enteritis pasa

Klostridijski enteritisi, opirnijeponedeljak, 03 maj 2010 13:10

Klostridijski enteritis Klostridijski enteritisi su oboljenja koja su uzrokovana anaerobnomim bakterijama iz roda Clostridium. Osim enteralnih infekcija ove bakterije mogu da prouzrokuju i druga oboljenja ivotinja i ljudi.Enteritisi se manifestuju poremeajem opteg stanja, prolivom, enterotoksemijom i u teimsluajevima naglim uginuima.

1 / 17


Etiologija Najvaniji uzronik klostridijske upale creva kod ivotinja je Clostridium perfigens. Klostridijalneenteritise mogu da uzrokuju i Clostridium difficile, Clostridium piliformis, Clostridium spiroforme, Clostridium colinum i dr.Najveim delom ove bakterije su saprofiti (uslovno patogeni), meutim izvesne vrste mogu pododreanim uslovima da dovedu do vrlo tekih oboljenja sa smrtnim ishodom, ukoliko doe dostvaranja povoljnih uslova u organizmu za njihovo razmnoavanje i produkciju toksina.Klostridije su iroko rasprostranjene u spoljanjoj sredini, nalaze se u zemljitu, praini, nabiljkama, u fecesu itd. Klostridije se takoe nalaze u crevima ivotinja i ljudi kao deo normalnebenigne flore, koji pod odreenim uslovima mogu dovesti do oboljenja. Klostridije su anaerobnebakterije i pogoduje im nedostatak kiseonika, kada se mogu razmnoavati i proizvoditi toksine.Takoe se mogu razmnoavati kada se poremeti ravnotea mikroflore creva (upotrebaantibiotika irokog spektra). Neke od klostridija nisu striktni anaerobi npr. Clostridium perfigensmoe izdrati pritisak 30% kiseonika, a da se i dalje razmnoava. Clostridium perfigens

2 / 17


Clostridium perfigens Clostridium perfigens se moe nai svuda u prirodi osim u severnim delovima pustinje Sahare.Uzronik se nalazi u u praini, tlu, na biljkama i u digestivnom traktu ljudi i ivotinja ineibenignu crevnu floru. Preko fecesa uzronik dolazi u vodu, zemlju, vazduh, a u organizam seunosi pasivno. Postoji est antigenih tipova Clostridium perfigens oznaeni abecednim slovima od A do F. Opisano je oko 17 egzotoksina koje produkuje ova bakterija alise smatra da su u patogenezu bolesti ukljuena samo etiri vrste toksina ( , , i ). Svaki.pojedinani toksin stimulie stvaranje specifinih antitela koja mogu da ih neutraliu. U filtratu Cl.perfigenstip A preovlauje alfatoksin, kod tipa B, C i F preovlauje betatoksin, a kod tipa D preovlauje epsilontoksin.Alfa toksin je lecitinaza koja prouzrokuje lizu elija, a proizvode ga svi tipovi. Beta toksin delujeletalno i nekrotiki, osetljiv je na tripsin, a u uzorcima brzo propada usled razgradnje.Novoroenad je osetljiva na ovaj toksin jer kolostrum ima antitripsinsko delovanje. Epsilontoksin, uzronik izluuje kao protoksin, a aktivira ga tripsin u crevu, uzrokuje poveanupropusljivost sluzokoe creva i resorpciju toksina u krvotok, dovodi do oteenja endotela istvaranja edema. Jotatoksin se izluuje kao protoksin.Clostridium perfigens je gram pozitivan tapi u organizmu i mladim kulturama, dok je ustarijim kulturama gram labilan i vie provlauju gram negativne jedinke. Zbog toga se za ovuvrstu klostridija moe rei da je gram-nepostojna. Bakterije su nepokretne, zdepaste, u vidupojedinanih tapia, u parovima ili ree u lancima. Oblik elije se menja od kokoidne donitaste. Uzronik stvara spore klostridijalnog tipa u nepovoljnim uslovima, a u in vitro uslovimastvara spore u alkalnim podlogama bogatim proteinima, a siromanim u ugljenim hidratima. Uorganizmu ivotinja uzronik stvara kapsulu polisaharidne prirode zbog ega je dobijao naziv B.aerogenes capsulatus.

3 / 17


Rast na krvnom agaru sa hemolizom Na krvnom agaru uzronik formira kolonije tipa R, S i M i stvara dvostruku zonu hemolize. Upoetku su kolonije u vidu dugmeta, jagodaste boje, a kasnije postaju zelenkaste saprljavosmeim hemolitiim krugom. U tenim podlogama uzronik raste brzo, za 3 do 8 h,produkuje gas i specifian neprijatan miris. Vrsta C. perfringens se selektivno uzgaja natripton-sulfit-neomicin (TNS) agaru na 46 C/18 h. C. perfringensje sposobna da u anaerobnim uslovima redukuje sulfit prisutan u podlozi do sumporovodika(H2S). Stvoreni H2S precipitirati e se sa gvoem takoe prisutnim u podlozi i stvoritii crnitalog gvoe sulfida (FeS). Zbog toga e kolonije C. perfringensu epruvetama s TSN podlogom biti obojene crno, trodimenzionalne i ovalnog oblika. Dodatakneomicina, polimiksina i uzgoj na temperaturi vioj od 36 C inhibira razvoj ostalihsulfit-redukujuih klostridija, te omoguiti selektivni rast vrste C. perfringens.Uzronik ima saharolitike, proteolitike, lipolitike enzime, poseduje ureazu, lecitinazu,kolagenazu , hemaglutinine i hemolizin.Iz uzronika su izolovani baktericini i bakteriofagi.Clostridium perfigens tip A stvara toksin koji uzrokuje razna oboljenja ivotinja i ljudi. Odenteralni infekcija najvanije su: enterotoksemija jagnjadi i teladi,nekrotini enteritis ptica, nekrotini enterokolitis prasadi, hemoragini enteritis pasa i

