vrdim veoma detaljnim praćenjem svih svetih rekvizita u svim predanjima i dokumentima (9). Analogno tome, pada mi na pamet tajanstveno metalno ogledalo, koje je kraljica Sunca Amaterasu poslala godine 660. pre n. e. osnivačujapanskog carstva, Đimu Te-no. Kao što muslimani hodočaste u Meku, takojoš i danas idu mi-lioni Japanaca u grad Isu na osti-vu Honšu, da bi se u Naiku, u kovčegu hrama, poklonili svetom ogledalu kao najvećoj relikviji carstva. Ono stoji upakovano u mnogo slojeva tkanine, i do sada se još nijedno živo biće nije usudilo da otvori taj čudesni paket. Uporno i bez prekida zahtevali su kritičari od mene čvrste dokaze za moje hipoteze, aja ih mogu razumeti. Ne mogu samo razumeti zašto se u našem prosvećenom veku nije smelo preduzeti istraživanje Crnog kamena u Meki, Svetog ogledala u Isi, ostatka izraelskogkovčega koji se - može se to reći s priličnom sigurnošću - nalazi duboko ispod katedrale u gradu Aksumu u Etiopiji. Oni mora da imaju na sebi i u sebi nešto posebno, inače ne bi mo-gli preko 2500 godina (Japan!) sačuvati takvu privlačnost. Da li religije kriju ključ za razumevanje prošlosti Zemlje? Uz poštovanj e svakog religioznog osećaj a, moglo bi se možda dogoditi da pomenute, i neke druge ključne stvari otvore nova istraživa-nja. Vremeje sazrelo. Do tada se tešim rečima Đovanija Garešija (1908-1968), autoradela "Don Camillo iPeppone": "Kritičarjeko-koška koja kokodače kada druga snese jaje!"

Hronike i knjige proročanstava

Već sam rekao da u tri grupe izvora što su preživeli pustošerge Diega de Lande, spadaju i knjige Čilam-Balam, u kojima su sa-brani izveštaji i proročanstva pisani latinicom, alijukatanskimje-zikom, takozvanimjezikom Majatan. Čilam znači "prorok" ili "tumač bogova", Balam znači "jaguar" Postoji 17 knjiga Čilam-Balam. One se međusobno razlikuju po tome što se tivek dodaje pojedna reč koja označava prvobitno me-sto njihovog čuvanja, Čilam-Balam iz Manija, Čilam-Balam u. Balama, iz Čamajela, iz Iksila, iz Tekaksa i tako dalje. Dokumenta su napisana između 16. i 18. vekaJerje narod u raz-bacanim selima zahtevao od svojih sveštenika obaveštenja o prošlosti i o gledanjima proroka na budućnost; na ritualnim sku-povima čitalo se iz knjiga koje su kod Maja uživale veliki ugled, a i u ovom veku korišćeni su prepisi svetih predanja, kao i neka vrsta zbirnih podataka. ČUam-Balam knjige skupljali su mnogi sveštenici, mnogi su ih be-ležili, često po smislu nisu razumljive, podad su pobrkani, pune su mešavine istorije i proročanstava, pune su grešaka načinjenih pri prepisivanju, tako da predstav^jaju veoma teško preglednu lekti-ru. 0 stvaranju sveta govori se onda kadaje istorija već u toku, dok se pojava boga stvoritelja povezuje s kasnijim uništenjem sveta u požaru. Takoje to bilo s podacimakoji mora da su nastali tajno i uz kontrolu neke strane sile u tami davnog doba. 0 stvaranju Zemlje u Čilam-Balamu iz Čamajela piše: "Ovoje istorija sveta, kakoje napisana davnih danaJerjoš nije prošlo vreme za pisanje ovakvih knjiga... tako da narod Maja može saznati kakoje rođen na ovoj zemlji... Dogodilo se to na Katun 11 Ahau (datum), kada se pojavio Ah Mucencab (bogko-ji je sišao). TO je bilo onda kad je oganj doleteo; tada se sručio pljusak, zatim stene i drveće..." Kasnijeje Ah Mucencab, bogkojije sišao s neba, razvio vladajuće dostojanstvo 13 bogova Maja-kosmosa. Nebo se sručilo na Zemlju i zapaliloje; prvoje doba svršeno. Pošto se kod Maja sve odigravalo u ciklusima, uskoro su nastala nova čovečanstva, sve do pokolja od strane Španaca. Izgleda dajedno proročanstvo govori o našem vre-menu: "Na nebu će biti krug, Zemlja će goreti. Kauil^ će se uzdignuti, on se uzdiže na početak dobakoje će zatim doći. Sve će goreti na Zemlji tog Katuna (datum)". RalfL. Rojs, kojije preveo 1933. Čilam-Balam iz Čamajela sjezika Majatan na engleski (11), u vezi s ovim pasusom napomenuoje u fusnoti: Todsetićemo se proročanstva što su ga objavili španski osva-jači: na nebu bi se pojavio plamen, koji bi svefleo od ponoći do izlaska sunca... a onda nestao." Čilam-Balam knjige značajne su, kao retki izvori, zato što deli-mično polaze od pravih dokumenata Maja i objašnjavaju iskaze u kodeksu Čimalpopoka. Marljivi Abe Braser ofkrio je tekstove za vreme svog pasioniranog tragaiija po starim američkim preda- iyima. Braser, istinskijezički genye, naučioje ijezikAsteka, tako daje mogao koristiti rukopis hronike astečke vladarske porodice Ištlišočitl (12). Svom pronalsku dao je ime učitelja koji ga je naučiojeziku Asteka: Čimalpopoka Galicia. Prema.Kodeksu Čimalpopoka doleteoje - pošto su bogovi stvorili nebo i Zemlju - "oganj odozgo; Tekatlipokaje bacio dole vatru i ta-ko zadimio nebo". Kadje to učinjeno, počeli su se bogovi savetova-ti ko će od njih ubuduće živeti na Zemlji: "Puni brige razmišljali su oni u zvezdanim odelima iz carstva zvezda, gospodarice vode, ko će ići medu Ijude da utvrdi Zemlju i formira legla, Kecalkoatl." Izgleda daje Kecalkoatl uvek morao biti prisutan. U Kodeksu se tvrdi da nisu bila samo četiri stvaranja sveta nego i četiri Sunca, te daje tek u petom veku postalo vidljivo Sunce koje mi gledamo - štoje čudno, u najmanju ruku, koliko i tvrdnja: "U petom veku, a to su znali stari Ijudi... tada su osnovani Zemlja, ne-bo... kao i četiri vrste Ijudi..." Ovo osnivanje Zemlje biloje navodno u godini 1 Kaninchen, u ono vreme koje bi odgovaralo 726. godini po našem računanju vreme-na. To je ncvažan datum, ali je moguće da je hronika

Asteka počela tek sa godinom 726. Nije bitno kadaje ona počela niti šta to treba da znači, ali ipak ostaje neobjašnjeno odakle su Asteci iz-vukli tvrdnju o postojanju "četiri vrste Ijudi".

Kad se Sunce pomračilo

U Kodeksuje na dramatičan način opisan sablasni požar u kome je goreo svet i sunce koje se pomračilo u neprijatnoj noći: "Osnovanoje drugo Sunce. Oznaka tog dana bila su četirija-guara. Ono se zvalo Suncejaguara. Tada se desilo da se nebo sručilo, a sunce nije pošlo svojom putanjom. Biloje podne, a od-mah zatim nastade noć!" To se, navodno, dogodilo u veku dva sunca. Katastrofaje bila neshvatijivi samrtnički prizor u znaku tri sunca: "Ono se zove Sunce vatre i kiše. U tom se veku dogodilo daje pa-dala vatrena kišai stanovnici su izgoreli. 1 tadaje padalo kame-nje s neba. Stari su pričali da se tada prosuo pesak koji sada vi-dimo i penila se i mehurala lava od andezita i tada se staložila na crvenkastim stenama". Mora da se radilo o nekoliko drugačijih pomračenja Sunca, ra-zličitih od normalnog pomračeiya: Majama i Astecima bila su poz-nata pomračenja sunca, a u Drezdenskom kodeksu nalaze se čitave tablice pomračenja s tačnim podacima. Zapanjuje da se u Kodeksu Čimalpopoa u veku dva sunca izvešta-va o divovima. Oni bi se pozdravljali frazom: "Ne padaj!",jer ko bi pao, taj se više ne bi mogao snaći u mraku. Pomračenje Suncatraje obično nekoliko minuta, a čak i za vreme trajanja pomračenja ima toliko svetlosti da se može videti kuda se gazi. Divovi, o kojima go-vori Kodeks iz tog ranog doba, postoje u mnogim mitovima, a istraživači su na nekim mestima u sedimentima otkrili otiske njihovih ogromnih stopala. ; Totalni mrak ne može se, ipak, na zadovoljavajući način objasniti erupcijom vulkana i kišom vatre i kamenja kojaje prati, iako se u ovom slučaju radilo o lokalnom događaju, ali na velikom prostoru. Sipanje vatre, sinhronizovano satotalnim zamračenjem (ili gaše-njem?) Sunca i poplavama registrovano je, međutim, svuda po svetu. Razumno i zgodno zvuči objašnjenje da su ovi fenomeni nastali zbog konvulzivnog uznemiravanja utrobe zemlje, ali ako se deta-Ijno analizira, suviše je jednostavno i ne deluje ubedljivije no nedozvoljen trik kojim se služi da bi se izbegla zagonetka. Ovde opet izostaje sinoptičko posmatranje: opisana katastrofa nejavlja se, naime, samo u Kodeksu Asteka! To mora da je bio opšti do-gađaj, jer takvi opisi - istovetni po svom smislu, a često i po deta-Ijima - postoje u mnogim predanjima na dmgim krajevima globusa. Ako se pretpostavi eksplozija čitave planete u Sunčevom sistemu, onda bi katastrofa odmah dobila svetske razmere. Sunce se ne bi zamračilo za nekoliko sati, nego za nekoliko meseci ili godina, ka-ko to kazuju stare hronike. Pri eksploziji planete kosmička bi prašinalebdela u Sunčevom sistemu, užareno stenje padalo bi na Zemlju i slagalo se u crvenkaste stene. Užarene bombe kidale bi tanku, osetljivu koru naše planete, rastresale bi je i tumbale - ne samo udarima iz kosmosa, nego i usled pomeranja sile teže u Sunčevom sistemu; planeta koja eksplodira i koja se raspada ometala bi komplikovanu strukturu putanja po kojima kruže pla-nete oko sunca, izbacivala bi ih iz ravnoteže, a poplave, zam-račeno (ili ugašeno?) sunce i vatrene kiše bile bi tada logične posledice. Upravo ono o čemu se govori u predanjima, dogodilo bi se stanovnicima Zemlje i kada bi se nebo zapalilo i sručilo na njih. Svi elementi bi pobesneli, mora bi se prelila preko kopnenih ma-sa, orka&i bi terali vodene mase, eruptirali bi vulkani koji bi svoj žar gasili uskiptelom parom - tako stoji u predanjima. Oganj je pao s neba, Sunce se ugasilo, Ijudi koji su preživeli lutali su bez cilja okolo, vukli su sa sobom na leđima slike bogova i tražili negde zaštitu od ove sile. Skoro izgladneli skupljali su se In-dijanci sve više na vrhu brda Hakavic-koje se zvalojoš i "Odmor". Smrzavajući se, stajali su u večitoj noći ili čučali pred slikama svo-jih bogova: "Za njih nije bilo sna, nije bilo mira. Velikaje bila tuga vladara u dubini njihovih duša zbogtoga što dan opet ne sviće i što opet nema svetlosti. Samo se strah ogledao na njihovim licima, obuzeli su ih velika tuga i potištenost, bili su sasvim zbunjeni odbola... 'Jao, samo kad bi nam se Sunce rodilo!', govorili su i mnogo međusobno pričali, puni tuge i straha i glasnog zapomaganja, govorili su, ali nisu mogli naći utehu zbog toga što dan nije svitao".(6)

Pametna gospoda žele objaviti da su plemena na brdu Hakavic sa-mo čekala izlazak Venere, koju su poštovali. Gospoda, međutim, namerno previđa da se u Popol -ujasno pravi razlika između Sunca i Venere. Stalno dežurna Venera iz daljine osvetli uplašene, u njihovoj bespomoćnoj noći: oni se raduju što konačno vide barem i najmanju svetlost na nebu. Igraju i pevaju u čast bo-gova, pale smolu za kadove. "A onda su jadikovali što još uvek ne vide rađanje Sunca, što ono ne obasja njihova lica. A onda se probi Sunce. Tad su se ra-dovale i male i velike životinje, ustade sve u klancima i rekama; i oni što behu na vrhu brda složno pogledaše tamo odakleje za-sijalo Sunce". Predanje opisuje buđenje iz duge, hladne noći: puma ijaguar, koji su se povukli u špilju da tamo umru, iznenada se oglasiše, ptice, koje su zanemele, ponovo zacvrkutaše, orlovi ijastrebovi poleteše u visine iz gnezda na liticama. Život se vratio. Ovim opisom opeva se svitanje novog dana ili, gledano mitološki, reprodukuje se prvi dan čovečanstva: "Nasta svetlost". Mislim drugačije. Sunce je sijalo hiljadama godina, već su odavno živela bića svih vrsta, skoro čitav zoološki vrt Zavetnog kovčega. Isto tako, kadaje došlo do katastrofe gradovi Maja, npr. glavni grad Tula, bili su već izgrađeni. Ne samo da se više nije videlo sunce, ne-go nije bilo ni zvezda ni meseca. U tami bez sunca Zemljinu površinu okovaoje neplodni glib. Zbogtoga su se preživeli radovali kadaje posle noći, koja se činila beskrajnom, opet svanuo dan. Ono što se iz godine u godinu redovno ponavlja 365 puta, ne bi izazvalo suze radosnice. U Popol Vuh-u (7) primećenoje da se žar novog Suncajedva mogao izdržati - "Nepodnošljivaje bila njegova vreli-na"; ono što se "danas" - u vreme nastanka hronike - vidi na nebu, mogla bi biti samo "slika u ogledalu" prvobitnog Sunca. Biloje, verovatno ovako. Za vreme beskrajne noći atmosfera se ohladila. Bučne, obilne, guste kiše filtrirale su slojeve vazduha. Moždaje eksplozija kakve planete pokidala pojas zračenja u po-dručju visokih slojeva atmosfere (Van Alenov pojas - koji u dva zaštitna polja kao svitak obavija globus na 5000-16000 kilometara visine); može se takođe zamisliti ometanje ozonskog sloja u strato-sferi - usled katastrofe - a do 65 kilometara visine. Posle takvog "rashlađivanja" može se shvatiti šok kakoje, po povratku Sunca, pogodio Indijance koji su sejoš uvek smrzavali. Utisak daje novo Sunce samo bleda slika prvobitnog Sunca, može se objasniti optičkom varkom: ono je sijalo kroz "ispranu" atmo-sferu i izgledalo je veće - utisak koji je poznat svakome ko je po-smatrao užarenu Sunčevu kuglu ili Mesec pri zalasku ili izlasku na površini mora. Naime, propast sveta, sa svim već navedenim pratećim pojava-ma, zapisana je u astečkom predanju "Istorija kraljevstva Kol-huakan i Meksika" (12): "Uto doba propali su Ijudi, uto doba svemuje došao kraj. Tada je i Sunce zašlo." Ljudi su "vetrom odneti". Njihove kuće, njihovo drveće, sveje od-neo vetar. U dokumentima su vešto opisane četiri vrste razaranja - amerikanisti su ih nazvali i "četiri svetska doba". Posle katastro-fe naišla je nebeska vatra: "A onda je sve propalo: sve je zaliveno vatrenom kišom... Je-dan jedini dan sipalaje vatra s neba." Iza vatre došloje do poplave kojaje čak i brda potopila: "A onda je sve propalo: oni su poplavljeni vodom, oni su se pretvorili u ribe... 1 to doba u kojem je bila voda, trajalo je 52 godine." Podaci o godinama, kao štoje period od 52 godine, odreda su be-smisleni. Hroničari su se držali ciklusa koji su svojevremeno bili uobičajeni u Srednjoj Americi. Time ne izražavam nikakvu svoju ličnu tvrdnju - jer bi mojoj teoiiji više odgovaralo da su talasi uništavanja išli bržejedan za drugim, bez "četiri svetska doba"! Neupotrebljivost brojeva za obeležavanje godina konstatuje i ta-ko kompetentan prevodilac originalnog teksta kao što je Valter Leman (12):

"Ja smatram da godirie, koje treba da označe ta četiri svetska doba, nisu pravilno prenete u predanjima."

Svuda beše opšti potop

Prešavši za trenutak iz Srednje Amerike na rani Orijent, pod-sećamo se daje biblijski Noje, poštoje srećno preživeo opšti potop, napustio Zavetni kovčeg, uredio oltar i spalio se kao žrtva: "Gospo-darje mirisao ugodnim mirisom" (1. deo, 8,21). Upravotako-čud-no, jer radi se o lokalnom događaju! - ponašali su se i naši astečki prijatelji u šumi: od radosti su zapalili vatru.

"Tad pogledaše dole bogovi, oni sa zvezdanim odelima iz car-stva zvezda. Oni rekoše: o, bogovi! Ko to nešto pali? Ko dimi nebo? Tada siđe s neba On, čiji smo mi podanici, Tekatlipoka".

Posle poplave, dakle, sišaoje moćni bog svih podanika s neba! Isto stoji u predanjima (13) Kahaba-Indijanaca iz Kohnnbije:

"Tada su sva zla prestala, a sveštenici, starija braća, siđoše s neba..." Slavna starovavilonska kraljevska lista WB 444, na kojoj se nalaze i bogovi što su bili priznati kao učitelji, pronađena je 1932. u iračkom gradu Korsabadu, blizu Mosula, u dolini Tigra (14). Ona registnye deset prakrsdjeva, od stvaranja Zemlje pa tokom 456 000 godina sve do opšteg potopa, kada se nastavilakraljevska dinastija: "Poštoje prošao opšti potop, sišloje kraljevstvo s neba". Gilgamešje u davno doba bio kralj ujužnom Vavilonu. Živeoje oko 2600. godine pre n. e. Prema epu koji nosi ujegovo ime, nj egov pre-dak Utnapištim preživeoje potop na ostrvu s one strane mora. Po-sle katastrofe (15) zapalioje i on kadove od kedra i mirte: "Bogovi su mirisali miris; prijatno je mirisalo bogovima. Kao muve skupljali su se bogovi nad kadovima". lako ne posedujem talenatindijanskih proroka, već sada znam da se pokušava pokidati gusta mreža podudarnosti. Videće se da su na "Istoriju kraljevstva Kolhuakan i Meksika", koju citiram, utica-li hrišćanski izvori, odnosno da su Španci došapnuli Astecima priču o Noju i njegovom večnom zavetu kao i divnim mirisavim ka-dovima. Može biti. Ali onda molim da mi se objasni zbog čega mnogo, mnogo stariji Popol Vuh, koji je postojao davno pre prodora Španaca, piše o istom događaju! Isto tako želeo bih znatijesu U pametni misionari morali znati i za Ep o Gilgamešu! Nisu mogli znati, jer je to predanje - napisano na 12 glinenih ploča, sastavljeno oko 2000. godine pre n. e. otkriveno tek u toku iskopavanja Ninive, preistorij skog grada na levoj obali Tigra, sre-dinomprošlogveka. A štaje slegendama Kahabalndijanaca, koje su registrovane tek početkom 20. veka? Što se mene tiče, postoje dve alternative: - Katastrofa, skupa s paljenjem mirisavih kadova posle spase-nja, dogodila se negde na svetu samojedanput, kao lokalni do-gađaj. Preživeli su putovali u sve delove Zemljine kugle, nosili su sa sobom sve spoznaje i hronike, dodavali su tokom vreme-na razne varijante. - Katastrofaje imala opšte razmere, dakle, doživeli suje isto-vremeno svi narodi, pretrpeli je i opisali. Čini mi se da se ovde manje radi o izboru izmedu dveju mogućno-sti, aviše o prihvatanju obeju,jer "bogovi" -kojima sam za petama - uvek su bili prisutni. Iz starih se tekstova, pak, može izvesti zaključak da se katastrofa morala odigrati u daleko sumorno pradoba bilo kako bilo. Zašto?

Ideje o datiranju

Arheolozi priznaju da su Tolteci (koji su sa severa došli u pretko-lumbovski Meksiko) i Asteci egzistirali na ovom prostoru izmedu 900. i 1500. godine naše ere. Takođe, smatra se daje carstvo Maja postojalo od 1500. do 800. godine pre nove ere. U tom vremenskom periodu nije se dogodila nikakva opšta kata-strofa. Ni za vavilonsko ni za egipastsko carstvo ne postoje podaci okakvom opštem potopu uvremenu koje se može istorijski preciz-nije rekonstruisati. Legende i mitovi govorili su o strašnim do-gađajima koji su se zbili u dalekoj prošlosti. Od rođenja Hristovog nije se Sunce nikada zamračilo, nije se nebo zapalilo, nije potop ra-zorio lice Zemlje niti su "bogovi" sišli s neba. Rimljani i Grci sigur-no bi to znali i sačuvali u svojim tačnim i bogatim hronikama. Dakle, mora se poći od toga da su si'ednjoameričke indijanske hro-nike pričale o događajima koji su se zbili pre njihove egzistencije, čak i aJko su svi pronađeni i sa zadovoljstvom izneti podaci iz istraživanja Maja netačni i ako se nastanak Maja i njihovih najdav-nijih predaka mora preseliti još dalje u prošlost. Da li bi se taj početak mogao poklopiti s mističnim početkom kalendara Maja -11. avgusta 3114. pre n. e.? Stručnjacima se od takvih zaključaka diže kosa na glavi. Ono što se ne da uklopiti u vreme koje se može tačno odrediti, razvrstava se u klasu lošijegkvaliteta kao mistično, iako se rado prilažu pronađeni alati i male figure iz mitskog perioda ukoliko dopuštaju zaključke što odgovaraju čvrsto utemeljenom mišljenju nauke. A onda se dešavaju čarolije koje liče na varijetetske predstave: pronađeni su noževi od vulkanskog kamena (obsidium) i kamene sekire; iz pre-klasičnog perioda Maja koji seže do 1500. godine pre. n. e.; zak-Ijučuje se da su na mestu nalazišta živeli primitivni lovci. U redu. Iz mađioničarskog cilindra munjevito se izvlači argumentacija -stvar ne uspeva ako se tačno ne uklnpi ovo što sledi: ako postoje ta-ko primitivni alati, realnoje da nije bilo "bogova",jer bi oni, narav-no, primitivne lovce opremili visokotehničkim oruđem. Postavlja se tvrdnja za malu decu - primitivni alat znači da nema vanzema-Ijca! 'Dok sam na starom, prijatnom parobrodu uživao u kratkoj plovidbi po Ženevskomjezeru, slušao sam na radiju vesti o poleta-nju američkog spejs-šatla. Važi li i onda tvrdnja - parni brod znači da nema vasionskog broda? "Čovek ne sme imati motor samo zato što je prorok Muhamed jahao na kamili", rekao je malezijski pre-mijer Datuk Husein On. Stručnjaci neka upišu ove mudre reči u spomenare. Rezultati uporednih etnoloških studijajedva da bi se nešto prome-nili ako bi se egzistencija indijanskih naroda pomerila dalje u prošlost, ali u novom tumačenju njihovih predanja došlo bi do ko-renitih promena. Onaj ko nepristrasno čita sačuvane hronike utvrdiće - ibez moje, dodajem, pristrasne fantazije - da nepoznato vozilo izaziva čuđe-nje, da nikad viđeno oružje izaziva strah, da se pozivi iz megafona smatraju božijim glasovima te da se nebeske kočije opisuju kao zmajevi oblaka. Urlih Dopatka, bibliotekar Univerzitetske biblio-teke u Cirihu, piše, dokazujući to mnoštvom primera (16), da se "primitivni" narod upravo ovako ponaša, sve do dana današnjeg, u dodiru s produktima moderne civilizacije. U vezi s plemenima iz Srednje Amerike ovako razmišlja Irena Nikolson (17), kojaje živela i istraživala 17 godina u Meksiku: "Veomaje površna predstava o tome da su mitove Asteka i Ma-ja stvorili primitivni narodi, čije su se želje ograničavale na bo-Iju žetvu, na kišu u određenim periodima i na sunce koje treba da izbeli svilene brkove kukuruza". Nažalost, ovakva površna predstava prevladava u stručnoj litera-turi. Stručna literatui-a kaže da za sve postoji "prirodno" objašnje-nje. Ona ne trpi zagonetke, ona ih negira. 0 međusobnoj povezanosti predanja naroda koji se prostorno nalaze veoma da-leko jedni od drugih ne postoji nikakva zabeleška. Naravno, stručnjaci to znaju, ali oklevaju da iz opštih podudarnosti koje se jasno vide izvedu odgovarajuće zaključke. Bogovima Maja nosni-ce su dražili fini mirisi žrtvene vatre, isto kao i onima iz Gilga-mešovog epa, samo što naši eksperti

imaju hroničnu kijavicu. U sumnjivim slučajevima zovu u pomoć psihologe, a ovi uvek znaju dati savet: pričaju svašta. Ono što iz toga proizađe, postaje važeće akademsko mišljenje.

U poseti Belom Medvedu, Indijancu, potomku pradedova

Maja

Dobro je što još uvek ima Indijanaca koji su sačuvali davno nestale tradicije svoga naroda. Oni mogu kazati kako treba shvatiti preda-nja njihovih dalekih predaka. Pre 15 godina posetio sam Belog Medveda, vođu Hopi-Indijanaca, u rezervatu njegovog naroda u severnoameričkoj državi Arizona. Samnomjebio moj moj prijatelj DžosefF. Blumrih, tadajoš ruko-vodilac Odeljenja za konstrukciju projekata pri NASI, u Hantsvi-lu, a nasjednonedeljni boravak podstakao gaje na desetogodišnje studije kojeje objavio u delu "Kaskara i sedam svetova" (18); to de-lo trebalo bi da bude obavezna lektira za sve istraživače Maja. BeliMedvedje mudarstarac osamdesetogodišnjak, pripadnikkla-na Kojota i plemena Hopi. On namje pokazao udolinu - koju Indi-janci štite od radoznalosti stranaca - na čijim se stenama nalaze crteži i gravure što dokumentuju istoriju njegovog naroda dugu više hiljada godina. Beli Medved priča zrelim, promišljenim rečenicama i govori tihim glasom, samo onda kada ga nešto pitate. Oseća sejos uvek ogorčenost prema belcima, koji su njegovom na-rodii doneli toliko patnje. Tokom mnogih godina Blumrihje zado-bio neograničeno poverenje Indijanaca. Crvenokožac i belac sedeli su pred mikrofonom, a trakaje beležila izveštaj Belog Medveda o istoriji njegovog naroda koja jedeo praistorije Maja. Pre navođenja delova sačuvanih hronika sada se kao svojevrstan dokumenat iz-nosi i živo predanje.

