MORFOLOGIJA INSEKATATelo insekata se sastoji iz tri telesna regiona: A. Cephalon (glava) B. Torax (grudi) C. Abdomen (trbuh)

I-3

Cephalon (glava)

Nastala je srastanjem 6 segmenata; na glavi odraslog insektas se ti segmenti ne vide, ali se jasno uoavaju na embrionu: 1. ACRON lani glaveni segment 2. ANTENALNI segment nosi artropodske noge iz kojih se razvijaju antene 3. INTERKALARNI segment 4. MANDIBULARNI segment nosi mandibule (gornje vilice) 5. MAKSILARNI segment 6. LABIJALNI segment Na glavi inasekta se nalaze dva otvora: - usni otvor - zatiljani otvor (occipetalni) Na glavi insekta se vide samo avovi po kojima su srasli segmenti; sami segmenti se ne vide, ve samo njihovi delovi koji su znaajni za klasifikaciju inskata: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. VERTEX - teme FRONS - elo CLYPEUS glavin tit LABRUM gornja usna GENAE - obrazi OCCIPUT - zatiljak TEMPORAE - slepoonice GULA - gua COLLUM - vrat

Poloaj glave u odnosu na telo je: - PROGNATHI usni otvor je usmeren NAPRED a elo NA GORE (veina insekata ima ovakav poloaj glave) - ORTOGNATHI - usni otvor je usmeren na DOLE a elo napred (kod skakavaca, zrikavaca, popaca) - HYPOGNATHI usni otvor je podvuen POD TELO a elo je usmereno na dole (bubavabe, lisne vai) Oblik glave moe biti: okrugao, trouglast, eliptian, izduen...

I ) EKSTREMITETI GLAVE nastaju od tzv. artropodskih nogu.Glava nosi 4 para ekstremiteta: - 1 par pipaka (Anthenae) - 3 para usnih ekstremiteta ANTENAE ( pipci)

nalaze se sa gornje strane, najee izmeu para sloenih oiju; lankovite su grae; Na antenama se razlikuju tri dela: 1. SCAPUS bazalni lanak (vezuje antenu za glavinu auru) 2. PEDICULLUS drak (na njemu se nalazi ulo sluha ili organ za odravanje ravnotee Donstonov organ) 3. FLAGELLUM bi (sastoji se od 1 do 60 lanaka)

Antene mogu biti: - Anthenae AEQUALLES sastoje se od lanaka manje vie iste grae - Anthenae INAEQUALLES sastoje se od lanaka razliite grae ANTENAE AEQUALLES EKINJAST PIPAK svaki lanak je pri osnovi ui nego pri vrhu, (bubavabe, rovac, popac, bogomoljka); KONAST PIPAK lanci su manje vie iste irine celom svojom duinom (skakavci, bube listare, striibube, bauljari) BROJANIAST PIPAK lanci u biu okruglasti, dodirni prostor izmeu pojedinih lanaka je jako suen (mranjaci) TESTERAST PIPAK (zubast) svaki lanak u biu je bono izvuen (sa jedne ili sa obe strane)-skoibube ELJAST PIPAK lanci sa strane takoe izvueni, ali vie nego kod testerastog tipa (leptiri, fam. Noctuidae, i to enke, a takoe i drvotoci) PERAST PIPAK na svakom lanku se nalaze bono izvueni delovi koji su obrasli kao pero; ovo su najbolje razvijeni pipci (fam. Noctuidae - mujaci, mujaci lisnih osa) ANTENAE INAEQUALLES GLAVIAST PIPAK glavicu gradi nekoliko vrnih lanaka koji su meusobno srasli (dnevni leptiri, bubamare) GLAVIAST PIPAK SA BODLJOM GLAVIAST PIPAK SA PEROM dolo je do srastanja u bazalnom delu, pa postoji dodatak u vidu pera, odnosno bodlje (muva ima oba) KOLENAST PIPAK (PRELOMLJEN) njasliniji konastom tipu lanci su iste irine ali su pod odreenim uglom (pele, ose, bubamare) PRELOMLJEN ELJAST lanci u vrnom delu izvueni bono, ali su i postavljeni pod uglom u odnosu na osnovu pipka (jelenak) PRELOMLJEN GLAVIAST vrni lanci prelomljnog pipka srasli (karalteristian za vrste koje ive skrovito surlai, sipci drvenari, potkornjaci) PRELOMLJEN LEPEZAST - lanci su pod odreenim uglom, a vrni su jako izdueni, pa insekt moe da ih skupi ili rairi;

TIPOVI

ANTENA

EMBRION INSEKTA

USNI EKSTREMITETI INSEKATA Usni aparat insekata se sastoji iz tri para ekstremiteta: 1) Mandibulae (gornje vilice) 2) Maxillae (donje vilice) 3) Labium (usne) Smatra se da su se insekti prvo hranili vrstom hranom, te da se prvi razvio USNI APARAT ZA GRICKANJE. Pored njega, postoje i: - usni aparat za BODENJE I SISANJE - usni aparat za LIZANJE I SRKANJE su vezane za glavinu auru i mogu se pomerati samo levo-desno; slue za komadanje hrane; jake su i luno povijene; kod nekih insekata slue mujacima za borbu oko enke (jelenak) MAXILLAE (donje vilice) 1) 2) 3) 4) 5) se sastoje iz: CARDO (ep) spaja maksile sa glavinom aurom; STIPES - stablo PALPES MAXILLARES sastoje se od 3-5 lanaka i nose ulo ukusa LOBUS EXTERNUS -kaciga LOBUS INTERNUS sastoji se od finih zubia za usitnjavanje hrane LABIUM (usne) 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) se sastoji iz prividno neparnih delova: MANDIBULAE (gornje vilice)

SUBMENTUM (podbradak) MENTUM (brada) PALPES LABIALES PARAGLOSSA GLOSSA CANIA HYPOPHARYNX / EPIPHARYNX SPIRITOTROMP (sisaljka, nastala srastanjem kaciga)

I-4

Thorax (grudi)

Grudi se sastoje iz tri segmenta: 1) prednje grudi PROTHORAX 2) srednje grudi MESOTHORAX 3) zadnje grudi - METATHORAX Grudi su izgraene od nekoliko ploa: TERGUM (gornja ploa) veoma zadebljala i pektinizirana STERNUM (donja ploa) takoe zadebljala, ali manje PLEURAE (bone ploe) nisu zadebljale Sve gornje ploe segmenata prednjih, srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju TERGITI; Sve donje ploe segmenata prednjih, srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju STERNITI; Sve bone ploe segmenata prednjih, srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju PLEURITI; Svi tergiti, sterniti i pleuriti zajedno se zovu SKLERITI;

Znaajan deo prednjih grudi je VRATNI TIT (pronotum); Insekti koji su slabi letai imaju jako razvijen prothorax odvojen od srednjih i zadnjih grudi koje su srasle u jednu kapsulu; Dobri letai imaju jako razvijen mesothorax i metatorax koji zajedno grade tzv. PTEROTHORAX; Na mesothorax-u sa gornje strane nalazi se titi SCUTELLUM, koji je obino trouglast i koji esto nosi vane karakteristike za determinaciju vrsta. Grudi insekata nose ekstremitete NOGE i i dodatke KRILA, koji zajedno predstavljaju LOKOMOTORNE ORGANE; EKSTREMITETI GRUDI NOGE 1) 2) 3) 4) 5)

A)

lankovite, sastoje se iz vie delova:

COXA vezan za grudi, snabdeven miiima za pokretanje TROCHANTER (butni valjak) sastoji se obino iz jednog lanka FEMUR (but) TIBIA (potkolenica) na kraju se obino nalaze dve male kande OSTRUGAE TARSUS (stopalo) prvi lanak stopala se naziva METATARSUS, a poslednji PRAETARSUS koji se zavrava kandama (UNGULAE) PULVILUS organi za prianjanje (omoguavaju insektima da se kreu po glatkim i vertikalnim povrinama) Kod nekih insekata se javlja drugi tip organa za prianjanje koji se zove AROLIUM ili trei tip EMPODIUM; Tipovi organa za prianjanje: - PULVILUS - AROLIUM - EMPODIUM Graa nogu insekata zavisi od njihove fumkcije; razlikuju se dve osnovne funkcije nogu: 1) funkcije kretanja 2) specijalne funkcije

NOGE ZA KRETANJE Postoji nekoliko tipova nogu za kretnje: 1. noge za hodanje 2. noge za tranje (karakteristika im je da su izduene i vitke) 3. noge za skakanje (karakteristika im je da im je but jako razvijen) 4. noge za plivanje NOGE ZA SPECIJALNE FUNKCIJE 1. 2. 3. 4. noge za kopanje noge za grabljenje noge za sakupljanje polena noge za ienje (slue za ienje pipaka)

B)

KRILA INSEKATA

O nastanku krila kod insekata postoje dve hipoteze: 1. TRAHEJALNA po kojoj su krila nastala od trahejalnih krga 2. PARANOTALNA po kojoj su krila nastala od paranotuma, izduivanjem gornjih ploa lanih notuma tokom evolucije; Krila predstavljaju dve intimno srasle lamele izmeu kojih se nalaze krilni nervi koji daju vrstou krilima. Kod primitivnih insekata postojali su samo uzduni nervi, dok dananji insekti imaju i uzdune i poprene nerve koji grade polje OKCA; svako okce nosi odreeni broj i ime onog nerva koji mu je u osnovi. UZDUNI NERVI kod primitivnih insekata: 1. COSTA kostalni nerv, nije se granao; 2. SUBCOSTA ima dve grane; 3. RADIJUS radijalni nerv, ima 5 grana; 4. MEDIJUS medijalni nerv, 3 grane; 5. CUBITUS dve grane; 6. ANALIS - 3 grane;

NERVATURA KRILA KOD DANANJIH INSEKATA: 1. COSTA - prednja ivica krila; 2. SUBCOSTA ne grana se; 3. RADIJUS 5 grana; 4. MEDIJUS 3 grane; 5. CUBITUS 2 ogranka; 6. ANALIS samo 1 nerv;

Prema grai, krila mogu biti: - krila iste konzistencije - krila razliite konzistencije KRILA ISTE KONZINSTENCIJE prednja krila su od istog materijala kao i zadnja; razlikuju se dva podtipa: a) oba para krila istog oblika, veliine i grae (vilin konji, mreokrilci) b) krila iste konzistencije, ali razliite veliine koja mogu biti: pokrivena ljuspicama (red Lepidoptera - leptiri) gola krila koja mogu imati slabo razvijenu nervaturu (red Hymenoptera-opnokrilci) ili dobro razvijenu nervaturu (red Homoptera) KRILA RAZLIITE KONZINSTENCIJE a) prednja krila hitinizirana, zadnja opnasta (prednja krila ELITRAE / pokrioce slue za odreivanje pravca pri letenju; zadnja krila su smotana ispod prednjih) karakteristika reda Coleoptera b) prednja krila koasta, zadnja opnasta c) prednja krila delimino koasta, a od pola opnasta, zadnja krila opnasta (k-ne za red Heteroptera smrdibube)

I-5

Abdomen (trbuh)

Sastoji se od 12 segmenata i jednostavne je grae (tokom evolucije je doveo najmanje promene), segmenti su homonemne grae. Ne nosi ekstremitete, ali se u njemu nalazi najvei broj unutranjih organa.

popreni presek abdomena (trbuni segmenti imaju 4 ploe)

Graa trbuha je karakteristina po tome to se izmeu svaka dva susedna segmenta nalaze tzv. INTERSEGMENTARNE MEMBRANE (tanke koice koje ooguavaju da se zapremina trbuha menja; to je jedini deo tela insekta koji moe da menja svoju zapreminu) Od 12 segmenata 11 je pravih i jedan je lani TELSON. Od 1. do 7. segmenta su PREGENITALNI SEGMENTI, 8. i 9. segment je GENITALNI a 10. i 11. su POSTGENITALNI VEZA TRBUHA SA GRUDIMA Trbuh moe biti: SEDEI prvi trbuni segment je iste debljine kao i poslednji grudni (Coleoptera, Leopidoptera) VISEI prvi trbuni segment je povezan sa zadnjim grudnim, a prvi i drugi trbuni segment preko jednog suenja u donjem delu (Hymenoptera, fam. Apidae/pele, Vespidae/ose) DRKAST (PETELJKAST) prvi trbuni segment je suen u drku (Hymenoptera, fam. Icneumonidae, FormicidaeKod Hymenoptera 1. trbuni segment je deo grudi.

Trbuh nosi razliite dodatke kod niih insekata: 1. Furca odskona viljuka za skakanje kod Colembola na 4. trbunom segmentu. 2. Cerci parni nastavci poslednjeg trbunog segmenta; mogu biti dugi i lankoviti ili nelankoviti, snani i povijeni u oliku kleta (uholaa); javljaju se kod niih insekata Apterigota, Ephemera, bubavaba 3. Styli parni nelankoviti didaci trbuha koji se javljaju sa ventralne strane u razliitom broju. Kod viih insekata dodaci se javljaju oko polnih otvora: genitalni dodaci koji kod mujaka imaju ulogu u kopulaciji, a kod enki legalica. 4. OVIPOSITOR /teleskopska legalica nastala modifikacijom genitalnih dodataka kod enki; sastoji se od dugih, uzanih segmenata koji se mogu uvlaiti, kroz koje enke polau jaja; javljaju se kod SKAKAVACA, OSA DRVENARICA, PARAZITNIH VRSTA; (kod nekih socijalnih vrsta /osa, pela/ legalica je modifikovana u aoku) 5. AOKA dodatak koji slui za odbranu. 6. TRBUNE (LANE) NOGE . javljaju se kod gusenica i pagusenica;gusenice mogu imati 2-5 pari lanh trbunih nogu, a pagusenice manje od 2 ili vie od 5 pari. Legalica je dodatak trbuha, nastala je od genitalnih segmenata. Sastoji se od VALVI i LAMINA.