4 / 17


najverovatnije colitis konja.Clostridium perfigens tip B stvara , i toksine i uzrokuje: hemoragini enteritisnovoroene teladi i drebadi, dizenteriju jagnjadi i hemoraginu enterotoksemiju ovaca.Novoroenad je osetljiva na toksin jer kolostrum ima antitripsinsko dejstvo, a toksin jeosetljiv na tripsin. Zbog toga Clostridiumtip B i izaziva oboljenja novoroenadi.Clostridium perfigens tip C stvara i toksine i uzrokuje nekrotini enteritis ptica,hemoraginu enterotoksemiju novoroenadi (na farmama) i sindrom naglog uginua ovaca (struck).Clostridium perfigens tip D stvara i toksine i uzrokuje sindrom kaastih bubrega jagnjadi ienterokolitis koza.Clostridium perfigens tip E stvara i toksine i uzrokuje enteritis kod lagomorfa, verovatnoenterotoksemiju teladi, jagnjadi, kunia i perakutni hemoragini gastroenteritis pasa.Klostridije su veoma otporni mikroorganizmi zbog posedovanja spora i mogu izdratitemperature kljuanja 20 do 60 minuta. Zbog toga enterotoksigeni sojevi Cl.perfigens, naroitotipa A mogu preiveti u nedovoljno termiki obraenoj hrani, produkovati toksine i izazvatitrovanja. Clostridium difficile

5 / 17


Clostridium difficile

Rast na krvnom agaru To je gram- pozitivna, tapiasta, pokretna bakterija. Na mikroskopu ima oblik bubnja ili osovinesa terminalno postavljenom sporom. Ove bakterije se teko identifikuju. Lecitinaza su negativnei ne stvaraju zonu hemolize na krvnom agaru. Izoluju se zasejavanjem fecesa na selektivnepodloge sa cikloserinom i u mesnom bujonu. Konana identifikacija nije jenostavna. Zaidentifikaciju se koristi gasna hromatografija i identifikacija na osnovu proizvodnje masnihkiselina. Ova bakterija moe se nai u crevima ivotinja i ljudi kao normalan deo crevne flore, apored toga spore se nalaze i u spoljanjoj sredini. Cl.difficile izaziva oboljenja kade se poremetinormalna mikroflora creva i doe do njegovog prerastanja i produkcije toksina. C. difficileizaziva patoloka stanja u digestivnom traktu luenjem dva egzotoksina, enterotoksina A icitotoksina B, koji prouzrokuju dijareju i pseudomembranozni kolitis. Do poremeaja normalne crevne moe dovesti upotreba nekih antibiotika u terapiji raznihoboljenja, a naroito antibiotici irokog spektra. Najee poremeaj flore i aktivaciju Cl.difficileizazivaju penicilini (ampicilin), cefalosporini, klindamicin, linkomicin itd. Linkomicin moe daprouzrokuje teku, a ponekad i fatalnu dijareju kod ljudi, kunia, zamorca i hrkova jer je Cl.difficileotporan na antibiotik u odnosu na ostatak mikroflore creva.Cl.difficile u blaim sluajevima moe dovesti do pojave vodnjikave stolice neprijatnog mirisa. Uteim sluajevima moe izazvati pseudomembranozni kolitis sa krvavim i sluzavim prolivom,trbunim kolikama i fatalnim ishodom. Cl.difficile izaziva hemoragino nekrotinienterokolitis drebadi, nekrotini tiflokolitis konja (kolitis x) i kod maaka moe prouzrokovatienteritis. Kod prasadi Cl.difficileizaziva edem mezokolona i tiflokolitis. Laboratorijske ivotinje su takoe osetljive na toksine

6 / 17


uzronika.

Pseudomembranozni kolitis

(patohistoloki nalaz Pseudomembranozni kolitis uzrokovan sa Cl.difficile moe se tretirati sa vankomicinom,metronidazolom, bacitracinom ili sa fusidic acid uz upotrebu probiotika. Anjonske smole npr.colestipol i cholestyramin vezuju toksine C.difficileali sa nedovoljno klinikog efekta.