Pre nego štoje započeo priču, Beli Medvedje rekao kakoje sada sa-zrelo vreme za otkrivanje istine o tome ko su Hopi i zašto su se na-selili tamo gde sada žive:

"Dok ti pričam našu istoriju, moraš imati na umu to da vreme nije značilo toliko mnogo. Danas se čini daje vreme veoma važna stvar, vreme sve komplikuje, vreme je zapreka. No, u Istoriji moga naroda vreme zapravo nije bilo važno, upravo kao ni za samog stvoritelja". Istorija naroda Hopi, poput istorije Maja i Asteka poznaje četiri svetska doba. Vreme u kome sada živimo predstavlja četvrto do-ba. Pre više hiljada godina živeli su preci Hopija najednom kon-tinentu u Pacifiku, koji se zvao Kaskara. Tada je izbio interkontinentalni rat sa stanovnicima nekog drugog dela Zem-Ije. Za vreme te epohe u istoriji Hopija, počeoje kontinent Kaska-ra tonuti u okean. Taj kontinent nij e nestao u opštem potopu, kao u Bibliji, za četrdeset dana, negoje polagano tonuo. Sada od Ka-skare strče samo najviši delovi iz vode. To su neka od današnjih ostrva Južnog mora. Hopi su bili primorani na povratak. U tome su im pomogli Katčini. Beli Medved objašnjava da su Katčini "uz-višeni i poštovani mudraci", elita sa kojiomje njegov narod uvek bio u vezi; Katčini su bila telesna bića sa planete Tonaoteka, koja je veoma udaljena od Sunčevog sistema. Oni su, uvek u određenim vremenskim razmacima, posećivali Zemlju. Katčini su imali tri kategorij e mudraca: stvoritelj e, učitelj e i čuva-re zakona. Već kod prve grupe postoji podudarnost sa drugim legendama. Kao i kod Hipija, stvoritelji Katčini, pravili su na tajnovit način, razne Ijude. Misticizam ovog rađanjajasanje Belom Medvedu: "Ma kako čud-no zvučalo, nikada nije bilo snošaja, polnog sjedinjavanja, a ipak su izabrane žene ostajale trudne". To isto tvrdi se u Popol Vuh-u (7), centralnoj hronici Kiče-Maja. Prvi Ijudi rodili su se "bez oca" - nazival i su se "stvoreni". Samo čudom, čarolijom su "stvoreni". Isto tako, u Popol Vuh-u stoji daje među stvorenima bilo Ijudi "ve-like mudrosti i inteligencije".

Hopi - indijanci, koji danas iive u rezervatu u Arizoni (SAD), nose na svojim svećanostima Kačina-maske, koje su stvorili prema nasledenim mitovima

Beli Medved, koji nije 6itao Popol Vuh, zna iz predanja Hopija: "To su bili čudovišni, snažni Ijudi, koji su uvek bili spremni da po-mognu, a nikada da i-uše". Astečka legenda (17) govori, u jednoj laboratorijski tačnom iz-veštaju da je sveštenik-knez Kecalkoatl produkt veštačkog oplođenja: kad je boginja Koatlikue, "koja je svojim zmijskirn plaštom" fiistila zemlju, našla lopticu od paperja i sakrilaje pod svoju suknju; kasnije, kadjuje potražila, nijeje bilo, a onaje posle toga spoznala daje trudna. Sin koji je rođen sa zmijskim plaštom bioje Kecalkoatl, "pernatazmija". Jedna drugalegendakaže daje boginja ostala trudna uz pomoć ptičijeg pera, a neke vele - uz po-moć plemenitog kamena. Muškarca nigde nije bilo. Upečatljiv slučaj totalne emancipacije.

Emigracija kroz vazduh

Beli Medved opisuje akcije pomoći koje su pružali Katčini pri eg-zodusu njegovog naroda. Korišćena su tri načina. Prva gi-upa odletelaje iz opasne zone na poravnati deo Zemlje "le-tećim štitovima", nebeskim vozilima bogova; oni su za naseljava-nje u talasima pripremili novu zemlju - Južnu Ameriku. Za masovni transport stajale su na raspolaganju "velike ptice", na-ravno, uz brodove, čamce i kanue svih veličina. Beli Medved ni uz pomoć predanja ne može opisati kako su "leteći štitovi" bili tehnički opremljeni, ali upoređuje njihov oblik s polo-vinombundeve. Da su nebeskavozila, premalegendi, bilaviđena, ilustruju crteži na stenama u Oraibi, najstarijem naselju Hopija u Arizoni. Crtež pokazuje ženu kako sedi na štitu čiji su krajevi savijeni nagore. Ispod se nalazi strela s perjem. Toje ugravirano u stenu. Strela znači, kako tumači Beli Medved, "let" i "brzinu". Podsećam da nas u Egiptu iznenaduju veoma slične slike "letećih štitova", koje se tamo nazivaju "nebeskim barkama". Onaj ko dođe utaj prostorkao turista, može se diviti čitavomjatu nebeskih barki na takozvanom pokrovu u grobnici Senmuta u Deir el-Bahri, u hramu mi-tvaca Ramzesa II, na zapadnoj obali Tebe (današnji Luksor) ili na astronomskom delu hrama Edfu (19). Hopi zovu ovn sliku "leteći štitovi". Mitovi su prenošeni u analognim uporednim oblicima i bili su razumljivi u svako doba. Dok Beli Medved govori o obliku polmke bundeve, predanja (20) na ostrvima u Pacifiku daju sliku "školjke' u kojoj su bogovi doleteli "iz mraka svemira". Kroz legende na Kiribatima (21), grupi ostrva Mikronezije, leti prastari bog Nareau u Ijusci od kokosovog oraha, a Mekameke, "bog stanovnika vazduha" (4), došaoje na Uskršnje osti-vo koje se nalazi na krajnjem istoku polinezijskih ostrva, u šupljem jajetu. Beli Medved se, dakle, još i danas govoreći o letećoj stvari, oblika polovine bundeve, harmoni?no pridružuje horu iz ostalih preda-UJa. Druga grupa, kako priča Beli Medved, odnetaje iz poplavljene Ka-skare "na leđima velike ptice". 1 ova alegorija ima svoje pandane, a jedan posebno plastičan nalazi se u indijskoj mitologiji. Tamo se Garudah (što znači "krilo") odmara na nebu. On je knez ptica i služio je bogu Višni (što znači "prodoran") kao jahaća životinja. Ovom znamenitom čoveku-ptici, s krilima orla i telom čoveka, date su mnoge osobine: bioje veoma inteligentan, samostalnoje trgo-vao, vodio ratove i dobijao bitke; njegovo telo bilo je crveno, a lice belo, dok su mu se krila zlatila na suncu. Kad bi ovaj gospodar ptica zarotirao svoja krila, na zemlji bi bio zemljotres.

Beli Medved, koji nije čitao Popol Vuh, zna iz predanja Hopija: "To su bili čudovišni, snažni Ijudi, koji su uvek bili spremni da po-mognu, a nikada da ruše". Astečka legenda (17) govori, u jednoj laboratorijski tačnom iz-veštaju da je sveštenik-knez Kecalkoatl produkt vestačkog oplodenja: kad je boginja Koatlikue, "koja je svojim znujskim plaštom" čistila zemlju, našla lopticu od paperja i sakrilaje pod svoju suknju; kasnije, kadjuje potražila, nijeje bilo, a onaje posle toga spoznala daje trudna. Sin kojije roden sa zmijskim plaštom bioje Kecalkoatl, "pernata zmija". Jedna druga legenda kaže daje boginja ostala trudna uz pomoć ptičijeg pera, a neke vele - uz po-moć plemenitog kamena. Muškarca nigde nije bilo. Upečatljiv slučaj totalne emancipacije.

Naseobina Hopi-Indijanaca

Dolaskom počinje za novonaseljenejedinstvena istorija. Indijanci su se marljivo razmnožavali, razvijali su čoveku urođene intere-se, delili su se u klanove. Neke su se grupe selile neprestano, više hiljada godina, sjuga na sever. Među njima su bili i klanovi Med-veda i Kojota. Potonjem je pripadao Beli Medved. Da li se Hopi mogu pozivati na neprekidnu prošlost koja je trajala više hiljada godina? Beli Medved ograničava ovu mogućnost: "Nisu svi Ijudi, koji su došli u četvrti svet i koji su živeli u Taotu-ma, bili Hopi. Trebalo bi bolje da se izrazimo i kažemo da su naši preci bili među tim Ijudima. Među mnogima koji su došli u Južnu Ameriku, Hopijima su se zvali samo oni koji su poslednji došli u Oribi, a dobili su ime Hopi tek onda kada su bili prihvaćeni". Unutar velikog naroda Hopi osnovana su nova plemena, koja su se odvojila od glavnine; ona su se naselila u planinama i prašumama, gde su, takođe, bili preci Maja, Inka i Asteka. Za to predanja, koja se skoro potpuno podudaraju sa staroindijanskim crtežima, pružaju mnoštvo indicija. Beli Medved priča o gradu Palatkapi (Crvena zemlja), koji su njegovi pradedovi sagradili u Srednjoj Americi i koji je važio za grad mudrosti. Nijedan Hopi "ne bi mogao zaboraviti Palatkapi", bez obzira kojem klanu pripada, jerje ovaj grad usadio duboke tragove u sećanja. U Palafkapije postojalajedna trospratna zgrada koja je služila samo za učenje. Ona je uređena po spratovima, a svaki viši sprat značio bi i veće obrazovanje: što bi hram nauke bio viši, to gaje manje Indijanaca moglo pratiti. U prizemlju zgrade učili su mladi Indijanci istoriju svoga naroda, na prvom spratu bile su prirodne nauke, uključujući i građu mate-rije (hemija!). Oštrile su se snage duha, razvijao se razum, učvršćivala se sposobnost shvatanja života u prirodi. Beli Medved kaže: "Zbogtoga narod Hopi prilikom svojih ceremonija peva pesme u slavu prirode koja nas okružuje, kao i u slavu svih elemenata. To se Sini uz poštovanje velike moći božanskog bića". Na trećoj etaži, gde se broj studenta Indijanaca smanjivao, učila se astronomija - interesantna oblast kojaje u našim školama potpu-no nepoznata. Beli Medved: "Učilose o svim pojedinostima našeg planetarnog sistema. Oni su znali daje Zemlja okrugla, da nema života na Verieri, Marsu ili Jupiteru". Kakoje uzoran bio staroindijanski školski sistem, sistem koji nije robovao nikakvoj jednakosti u obrazovanju! Ko su bili predavači, odakle im znanje? Beli MedVed kaže kratko: "Nastavu su držali Kačini!" Nauka se bavila ijednom novom granom, arheoastronomijom, ko-ja proučava astronomska znanja starih naroda. Toje važan zada-tak, koji učenike - ukoliko nisu ograničeni - može

dovesti do enormnih spoznaja. Profesor Entoni F. Aveni sa koledža univerzi-teta u Hamiltonu, Nju Jork, Ijuti se na mene u predgovoi'u svoje munjevito razgrabljene knjige (22): poštojoš ima Ijudi koji tvrde da su naši preci, što se tiče njihove mudrosti i znanja bili pod uti-cajem vanzemaljskih bića,jedanje od mojih ciljeva da dokažem ka-ko su narodi iz Srednje Amerike - dakle, u podrucju meksičkih i visokih kultura Maja - sledili u potpunosti "logičan" razvoj evolu-cije. "Granice između arogancije i ignorancije su rastegljive", pri- metioje Alfred Polgar (1875-1955), majstor oštre ironije. Arheoa-stronomija, kao mlada nauka koja sebi postavlja zadatak da otkri-je novu zemlju, već bi doživela krah da je ignorisala upravo ono što su u predanjima sačuvali narodi Srednje Amerike. Aveni me može uzimati na nišan koliko hoće, ali me neće pogoditijer nisam ja, pošteno govoreći, u mitove upisivao beleške o posetama "bogo-va" iz svemira. Aveni, međutim, udara na verodostojnost praisto-rye Indijanaca, 1j. izvora, a da ih ni njegova nova nauka ne može ispitati. Kunem se nisam poznavao proroke Henoka i Eliasa, Gil-gameša nikada nisam sreo, nisam radio ni na konceptu Starog Za-veta ni na prepisivanju Popol Vuha, kao što nisam, oduševljen pričama dostojanstvenog Belog Medveda, pristupio klanu Ko-jota. Međutim, naučnik Aveni oduzima osnovu svome važnom, čak ozbiljnom istraživačkom zadatku onoga trenutka kada debelom gumicom izbriše bogove prošlosti iz sačuvanih svetih hronika; oni tamo imaju svoje mesto već hiljadama godina. Modernom istraživanju na tom području želim čednost bilo kojeg propoved-nika znanja kod bilo kojeg starog naroda, njegovo strahopoštova-nje pred bogovima kojima duguje svoje znanje, znanje što su mu doneli posetioci iz svemira. "Retko gde su se Ijudi obradovali", piše Ervin Kargaf (1), "kad su saznali da su postali od majmuna. Do sada su mislili da ih je satno bog stvorio". G. Entoni sasvim sigurno zna da visokopoštovane kolege ne žele videti da u teoriji evolucije, u Darvinovoj nauci o razvoju, nedo-stajejednakarika. Na osnovu descedentne nauke može se (skoro) sva objasniti - samo ne to kako su hominidi postali inteligentni. Već odavno nisam usamljen s hipotezom da su u odlučujućem pe-riodu ovde umešale prste i vanzemaljske sile.

Kolikoje istinita priča Belog Medveda?

Beli Medvedje pričao da su Indijanci u Palatkuapi vekovima živeli zadovoljni, sve dok ih velika gustina naseljenosti nije prisilila na nova raseljavanja. Tako su slabile veze sa centrom Palatkuapi - nove zajednice zah-tevale su nezavisnost. Kačini su napustili Palatkuapi, čijaje čista nauka bila toliko razvodnjena da su se Indijanci sve manje sećali donosilaca svoj e kulture i počeli stvarati nove bogove i idole. Svako pleme bilo je opsednuto novim tvorevinama i zato je neminovno dolazilo do strašnih bratskih sukoba. Doduše, zavađena plemena uvek su poštovala hramove i piramide starih bogova, ali su svete ceremonije izgubile svoje tradicionalne forme, pa su religiozni cen-ti'i postepeno napuštani. Takoje opusteo glavni grad klana Lukova, grad Maja Tikal, gde su tek najnovija iskopavanja obelodanila dokaze pretklasične naseo-bine. Tako su se praznile ulice i hramovi Palatkuapia, koga darias nazivamo Palenke.

'" Indijanci, koji su želeli da žive u skladu s prirodom, osnivali su no-va naselja u novom duhu. Jukatanom je dominirao znak pernate zmije u zemlji moćnog klana Zmija. Klanovi Medveda i Kojota na-selili su se nešto severoije; tamo gde ih belci nisu ubijali i proteri-vali, živejoš i danas. U Hotsvilu, selu Hopija u ArizoniJoš uvek se svakog februara održava "Ceremonija pernatih zmija". DžosefF. Blumrih zaslužanje što se može rešiti pitanja ozbiljnosti izveštaja Belog Medveda. Blumrih je u važnom istraživanju poka-zao višegodišnje strpljenje; onje utvrdio fundamentalnojedinstvo istorijske realnosti i autentičnosti predanja Hopija. Kada su

pripadnicima plemena Hopi iz Arizone pokazane slike Ti-kala, grada Maja, oni su počeli oduševljeno klicati: svuda su ra-spoznavali freske sa simbolima svog klana, znakove koji su obeležavali njihovu vlastitu istoriju. Beli Medved veli:

"U svemu ima neke simbolike, svuda je ispisana istorija. Mi smo duhovno orijentisani Ijudi, a arheolozi i istoričari treba da shvate da najpre moraju razumeti nas kako bi mogli objaš-njavati ostatke ruševina".

Odavno, i neprestano tragaju arheolozi za ubedljivim razlogom zbog kojega su Maje napuštale svoje stare gradove i na drugim mestima gradile nove. Na osnovu shvatanja svoga naroda, Beli Medved nudi ubedljivo rešenje: život na starim mestima postaoje nepodnošljiv i zatrovan religioznim sukobima. Pametni Kačini, koji bi to mogli rešiti svojim savetima, već su napustili Pala-tkuapi. S novim spoznajama specijalisti bi morali starost postojecih ruševina pomeriti još dalje u prošlost. Već odavno se pretklasični period pra-Maja ne podudara s postojećim pretpostavkama. Američki istraživač Maja, Norman Hamond (23) našaoje u Juka-tanu keramiku koja potiče iz 2600. godine pre n. e. - to je 150 go-dina pre nego što dopušta dosadašnja šema. Za takve akademske vremenske skokove zna profesor Kargaf: "Uostalom", kaže on, "to | su, u odnosu na objašnjenja prirodnih nauka, sasvim druge okol-nosti. Nikada nema priznatog datuma propadanja." Takoje to. Ko bi se usudio potvrditi da su "najnoviji" podaci - poslednji i pravi? Beli Medvedje rekao da su pametni Katčini, bića iz svemira po- dučavali svoje sveštenike. Uknjigama Čalam-Balam, dobro čuvanom vlasništvu rezidencija Maja, nalazi se potvrda za to štoje rekao Beli Medved: "Ovoje izveštaj o dolaskujednog boga, trinaest bogova i hilja-du bogova, koji su podučavali sveštenike Čilam-Balam, Ksu-pan, Nauat..."(24) Onaj ko želi zapadnjački opis ovoga dela, naći će u knjizi proroka Henokanesamotačannaziv"Čuvarineba",negoidružinukojase ' . u istoj meri eksponirala kao majstor proučavanja (25): . "Semjasaje podučavao... o rezanjukorenja, Armaros o rešava-nju formula kojima se zazivaju duhovi, Barakel o gledanju zvezde, Kokabel o astrologiji, Ecekil o nauci o oblacima, Ara- kiel o znamenju Zemlje, Samsavel o znamenjima Sunca, Seriel o znamenjima Meseca..." Da se ne bi prevideo značaj, neka mi bude dozvoljena napomena da su predmeti poduke "čuvara neba", počev od rezanjakorenja do ob-jašnjavanja nebeskih znakova, bili sve teži -jedan prostudirani program, kao kbd višespratnog univerziteta Kačina.

Strah od povratka bogova

Jedno se, izgleda, nije nikada promenilo otkakoje Covek u stanju da razmišlja: Ijudimaje potreban uzor, vodič. Za mlade narode - ili prastare, kako hoćete - "bogovi" su bili "pali anđeli" i "čuvari neba" (Henok) ili Kačini, mudraci iz kosmosa. Kada iz vidnog polja ne-stanu uzori, onda izrone oni slavoljubivi. Epigoni osnivaju svoje "škole" i zahtevaju poštovanje. Mnogi mali, naknadno stvoreni "bo-govi" napravili su haos u kome su slomili moć pravih bogova. U svesti starih naroda nije izbledelo sećanje. Stalno se postavlja pitanje kako će nas bogovi kazniti, ako se, kao što su obećali, vrate iz svemira? Ne može se poreći da ovo pitanje stoji i u modernim re-ligijama. Kazna bogova-boga dolazi Sudnjega dana ili se odgađa za onaj svet, za Poslednji sud. Iz perspektive povratka bogova, to cak izgleda logično: ako ne mogu kazniti Ijude za vreme njihovog krat-kogbivstvovanja, onda ih mogu kazniti na onome svetu. A tada po-staje sve nestvarno i ne da se kontrolisati.

Međutim, narodi Srednje Amerike, i ne samo oni, bojali su se stvarnog povratka svojih bogova. Uplašeno su posmatrali svemir, brižljivo su vodili knjige o svakoj promeni. Ovaj strah bioje, sigur-no, veliki podsticaj za veoma razvijeno poznavanje astronomije. Izgleda da se posmatranje neba može podeliti u dve kategorije: a) >promene i kretanja na nebu, na kome bi se prethodno pojavili bogovi, i b) pomračenje Sunca i požar na nebu, koji bi najavili propast .sveta. Potvrdu za ovu pretpostavku daje marljivi rad španskog misiona-rai istraživačakiilturaBernandina de Sagana (1500-1590), kojije kao pripadnik franjevačkog reda delovao na području Meksika. Saganje istraživaojezik Nahuajedne grupe indijanskih plemena kojaje, u drugoj polovini 1. veka n. e., poput Tolteka nadvladavala starije kulturne narode; njihov jezik Nahuatljoš uvek govori veći deo kontinentalnog stanovništva Meksika. Dinamičan kao misionar, voditelj koledža •u Santa Kruzu, animi-raoje Sahagun Indijance da mu pričaju sve što znaju o prošlosti svojih naroda. Takoje njegovo delo "Historia general de las cosas de Nueua Espana" (Opšta istorija stvari Nove Španije) postalo prava riznica činjenica. U tom delu astronomija zauzima veoma istaknuto m-esto. Indijanci su opisivali svoje strahove od nebeskih fenomena:"Kada je pala ona noć, plašili su se, iščekivali su. Kako se pričalo: da nije onaj vatreni oganj srećno pao, sve.bi propalo, bio bi kraj, nastala bi večita noć. Sunce više nikada ne bi izašlo, tako da bi sve bilo u potpunom mraku. Došla bi čudovišta Gi-cicimi i prožderala bi Ijude... i niko ne bi ostao na licu Zemlje, nego bi se popeo na ravan krov. 1 svakogje toliko zahvatilo ovo verovanje da se do zemlje klanjao nebu, zvezdama, cija imena subila 'Mnoge' i 'Oganj'" (26). U "Opštoj istoriji" govori se o "zvezdama koje se puše", koje obećavaju zlo; verovatno se radi o meteorima, mada se oni kreću po nebu samo sa svetlecim repom. Osim o zvezdama koj e se puše, Indijanci su govorili i o "zvezdama koje gadaju strelama": "Priča se da njihov hitac strelom uvekpogađa, da nikada ne ide u prazno... a noću se pazilo da se u nešto zamota, pokrivalo se, navlačio neki deo odeće ili se nešto oko sebe vezivalo, toliki je bio strah od zvezdane strele". Ono štoje bilo astronomsko posmatranje, pretočenoje radi spret-nijeg objašnjenja u astrologiju, koja poznaje sazvežda sa dobrim i lošim uticajem. Ako se prihvati astrološko tumačenje, prethodno se mora prikupiti dovoljno iskustva. Svetlucave zvezde na nebu ipak se ne mogu proizvoljno oceniti kao "zle" ili "dobre". Ono što se tamo gore zbilo iznad sitnih Indijanaca nije nikome pričinilo ni-kakvo zlo! Zbog toga mislim daje postojala kakva pradavna uspo-mena, kakva sačuvana hronika koja je pobudila odredene asocijacije prema nekim zvezdama. Međutim, treba da postoje ra-zlozi zbog kojih su se Maje bojale Marsa, boga rata, poput starih Grka i Rimljana (24). Razume se da u "Opštoj istoriji" izlazak prvog Sunca ima svoj e me-sto kao uvertira stvaranja sveta: bogovi su zapalili vatru u koju su dvojica morala skočiti, kako bi tom žrtvom prinudili Sunce da izađe, dok su za to vreme drugi bogovi paUjivo posmatrali nebo, da ne bi propustili izlazak Sunca: "Kako se pi-iča, ti koji su gledali, bili su Kecalkoatl, čijeje ime još bilo i Ecatl, zatim Totec ili Gospodar kruga, pa crveni Teka-tlipoka, a zatim oni koji su se nazivali zmije oblaka!" (26) Značajno mesto, ali smešna imena! Ovdeje ponovo bog Kecalkoatl, naša "pernata zmija", koga su Kiče-Maje zvale Kukumaz, a u Jukatanu Kukulkan. Prema predanjima bio je on. univerzalna figura: Asteci su imali gospodara po imenu Kecalkoatl, ali su se u početku tako nazivali i sveštenici. Pošto po-stoje podaci o Kecalkoatlu/Kukulkan-u, stari pet stotina godina, ne može se raditi ojednoj istoj ličnosti.