I-6

ANATOMIJA INSEKATA

Unutranjost insekatskog tela je dijafragmama (SECTAMA) podeljena na tri upljine SINUSA: 1. perikardijalni sinus 2. visceralni sinus 3. perineuralni sinus Svaki od ovih sinusa sadri odreene organe: 1. PERIKARDIJALNI SINUS zauzima prostor izmeu gornje septe i koe; sadri srani organ (leni sud) i perikardijalne elije; 2. VISCERALNI SINUS sadri Malpigijeve sudove, organe za varenje, polni organi 3. PERINEURALNI SINUS zauzima prostor izmeu donje septe i koe; sadri trbunu nervnu veriicu (vei deo centralnog nervnog sistema)

KOA INSEKATA Koa kod insekata predstavlja spoljanji skelet (EGZOSKELET) ije su osnovne funkcije: - titi telo od spoljanjih povreda - daje oblik telu insekta - svi unutranji organi su preko miia povezani sa koom egzoskelet - regulie vodni reim tela insekta - sadri brojne lezde Koa nastaje od spoljanjeg klicinog lista EKTODERMISA, dakle koa je ektodermalnog porekla!

GRAA KOE INSEKATA Koa se sastoji iz tri osnovna dela: I. II. III. membrana BASILARIS tanka jednoelijska opna sastavljna iz zvezdastih elija; odvaja kou od telesne upljine; HIPODERMIS - nalazi se iznad membrane basilarisd i ini ga sloj cilindrinih krupnih elija; na pojedinim mestima je prekinut trihogenim elijama ili elijama mnogobrojnih lezda; KUTIKULA se obrazuje luenjem elija hipodermisa; slojevita je i ine je : - ENDOKUTIKULA najdeblji sloj , sadri hitin i ine ga horizontalne lamele; - EGZOKUTIKULA ine ga vertikalne lamele; pored hitina sadri i sklerotin (belanevinasta materija) koji daje vrstinu telu insekta; sklerotin je najvri deo koe; - EPIKUTIKULA slojeviti, najtanji deo koe; ine ga 4 sloja kutikularni sloj polifenolski sloj cementni sloj votani sloj

DODACI KOE Koa insekata ima brojne dodatke odnosno kone izrataje. Oni mogu biti locirani na razliitim delovima tela. DLAICE (Tricae ) modifikovane elije hipodermisa LJUSPICE modifikovane dlaice, nisu vrsto fiksirane za kou; daju boju telu insekta i to su tzv. STRUKTURNE BOJE; mogu nositi i mirisne materije; slue za zatitu jajnih legala; KONE LEZDE mogu biti jednoelijske dvoelijske vieelijske Izgraene su od modifikovanih elija hipodermisa. Razliite su po funkcijama:

VOTANE lue vosak i obino su grupisane po dve zajedno; mogu se nai na 4,5,6 ili 7. trbunom segmentu; OTRIOVNE (Toxophorae)-slue za odbranu; AROMATINE- lue mirisne materije (obino neprijatnog mirisa) SLUZNE LEZDE smetene su oko analnog otvora i lue lepljivi sekret koji slui za lepljenje jaja za podlogu. PAUINASTE LEZDE (Sericteriae)

BOJA INSEKATA moe biti: pigmentna strukturna

Pigmentne boje potiu od pigmenata smetenih u koi i to najee u egzokutikuli (to su postojane boje) a nekad iu endokutikuli; Boje smetene u egzokutikuli su postojane i ostaju i nakon uginua insekta Pigmenti mogu biti smeteni i u hipodermisu; krvnim elijama; masnom tkivu; Boje smetene u hipodermisu su nepostojane boje (primer vilin konjic)

Strukturne boje smetene su u egzokutikuli; (kada svetlost padne na telo insekta, ona se razlae i boje seprelivaju) Pigmenti koji daju strukturne boje: MELANIN daje tamno smeu i utu boju; PURINSKI PIGMENTI nastaju od mokrane kiseline i daju krem belu boju; HLOROFIL daje zelenu boju KAROTIN daje crvenu boju FLAVONI (uta i crvena) i ANTOCIJANI (crvena, siva) HEMOGLOBIN (crvena boja, ovaj pigmen se retko sree kod insekata, sree se kod muva najee red Diptera) Koncentracija pigmenata zavisdi od temperature, svetlosti i vlage. Postoje insekti bez boje i ta pojava se naziva ALBINIZAM;

Funkcija boja je viestruka:od boje zavisi temperatura tela insekta odbrana od neprijatelja (kamuflaa, boje za zastraivanje)

I-7

ORGANI ZA VARENJE (crevni kanal)

Smeteni su u visceralnom sinusu. Organi za varenje predstavljaju diferenciranu cev koja poinje usnim otvorom a zavrava se analnim otvorom. Prema funkciji i poreklu razlikujemo tri dela sistema za varenje: 1. STOMODEUM (prednje crevo) 2. MESENTERON (srednje crevo) 3. PROCTODEUM (zadnje crevo) STOMODEUM (prednje crevo) ektodermalnog je porekla, diferencirano je i sastoji se iz sledeih delova: a) usni otvor b) usna duplja (u nju se ulivaju pljuvane lezde sa fermentima za varenje skroba) c) drelo (PHARYNX) oblika je jednostavne cevi koja se nastavlja na usnu duplju; ine ga snani miii koji potiskuju hranu; na ulazu drelo se nalaze snane ekinje koje spreavaju vraanje hrane; d) jednjak (OESOPHAGUS) oblika jednostavne cevi koja se nastavlja na drelo; tankih je zidova i ima slabu muskulaturu; slui samo za sprovoenje hrane; e) voljka (INGLUVIES) proirenje u kome se nastavlja varenje hrane; kod nekih insekata se po obliku ne razlikuje od jednjaka; kod insekata koji siu sokove ona je vidno proirena u vidu mehura i slui za sakupljanje sokova; kod pela se u voljci odvija prerada nektara u med; f) prednji eludac (PROVENTRIKULUS) snabdeven je snanim miiima; sa unutranje strane se nalaze hitinski nabori sa bodljama slui za mrvljenje hrane. g) kardijani zalistak (VALVULA CARDICA) poslednji deo prednjeg creva; spreava vraanje hrane iz srednjeg u prednje crevo; ima snanu muskulaturu;

MESENTERON (srednje crevo) Endodermalnog je porekla; Oblika je jednostavne cevi priblino jednake irine celom duinom. Osnovna funkcija mu je varenje hrane. ***i uzduni i kruni miii su popreno prugaste grae; EPITELIJALNE ELIJE imaju vie funkcija; sekretorna uloga (lue fermente koji slue za varenje hrane); apsorpciona uloga (usvajaju svarenu hranu i predaju je elijama krvi koje hranu prenose kroz organizam) lue i peritrofinu membranu koja titi epitelijalne elije od estica hrane; Sekrecija moe biti: APOKRINA MEROKRINA HOLOKRINA Pod APOKRINOM SEKRECIJOM se podrazumeva da fermenti slobodno difunduju kroz rabdorijum (citoplazmatini izrataji epitelijalnih elija u vidu treplju koji uveavaju apsorpcionu povrinu) i uestvuju u varenju hrane; Kod MEROKRINE SEKRECIJE prilikom luenja fermenata razara se deo rabdorijuma, pa epitelijelne elije takoe uestvuju u varenju hrane; deo epitela koji se troi obnavljaju regenerativne elije nakon varenja hrane; Kod HOLOKRINE SEKRECIJE luenjem fermenata razara se i rabdorijum, i zajedno sa njim odlazi sva protoplazma i jedra epitela, nakon ega regenerativne elije obnavljaju itav epitel; U osnovi epitelnih elija nalazi se bazalna membrana, a iza nje kruni i uzduni miii. Izrataji na prednjem delu srednjeg creva koji poveavaju povrinu srednjeg creva nazivaju se COECAE (ceke) i javljaju se kod nekih insrekata; kod drugih insekata srednje crevo je izuvijano radi poveanja povrine; PROCTODEUM (zadnje crevo) Nastavlja se na srednje crevo i zavrava se analnim otvorom. Kao i prednje crevo, EKTOdermalnog je porekla, diferencirano je i sastoji se odsledeih delova: ILLEUM (tanko crevo, postoji kod svih vrsta) COLLON ()debelo crevo; neke vrste ga nemaju REKTALNO CREVO (pravo crevo; sastoji se od rektalne ampule i pravog creva koje vodi do analnog otvora) FUNKCIJE zadnjeg creva: tanko crevo (ILLEUM) apsorbuje eventualno zaotalu vodu, a nesvarena hrana se dalje sprovodi kroz illeum; kod nekih insekata u tankom crevu ive SIMBIONTI (mikroorganizmi koji potpomau varenje hrane); debelo crevo (COLLON) sprovodi nesvarenu hranu rektalno crevo u njemu se vri ponovna apsorpcija vode; kod nekih insekata simbionti se nalaze u rektalnoj ampuli; u rektalnom crevu se formiraju karakteristini oblici izmeta za odreene vrste;

VARENJE HRANE poinje u usnoj duplji gde se ulivaju sekreti koji sadre AMILAZE za razlaganje skroba; Hrana se zatim sprovodi do voljke gde se varenje skroba nastavlja; U prednjem elucu se hrana sitni i dalje prenosi u srednje crevo. U srednjem crevu se lue PROTEAZE LIPAZE CELULAZA CELOBIAZA (ove fermente lue epitelijalne elije) U srednjem crevui se vri apsorpcija najveeg dela svarene hrane. Svi insekti nemaju navedene fermente zato to npr. naseljavaju samo drvo bogato belanevinama poput vrba i topola (Cosus cosus), a neke vrste umesto fermenata imaju simbionte (npr. termiti nemaju celulazu, a varenje celuloze vre simbionti.) Kod nekih insekata varenje hrane se vri van tela insekta, u ulovljenomm plenu i takvo varenje se naziva EKSTRAINTERSTINERNO varenja.

I-8

ORGANI ZA DISANJE

Respiratorna razmena (razmena gasova) odvija se preko traheja, trahejalnih krga ili preko koe. TRAHEJE (trahealne cevi) promera su 1.5m, granaju se dihotomo u manje cevice TRAHEOLE ( 1m) koje dovode O2 do svake ive elije; Traheje su elastine cevi, sa unutranje strane ojaane hitinskim naborima u vidu prstena ili spirale koja se naziva tenidijum i koja omoguava da traheje budu stalno otvorene. Traheje su sa spoljanjom sredinom povezane preko igova (stigme) specijalnih otvora; TRAHEOLE se granaju i dopiru do svih elija u organizmu do kojih sprovode kiseonik; slepo se zavravaju. Trahealni sistem nastaje od spoljanjeg klicinog lista, dakle ektodermalnog je porekla; Stigme su najee eliptini otvori snabdevenim prstenom koji omoguava da stigma bude stalno otvorena; stigma se otvara u jedno proirenje - ATRIUM iz koga polazi uvek jedna traheja koja se grana u telu i spaja se sa ostalim trahejama. Zidovi atrijuma su snabdeveni brojnim ekinjama i raznim hitinskim naborima koji spreavaju ulazak vrstih estica u traheju (filter)

Na dnu atrijuma nalazi se aparat za zatvaranje prelaza iz stigme u traheju, a sastoji se od miia ijom kontrakcijom se otvor stigme smanjuje ili poveava; njegovauloga je da zadri vazduh i potisne ga u traheju i dalje ka elijama. Zahvaljujui sistemu otvaranja i zatvaranju stigmi regulie se odavanje vode iz organizma, to je znaajno za opstanak naroito u suvoj sredini.