7 / 17


Clostridium piliformis (Bacillus piliformis, raniji naziv) Uzronik je Tyzzer ove bolesti koja se javlja kod laboratorijskih, domaih i divljih ivotinja, azabeleeni su i sluajevi kod ljudi obolelih od side. Clostridium piliformis jeduga tapiasta gram-negativna bakterija koja stvara spore, pokretna, obligatno intracelularnabakterija. Uzronik se dokazuje bojenjem srebrom (Dieterlovoili Steinerovobojanje ) u jetrenim ili crevnim lezijama. Spore uzronika su veoma otporne i mogu izdratitemperaturu od 60 C / 1sat. Uzronik se moe nai u spoljanjoj sredini, digestivnom traktu,fecesu itd. Infekcija se prenosi feko oralnim putem, unosom spora per os. Iako uzronik ulaziu organizam peroralno, ciljni organ mu je jetra. Uzronik pored jetre ima afinitet i prema crevima(epitel i glatkomiine elije creva) najee distalnim delovima, zatim i prema elijamamiokarda. Predisponirajui faktori za nastanak oboljenja su stres, transport, nehigijena,nepravilna ishrana itd. Crevne lezije koje izaziva uzronik su u vidu nekroze sluznica i edema sa

8 / 17


zahvaenim miinim slojem creva. Clostridium spiroforme

Uzronik je ozbiljnog gastroenteritisa kod kunia i dovodi do velikih gubitaka. Ostali glodari sutakoe prijemljivi na infekciju. Oboljenje se najee javlja prilikom odluivanja i terapijeantibioticima. Uzronik produkuje toksin koji je slian toksinu Cl.perfigens-a tip E. Uzronikmoe dovesti do ozbiljnog hemoraginog kolitisa i enterotoksemije i zavrava fatalno. Clostridium colinum

Gram- pozitivni tapii koji relativno brzo postaju gram-negativni. Pokretni su, nalaze sepojedinano ili u parovima. Spore su ovalne ili subterminalne. Mogu da preive 10 min natemperaturi od 70 C. Raste na krvnom agaru, a kolonije su takaste, veliine oko 0.5 mm,okrugle do blago neravne, manje ispupene, sivkasto bele, sjajne. Vie sojeva je sa hemolizom. Rast im se stimulie dodavanjem ugljenih hidrata u podlogu. Triptoza fosfat,glukoza agar sa 89% konjske plazme se preporuuje za izolaciju ove vrste. Sojevi su patogeniza prepelice, pilie i uzrokuju ulcerativni enteritis ili nekrozu jetre i smrt ivotinje za manje od 18h. Bakterija je izolovana iz creva prepelica, fazana, pilia, uraka i ostalih ptica. Bolest se javljausled stresa uzrokovanog nekom drugom infekcijom. Bolest se manifestuje hemoraginimenteritisom tankih creva praen sa nekroulceroznim enterotiflitisom i nekrohemoraginimhepatosplenitisom.

9 / 17


NAJVANIJE INFEKCIJE DIGESTIVNOG SISTEMA IZAZVANE KLOSTRIDIJAMA : 1. Dizenterija jaganjaca :

Uzronik dizenterije jagnjadi je Cl.perfigens tip B, a bolest se javlja kod jaganjaca u prvimdanima ivota dok sisaju. U nekim sluajevima, bolest se moe javiti i kod starijih ivotinja.Bolest se ee zapaa u godinama sa bogatom paom. Bolest se takoe javlja i kod drugihmladih preivara kao i kod drebadi (enterotoksemija). Bolest se manifestuje akutnimzapaljenjem sluzokoe tankih creva sa ulceracijama i nekrozom u nekim sluajevima. Toksiniovog uzronika imaju neurotoksina, miotoksina i hemolitika svojstva. Pretpostavlja se dauzronici (spore) dospevaju u digestivni trakt jaganjaca prilikom sisanja, putem zaprljanogvimena. U nastanku infekcije uestvuju nespecifini faktori, a najvaniji faktor je prenatrpanostcreva jer velike koliine mleka dovode do katara sluznice i time se stvaraju povoljni uslovi zarazmnoavanje uzronika i produkciju toksina. Novoroenad je osetljiva na toksin jerkolostrum ima antitripsinsko dejstvo, a toksin je osetljiv na tripsin. Zbog toga Clostridiumtip B i izaziva oboljenja novoroenadi. Toksini u prvim danima ivota lako prolaze kroz sluznicu

10 / 17


creva i izazivaju toksemiju. Simptomi bolesti se najee javljaju u prva tri dana ivota, reekasnije. Javlja se proliv koji je itkog sadraja, na poetku je svetlo ute boje, a kasnijepostaje tamniji i gui, ponekad sa primesama krvi. ivotinja je nevesela, ne sisa, lei i na krajuugine zbog iscrpljenosti i dehidracije. Bolest moe imati veoma kratak tok od svega nekolikoasova ili moe trajati nekoliko dana i tada moe dooi do ozdravljenja. Kod perakutnog tokabolesti patoanatomski nalaz moe biti negativan. U lakim sluajevima zapaa se hiperemijasluznice creva ili hemoragino zapaljenje, dok se u teim sluajevima nalaze ulceroznazapaljenja sa nekrotinim ognjitima. Dijagnoza bolesti se postavlja bakteriolokim pregledomcrevnog sadraja i biolokim ogledom.Bolest se najee javlja u Evropi, Junoj Africi i Srednjem istoku dok se u SAD-a javljasporadino. 2. Enterotoksemija ovaca:

Uzronici enterotoksemije ovaca mogu biti Cl.perfigens tip D ili C, a moe je uzrokovati i tip E.Enterotoksemija se moe javiti i kod mladih jaganjaca. Uzronici se nalaze u spoljanjoj sredini,a i redovni su stanovnici mikroflore creva domaih ivotinja. Oboljenje nastaje kada se ivotinjaprejede i doe do ramnoavanja uzronika i produkcije toksina. Oboljenje se javlja sezonski za