Prastari leteći zmajevi

Prvobitni, pravi Kukulkan bioje "nebeska zmija", "nebesko čudo-vište", koje "u određenim razmacima dolazi na Zemlju" (27). Ovaj svojevrsni Kukulkan bioje od samog početka tesno povezan sa It-zamnom, vrhovnim nebeskim bogom Maja, stvoriteljem pisma i kalendara. On je bio gospodar neba "koji stanuje u oblacima". Predstavljenje kao starac, njegovoje telo ukrašeno simbolima pla-neta i astronomskim znaciroa, i smatranje dvoglavim zmajem. Zmajevi se nalaze kao neizbežni motiv u svim mitovima starih naroda. Oni su se javljali kod Egipćana, Vavilonaca i Germana, kao i kod Tibetanaca, Indijaca i Kineza. Potonjimaje za vreme di-nastije Sung (420-479. godine naše ere) zmaj bio simbol carstva. Zmajjebiopoznatvećiu periodudinastijeŠang, oko 1400. godine pre n. e. Sećanje na božanske zmajeve sačuvalo se u Kini sve do revolucionarnogdoba, do naših dana: ovelikim svetkovinama Ki-nezi puštaju šarene zmajeve, naređane na dugačkim kanapima, da lete prema nebu; u ždrelo čudovišta koje je načinjeno od nezapaljivog materijala stavljaju posudu s lako zapaljivom srtio-lom; vuku ga kroz vazduh, pri čemu nastaje topla vazdušna struja koja zmaja diže sve više u visini. Često se tela zmajeva pune pra-skavim predmetima, koji od zmaja stvaraju morstruma što na nebu bljuje vatru. Ono što se danas čini iz zadovoljstva, nekadaje bilo deo psihološkog rata. Zapaljeni zmajevi puštani su na protiv-ničku stranu, gde bi izazivali pometnju i strah. Mnogo se speku-lisalo o motivo zmaja, kojije poznat svuda po svetu. Da lije svuda, u svim narodima postojalo zajedničko prisećanje na sauruse, ogromne gmazove? Veoma neverovatno! Svi saurusi izumrli su pre 64 miliona godina, kadajoš nije bilo čoveka (28). Zbog čega su i kako su onda ovi monstruzoni gmazovi mogli leteti i bljuvati.va-tru? Gospođa profesor Sanger-Bredt postavilaje pitanje (29) da li je motiv zmaja nastao "posle pogleda na Mlečni Put na nebu". Da lije ova "nebeska zmija", kojaje obuhvatala čitav nebeski svod, bi-la podsticaj na stvaranje mitova o zmaju? Odgovor glasi: teško daje tako! Posmatračima neba u onim naro-dimakoji su štovali zmaja, svetlucavi prijateljski Mlečni Putbio je pojam pod drugim imenima. Pravi Kukulkan nije bio obična pernata zmija, rođena iz fantazije u perju ptice kecal i koži zmije. Ne, predanja govore o "letećoj zmi-ji" kojaje sišla s neba i podučavala Ijude u mnogim podmcjima, a onda odletela tamo odakleje i došla. 0 tome postoje kao kamen čvrsti dokazi. Čičen-Ica bio je jedan od najvažnijih centara Maja u Jukatanu; i sam ruševina, delujejoš uvek uzvišeno i upečatljivo. U centru kulturnih građevina stoji stepenasta piramida, visoka 30 metara, kojaje posvećena bogu Kukulkanu. Nakvadratnoj osnovi čije su stranice dugačke 55,5 m, onaje genijalni prikaz kalendara kao simbol za leteću zmiju. Načinjenaje od devet platformi posta-vljenihjedna nad drugom, koje su u sredini presečene širokim ste-peništem. Svako od četiri stepeništa ima 91 stepenicu. Na gornjoj platformijedan stepenik vodi u svetilište čiji se ulaz nalazi između dva stuba koji predstavljaju pernatu zmiju. Svaki steperiik pred-stavljajedan dan;tako se dobija 4x91 =364+1, zbirdanaujednoj godini. Svako čelo piramide podeljenoje na 52 umetnički ukrašene kamene ploče; toje broj koji odgovara ciklusu kalendara Maja. Piramidaje tako precizno građena u odnosu na strane sveta, da se 21. marta,kadapočinjeproleće,i21. septembra.prvogdanajeseni, u rafiniranom svetlu ili senci, može videti kako pernata zmija puže uz piramidu ili s nje silazi. Tu se odigrava fascinirajući prizor. Četiri stepenice malo odstupaju od strana sveta, stojeći tik uz oz-nake 0-W-N-S . Otprilike sat i po pre zalaska Sunca 21. marta, njegovi zraci padaju na površinu piramide kojaje okrenuta na za-pad. Zraci i senke streme kao zmije prema severnom čelu pirami-de. Što

Sunce više zalazi, toje fascinantniji ovaj jedinstveni prizor, koji godinama posmatraju hiljade radoznalaca. Sa zalaskom Sunca na ivicama stepeništa pojavljuju se najpre rav-nostrani trouglovi. Oni simbolizuju devet delova tela Kukulkana. Trouglovi zatim prelaze u talasastu traku, koja polagano prateći Sunce silazi stepenicama, da bi se na poslednjoj, donjoj stepenici sjedinila s moćnom, kamenom, zmijolikom glavom boga. Kada Sunce izlazi 21. septembra, posmatrači se dive spektaklu na suprotnom čelu piramide: najpre izgleda kao da oživljava glava pernate zmije iz svetla i senke, zatim duge, Sunčevom svetlošću oštro oivičene linije prelaze preko tela zmije nagore, ka gornjoj platformi. Posle kraćeg zadržavanja u hramu Kukulkana počinje čarolija senki: sa Sunčevom svetlošću nestaje i pernata zmija u dolini. Sve skupa predstavlja demonstraciju visoke matematike u službi bogova: Kukulkanje došao iz kosmosa, boravio malo među Ijudima i opet se vratio u svoju zvezdanu domovinu. Piramida Kukulkana, genijalno delo izvanrednog oblika, pokazu-je nam kako su astronomi, matematičari, arhitekte i sveštenici u ovoj gradevini ovekovečili narodna predanja. Dokazuje da su od samogpočetka postojala neshvatljiva teoretska znanja sjedinjena s perfektnim tehničkim izvedbama, dokazuje da se ona nisu raz-vila u evolucionom smislu. Preko starijih ruševina stepenaste pi-ramide položenaje druga, manja piramida iz novijegvremena; i onaje građena po zakonitostima astronomije. Čičen-Ica

Da li se zagonetka ove građevine uopšte može rešavati, a da se ne prihvati mogućnost da su u njenoj izgradnji pomagali tehiiički ver-zirani vanzemaljci? Pri gradnji ništa, ama baš ništa nije moglo biti prepušteno slučaju niti se pak moglo kasnije korigovati. Već samo postavljanje baze piramide moralo se podudarati s devet platformi i četiri stepeništa sa po 91 stepenicom. Najmanje pomeranje ugla ne bi dalo željeni rezultat, koji sam upravo opisao. Pa kako su onda sveštenici-astro-nomi mogli kontrolisati da li građevina u svakoj fazi odgovara osnovnom projektu, svim proračunima detalja? Iz prirode se to ne može pročitati: proleće i leto bivaju samojednom godišnje i samo u ona dva određena dana mogao se videti fenomen Kukulkana ka- ko se uspinje ili silazi. Isto tako, nema garancije da će tih dana Sunce uopšte sijati i da će taj veliki večiti luster moći da postavi orijentacionu tačku. Ne, mora da su od samog početka postojali isci'tani planovi koji apsohitno isključuju svako odsfrupanje. Da li je možda građeno po modelima piramide izrađenim u nekoj raz-meri? Skidam kapu narodu iz kamenog doba, koji se pokazao teh-nički tako razvijenim. Još uvek se i po ruševinama može videti savršenstvo. Vreme je za istoriju moga naroda bilo isto toliko važno koliko je bilo važno stvoritelju samom, rekao je Beli Med-ved i tako ukazao na beskrajnost raznušljanja Maja. Graditelji Čičen-Ice praktikovali su gradnju kamenom; slutili su da će talasi vremena preći preko njihovih kultura, kako nam prenose upravo knjige Čilam-Balam. Da se njihove poslanice nebi izgubile, pove-ravali su sva svoja znanja, dobijena od bogova, hramovima, pira-midama i stelama... onako kako su ih naučili njihovi božanski učitelji.

Sve muslimanske džamije, po čitavom svetu, okrenute su gradu Meki. Ako se, ma kada u budućnosti, povuku linije podužnom osom džamija, te linije iz svih smerova ruže vetrova srešće se u jednoj tački kod Ka'abe u' Meki. Čak i ako Meka sa Ka'abom ne bude ništa drugo, ove linije, koje su nekada težile jednom legen-darnom cilju, poručivaće: ovde je nakada bilo važno svetilište, Maje su nešto slično postigle gradnjom piramide Ćičen-Ica.

Skrivalica

Pozabavili smo se trima grupama izvora koji sti preživeli razorna orgijanja: Popol Vuhom, knjigama Čilam-Balam i hronikama Ber-nardina de Sagana. Ostajujoš staromeksički ilustrovani rukopisi. U Meksiku su za vreme Asteka postojale ško!e u hramovima, gde su sveštenici pripravnici-kao i srednjevekovni monasi u manasti-rima daleke Evrope - kopirali požutele spise i prenosili simbole sa stanh originala na kožu ili papir od agavinih vlakana. Mora daje nekada bilo na hiljade lakvih kopiranih slikovith rukopisa. Hans Biderman, izvanredan poznavalac istorije latmoamerićldh naro-da, citira u svom delu "Svete knjige iz starog Meksika" (30) špan-skogjezuitu, Franciska Ksavera Klavigera:

Model. pokazuje kakoje nekada građena "modernu" piramida preko Ktarije. Ovaj modd izlozenje u Antropaloskom muzcju u Meksiko Sitiju.

"Sva pisana dokumenta koja se nalaze u Teckuku, naslagali su u takvim količinama na trgu daje gomila ličila na brdo; zapa-lili sujei tako su se u pepeo pretvorila sećanja na retke, zna-menite događaje." Posle uništenja brda knjiga na čitavom svetu postoji još oko 20 ovakvih ilustrovanih rukopisa, od kojih je nekoliko sigurno na-pravljeno pre dolaska Španaca. Oni se zovu npr. Kodeks Vindobo-nenzis (danas u Beču), Vatikanski kodeks (Rim), Kolumbijski kodeks (Meksiko), Kodeks Egerton (London), Kodeks Tonala-matl (Pariz) i Kodeks Bordžija (Rim). Kodeks Bordžija najpozna-tiji je i najbolje očuvan od svih kodeksa. 1 on je, poput rukopisa Maja, složen kao harmonika. Listovi, oslikani s obe strane, imaju dimenzije 27x26,5 cm; kada se razvuku, predstavljaju predivnu istorijsku knjigu dugačku preko 10 metara. Koliko može biti star Kodeks Bordžija, kada je napisan to se ne zna, a jedino sigurno čini se to da potiče iz Čolula. Tamo, oko 100 km južno od Meksiko Sitija, nalazi se piramida Tepanapa, koja ima osnovu veću od Ke-opsove piramide. Rekonstruisanaje petnaest do dvadeset puta, a njena starost još nije određena: ogromna, u korov zarasla građevina koja se još danas može videti, samoje spoljašnji plašt piramida što pripadaju dalekom početku. Isto tako zagonetna kao piramida Tepanapa jeste ornamentika na hramovima u Čoluli, kojaje nesumnjivo pei-uanskog porekla: "Uzorak šahovske table koji po rubovima ima stepenaste meandre i rese" (31). Jedinstve-ni su, međutim, već peruaiiski ukrasi na meksičkim hramovima, jedinstveni po tome što se ukrasi istog stila nalaze i u Kodeksu Bordžija. Marljivi stručnjaci misle da su razjasnili trećinu kodeksa, ali ra-dilo se, ijoš uvek se beskrajno teško radi na tumačenjima svih sta-romeksičkih rukopisa u slikama. Dolazi se do oređenog mesta, vrti se u krugu, pa se' otkrivaju i stvari koje nepristrasni posma-trač ne može videti. Navešću dva primera. 1 Slika koja sledi predstavlja stranicu 2 iz Kodeksa Laud koji se nalazi u biblioteci Bodlen u Oksfordu. U sredini slike vrsni stručnjak poput Bidermana (30) vidi Tlaloka, astečkogboga kiše:

Vasionska zmija puzi uzj edan zid...

a na glavi nosi kacigu...

'"Za njega (Tlaloka) karakteristicni su okviri oko očiju, koji liče na naočare, i zubi koji strče iz gornjevilice nadole. Gornjausna i niz zuba izvode se iz simboličnog prikaza kišnih oblaka i kiše koja pada!" Moždaje tačno da ovde pozira bog kiše Tlalok, ali gde su ti zubi "koji strče nadole"? Ne shvatam kakve veze ima "gornja usna i niz zuba" sa "simboličnim prikazom" kišnog oblaka i kiše koja pada. Tlalok "nosi kacigu jaguara", pročitao sam u komentaru. Da, vi-dim neku stvar sličnu kacigi, ali gde je jaguar? U levoj mci boga "nalazi se raskošna bradva, čija oštrica izlazi iz zmijskog ždrela". Pameti, ne ostavljaj me! Pomoću lupe pokušavao sam da vidim ono štoje rečeno,

uspeo sam, međutim, samo da nađem mali, šta-pu sličan predmet - "raskošna bradva", je li to ta stvar? Umetnički izrađene sličice mogu predstavljati sve moguće; međutim, ova in-

"Leteća zmija" prisutnaje svuda; ona Čak ograđuje balustradu igrališta...

... i strazari prcd hramom sa 1000 stubova.

terpretacijaza mene nije ubedljiva. Ah, da, i "u drugoj ruciclržibe-lu zmiju, valjda simbol munje". Na ovo ćemo tek doći... 11 Slika koja sledi - fragment iz Kodeksa Vindobonenzisa. Ovaj fragment prikazuje stranu 48 ovoga Kodeksa. Na desnoj po-lovini slike interpretator vidi 16 figura, "očigledno razne poze boga Kecalkoatla" (30). Levapolovina slike prikazuje "silazak Kecalkoa-tla na zemlju", sasvim gore vidi se "krajičak neba sa dva ostala bo-ga, između kojih se nalazi sasvim nag Kecalkoatl". Isti taj komad neba ima u sredini jedan ispust, iz kojega izlaze viseće lestvice, oblepljene lopticama od paperja. Zbog čega male, okrugle loptice - pod nukroskopom se jasno vidi njihov oblik - treba da budu od "paperja", to ne razumem; međutim vemjem da se interpretator javlja kao inkarnacija asteškog svešteničkog vaspitanika kojijejednom uhvatio paper-jastu kuglicu! Pletene lestvice bacaju "nebeska bića" dole. Ko-načno, na donjoj levoj strani slike vidi se - da li na pletenim lestvicama? - Kecalkoatl kojije sišao u punoj ratnoj opremi sa šti-tom, topuzom i nakitom, okružen "hramovima i mističnim me-stima". Stručnjaci prihvataju ovakvu interpretaciju i ona kao takva važi. Ja to ne mogu ocenjivati, ali ne napušta me osećaj da bi te slike, možda, mogle pričati sasvim drugu priču. Da li smo se dovoljno potrudili da nademo nova rešenja, modernim posmatranjem stvari? Šta bi moglo da znači to što Kecalkoatl, u 16 "raznih poza" svoje figure, svaki put nosi drugačiji ukras na glavi. Izgleda da to treba da ima neko značenje, inače se stari hroiučar ne bi toliko trudio upravo oko ukrasa na kapi, Nagog, crnog Kecalkoatla ne okružuju samo bogovi - ako su to uopšte oni. Šta znače oni pred-meti iza njega? Šta signaliziraju mnogi čudni znaci oko njega? "Oznake dana", pročitao sam. Znakovi jesu, aU šta oni označa-vaju? Staroamerički slikoviti mkopisi izgledaju mi kao skrivaljke. Skri-valjka - stoji u leksikonu - slikoviti prikaz iz koga treba pažljivim posmatranjem pronaći neki drugi prikaz ilije to slika što sadrži u sebi figuru koja se ne može otkriti na prvi pogled. Sta bi dakle bilo ako bi se u znacima koje hoćemo da otkrijemo radilo o skraćeni-cama - na primer - za aminokiseline ili hemijskajedinjenja? U mnoštvu predlaganih, često apsurdnih objašnjenja, ova ideja ne izgleda mi baš (lajapsurdnija; ona uostalom ne potiče od mene, nju mije poklonio moj čitalac Helmut Hamer iz Forhajma u Za-padnoj Nemačkoj.

Fragment iz Kodeksa / Lauda

Dodatak

Najpre sam iz koverte izvadio kopiju 30. strane Kodeksa Bordžija. Helmut Hamer meje pitao: "Zar ništa ne vidite?" Ne, ništa nisam video; izgledalo mije kao da samjedan od onih prvih Ijudi, za koje se u Popol Vuhu tvrdi da su im bogovi zamaglili oči kako više ne bi moglijasno videti. Kasnije sam saznao da su oči Helmuta Hamera istrenh-ane i izoštrene zahvaljujući njegovoj struci: onje grafičar. Za njega se slike sastoje iz delova, koje on rastavlja i sastavlja; taj čovek ima pravo oko za staromeksičke skrivaljke. Dobio sam pet separata strane 30 Kodeksa Bordzija. Svaka strana pokazivala mi je nešto drugo, neki drugi detalj, istaknut različitom bojom. Pošto su eksperti bili zainteresovani i spremni za diskusiju, predstavio sam otkriće Helmuta Hamera. SLIKA 1 pokazuje 20 znakova za dane. "Zašto baš 20?", pitao se Helmut Hamer. Slučajno postoji baš 20 prirodnih amino-kiselina, koje učestvuju u strukturi žive materije. Znakovi Asteka i Maja su mnogoznačni. Ako 20 oznaka dana zaista to i znače, ne isključuje se ni drugo objašnjenje. Dvadeset dana, kao što znamo, čini osnovu kalendara Asteka i Maja. Dvadeset amino-kiselina predstavljaju, kao što znamo, osnovu proteina u ćelijama. SLIKA II prikazuje oznake dana u zelenoj boji, sa crvenim okvi-rom. Svaka prirodna amino-kiselina sastoji se od četiri osnovna elementa: vodonik-ugljenik-azot-kiseonik. U zavisnosti od kiseli-ne, dodaju se druga dva elementa, međutim, bez ona četiri osnov-na ne ide. "Da li su zbog toga," pita Helmut Hamer, "oznake dana podeljene u četiri grupe?" Osnovni elementi, atomi, sastoje se od protona, elektrona i neutrona. Postoje li atomi i drugačijeg sastava, a ne samo oni od četiri osnov-na elementa, postoje li i atomi bez trojstva protona i neutrona, na kojima se zasniva univerzum? Ako se prati crvena traka koju je istakao Hamer i ako se izvučeni separat uporedi s originalnom stranicom iz Kodeksa, onda pada u oči da uvek po dve žute tačke formirajujednu kuglicu, atakuglica (atom) nalazi se svuda u crve-nom pojasu, koji sve okružuje.

I II

III IV SLIKA III predstavlja četiri crveno obojena čovečuljka (bogove) koji stvaraju život. Zeleno istaknuti, oni nose na leđima oznake hemijskih jedinjenja. Sva četvorica drže u rukama štapiće na čijim se vrhovima - istaknuto krugom - nalazi amino-kiselina ko-ju oni nečemu, što se nalazi u sredini slike, dodaju i oduzimaju. SLIKA IV pokazuje, istaknuto crvenom bojom, plaštjedne ćelije sa raznim membranama, na čijem se spoljašnjem sloju nalaze bo-dlje, moglo bi se pretpostaviti da one služe za dovod energije. Sva-ka dmga bodlja ima po jednu kuglicu načinjenu od dva prstena koji čine osnovu ćelije. Ujezgni ćelije mota se crveno-zelena traka poput dvostruke ušne školjke kod DNK. SLIKA V pokazuje unutrašnjost ćelije sa raznim materijama, od kojih je najvažnija dezoksinbonukleinska kiselina (DNK), ma-kromolekulni nosilac naslednih osobina. DNK se sastoji od baza adenin-gvanina-citozina-timina. Ova četiri tipa odlikuju se ra-zličitim kontaktima: timin magnetnom snagom privlači gvanin, dok gvanin odbija citozin. Na slici su crvenom i zelenom bojom istaknuti parovi koji težejedan drugom; obe crvene baze već su se spojile. Osim ove četiri baze, DNK-lanac života sastoji sejoš i od nukleotida,, baza šećera fosforne kiseline. U originalu Kodeksa oni su označeni tačkicama i kružićima. Na donjoj ivici slike sku-pina četvorki napušta scenu: ona dalje daje genetsku poruku - u originalu sejasno vide osnovne baze obeležene u četiri boje, koje su se - prikazane kao lelujave zmije - sjedinile s dvostrukom ušnom školjkom. Isto tako, zmija sada beži od svoga para. Jasno. Svaki končić DNK sadaje samostalan i sadrži kompletnu genet-sku celinu, pa može sam poći na svoj put.

Pomalo konfuzno deluje ovo skraćeno objasnjenje, a oni koji po-kazuju aroganciju u odnosu na razmišljanja Helmuta Hamera, smeju se. Uz ovo bih želeo ukazati na to da su vrsni tehničari od 1851. godine eksperimentisali naproblemu razvoja patent-zatva-rača - Amerikanac E. Hotiv (1851), Nemac F. Kloc i Austrijanac F. Poduška (1883), Amerikanac W. L. Džadson (1893) i P. A. Eranson (1906) - apatent-zatvarač,jedan od najvećih pronalaza-ka našegveka, pripremljenje za proizvodnju tek 1911 godine, ka

V da su to učinili moji zemljaci C. Kan-Mos i H. Forster; oni nisu bili profesionalni tehničari. Zašto Helmut Hamer ne bi mogao biti na mogućem tragu? Prirod-njačkoj eksplikaciji rado bih suprostavio neku sličnu iz arheo-loško-etnološke stručne literature, ali komentar (31) uz Kodeks Bordžija poznaje samo razmišljanja kao štoje ovo: "Četiri boga kiše nose tri različita drveta i magični grm. Poka-zuju bodežom od kosti na ona četiri dnevna znaka, kojima počinje četvrt Tonalpohuala. Stoje oko crvene ploče sa zvezda-stim otvorima. Toje noć". Da, toje noć. Takvim objašnjenjima sto godina nismo ništa posti-gli. Iz rukopisa Maja i staromeksičkih slikovitih rukopisa izviru, navodno, uvek samo bogovi ili njihovi simboli, jaguari, magični znaci i mnoge druge čarolije. Arheološko-etnološka objašnjenja mogu bez problema stajati uz naučno-prirodnjačka: "oznake dana" mogu simbolizovati dane koji predstavljaju amino-kiseline. Ne znam. želeo bih samo da otvorim vrata novim mogućnostima. Ako još jednom naglasim da ništa ne želim propustiti, pa ni Haroerovu ponudu, sigurno ću opet čuti da stari narodi iz Srednje Amerike nisu imali pojma o ćelijama, strukturi ćelije i genetskom kodu, jer pobogu, oni su bili narodi iz kamenog doba. Pošto se iz naučne apoteke ništa ne može pokupiti, poslušaćemo mudrog Belog Medveda, koji iz istorije svoga naroda zna da su učenici na prvom spratu "Univerziteta" u Palenkeu učili o struk-turi života i o hemijskim elementima. Njihovi prvobitni učitelji bili su Kačini, učitelji koji su došli iz svemira. Ako se to prihvati, postaje jasno da su stotinama puta prepisivani kodeksi bili •udžbenici, koji su se prenosili s generacije na generaciju. "Fantazirati ne znači - nešto izmišljati. To znači - od nečega nešto stvoriti", rekaoje Tomas Man (1875-1955).

VI.

TEOTIHUACAN -VELIKI GRAD PO NACRTIMA BOGOVA

Građenje kula u oblacima ne košta ništa, njihovo rušenjeje veoma skupo.

Fransoa Moriak (1885-1970)

Onaj ko se danas muči idući kroz haos Meksiko Sitija, i ne sluti da gazi po značajnom istorijskom tlu. Ne znam da li su domo-roci toga svesni. U najvećem gradu na svetu - na 2440 m visine, na visoravni Ana-huak - živi oko 18 miliona stanovnika; tačan se broj ne zna, jer sva-ki popis daje drugačije podatke. Stručnjaci UN izračunali su da će

n 2000. godine, uz ovakav rast stanovništva, na 1500 km živeti oko 40 miliona stanovnika, ukoliko se grad do tada sam ne sruši, jerje sagrađen na prastarim ruševinama. Milionikašlju pod oblakom smoga; skoro 100 000 umire svake go-dine od zatrovanogvazduha. Meksikanci, potomci Asteka, s fatal-nom ravnodušnošću dozvoljavaju da ih ubija zatrovani vazduh, kao đa ove žrtve od njih zahtevaju stari bogovi. Od šest sati ujutro do duboko u noć u ušima odzvanja koncert trubača iz tri miliona putničkih vozila; izgleda kao da trube postaju glasnije u udolini ove visoravni, da sviraju jače nego na drugom mestu; pogubne su za živce. Preko 20 000 autobusa ispušta plavo-crne oblake gasova protiv kojih ne pomaže ni filter od vlažne maramice. Sedamnaest hiljada policajaca u plavim uniformama pokušava da piskavim zviždaljkama i južnjački sporim pokretima usmeri ovu lavinu li-ma, ali ona se vuče - uprkos dugačkim bulevarima i autoputu kroz grad - vuče sporo, sporije nego konjske zaprege pre sto godina. Kolikoje ugrožen život u ovom monstruoznom gradu, pokazuju svetiljke koje uveče trepere i povremeno se sasvim ugase, pokazu-je preopterećena telefonska mreža jer samo srećnim slučajem možete pogoditi kad nije zauzeta i odaje pijaća voda koja uvek mi-riše po hloru i nekim drugim nedefinisanim hemikalijama. Ljudi se ovde mogu masovno ubijati i bez ratova. Meksiko Siti podrazumeva takođe i luksuzne hotelske palate kao što su Camino Real i El Presidente Chapultebec, u kojima postoje odeljenja najfiiujih pariskih restorana kao što su Maxim i Fou-quet. Kafei i bistroi, mali lokali u folklornom stilu i ne uvek solid-na elegancija u sjajnim avenijama, nevešto skrivaju prenaseljenost i siromaštvo ovog sveta. Samo nekoliko ulica iza, čuči beda u četvrtima koje izazivaju samilost, Ijudi žive u razbije-nim kolibama nadomak pompeznih srednjovekovnih katedrala i crkava, prosjaci sede po trotoarima novih stambenih četvrti iz do-ba kolonijalizma. U parku Čapultepek zelene se grmovi i prastaro ogromno drveće privlači svojim raskošnim sjajem; ono se moralo naviknuti na otrovne otpadne gasove. Po tom parku nekada su šetali knezovi Asteka; Moktezuma 11 sagradioje na brežuljku svoju letnju rezi-denciju. Nedeljom se ovde susreću beda i bogatstvo. Svi ponositi Meksikanci oduševljavaju se igi-ama navodi, veslaju pojezerima, igi'aju u ritmovima sambe. Umetnici - i oni koji misle da tojesu -pevaju dobro raspoloženim slušaocima. Turisti posmatraju origi-nalni meksički stil života; na pikniku, na čistom vazduhu, na ze-lenim površinama, snimaju njihove igre i plesove. Dečaci prilaze s korpama ili drvenim sandučićima, u kojima se nalazi pi-ibor; po-niznim, upitnim pogledom mole strance da im dozvole da očiste njihove prašnjave cipele do visokog sjaja.

Kao da su preseljene na neki drugi svet, igraju lepe devojke, talasaju crnom kosom, veli-kih tamnih očiju i tamne kože, poput vetra nekog dalekpg vre-mena. Dugoprstaši prave dobarposao: stranci kupuju u nekoj od stotina juvelirskih radnji na avenijama, pravo i lažno zlato, koje lopovi znaju dobro da razlikuju. Butici iz celog sveta izlažu skupocenu ro-bu a tu, pored njih, prosjaci u pocepanim pantalonama tamnim očima i izboranim rukama mole za nekoliko pezosa.

,K Meksiko Sitije zbrka kontrasta. Jedna trećina stanovništva živi u četvrtima, na primer, u predgrađu Nezahualkoitl: duž puta za Puebla stanuju bosonogi Ijudi u kolibama od lima i kartona, od au-tomobilskih guma, drvenih i metalnih gredica. Naravno, ovde ca-ruje alkoholizam (!); pije se tekila ilijeftina, jaka rakija od agave. Nikakvo Cudo, kadaje 60 procenata stanovnikabez posla. "Stanov-nici Meksiko Sitija treba uvek nešto da rade", rekao mijejedan od 150 000 taksista, "a kada ništa ne rade, onda piju".

Iskopine usred grada

Nedaleko od ove pustinje i siromaštva stoji grandiozna državna opera. Svaki dan sviraju muzičari na Placa Garibaldi, obučeni u srebrom obrubljene ogrtače sa šeširima velikih oboda. Veličan-stvene građevine, kao što su Palata lepih umetnosti (Casa de los Azulejos) iz doba kolonijalizma, oko 1600, Nacionalna palata, ko-jaje gi'ađena za vreme Korteza na ruševinama rezidencije Mok-tezume, katedrale, crkve i muzeji, govore o istoriji i istorijskom bogatstvu ovog grada. Iza svih ovih kontrasta Meksiko Siti pruža sliku Asteka i njihovih predaka. Nigde na svetu ne postoji ovakav grad.