Stigme su parno rasporeene na grudnim i trbunim segmentima, a smetene su bono na telu (na pleurama). Broj stigmi je razliit i zavisi od vrste insekta. Imaga veine vrsta imaju po 10 pari stigmi na mezo- i metathorax-u i 8 pari stigmi na prvih 8 trbunih segmenata. Larve imaju razliit broj stigmi; kod velikog broja insekata dolazi do redukcije broja stigmi usled uticaja sredine u kojoj ive.(npr. larve komaraca ive u vodi i imaju samo jednu stigmu u cevici koaj se nalazi iznad povrine vode). Imaga (bez obzira u kojoj sredini ive) diu pomou traheja. Larve nekih insekata koje ive u vodi mogu da koriste kiseonik iz vode pomou TRAHEALNIH KRGA. Trahealne krge su ispupenja integumenta (koe) u vidu finih listia ili opni isprepletanih mreom trahealnih cevi i traheola, a O2 se usvaja osmozom; TRAHEALNI SISTEM kod insekata je dobro razvijen; ini ga sistem cevica koje se u organizmu spajaju na razliite naine. Kod Pterygota traheje susednih segmenata, kao i u okviru pojedinih segmenata, su povezane uzdunim i poprenim mostovima u tzv. trahealna stabla . Trahealni sistem nemaju Colembole, Protura, larve endoparazitskih Hymenoptera i Diptera. One diu preko koe a dalji prenos O2 se vri preko hemolimfe. Imaga svih insekata, bez obzira da li imaju trahealni sistem ili ne, jedan deo O2 usvajaju preko koe, do 10%. Postoji nekoliko hipoteza o mehanizmu za disanje kod insekata. 1. 2. DVOTAKTNO DISANJE 1. takt stigme otvorene, trbuh se iri, kiseonik preko traheja i traheola dolazi do elija; 2. takt stigme otvorene, trbuh se skuplja, CO2 i vodena para izlaze iz organizma; ETVOROTAKTNO DISANJE 1. takt - stigme otvorene, trbuh se iri, vazduh ulazi u trhaheje i traheole; 2. takt stigme su zatvorene, trbuh se skuplja i O2 potiskuje do elija gde se vri tazmena gasova; 3. takt stigme su zatvorene, trbuh se iri, CO2 i vodena para iz elija prelaze u traheole i traheje; 4. takt stigme otvorene, trbuh se skuplja, CO2 i vodena para izlaze iz organizma DISANJE POMOU RAZLIKE U PRITISCIMA

3.

I-9

ORGANI KRVOTOKA

Kod insekata krvotok je otvorenog tipa krv se slobodno razliva po telesnoj upljini i ne postoje krvni sudovi, ve samo organi krvotoka koji usmeravaju krv. Organi krvotoka su: SRANI ORGAN (leni sud) smeten u perikardijalnom sinusu, ima oblik cevi koja se prostire od kraja trbuha do glave; zadnji kraj je zatvoren a prednji otvoren. Leni sud je iziferenciran na sledee delove: A. AORTA nediferencirana cev koja se prua najee od sredine 1. trbunog segmenta do glave; najee je prava a kod aokonoa je spiralno uvijena vodi krv do glave gde se ona izliva i obliva extremitete glave; B. SRCE Nalazi se u trbunom delu Pulsirajui organ, sainjen je od 1-8 komorica; svaka komorica je u vidu meka koji je utisnut na bokovima gde se nalaze otvori OSTIJE kroz koje krv ulazi u srce iz perikardijalnog sinusa; izmeu pojedinih komorica nalaze se zalisci koji spreavaju vraanje krvi u zadnji deo telai omoguavaju da se krv kree ka aorti; U mehanizmu strujanja krvi kroz telo insekta uestvuju i dijafragme (SEPTE) koje telo insekta dele na visceralni, perikardijalni i perineuralni sinus. Gornja septa je izgraena od vezivnog tkiva, perforirana i uestvuje u cirkulaciji krvi.; nalazi se ispod sranog organa; Donja septa iste je grae nije perforirana i takoe uestvuje u cirkulaciji. Radijalni miii privruju srce za kou na lenom delu a sa donje strane za gornju septu. Krilasti miii su razapeti po gornjoj dijafragmi, ali je ne pokrivaju u potpunosti, ostaju slobodni otvori kroz koje prolazi krvna tenost.(ne vezuju srce)

MEHANIZAM CIRKULACIJE KRVICirkulacija krvi se odvija u dve faze: faza DIJASTOLE (irenja sranih komorica) faza SISTOLE (sakupljanja sranih komorica) Krv u telu insekta cirkulie na osnovu razlike u pritiscima. U momentu otputanja radijalnih miia dolazi do kontrakcije krilastih miia kioji gornju septu potiskuju na dole i tada se , usled razlike u pritiscima i zapreminama u perikardijalnom i visceralnom sinusu, krvna tenost kroz perforiranu gornju septu kree iz visceralnog u perikardijalni sinus. Iz perikardijalnog sinusa krv dospeva u srane komorice na sledei nain: u fazi dijastole (irenja) dolazi do razlike u pritiscma i zapreminama samih sranih komorica i perikardijalnog sinusa. Tada krvna tenost kroz ostijume ulazi u srce, a iz srca u aortu. Iz aorte krv se izliva i najpre zapljuskuje glavu, zatim grudi i na kraju ispod donje septe ulazi u trbuh. Donja septa stalnim treperenjem potiskuje krv prema zadnjem delu trbuha gde je septa prekinuta to omoguava da krv iz perineuralnog sinusa pree u viscealni sinus odakle zapljuskuje unutranje organe. Organi krvotoka su nervnim vlaknima povezani sa centralnim nervnim sistemom.

FUNKCIJE KRVIodstranjivanje produkata metabolizma (krv ih sprovodi do Malpigijevih sudova) prenos hranljivih materija do svih organa transport hormona kroz organizam kod nekih insekata krv slui za odbranu (krv tada sadri otrovne i smrdljive materije i po potrebi se lako izluuje na pojedinim delovima tela) kod nekih insekata krv ima specifine funkcije (npr. neki insekti ubrizgavaju krv u neke organe koji tada dobijaju novu specifinu funkciju) Koliina krvi u telu insekta zavisi od vrste (npr. kod bubavabe krv ini oko 5% telesne mase, a kod pele je to 2530%) i razliita je razliitim stadijumima razvia.

SASTAV KRVIKrv se sastoji od krvne tenosti i krvanih zrnaca HEMOLIMFA (krvna tenost) koloidni ili kristaloidni rastvor razliitih materija; najvei deo limfe ini voda (oko 3/4) od neorganskih materija u sastav hemolimfe ulaze : anjoni sone i fosforne kiseline (HCl i H3PO4)i katjoni Mg, Fe i Ca. od organskih materija u sastavhemolimfe ulaze: belanevine, skrob, masti, ugljeni hidrati, slobodne aminokiseline, fermenti, pigmenti, mokrana kiselina i hormoni Hemolimfa Moe biti bezbojna ili obojena pigmentima u uto, crveno, smee ili zeleno. Krvna tenost moe biti: slabo kisele reakcije kod gusenica obino alkalne reakcije kod veine odraslih insekata HEMOCITI (krvna zrnca) su mezodermalnog porekla. Mogu biti razliitog oblika i veliine (okruglastog, eliptinog, izdueno vretenastog, ameboidnog...) i uvek imaju izraeno jedro! Hemociti aktivno uestvuju u procesu hidrolize i histogenete u vreme metamorfoze (presvlaenja); u ovom procesu hemociti uestvuju na dva naina: a) FAGOCITOZA: krvna zrnca upijaju u sebe delove tkiva i razlau ih pomou fermenata b) LIOCITOZA : krvna zrnca izluuju fermente koji razlau tkiva van samih krvnih zrnaca; Izdueno vretenasta krvna zrnca lue vezivno tkivo; PERIKARDIJALNE ELIJE su krupne elije mezodermalnog porekla, nalaze se sa obe strane srca, imaju krupna jedra ali mogu biti bez diferencieanih opni SYNCITIUM. Mogu biti rasporeene pojedinano ili u grupama. Perikardijalne elije imaju nefrocitnu ulogu eliminiu tetne produkte metabolizma iz krvi, ali ih trajno zadravaju jer nemaju vezu sa crevnim kanalom. Ove elije imaju i fagocitnu ulogu u sebe uvlae vrste materijei na taj nain eliminiu njihovo tetno dejstvo.

MASNO TKIVO Corpus adeposus Mesodermalnog je porekla; ine ga telaca razliitog oblika u razliitim delovima tela insekta. U njemu se deponuju hranljive materije,a moe imati i nefrocitnu ulogu. U telu insektamasno tkivo je rasporeeno u dva sloja: 1. PARIETALNI nalazi se ispod kou 2. VISCERALNI oko nervnog kanala OENOCYTAE (vinske elije) Nalaze se ispod koe i imaju krupna jedra, protoplazma im je ruiaste boje i podsea na vino (otuda i naziv) Funkcija im nije sa sigurnou utvrena. Nataju od spoljanjeg klicinog lista (egzodermalnog porekla), pa se pretpostavlja da uestvuju u stvaranju kutikule (epikutikule) tj. da lue votane materije.

I - 10

NERVNI SISTEM

Kod insekata je ganglioznog tipa. Izgraen je od veeg broja nervnih voria, ganglija, povezanih nervnim vrpcama. Ektodermalnog je porekla. Deli se na dva dela: Centralni nervni sistem Simpatiki (utrobni nervni sistem)

CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS)Najveim delom je smeten u peeineuralnom sinusu; naziva se jo i trbuna nervna veriica. Postoji vie tipova centralnog nervnog sistema: LESTVIAST NERVNI SISTEM - prvobitno je kod prainsekata svaki segment tela nosio po par ganglija koje su bile meusobno povezane poprenim vezama / KOMISURAMA / a sa ganglijama susednih segmenata uzdunim vezana / KONEKTIVAMA /. Ovakav tip CNS ima oblik lestvice, pa otuda i naziv. LANAST NERVNI SISTEM evolucijom dolazi do odreenih promena ganglije pojedinih segmenata se stapaju, komisure nestaju, a od dve konektive nastaje jedna. DELIMINO CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM kod viih insekata dolazi do skraivanja iloi potpunog iezavanja pojedinih konektiva i spajanja ganglija. CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM odlikuje insekte na najviem stupnju razvoja (MUVE); sve grudne i trbune ganglije su spojene u jednu zajedniku

GANGLIJE su sainjene od veeg broja nervnih elije / NEURONA / koji imaju ameboidni oblik i krupno jedro; iz svakog neurona polaze dve vrste izrataja: DENDRIT krai izrataji koji se granaju; ima ih vei broj na jednom neuronu; NEURITI (AXON) dui izrataj, samo jedan postoji na svakom neuronu; Dendritima se nervni impuli prenose do nervne elije (neurona), a neuritima od neurona. Prema funkciji nerve elije se dele na tri grupe: 1. SENZITIVNE ELIJE ulne elije koje primaju nadraaje iz spoljanje sredine; rasporeene su po povrini tela i bipolarne su (imaju po jedan dendrit i po jedan neurit); pomou dendrita primaju nadraaj iz spoljanje sredine a neuritom ga prenose do najblie ganglije; 2. ASOCIJATIVNE ELIJE nalaze se u ganglijama; multipolarne su ( imaju dendritedendrite i jedan neurit); dendritima primaju nadraaj od neurita senzitivne elije a dendritima su vezane za motorne elije (nervni impuls=nadraaj); 3. MOTORNE ELIJE dendritima su povezane za neurit asocijativne elije a neuritom za organ koji treba da odreaguje na nadraaj. Nalaze se u ganglijama i multipolarne su; Prema mestu gde se nalazi u telu CNS moe biti: Glaveni Grudni Trbuni U glavi se nalazi 6 pari ganglija. Kod primitivnih insekata 3 para ganglija se nalaze iznad drela / NADDRELNE GANGLIJE / a 3 para ispod drela / PODDRELNE GANGLIJE /. Kod viih insekata naddrelne ganglije se stapaju u jednu masu koja se naziva mozak. Na mozgu se jasno razlikuju tri renja: 1. PROTOCEREBRUM - nastao spajanjem prvog para ganglija; iz njega polaze nervi koji inerviu sloene oi (facete) i proste oi (ocele) 2. DEUTOCEREBRUM nastao stapankjem drugog para ganglija on inervie pipke i antene 3. TRITOCEREBRUM manjih dimenzija, ali izduen; gradi okolodrelnu komisuru koja predstavlja vezu mozga sa poddrelnim ganglijama. Poddrelne ganglije se takoe spajaju u jednu masu u inerviu usne delove

Grudne ganglije inerviu lokomotorne organe (krila i noge)Trbune ganglije inerviu najvei broj unutranjih organa koji se nalaze u trbuhu.

SIMPATIKI NERVNI SISTEM (SNS)Deli se na dva dela: 1. neparni nerv / ventralni deo simpatikog nervnog sistema / se nalazi u perineuralnom sinusu i prua se du centralnog nervnog sistema; inervie organe koji nisu pod direktnim uticajem volje insekta; 2. stomatogastrini / dorzalni / deo simpatikog nervnog sistema prua se du prednjeg creva sa gornje strane; sastoji se od vie ganglija; prva ganglija nalazi se u predelu ela i naziva se FRONTALNA; Frontalna ganglija je nervnim vlaknima vezana za drugu gangliju koja se nalazi u predelu zatiljka i naziva se OCCiPITALNA ganglija. Occipitalna ganglija je sa jedne strane vezana za mozak a sa druge strane od nje polaze nervne vrpce koje se zavravaju trima takozvanim VENTRIKULARNIM ganglijama ta koje su vezane lezde sa unutranjim luenjem.

Carpora allata - nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge lezde Carpora cardiaca vezana za mozak. Carpora allata ima sekretornu ulogu i lui juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve. Carpora cardiaca - sekretornu ulogu i nervnu funkciju; ona lui svoj sopstveni hormon. Protorakalna lezda nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu lui hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /; kada e doi do luenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih elija koje putem aktivacionog hormona podstiu luenje MH posle ega dolazi do metamorfoze Protocerebralne eluje (aktivacione elije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i lure aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih lezda sa unutranjim luenjem.