11 / 17


vreme ishrane ovaca zelenom hranom. Ako se ivotinja prejede, uglavnom se slabo kree padolazi do tromosti creva i stvaranja povoljnih uslova za aktivaciju uzronika koji se ve nalazi ucrevima. Pareza creva i alkaloza buraga takoe dovode do razmnoavanja uzronika jeruzroniku pogoduje alkalna sredina za razmnoavanje. Najee oboljevaju debele ovce ijagnjad starosti 1 do 2 meseca. Bolest se manifestuje u dva klinika oblika: komatozni ikonvulzivni oblik. Komatozni oblik se karakterie apatijom, potitenou, smanjenjem apetita ilipotpunim prekidom uzimanja hrane, ivotinje se ne kreu ili lee, zaostaju za stadom i teturajuse pri hodu. Trijas je poremeen, temperatuta moe dostii 40 do 41 C ili da bude u granicamanormale. Iz usta se moe pojaviti bela pena sa slinom. Pri kraju bolesti ivotinja pada na stranu,a glava joj je zabaena na lea, a agonija traje oko 15 do 30 min i ivotinja ugine. Konvulzivnioblik bolesti je sa simptomima kao to su opisani poetni simptomi kod komatoznog stanja, azatim se ivotinja isprua ili skuplja i zauzima stav kao kad hoce da mokri ili balega, ponekadse nadima i ima bolove i greve. ivotinja pada na stranu, pokuava da ustane ali ponovo pada,kripi zubima, vesla nogama, oi su joj iskolaene, pupile rairene, a iz nosa i usta se izlivapenuav sadraj. Bakterijski toksin (angiotoksin) uzrokuje oteenje endotelnih elija i dovodi dobilateralne simetrine encefalomalacije. Na patoanatomskom nalazu se zapaaju krvarenja poserozama zbog oteenja organa, uoavaju se perikardijalni izlivi i blagi stepen gastroenteritisa.

Bolest kaastih bubrega Angiotoksin uzrokuje bolest kaastih bubrega kod ovaca (pulpy kidney disease). Naime,bubrezi su hiperemini i sa takastim krvarenjima i razmekani su. Le je nadut, iz usta se izlivapenuav sadraj, plua su edematozna i plavo crvene boje. Sluzokoa buraga izgleda kao da jekuvana i lako se odlupljuje, a ispod nje se nalazi hiperemija. Creva su puna gasova, sapenuavim sadrajem, a sluznica creva je sa krvarenjima i nabujala. Jetra moe biti mrko uteboje, dok je slezina normalna.Kod brzog toka bolesti patoanatomski nalaz ukazuje na septikemiju.Dijagnoza se teko postavlja na osnovu klinike slike. Patoanatomski nalaz moe da ukae na

12 / 17


oboljenje samo ako se nae nefromalacija. Bakterioloki pregled crevnog sadraja i organa(bubrezi, slezina, jetra, uplja neotvorena kost, limfni vorovi,srce) daje pouzdanu dijagnozu.Cl.perfigens tip A uzrokuje blae oblike infekcije sa minimalnim oteenjam sluzokoe creva. Uzapadnim delovima SAD-a uzronik dovodi do hemoraginog abomazitisa mladih preivara kojije praen tekim prolivima. U pacifikom severozapadu SAD-a, naroito u Washingtonu iOregonu, Cl.perfigens tip A uzrokuje tkz. bolest ute jagnjadi koja dovodi do brzesmrti zbog hemolize, a posledica toga je prebojavanje lea u uto.Cl.perfigens tip B najee uzrokuje oboljenja mladih jagnjadi dizenteriju jagnjadi ihemoraginu enterotoksemiju ovaca.U upotrebi su vakcine protiv Cl.perfigens tip C i D za ovce i koze (toksoid i bakterini). 3. Enterotoksemija kod goveda

Telad: Uzronik je Cl.perfigens tip C ( toksin) koji dovodi do enterotoksinog hemoraginog

13 / 17


enteritisa teladi u prvim danima ivota (2 do 10 dana starosti). Bolest moe da se javi i kodstarijih goveda. Bolest poinje iznenada i zavri uginuem. Ponekad se zapaaju grevi,opistotonus, a ree proliv sa primesama krvi. Obdukcijom se zapaa hemoragino zapaljenjejejunuma i ileuma, a ponekad je prisutna nekroza i deskvamacija epitela sluzokoe. Sadrajcreva je krvav. Krvarenja se mogu zapaziti na abomazusu, epikardu, timusu, dijafragmi,bubrezima i mezenterijalnim limfnim vorovima.Cl.perfigens tip D izaziva enterotoksemiju teladi u tovu. Oboljenje najee nastaje kodpreobilne ishrane i nagle promene ishrane. Bolest moe da se zavri sa naglim uginuem kojemponekad predhode znaci oteenja nervnog sistema.Cl.perfigens tip A, B i E takoe mogu da izazovu enterotoksemiju teladi.Kod goveda mesnatih rasa javlja se sindrom naglog uginua kojeg uzrokuje Cl.perfigens tip C.Bolest se uglavnom javlja tokom zime ili ranog prolea, a bolest karakterie hemoraginoiulcerozni enteritis, peritonitis i ascites. 4. Enterotoksemija (nekrotini enteritis) prasadi :