Mesto gde se postaje bogom

Kadaje ujulu 1520. Hernando Kortez, osvajač Meksika, doživeo svoju noche triste - "tužnu noć" - skupa sa svojom vojskoni od 438 vojnika, kadje potučen, neraspoložen i ranjen morao da preda glavni gi'ad Asteka Tenočtitlan, pobegaoje najpre u Otumbu, 40 kmjužno od Meksiko-Sitija. Nekoliko dana kasnije sukobili su se Kortez i njegova vojska s nadmoćnom armijom od 200 000 Aste-ka. S visoravni kod Otumbe moraoje Kortez primetiti - na dva ki-lometrajužno - čudnu pravilno formiranu strukturu brežuljaka. lako nijedna hronika o tome ne piše, jahaoje Kortez između brda i brežuljaka ne sluteći štaje skrivalo tlo pod kopitima njegovog konja. Asteci su to znali, ali nisu o tome govorili. Oni su predeo pod brežuljcima zvali astečkom rečju "teotihuacan", što znaci "mesto gde se postaje bogom". Savesni misionar i istraživač kultu-ra, franjevac Bernardino de Sagan (1499-1590) zapisaoje: "Oni su mesto zvali imenom Teotihuakan zato štojeto bilo mesto gde su se sahranjivali bogovi" (1). Stvarno, prvobitno ime mesta nije poz-nato; ne zna se ko su bili stanovnici Teotihuakana i odakle su došli: ne zna se, takode, kojim sujezikom govorili (2). UdobaAstekaTeotihuakanjevećbiouruševinama, obraslimko-rovom, mahovinom i grmljem. Asteci su bili u zabludi kad su mi- slili da je Teotihuakan nekada bio mesto pokopa njihovih starih bogova, tih ogromnih bića. Teotihuakanje bio sve drugo, samo ne i gi-ad mrtvih; do danas bar nije pronađena nijednajedin.a grobni-ca nekog boga. Sigurnoje da su Asteci nekadašnji glavni grad upoznali samo po ruševinama ili iz legendi (1): "Za vreme duge noći, kadajoš Sunce nije zasjalo, kadjoš nije bi-lo dana, tu, znači, skupljali su se i savetovali bogovi na mestu koje se zvalo Teotihuakan i jedni drugima govorili: 'Dodite, vi bogovi! Ko će preuzeti, ko će uzeti na sebe da učini da Sunce opet zasija, da dan opet svane?'"

"Božanska peć" i masakr Asteka

Bogovi su se bojali - to piše u predanjima, a taj podvig za spasenje Sunca činio im se opasnom pustolovinom. U savetovanju bogova u Teotihuakanu učestvovali su Čitlalinike, boginja zvezdanog neba, i crveni Tekatlipoka, bog u zvezdanom odelu. 1 Kecalkoatl, "zmija sa zelenim perjem", bogMeseca i zvezde Danice, učestvovaoje - premajednom drugom predanju - u tom važnom skupu (3). Samo dva boga iz tog društva - Tekukietekatl i Nanauacin - bili sii spremni da idu u riskantnu pustolovinu. Ova dva hrabra boga ispaštala su svoje grehe četiri dana; zatim su se okupali u svetoj vodi, pre nego što su ih istrljali belom kredom i obukli u skupocenu odeću ukrašenu perjem. U međuvremenu su ostali bogovi naložili "božansku peć" i rasplamsali veliku buktinju, da bi onda dva junaka, okićena za ovaj poduhvat, bacili u "božan-sku peć". U vatri i dimu nestale su tada božanske žrtve na nebe-skom svodu. Etnolog Karl Kolenberg (4) vidi u ovom predanju "tipičan primer za to kako se u mitskim pričama često međusobno zamenjuju uzrok i čin" i misli da bi ovaj opis isto tako dobro odgovarao odbrojavanju pred start rakete. . Ovako moderno posmatranje imalo bi i svoj smisao: najpre su bo- govi sami osećali krivicu štoje Sunce nestalo - zbog eksplozije pla-

nete X ili kakvog velikog planetoida. Posle toga su se savetovali kako da se ova pojava otkloni. Možda su raspravljali o tome da li treba neki komad asteroida razbiti i odvući na neku drugu puta- nju; u svakom slučaju, bili su optereceni ovim zadatkom i odlučili su se da žrtvuj u svoj e kolege. Četiri dana dvočlana se posada spre- mala za poduhvat; u međuvremenu ekipa je pripremila "božan- sku peć" za start. Konačno su se pojavila dva dobrovoljca u "skupocenoj odeći" (u vasionskim odelima?), i bacila se u "božan- sku peć". S dimom i vatrom nestali su u širini svemira. AsteCkalegenda kažeda dvaboga-astronauta nisu mogla ispuniti svoj zadatak na zadovoljavajući način. Biloje problema. U knjizi događaja stoji dajejedan od dva hrabra boga bio pogođen strelom nekog neprijateljskog boga zvezda "u čelo"; on je pao "u deveto- struku struju, u more zapada". Bogovima, koji su zasedali na star- tu, nije ostalo ništa drugo nego da i sami uzlete i da se žrtvuju, jer samo iz njihove krvi mogloje Sunce opet dobiti život i snagu. Ono štoje opisano kao događaj iz najranijeg doba mitova, dovelo nasje na kraju do strašnih žrtvovanja Ijudi kod Asteka. Biloje to još pre osvajanja Tenočtitlana, kadaje Kortez živeo u dobrim od-nosima sa gospodarom Asteka, Moktezumom i kadaje molio za dozvolu da podigne veliki hi-am u centru grada. Kortez je bio užasnut. Zidovi hrama bili su pokriveni usirenom Ijudskom krv- . Iju, na oltaru su bila tri Ijudska srca. U hodnicimaje zaudaralo go-re nego u klanicama, gore nego hiljadu raspadnutih lešina. Kada se Kortez sa pratnjom popeo na stepenište hrama, video je na brežuljku veliku drvenu kuću. Obilazeći tu kuću Spanci su imali .' šta da vide: od poda do tavanice bile su naslagane Ijudske lobanje. Izbrojanoje 136 000 komada - dokazi strašnog masakra pod vla-davinoro Asteka. U "Istoriji kraljevstva Kolhuakana i Meksika" (5) ovo se potvrđuje: "Oni kojimaje ovo posvećeno, bili su zarobljenid koji su žrtvo-vani. Umrloje:

Capteka Tlapaneka Huksocnika Giukohuaka

-16 000

- 24 000

-16 000

- 24 400."

Kakve veze imaju Ijudske žrtve - koje su potvrđene u istoriji Aste-ka - s nestalim gradom Teotihuakanom, koji ovima nikada nij e pri-padao? U Teotihuakaim su se bogovi ži-tvovali za Ijude; oni su dali svoju krv da bi Sunce ponovo izašlo i probudilo Zemlju. Ijudi su se uvek povodili za nekim uzorima - i često su dospevali u zabludu. 1 ovde su se misli zbrkale: Ijudi su imitirali bogove koji su se žrtvovali, pa su se i oni sami ži-tvovali bogovima. Ljudi su po-gi'ešno razumeli predanje, verovali su i strahovali da će se Sunce pojaviti tek ako mu žrtvuju reke Ijudske krvi. Ono što se bogovima sviđalo, moraloje i Ijudima biti milo. Kod Asteka i Maja običaji žrtvovanja razvili su se do neslućenih razmera. Latinoamerički narodi - podrucja meksičkih kultura i kultura Maja - vodili su ratove "da bi pripremili dovoljne rezerve Ijudskekrvi", da "ne bi crpeli Ijudskukrv iz svog plemena". (6) U su-jevernoj revnosti bili su ubedeni da se Sunce mora "pothranjivati" krvlju. Prema ritualu, žrtvu su dva snažna muškarca držala pritisnutu nogama i rukama uz žrtveni kamen; da bi što veći broj Ijudi mogao posmatrati svečanost klanja, podizali su žrtveni kamen visoko na piramidu ispredjednog od malih hramova. Sveštenik u svečanom odelu svetlucavih, blještavih boja, ukrašen skupocenim perjem, vadioje žrtvi srce iz grudi pomoću oštrice zakrivljenog hirurškog noža. Često se dešavalo da pokazuje Sunc-u, kao trofej, srce kojejoš kuca; u posebnim prilikama ži-tvi je bila odrana koža, koju bi sveštenik stavljao na sebe i u njoj igrao. U početku je žrtva igrala, ništa ne sluteći, sa ostalima iz plemena, zatim bi je po grudima obeležili belom bojom i avezali na drveni ram. Za vreme plesa žrtvaje služila kao živa meta: svaki učesnik odapinjao bi strelu u već izranjavljeno telo. Izbušeno srce tadaje vađeno iz grudi. U to vreme vladalaje opšta duhovna zbrka, tako da ne iznenađuj e štoje žrtva bez ikakvog opiranja dozvoljavala daje vode do gubi-lišta; onaje, naime, verovala da daje svoju krv za život Sunca, a ti-me i za opstanak svog naroda. Mnogi su stajali na mestu događaja pod dejstvom opijata; oni nisu shvatali šta se to njima dešava. Svaveća mesta Maja i Asteka imala su objekte s kostima; u njima su čuvali lobanje i kosti žrtava i ponosno ih pokazivali; oni su bili dokaz da to pleme nije stajalo skrštenih ruku kada se Sunce uga-silo (7).

Veliki grad po nacrtu; da 11 i bez istorije?

Pre nego što su bogovi, posle intenzivnih savetovanja u Teotihua-kanu, nestali u svemiru, ostavili su nacrte za ogi'oman grad, na-crte koji se tak danas postepeno shvataju. Niko ne zna ko su bili oni sveštenici-arhitekte, i ni jedan živi stvor ne zna da kaže ko i j kadaje počeo gradnju Teotihuakana. U masi različitih mišljenja, sumnji i spekulacija zna se sigurno daje Teotihuakan najstarija civilizacija na meksičkoj visoravni i daje to grad koji nije imao ni-kakvog prethodnika. t Lorete Se Žurn rukovodila je, kao arheolog, nekoliko godina iskopavanjima u Teotihuakanu i objavila je više izveštaja. Ona misli: "Sve ono štoje prethodilo ovoj visokoj kulturi predstavlja naj-nepristupačniju od svih tajni... Ako treba, teška srca, pretpo-staviti da su kulturna obelezja - kao što su razne arhitektonske karakteristike, orijentacija gi-ađevina ili jedinstvenost kipar-stva i slikarstva - pronađena već na početku u svom krajnjem obliku, ondajejoš teže zamisliti daje pripadajući kompleks du-hovnih dostignuća nastao tu odjednom, potpuno fonniran. Mi nemamo nikakvih materijalnih dokaza koji bi potvdivali lakav začuđujući proces razvoja...." (8)

Ko je podstakao izgi'adnju Teotihuakana? Da li, ipak, 'bogoTi'? Teotihuakanje sasvim sigurno bio najveći grad Srednje Amerike. U doba svog procvata pružao se na površini od 25 km , a broj sra-novnika procenjuje se na oko 200 000. Prema mišljenju naučnika trebalo bi daje njegova izgradnja počela oko 300. godine pre n.e. Teotihuakanje proširivan u pet etapa, tako daje oko 600. godine naše ere bilo izgrađeno blizu 2600 važnih građevina. Devet stotina godina - od 300. pre n.e. do 600. naše ere - dugoje vreme, ali arhi-tekfce i građevinari svih generacija pridržavali su se datih projeka-ta. Tako "poslušno" uvek su se ponašali pripadnici moćne religije, kojaje u stanju da njima ovlacla. Oko 650. godine naše ere Teotihuakan je bio u punom procvatu. Međutim, tada mora daje došlo do ustanka. Povodi zato nisu poz-nati. Može biti da su se seljaci s "čitavim" narodom pobunili protiv gospodara, možda su se robovi - stalne žrtve ritualnih pogubnih svecanosti - pobunili protivmorbidnih sveštenika, a možda su neki strani osvajači okupirali grad. To se ne zna. Suronja se čak da su sami sveštenici srušili svoje hra-move (9), ali ni za to razlozi nisu poznati. Višeslojna zagonetka Teotihuakana postalajejoš komplikovanija. Mora da su se posle rušenja i razaranja stanovnici opet vratili, jer ima dokaza da se posle 650. godine u gradu još gradilo... sve dok o'ko 800. godine nije Teotihuakan nestao iz istorije. Samo su male grupe živele u ruševinama, zatim su i one otišle ili izumrle. Starim gradom bogova zavladalaje vegetacija. Svega 40 km od Teotihuakana počelo se polagano organizovati car-stvo Asteka. Tenočtitlan je postao glavni grad. Na njegovim ruševinama danas tutnji Meksiko Siti.

Teotihuakan pripada Ginisovoj knjizi rekorda

Već po svom ogromnom gradskom prostranstvu bioje Teotihua-kan retkost, dok po svojoj perfektnoj infrastrukfruri ostaje čudo. Moderni urbanisti mogu ovde mnogo naučiti. Sa severa na jug protezala se tri kilometra duga ulica, siroka 40 metara. Ona se danas zove Camino de los Muertos, Put mftvih. S obe strane ulice bioje luksuzni korzo, koji su zaklanjale piramide i platforme hramova; bulevar se prema severu dizao na 30m, tako da su posmatrači, gledajući sjuga, imali utisak da široka ulica vo-di ka nebu. Takoje ostalo do danas; posmatrač koji stoji na do-njem kraju ulice, vidi "beskrajno" stepeništejednakih stepenica koje se stapaju s Mesečevom piramidom. Put mrtvih završavao se ispred Mesečeve piramide, kompleksa u vidu stepeništa, koji zau-zima osnovnu površinu od 150 x 200 metara, dakle, više od dvo-struke veličine fudbalskog igi-ališta. Na južnoj strani uzdiže se piramidalna građevina na kojoj se vidi pet terasa i u čijoj sredini stoji široko stepenište kojim se može popeti na Mesečevu pira-midu. Gledano odozgo, s Mesečeve pu'amide, na levoj strani raskošne ulice nalazi se najmonumentalnija građevina Srednje Amerike -Piramida Sunca; ona ima pravougaonu osnovu dimenzija 222 x 225 metara i okrenutaje na zapad. lakoje sa svoja 63 m unutraš-nje visine za 19 metara viša od Mesečeve piramide, posmatrač J iina utisak, gledajući sa krova piramide na Teotihuakan, da su obe građevine iste visine. Takav utisak dobija se zbog nagiba ulice.

Put mrtvih fotografisan iz dva u.gld: sjuga na seuer ulica izglcda kao beskrajno stepenište koje sepenje na nebo, sa severa kajugu kao raskošna ulica u kojoj se gube umetničke terase! Objasniću zaStoje to tako. Sunčeva piramida ima veće dimenzije od Keopsove piramide. Masa njene unutrašnjosti procenjuje se na milion tona cigle od ilovače, kojaje sušena na vazduhu. Središte piramide sastoji se od kamena i ćerpiča; spoljne površine od vezanog maltera bile su prvobitno premazane slojem kreča. Ono što i danas tamo vide već dovoljno zbunjeni turisti, ne može se uporediti s novim građevinama sjajne metropole. Nekada su piramide i hramovi blještali raskošnim bojama. Danas na zarav-natim vrhovima piramida nema hramova, na Mesečevoj piramidi nema one

kamene figure, tri metra visoke i teške 22 000 kg, koja je pronađena i iskopana u podnožju piramide. Nekadaje na vrhu Sunčeve piramide stajala statua nekog boga, prevučena zlatom i srebrom; bila je tu još u doba španskih osvajača, ali franjevac Huan de Zumagara (1478-1548), pi-vi biskup Meksika, naredioje da se ona iseče i pretopi (10). Zbog toga nije poznato o kojem se božanstvu radi. Asteci su pričali Špancima daje Teotihuakan bio grad mrtvih za njihove kraljeve i bogove. Na osnovu takvih izjava pretpostavljali

Sunčeva piramida ima veće dimcmije od Kcopsove piramidc‚

su arheolozi da se u piramidama nalaze bogate gi'obnice. Sunčeva piramida pretraženaje bušenjem tunela 1920,1930. i u novije vre-me. Grobova nije bilo. Ako su ovde i bili grobovi, posumnjalo se da su možda duboko ispod piramida. Treći hram po veličinijeste građevina Citadela, sa hramom Kecal-koatla. Imeje dobila očigledno kasnije,jerje ono apsurdno; i ona potičc iz doba građenja Mesečeve i Sunčeve piramide, ili čak Teo-tihuakana. Kecalkoatlje bio leteći bogAsteka i Maja, a Teotihua-kan nema nikakve veze s Astecima. Citadela, pak, ima veze s niskim tvrđavama koliko i hindu-hram sa ciriškom železničkom stanicom. Na bočnim stranama Citadele, od kojihje svaka bila dugačka po 400 m, sa severaJuga i zapada, graditelji su postavili po četiri pi-ramide, od kojih sejoš vide sučelja. Na visokoj platformi, pored prostorija i holova, nalazi se hram Kecalkoatla, najlepši, najboga-tije reljefom ukrašen (restauriran) objekat Teotihuakana. Zmij-ske glave ukrašene perjem lelujaju svnda uokolo, maske demonskih bića zure sa stepeništa i reljefa, tela zmija puze oko podnožja hrama. Ono što mi vidimo danas, obasjano suncem, u belo-sivo-smeđim tonovima, nekadaje bleštalo divnim duginim bojama;,svaki bog i svaki demon imaoje svoju boju. Reljefi nisu služili samo kao ukras, oni su pričali neku religioznu pričii. Sveci su sačuvani u monumentalnim građevinama i u svim njihovim detaljima.

Nekada su svali zidovi hrama ipiramida blestavom svetlosću

Do 1983. registrovanoje 2010 stambenih blokova

Ništa, ama baš ništa nije bilo prepušteno kreaciji umetnika, sve se odvijalo po propisima. Ornamentalni motivi i s unutrašnje i sa spoljne strane hrama Ke-calkoatla potvrđuju da je amblem letećeg boga u obliku zmije bio poznat u Srednjoj Americi mnogo pre doba Asteka i Maja. Motivi su istovetni s kasnijim prikazima "pravog" boga Kecalkoatla kod Asteka, boga koga su Maje zvale Kuktilkan. Prema tome i "beli, bradati čovek", kojije u doba Maja došao "s istoka" (11) briše se iz komičnih stripova uobičajenih tvrdnji. Mogućeje daje u vreme Maja neki beli i bradati čovek stigao s istokai da se zvao Kecalkoatl, međutim, prvi, prvobitni i pravi Kecalkoatl postojaojeje već kod Teotihuanaka. Na licu mesta vidi se da su ostali samo oskudni rudimenti. Ljudi koji rade na iskopinama misle da su nekada spoljnji zidovi svih gi'ađevina bili ukrašeni umetničkim simbolima i figurama. Pro-nađeni su, naime, upečatljivi ostaci reljefa s maskama i ukrasima, zidne obloge Uještavih boja. Do sadaje u unutrašnjim prostorija-ma otkriveno oko 350 zidnih slika, a stručnjaci pornišljaju da bi moglo da ih bude na desetine hiljada. Iza platformi hramova i piramida što ograđuju raskošnu ulicu, stajale su zgi-ade za koje se danas smatra da su bile stambeni blo-kovi, objekti koji izgledaju kao da su se umetanjem dvorišta i pro-storija jednih u druge dobijali stanovi. Utvrđenoje daje na taj način jedan stambeni blok obuhvatao 30 prostorija. Međutim, iskopani su i blokovi sa 175 prostorija. Do 1983. registrovano je 2010 stambenih blokova. Neki su svrstani u hramove i prostorije za molitve. Ogromne stambene četvrti bile su opremljene savršenom vodovodnom i kanalizacionom mrežom. Nalazišta grnčanje i prostorije potrebne za rad navode na zaključak daje u kvartirima postojao raspored prema zanatima. U gradu sa 200 000 stanovnika grnčarstvoje verovatno, bilo unosan zanat, a njegovi proizvodi izvozni predmeti. Sve do Gvatemale, i dalje, ot-krivenaje i verifikovana grnčarija iz Teotihuakana. Teotihuakan je sigurno bio živ veliki grad - veći od antičkog Rima u doba Ce-zara.

Na tragu tajnama uz pomoć kompjutera i posmatranja iz vazduha

Američki arheolog Rene Milon, sa univerziteta Ročester, imaoje sjajnu ideju. Dabi u zbrci ruševina od iskopanih građevina napra-vio neku sistematizaciju, Vinuo se u vazduh. Iz avionaje mogao otkriti infrastrukturni sastav i međusobnu zavisnost konglome-rata zgrada. Zajedno sa svojim timom eksperata sastavio je od stotina snimaka iz vazduha slagalicu koja je predstavljala fanta stičan ogroman grad. On je bio jasno podeljen na četiri dela. Put mrtvih predstavljaoje njegovu osu u smeru sever-jug, a dvevelike poprečne ulice činile su osu istok-zapad. Više od 5000 manjih i večih kvadrata predstavljalo je stambene zgrade i zanatlijske radionice. Mreža ravnih ulica koje su se, bez izuzetka, ukrštale pod pravim uglom, isplela se u Teotihuakanu. Konačno se, u pravom smislu reči mogla napraviti slika jednog prastarog velikog grada. U proleće 1971. zamolioje profesor Milon svoje kolege iz kompju-terske sekcije za pomoć. U bazu podataka ušloje 281 osnovna in-formacija. Ovaj program odmahje dao informaciju o tome u kojem su podmcju grada već registrovane iste ili slične činjenice; na prvi pogled moglo se uočiti (13) 300 grnčarskih radionica i 400 radioni-ca za obradu obsidiuma, a kartografisan je i planski gi-ađen sistem navodnjavanja. Arheolozi danas misle daje Teotihuakan bio grad posvećen bogu kiše Tlakoku; naime, voda je lila iz hiljadu vodova. Dve hiljade godina bila je skulptura njegovog božanstva uklještena između dveju litica na 20 kilometara od Teotihuakana, kod sela Koatlinčana. Sada se ovaj rnonstrum zelenkaste boje čuva u An-tropološkom nacionalnom muzeju u Meksiko Sitiju. Statua teška 168 tona dovezenaje u glavni grad na specijalnom vozilu sa 48 oso-vina, kojeje specijalno zataj poduhvat izrađeno u Teksasu. Tako sada stari Tlalok stoji na svom podestu. Izgubioje ruke, lice muje oštećeno i ne može se prepoznati, a ispod brade visi nešto slično korpi sa mnogo otvora, kroz kojeje nekada padalakiša. Samo zato što je blizu Mesečeve piramide pronađena i jedna mala statua ve-likog boga kiše, Teotihuakan se posvećuje debelom Tlaloku. Možda bi se obe skulpture, kad bi mogle misliti, zapitale zašto se njihov uzor Tlalok tumači kao bog kiše. To, medutim, ostaje tajna zbunjene nauke.

Slika: Lik debelog Tlaloka ponavlja se dvaputa -jednom u Antropološkom muzeju u Meksiko Sitiju.

Kakvim su osnovnim merama baratali urbanisti Teotihuakana?

Teotihuakan se pokazao kaojedini veliki kameni "kosmički mo-del" (14), kaoprikaz našegSunčevogsistema. Američki istraživač Peter Tompkins (15) dokazao je zbunjujuću zavisnost između kultnih građevina i zvezdanog svemira. Tompkins se pozvao na konstatacije njegovog zemljaka Huga Harlestona ml. (16), koji se za vreme svog višegodišnjeg boravka u Meksiku posvetio rešava-nju ovog osnovnogpitanja. Kao inženjer znaojeda planiranje bez jedinstvene mere nije bilo moguče ni u koje doba... i bacio se na traganje za osnovnom merom kojom su operisali planeri Teoti-huakana. Harlestonje na svakom mestu izmeriojedinicu od 57 metara; na zgradama i platformama hramova dužine stranica uvek su izno-sile 57 metara ili neki broj deljiv sa 57; zgrade su se gradile na raz-maku od 57 m, odnosno na razmaku deljivom sa 57. Na Putu mrtvih nalaze se markantne zgrade međusobno udaljene 114 m (= 2 x 57), odnosno 343 m (= 6x 57); zidine Citadele meretačno 399 (= 7x57) metara. Hariestonje želeo manjujedinicu: podelioje 57 sa 3. Rezultatje 19, a mnogo malih objekata ima dužinu stranica od 19 metara. Naviknut u svojoj struci najoš manje merne jedinice, delioje inženjer 19 najpre sa šest, a onda sa tri. Rezultatje išao na ruku profesoru Milonu. Harlestonje tragao dalje sve dok nije pronašao najmanjujedinicu mere, kojaje odgovarala svim građevinama u Teotihuakanu. Otkriojejedinicu od 1,059 m. Toj jedinici mere daoje naziv izjezika Maja, "hunab", što otprilike znači "jedinica". Takoje otkriven ključ za razmeru plana grada, a čitav Teotihua-kan može se izmeriti hunabom. Svi izmereni podaci dali su serije od više hunaba. "Da bi se s'vejasno sagledalo, čestoje dovoljno sa-mo promeniti ugao gledanja", pisao je Antoan de Sent-Egziperi (1900-1944). Pomoću jedinice mere pronašaoje Hugo Harleston novi zapanjujući ugao gledanja. Piramida Kecalkoatla, Sunčeva piramida odnosno Mesečeva pira-midavisoke su 21,42 i 63 hunaba, dakle, stoje u međusobnom od-nosu 1: 2: 3; stepenište Sunčeve piramide penje se uvek za neku veličinu koja je deljiva sa 3 hunaba. Kompjuteri su izračunah nešto neverovatno: ivice osnove piramide Kecalkoatla odgovarale su stohiljaditom delu polarnog radijusa . Na Citadeli j e Harleston otkrio i razne Pitagorine trouglove, broj •n i njegove funkcije, kao i broj koji oznacava brzinu svetlosti (299 792 km/sec.). Harlestonje počeo sumnjati u cifre koje muje predočio kompjuter. Sučelja piramida i platforme Citadele predstavljale su prosečne podatke o putanjama Merkura, Zemlje i Marsa. U odgovarajućoj srazmeri Harlestonje izracunao daje rastojanje izmedu Zemlje i Sunca predstavljeno dužinom od 96 hunaba; polazeći od toga bili su Merkur sa 36, Venera sa 72 i Mars sa 144 hunaba na sasvim ispravnoj udaljenosti. Odmah iza Citadele teče rečica San Huan, kanalom koji su takođe sagradili graditelji grada. Odatle do središ-nje linije Citadele rastojanjeje 288 hunaba; zatim se na 520 huna-ba nalaze ruševine neke nepoznate gradevine, a ta udaljenost upravo odgovara srazmernoj udaljenosti između Sunca i Jupitera. Od centra Citadele - mereno duž Puta mrtvih •u smeru Mesečeve piramide - trebalo je da Harleston naiđe na zgradu udaljenu 945 hunaba, koja bi označila liniju planete Saturna,ali nje nije bilo.Da li se zbog ovoga ruše svi nj egovi dosadašnji proračuni? U Nacional-noj biblioteci u Meksiko Sitiju, Harieston je našao stare planove Teotihuakana, u kojima je upravo na tom mestu bila ucrtana gi-ađevina: onaje žrtvovana prilikom radova na planiranju asfal-tne trake, da bi se turistima omogućio lakši prilaz. Stari planeri, dakle, nisu zaboravili mesto planete Saturn. Dalje, na 1845 huna-ba, tj. na kraju Aleje mi-tvih, središnja linija Mesečeve piramide označava podatke o putanji Urana. Da li su planeri zaboravili fik-sne tačke za Neptun i Pluton? Takozvana Hodočasnička ulica nastavlja se na Aleju mrtvih preko Mesečeve piramide, gore u brda. Hugo Harleston je sa svojim pomoćnicima pretražio i obronke. Ako uopšte postoji, trebalo bi da se u krugu od 2880 hunaba nađe