I - 11

ENDOKRINI SISTEM INSEKKATA(najvanije endokrine lezde i njihovi hormoni)

Carpora allata - nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge lezde Carpora cardiaca vezana za mozak. Carpora allata ima sekretornu ulogu i lui juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve. Carpora cardiaca - sekretornu ulogu i nervnu funkciju; ona lui svoj sopstveni hormon. Protorakalna lezda nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu lui hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /; kada e doi do luenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih elija koje putem aktivacionog hormona podstiu luenje MH posle ega dolazi do metamorfoze Protocerebralne eluje (aktivacione elije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i lure aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih lezda sa unutranjim luenjem

I 12

MUKI POLNI ORGANI

(opis, poloaj, delovi, funkcije pojedinih delova)Sastoje se od parnih delova koji su mezodermalnog porekla i neparnih delova koji su ektodermalnog porekla. 1. TESTES (semenici) nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek su parni.Sastoje se od veeg broja semenih cevi na kojima se razlikuje vrni (apikalni) deo u kojima se formiraju prapolne elije SPERMATOGONIE koje se dele i sazrevanjem daju SPERMATOCYTAE I i II REDA. Spermatocytae se dalje dele i daju spermatozoide. 2. VAS DEFERENS (parni semenovod) imaju oblik jednostavne cevi koje slue za sprovoenje spermatozoida do neparnog semenovoda. Donji deo je obino proiren i ini Vesicula seminales ; 3. VESICULA SEMINALES slue za sakupljanje i uvanje spermatozoida do momenta kopulacije; u njih se ulivaju sekreti specijalnih lezda koji odravaju spermatozoide u vitalnom stanju; 4. DUCTUS EJACULATRIUS (neparni semenovod) ima oblik proste hitinizirane cevi koja je snabdevena snanim miiima i slui za izbacivanje spermatozoida za vreme kopulacije; na donjem delu neparnog semenovoda nalazi se jo vie hitiniziran deo kopulacioni organ AEDEAGUS / penis / koji ima diferencijalno-dijagnostiki karakter; polni otvor kod mujaka se nalazi na 9. trbunom segmentu. 5. AKCESORNE LEZDE (dodatne, parne) lue sekrete koji slue za lepljenje spermatozoida u tzv. SPERMATOFORE / paketie spermatozoida /

I 13

ENSKI POLNI ORGANI

(opis, poloaj, delovi, funkcije pojedinih delova)enski polni organi se sastoje od parnih i neparnih delova. Parni delovi su mezodermalnog porekla a neparni ektodermalnog. enske polne organe ine sledei delovi: 1. JAJNICI (Ovariumi) nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek ih ima po 2. Sastoje se od jajnih elija OVARIOLA ; broj ovariola je razliit i zavisi od vrste insekta; boe ih biti od 1 do nekoliko stotina; Na svakoj ovarioli razlikuju se dva dela: germarium vrni (apikalni) deo odnosno klicite; u njemu se nalaze nediferencirane elije koje sazrevanjem daju oogoniae koje se dalje dele i daju oocytae odnosno JAJNE ELIJE;U zavisnosti od toga ta nastaje njihovom deobom, oogoniae se se dele na: a) PANOISTINI TIP oogoniae daju samo jajne elije deobom, a njihovu ishranu vri folikularni epitel. b) MEROISTINI TIP oogoinae deobom daju i jajne elije i umancentne elije koje vre njihovu ishranu. U zavisnosti od toga gde se nalaze umancentne elije postoje dva podtipa meroistinog tipa: politrofni umancentne elije se nalaze iznad svake jajne elije teletrofni umancentne elije se nalaze u germariumu a sa jajnim elijama su povezane preko protoplazmatinih kanala preko kojih ih i prehranjuju vitelarium bazalni deo ovariole

OVARIOLA GERMARIUM sazrevanjem daje oogoniae koje deobom daju oocytae OOGONIAE: MEROISTINI TIP politrofni podtip teletrofni podtip PANOISTINI TIP

VITELARIUM

Prema nainu uviranja ovariola u jajovod razlikujemo dva tipa ovarijuma: I. PRAMENAST TIP sve ovariole uviru na jednom mestu u parni jajovod II. ELJAST TIP svaka ovariola uvire posebno u jajovod

2. PARNI JAJOVODI (Oviductus) proste cevi koje slue za sprovoenje jajnih elija o9d ovarijuma da neparnog jajovoda 3. NEPARNI JAJOVOD (Vagina) ektodermalnog je porekla i ima oblim proste hitinizirane cevi; vaginalni otvor / ooporus / se nalazi na 9. trbunom segmentu; kod nekih insekata na vaginu se nastavlja legalica koja slui za polaganje jaja. Vagina nosi odreene dodatke: A. BURSA COPULATRIX (kesica za sparivanje) organ preko koga se vri kopulacija (sparivanje), ne javlja se kod svih insekata; esto ima poseban otvor (Ostium burse) kroz koji dolazi do kopulacije, a zatim se spermatozoidi posenbim kanalom prebacuju do vagine i semene kesice gde se uvaju dok jaja iz ovarijuma ne krenu kroz vaginu, kada dolazi do oploenja B. RECEPTACULUM SEMENIS (semena kesica) slui za uvanje semena nakon kopulacije do momenta oploenja jajne elije; u nju uviru sekreti posebnih lezda koji odravaju spermatozoide u posebnom stanju; semena kesica ima veliki znaak kod insekata koji se pare samo jednom u ivotu a jaja nose ceo ivot (vie godina) kao to su matice socijalnih insekata / pele, mravi / C. ACESORNE LEZDE (dodatne, lepljive lezde) - lue sekrete koji slue za lepljenje jaja za podlogu ili za prikrivanje jajnih legala.

I 14

RAZMNOAVANJE INSEKATA(naini, graa polnih elija, oviparitet, viviparitet)

Insekti su organizmi sa razluenim polovima, mada su uoene i pojave hermafroditizma (svilena buba, gubar, borova) Njihovo razmnoavanje se vri naroitim, tzv. POLNIM ELIJAMA / jaje i spermatozoid /. Razmnoavanje polnim elijama moe biti: 1. gametogenetsko (GAMETOGENEZA) u razmnoavasnju uestvuju i jaje i spermatozoid 2. partenogenetsko (PARTENOGENEZA) insekti se raaju iz neoploenih jaja

JAJE predstavlja jednu uveanu eliju koja je uglavnom sastavljena iz protoplazme i jedra. Protoplazma je spolja obavijena umancentnom opnom i zapravo predstavlja rezervu hranljivih materija za budui embrion.Spolja jejaje obavijeno jajnom ljuskom CHORIONOM, na kojoj se nalazi veliki broj pora koje slue za disanje samog jajeta. Pored pora, obino se na temenu jajete nalazi neto vei otvor kanala mikropile koja polazi kroz umancentnu opnu i slui za nesmetan prolaz spermatozoida u protoplazmu jajeta. Prema obliku insekatska jaja mogu biti vrlo razliita (okruglasta, eliptina, zvezdasta, izduena, tanjirasta...) a takoe i po boji mogu biti vrlo raznolika.

SPERMATOZOID mikroskopski sitne elije na kojima se jasno razlikuju dva dela:- glava - jako pokretljiv rep U glavi se nalazi jedro a u repu protoplazma. Rep omoguava kretanje spermatozoida kroz semenovode. Kod mnogih insekata spermatozoidi su grupisani u SPERMATOFORE paketie koje mujak pri kopulaciji predaje enki. U veini sluajeva insekti polau jaja i ta pojava se naziva OVIPARITET. VIVIPARITET- pojava da se jaja izlegu u telu enke i da ona raa ive mladunce. Izmeu ovipareiteta i vivipariteta postoji itav niz prelaza: OVOVIVIPARITET embrionalno razvie se odvije u telu enke a larva se raa neposredno po polaganju jaja (kod tahinida) LARVIPARITET enka raa ive mladunce koji se izlegu u telu same enke (pojava kod lisnih vai i mnogih muva) PUPIPARITET embrionalno i postembrionalno razvie se odvijaju u telu enke a ona raa tj. izbacuje gotove lutke (kod konjske muve) POLYEMBRIONIA pojava da se iz jednog jajeta izlee vei broj larvi. Ovu pojavu je otkrio Paul Marshal kod parazitske ose najeznice (Encyrtus fuscicollis) koja parazitira gusenice Hyponomeuta; kod ove ose se iz jednog jajeta izlee 100 larvi koje kasnije razvojem daju normalna imaga; karakteristino je da su sva imaga iz istog legla istog pola.

I 16

PARTENOGENEZA /deviansko razvie/(definicija, vrste partenogeneze sa primerima)

Vid razmnoavanja kod koga se individue razvijaju iz neoploenih jaja. Partenogenezom mogu nastati oba pola. U sluaju da nastaju individue mukog pola ta se pojava naziva ARRHENOTOKIA a u sluaju da nastaju individue enskog pola THELYTOKIA, to je mnogo ei sluaj. Partenogeneza moe biti:

sluajna (nenormalna) kod insekata koji se normalno razvijaju gametogenezom, ali pod odreenim uslovima kod odreenih individua dolazi do partenogeneze (gubar, svilena buba...) redovna (normalna) kod nsekata koji se redovno razmnoavaju na ovaj nain; ovo nije retka pojava isree se kod mnogijh insekatskih grupa. Normalna partenogeneze moe biti: MEOVITA PARTENOGENEZA- nastaje kod vrsta koje se istovremeno razmnoavaju i partenogenezom i gametogenezom.Primer je domaa pela: kod nje matica u toku leta polae i oploena i neoploena jaja. Iz oploenih jaja se raaju pele radilice i matice a iz neoploenih samo trutovi; ovaj vid arrhenotokie javlja se i kod drugih insekata bumbara, osa, mrava... ALTERNIRAJUA ILI CIKLINA PARTENOGENEZA vid meovite partenogeneze kod koje se smenjuju gametogenetske i partenogenetske generacije.Ovo se moe odvijati u pravilnim i nepravilnim vremenskim razmacima pa se razlikuju pravilna i nepravilna ciklina partenogeneza. NEPRAVILNA PARTENOGENEZA: kod lisnih vaiju kod kojih se posle neodreenog broja partenogenetskih generacija javlja gametogenetska generacija. PRAVILNA PARTENOGENEZA: kod osa iarua (Cynipidae) i biljnih vai (Chermesidae); kod njih se u pravilnim vremenskim razmacima smenjuju partenogenetske i gametogenetske generacije. ISKLJUIVA (ista) PARTENOGENEZA iskljuivo razmnoavanje partenogenetskim putem. Vrste koje se ovako razmnoavaju nemaju mujake, ve iskljuivo enke. javlja se kod

titastih vai (Coccidae)PEDOGENEZA - vid partenogeneze kod koga nezrele enke u stadijumu larve vre akt razmnoavanja; ovaj vid razmnoavanja je otkriven kod muice Miaster metroloas kod koje se razvijaju jajne cevi ali bez jajovoda; jajne cevi se kasnije raspadaju a jaja ostaju u samoj enki larvi; iz ovih jaja se razvijaju larve koje ostaju u telu majke i hrane se njenim telom dok na kraju od njega ne ostane samo hitinski omota koji larve probijaju i izlaze napolje; kasnije ove larve mogu ili da na isti nain proizvedu nove mladunce ili da se preobraze u mukog imaga; oploene enke imaga polau jaja pod korom drvea iz kojih se razvijaju larve koje e dati ceo niz partenogenetskih generacija da bi se na kraju javila jedna gametogenetska.

I 15

GAMETOGENEZA

(definicija, sparivanje polova, polaganje jaja)Vid razmnoavanja u kome uestvuju oba pola sa specijalnim polnim elijama / jaja, spermatozoidi / koje jedinke razliitih polova proizvode u svojim specijalnim organima. Da bi se kod vrsta koje se razmnoavaju gametogenezom stvorio novi organozam potrebno je da doe do oploenja jajeta spermatozoidom; Ukoliko oploenje izostane, jaje e ostati sterilno i iz njega se nee razviti nova jedinka (osim u sluaju nenormalne partenogeneze); oploenje se odvija u telu enke nakon kopulacije; Gametogeneza se odvija kroz nekoliko procesa:

SPARIVANJE POLOVA (KOPULCAIJA) individue mukog i enskog pola se sparuju kopuliraju i u tomaktu ostaju due ili krae vreme. Za in kopulacije insekti esto imaju razliite dodatke na telu: npr. mujaci bauljara imaju proirene delove tarzusa koji im slue za bolje i lake prianjanje za enku, dok mujaci vilinskog konjica imaju na kraju trbuha kleta kojima enku dre za vrat u toku kopulacije. Nain kopulacije je vrlo raznolik: neke vrste kopuliraju u vazduhu (MRAVI, VILINSKI KONJICI, PELE..), neke u mirovanju (LEPTIRI), neke plivajui, neke danju neke nou...Poloaj tela pri kopulaciji je takoe razliit, kao i duina trajanja iste (od nekoliko trenutaka do nekoliko asova, pa i ceo dan).U velikom broju sluajeva mujak samo jednom kopulira posle ega ugine. Meutim, nije redak sluaj da mujak kopulira vie puta i to sa istom enkom ili vie njih polygamija (POTKORNJACI, LEPTIRI). Polyandria je mnogo rei sluaj; Monogamija tj. viekratno parenje jednog mujaka i jedne enke se javlja kod TERMITA gde mujak i enka ive zajedno u istoj komorici i po 15 godina.