14 / 17


Uzronik nekrotinog enteritisa prasadi je Cl.perfigens tip C i njegoc toksin. U krvi prasadi senalazi smanjena koliina tripsina jer kolostrum sadri tripsin inhibitor pa se poveava koliinakiseline u eluca to moe dovesti do aktivacije uzronika. Oboljeva prasad u prvim satimaivota pa do 7 dana starosti. Bolest se javlja u perakutnom toku i moe da ugine celo leglo. Kodprasadi se javlja proliv koji je ute boje i vodenast, slian kao kod infekcije sa E.coli, a kasnije je tamno smee boje sa prisustvaom krvi. Prasad ne napreduje u rastu i uginjava.Uzronik unitava kapilare u crevima i dovodi do pojave malih emfizema i krvarenja. Napatoanatomskom mnalazu u akutnom toku se zapaaju kataralne promene, dok u subakutnomtoku nekrotine promene zmijolikog oblika (hemoragini ili nekrotini enteritis tankog creva).Terapija je nezadovoljavajua jer antibiotici unite uzronika ali toksin i dalje ostaje u crevima.Kod hroninog toka antibiotici ne deluju. U cilju profilakse mogu se vakcinisati krmae 6 nedeljai 3 nedelje pre partusa. Takoe se krmaama mogu davati antibiotici u hrani radi smanjenjabroja uzronika u krmai. Antibiotici se mogu dati i prasadima peroralno pre sisanja kolostruma.Cl.perfigens tip A takoe uzrokuje enterotoksemiju prasadi odn. nekrotini enterokolitis.Cl.difficile takoe moe biti uzrok proliva kod prasadi u prvim danima ivota, a kao faktorvirulencije, identifikovan je toksin A i B. Na patoanatomskom nalazu se zapaa edem kolonakod obolele prasadi. Dijagnoza bolesti se postavlja detekcijom toksina. 5. Nekrotini enteritis ptica

Uzronik je Cl.perfigens tip A i tip C. Osetljive su sve vrste i kategorije ivine, a najeeoboljevaju mlade ptice. Bolest esto moe biti udruena sa nekom drugom infekcijom(kokcidioza, mikotoksikoze, askaridoze itd.) ili da nastane nakon stresa, nepravilne ishrane itd.Uzronik se moe nai u crevima zdravih pilia kao i u spoljanjoj sredini. Bolest se manifestujenaglim uginuima i porastom smrtnosti, ptice su depresivne, sa nakostreenim perjem i imajuproliv. U izmetu se mogu nai krpice nekrotizovane sluznice. urii mogu da pijuu sapromenjenim glasom. Lezije se prvenstveno nalaze na tankim crevima (jejunum).

Creva su proirena, trona sa smeim sadrajem neprijatnog mirisa. Sluzokoa creva jeprekrivena pseudomembranama ute boje, a esto se pominju kao turski pekir zbogizgleda. Pseudomembrane mogu biti lokalizovane ili se mogu proiriti na celu povrinu creva.Na patohistolokom nalazu se zapaa koagulaciona nekroza. Lezije treba diferencijalnodijagnostikovati od lezija uzrokovanih Eimeria brunetti i od ulcerativnog enteritisa uzrokovanog Clostridium colinum.Profilaksa nekrotinog enteritisa se sprovodi davanjem antibiotika (virginiamicin, bacitracin ililinkomicin) u hrani. Potrebno je davati i kokcidiostatike u hrani s obzirom da se uzronicinekrotinog enteritisa aktiviraju kod pojave kokcidioze. Izbegavati drastino menjanje ishrane ismanjiti koliinu ribljeg brana, penice, jeama i raa u obroku. Terapija nekrotinog enteritisase sprovodi antibioticima kroz pijau vodu i to penicilinima, linkomicinima ili bacitracinom. 6. Hemoragini gastroenteritis pasa Smatra se da je uzronik Cl.perfigens tip E iako nije u potpunosti jasna etiologija. Bolest senajee javlja kod patuljastih i malih rasa pasa mlaih od dve godine. Pre uginua mogue jenai krv u anusu. Na patoanatomskom nalazu se moe zapaziti hemoragina nekrozagastrointestinalnog trakta, kaudalno od eluca. U crevnom debrisu se mogu nai klostridije i tosamo na oteenim delovima sluznice. Kod parvoviroze pasa dolazi do unitenja crevnih kriptidok kod gastroenteritisa uzrokovanog klostridijama unitenja kripti nema.Cl.perfigens tip A moe da se razmnoava u crevima pasa obolelih od parvoviroze ali njegovdoprinos bolesti nije jasan.Cl.perfigens tip C takoe moe biti uzronik hemoraginog enteritisa pasa. 7. Klostridijski enteritisi drebadi i konja Nastaju sporadino, a uzrokuju ih mnoge vrste Clostridium spp. Poremeaj ravnotee crevnemikroflore kod konja igra glavnu ulogu u nastanku enterokolitisa izazvanog klostridijama.Enterokolitise mogu izazvati Cl.perfigens tipA , B, C i D, Cl.difficile, Cl.cadaveris i C.sordellii. Kliniki se bolest najee ispoljava kod drebadi ali se bolest moe javiti i kod odraslih konjausled poremeaja normalne mikroflore creva. U crevima konja najee se izoluje Cl.perfigenstip A i C, a Cl.difficileje takoe prisutan. Cl.perfigenstip B uzrokuje enterotoksemiju novoroenadi. Upotreba antimikrobnih lekova, stres, nepravilnaishrana itd. predstavljaju predisponirajue faktore za prerastanje Cl.perfigenstip C i Cl.difficileu crevima i nastanak entrokolitisa. Zabeleeni su sluajevi fatalnog enteritisa kod drebadi kojasu bila tretirana eritromicinom.Akutni enterotoksini hemoragini enterokolitis drebadi uzrokuje Cl.perfigens tip C, aoboljenje najee javlja kod drebadi mlae od 3 dana. Bolest se manifestuje hemoraginimprolivom (ili bez krvi) sa visokom smrtnou usled neonatalne septikemije. drebad jeletargina, ne sisa, ima kolike i greve u elucu, a trijas je poremeen. Uloga Cl.perfigenstip A kod enterokolitisa neonatalne drebadi je manje jasna. Vie od 90% drebadi u prvimdanima ivota u digestivnom traktu sadi Cl.perfigenstip A i smatra se da je on meu prvim bakterijama koje kolonizuju creva novoroene drebadi.Oboljenje moe da se javi sporadino ili da izbije na kod veeg broja drebadi na farmi.ivotinja je letargina, poremeen joj je trias, dolazi do brzog pogoranja stanja i smrti ya 24 do48 asa. Na patoanatomskom nalazu se mogu zapaziti opsena krvarenja i nekroze nasluzokoi tankih creva i u nekim sluajevima na kolonu.Cl.difficile izaziva enterokolitis novoroene drebadi i odraslih konja i moe biti fatalan.Terapija oboljenja kod neonatalne drebadi je esto bezuspena. Potrebno je dati velikekoliine tenosti i NSAIL intravenski, parenteralno dati antibiotike irokog spektra iperoralno dati metronidazol. Doze metronidazola i potencijalna dejstva kod drebadi nisipotpuno utvrena. Profilaksa se sastoji u davanju probiotika drebadima u prvim danima ivota.Vakcinacija gravidnih kobila moe da sprei infekciju kod mlade drebadi. U nekim zemljama sesprovodi imunoprofilaksa. Kobile se vakciniu toksoid vakcinom koja sadri Cl.perfigens tip C iD i to dva puta u razmaku 2 do 4 nedelje, a druga vakcina da bude najkasnije mesec dana predrebljenja. Vakcinacija toksoid vakcinama u nekim zemljama nije odobrena, mada su je nekivlasnici koristili zbog velike smrtnosti na farmama. Metronidazol se moe davati profilaktikidrebadima u prvih 3 do 5 dana ivota. Kolitis X