oznaka koja bi odgovarala prosečnoj putanji Neptuna u odnosu na druge planete. Zaista, Harleston je na jednom markantnom brežuljku (Cero Gordo) otkrio hram, a nešto više, na rastojanju od 3780 hunaba, pronašao je ostatke kule koju su domoroci po jednom cvetu nazvali Šočitel. U ovom modelu nije zaboravljen ni Pluton. Od samog početka planeri su gradili model Sunčevog siste-ma u kojem su po osi Puta mrtvih,•u smeru sever-jug, uzeli u obzir i prirodnu uznemirenost terena. Uvek se trudim da čitaoce informišem o stvarima koje se rnogu kontrolisati. Zato sam hteo daproverim dali se na Kero Gordo zai-sta nalaze obeležja o kojimaje govorio Harieston. Bezbroj puta to-kom poslednjih godina prošao sam Putem mrtvih, često se čudeći ponečemu što još nisam video. Leta 1983. gledao sam u daljinu kroz durbin i teleobjektiv; tražio sam Kero Gordo, ali na njegovoj smede-zelenoj boji nisam mogao otkriti nikakav znak koji bi uka-zivao na obeležje. Upitao samjednog od mnogih prodavacakoji nu-de tunstima suvenire, pre svega rnale predmete od keramike, da li postoji neki put gore u brdo. Rekao je kako treba da voziro do sela Otumbo, a odatle se do vrha uspinje put kojim je transportovan gradevinski materijal za izgradnju radarske stanice. Prodavacje, medutim, sumnjao da ću izaći na vrh, jer gore postoji vojna zabra-na. No, i do sada sam rušio mnoge zapreke kada bi me neki cilj fa-scinirao. U toku vožnje kroz polja kaktusa, gasio sam žeđ malim, zelenim smokvama kaktusa, koje su deca prodavala na putu; bile su veoma ukusne i sadržavale - poputliimma - mnogo vitamina C. Izgleda da su ovi plodovi veoma traženi,j er su ih čitave kolone žena i muškaraca pakovale u masivne di'vene sanduke. Put kod sela Otombo, koji bi mogao voditi ka vrhu brda, nisam video. Na jed-nom mestu skremio sam levo; solidan, kamenom popločan put kri-vudao je nagore. Koze i ovce gledale su u automobil isto tako iznenađenokaoi indijanskijeleni. Na pola puta naišao sam na za-tegnuti konopac na kome je stajalo upozorenje: zabranjen prolaz. Ovdeje verovatno počinjala zabranjena zona; ja samje učinio slo-bodnom tako što sam sklonio konopac. Put se strmo uspinjao ka vrhu brda, gde se nalazilo novo upozorenje "Vojna zatvorena zo-na". Na vidiku nije bilo ni jednog vojnika. Dao sam gas, gume su zaškripale po uglačanim izbočinama. Kada sam izašao iz krivine, ugledao sam ogromnu radarsku antenu, koja se - može se reći u ve-ličanstvenom miru -

okretala najednoj kuli. Parkirao sam auto u udolini, nadajući se da sejoš nisam pojavio na ekranu nekog čuva ra. Bio sam neumoljivi uljez, saginjao sam se i skakao s drveta na drvo, ne bih li došao u poziciju kojaje bila tačno u produžetku "Pu-ta mrtvih". Sunčeva i Mesečeva piramida izgledale su odavde kao čudna kutijasta igračka, a Aleja mrtvih kao prolaz između pira-mida za sletanje. Sada sam se već nalazio tik ispod vrha brda, pe-njao se stenovitim terenom, čvrsto sam se hvatao za grane i došao sam na onu pravu tačku: u liniju s Putem mrtvih! Na ovom mestu morao bih, ako su tačne Harlestonove tvrdnje, naći obeležje Plu-tona. Ništa nisam video. Nagore više ničega nije bilo sve do platoa s radarskim postrojenjem, pa sam pogledom skrenuo nadole, pre-ma Putu mrtvih. Nisam mogao pogledati preko krovajedne stare kule! Nekoliko koraka niže, preda mnom je bila kula! Nije imala ni prozora ni vrata. Malterje bio delimično ispucao; otkrivao je smeđe-crno kamenje. Dakle, obeležje planete Pluton nalazi se tačno na produžetku "Puta mrtvih"! Od silne zauzetosti nisam ni primetio da su se navnkli oblaci; pljusnulaje kiša, pre nego što sam mogao proveriti i obeležje za Neptun. Mokar kao miš stigao sam do kola, koja su sada - kao što sam i mislio - više klizala po glatkom kamenju i mahovini, nego što su se kotrljala na točkovima. Kao uredan Švajcarac, hteo sam opet da postavim konopac s tablicom "Zabranjen prolaz", kada se preda mnom zaustavi džip s četvoricom vojnika: "Šta tražite ovde?" "Ja sam turista i hteo sam da snimim piramide odozgo...", odgovo- rio sam, izvinjavajući se. "To je zabranjeno!" "Pa, i tako pada kiša...", promucao sam. Kula bez vrata i prozora

Stručnjaci se čude, a laici dive

Da li je Hugo Harleston izračunaojedinstvenu meru koja odgova-ra njegovom modelu? Da li je hteo prevariti svet? Skoro sve se može dokazati brojevimia. Zašto su stari arhitekti morali planirati ogromne gradove pojednom, univerzalnom modelu? Na Harle-stonove proračune arheolozi su se umorno nasmešili, dok su ih druga zapažanja potpuno zbunila. Put mrtvih ne nalazi se tačno naliniji sever-jug; on od severa od-stupa za 17 stepeni prema istoku (18). 1 sve druge građevine u Teotihuakanu stoje u istom smeru. To ne bi bilo ništa posebno i moglo bi se smatrati specifičnim raspore-dom za Teotihuakan, da ovo odstupanje od 17 stepeni nije •utvrđeng i kod svih drugih kultnih centara u Srednjoj Americi -kao na primer u Tuli, otkrivenom glavnom gradu Tolteka, ili u Čičen-Ici, starom gradu Maja. Čak i same indijanske katastarske mreže odstupaju od severa za 17 stepeni prema istoku. Cak su i Španci kasnije, gradeći svoja naselja, zadržali ovaj običaj. Doka-zanoje da su se ulice, polja, sela, manastiri i velike građevine pri-lagodile tom sistemu odstupanja za 17 stepeni. Nakon što se detaljno pozabavio ovim fenomenom, profesor Franz Tichy (19) veli; "Problemje u tome što se, prema ovom shvatanju, katastarska mreža morala održati u periodu od preko 2000 godina. Ako se zna za čistkulfrurno-religiozni značaj naselja, ova se činjenica može teško shvatiti." Mora da su Asteci i Maje koph'ali Cuveni sistem Teotihuakana sa tih 17 stepeni odstupanja od smera prema severu ... moglo bi se pomisliti i zagonetka bi bila rešena. Medutim, takojednostavno rebusi se nikada ne rešavaju. Teotihuakanje, naime, odavno bio u ruševinama, kad su Maje i Asteci gradili svoje gradove. A ako je nešto ranije i građeno u jednom koordinatnom sistemu, zašto to onda nije bilo tafino na liniji sever-jug? Put mrtvih - sa odstupanjem od 17 stepeni kaistoku - bioje oea se-ver-jug i glavna ulica grada, a prema njoj su se grupisale velike građevine. Ulica duga 3 kilometra išla je pored Citadele (u čijoj je sredini posmatrana visina Sunca), duž rečice San-Juan (kojaje u univerzalnom prostoru obeležavala pojas asteroida), preko ruševi-na koje danas leže pod asfaltom i koje su bile oznaka za Jupiter, vo-dilaje zatim na Sunčevu piramidu (kojajebila obelezje za Satum) i ka Mesečevoj piramidi (kojaje obeležavala Uran). Ako se ova osa produži pravom linijom dolazi se na brdo Kero Gordo, do iz-građenih obeležja za Neptun i Pluton; na kraju se, striktno prateći ovu liniju, dolazi na vrh brda, gde se nalaze prastare indijanske gravure u stenama. Dakle, gi-aditelji Teotihuakana uneli su od samog početka u ovaj predeo planirani model Sunčevog sistema. Osa koja ide ravno kao pod konac i dolazi do vrha Kero Gordo, zahtevalaje odstupanje za 17 stepeni od apsolutne linije sever-jug. Bregove, ipak, nisu mogli pomerati ovi genijalni graditelji! "To što se dogodilo ne predstavlja ništa posebno. No, činjenica da su to znali, ima ogi'oman značaj." Slažem se s Egonom Friedelom (1878-1938). Timejoš nije dat od-govor na pitanje zbog čega su Maje svoje kasnije gradove - kao Ma-japan ili Čičen-Icu, koji su udaljeni preko 1000 kilometara vazdušnom linijom od Teotihuakana, u džungli Jukatana - gradili po sistemu sa 17 stepeni odstupanja, koji već odavno leži pokopan •a zemlji. Tamo nije bilo ni brežuljka kojije dominirao predelom ni-ti kakvog drugog razloga da se gradi po tom sistemu. Iz prinudnih geodetskih razloga sistem "17 stepeni" prvi put primenjenje u Teo-tihuakanu. Ovaj božanski plan grada mora da je sred-njoameričkom svetu bio uzor za buduću kulturu gradova. S druge strane, Teotihuakanje postao i model za "čistok'ulturno-religiozno značenje"

Misteriozne geografske karte

U nekoliko poslednjih godina istraživani su brežuljci, obronci i vrhovi brda. Svuda su arheolozi pronašli markantne tačke s indi janskim gravurama u stenama, koje su u produženim linijama stvarale mrežu iznad Teotihuakana. Na vrhu brda Kero Gordo, sedam i po kilometara zapadno od Sunčeve piramide, otkrivena je neobrađena stena dužine 3 me-tra, na kojoj su ugravirani Sunce, te dva međusobno preklopljena i dva "precrtana" kruga. Sa mesta nalazišta ne može se videti Sunčeva piramidaJerpogled ometaju delovibrda Kero Kalavera. Kad su istraživači pomoću instrumenata zafiksiranje cilja snimili taj pravac, otkrili su - iza brežuljka - na liniji gde stoji Sunčeva pi-ramida, na sledećem brežuljku novi blok stena, na kojem su bili ugravirani geometrijski znaci - "precrtani krugovi" ijeđan trou-gao; linija zamišljena kroz centarkruga na kompasu tačnoje po-kazivala vrh Sunčeve piramide. Premeravanja i proračuni otkrili su novo čudo! Ako posmatrač prvoga dana proleća gleda s vrha Sunčeve piramide na zapad, Sunce će zaći tačno kod markiranog kamena na horizontu. Slične oznake pronađene su i na brdu Kero Cikonautla, 14 km jugoza-padno. Sledeće oznake nalaze se 6ak na 35 km severoistočno od Teotihuakana. Na bližem i daljem rastojanju izbrojano je do sada preko 30 tačaka koj e su u vezi sa zagonetnim Teotihuakanom, ali one su bi-le namenjene drugoj svrsi. Oznake su, osim toga, usmerene na konstelaciju nebeskog svoda, većinom prema Vlašićima; i, pored toga, ukazuju na udaljene gradove. Na 750 km severno od Teoti-huakana, u blizini grada Durango otkrivene su iste gravure u ste-namakao i nabrežuljcima oko starogvelikoggrada. Ne dovodi se u pitanje, štaviše, jasno je da iznad čitave Srednje Amerike -možda i daleko na sever u SAD i sve do Kanade - stoji geometrij-ska mreža. Na planini Big Horn, u SAD, u državi Vajoming, poz-natj e takozvani "medicine uiheel" (medicinski točak); on se uklapa u koordinate Teotihuakana i podešenje prema zvezdama Rigel i Aldebaran, dakle, ispunjava plansko obeležavanje drugih orijen-tisanih tačaka: podešen je prema Teotihuakairu i istovremeno je u vezi sa zvezdama.

Magla iz sanduka trikova

Teotihuakanje bio centar planiranog geografskog i kosmičkog si-stema. Mora da su obe komponente bile poznate pre početka izgradnje. Građevine - kao sadržaj ovogvelikoggrada - nisu se mogle više rekonstruisati posle podizanja. Prilično je jednostavno ut-vrditi dane pocetka leta i zime: ako štap baca na zemlju najkraću moguću senku, znači daje 21. jun; taje senka najduža 21. decem-bra. Ukoliko se Sunce ne krije za oblacima, mogućeje da se, posle dužeg posmatranja promene ugla pod kojim pada senka, naprave jednostavnije prognoze; ako se, međutim, radi o podacima koji se odnose na putanje planeta i nepokretnih zvezda (da se npr. izračunaju kvadranti, uglovi itd.) - to već spada u višu matemati-ku. Ako sejoš želi da se tačke - koje su međusobno veomaudaljene i nevidljive - izračunaju tačno u metar, potrebni su veoma dugi vremenski periodi posmatranja, mučni opiti od brda do brda, od vrha do vrha, ali i pomoćna tehnička sredstva. 1 periodi lepog vre-mena koji bi trajali hiljadama godina! Često mi dolaze do ruku knjige u kojima se pametni autori obraćaju mladima, kojejoš mogu prevariti. Oni, naime, tvrdekako za posmatranja neba i tačno izračunate kalendare kod starih naro-da Srednje Amerike nije bilo potrebno "pozivati se na misteriozne tehnike, da bi se shvatila astronomija" (20); nije bilo potrebno da se "pribegava nekim tajnama, da bi se objasnila izgradnja piramida i palata"; sve je bilo vrlo prosto, jer su narodi iz kamenog doba u Srednjoj Americi vckovima izrađivali drvene instrumente za Cierenje i posmatranje. Bez okolišanja se tvrdi da su se linije puta-nja nebeskih tela i veličine uglova mogle ofiitavati iz

upusta, onako kako se to čini iz komora opservatorije u Čičen-Ici; takođe, kom-pleksi zgrada bili su - kao u gradu Maja Uaksaktunu - postavljeni u određenom astronomskom smei'u, jer "Sunce u nekom odredenom trenutku izlazi iza uglatakve građevine, ukoliko se po-smatra sa koje druge zgrade". Posletakvih tvrdnji pitam se zašto ozbiljni naučnici dozvoljavaju da se kroz uši provlače tako kontraverzna nagađanja kojima se sve može najjednostavnije objasniti. Tako neobavešteni čitalac može misliti da su sve zagonetke razrešene. A, naravno, nisu. Revnosno, da ne bi nešto izostavili, uz pomoć trikova unapred od-baciju činjenice koje su ofkrivene tek tokom vremena, posle izgradnje zagonetnih zgrada. Komore opservatorije u Čičen-Ici postavljene su tek posle izgradnje objekata. U Aksaktunu je bilo moguće ugledati sunce tek pošto se moglo posmatrati "sa koje druge zgrade'1. S vrha Sunčeve piramide u Teotihuakanu pružaju se vizirne lini-je ka referentnim tafikama na nebeskom svodu. Za ovakvu činjenicu trebalo je najpre odrediti mesto i visinu piramide, jer vizirne liiuje polaze tek s vrha građevine. Ova se zgrada nije mo-gla - kao kasnije dograđene komore - pomerati za nekoliko meta-ra, ako bi se posle provere smera ispostavilo da vizirne linije prolaze pored objekata koje treba posmatrati.

Ono što se nije znalo.... Planete Uran, Neptun i Pluton - koje su, na takozvanoj Ulici ho-dočašća što se pruža iza Mesečeve piramide, imale svoja tačno odredena mesta u Sunčevom sistemu - nisujoš bile poznate u do-ba gradnje Teotihuakana. Jedan amater-astronom, po imenu FriedrihVilhelm Heršel (1781 -1822), inače muzičar po zanima-nju, otkrioje Uran 1781. godine. Između 1840. i 1845. posumnjalo se, na osnovu proračuna, u postojanje Neptuna, a prvi put opažen je u Berlinu 1846, za vreme posmatranja Johana Gotfrida Galea (1812-1910). Sićušni Pluton ofkrivenje tek u naše doba; s prečni-kom odjedva 6000 kilometara znatnoje manji od Marsa i Zemlje. Njegovaje svetlost tako slaba da ga mali teleskopi ne mogu regi strovati. Tek 1930. otkrioje Klajd Viljem Tomba (1906), sa Lauel opservatorije u Arizoni, SAD, devetu planetu Sunčevog sistema, nakon sistematskog pretraživanja teleskopskih fotografija. Pošto ni Maje ni njihovi preci, a ni nepoznati graditelji Teotihua-kana, nisu znali za teleskop, nisu mogli - pojednostavnoj logid -imati pojma ni o postojanju Urana, Neptuna i Plutona. Pogotovo nisu mogli znati za njihove udaljenosti od Sunca. Stručnjaci to do-bro znaju i zato rado beže iz te dileme. Oni misle da su rezultati računanja Huga Harlestona puki slučaj, ili da su Ijudi u Teotihua-kanu ipak imali instrumente koji su im omogućili lociranje pla-neta. Pre nekoliko godina, tačno ispod središta Sunčeve piramide, dubo-ko u koritu lave, otkrivenajejedna špilja. U stručnoj literaturi ni-sam našao nikakve podatke o tome da li ovaj podzemni šuplji prostor ima bilo kakve ispuste. Njegovo se postojanje ne osporava, o ostalom se ćuti. 1 ovaj prostor ispod središta piramide dokazuje koliko se tačno gradilo po planu; on svedoči o preciznom izboru mesta kojeje uzimalo u obzir čitavu okolinu, tako red od prve lo-pate. Uprkos tome, prihvata se svaka druga mogućnost, samo ne ta da su graditeljima velikog gi'ada nacrte i sve ostale neshvatijive po-datke dostavili posetioci iz svemira. Ako se pretpostavi da su vanzemaljci dali uputstva iz astronomije i savete kako se grade gradovi, postavlja se pitanje: s kojom name-rom su to učinili? Odgovorje da su to učinili s namerom koja će po-sle hilJada godina postati stvarnost; pametni učenjaci trebalo bi da iz ove tvrđave ogromnog znanja izvedu zaključke, prave zaključke. To što oni ne čine tako, ne ide u prilog nivou zemaljskog znanja na početku svemirskog veka.

Rezime

Sjajni kalendarski podaci, poznavanje barem nekih podataka o planetama (Venera!) i nebeska mehanika srednjoameričkih na-roda nisu sporni; genijalne tablice pomračenja u Drezdenskom kodeksu govore da su oni već znali da je Zemlja okrugla i da se okreće oko svoje ose. Tačnaje, međutim, i činjenica da su u doba ovih visokih kultura isti narodi klali stotine hiljada (!) svojih su-narodiuka, da bi - zahvaćeni sujeverjem - održali Sunce u životu. Suprotnostje evidentna: ako su Teotihuanci i Maje dobro poznavali sistem, onda sv. Ijudske žrtva bila beamietene; oni su ih čak žrtvovali "Suncu za Ijubav"; prema tome, oni nisu mogli shvatiti postojanje i funkciju Sunca, kao ni ostalih planeta. Ipak, znali su i za Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton. Postoji li, uopšte, drugo rešenje ovih suprotnosti izuzev onoga da su "bogo-vi" sa sobom doneli pi-vobitne podatke o planetama? Teotihuakanje građen u periodu od oko 1000 godina, "u šest raz-nihfaza" (21). Odsamogpočetkačitavkompleksgradevinamorao je biti negde planiran; u toku hiljadugodišnjeg perioda nastajanja nisu se mogla zapaziti nikakva odstupanja na različitim zgrada-ma. Na reljefima i slikama, tokom svih šest graditeljskih perioda, dominiraju isti motivi, kao što su ptice Kecal i Tapir, majmun, zmija zvečarka i jaguar, životinje koje ne žive samo na visoravni Meksika nego u udaljenijoj džungli Gvatemale. Poštovanje "per-nate zmije" može se osetiti u svim periodima. Treba pretpostaviti da su Teotihuanci došli na visoravan iz unu-trašnjosti. Poštovali su kosmičkogboga; religijakojuje on stvorio mora daje bila tako snažan, duboka i plodna, daje i plan gradnje kojije on zadao postao nepromenljivi zakon, U predanju stoji da se u Teotihuakanu održavao sastanak bogova, na kome se odlucivalo o Ijudima. Predanje izveštava i o kamenitim oznakama u okolini Teotihuakana, te daje sve to rađeno "rukama bogova". Zbog svojih loših iskustava, isričito ukazujem na to da tvrdnja ka-ko su "bogovi" izgradili Teotihuakan, nije moja! Ovo će mi se opet prebacivati iznenada i odjednom, kao što se iznenada pojavljuje neuhvatljivo čudovište iz Loh Nesa. Ne pada mi ni na kraj pameti da ne verujem u monumentalne građevine naših ranih predaka. Da, stanovnici meksičke visoravni bili su ti koji su, na skoro 2400 m nadmorske visine, napravili građevinska remek-dela, čije impo-zantne ruševine tamojoš uvek stoje. Indijanci, međutim, nisu čini-li ove nadljudske napore iz pukog zadovoljstva. Oni su to stvorili jer je to zahtevao i tako planirao bog koji je ovladao njihovim bićem, kojije nekada kao "pernata zmija" sišao s neba.

Svetlucalo je pred našim očima

Pravo iznanađenje priredio mije Žerardo Levet, meksički inženjer s kojirn sam se davno sprijateljio, kada sam bio 1983. na izletu u Teotihuakanu. Izveo meje ujedan moderan restoran na večeru. Bio je to "Hacienda de los morales" S, jedan od najboljih, u mnoštvu izvanrednih restorana Meksiko Sitija. "Da li si u Teotihuakanu več video komoru s velikim slojevima li-skuna?", upitao meje Žerardo već kod aperitiva. "Nemam pojma!" "No, to.treba da vidiš! Jedan stari prijatelj, arheolog, pričao mije o tome i rekao daje njegov esnafpred zagonetkom. U Meksiku, nai-me, skoro da i nema liskuna, alije u Teotihuakanu pronađen u ve-likim potezima; čitavi su slojevi veštački umetnuti između naslaga kamena... Iz prostorije s liskunom vode dve cevi ujednu manju ko-moru...", rekao mije prijatelj u strogoj diskrecijiJer se o ovom ot-kriću govori kao o velikoj tajni. "Ti, međutim, treba da

znaš. Mora da su oni u kamenom dobu mnogo znali o posebnim, retkim osobi-nama liskuna, jer u našoj zemlji ima ga sasvim malo, dakle, mora daje bio dovezen iz Brazilije, ili iz SAD, ili s neke druge strane..."

Po završetku planiranog putovanja bio sam, razume se, opet u Teotihuakanu; toga dana iz turističkih autobusa izašle su kolone timsta; njima je nedostajalo iskustvo koje bi im pomoglo da se otarase prodavaca što su se zaletali kao muve; obarali bi se na žrtvu, prodavali su - preskupo - ogrlice, narukvice, figure bogova, tepihe i keramiku, da bi se na kraju složili s iznosom koji je bio za trećinu niži od onog početnog, alijoš uvek previsok. Postojijedna jednostavna metoda da se čovek - slobodan od prodavaca - mirno posveti znamenitostima: leteći prodavci i indijanski dečaci, nai-me, -rade u svom reviru i ako brzo idete dalje oni vas ne prate,jer uvek ostaju tamo gde su. Nijedan od čuvara koje sam pitao za komoru sa liskunom nije o tome imao pojma. Ralf(novinar), HelmutVerb (profesionalni fo-tograf) ija uspinjali smo se desnom stranom Puta mrtvih, a onda smo se levom stranom vratili do Citadele. Turistički vodič pričao je na engleskomjezikujednoj grupi nešto o magnetnim poljima koja su otkrivena duž bulevara; bioje to, kako mi se činilo, čovek sa više znanja. On mije dao informaciju: "Odavde, od Citadele, li-skun se nalazijedva nakilometar, ispred Sunčeve piramide. Idite desno dok ne naiđete na tablu s natpisom 'Mica'. Medutim, nećete videti liskun; prostor u kome se on nalazi zatvorenje dve-ma čeličnim pločama." "Mica" u prevodu znači "liskun". Dakle, bili smo na pravom, čak zvaničnom putu. Najednom mestu visilaje čelična ploča pričvršćena za postolje i sprečavala prilaz drugoj ploči, koja se nalazila nekoliko metara dalje; obe ploče bile su pričvršćene lancem s jakim katancima i ukopane u zemlju. Pregledali smo sve ovo, pošteno govoreći, kako bi se ovi katanci mogli u slučaju potrebe otvoriti, kad nam pride jedan čuvar i pogleda nas pogledom Coveka koji ima neku moć. "Kaži da si arheolog!", došapnu rni Helmut, kojije kao novinar bio dorastao ovakvim situacijama. "Dolazim iz Švajcarske. Jedan kolega iz Meksika, arheolog, pričao mijeda ovde, iza ovih ploča, ima slojeva s liskunom. Dali ih mogu pogledati?" Čuvar je malo razmislio, a onđa potraži ključ u svežnju za pojasom, na kome je visio i nož u futroli. Još jednom me osmotri ispiti-vačkim pogledom, a onda se sagnu i otključa katance. Ono što ga je navelo da tako odluči moglaje biti reč "arheolog", ali i čiinjenica da sam znao za tajnu ovog mesta. Od tog trenutka Helmutje snimao sve što mu se pojavilo pred očima.

Od momenta kadaje sunce obasjalo udubljenje u zemlji, počela se reflekto'vati svetlost od liskuna kojimje tlo bilo pokriveno u većim komadima. Ovaj iznenadujući efekat opet se

ponovio kadje podi-gnuta druga ploča. Sada smo tačno videli: ovde su liskunski slojevi bili umetnuti između kamena, kao u sendviču, i formirali su pokri-vač nad prostorijom koja se nalazila ispod njih. Bilaje to tavanica od kamena naslaganogjedan na drugi i spojenog malterom, zatim sloj liskuna debljine oko sedam santimetara, pa opet pola metra debeo sloj ozidanog kamena. "Koliko se daleko proteže ovaj veštački umetak?", upitao sam ču-vara. "Do sadaje otkriveno 29 metara, ali slojevi možda idu i dalje. To će se videti prilikom iskopavanja." Čuvar mi nije zabranio da uzmemjednu plofiicu; ona se raspadala u rukama kao krta folija; nije bila deblja od filma, ali je bila ela-stična; ploškice koje su se odvajale bile su providne, ali su snažno reflektovale Sunčevu svetlost. Da, toje muskovit (od vitrum mu-scoviticum), koga su naši stari zvali "staklo iz Moskve". Muskovit, kalium-aluminium-hidrosilikat, nalazi se prvenstve-no u blizini granita i ide iz njega u žilama. Neznatnih nalazišta ima u Švajcarskoj, u Gothardu i u Alpama, u Tirolu. Velika nalazista registrovana su u Indiji, na Madagaska-ru, u Južnoj Africi, Braziliji, SAD i u Sovjetskom Savezu, na Baj-kalskom jezeru. Evropske zemlje, a s njima i zemlje Srednje Amerike čije su planine pretežno vulkanskog porekla, uvoze li-

skun. Odakle potiče liskun kojije u tako velikim količinama pre-rađen u Teotihuakairu? Liskun ima osobine koje ga čine gotovo nezamenjivim; onje - uz znatnu otpornost na kidanje - elastičan, otporan na temperaturu do 800 stepeni celzijusa i postojan na iznenadna kolebanjatempe-rature; osim toga imunje na organske rastvarače i na većinu kise-lina, dokje njegova najznačajnija osobina izolaciona sposobnost u odnosu na elektricitet: post.ojanje na elektro-luki nalutajuće stru-je i otporan prema statičkom elektricitetu. Zbog providnosti i ot-pornosti prema visokim temperaturama upotrebljava se za prozore na visokim prećima. U elektrotehnici mnogostruko se ko-riste tanki slojevi liskuna - na primer, za izolaciju televizijskih ekrana, kao i kod transformatora i radara. Na širokom području njegove primene, značajno je njegovo ko-rišćenje i u kompjuterskoj tehnici. Liskum slabijegkvaliteta melje se u prašak ili se ostavlja u sitnim Ijuskama, koje se koriste u indu-striji električnih uređaja za ugrađivanje u pegle, tostere, mašine za pranje ili kao dodaci specijalnim vrstama stakla.