POLAGANJE JAJA obino brzo nakon kopulacije enke poinju da polau jaja. Kad se radi o tetnim vrstamaneophodno je poznavati: nain polaganja jaja broj jaja koje poloi jedna enka vreme polaganja i trajanje polaganja jaja mesto polaganja jaja Kod izbora mesta za polaganje jaja enka bira paljivo: najee je to mesto gde e budue larve imati sve uslove za razvoj, pre svbega dovoljno hrane. Izbor mesta za polaganje jaja enke vre na osnovu instinkta i vrlo retko gree, obino u nekim nenormalnim okolnostima. Ima, meutim, i vrsta ije enke jaja polau bez reda ne vodei rauna o tome kako e se budue larve razvjati. Insekti ije se larve hrane biljnim delovima polau jaja na biljke, pri emu biraju odreenu vrstu biljke i njen odreeni deo borov savija polae jaja iskljuiva na terminalnimm izbojcima mladih borova npr. Kod nekih insekata enke najpre pripremaju sredinu gde e poloiti jaja. Npr. kod potkornjaka, enka najpre u odreenoj vrsti drveta izgriza hodnike u koje e poloiti jaja, cigarai savijaju listove u specijalne uvojke u koje polau jaja, dok grabljive ose ne polau jaja dok u svoje gnezdo ne donesu dovoljno hrane za budue larve i tek tada polau jaja na prikupljenu hranu. Mesto na kome enka poloi jaja naziva se JAJNO LEGLO. PO obliku jajna legla mogu biti vrlo raznolika, a kod nekih vrsta ona mogu biti toliko karakteristina da ja na osnovu njih mogue determinisati vrstu. Neke enke polau jaja bez ikakvog reda, dok druge, naprotiv, stvaraju legla uvek istog i pravilnog oblika. Npr. KUKAVIJA SUZA (Malacosoma neustria) svoja jaja uvek lepi oko tankih granica u vidu ireg prstena. enka HRASTOVOG LITIJAA polae svoja jaja na kori hrasta u jednoslojnim poljima; KOMARAC svoja jaja slepi u oblik korita koje pliva po vodi, dok enke skakavaca svoja jaja polau u ooteke (jedna vrsta aure) u kojima jaja slau u pravilne redove. Pri polaganju jaja enke vode rauna o njihovoj zatiti od neprijatelja i nepovoljnih atmosferskih prilika. Npr. enke GUBARA, UTOTRBE i dr. svoja jaja polau u gomilicama koje pokrivaju ljuspama, dlaicama i sekretima sa svog trbuha . Stilpnotia salicis (topolin gubar) svoja jaja lepi sekretom koji brzo ovrsne na vazduhu. enke rovaca i uholaa uvaju svoja jaja straarei pored njih u naroito iskopanoj jamici. Najzatienija jaja imaju socijalni insekti mravi, pele, termiti.

I 17

EMBRIONALNO RAZVIE (definicija, tok, trajanje)Embrionalno razvie je razvie koje se odvija u stadijumu jajeta tj. u jajnoj ljusci i koje kao krajnji rezultat ima nastanak embriona. Proces nastanka embriona poinje deobom elijskog jedra jajne elije. Svaki deo elijskog jedra se okruuje delom protoplazme i na taj nain se obrazuju nove elije. Nakon to se elije jako umnoe one migriraju kroz deutoplazmu (umance) sve do umancentne opne. elije se umnoavaju sve dok oko deutoplazme ne obrazuju jednoelijski omota BLASTODERM. elije blastoderma u poetku su sve jadenake ali u odreenom momentu sa jedne strane jajeta dolazi do izduivanja elija blastoderma, ime se stvara zadebljali region (najee uzduno ovalan) koji se zove GERMITIVNA ILI KLICINA TRAKA. Ovo zadebljanje predstavlja trbunu stranu budueg embriona.

Od EKTODERMA nastaje:

koa sa dodacima i lezdama, prednje i srednje crevo, traheje, nervni sistem i svi neparni delovi polnih organa.

Od MESODERMA nastaje: miini sistem cirkulatorni organ krv masno tkivo ostali delovi polnih organa Od ENDODERMA nastaje samo srednje crevo

Ubrzo po obrazovanju klicine trake na njoj se pokjavljuje UZDUNA ILI PRIMITIVNA BRAZDA koja nastaje uvratom (uleganjem) blastoderma. Brazda se proiruje i na taj naina se stvaraju dva sloja elija od kojih se spoljni naziva EKTODERM (spoljanji klicin list) a unutranji MESODERM (srednji klicin list). Istovremeno sa obrazovanjem uzdune brazde elije koje se nalaze na prednjem i zadnjem kraju klicine trake poinju da se diferenciraju stvarajui tvorevine koje se izduuju sve dok se ne spoje i formiraju trei, unutranji klicin list - ENDODERM.

Istovremeno sa stvaranjem klicinih listova stvaraju se oko klicine trake zatitne opne koje nastaju naborima i sve vie se ire iznad klicine trake dok se na kraju ne spoje i potpuno ne okrue klicinu traku formirajui dve opne: SPOLJANJU (serosa) i UNUTRANJU (amnion). U spoljnoj opni kod mnogih insekata stvara se pigment. Od opni u daljem razvoju ne stvaraju se nikakvi organi i njihova uloga je da titi embrion od spoljanjih uticaja. Na kraju embrionalnog razvia opne se ili resorbuju ili ih larva probije pri naputanju jajne ljuske. Dalji tok embrionalnog razvia sastoji se u segmentaciji klicine trake. Na traci se jajvljaju poprene brazde koje razdvajaju budue segmente. Na segmentima nastaju parni kesisti izvrati osnove buduih ekstremiteta; od njih e se razviti samo oni koji se nalaze na glavenim i grudnim segmentima, dok e trbuni zakrljati. Kraj embrionalnog razvia podrazumeva da se u jajnoj ljusci formirala larva, koja jajnu ljusku naputa probijajui je, cepajui ili progrizajui.

Trajanje stadijuma jajeta odnosno embrionalnog razvia je razliito kod razliitih vrsta.Kod nekih muva ono traje nepun dan kod zlatnozelenog bauljara (Calosoma sycophanta) 3-10 dana kod svica 5-6 nedelja kod gubara 8-9 meseci , s tim to se kod gubara stadijum jajeta vremenski ne poklapa sa embrionalnim razviem; naime, larva se u jajetu gubara potpuno formira iste jeseni u septembru, ali u jajnoj ljusci ostaje do prolea dok ne otopli. Temperatura ima veliki uticaj na trajanje embrionalnog razvia: via povoljna temperatura ga ubrzava ania ga usporava.

I 18

POSTEMBRIONALNO RAZVIE (definicija, tok, trajanje)

Postembrionalno razvie podrazumeva razvie insekta od momenta kada larva napusti jajnu ljusku do momenta prelaska u adultni oblik stadijum imaga. Ovo razvie se odvija razliito kod razliitih vrsta insekata, a podrazumeva niz morfolokih promena koje dovode do stvaranja imaga. Ove promene morfologije se nazivaju preobraaj ili metamorfoza. Proces metamorfoze kod svih insekata nema isti znaaj ni istu jainu. Na osnovu intenziteta i toka procesa metamorfoze insekti se mogu podeliti na odreene grupe: Ametabola - neki insekti (primitivni insekti iz podklase Apterygota) im izau iz jajne ljuske odmah izgledaju kao njihov imago, a od njega se razlikuju samo po veliini i tome to su polno nezreli.Oni u svom posembrionalnom razviu prolaze sasvim neznatan preobraaj ili ga uopte ne prolaze . Njihovo razvie je jednostavno i odvija se kroz prosto rastenje; tokom razvia ovi insekti prolaze kroz sledee stadijuma: JAJE / LARVA / IMAGO.

Metabola grupa insekata koji u svom razviu prolaze kroz potpun preobraaj; ipak ni kod ove grupe insekatapreobraaj nije istog tipa ni jaine, pa se ova grupa deli na podgrupe: Hemimetabola grupa insekata koji prolaze kroz nepotpunu metamorfozu Holometabola grupa insekata koja u svom razviu prolazi kroz potpunu metamorfozu

Kod Hemimetabola iz jajeta izlazi larva koja oblikom podsea na svog imaga, ali je manja, polne nezrela i beskrilna. U toku postembrionalnog razvia, prolazei iz stadijuma u stadijum, ona raste, dobija krila i polono sazreva, te posle poslednjeg presvlaenja prelazi u adultni oblik IMAGO. Dakle, insekti iz ove grupe takoe prolaze kroz stadijume JAJE / LARVA / IMAGO ali se larva razlikuje od imaga, prvenstveno beskrilnou. Kod Holometabola larve koje izau iz jajeta ni malo ne lie na svog imaga i redovno imaju specijalne larvene organe koji su privremenog karaktera. Kod ovih vrsta nakon to larva potpuno izraste, ona mora da proe kroz jo jedan stadijum stadijum lutke , kako bi prela u adultni oblik. Dakle, insekti iz grupe Holometabola u toku razvia prolaze sledee stadijume: JAJE / LARVA / LUTKA / IMAGO

STADIJUM LARVE

Ovo je stadijum koji nastaje od momenta naputanja jajne ljuske i traje do momenta pojave adultnog oblika tj. stadijuma imaga. Larve razliitih vrsta su razliite grae i imaju razliit nain ivota. Osim toga, kod nekih insekata one lie na svoja imaga, dok se kod drugih potpuno razlikuju. Kod ovih drugih larve obavezno imaju privremene larvene organe koji nakon metamorfoze i prelaska u stadijum imaga nestaju. Na osnovu prisutnosti larvenih organa i slinosti sa imagom, larve se dele na: I. II. III. PRIMARNE LARVE larve koje su sline svom imagu. one NEMAJU provizorne organe a od imaga se razlikuju po veliini (manje su) i po nedostatku ili nepoptpuno izgraenim genitalnim dodacima, krilima, pipcima... SEKUNDARNE LARVE imaju provizorne organe, ali imaju i mnoge morfoloke osobine imaga. TERCIJERNE LARVE imaju provizorne organe i potpuno se razlikuju od svojih imaga. Po obliku mogu biti veoma raznolike, to je posledica razliitih sredina i uslova u kojima se razvijaju, kao i tazliitog naina ishrane. Postoje razliite klasifikacije tercijarnih larvi, a najjednostavnija je sledea: larve sa grudnim nogama i dobro razvijenom glavom ovaj tip se sree kod Coleoptera, Neuroptera i Trichoptera larve sa grudnim i trbunim nogama (od kojih su trbune lane- nelankovite) gusenice Lepidoptera, kod lisnih zolja (pagusenice) larve bez nogu koje mogu imati dobro razvijenu glavu (surlai, potkornjaci, striibube, komarci) ili sa zakrljalom glavom (acefalne larve muva). Izmeu ova tri stadijuma tercijarnih larvi postoji itav niz prelaza.

Ishrana glavne odlike stadijuma larve jesu da se larva hrani i raste. Larva poinje sa intenzivnom ishranom odmomenta kad napusti jajnu ljusku a sa porastom apetit joj se sve vie pojaava, tako da se ishrana larve moe nazvati i dranjem. Tokom svog ivota larva hranu pretvara u tkiva koja e kasnije dati razne organe imaga. Dakle, larva tokom svog ivota ima zadatak da akumulira dovoljno materija od kojih e se formirati organi imaga.