15 / 17


Uzrok ovog oboljenja nije u potpunosti jasan ali se nastanak bolesti moe povezati sa stresom,transportom, hirurkim intervencijama, klostridijalnim enteritisima, perakutnom salmonelozomitd. Prekomerni rast Cl.perfigen tip A i Cl.difficile takoe dovodi do pojave ovog oboljenja.Upotreba tetraciklina i linkomicina takoe moe dovesti do ovog oboljenja (omogu.razvoj Cl.difficile).Ovo perakutno fatalno oboljenje konja nastaje naglo, a manifestuje se profuznim, vodenastimprolivom sa nastankom hipovolemijskog oka. Kliniki se moe ustanoviti kratak febrilni period,a zatim se tempeatura vraa na normalu ili ispod normale. ivotinja je depresivna, ubrzano diei ima ubrzan rad srca. estok proliv dovodi do dehidracije organizma i razvoja hipovolemijskog iendotoksinog oka koji se manifestuje produenim vremenom punjenja kapilara i hladnimekstremitetima. Smrt moe nastati u roku od 3 asa od pojave prvih simptoma, a u manjeakutnim sluajevima bolest moe potrajati 24 do 48 sati. Mortalitet moe biti blizu 100%. Napatoanatomskom nalazu se zapaaju edem, kongestija i krvarenja u kolonu i cekumu. Ucrevima se nalazi tean sadraj esto pomean sa krvlju. Lezije su sline kao kod salmoneloze imonocitne erlihioze konja (bitno za diferencijalnu dijagnozu). Na obdukciji se takoe zapaajuznaci endotoksinog oka, diseminovana vaskularna koagulacija, tromboza i krvarenja unadbubrenoj lezdi.Od metabolikih poremeaja prisutni su acidoza i poremeaj koncetracije elektrolita.Terapija ovog oboljenja je esto bezuspena jer je tok bolesti veoma brz. Potrebno je dati velikekoliine tenosti i elektrolita, plazma ekpandere (zamena za plazmu) i korigovati acidozu.Fluniksin meglumin moe pomoi u blokiranju efekata toksemije. Antibiotici se mogu upotrebitiu terapiji ali problem predstavljaju toksini koji se ve nalaze u crevima. Antibiotici irokogspektra se daju parenteralno. 8. Enterotoksemija koza Uzronik je Cl.perfigens tip D. Javlja se kod svih kategorija koza. Bolest nastaje kod prejedanjamlekom ili drugim hranivima. Bujna zelena paa i visok sadraj ugljenih hidrata u obroku takoepogoduju nastanku obljenja. Tok bolesti moe biti razliit, od perakutnog do hroninog, a bolestse manifestuje vodnjikavim prolivom sa ili bez primesa krvi. Perakutni i akutni tok se manifestujekonvulzijama, slepilom, a smrt nastupa za nekoliko asova ili dana. Subakutni tok traje netoduze i moe doi do ozdravljenja. Kod koza se zapaa proliv i nervni simptomi, a smrt moenastupiti i za nekoliko nedelja. Na patoanatomskom nalazu zapaa se hemoragini ili nekrotinienteritis.Cl.perfigens tip C kod odraslih koza moe izazvati enterotoksemiju.Cl.perfigens tip B izaziva enterotoksemiju jaria, a izuzetno retko starijih koza.Profilaksa se postie vakcinacijom toksoid vakcinom ili bakterinima. 9. Enterotoksemija kunia