Da li su graditelji znali nešto o mnogostmkim osobinama lisku-na? To se može prihvatiti bez ikakvog fanlaziranja, jer inače ne bi slagali liskun između slojeva kamenja! Odakle su dovlačili liskun u takvim količinama i veličinama, kada se danas - uz tehnički perfekta n postupak vađenja - ploče od 30 do 40 kvadratnih santimetara smatrajn pravom atrakcijom? Šta se odigravalo u ovoj prostoriji? Da lije postojala samo ova pro-storija ili više njih, neotkrivenih i zaštićenih od svih spoljašnjih uticaja? Padaju mi na pamet dve mogućnosti, ali nijednom nisam zadovo-Ijan: - Ovde u komori razvijala se velika toplota koja nije mogla izaći van. To bi davalo efekat talioničke peći. Međutim, pošto bi se najpre zagi'ejao donji sloj pokrivača od kamena, i danas bi sejoš morali videti tragovi tako ekstremno visokih tempe-ratura. Pitam - da li su arheolozi već preduzeli istraživanja te vrste. - Da li je ovaj prostor ispod sendviča izolovan od spoljne toplo-te? Protiv ove mogućnosti govori sledeći nalaz: iznad sloja li-skuna nalazi se kameni zid debljine pola metra, koji bi i sam bio izvanredna izolacija od toplote. Postoji samo fantastično hrabro objašnjenje daje temperatura od nekoliko stotina ste-peni - koja, međutim, nije bila tolika da bi rastopila kamen -konstantno delovala na ovaj zatvoreni prostor. Da li su ovde dole vršeni eksperimenti? U međuvremenu, Žerar-do Levet saznaoje odjednog arheologa da odatle vode dve cevi do podzemne komore u Sunčevoj piramidi. 0 tome cuvar nije znao ništa, a hodnik prema piramidi zatvoren je čeličnom rešetkom. Da li su ispod termoizolacionog sloja sačuvani instrumenti bogo-va? 1 sada sasvim namerno pitam: da lije ovde možda bila centrala za Teotihuakan? Koliko god pitali, dobićemo malo odgovora (ili ih nećemo uopšte dobiti), međutim, nesporno je da su planeri i graditelji znali za

specijalne osobine liskuna: ne bi se, inače, mučili da prave sendvič-izolaciju. Možemo li se "protivnicima" suprostaviti njihovim oružjem? Graditelji Teotihuakana bili su narod kamenog doba i nisu mogli znati ništa o visokim temperaturama koje tope metal -ni njega ni-su poznavali. Sveznalicama je takođe, sasvim jasno da oni ni o elektricitetu nisu imali pojma. Zar neće i ovde ostati samo zak-Ijučak daje nešto nepoznato postavilo ovu prostoriju? Daje neko negde znao za izvor odakle se dovozio liskun i daje, naravno, znao za njegove.kvalitete? Menije u ovoj priči o liskunu sumnjiva ta igra s tajnom. Čelične ploče. Katanci. Većina čuvara nema pojma... Neka mi se samo ne dolazi s providnim objašnjenjima kako se takve dragocenosti mo-raju zaštititi od turista! Za taj zadatak dovoljna su dva čuvara. U Čičen-Ici dozvoljenoje turistima da se zavlače svuda po unutraš-njosti piramide kako bi se divili kamenom jaguaru. Mogle bi se -akojeto već tako - ispred zidova staviti neprobojne staklene ploče. lU i ovde treba otkloniti sva teška pitanja? "Čitava mukaje u tome što su glupi uvek tako sigurni, a pametni tako sumnjičavi", misli

Bertran Rasel (1872-1970).

VII.

PALENKE -OTKRIVEN ALI NE 1 RAZJAŠNJEN

Nauka zapravo postaje interesantna tek tamo gde ona prestaje.

Justus fon Libig (1803-1873.)

(rodine 1773. u gradiću Tumbali, u današnjoj najjužnijoj savez- noj državi Meksika Čiapas-u, obavestio je jedan španski iz-viđački odred svoga

duhovnog starešinu Antonia de Solisa da se nedaleko odatle nalaze nekakve čudne kamene kuće, casa depie-dra. Duhovnikje mislio da to obaveštenje nije važno i da bi se mo-glo raditi o primitivnim kolibama Indijanaca. Međutim, ova informacija postalaje interesantna kadaje nešto ka-snije tamo stigao Ramon Ordonez, sveštenik u Siudad Realu. On je naredio nekolicini svojih Ijudi da skupa sa domaćim Indijancima pregledaju ove kamenite kuće. Po povratkuje ova mala ekspedicija svešteniku oduševljeno opisivala kule, piramide i holove, koji su se nalazili samo dva leguasa (= 8,76 km) dalje, kod seoceta Santo Do-mingo de Palenke.

Ordonezje sastavio izveštaj kojije, zaobilaznim putem, tek posle dugog razmatranja u raznim institucijama, stigao do kraljevske komisije pri poslanstvu u Gvatemali. Antoniu del Riu tadaje naređeno da bolje ispita ove ruševine; do-delili su mu ijednog crtača, kojije morao nacrtati sve čudno što vi-di u prašumi. Od Santo Dominga do cilja bilo je svega šest kilometara, ali su gu-stiš prašume i kišni period učinili da put kroz zeleni pakao postane naporna pustolovina. Tek 3. maja 1787. stigaoje del Rio do cilja. Tojebio početak otkrivanja Palenkea, kojije za 200 godina, koliko je od onda prošlo, dao mnogo senzacionalnih reznltata, alijoš nije stvarno razjašnjen. Početkom maja 1787. stigaoje kapetan del Rio na ruševine obra-sle prašumom. Bile su mu potrebne dve nedelje da bar malo raskrči grmlje i napravi prosek u šumi. Tada se našao "usred široke čistine, zapanjeno zureći u ruševine palate, u mnoštvo prostorija i dvorišta, stojeći visoko na ogromnoj platformi kojaje nastala od zemlje i šuta" (1). Namrgođena lica gledala su u pridošlice s reljefa zidova, ispunjenih nerazumljivim znacima i misterioznim figurama. Kišaje svuda kvasila. Rojevi ki-voločnih komaraca pratili su del Rija i njegove Ijude. Kapetan se trudio da što pre okonča ovaj neprijatni vojni zadatak. Brzo i bezobzirno naredioje da se sruši nekoliko ploča i gruboje provalio u prizemljejedne kule. Arheolozima se i danasježi koža od ovog razbojničkog postupka del Rija. Izvađena su 32 predmeta i uz 25 crteža priloženi su izveštaju An-tonija del Rija Madridu. Dosije sa sandukom u kome su bili pro-nađeni predmeti, nestao je u nezasitom državnom arhivu. Gomile tornjeva u Novoj Španiji, kako su se tada zvala osvojena podrucja, na dvoru nikoga nisu interesovale. Daljeje sve režirao puki slučaj. Četrdeset pet godina kasnije, izveštaj del Rija dospeoje, na neob-jašnjiv način, u ruke londonskog knjižara i izdavača Henrija Ber-tuda, koji gaje štampao kao mal n knjižicu i pustio u prodaju 1822. Nije uspeo da pobudi baš nikakvn pažnju. Tada nije postojala ni-kakva naučna arheologija. Istraživanjem prošlosti bavili su se ek-scentrični Ijudi kao hobijem, ili avanturisti koji nisu bili zainteresovani za blago. Svetje imao drugih briga i niko nigde ni-je napisao ni reč o otkrićima u dalekom Meksiku. Kasnijeje londonska knjižica, ipak odigrala ulogu. Čak se i kod meksičke vlade privremeno pojavilo interesovanje za mnogobrojna podmčja s ruševinama. Francuz Žiliem Dupe, arti- naporna pustolovina. Tek 3. maja 1787. stigaoje del Rio do cilja. Tojebio početak otkrivanja Palenkea, kojije za 200 godina, koliko je od onda prošlo, dao mnogo senzacionalnih reznltata, alijoš nije stvarno razjašnjen. Početkom maja 1787. stigaoje kapetan del Rio na ruševine obra-sle prašumom. Bile su mu potrebne dve nedelje da bar malo raskrči grmlje i napravi prosek u šumi. Tada se našao "usred široke čistine, zapanjeno zureći u ruševine palate, u mnoštvo prostorija i dvorišta, stojeći visoko na ogromnoj platformi kojaje nastala od zemlje i šuta" (1). Namrgođena lica gledala su u pridošlice s reljefa zidova, ispunjenih nerazumljivim znacima i misterioznim figurama. Kišaje svuda kvasila. Rojevi ki-voločnih komaraca pratili su del Rija i njegove Ijude. Kapetan se trudio da što pre okonča ovaj neprijatni vojni zadatak. Brzo i bezobzirno naredioje da se sruši nekoliko ploča i gruboje provalio u prizemljejedne kule. Arheolozima se i danasježi koža od ovog razbojničkog postupka del Rija. Izvađena su 32 predmeta i uz 25 crteža priloženi su izveštaju An-tonija del Rija Madridu. Dosije sa sandukom u kome su bili pro-nađeni predmeti, nestao je u nezasitom državnom arhivu. Gomile tornjeva u Novoj Španiji, kako su se tada zvala osvojena podrucja, na dvoru nikoga nisu interesovale. Daljeje sve režirao puki slučaj. Četrdeset pet godina kasnije, izveštaj del Rija dospeoje, na neob-jašnjiv način, u ruke londonskog knjižara i izdavača Henrija Ber-tuda, koji gaje štampao kao mal n knjižicu i pustio u prodaju 1822. Nije uspeo da pobudi baš nikakvn pažnju. Tada nije postojala ni-

kakva naučna arheologija. Istraživanjem prošlosti bavili su se ek-scentrični Ijudi kao hobijem, ili avanturisti koji nisu bili zainteresovani za blago. Svetje imao drugih briga i niko nigde ni-je napisao ni reč o otkrićima u dalekom Meksiku. Kasnijeje londonska knjižica, ipak odigrala ulogu. Čak se i kod meksičke vlade privremeno pojavilo interesovanje za mnogobrojna podmčja s ruševinama. Francuz Žiliem Dupe, arti- Ijerijski oficir, ovlašćenje da pogleda "neke ruševine". Palenkeje bio zapisan u njegov plan; on ništa nije znao o istom zadatku koji je ranije dat Antoniju del Riju, alije, poput njega, poveo sa sobom slikara. Bio je to profesor Hoze Lučano Kastaneda. Ovaj solidno pripremljen posao trajaoje tri godine, od 1805. do 1808. Za iskopa-vanje su angažovani naseljenici s tog područja, uglavnom nepouz-dani Indijanci. Dupeje stigao u Palenke 1807. Upoznat na osnovu pasioniranog proučavanja literafrure sa visokim kulturama, potpunoj e podlegao utiscima velelepnih građevina, čak i u ovako razrušenom stanju. Njegov prijatelj Kastaneda ilustrovaoje na divan način ovo teme-Ijito istraživanje. Skraćeni izveštaj o saznanjima u Palenkeu mo-rao je pokrenuti meksičku vladu iz fotelja. Međutim, i ovde, u postojbini starih poseda, birokratijaje upropastila jednu šansu: Dupe-ov izveštaj stavljenje u fioku. Moždaje i dobro štoje sve tako teklo, jer nije isključeno da se Španci i Meksikanci ne bi nadmetali u divljim borbama i pokoljima oko nalazišta. No, Palenke nije za-boravljen. Turisti i istraživači, među njima i Aleksanderfon Hum-bolt, posetili su ovaj teren 1816. Tek četvrtvekakasnije došaojetaj trenutak. Sveje režirao slučaj!

Statist kojije odigrao glavnu ulogu

U istorijj otkrivanja glavnu ulogu odigi-aoje Žan-Fi-ederik groffon Valdek. U onovreme smatrali su ga sjajnom, omiljenom ličnošću, koju su u građanskim krugovima opisivali rečima "malo luckast". Nigde nije zapisano odakleje Valdek. Bilo gaje svuda po svetu, a kao mesto rodenja navodioje čas Prag, čas Pariz, čas Beč. Čak i da je bilo nekih mrlja na njegovom ugledu, za njegov talenat kao sli-kara i grafičara nije se moglo reći ništa nepovoljno. Ovaj grofsreoje 1821. londonskogizdavača Henrija Bertuda, koji je hteo da izda izveštaj kapetana Antonija del Rija. Bertud je za-molio Valdeka da napravi ilustracije. Umetnikje dao 16 bakropi-sa, ali oni - mi to znamo - nisu'mogli sprečiti propast edicije. Izveštaj del Rija potpunoje oduševio Valdeka. Onje želeo i morao u Meksiko!

Žan-Frederik grofforc Valdek predstavioje Palenke na više od 100 crteia.

U martu 1822. Valdekje odlučio da pođe na put. Porodicuje vratio u London. ZapoCeoje sa skupljanjem priloga za Palenke, koje nije dalo značajnijih rezultata, preuzeoje posao za neku meksiCku ru-darsku firmu, za kojuje trebalo da nacrta planove i skice nalazišta, radioje i kao učitelj i portretista, bioje spreman u svako doba da skicira meksičke starine. Izgledaoje stvarno "malo luckast". Vladaje došljaku dala zvanično odobrenje da istražuje u Palenkeu. "U ime meksičke vlade" molio je Indijance da mu pomognu pri iskopavanju ruševina, međutim, Indijanci su hteli odmah da vide novac, a udaljena vlada nije ih interesovala. Čitava Valdekova imo-vina, 3000 meksičkih dolara, topila se na vrelom suncu kao mali komadbutera. Potpuno propao, išaojeValdekipak dalje. Nepouz-dani saradnici često su ga ostavljali samog, a onje, izmučen trop-skom klimom, išao uvek stazama do hramova obraslih korovom, sedeoje dan za danom s teblom na kolenima, da bi u toj vlažnoj vrelini ovekovečio Palenke na preko 100 crteža. Dabi se sklonio od sparine, iznenadnih provala oblaka i dosadnih komaraca, uredioje vredni grofu prostorijama ruševina hrama malo boravište - bioje to prvi čovek kojije stanovao u "kamenoj kući",još od vremena ka-da su Maje napustile Palenke! 1 danas se ona zgrada u kojoj je sta-novao Valdek, s mnogo simpatija i podrugljivo, naziva "Grofov hram". GrofŽan-Frederik bioje fasciniran Palenkeom do dna duše. On je prvi otkrio u štukovanom reljefu glave slonova. To otkriće dovelo gaje na pomisao da su Palenke verovatno osno-vali neki narodi iz Afrike ili Azije. Valdekove slonovske glave sluđuju naučnike do dan-danas! Od pre 12 000 godina u Srednjoj Americi nema ni slonova ni mamuta. Alternativaje glasila: Palen-ke je gi'adio neki narod koji je poznavao slona, taj narod ga je viđao... ilije taj narod stariji od 12 000 godina.

Razmimoilaženja oko Valdekovih slonova - biću slobodan da do-dam - nisu prestala do današnjeg dana. Sti-učiyaci obdareni speci-jalnom sposobnošću gledanja, vide, u glavama slonova samo "maske bogova kiše". Svaki laik vidi isto što i Valdek - glave slo-aova. Nema sumnje, na starim srednjeameriskim reljefima nalaze se glave slonova. Ja sam fotografisaojednu glavu slona sa isukanom surlom (2) na zidu hrama među ruševinama Monte Alban, 250 km jugoistočno od Meksiko Sitija; onaje takojasna, da niko ne može reći kakoje to "maskabogovakiše". Ni halucinantnatvrdnja da su Valdekove glave slonova "Maske bogova kiše" ne rešava problem. Otkuda slonovske glave na Monte Albanu? Između Monte Albana u dolini Oaksaka i Palenkea u prašumi Čiapasa ima skoro 500 kilometara vazdušnom linijom, a zgrade na oba mesta treba da su građene otprilike u isto vreme - između 500 i 600 godina naše ere. Valdekje u toku dve godine, kolikoje proveo među ruševinama Palenkea, imao zvučni alarm, kojije sam montirao i koji bi se ak-tivirao kada bi se neko od domorodaca usudio da skine neku ploču reljefa sa zida da bije prodao. Pomnoje posmatrao sve posetioce, jer nije podnosio da neko drugi skicira "njegove" gi'ađevine. Osiromasen, ogoi-čen, alijoš uvek pun nade, otputovaoje Valdek u proleće 1834. u Kampeče,u čiji su zaliv Španci pristali 1517. go-dine; nadao se da će tamo moći skuplje prodati svoje crteže. Cim je stigao, saznaoje daje vlada čijeje odobrenje imao raspuštena. Novoj vladi nije verovao. Zbogtogaje dao da se njegovi crteži isko-piraju; originaleje poveriiojednom britanskom službeniku. Val-dekje imao dobro predosećanje. Uskoro se pojavio izaslanik gradonačelnika kojije pretražio nje-gov prtlJag i zaplenio crteže - kopije. Odjednom su meksičke no-vine počele da prigovaraju Valdeku što stanuje kao vandal u Palenkeu i što tajno odnosi blago. Ništa od toga nije bilo tačno. Ljut i razočaran, napustioje voljeni Meksiko, da bi u Evropi sku-pa sa svojom porodicom našao stan u Parazu. Godine 1838. Val-dek je objavio delo "Romantično arheološko putovanje u Jukatan", sa izborom od 21 crteža, čiji su mu originali preostali. Ova knjlga nije privukla nikakvu pažnju, kao ni ranije krgiga An-tonija del Rija. Da li to treba pripisati tajanstvenim vestima iz No-ve Španije ili ugledu plemenitog svetskog putnika... tek, u

Valdeku je uspelo dajasnije izvuče karakteristike umetnosti Maja nego što se to vidi na modernoj fotografiji.

pariskom društvu cesto ge u razgovoru čulo pitanje: "Madam jeste li čuli? U strašnim vlažnim šumama Nove Španije otkrivene su prave kamene ruševine!" lako su tadašnji

naučnici prečuli sve o Valdekovom izveštaju, nije se moglo izbeći da se nekolicina inficira tajnom Palenkea.

Isti Ijudi - iste želje

Jedan od inficiranih bio je i Džon Lojd Stefens. Rođenje 18. no-vembra 1803. u Šrovsberiju, Nju Džersi, SAD. Već sa 19 godinapo-ložio je sve ispite na pravima i dve godine kasnije nastanio se -posle nekoliko putovanj a - kao advokat u Vol stritu. Stefens j e ste-kao ugled pravnika kojije znao izneti svoje hladne argumente u sjajnom pledoajeu, snažno delujući na one pod zakletvom. Izgleda-loje da muje pred njim sjajna advokatskakarijera, no u meduvre-menu su mu obolele glasnice. Rado je poslušao savet lekara da otputuje u Evropu. Putovanje je za njega još u vreme studija predstavljalo pravu strast. Njegove stanice bile su Rusija, Grčka, Turska, Poljska, Egipat i Sveta zemlja. Učiojefrancuski i arapski, ogledao se u Egiptu kao turistički vodič i pisao svojim prijateljima u Ameriku pisma puna humora. Jedno od ujih objavioje, bez Ste-fensovog znanja, njegov prijatelj i advokat je preko noći postao uspešan slobodan putopisac. U Londonuje posetio izložbu "Pano-rama Jerusalima", na kojoj je bila izložena serija slika Frederika Katervuda. Potrudio se da stupi u kontakt sa slikarom čye su sli-ke ostavile na njega tako snažan utisak. Nekoliko dana posle toga sreli su se ujednoj kafanici. 1 Katervudje mnogo putovao, sa Me-diteranaje doneo kud mnogo fantastičnih crteža raznih starina. ZajedniSka želja za putovanjima podstakla je ovu dvojicu na međusobno prijateljstvo. Skovali su i plan. Kuda bi ih mogla od-vesti zajednička avantura? Katervudje pročitao izveštaj kapetana del Rija, kao i Valdekovu knjižicu. Stefens je imao o Jukatanu informacije iz literature i poznavao je službeni protokol o jednom istraživanju političkog pustolova i arheologa iz hobija, Huana Galinda (koji se 1802. ro-dio u Irskoj pod imenom Džon). Taj trideset četvorogodišnjak daoje u protokolu opise hramova i ruševina po Srednjoj Americi. Dva čoveka, puna želje za putovanjima i radoznalosti za iščezle svetove, privuklaje ideja da bi možda bilo dobro proveriti ima li stvarno svedofianstava o nekadašnjoj visokoj kulturi. Kakvabi to kultura mogla biti? Preci Indijanaca nisu mogli, valjda da grade palate. Koje onda izgradio kule, hramove i piramide, o kojima go-vore kapetan del Rio, grofValdek, Dupe i Galindo? Novi prijatelji odlučili su da razmotre ove stvari. Džon L. Stefens vratio se u Nju Jork i opet radio kao pravnik; obezbedio je sebi mesto diplomatskog opunomoćenika SAD u centrali latinoameričkih zemalja u Gvatemali. Sreća i veze učinile su dobro. Stefensje došao na rang diplomate, dobioje odgovara-jući pasoš, koji je u stranoj zemlji mogao otvoriti mnoga vrata, i spakovao gomilu preporuka. Ali, najvažmje od svega, imao je mo- gućnost da znatan deo troškova za ekspediciju uzme iz državnog budžeta. Frederik Katervud u međuvremenuje stigao u Nju Jork. Stefens muje dao zadatak crtača u ekspediciji, a njegovu porodicu obezbedioje stalnim primanjiina. Prijatelji pođoše na put 3. oktobra 1839. Cilj putovanja: sporne ruševine nepoznate kulture u Srednjoj Americi.

Početak naučnog istraživanja Maja

Na dva duga avanturistička putovanja posetili su pasionirani istraživači-amateri 44 mesta sa ruševinama. Hteli su da realizuju svoju nameru: dva objavljena dela, 1841. i 1843., dospela su u svet naučnika i do široke publike. Prva knjiga (3) doživela je za samo godinu dana 12 ponovljenih izdanja i prevedenaje na sve svetske jezike. Stefensje napisao prvi bestseler arheologije, u kome oba-veštenja o Palenkeu zauzimaju 60 stranica. Turista koji se danas taksijem ili autobusom s erkondišnom udob-no vozi do divno rekonstruisanih ruševina, ne sluti ništa o muka-ma koje su pretrpeli Stefens i Katervud pre skoro 150 godina. Upravoje počeo kišni period, kada su prijatelji - praćeni nekolici-nom stanovnika iz obližnjeg sela Santo Domingo de Palenke - sti-gli do mesta rnševina. Prašumaje isparavala, vodaje kapala. U prvom trenutku nisu mogli shvatiti gde se nalaze "kamene kuće", jer su bile skrivene u gustoj džungli i močvari. Kao i ekscentričnom Valdeku, nije im preostalo ništa drugo nego da u prvoj pronadenoj ruševini naprave prebivalište. Komarci su im od prve noći provedene pod krovom napravili pravi pakao, pokvasilo se sve što su imali; od vlage izazvane stalnom

Frederik Katervud nacrtao je "idilu" od stana u ruševinama.

kišom pocele su cipele, odeća i kožne torbe da mirišu na plesan, metalni instrumenti i sečiva, lopate i nozevi počeli su da rđaju. Još nvek sa osećanjem za humor, zapisaoje Stefens: "Već se vidimo na sigurnom pufru ka reumatizmu." Sekira, kojimabi oslobađali prolaz do ruševina, nijebilo;jedini alat bilaje mačeta, nož za grančice sa sečivom i savijenim vrhom, koji su Indijanci uvek imali uz sebe - kada su bili tu. Stefens im je plaćao čak 18 centi na dan, ali oni su bili lenji, dolazili bi kasno a odlazili rano: "Često bi došli samo dvojica ili trojica, a isti Indijanac dolazio bi retkojoš koji put, tako da su se za vreme našeg boravka izmenjali svi Indijanci iz sela." Uz komarce, "ove ubice svakog odmora", skupljale su se, za vreme dnevnog rada, zmye otrovnice, krpelji i drugi nametljivci. Noći su bile isto tako strašne. Sveće se nisu smele paliti, jer svetlo je pri-vlačilo mucitelje;jedmoje miris cigara odbijao insekte. Kada su se uspinjali kroz grmlje, mahovinu i lijane ka platforma-ma i piramidama, nailazili su na raspadnuto kamenje kojeje razo-rila priroda ili na zidove koje je razbio kapetan del Rio. Stefens je otkrio tačke sa kojih su oni koji "prave posao" odneli delove reljefa. Oduševile su ih figure bogova, koje su svetlucale ostacima crvene, plave, žute, crne i bele boje. Lica demona, figure ukrašene peijem ikožom predstavljale su pravu radost za istraživače. Nemoćno su stajali pred zidovima sa kojih su gledala smrknuta lica, zbunjeno pred zbrkom nerazumljivih znakova. Ponosne statue gledale su dole i izazivale respekt: "Bili smo kao oduzeti zbog iznenađenja pred njihovom hladnokrvnošću i velikom sličnošću sa egipatskim statuama." Uprkos sećanju na Egipat koje se javilo kod Stefensa, onje bio svestan svojevrsnosti kulture onog naroda kojije gradio Palenke. "Ono što smo videli, bilo je veličanstveno, zagonetno i veoma znača.ino." Stefens je spoznao Palenke kao grandioznu zaostavštinu jednog naroda, kojije ovde izrastao i koji se - bez spoljnih uticaja i učitelja - ovde razvio do visokog stepena kulture. Ništa ga nije, kaže on, "u romanu svetske istorije više opčinilo od ovoga spektakularnog, velikog i dragog grada". Stefensje duhovi-tim reporterskim stilom izneo dokaze svoje objektivnosti i sjajnog zapažanja.

"Bili smo nemi od iznenadenja... "Katervudov crtez otkrića u Palenkeu

Katei-vudove ilustracije pratio je tekst s preciznim prikazom ob-jekta. Katervud je bio "prvi ilustrator koji je prikazao umetnost Maja na svoj način (4); i današnjim istraživačima njegovi crteži predstavljaju nezamenjive dokumente, jer ni jedan fotograf ne može izvući detalje takofinim linijama. Zato Stefensu i Katervudu pripada žasluga "štoje započelo doba naučnog istraživanja Maja" (5). Kada su pravili prve korake u objašnjavanju ovoga doba, nisu mo-gli iii sanj ati o stvarnom "čudu". Još nisu bili dešifrovani hy eroglifi, nije bio poznat čudovišni kalendar.