Rastenje larve se odvija kroz proces koji se naziva PRESVLAENJE tj. zbacivanje stare kutikule. Ono nastupa ondakada larve postane prevelika za svoju kutikulu (koja je kruta i ne moe da se iri).Tada se ispod stare koe luenjem hipodermisa formira nova koa tj. novi sloj kutikule. Izmeu starog i novog sloja specijalne kone lezde lue sekret (egzuvijalni sekret) koji pomae razdvajanje stare i nove kutikule. im se nova kutikula formira, stara puca i iz nje larva izlazi sa novom koom koja je bleda (potamni za nekoloiko sati pod uticajem svetlosti) i znatno vea od stare to larvi omoguva da odjednom naglo poraste. Larva se u toku svog ivota presvue vie puta, a broj presvlaenja zavisi od vrste i za veinu vrsta on je konstantan. Vreme od jednog do drugog presvlaenja naziva se stadijum larvenog razvia. Larva sobne muve se do prelaska u lutku presvue 3x, skakavca 5x, pele 8x, vodenog cveta 22x. Kod nekih vrsta broj presvlaenja moe da varira i da zavisi od uslova sredine. Presvlaenje larve se ne sastoji samo u zbacivanju stare koe, ve i u zameni svih onih organa koji su, kao i koa, nastali od spoljanjeg klicinog lista (egzoderma) zamena hitinske pokoice prednjeg i zadnjeg creva, traheja i raznih konih lezda. dakle, presvlaenje je jedan komplikovan i za larvu muan proces, tkom kog se deava i da larva ugine. Takoe, kod nekih vrsta tokom presvalenja nastaje i proces redukcije starih i obrazovanja novih organa. Zato se larveni stadijumi razlikuju ne samo po veliini, ve i po boji, strukturi, obliku i morfologiji. Za proces presvlaenja larva obino bira neko skrovito mesto, jer tokom procesa presvlaenja ona postaje troma i ne hrani se par dana pred presvlaenje i tokom samog presvlaenja. Nakon zavretka presvlaenja, larva ponovo postaje aktivna i poinje da se hrani jo veim intenzitetom. Zato se moe rei da sa starijim stadijumima larvenog razvia tetnost tetne vrste raste. RAZLIKE IZMEU LARVE I IMAGA (prvenstveno : veliina, beskrilnost, polna nezrelost) LARVA IMAGO koa tanja i meka deblja i vra ue i due od imaga, segmenti jednolike imaju krila, trbuni segmenti se jasno telesni oblik grae razlikuju od grudnih pipci znatno krai ili ak potpuno zakrljali imago leptira ima aparat za sisanje graa i oblik usni aparat se jasno razlikuje : npr kod leptira ektremiteta larva ima aparat za krickanje dobro razvijene, lankovite noge noge kod larvi su obino rudimentisane imaju krila u grai crvnog kanala najee, to je posledica razliitog naina ishrane izmeu larve i imaga unutranja u grai trahealnog sistema, npr. larva larve organizacija tela koje ive u vodi imaju trahejalne krge dok njihova imaga koja ive u vazduhu imaju normalan trahealni sistem

Imaginalni centri predstavljaju tzv. klice odnosno osnove raznih organa imaga koji e se formirati, a nalaze se utelu tercijarne larve. Ovi centri su zapravi grupe embrionalnih, nediferenciranih elija koje se nalaze na raznim mestima u telu larve (najee pod koom, na mestu gde e se formirati organ imaga) i ostaju u stanju mirovanja u toku itavog stadijuma larve. Tek neposredno pred prelazak u stadijum lutke, kada larva prestane da se hrani i kree, ove elije se aktiviraju i poinju ubrzano da se dele i idferenciraju formirajui odgovarajue organe imaga.

STADIJUM LUTKELutka je trei stadijum razvia insekata koji imaju tercijernu larvu. Ovim stadijmom zavrava se proces preobraaja larve u imago. Proces obino poinje poslednjim presvlaenjem larve i prelaskom u lutku. Kod veine insekata ovaj stadijum je period mirovanja pri emu je lutka poptuno bez ikakve odbrane i mogunosti kretanja. Zato je lutka vrlo esto zatiena razliitim tvorevinama (kokon, lutkina kolevka) ili je smetena na nekakvo skrovito mesto. U ovom drugom sluaju larva bira mesto neposredno pred prelaz u stadijum lutke tj. pred HRIZALIDACIJU. to se tie nepokretnosti, tu ima izuzetaka kod nekih Diptera, Lepidoptera i Trichoptera, ali je pokretljivost njihovih lutki vrlo ograniena i daleko izostaje za pokretljivou larve. Preobraaj u stadijumu lutke se odvija kroz dva paralelna procesa, proces HISTOLIZE i proces HISTOGENEZE. Procesom histolize se tkiva i organi larve razaraju a procesom histogeneze se formiraju organi imaga. PROCES HISTOLIZE se moe odvijati na dva naina. Prvi nain je fagocitoza i pri njemu larvene organe razaraju krvne elije koje se pred proces hrizalidacije jako umnoe; ovo je naroito zastupljeno kod Diptera. Drugi nain je liocitoza, pri kome do razaranja larvenih organa dolazi pod dejstvom naroitih hemijskih materija koje se obrazuju u telu lutke. Kod nekih insekata (mravi i drugi opnokrilci) histoliza se deava i fagocitozom i liocitozom istovremeno. Histoliza poinje zapravo pred samo poslednje presvlaenje larve, tako da su ve u poetnom stadijumu lutke svi organi larve pretvoreni u kaastu masu obavijenu lutkinom kouljicom. HISTOGENEZA - poinje istovremeno sa histolizom. Organi imaga nastaju iz imaginalnih centara ije se elije intenzivno dele koristei kao gradivni materijal za svoje razmnoavanje kaastu masu bastalu histolizom larvenih organa. Tokom procesa hstolize i histogeneze provizorni larveni organi se potpuno razgrauju,. Histoliza i histogeneza se zavravaju veoma brzo ; obino posle nekoliko dana u lutki su ve formirani svi organi imaga. Postoje tri osnovna tipa lutke: PUPA LIBERA / slobodna lutka /(Coleoptera, Neuroptera, Hymenoptera) odlikuje se time da su na njoj svi ekstremiteti budueg imaga (noge, pipci, usni delovi) odvojeni od tela lutke tj. slobodni. PUPA OBTECTA / pokrivena ili mumija lutka / (Lepidoptera) ekstremiteti su privijeni uz telo i prekriveni lutkinom egzuvijom, zbog ega se esto na lutki ne razaznaju ni konture ekstremiteta imaga. PUPA COARCTATA / buretasta lutka, puparium / (Diptera) predstavlja slobodnu ili pokrivenu lutku koja je obavijena kokonom nastalim od poslednje larvine kouljice; kod vrsta sa ovim tipom lutke kada larva dostigne svoj krajnji stadijum, ona se ne presvlai, ve se u sopstvenoj koi pretvara u jedan od dva pomenuta oblika (libera, obtecta) Zbog ranjivosti i nepokretnosti lutke njihove larve se brinu o tome da one budu zatiene tokom celog preobraaja: za hrizalidaciju larve biraju skrovita mesta (pod korom drvea, u zemlji, pod kamenjem...) gde esto grade lutkine kolevke; mnoge larve oko sebe izgrauju sklonita od raznih materijala (iverje, etine, kuice pueva, zrnca peska, sopstveni izmet...) Stadijum lutke traje razliito kod razliitih vrsta insekata, a na njega veliki uticaj imaju spoljanji uslovi (povoljni ga skrauju a nepovoljni produuju).

STADIJUM IMAGANakon isteka vremena lutkinog mirovanja njena kouljica (egzuvijum) puca i kroz formirani otvor izlazi imago potpuno formirani insekt. Novi imago se razlikuje od starog. Tako npr. kad imago leptira oizae iz svoje kouljice, on je mokar i mekan, njegova krila su smeurana i slepljena uz telo; tog trenutka leptir nije sposoban za let; ali, ubrzo, on se osui i ovrsnea krila mu se razapnu pumpanjem vazduha u traheje nervature krila i on postaje sposoban za let. I kod veine drugih insekata tek nastali imago se razlikuje od starog. Npr. kod potkornjaka tek nastali imago je bledoute boje, a tek kasnije postaje tamnomrk ili crn. Kod nekih vrsta imago je polno zreo i sposoban za razmnoavanje im izae iz lutke (leptiri), dok kod drugih vrsta mora da protekne odreeno vreme, nekad i pola godine. Ovo vreme se naziva vreme sazrevanja imaga a njegova d ishrana se naziva dopunska ishrana ili dopunsko dranje. Ovaj sluaj je najei kod Scolytidae, Pissodes, Hylobius, Tachina itd.

ROJENJE IMAGA Vreme kada se insekti javljaju obino u masama radi parenja naziva se vreme rojenja. Insekti koji lete roje se u manjim ili veim oblacima; neki imaju krila samo u vreme rojenja, a odbacuju ih odmah nakon kopulacije (mravi, termiti); neke vrste imaju sposobnost leta samo u vreme rojenja (Hylobius); kod vrsta koje ne lete rojenje se odvija njihovom masovnom pojavom na zemlji ili na biljkama. Razne vrste insekata roje se u razliito vreme godine: Neki potkornjaci u rano prolee Gubar jula - avgusta Gundelj u maju Mrazovci od oktobra do decembra Vrste koje imaju viestruku generaciju roje se vie puta godinje: Borova lisna zolja 2x (april i jul) Neki potkornjaci 3x (april, jun i septembar) Trajanje rojenja imaga je takoe razliito kod razliitih vrsta: Kod vodenih cvetova rojenje traje svega nekoliko sati Kod veine leptira, tvrdokrilaca i dvokrilaca nekoliko dana do dve nedelje Kod nekih vrsta koje sporo polno sazrevaju (Pissodes) moe da traje i celu letnju sezonu Na poetak rojenja jako utiu vremenski faktori. Nepogodno, kino vreme moe da odgodi poetak rojenja a toplo povoljno vreme da ga preurani. Ovo naroito vai za one tetne vrse ije rojenje pada u rano prolee. TRAJANJE IVOTA IMAGA Funkcija imaga je pre svega u produetku vrste tj. u razmnoavanju. Tu funkciju imaga razliitih vrsta obave za razliito vreme, posle ega obino uginu, te je stoga i vreme trajanja ivota imaga razliito od vrste do vrste. Vodeni cvet imago ivi svega nekoliko sati , tek toliko da se polovi spare i enka poloi jaja Mujaci leptira Psycha apiformis ive svega 32 minuta Za veinu insekata ivot imaga iznosi od nekoliko dana do tri nedelje. Imaga vrsta koje prezimljavaju ive znatno due nekoliko meseci . Postoje i vrste ija imaga ive i vie godina tokom kojih vie puta kopuliraju imaga Hylobius, Pissodes, potkornjaci, Calosoma... Najdui ivot imaju enke socijalnih vrstea matica domae pele ivi do 5 godina, mravlja matica do 12 godina a matica termita i do 15 godina. TRAJANJE ITAVOG RAZVIA Ako se posmatra razvie svih sadijuma zajedno, od jajeta do polno zrelog imaga, moe se uoiti da kod veine vrsta ukupan razvoj traje 12 meseci, pri emu najee ukupno razvie se odvije u dve kalendarske godine. Pojedini stadijumi razvia, naravno, kod razliitih vrsta traju razliito, ali je kod veine ukupno vreme oko 12 meseci. Postoje i vrste ije razvie traje vie od godine 2, 3 pa i 4 godine. Sa sruge strane, postoje vrste ije razvie traje manje od godinu dana. Od spoljanjih faktora na trajanje razvia utiu: TEMPERATURA SREDINE jer su insekti poikilotermne ivotinje, tj. telesna temperatura im zavisi od temperature sredine u kojoj se nalaze. Kako je za celokupno razvie jednog insekta odreene vrste potrebna jedna odreena koliina toplote, razumljivo je da e nia temperatura sredine produiti period razvia a via (ukoliko ne prelazi u ekstrem) skratiti isti period. VLANOST utvreno je da za bre razviwe insekata nije dovoljan samo odgovarajua temperatura sredine, ve da u tome znaajnu ulogu ima i povoljna vlanost vazduha Povoljnost ishrane (dovoljne koliine odgovarajue vrste hrane) Svetlost

LATENCA ili DIJAPAUZA Latenca predstavlja usporavanje u razviu neke vrste odnosno privremeni prekid u razviu neke vrste koji nastaje iz, za sad, nepoznatih razloga i usled koga se produava normalni period razvia. Ovaj produetak moe da bude znatan i da iznosi 2 do 8 puta vie od uobiajenog vremena razvia. Nakon to latenca proe, razvie se normalno daje odvija bez ikakvih posledica po ivotinju koja ju je preivela. Latenca moe da naastupi kod svih ili kod jednog dela individua iste generacije. Latenca moe da nastupi u bilo kom stadijumu razvia insekta. Najee se dogaa u stadijumu lutke i jajeta, odnosno u onim stadijumima kada je insekt najzatieniji. GENERACIJA Pod generacijom se podrazumeva vreme koje je potrebno nekom insektu da izvede potpun ciklus razvia. Drugim reima, to je vreme koje protekne od momenta polaganja jaja pa do trenutka kada insekt koji je izaao iz tog jajeta ne postane polno zreo i pone sa razmnoavanjem. Krae reeno, to je vremeod jajeta do jajeta. Najei sluaj je da razvoj insekta traje 12 meseci i za takve insekte se kae da imaju prostu ili jednogodinju generaciju. GUBAR njegova enka krajem jula polae jaja iz kojih se polno zrele ivotinje javljaju krajem jula naredne godine. Postoje i vrste kod kojih generacija traje vie od jedne godine, pa se za njih kae da imaju viegodinju generaciju.Viegodinja generacija moe biti: Dvogodinja 24 meseca za itavo razvie Trogodinju 36 meseci etvorogodinju 48 meseci ... Najduu, do danas poznatu, generaciju ima severnoameriki cvrak Cicada septemdecim i ona iznosi 17 godina. Takoe, postoje insekti kod kojih generacija traje manje od 12 meseci. Za njih se kae da imaju viestruku generaciju godinje (dvostruku, trostruku, etvorostruku itd.) Dvostruka generacija Diprion pini Neke lisne vai imaju pod povoljnim uslovima i 14-tostruku generaciju Kod vrsta koje imaju jednogodinju generaciju, trajanje generacije se ne poklapa sakalendarskom godinom, ve se protee na dve kalendarske godine. Isti je sluaj i kod vrsta sa viegodinjom generacijom , pa broj kalendarskih godina moe da se izrauna preko formule: X+1

I-19

KALENDAR RAZVIA I BIOLOKA FORMULA(definicija, primeri)

Kalendar razvia predstavlja ematski prikaz razvojnih generacija neke vrste u obliku pregledne tabele, gde se pomesecima prikazuje sta nje razvoja tetoine, kao i stadijumi u kojima je ona tetna. Ovakav kalendar sadri podatke o trajanju generacije, u kojim se stadijumima u raznim mesecima godine tetoina nalazi, trajanju pojedinih stadijuma i o tome kada tetoina pravi najveu tetu. Kalendar razvia je stoga vrlo koristan u praktinom radu, jer brzo prua potrebne informacije na osnovu kojih se mogu donositi odluke o merama borbe. Meutim, ovakve kalendare nije mogue napraviti za sve insekte, naroito ne za one ija imaga dugo ive, koje dugo polau jaja i vrste kod kojih se sestrinske generacije ukrtaju (potkornjaci). Najjednostavnije se pravi kalendar razvia za tetne leptire jer su njihove generacije vremenski jasno odvojene.

Pri izradi kalendara razvia koriste se tano utvreni simboli: jaje larva larva u kokonu lutka + imago Imago koji polae jaja Da bi se u kalendarima vremenski to tanije predstavili pojedini stadijumi tetoine svaki mesec je podeljen na tri dekade (po 10 dana). Napravljen kalendar ne mora da vai za sve krajeve areala odreenog insekta. On ak ne mora da se podudara ni za svaku godinu u odreenom podruju areala. To je stoga to razvie zavisi i od uslova sredine (pored osobina vrste) odnosno od temperature sredine, vlanosti vazduha itd. Limantria dispar godina I II 1930. 1931. III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Bioloka formula (vita formula) se koristi za ematski prikaz bionomije tetnih insekata. Izmislio ju je nemakientomolog Rhumbler. Ona u vrlo saetoj formi prikazuje iste podatke kao i kalendar razvia, ali je praktinija od kalendara zato to se iz nje gotovo trenutno mogu dobiti informacije o trajanju i broju generacija, u kom mesecu se koji stadijum nalazi, kad je insekt tetan itd. U brojiocu ove formule nalaze se po mesecima izneti stadijumi jajeta i larve, a u imeniocu stadijumi lutke i imaga. Stadijum jajeta je od stadijuma larve razdvojen crticom (-) a stadijum lutke od stadijuma imaga krstiem (+). Osnova biloke formule izgleda ovako: Vreme jajeta vreme larve Vreme lutke + vreme imaga Ako se vreme jajeta poklapa sa vremenom imaga, onda se vreme jajeta ne unosi u formulu. U bilokoj formuli meseci se oznaavaju arapskim brojevima tako da 1 oznaava januar, 2 februar, 3 mart itd. Brojevi od 1 do 9 ne odvajaju se nikakvim znacima, ve se jednostavno reaju, dok se brojevi 10.11.12. odvajaju takama (.12.) Npr. ako u formuli pie 7.12. to znai od jula do decembra, a ako pie 712, to znai od jula do januara, februara. Svaki mesec podeljen je na dekade a njihove oznake su: a prva treina meseca (anterior) m druga treina meseca (medius) p poslednja treina u mesecu (posterior) Ova slova stavljaju se kao eksponenti odgovarajueg meseca. Npr. 6a znai prva dekada juna a 5m znai druga dekada maja. U upotrebi je i podela meseca na nedelje, gde se brojevima 1,2,3,4 oznaavaju nedelje meseca, a njihove oznake se stavljaju u eksponent odgovarajueg meseca. Zarez u formuli oznaava prezimljavanje (,). PRIMER: bioformula borove vetice (Sphinx pinastri)= -89 10,5+67

Ovo znai da ovaj insekt prezimljava u stadijumu lutke od oktobra do maja.

Ako se u formuli pojavi veliko slovo A (annus) to znai da neki stadijum razvoja traje itavu godinu. PRIMER: bioformula Zeuzera pyrina= -8, A, 4 5+67

Ovo znai da je ovaj leptir u stadijumu jajeta provede jun i jul, u avgustu se javlja larva koja prezimljava i provede celu narednu godinu u stadijumu larve, da bi u maju tree godine prela u stadijum lutke iz koje se u junu, julu pojavljuje imago. Kod vrsta koje grade kokon, mesec u kome to ine stavlja se u zagrade ( ). -8, 5 (5)34 6+7 Dakle, gusenica ovog leptira javlja se u avgustu, prezimi jednom i ivi do maja sledee godine, kada pravi kokon u kome ostaje u treoj i etvrtoj nedelji maja, da bi u junu prela u stadijum lutke a u julu u stadijum imaga. PRIMER: Thaumatopoea pytiocampa = Velikim zagradama u jednom delu bioloke formule se oznaavajunaredne generacije u toj istoj godini: PRIMER: Diprion pini = 4-56(7) 78 - 8.10(10,3) 7+78 3+4

(

)

Znak > znai da imago posle polaganja jaja ivi jo neodreeno vreme, a period kada je insekt tetan tampa se u formuli masnim slovima (boldovanim). Kod vrsta koje imaju nepotpun preobraaj u formulu ne ulazi razlomaka crta, jer ove vrste nemaju stadjum lutke. PRIMER: rovac= 6m 7m - 6p, 5a + 5m 8 >

I 20

MASOVNO RAZMNOAVANJE INSEKATA(uzroci, vrste gradacija, tok, primer)

Masovno razmnoavanje ili kalamite predstavlja enormno uveanje populacije odreene vrste. Ova pojava samo na izgled deluje sluajna, ali se ona odvija po odreenim zakonitostima. U umskoj zajednici, biocenozi, pored drvea ivi i veliki broj drugih boljaka i ivotinja. Broj individua odreene vrste zavisi od same umske zajednice / od tipa zajednice, starosti zajednice, od geografske irine na kojoj se ona nalazi itd./ Pod normalnim uslovima na jedinici povrine neke ume ivi odreeni NORMALAN broj razliitih vrsta biljaka i ivotinja. Ovaj brooj je razliit u zavisnosti od vrste organizma. Ako se uzme u obzir tenja svih vrsta organizama da se neogranieno razmnoavaju, onda je injenica da u odreenoj biocenozi postoji odreeni, konstantan normalan broj individua razliitih vrsta neobina. Uzrok tome je to to u umskohj zajednici postoji niz faktora koji uestvuju u redukciji potomstva lanova zajednice koji imaju veliku energiju razmnoavanja. PRIMER: Limantria dispar (gubar) gubara poloi 600 jaja u hrastovoj umi; ukoliko bi se iz ovih jaja izleglo svega jedna treina od svaka e poloiti 600 jaja (dakle 120 000 jaja ukupno); ako se uzme jo jedna godina razmnoavanja i neka se iz ovih jaja izlegne samo treina, naredne godine e se javiti 24 000 000 leptira, to bi zapravo bilo potomstvo samo jedne enke u toku 2 godine; meutim, ovakve brojke su nerealne zato to postoji itav niz faktora koji redukuju broj potomstva te iste enke; ti faktori mogu biti biotike prirode (paraziti, ptice, korisni insekti, gljive) ili abiotike prirode (nepovoljni uslovi sredine); uopte, pri normalnim prilikama ne javlja se enormni broj individua iste vrste jer veliki broj potomstva vrste propada pod dejstvom tzv redukujuih faktora; u stabilnoj zajednici potomstvo jednog para gubara normalno iznosi jedan par ;

Faktori koji uestvuju u redukciji potomstva vrsta sa velikom energijom razmnoavanja odravaju tzv. organsku odnosno biocenotiku ravnoteu u zajednici. Kao to je reeno, ovi faktori mogu biti biotiki ili abiotiki i sve dok oni postoje nema opasnosti od masovnog razmnoavanja tetnih insekata. NASTANAK KALAMITETA Ako iz bilo kog razloga iz biocenoze izostane neki od faktora koji odravaju biocenotiku , dolazi do poremeaja u zajednici.Energija razmnoavanja tetnih insekata dobija pun zamah i broj individua ove vrste sposobnih za razmnoavanje naglo raste. Obijm poremeaja zavisi od vrste i vremena nestanka regulatornih faktora, kao i od jaine razmnoavanja i mogunosti irenja tetne vrste, pre svega od koliine dostupne hrane i mogunosti za polaganje jaja. Nestanak regulacionih faktora moe da ima razne uzroke: vremenski uticaji npr. abnormalne temperature mogu da pogoduju tetoini a da budu tetne za njihove neprijatelje iznenada nastali povoljni uslovi ishrane i razmnoavanja npr. posle sbegoloma, vetroloma ili pri masovnom oboljneju drvea usled golobrsta ili gljivica, insekti se pojavljuju kao sekundarne tetoine u prenamnoenju (kalamitet) i to najee (za navedene uslove) potkornjaci, striibube. ovek esto moe da izazove gradaciju jer svojim nasilnim delovanjem u prirodi remeti biocenotiku ravnoteu (takoe, i umska gazdinstva u kojima se gaje monokulture predstavljaju izvanredne uslove za pojavu kalamiteta jer na jednom mestu postoji obilje hrane za specijalizovanu vrstu tetoine, dok sa druge strane, uslovi za razvoj njihovih neprijatelja nisu toliko povoljni) Kalamitet se samo prividno iznenada pojavljuje. Zapravo, u pojavi kalamiteta postoji odreena postupnost zbog ega se prenamnoenje insekata naziva jo i GRADACIJA. Pod gradacijom se podrazumeva itava pojava prenamnoenja, od poetka poveanja broja individua jedne vrste, preko najvie take prenamnoenja (maksimuma) pa do njegovog prekida. Stanje tetoine izmeu dve gradacije, kada je populacija u normalnom broju, naziva se LATENCA. Gradacija neke tetoine razvija se u toku vie godina postupno, prolazei kroz vie stadijuma, a najee kroz dva: PROGRADACIJA (PROGRESIJA) porast populacije tetoine do maksimuma RETROGRADACIJA (REGRESIJA) opadanje brojnosti populacije do minimuma tj. do latence

Gradacija obino poinje na nekom ogranienom prostoru, koji se naziva ARITE, od koga se brzo u koncentrinim krugovima iri. Za neke tetoine je utvreno da arita njihovih kalamiteta nastaju uvek na istim mestima lokalitetima koji imaju predispoziciju za to. Kalamiteti neikih tetoina se javljaju istovremeno na vie mesta koja su meusobno udaljena, najee posle viegodinje latence. U ovim sluajevima se govori o periodu tetoine i tada se kalamiteti javljaju ak i na mestima gde se tetoina inae retko sree. Razlog za ovo jo uvek nije poznat, kao to nije poznat ni uzrok predispozicije nekog lokaliteta da bude arite gradacije. Uopte, uzorci pojave gradacije nekog insekta jo nisu potpuno razjanjeni. Prouavanjem uzroka kalamiteta se bavi posebna nauka koja se zove GRADOLOGIJA, koja se bavi prouavanjem kretanja brojnosti populacija ivih organizama u ivotnim zajednicama. Prema poreklu kalamitet moe biti: AUTOHTON nastaje na mestu na kome je dolo do poremeaja ravnotee i ovakav tip kalamiteta je najei; ALOHTON nastaje usled masovnog unoenja / ulaska insekata sa strane; tada obino govorimo o preletu insekata, a najpoznatiji takvi sluajevi jesu duga i masovna putovanja skakavca ija jata za kratko vreme unitavaju sve to im sew nae na putu a biljnog je porekla. Ovim putovanjima je sklon i leptir glogovac, a zapaeni su i kod nekih potkornjakanone i jo nekih vrsta. Uzrok ovih preleta nije jo uvek poznat, ali se pretpostavlja da je osnovni uzrok unutranji nagon i tenja insekata za rasoprostiranjem vrste.