Palenke danas

Restaurirani ceremonijalni centar nalazi se na brežuljcima i veštačkim platformama, koje rečica Otuhim deli na zapadni i istočni deo. Ova rečica predstavlja za posetioca prvo iznenađenje. Otulum teče ujedan podzemni zasvođeni otvor u kome mogu ko-motno hodati četiri čovekajedan uz drugoga; rafinirani kanaliza-cioni sistem nekadaje svodio i kišnicu sa krovova hrama ovamo dole; samo nekoliko metara zapadno od Hrama natpisa skupljala se voda v. j ednom vodovodu i ispod zemlj e se uvodila u "palatu". Pa-lata El Palacio predstavlja tako izrazit kompleks zgrada na sloje-vitoj trapezastoj platformi, toliko zamršen da turisti povremeno gube orijentaciju. Veliko zdanje podeljeno je na mnogo malih i većih

predvorja, koja se nalaze na raznim nivoima; danas se ona nazivaju Glavno dvorište, Zapadno dvorište, Istočno dvorište i Dvorište kule; donji deo na južnoj strani ima elegantan naziv -Subteraneum.

Slika na dve sledeće stranice: Palata - zbrkan kompleks zgrađa

Izduženom zapadnom fasadom donimira petkvadratnih stubova debljine dva metra, koji su puni štukovanih figura. Jedan od reljefa predstavljalndijanca u sandalama, koje su traka-ma privezane oko gležnjeva. Ispod sandala vide se pravi točkići. Onaj ko ima hrabrosti, može prepoznati koturaljke. Na zidovima se nalaze otvori u obliku slova T, koji - navodno - predstavljaju simbol boga Sunca. U Istočnom dvorištu pronađena je kamena ploča dimenzija 2,40x2,60 m ispisana sa 262 svojevrsnih glifa; ra-di se o datumskim glifama, glavama bogova, mitološkim scenama te o Ijudima i životinjama. Gigantska palata podelj ena j e na tri stepenaste glavne ravni, koj e se nalaze jedna iznad druge. Donja ravan, spojena sa zemljom, ima dimenzije 100x80 m (7). Neprekidno, isto kao koroarci, lebdela su pitanja o smislu i svrsi palate u lepljivo-vlažnom Palenkeu. "Pitaj pametno pa će ti se pa-metno odgovoriti", pisaojeEuripid (oko 480-406. pre n. e.), grčki Onaj ko ima hrabrosti, može videti koturaljke

U prizemlju, pričao je Beli Medved, učenici su izučavali istoriju svog naroda; na prvom spratu držala se nastava iz prirodnih nau-ka i hemije, a na drugom predavala se astronomija i matematika. Ovakav raspored upravo odgovara ovoj palati. Iz lavirinta prostorija i dvorišta diže se, na površini od 7x7,5 m, kula visirie 15 metara, koja stoji na masivnom postolju; ona ima tri sprata od po 2,5 m visine. Široki prozori gledaju na sve četiri strane sveta; jedna glifa Venere koja je ovde otkrivena i identifi-kovana, ukazuje na astronomske namene ovog objekta. Konstrukcija kule nije uopšte tipična za Maje, ova kula čak pred-stavlja unikatu čitavoj njihovoj arhitekturi. Ona se danas naziva "opservatorija", pošto je klasifikovana kao kula osmatračnica ili stražarnica. Za osmatračnice bi, međutim, bolje poslužile pirami-de na brežuljcima, jer one nadvisuju vrh kule. Maje nisu pozna-vale nikakve stražarnice; one nisu

čuvale svoje gradoveJer su bili otvoreni u svim smerovima. Značajnoje da u unutrašnjosti kule nema nikakvog pristupa na prvi sprat, a na drugi i treći sprat vode veoma uske stepenice. Preko podzemnog svoda, nad kojimje izgrađena ova palata, vode hodnici kakomorama. Najduži hodnik (20 m) zavrsava se u pret-prostoru na stepenicama koje, kroz otvor u podu, idu sve do cen-tra palate. Specijalist za kulturu Maja John E. S. Tompson (8) misli "da su ovi hodnici korišćeni za male religiozne trikove", ali da su se "mogli 'koristiti i za ceremonij e, koj e su bile u vezi s podzem-nim svetom"; svoje drugo objašnjenje Tompson smatra razumni-jim, jer su hodnici ukrašeni reljefima, a tajni hodnici nisu bili ukrašeni. Mnogojednostavnije to rešava arheolog Pier Ivanof (6): "Treba pomenuti i postojanje suterena ili, čak, mnogo podrum-skih prostorija, koje međutim, ne predstavljaju ništa posebno." Ako podzeinni hodnici ne predstavljaju ništa posebno, zašto su onda s toliko truda i muke gradeni i čak ukrašeni reljefom? Ova usputnaprimedba neka bude dopunje na još itvrdnjom dasu ma-le prostorije bile "saune" (5). Sauna u klimi koja i pri najmanjoj aktivnosti isteruje znoj iz svake pore! 0, stari gospodine Euripide, kako ste se prevarili! Svakako mi se Cini razumnijim da se male komore interpretiraju kao male laboratorije; one postoje na svim prirodnjačkim univer-zrtetima i smeštene su većinom tako da iyihovi eventualno neu-speli eksperimenti ne mogu naneti nikakve štete. Podzemna lokacija bila bi za to upravo idealna. Moje objašnjenje, da podzem-ne komore možda mogu biti laboratorije, samo je razmišljanje -'sauna" stvarno ne može biti. Možda su, dodajem skromno, komo-re mogle poslužiti kao spremišta dragocenih predmeta, veoma opasne energije... ili kao ostave za pokvarljivu robu. Sauna? Neko se i toga setio. Otkrivenje cevovod kanalizacije. Pretpostavlja se daje onda, kada se palata koristila, postojao i sistem ventilacije: "provetravanje" podzemnih prostorija ne da vam da dišete. Ako se prihvati projek-tovana ventilacija, dobio bi se odgovor i na nejasno pitanje osvetlja-vanja tamnih hodnika u podzemlju palate - samo uz prisustvo dovoljnekoličinekiseonika mogle su goreti dimne smolastebaklje koje su Maje upotrebljavale! Kvadratura kruga: čađave baklje začađile bi i reljefe, međutim, o tome nigde ni traga. Mislim da bi gospoda s arheološkog fakulteta mogla malo razmisliti o sistemu osvctljenja kod Maja. Negde je nešto veoma važno ostalo neotkri-veno. Da li bi možda mogao pomoći Skotland Jard?

Nazivi nemaju nikakvog značenja

Naučna literatura koristi nazive hramova i piramida onako kako ihje otkrila, stakvom sigurnošću kao da ihje preuzela od tadašnjih graditelja. Prvobitna imena svih građevina nisu poznata - cak ni iine Palenke ne potiče iz doba osnivanja grada. Španska reč "palen-que" znači "ograda" ili "mesto turnira", a često se prevodi i sa "mesto palisada". Stručnjaci s pravom misle da je Palenke dobio ime po obližnjem selu. Kada su prvi španski doseljenici osnovali svoje sc-lo, ono se nije zvalo Palenke, nego Santo Domingo, tj. Sveta nedel-ja. Tek 20 godina kasnije sveštenici su ovo mesto krstili kao Santo Domingo de Palenke. U 16. veku ovo prašumsko seoce sigurno ni-je bilo "mesto za turnir", a nije bilo ništa izuzetno da bi se moralo ograditi. "Mesto palisada", takođe, nije bilo, jer palisadi su bili masivni stubovi nekog utvrđenja, a tadašnje seoce Palenke nije bilo nikakvo utvrđenje.

Postoji li rešenje ove dileme? Mislim da postoji! Opet mi je krunski svedok Beli Medved. On priča da se mesto u doba njegovih predaka nazivalo Palatkapi i da su tamo, među In-dijancima,još živeli Kačini, gosti iz svemira. Zar se ne može pretpostaviti kako su Indijanci rekli španskim doseljenicima da se mesto zove Palatkapi. Takoje nastao Palenke, a od Santo Domingo novi naziv Santo Domingo de Palenke. Još i danas je mesto ruševina Palenke udaljeno samo deset kilo-metara od gradića Santo Domingo de Palenke i do njega se stiže železnicom Koacakoalkos-Kampeč. Od velikog grada Viljaermo-za, glavnog grada savezne države Tobasko, našje cilj udaljen 108 km, a do njega se stiže autobusima ili dvomotornim letelicama, specijalno uvedenim za ovu liniju. Posle objašnjenja Belog Medveda nazivi "hram krsta", "Hram li-snatog krsta" ili "Sunčani hram" ne smatraju se nikakvim nazivi-ma sa određenim značenjem, nego samo nazivima koje su, bez posebne namere, davali graditelji.

Hramovi, hramovi brojevi, brojevi

Na najvišem od četiri platoa jedne zaravnate piramide stoji Sunčani hram kvadratne osnove, stranica dugačkih 23 m. Gornji zidovi debeli su Im; sa završnim izlomljenim zidom čitava građevina visoka je 19 m; prednja stranaje ispod krova ukrašena divnim reljefom kao i bočne stranice. Tri ulaza vode u unu-irašnjost svetilišta, •u sanctuarium. S obe strane, na srednjem ula-zu, po zidovima se nalaze reljefi s bogato ukrašenim likovima u prirodnoj veličini. U jednoj maloj prostoriji nalazi se "sunčana ta-bla", po kojoj je hram i dobio ime. Sunčanatablaje dobro očuvan reljefveličine 3x1,10 m; on predsta-vlja štit na kojem su ukrštena dva koplja, ukrašena perjem. To znaci da lik predstavlja jauara. Veoma sam setrudio davidim sun-ce ili jaguara, ali to mi nije uspelo. Čovek treba da poseduje oko specijaliste da bi mogao ugledati ono što su oni konstatovali i opisali u komentarima. Desno i levo od kompozicije stoje sveštenici "na glavama robova" (9). Da li su tu simbolizovani bogovi koji su se kretali po leđima čovečanstva? Ov-de ništa nije konaSno definisano. Senje hijeroglifa dopunjavaju scenario. U svetu poznat istraživač Maja, Herbert J. Spinden (10) dešifrovao je sa natpisa, pored novijih datuma kao 613. pre n. e. i 176. n. e., i datum koji seže daleko u prošlost - 14. oktobar 3373. pre n. e. U raspravama naučnika pretpostavlja se daje najstariji datum 11. avgust 3114. pre n. e; toje početni datum kalendara Maja. Hramovi Palenkea ispisani su sa toliko datuma da ih specijalisti ne mogulako sagledati. Neosporanjedatum rođenjavladaraMajapo imenu Pakal, koji se rodio 603. n. e., a umro 683. Isto tako, dešifro-vanje i podatak o propasti Palenkea: poslednja datumska glifaje 780. godina naše ere. Profesor Špinden je dešifrovao daturoske glife: • u Hramu krsta: u Hramu Sunca:

• u Hramu lisnatog krsta: 7. februar 3379. pre naše ere

8. april 3371.pre naše ere 21. decembar 2619. pre naše ere 25. decembar 2619 pre naše ere 8. januar 2618. pre naše ere 20.

april 2584. pre naše ere

Ako se, prema najnovijim naučnim misljenjima, od ovih brojeva oduzme 260 godina, još uvek ostaju datumi koji sežu u daleku prošlost, za koj e se ne zna zašto su ih Maj e ovekovečile na građevi-nama. U doba datuma koji su pročitani u Palenkeu nijejoš bilo ni-jednog Maje! U ovoj bezizlaznoj situaciji usudio bih se došapnuti kakoje mudri Hopi-Indijanac Beli Medved rekao da su se njegovi preci doselili iz Južne Amerike i da su išli dalje prema Srednjoj Americi. Da li su možda ovi Indijanci zabeležili najvažnije datume svog doselja-vanja? Da li možda kobni početni datum kalendara - 11. avgust 3114. pre naše ere - predstavlja onaj dan kada su Kačini sišli s ne-ba? Označava li možda datum 21. decembar 2619. pre naše ere onaj dan kada su preci Maja pristali na obalu Južne Amerike, poštoje potonuo njihov zavičajnikontinent Kaskara? Označava li 20. april 2584. pre naše ere početak velike seobe sjuga na sever? Mi to ne znamo. Može se s velikom verovatnoćom isključiti mo-gućnost da se kod brojeva u natpisima radi o fiksiranim datumi-ma, koji se ne bi odnosili na realne događaje: odveć su precizni i ima ih previše. Da postoji samojedan datum, koji bi pronalazaCi kalendara uzeli kao fiksiran početak, ja bih takođe, iako i onda ne-rado, mislio daje to moguće. Ipak, ovaj venac datuma koji obuh-vata hiljade godina čini neprihvatljivom pretpostavku 6 fiksiranim datumima, koje stručnjaci pripisuju sveštenicima Ma-ja. U Palenkeu su, razume se, otkriveni i dešifrovani i astronom-skiMesečevi ciklusi. Tipični su oni sa 7280 i 144 000 dana (11), ali su pronađeni i ciklusi od 18 700 ili 370 000 godine (12). . Računanjem se iz natpisa dobija čak 455 393 401 dan, a toje, bez prestupnih godina, verovali ili ne - 1 247 653 godine. Tako veliki ciklusi sigurno više nemaju veze s istorijom čovečan-Periodi od hiljada i hiljada vekova i miliona godina pripadaju njima.

Senzacionalno otkriće pod gradevinom hrama

Mnogi umetnički ukrašeni zgradama najtajanstvenijije Tanplo las Inscriptiones, Hram natpisa; on se nalazi najugoza-::: nom uglu palate, ispred brežuljka za koji arheolozi misle daje prirodnog tektonskog porekla. Ja u to sumnjam. Brežuljak se, nai-me, deli na četiri jasno odvojene terase. Na vrhu su sagrađeni hram i tri mala objekta u istpj osi, čija produžena linija ide paralel-

Hram natpisa

no sa najnižom stepemcom hrama i izbija tačno na zapadnu ivicu dugT.iijaste građevine, Ovaj g'usto obrasli brežuljak oneniogućava pogled sjuga. Međutirn, piramideMaja su uvek sfcajaJe na. mesti-n;a sa vidikom otvorenim ka sve četiri strane sveta.

Zato mogu zamisliti da se u ovom, navodno prirodnombrežuljku kriju arheološka izn.enađenja. E ram natpisa ]eži na piramidi visine 16 m, koja se sastoji od devet postolja naslaganih jedno na drugo. Do svetilišta vodi stepenište sa 60 stepenika; pet otvorenih ulaza omeđeni su stubovima na kojima se nalazejedinstveni reljefi. U u'nutrašnjosti vise divne ploče s reljefima i 617 hijeroglifa, koji o'heležavaju hrarn: Hram natpisa. S ovog mesta, 1949. godine prokrčen je put do sada najvećoj arheološkoj senzaciji Srednje A'-nerike.

Tajanstvena pećina ispod piramide!

Dr Alberto Rus, meksički arheolog, rođen u Parizu, postavljenje od strane Nacionalnog instituta za antropologiju i istoriju za di-rektora iskopa u Palenkeu. Iskopavanja je uvek organizovao u mesecima bez kiše, od aprila do jula. Rus se posebno interesovao za Hram natpisa; sjedne stran.e, zbog izuzetne visine iznad krova piramide, s druge strane, zato što nje-govi prethodnici nisu dovoljno temeljito ispitali svetilište. Onje bio danonoćno na licu mesta. Jednog dana posmatraoje radove u

Ove strme skoro vertikalne stepcnice oslobodioje Albcrto Rus tokom f.rogodisnji; mukotrpnog rada

unutrašnjosti hrama. Primetioje na zemlji malo izdignutu fugu; naredioje da se taj deo očisti. Fugaje ocrtavala pravougaonik. Za-tim su otkrili dajaka ploča ima dvanaest otvora, kao daje bila per-forirana po rubbvima. Ispitao je zemljište ispod ploče i primetio da ploča nije vezana sa zemljom, daje ispod nje praznina. Dr Rusje postavio dizalicu izmedu fuge i otvora. S velikim napo-rom Ijudi su, santimetar po santimetar, podizali tešku ploču. Tada im nisu smetali ni vlažni vazduh ni ujedi komaraca. Uz-buđeni i radoznali zui-ili su u mrak koji se pojavio ispod ploče. Po-stepeno su raspoznavali kamenje i šut, a onda i stepenice. Nastavili su sa skidanjem gornjeg sloja šuta. U unutrašnjost pira-mide spuštalo se stepenište čiji su stepenici bili perfektno iz-glačani. Napipali su zidove; oni su bili glatki, kao polirani. Zemlja i kamenje ometali su spuštanje. Stepeništeje bilo namerno zasu-to šljunkom. Posaoje postao prava muka. Što su radnici dublje kopali, toje šut bio kompaktniji, komadi kamenja sve teži. Imali su petrolejsku lampu, alije kiseonika bilo malo; vazduhje štipao za oči. Ljudi su u uskom prokopu vadili kamen po kamen i iznosili ih napolje. Svaka kanta šljunka podignuta je i izneta. Na kraju te sezone iskopavanja bile su oslobođene 23 stepenice. Alberto Rus bioje uveren da će se radovi završiti iduće godine i da će moći rešiti skrivenu tajnu piramide. Onje mislio da bi stepeni-ce mogle voditi u unutrašnjost piramide ili da su tajna veza sa su-sednim hramom. U narednoj sezoni iskopane su i sledeće stepenice: bilo ihjejoš 21. Stepenice su strmim nagibom vodile na zapad, što je pojaćalo sumnju da bi to mogao biti tajni prolaz u drugi hram. Godine 1950., kadaje oslobođena 45. stepenica, došlo je veliko iznenađenje: prolazje išao ravno i u obliku slova U. Onda su opet počele stepenice, koje su sada išle ka istoku, prila-zeći središtu piramide. Radove je osvetljavalo električno svetlo. Vazduh je bio sve za-gušljivijiJedva se disalo. Još uvekje ulaz ispod teške ploče - 15 metara iznad radnog mesta - biojedina veza sa spoljnim svetom. Godine 1951. Ijudi su rovali dalje u dubinu. Ujednom zidu pojavio se pravougaoni otvor. Kada su sklonili šut, mogli su konačno odah-nuti. Ovaj otvorbiojeveza saventilacionim šahtom, kojije išao na zapadnu stranu piramide, prolazeći kroz zid debljine osam meta-ra. Sada, uz svež vazduh, očistili sujoš 13 stepenica. Ispred 66. ste-penice nalazio se uzak ravan prolaz. Šezona je opet završena. Ovoga puta dr Rus bioje ubeđen da će ga sledeća runda dovesti do cilja, jer se već radilo na samo tri metra iznad temelja; došlo se sko-ro do osnove piramide. Godina 1952. Opetjejedan zid od kamena i maltera ometao rado-ve. Kada su njega probili, našli su se pred drugim zidom u kojije bila uzidana gliinena posuda; u njoj su bile dve minđuše i sedam komada nakita od žada, tri male oslikane glinene pločice ijedan di-van biser prečnika 13 mm. Da li su ova dva zida zatvarala ulaz ka komori s blagom?

1952. godine naSao se Rus sa svojom grupom kopacapred ovim Čudnim trouglastim vratima

Sizifov posaojoš nije bio završen. Naišloje nekoliko stepenica ko-je su očišćene od šuta, a onda se ponovo dospelo pred zid; prepre-ka debljine cetiri metra nije se mogla otkloniti za manje od nedelju dana rada. Zidje pokrivao sarkofag u kome su pronadene kosti petorice muškaraca ijedne žene. 15. juna 1952. našao se dr Rus sa svojom družinom ispredjedne kamene ploče, neke vrste trouglastih vrata dimenzija 1,60x2,45 metara. Ona su odgurnuta za širinu dlana i ubačenaje električna sijalica. Rus je prislomo lice na vlažnu ploču i opisivao svojim Iju-dima ono neverovatno štoje video: "Najpre sam primetio veliki prazan prostor, neku vrstu ledene spilje, čiji su zidovi i tavanica izgledali kao savršene površine, ' kao kapela sa čije tavanice vise čitave zavese stalaktita, kao da su to debele sveće koje kaplju." (13) Sa zidova, na kojima su visili veliki reljefi s figurama, svetlucaloje nešto poput snežnih kristala; pod kripte bio je pokriven jakom pločom punom fascinantnih glifa. Kada su kamena vrata dovoljno otvorena da se može provući čovek, stalaktiti su u nestrpljenju i radoznalosti ovog uzbudljivog trenutka otkinuti sa tavanice. Daje ostaojedanjedini debeli stalaktit, moglobi se izračunatiko-likoje star ovaj podzemni prostor i od kada niko nije ovamo ušao! Stalaktiti, tvorevine kapljicakoje padaju s tavanice (ili stalagmiti, koji rastu slažući se u slojevima odozdo prema gore), rastu svake godine p0 nekoliko milimetara ili santimetara; oni od kreča rastu brže nego oni od granita. Podzemna kripta kojuje otkrio dr Rus bilaje dugačka devet metara, široka četiri i visoka sedam metara. Hiljadama godina padale su kiše na Palenke, vlaga prašume pro-diralaje kroz zidove. Od Ijudi koji bi to trebalo da znaju, nisam mogao saznati kojim tempom rastu stalaktiti u opisanoj situaciji. U toku vekova kadaje hram korišćen, sigurnoje da kiša nije pro-diralakroz zidove piramidaJer su Maje dobro održavale građevi-ne koje su služile za ceremonije. Nezgode su

počele tek kada

Pod kripte

tine na zidovima piramida i seme rastinja iz džungle moglo se ugnezditi medu raspuklim zidovima, mogloje poterati korenje i svojom snagom oštetiti ponosnu građevinu. U Palenkeu kiša pada veoma obilno. Poluostrvo Jukatan spada u zone Meksika sa naj-više padavina, ali ima i relativno suvih, žarkih meseci. U piramidu je svakako ugrađeno dosta krečnogkamena. Ne ide mi u glavu da geolozi, meteorolozi i fizičari ne bi mogli zajedno izračunati za ko-liko milimetara ili santimetara godišnje mogu narasti stalaktiti u uslovima koji su ovde vladali. Možda bi se tako mogao naći put za datiranje starosti Hrama natpisa, a možda čak i orijentacija za ne-shvatljive kalendarske datume. Kripta - okrenuta u smeru sever-jug - nalazi se đva metra ispod platforme na kojoj stoji Hrana natpisa, pa prema tome i dva metra su Maje napustile grad hramova; od ondaviše nisu zatvarane puko- ispod osnovne piramide. Na reljefu, po zidovima, prolazi povorka iskićenih sveštenika. Na podu se nalazi ogromna ploča - dužine 3,80 metara, širine 2,20 m i debljine 25 cm - načinjena od mono-lita teškog otprilke devet tpna. Kadaje ploča podignuta, otkrivenje sarkofag težine oko 20 tona, ukome subilekosti nekogčoveka. Pored skeleta otkrivenje nakit od žada, naušnice s ugraviranim hijeroglifima, ogrlica od bisera; iz sarkofagaje u hodnik vodila cevčica od gline. Zbog čega? Kažu dabi duh pokojnika mogao izaći. Zarto isto tako ne bi moglabiti cev kroz koju su se mogle duvati otrovne pare? U stručnoj literaturi može se u najnovije vreme pročitati da se ra-di o Pakalu, jednom od vladara Palenkea. Ova pretpostavka nije ni izdaleka tako sigurna kao što izgleda.

Postoje datumi koji se odnose tačno na vladare što su vladali od 603. do 683. godine naše ere. Pakal je kao dvanaestogodišnjak došao na presto i vladao skoro 70 godina. U tim godinama bio bi Metuzalem međuMajama,jersuoni, sa prosečnom dužinom živo-ta od 35 godina, bili vrlo kratkovečni. Dr Rusje utvrdio da se datumi na nadgrobnoj plofii "ne mogu tačno utvrditi, jer se ponavljaju svake 52 godine". Pošlo se u potragu za glifama koje su bile u vezi sa onima iz grob-nice, i pronađene su u palati. Od tada se u stručnoj literaturi nai-lazi na tvrdnje da su na nadgrobnoj ploči dešifrovane godine 603. i 633. naše ere. To nije tačno. U stvari, datumske glife na nadgrob-noj ploči znače - kao što kaže dr Rus - samo cikluse, a oni se pro-računavaju uz pomoć drugih datumskih glifa, izvan Hrama natpisa. Račun nije tačan iz drugograzloga. Ne može se vreme vla-danja Pakala utvrditi na period od 603. do 683. naše ere i istovre-meno tvrditi da je poslednji (najmladi) dafrum, koji je stajao na nadgrobnoj ploči, bio 633. godina naše ere! Onda bi nadgrobna ploča morala biti izrađena čak 50 godina pre smi-ti Pakala i na ploči bi bio unet pogrešan datum smrti. Moja gospodo! Osim datumskih glifa, na nadgrobnoj ploči postoji veoma markan-tan figurativni prikaz. Ako se radi o nadgrobnoj ploči u znak sećan-ja na vladara Pakala, morao bi i Pakal biti prikazan u tom kamenu. Di? Ne, kažu naučnici, to nije Pakal, toje bogkukuruza Jum Koks (5)! Šta zapravo predstavlja nadgrobna ploča u Palenkeu?

Do videnja u Palenkeu

Šta se sve nije promenilo u Palenkeu od 1965. kad sam tamo bio poslednji put! U Viljaermosa novi aerodrom, put Viljaermosa Kampeče besprekorno asfaltiran. Tamo gdeje pre skoro 20 godina bila tropska vlažna šuma, sada se protežu farme s pašnjacima i po-Ijima. A Pakalu, poslednjem indijanskom vladaru Palenkea, po- Postoje datumi koji se odnose tačno na vladare što su vladali od 603. do 683. godine naše ere. Pakal je kao dvanaestogodišnjak došao na presto i vladao skoro 70 godina. U tim godinama bio bi Metuzalem medu MajamaJer su oni, sa prosečnom dužinom živo-ta od 35 godina, bili vrlo kratkovečni.

Dr Rusje utvrdio da se datumi na nadgrobnoj ploči "ne mogu tačno utvrditi, jer se ponavljaju svake 52 godine". Pošlo se u potragu za glifama koje su bile u vezi sa onima iz grob-nice, i pronađene su u palati. Od tada se u stručnoj literaturi nai-lazi na tvrdnje da su na nadgrobnoj ploči dešifrovane godine 603. i 633. naše ere. To nije tačno. U stvari, datumske glife na nadgrob-noj ploči znače - kao što kaže dr Rus - samo cikluse, a oni se pro-računavaju uz pomoć drugih datumskih glifa, izvan Hrama natpisa. RaCun nij e tačan iz drugog razloga. Ne može se vreme vla-danja Pakala utvrditi na period od 603. do 683. naše ere i istovre-meno frvrditi da je poslednji (najmlađi) datum, koji je stajao na nadgrobnoj ploči, bio 633. godina naše ere! Onda bi nadgrobna ploča morala biti izrađena čak 50 godina pre smi-ti Pakala i na ploči bi bio uuet pogrešan datum smrti. Moja gospodo! Osim datumskih glifa, na nadgrobnoj ploči postoji veoma markan-tan figurativni prikaz. Ako se radi o nadgrobnoj ploči u znak sećan-ja na vladara Pakala, morao bi i Pakal biti prikazan u tom kamenu. Di? Ne, kažu naučnici, to nije Pakal, toje bogkukuruza Jum Koks (5)! Šta zapravo predstavlja nadgrobna ploča u Palenkeu?

Do videnja u Palenkeu

Šta se sve nije promenilo u Palenkeu od 1965. kad sam tamo bio poslednji put! U Viljaermosa novi aerodrom, put Viljaermosa Kampeče besprekorno asfaltiran. Tamo gdeje pre skoro 20 godina bila tropska vlažna šuma, sada se protežu farme s pašnjacima i po-Ijima. A Pakalu, poslednjem indijanskom vladaru Palenkea, po-

Današnji Indijanci podigli su Pakalu, poslednjem vladaru Palenkea, ovaj spomenik.

stavljenje spomenik na ulazu u njegovu rezidendju; kameno lice gleda tako pažljivo u nebo, kao dabi prvo htelo da najavi povratak bogova. Santo Domingo de Palenke ostao je prijav gradić, koji se, međutim, trudi da nekim atrakcijama - diskoteke! - izvuče devize iz kolona turista. Čak i kada hoteli (Las Ruinas) nude bazene sa "stajaćom" ili tekućom vodom, ostaje glavni problem - i nekada i sada- problem čistekuhinje. Onaj ko neće sam da oljušti voće, ko neće dajede samo kuvano povrće i ko neće da se odrekne telećeg, junećeg i svinjskog mesa, osetiće osvetu Moktezume. Glad treba umiriti pilićima sa roštilja ili prženom ribom.

Paolo Suter, Švajcarac, "zemljak" koji već četvrtveka živi u Palen-keu, govori šestjezika. Njega smatraju "najinternacionalnijim" vo-dičem. S njim smo diskutovali na najvišem platou Hrama natpisa, gledajući na prostor koji je bio okupiran turistima. Razgovarali smo o tome odakle su Maje mogle doći ovamo. "Prošle nedelje vo-dio sam jednu gi'upu sovjetskih turista. Pričali smo o istoj temi. U razgovoru sam spomenuo naučno mišljenje po kojemje američki kontinent naseljen preko Beringovog moreuza. Rusi su se groho-tom nasmejali. Prošle godine, rekli su, tamo na mom na Severnom polu, izmerena je tempratura od minus 61 stepen Celzijusa, pre nekoliko godina biloje čak minus 74, smrzlo se sve, kamen i kost, nisu se mogli kretati ni dvonošci ni četvoronošci". Mršavi gospodin Suter pogledao me je zamišiljeno: "Ijudi ne idu dobrovoljno u smrtnu opasnost, u pogubnu hladnoću, i tojoš bez cilja. Nekadašnji putnici, koji bi prelazili Beringov moreuz, nisu mogli slutiti gde bi se okončalo njihovo putovanje. Ne, ne, konačno se mora prestati s bajkama o doseljavanju preko Beringovog mo-reuza!" Prepredenoje dodao: "Tu teoriju više neću pominjati ni u šali, želeo bih ostati ozbiljan, znate..." "A odakle su, po Vašem mišljenju, došle Maje?" "Iz Azije!", odgovorioje Paolo Suter kao da se to samo po sebi razu-me. "Oni su dosli na obalu Pacifika, u Gvatemalu, putovali dalje preko vulkanskih planina i sagradili u Tikalu svoje prvo veće na-selje." "Zašto baš u Tikalu?" Verzirani i obavešteni turistički vodič izvziče geografsku kartu iz kožne torbice koja mnje visila o ramenu i raširije na zemlju. Video sam da su iz Tikala, kao središta, bili izvučeni koncentrični kru- govi. "Vidite, Tikal se nalazi u centru čitave kulture Maja. Ako se vrh šestara stavi u Tikal i ako se izvlače krugovi, onda ćete dotaći i naj- južnije i najsevernije, i najistočmje i najzapadnije naseobine Maja. Od Tikala se carstvo Maja proširilo na sve strane".

Moj zemljak Paolo Suter vodi turiste i govori Sestjezika

Ncizmerno razocarani scđeli su turisti ispred metalne rešetke Prisetio sam se pitanja Gvatemalca Julia Čevesa nad krovovima Tikala: "Zašto upravo ovde, Don Erik?" Zaista, Tikal se nalazio u centru carstva Maja, ali ipak samosvesna tvrdnja Sutersa nije bila sasvim sigurna. Akoje Tikal bio osnovan kao centar budućeg car-stva, onda bi odatle bila davana uputstva: samo ovde, samo tamo, samo u onom smeru sme se stvarati naselje. Pre svega putnici iz Azije poznavali su točak, nosili su ga sa sobom i koristili su ga. Ma-je nisu koristile točak. Za vreme našeg razgovora posmatrao sam struju radoznalih, koja je nadirala na ulaz u grobnicu. Razume se, želeo sam ija ponovo da vidim mog "boga astronauta". Vazduhje bio - doslovce - isti kao i onda: vreo, kiseo, plesniv, ali strme stepenice koje vode u šaht pi-ramide bile su sada osvetljene. Kad sam sišao dole bio sam neizmerno razočaran: komoraje zat-vorena metalnom rešetkom, iza rešetke pletena žica ometa vidik.

Stepenice koje vode kroz Hram natpisa do grobnice

Da bi mere zastite bile maksimalne, na kraju je postavljenajoš i staklena ploča, koja, usled vlažne toplote, onemogućava svaki po-gled. Najdragoceniji objekat Palenkea i najinteresantnija zao-stavština Maja ograđenaje tako da se ne može ni fotografisati. Sasvimjejasno da se dragocenost kakvaje ova nadgrobna ploča, mora zaštititi od dodira i ruku posetilaca. Za to bi ovde, kao i na drugitn mestima, bila dovoljna metalna rešetka. Da li trostruko obezbeđenje znači nešto više od obične zaštite objekta. Pažljivo posmatrajući postao sam nestrpljiv. Tamo gde Indijancijoš uvek imd^ linoetničke suvenire - u gipsu izrađene glave sveštenika ili glife - mogle su se i ranije, pre 19. godina, kupiti replike reljefa nadgrobne ploče u raznim veličinama. Da li se ovde dogodila totalna rasprodaja? Pametne Indijance ne treba potcenjivati, oni bi u najkraćem roku u porodicnim radioni-cama proizveli imitacije. Tražio sam u uličicama Palenkea klesa-re i kamenoresce; oni su bili vredni, rezali su i modelirali, gravirali sve moguće fragmente po uzorcima sa štukovanog reljefa iz kultnih mesta Maja- nijedanjedini zanatlija nije reprodukovao nadgrobnu ploču! Treba li - kakva čast! - sprečiti da moja interpre-tacija bude uzor? U Antropološkom muzeju u Meksiko Sitiju po-stoji kopija nadgi-obne ploče, verna originalu. Međutim, jedva se može fotografisati: snimanje s blicom je za-branjeno, zabranjenoje penjati se na klupicu da bi se kamera po-stavila na parapet, ispod kojega se nalazi ploča; samo akrobata s elastičnim telom mogao bi tamo napraviti neki snimak. Još pre ne-koliko godina obavešten sam da se u hotelskoj prodavnici suvenira prodaju kamene minijature ploča ili višebojni posteri sa slikom ploče? Pošto sam želeo tačno da znam o čemu je reč, zamolio sam prodavca da mi, uz visoku nagradu, pribavijedan primerak. Ono što sam tražio, navodno se više ne radi, glasilaje njegova informa-cija. Potražnjaje velika, ali, kako on misli, datje mig "odozgo" da se obustavi izrada kopije, jer "mase" mogu na osnovu toga doći na lu-de ideje. Akoje tako, onda treba o opasnom, grandioznom objektu kulture Maja još jednom i ovde prodiskutovati.

Nadgrobna ploča iz Palenkea

U mom prvencu "Sećanja na budućnost" (14) oduševljeno sam opi-sao čudno biće u centru ploče, koje predstavlja astronauta. Ono se-di u nečemu što liči na svemirsku raketu i opslužuje komplikovane instrumente. Iza njega vide se zraci svetlosti od vatre; pada mi na pamet: kao pri izbacivanju rakete. Reagovanjeje bilo uzbudljivo. Najpre su stručnjaci ostali bez reči pred ovom nonšalantnom interpretacijomjednog laika. Kadaje knjiga doživela svetski uspeh i kadaje, čak, po njoj snimljen film, kada su kolone turista krenule opsedati Palenke da bi videle mog "astronauta", naučluci iz kula od slonove kosti počeli su da se po-našaju kao pčele u poplavljenim košnicama. Doduše, ni jedan arheolog nije me pitao da li bih, možda, želeo re-lativizovati svojejeretičke poglede, alije u Palenkeu 1973. održan stručni kongres, na kome su sveznalice htele bezuslovno obave-stiti javnost šta zapravo, prema akademskim shvatanjima, stoji na nadgrobnoj ploči. Obaveznoje objašenje izostalo. Samo samja " di skvalifikovan. Prošloje skoro 20 godina od mog spontanog opisa. Pre deset go-dina relativizovao sam početno oduševljenje u knjizi "Moj svet u slikama". Učio sam, ali ne dovoljno. Još uvekvidim natom reljefu biće koje liči na astronauta, koje sedi u nekom tehničkom apara-tu.A danas? Danas poznajem najvažniju literaturu o nadgrobnoj ploči, znam šta znače pojedine glife, temeljito sam se upoznao s kalendarom Maja i pokušao sam, kako Amerikanci kažu, "by the way" da uđem u svet predstava o tablama s natpisima. Na kraju sam shvatio na kakvim klimavim nogama stoje arheološka objašnjenja.

Ne postavlja se pitanje da li na nadgrobnoj ploči ima glifa i sliko- vitih prikaza koji su poznati i iz drugih centara Maja, kao što su ptica Kecal (danas simbol na grbu Gvatemale) ili takozvani krst života. Da'bi se videla ptica na glavi figure prikazane na nadgrob- noj ploči, potrebno je imati spocijalne arheološke naočari. Krst života vidi se čas kao drvo života, čas kao krstkoji deli univerzuin na četiri dela. Takav način gledanja ukazaje na to da se radi samo o škoU koju su pohađali i u kojoj važi sannojedno mišljenje - ono profesorovo. Sve škole slažu se samo u tome da se pismo uglav- nom ne može dešifrovati, naročito ono koje se nalazi na ivicama nadgrobne ploče i kojeje sa strane obrubljenotrakom. Neke glife, npr. datumske glife za Veneni, Sunce, Polarnu Zvezdu i Mesec, uspešno su dešifrovane. Medutim, od raznih fantazija o liku koji sedi, čoveku se može zavrteti u glavi!

Protiv pretpostavke da se radi o bogu kukuruza Jum Koksu (5) govori i Marsel Brion: "U sredini nadgrobne ploče vidi se Ijudski lik, možda je to portet po- kojnika; na njemu je nakit, jako je nagnut unazad, naslonjen naveli-ku masku koja predstavlja boga Zemlje, smrt."

Pjer Ivanov vidi sve malo drugačije (6): "Simbolično značenje ovog značajnog prikaza... postavlja zagonetku. Bog mrtvih je zbog povezanosti s podzemljem, pre-ma verovanju Maja, istovreme-no i bog plodne zemlje. Čovek iznad njega svojim uzvišenim držanjem liči na život'u nasta-janju. Njegovo lice podseća na boga kukuruza, a moglo bi pred-stavljati i inkarnaciju prirode koja buja. Autoritet i moć stoje skupa s čarobnim štapićem na univerzumu koji je podeljen na četiri dela, na krstu, koji istovre-meno predstavlja sliku sveta, vremena i promene vlasti. Ptica, konačno, simbolizuje smrt." Miloslav Stingl (9) posmatra ovo na drugi način: "... raspoznaje se figura mladog Coveka, u kome ipak nije predsta-vljena neka konkretna ličnost ne-gojednostavno čovek - pripadnik Ijudskog roda. Iz njegovog tela izlazi krst, koji simbolizuje kuku-ruz što održava čoveka u životu. Iz listova kukuruza puze na obe . strane dvoglave zmije... telo mla-dića, dakle, više nije živo, ali on

gnuto napred, koje nosi komplikovanu, tehnički izvedenu kacigu iz koje izlaze dvoslruka creva - prema mišljenju arheologa toje specijalan način uredivanja kose. Ovo biće nosom skoro

dodiruje instrument kojim nianipuliše obema rukama (nekakvim poluga-ma ili dugmadima) - prema mišljenju arheologa ovo biće klanja se "krstu života". Meni je prigovoreno da bih "efekat rakete" mogao postićisamoakobih nadgrobnupločuposmatraopopreko, atonije dozvoljeno; meni, međutim, sasvim odgovara i vertikalni položaj ploče, jer onda plamen vatre stoji dole (ispod kapsule), kakoje to i uobičajeno kod raketa koje se lansiraju u nebo. Nigde ne mogu ot-kriti nikakvo "zemaljsko čudovište" niti pticu. Neka bude pomenuto daje, možda, neki pametni sveštenik Maja hteo potomstvu slikovito prikazati posetu vanzemaljaca, iz svoje perspektive - perspektive boga. Ovaj pobožni čovek nije znao ništa o tehnici, aparatima, motorima niti pak o vasionskom brodu sa jednim čovekom, u kome strani posetilac krstari između zemlje i matičnog vasionskog broda. Taj sveštenikbioje pod utiskom ono-

ga što je video i to je preneo u vidu reljefa koji danas predstavlja nerazrešivu zagonetku - naravno, uz objašnjenje dato jedinim poznatim pismom, glifama. Zato me uopšte ne bi iznenadilo ako bi se, pored naivne slikovite kompozicije koja se odnosi na tehni-ku, pojavili i astronomski simboli. Dr Alberto Rus vidi u reljefu, u čijoj sredini sedi Ijudsko biće, "kosmički okvir što okružuje Ijud-sku egzistenciju, okvir u kojem zvezde vladaju nepromenljivim tokom vremena". S iznenađenjem saznajem da u Palenkeu nisu otkrivene nikakve srele kojih ima na drugim mestima; pri tome se, ipak, Palenke smatra najvećim i najstarijim ceremonijalnim centrom Maja. Me-ne, zapravo, nije iznenadila činjenica da stele nisu viđene u Palen-keu. U Tikalu i Kopanu stele su dodeljivane vladarskim i

svešteničkim porodicama kao simboli bogova; od stela su oni pri-mili moć tih bogova. U Palenke/Palatkalpi, međutim, bogovi su bilijoš lično prisutni, stanovnid su ih svakodnevno viđali dok su na Univerzitetu držali nastavu. Njima nisu bile potrebne stele ko-je zastupaju bogove. Albert Ajnštajn je napisao: "Većina osnovnih naučnih ideja sama po sebi je prosta i može se, po pravilu, izrazitijezikom koji svako razume". Posle svega štoje rečeno o Palenkeu možemo se samo nadati da će jednom doći do interpretacije koja će biti izražena razumljivim je-zikom. Ukoliko se to ne dogodi, iz Ajnštajnove tvrdnje izvešće se obrnuti zaključak - da se ne radi o naučnim osnovnim idejama. Ko razume zamršen, nejasan jezik? Paolo Suter mije rekao daje ispodjedne druge piramide, uz pomoć najmodernijih tehničkih sredstava, pronađen još jedan grob (za sada neotvoren) i da bi se moglo raditi o novoj senzaciji. "Zašto se mje odavno kopalo?" "U Meksiku sve traži svoje vreme, a niko nema novaca. Ako Uni-verzitet ili neki mecena - kako mi to zovemo - pripremi 100 000 američkih dolara za iskopavanje, ovamo u najboljem slučaju sti-gne 10 OOO! Vidite, Meksikanac računa ovako: 6 puta 4je 24. četiri pišem, dvadeset zadržavam!" Putovanja obogaćmu čoveka! Osim toga saznao sam da u Meksiku nije jednostavno započeti s iskopavanjima i ako ima dovoljno novčanih sredstava. U parlamentu, naime, Indijanci imaju odlučujuću reč; ukoliko oni ne žele da se iskopava neko od njihovih starih svetilišta, iskopa-vanja ne može biti. U Palenkeu, Cičen-Ici i drugim mestima Maja, arheolozi bi rado radili, ali njihov trud često ometa protivljenje lo-kalnih Indijanaca: om čuvaju svoja svetilišta i - imaju mnogo, mnogo vremena. Ako se negde i radi na iskopavanjima, kao radna snaga angažuju se isključivo indijanski radnici.

Svemirski rasizam

Američki arheo1ogW. Radži (17) Ijuti se ha mene. On misli da "pot-cenjivanje učinka Maja" koje izražava gospodin von DSniken i "nje-govo neskriveno uverenje o izvanrednim duhovnim i tehničkim sposobnostima Ijudi iz svemirajeste novi oblik rasizma - svemir-ski rasizam." Istim tonom na to bih odgovorio da se radi o perfidnom fašisoid-nom napadu. Radye bih se poslužio sentencijom Ludviga Teka (1773-1853): "Za mene je zakon da se ponašam po svom unu-trašnjem osećanju, ne vodeći računa o tome kako će me drugi shvatiti i da li će me shvatiti." 0 konkretnoj stvari: Nikada mi nij e palo na pamet da potcenim ogromno delo Maja, jer su upravo oni sagradili sve grandiozne hramove i piramide, a ne neki "Ijudi iz svemira"! Nikada učinak Maja kod mene nije bio spo-ran, ali to ne menja moje ubeđerye da su bića iz svemira posave-tovala i pomogla Maje ili njihove pretke. Sve ono drugo što mi još prigovara arheolog Radzi ne stoji ni u jednoj od mojihknjiga, niti samjatako nešto rekao. Sigurnoje da spadam u najrevnosnijeg i najpažljivijeg čitaoca arheološke lite-raature i sigurno ciriški "Weltwoche" (Nedelja u svetu) ima pravo: "Gde god nova arheološka nalazišta obećavaju nove informacije, von Danikenje prisutan". Upravo arheolozima pripadalo bi moje srce, kad bi samo malo brže, malo hrabrije lomili okvire tradicio-nalnog načina razmišljanja, kako bi njihove interpretacije bile re-zultat pogleda koji dolazi iz perspektive tehnički razvijenog savremenog sveta. Međutim, dok je njima svojstveno samo čuđenje, svaki trud je uzaludan. Linda Šele, profesor na Univerzitetu Alabama, SAD, naslućuje "čudo" u Hramu natpisaJ Tako ona konstatuje (18) da 21. decembra, prvog dana zime, Sunce zalazi tačno "u" Hram nat-pisa, dakle, scena koja se ponavlja prvog dana proleća u obratnom smislu - Sunce izlazi "iz" Hrama natpisa. Najboljej e da se ova sce-na posmatra s krova Sunčanog hrama, koji se nalazi istočno od Hrama natpisa. Posle ovog saznanja evidentnoje da zgrada nije slučajno podignuta na mestu nakome se sada nalazi; toje saznan-je koje navodi na zaključak daje sarkofag od 20 tona skupa s nad-grobnom pločom teškom devet tona, spušten u gi-ob pre nego što je nad grobnicom podignuta piramida. Zbog toga će nadgrobna ploča morati vefino da ostane na istom mestu; uskim strmim ste-penicama ona se ne može izneti na svetlost dana. Toje, dakle, bio grob (ili svetilište) nekog kneza, sveštenika ili Ka-cina; moždaje kripta stajala već vekovima na tom mestu, pre nego štoje iznađ nje podignuta piramida. Svejednoje kadaje ona iz-građena, važnoje da.je građena po planu i daje astronomski pri-ređena za povratak bogova. To je, ipak, previše za narod iz kamenog doba, koji je osim pomenutih astronomskih proračuna znao čak za Vlašića i neshvatljive bogove zvezda. 0 njima se govori u 'Knjizi svestenika Jaguara" (19): "Oni siđoše zvezdanim stazama... Rekoše reči magičnimjezikom zvezda i neba... Da, naša sigurnostje njihov trag, znak da su s neba sišli... Kada ponovo siđu, trinaest i devet bogova ponovo će urediti to što su davno stvorili."

PRILOG

Ko je bio ko?

OLMECI Narod koji je živeo u predklasično doba u meksičkim saveznim državama Verakruz i Tabasko. Pretpostavlja se da su Olmeci no-sioci prve visoke kulture Novog sveta, čije doba procvata seže u najranije godine prvog milenijuma pre naše ere; njihov kraj dati-ra se sa 400. godinom pre naše ere. Olmeci su tako reći očevi Maja kulture.

MAJE Narod kojije sastavljen od mnogih plemena i bili su nesumnjivo najznačajniji staroamerički kulturni narod. Maje su naseljavale Gvatemalu, poluostrvo Jukatan, delove meksičkih saveznih država Tabasko i Čiapas, delove Hondurasa i El Salvadora. Pore-klo Maja nije razjašnjeno. Arheolozi klasifikuju njihovu istoriju na sledeći način:

Rani pretklasični period - 2000. do 1200. pre naše ere Srednji pretklasični period - 1200. do 400. pre naše ere Za vreme ovih perioda nastali su najstariji kulturni centri. Kasni pretklasični period - 400. pre naše ere do 300. naše ere Rani klasični period - 300. do 600. naše ere

Kasni klasični period - 600. do 900. naše ere Rani postklasični klasični period - 900. do 1200. naše ere - Kasni postklasični period -1200. do 1520. naše ere (dolazak Špa- naca).

ASTECI Indijanski narod koji se nastanio pretežno na visoravni Meksika. Oko 1345. naše ere oni su osnovali na tlu današnjeg Meksiko Sitija svoj glavni grad Tenočtitlan. Sto godinakasnije njihovo carstvo se protezalo sve do obale Meksičkog zaliva, oko 1510. čak i dalje od obale zaliva, sve do Pacifika i do unutrašnjosti Gvatemale. Asteci, ratnički narod, običavali su da žrtvuju Ijude. Godine 1520. po-tučeni su do uništenja od strane Hernanda Korteza.

TEOTIHUAKANCI Graditelji ogromnog grada Teotihuakana, udaljenog 48 km na se-veroistok od današnjeg Meksiko Sitija. Nije poznato odakle su došli Teotihuakanci, ni ko su oni bili.

SREDNJA AMERIKA

U literaturi se često koristi pojam Mezoamerika, koji je uveo ar-heologP. Kii-hof 1943. Pojam predstavlja sinonim za carstvo Maja i njihove pretke, kao i za Asteke.

Napomene

1. Glava: Putovanje iz snova, putovanje u kameno doba 1) Ceiba. Drvo u čijim plodovim čaurama ima paperjastog materijala koji se koristi kao punjenje u pojasevima za spasavanje i u industriji nameštaja. 2) Azimut. Ugao, računat u smeru odjuga ka zapadu, izmeđujužnog dela posmatračevog meridijana i vertikale posmatranog nebeskog tela. 3) Podrućje visokih kultura Maja, za razliku od severnog Meksika i južnih oblasti Centralne Amerike od Nikaragve do Paname, koje više pripada karipskim ilijužnoameričkim tradicijama. 4) Bazait: vulkansko kamenje. Diorit: glmenac, amfibol i bitotit; da-nas se koriste za spomenike i oblaganje puteva. Obsidian: ukrućena lava s mnogo silicijuma 5) EvD (Erich von Daniken): Putovanje u Kiribati, Dtlsseldorf 1981, i strana 259. 6) EvD: Strategija bogova, Dtlsseldorf 1982, strana 152. 7) Post scriptum: Molinaje održao reč. Fotografije su stigle. 8) Brojevi u zagradama ukazuju na podatke o literaturi, koji su dati na kraju knjige. 9) Sekcija za nemački jezik: CH-4532 Feldbrunnen/SO. 10) Radi upoređenja: Švajcarska 41000 km2, Nemačka 248 000 km2. 11) Indijanska grupajezika u srednjem ijužnom Meksiku. 12) Osnovna površina: 35x35 metara; vlsina: 25 metara.

3. Glava: Bele knjige divljaka, knjige o čudima 1) Položaj dvaju sazvežđa u istom podužnom stepenu. 2) Heliakalan (gr.: koji pripada suncu): godiSnji izlasci i zalasci zvez-da.

4. Glava: Da li se to dogodilo 11. avgusta 3114. pre naše ere? 1) Sinodički period: vreme obilaska planete u odnosu na Sunce.

2) Trilion: milion puta milion puta milion = 1018. 5. Glava: Kadje oganj pao s neba 1) Čakčikel: narod u Gvatemali koji pripada gmpi Miga. 2) Bog, verovatno bog kukuruza. 3) Mlado kamenje vulkanskog porekla. 4) Ukupno ima mnogo više amino-kiselina, ali samo 20 prirodnih učestvuje u strukturi života. 6. Glava: Teotihuakan - veliki grad po naci-tima bogova 1) Polarni radyus = obim Zemlje na Polarnom krugu.

Dragi čitaoče !

Na kraju bih želeo da Vam predstavim ANCIENT ASTRO-NAUT SOCIE7V - skraćeno AAS. To je sveopšta zajednica koja ne stremi nikakvoj dobiti. Osnovana je 1973. u SAD. U međuvremenu, stekla fe članove u više od 50 zemalja. Svrha Zajednice jeste prikupljanje, razmena i publikovanje indicij'a koje su podobne za podržavanje i utvrđivanje sle-deće teorije: - u predistorijsko doba Zemlju su posetili Ijudi iz svemira... (ili) - sadašnja tehnička civilizacija na našojplaneti nije prva... (ili) - kombinacija te dve teorije. Svakome {e omogućeno da postane član AAS. Svaka dva meseca za članove izlazi informativni bilten na nemačkom i engleskom jeziku. AAS učestvuje u organizovanju ekspedi-cija i studijskih putovanja na arheološka nalazišta i lokacije koje su važne za dokazivanje teorije. Svake godine održava se Svetski kongres. Mesta održavanja dosadašnjih kongresa bila su: 1974. u čikagu, 1975. u Cirihu. 1976. u Crikvenici, Jugoslavija, 1977. u Rio de Žanejru, 1978. u^čikagu, 1979. u Minhenu, 1980. u Oklendu, 1982. u Beču. Godišnfa članarina za AAS iznosi 25 SFR ili 30 DM. Na ne-mačkom govornom području do sada ima oko 1400 čla-nova. Bilo bi ini drago ako biste zatražili detaljnij'e informacije o AAS: Sekcija za nemačko govorno područje: ANCIENTASTFtONAUT SOCIETY CH-4532 Feldbrunnen/SO

Srdačno Vaš Erich von Daniken Izdavač: IPP "Divit"

Knjižara "Đura Jakšić" Makedonska 25 llOOOBeograd Za izdavaća: Zoran Milisavljević

S nemačkog preveo: Vesna Lomić

Tiraž: 500

Beograd, 1997

ISBN 86-81883-32-1