I 21

DIMORIZAM I POLIMORFIZAM

Dimorfizamje pojave da se individue jedne vrste javljaju u dva razliita oblika. Dimorfizam moe biti: SEKSUALNI (POLNI) pojava da se individue mukog i enskog pola razlikuju ne samo po polnim ve i po drugim karakteristikama. PRIMER: o jelenak (mujaci imaju7 izraene mandibule, enke ne) o striibube mujaci imaju kratko telo i due pipke o titai mujaci imaju normalnu morfologiju insekata, enke izgledaju kao skramice zalepljene za neku biljku, nemaju ni oi ni noge, imaju samo sisaljku i jedina funkcija je im je proizvodnja jaja: o gundelj enke imaju jae razcijene pipke o gubar razlika u boji krila i veliini trbuha (enke imaju deblji trbuh i svetlija krila) SEZONSKI DIMORFIZAM pojava da se prolene i jesenje formen insekata razlikuju (razlika izmeu dve generacije, primer su leptiri roda Vanesa) Polimorfizam je pojava da se individue iste vrste javljaju u vie morfoloki razliitih oblika. Polimorfizam moe biti: SOCIJALNI oblik individue zavisi od funkcje koju u zajednici obavlja (primeri pela razlika u morfologiji matice, trutova i radilica) ALTERNIRAJUI (CIKLINI) karakteristian za biljne vai koje mogu imati i do 15 generacija godinje koje se sve meusobno razlikuju FAKULTATIVNI (SLUAJNI) primeen kod gnjurca, gde je potomstvo jednog para meusobno razliito,

II - 1

MERE SUZBIJANJA TETOINA ZELENIH POVRINA

Borba protiv tetoina svodi se na primenu dve grupe mera:

I PREVENTIVNE MERE (mere preoohrane) imaju za cilj spreavanje prenamnoavanja tetnih insekata putempodizanja zdravih i otpornih biljaka; u ovu grupu mera spadaju: Proizvodnja zdravog i kvalitetnog sadnog materijala Pravilna sadnja dovoljno velike sadne jame, pravilno okopavanje, zalivanje pravilna nega biljaka Pravilan izbor vrsta koje e se nai na zelenoj povrini (birati otporne vrste koje su adaptirane na date uslove sredine) Podizanje meovitih uma radi stabilnosti odnosno, podizanje heterogenih zelenih povrina (sa vie razliitih vrsta) Mere nege koje obuhvataju sanitarne see, uklanjanje napadnutih biljnih individua koje predstavljaju izvor zaraze , blagovremene prorede i kresanje donjih grana, uklanjanje poseenog materijala koji predstavlja izvor zaraze Protivpoarne mere (pruge, prepreke irenju poara) stabla oslabljena poarom su laka meta za napade sekundarnih tetoina Karantinske mere spreavaju prenoenje tetoina sa jednog mesta na drugo u okviru jedne zemlje ili iz jedne zemlje u drugu ili sa kontinenta na kontinent Predsetveno tretiranje tretiranje semena, sadnica i zemljita u kome se vri sadnja;

II DIREKTNE MERE (represivne)Svode se na direktno unitavanje tetne vrste kada se ona prenamnoi i tako ugrozi umu ili zelenu povrinu. U ove mere spadaju: A) fiziko mehanike mere svode se na upotrebu sile kako bi se unitili insekti, emu prethodi sakupljanje insekata, postavljanje prepreka ili hvatanje specijalnim napravama; ako se primene u pravo vreme i na pravi nain daju odline rezultate; najee metode: SAKUPLJANJE, PREPREKE, MAMCI, BUBOLOVKE B) bioloke mere za unitavanje insekata koriste njihove prirodne neprijatelje iz ivotinjskog i biljnog carstva, dakle koriste iva bia; pri tom se korisni organizmi tite kroz zatitu stanita, prenose na lokalitete gde su potrebni (lepuju) introdukuju ili masovno proizvode u biofabrikama; C) hemijske mere predstavljaju najrepresivniju grupu mera koje podrazumevaju upotrebu hemijskih materija protiv tetnih insekata, i to razliitih otrovnih materija sredstava za unitavanje tetoina koja se zajednikim imenom nazivaju PESTICIDI; Pored ovih otrovnih supstanci, sve je ea upotreba ATRAKTANATA (feromoni), insekatskih hormona, inhibitora hormona i sl. Integralne mere se odnose na integralnu ili integrisanu zatitu bilja i podrazumevaju primenu svih raspoloivih mera borbe u cilju spreavanja nastajanja teta od strane insekata, to manjeg remeenja biocenotike ravnotee, to manjeg zagaivanja ivotne sredine; kod ove grupe mera akcenat je na primeni biolokih i preventivnih mera;

II - 2

FIZIKO MEHANIKE MERE BORBE(definicija, vrste mera, znaaj)

Ovaj vid borbe podrazumeva upotrebu mehanike i fizike sile za unitavanje insekata. Da bi to moglo da se uradi insekti moraju prvo da se sakupe (uhvate), nakon ega se unitavaju. Vrste fiziko mehanikih mera koje se primenjuju su: - SAKUPLJANJE, - PREPREKE, - MAMCI, - BUBOLOVKE

SAKUPLJANJE INSEKATASakupljaju se insekti u razliitim stadijumima, tako da se sakupljaju: JAJA kod onih kod kojih polae jaja u jajnim leglima na lako dostupnim mestima. Gubar polae jaja od osnove stabla do prsne visine, lako su uoljiva i zlatno ute su boje. Jaja se jednostavno zgule sa kore i spale se. Na ovaj nain se unitavaju i jaja kukavije suze, koja polae jaja oko granica u vidu srebrnog prstena i utotrbe, ija su jaja na listu i zlatno ute su boje. LARVE One se mogu sakupljati iz zemlje kao kod gundelja, grica i rovca, ije su larve ogromne. Zatim u zimskim guseninim gnezdima, kod nekih leptira npr. utotrbe. Njene gusenice se razviju u toku leta, polako se hrane i do zime se umotaju u vlakna i list se savije i otpada i tako prezimljavaju. Tako je i kod glogovca, jedinog dnevnog leptira koji je tetan. Mogu se sakupljati i u letnjim guseninim gnezdima npr. kod dudovca, ije gusenice u toku leta prave na liarima gnezda u vidu pauine, koja povezuje lie i ive zajedno. Neke ive i u kolonijama kao npr. obina borova zolja i uta borova zolja, ije gusenice ive zajedno dok se ne razviju i brste. LUTKE Ovaj metod se primenjuje kod gubara. Kada se prenamnoi gusenice se skupe na 1 mesto i preu u lutke, upletu lie na grani i tu se smeste, naprave lutkina gnezda. IMAGA Npr. kod gubara ima krila, ali ne moe da leti nego se penje uz stablo i lako moe da se uhvati. Neka imaga mogu da se sakupljaju i metodom stresanja, kada se ispod drveta postavi platno, drvo se protrese, a imaga padaju na platno. To se esto radi kod gubara u ranim jutarnjim asovima, kada je t nia i oni ne mogu da lete. Mogu da se sakupljaju i imaga panske bube, koja napada fam. Oleaceae (maslina, ligustrum, jasen...). Njena imaga u krvi imaju kantaridin i tu krv mogu lako da isputaju na zglobovima zadnjih nogu i taj miris privlai sva ostala imaga da zajedno brste. Onda se u ranim jutarnjim asovima razapinje platno, trese se drvo i sakupljaju se imaga. Imaga se mogu sakupljati i pojedinano npr. kod velike hrastove striibube, koja ima i veliku larvu i velikog imaga, a nalazi se na stablima tokom juna i to na onima koja sunce obasjava na zalasku.

II - 3

PREPREKE predstavljaju vid mehanikih mera borbe kojima se insekti fiziki spreavaju da dospeju do

biljaka koje mogu ugroziti. To se postie postavljanjem razliitih prepreka (barijera), a one se postavljaju tako da insekti ne mogu da ih prou. Ovaj metod treba vie koristiti. LEPLJIVI POJASEVI Na prsnoj visini stabla se skida mrtav deo kore i taj deo se premae gusenijim lepkom. On dugo ostavlja lepljivu povrinu (najmanje 1 sezonu) i na taj nain se hvataju insekti koji gmiu po stablu npr. mrazovca koje ne mogu da lete, a na stablo dolaze i zbog , pa ih je sve lako uhvatiti. LEPLJIVE LETVE Ova metoda se npr. koristi kada se rasadnik nalazi u blizini ume, pa mora da se sprei ulazak umskih insekata u rasadnik. Zato se oko rasadnika postavljaju letve, a deo koji viri iz zemlje se premae gusenijim lepkom. Dobar je metod za hvatanje insekata koji bauljaju, a ne lete npr. surlai, bube listare. ZATITNI JARKOVI (ROVOVI) Kopaju se oko rasadnika (30 x 30 cm). Insekti ulaze u rov i etaju po njemu dok ne nalete na rupe, koje su iskopane u okviru rova i napunjene neim da bi se insekti tu udavili. Ovako se lako hvataju smrini surlai i grice.

BUBOLOVKETo su prilino jednostavne zamke za hvatanje buba. Postoji vie tipova: CEVICE ubacuju se u kanale u zemlji. Svaka ima otvore na oba kraja sa poklopcima koji se otvaraju samo ka unutra. Kada insekt jednom ue unutra vie ne moe da izae. Koristi se za hvatanje rovca. BARBEROVE KLOPKE Prave se od konzervi koje su ukopane u zemlju i povezane letvama na povrini zemlje. Insekti idu po zemlji nailaze na letvu i nee da se penju uz nju nego hoe da je zaobiu i pri tome upadaju u konzerve. Isto za rovca. UTE KLOPKE Ove klopke su jarko ute boje i zbog toga privlae insekte, koji misle da e tu skupiti nektar. Prave se od utih kartona koji su isprskani lepkom i kae se npr. u kronje. Rusi su na ovaj nain reili problem belokrilih vai u staklarama. MALEZOVA KLOPKA Izgleda kao ator, koji je od dralona, crn je i insekti ga ne vide. Ima centralni zid i nema bone strane. Insekt ulee, udara u centralni zid i instiktivno leti na gore. Tu se nalazi sabirna boca sa alkoholom, koja ih omami i ugui i oni padaju dole.

MAMCI OTROVNI MAMCI (o njima opirno u 5. pitanju) Primenjuju se da bi se na jednom mestu uhvatio to vei broj insekata, a zatim unitio. MAMCI ZA ISHRANU To je na primer hrana koju insekti rado jedu. Ovaj metod se najvie primenjuje u rasadnicima u borbi protiv ianih crva, sovica i rovca. Ovi mamci su idealni za zemljine insekte, jer se na ovaj nain lako skupe na jednom mestu, a zatim unite. Postoje brojni recepti za pripremu ovakvih mamaca, a po potrebi mogu se dodati i otrovi i to utrobni. MAMCI ZA RAZMNOAVANJE Postavljaju se da bi insekti tu ostavili potomstvo. Tu spadaju lovne motke, lovni panjevi i lovna stabla, o kojih se ovi zadnji danas najee koriste. Ovo je najznaajniji metod borbe protiv sipaca: potkornjaka i drvenara. MAMCI ZA PREZIMLJAVANJE U rasadniku pronalazimo mesto gde bi rovci najradije prezimili i na tom mestu kopamo rupu 1m x 1m x 1m i punimo je nepregorelim stajskim ubrivom. Zatrpamo rupu i obeleimo mesto. U toku jeseni stajnjak prevri i u toku zime je tu toplo i idealno za rovce, koji se tu skupljaju. U toku zime kada je jako hladno (rovci podnose t do 0 oC) krampom iskopamo ubrivo, rovci se smrznu, a ubrivo moe da se koristi. Od sargije ili talasastog kartona moe takoe da se nadravi mamac za prezimljavanje. On se isee, savije oko stabla i vee kanapom. U jesen insekti se tu zavlae da prezime, a u zimu skidamo karton i unitavamo insekte. Ovo je dobar metod naroito kod jabuka u borbi protiv crva. Kada se insekti sakupe na bilo koji od ovih naina oni se fiziki unitavaju pomou: SVETLOSTI Na taj nain sakupljamo i unitavamo one insekte koje privlai svetlost (svetlosne zamke). Pomou ovih zamki sakupljamo insekte za istraivanje faune. Unitavaju se noni leptiri (sovice i vetice, koje su jako tetne). Insekti se sakupljaju oko reflektora...... VATRE Fam. Pyralideae (plamici) jako privlai vatra, kao i borovog etnika. Postavljaju se baklje, ali je tu opasnost od poara velika. Insekti naleu na vatru, prlje se i ginu. VISOKE TEMPERATURE Insekti mogu da preive temperature do 49-50 oC. Tako da na primer ika u pasulju, pirinu, drvenim figurama unitavamo tako to sve ubacimo u rernu i zagrejemo je iznad 50 oC na 30 minuta. VODENOM PAROM I TOPLOM VODOM Koristi se u staklarama za unitavanje zemljinih insekata odnosno sterilizaciju zemljita. NAVODNJAVANJA (PLAVLJENJA) Navodi se voda na neko mesto 10-15 dana i svi insekti e se podaviti. Posle se zemljite osui i spremno je za upotrebu. ELEKTRICITETA Elektrina struja se pusti kroz drvo i svi insekti e uginuti. ULTRAZVUKA (ZVUKA) po principu mikrotalasne penice; Koristi se za umetnike slike i razne predmete. INFRACRVENIH ZRAKA isto kao prethodna metoda RADIOAKTIVNO ZRAENJE Ako je u malim koliinama deluje mutageno, a ako je u velikim ubitano. Za insekte su potrebne vee doze nego za oveka. Manja koliina obino izaziva sterilitet, ako se primeni na izolovanim povrinama ostrva mogu se skroz likvidirati. Npr. ako ozraeni obada oplodi potomstvo e biti sterilno

II - 4

SAKUPLJANJE INSEKATA ZA MEHANIKO UNITAVANJE (primeri, znaaj)

Ovaj metod spada u fiziko-mehanike mere borbe. Sakupljati se mogu insekti u svim razvojnim stadijumima, a unitavanje se vri gnjeenjem, gaenjem, spaljivanjem, utapanjem... SAKUPLJANJE JAJA primenjuje se kod insekata ije enke polau jaja na gomilice, na vidnim i lako dostupnim mestima. Na ovaj nain sakupljaju se jaja: gubara (Limantria dispar) koji polae jaja od osnove stabla do prsne visine; lako su vidljiva jer ih enka pokriva utim dlaicama; jajna legla se pri unitavanju zgule sa stabla i spale; kukavija suza (Malacosoma neustria) polae jaja oko granice u vidu srebrnastog prstena utotrba (Euproctis chrysorrhoea) polae jaja na listu iprekriva ih utim dlaicama sa stomaka SAKUPLJANJE LARVI je naroito korisno u rasadnicima. Pri obradi zemljita treba sakupljati larve tetnih insekata koji ive u zemlji, npr. gundelj ( ), rovac ( ) itd. Meu leptirima sakupljaju se gusenice utotrbe, borovog litijaa i glogovca koji grade zimska gusenina gnezda u kojima prezimljavaju. Gnezda se mogu odsecat