Uzronik je Cl.spiroforme, a bolest se najee javlja nakon odluivanja, kod upotrebeantibiotika, kod nekih virusnih oboljenja i kod kokcidioze. Uzronik produkuje toksin koji je slian toksinu Cl.perfigens-a tip E. Cl.spiroforme nije normalan stanovnikcreva kunia ve u organizam ulazi iz okoline. Bolest se manifestuje eksplozivnm dijarejomkunia starosti 4 do 6 nedelja, mada moe da se javi i kod mlaih kunia i odraslih. Ostaliglodari su takoe prijemljivi. Uzronik moe dovesti do ozbiljnog hemoraginog kolitisa ienterotoksemije i zavrava fatalno.ivotinja je letargina, a u perinealnoj regiji se nalazi zelenkasto smei proliv. Bolest ima brz toki zavrava uginuem za 48 asa. Kunii mogu uvee da izgledaju zdravo, a ujutro da se naumrtvi. Na patoanatomskom nalazu se zapaaju tipine lezije od enterotoksemije sa petehijamapo sluzokoi creva. Cekum je dilatiran i ispunjem itkim sadrajem sa nekrozama po povriniepitela.Da bi se spreila pojava oboljenja voditi rauna da ne doe do stresa prilikom odluivanja i dase ne prelazi naglo na novi reim ishrane. Antibiotici kao to su linkomicin, klindamicin ieritromicin mogu dovesti do poremeaja normalne mikroflore creva pa su kontraindikovani kodkunia. Penicilini i cefalosporini takoe mogu dovesti do poremeaja mikroflore ienterotoksemije u 40 do 80% sluajeva.Terapija ovog oboljenja je najee neefikasna zbog brzog toka bolesti. Cholestyramine sepokazao kao dobar lek u terapiji i preventivi oboljenja. Postoji malo dokaza da su antibioticikoristili u terapiji ovog oboljenja. Terapija ukljuuje i nadoknadu tenosti i elektrolita. Dodavanjebakar-sulfata u hrani pomae u spreavanju enterotoksemija. 10. Tyzzers Disease:

16 / 17


Clostridium piliformis je uzronik ove bolesti koja se javlja kod laboratorijskih, domaih i divljihivotinja. Zabeleeni su sluajevi oboljenja kod ljudi obolelih od side, a takoe su naenaantitela kod trudnica. Uzronik se moe nai u digestivnom traktu ivotinja i u spoljanjojsredini.Infekcija nastaje feko oralnim putem, unosom spora u digestivni trakt. Uzronik imaafinitet prema jetri, epitelu glatkomiinih elija creva i prema miokardu. Predisponirajui faktoriza nastanak oboljenja su stres, transport, nehigijena, nepravilna ishrana itd. Bolest semanifestuje pojavom obilnog vodnjikavog proliva, anoreksijom, letargijom, dehidracijomorganizma, a regija oko anusa je uprljana zbog proliva. Smrt moe da nastane u roku 1 do 3dana kod zeeva starosti 6 do 12 nedelja. U akutnim sluajevima letalitet iznosi preko 90%.Neki zeevi mogu razviti hronini tok boolesti sa klinikim znacima kao kod akutnog toka. Napatoanatomskom nalazu se zapaa nekrotini enteritis i multifokalna nekroza jetre i srca.Dijagnoza se moe postaviti patohistolokim nalazom bakterija u jetrenim ili crevnim lezijama(bojenje po Gimzi ili srebrom). Oksitetraciklin moe spreiti izbijanje infekcije. Vakcina za sadanije dostupna. 11. Klostridijalni enteritisi izazvani antibioticima Antibiotici, naroito oni irokog spektra mogu dovesti do enteritisa koji u nekim sluajevimazavravaju fatalno. Enteritisi nastali upotrebom antibiotika se najee zapaaju kod konja izeeva jer se kod obe vrste ivotinja fermentacija odvija u slepom crevu. Antibiotici dovode dopropadanja normalne bakterijske mikroflore, a kao posledica toga dolazi do prekomernog rastapatogenih mikroorganizama usled poremeene ravnotee izmeu mikroorganizama. Zabezenoje da su brojni antibiotici opasni za kunica. Za vreme borbe sa bakterijskim infekcijama,antibiotici donose gastrointestinalne probleme koji mogu imati fatalne posledice. Disbiozaomoguava patogenim bakterijama kao sto je Clostridium spp da raste u digestivnom traktu iproizvodi opasne toksine.Ovde se nalazi lista antibiotika o kojima postoje dokazi da su opasni ili fatalni za kunie.Ampicillin - 40 100% fatalni enteritis, zavisno od dozeAmoxicillin - Dijareja nakon oralnog uzimanjaCephalexin - Dijareja nakon oralnog uzimanja. Injektiranje Cephalexina nije se pokazalo tetnimClindamycin - 50 100% fatalni enteritis, zavisno od dozeErythromycin - DijarejaLincomycin - 33 100% fatalni enteritis, zavisno od dozeMinocycline - Smanjivanje brzine rastaPenicillin - Akutni i/ili hronini enteritis nakon oralnog uzimanjaSpectinomycin - DijarejaTilmicosin - Zabeleene su fatalne reakcije kod pojedinih kunia.Kunicu je obavezno testiranjeod 5 mg/kg pre nego sto se doza udvostriTylosin - DijarejaVancomycin - Akutna toksicnost sa 100%tnom smrtnoscuMakrolidni antibiotici mogu ovesti do tekih poremeaja u diigestivom traktu konja sa smrtnimishodom. Linkomicin i klindamicin su fatalni za konje. Tetraciklini takoe mogu izazvati teak ifatalan enteritis. Dijagnoza klostridijskih enteritisa Anamneza, patomorfoloki nalaz i klinika slika mogu da pobude sumnju na oboljenje alipotvrdna dijagnoza se postavlja laboratorijskom izolacijom i identifikacijom uzronika i toksina ucrevnom sadraju. Crevni sadraj treba to rannije poslati na analizu u sterilnim posudama i naniim temperaturama. Na analizu se alju i promenjeni delovi tkiva za patohistoloke analize iimunohistohemiju. Identifikacija se vri na osnovu morfolokih, kulturelnih i biohemijskih osobinauzronika. Biolki ogled se vri na miu ili zamorcu tj. test neutralizacije toksina na miu ilizamorcu. Razvijeni su imunoloki testovi koji zamenjuju tradicionalnu detekciju toksina na miuali su manje osetljivi. PCR se moe koristit za detekciju enterotoksinih gena Cl.perfigens.Toksini Cl.difficile(toksini A i B), mogu se identifikovati imunohistohemijskim metodama ili detekcijom toksinihgena pomou PCR. Terapija klostridijskih enteritisa Leenje klostridijskih enteritisa je esto bezuspeno zbog brzog toka bolesti mada neki sluajevimogu da se lee. Terapija podrazumeva sistemsku i peroralnu upotrebu antibiotika irokogspektra kod enterotoksemija, primenu specifinog antiseruma i simptomatsku terapiju.Antibiotici esto ne stignu da ispolje svoje dejstvo zbog brzog toka bolesti. Antibiotici unitavajuklostridije ali ne deluju na toksine uzronika koji dovode do oboljenja. Penicilin G je lek izboraprotiv klostridija. Nitroimidazoli (metronidazol, ronidazol , ipronidazol) i hloramfenikol su takoeaktivni protiv veine anaeroba. Rezistencija na eritromicin, klindamicin i tetracikline moe sejaviti kod nekih klostridija. Rana upotreba antibiotika irokog spektra (ampicilin, amoksicilin)opravdana je u sluaju meanih infekcija.Peroralno se mogu davati adsorbensi. Simptomatska terapija podrazumeva nadoknadutenosti, elektrolita i korigovanje acidoze. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) se daju ucilju blokiranja efekata toksemije. Plazma ekspanderi se mogu davati u teim sluajevima ihipovolemijskom oku. Profilaksa klostridijskih enteritisa S obzirom da se klostridijski enteritisi javljaju zbog dejstva nespecifinih faktora, potrebno jepoboljati uslove dranja i ishrane ivotinje, smanjiti stres, izbegavati nagle promene ishrane,izbegavati preobilnu ishranu ugljenim hidratima i zelenom paom itd. Voditi rauna o izboruantibiotika koji se koriste u terapiji infekcija.Imunoprofilaksa se sprovodi kod goveda i ovaca vakcinom koja sadri inaktivisanu kulturubakterija Clostridium perfringens tip B, C i D, anatoksin beta i anatoksin epsilon poreklomod Cl.Perfringens. Pie : dr vet. med. Miroslav Radi Literatura : Radanov Pelagi V., Mikrobiologija stone hrane, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivrednifakultet, Novi Sad 2000 god. M. Donald Mc Gavin., James F. Zachary., Grabarevi ., specijalna veterinarska patologija,prema etvrtom amerikom izdanju, Varadin, 2008. Trumi P., Zaraze domaih ivotinja, II specijalni deo, Beograd 1962. Izvori sa interneta: http://www.pubmedcentral.nih.gov/articlerender.fcgi?artid=272657 http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/Clostridium+spiroforme http://encyclopedia.farlex.com/Clostridium+spiroforme http://genome.wustl.edu/genome.cgi?GENOME=Clostridium%20spiroforme http://translate.google.com/translate?prev=hp&hl=en&u=http%3A%2F%2Fwww.michigan.gov%2Fdnr%2F0%2C1607%2C7-153-10370_12150_12220-27297--%2C00.html&sl=en&tl=sr http://rms1.agsearch.agropedia.affrc.go.jp/contents/JASI/pdf/society/26-3625.pdf http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9036619?ordinalpos=10&itool=EntrezSystem2.PEntrez.Pubmed.Pubmed_ResultsPanel.Pubmed_DefaultReportPanel.Pubmed_RVDocSum http://www.merckvetmanual.com/mvm/index.jsp?cfile=htm/bc/201200.htm http://www.equineservices.co.za/equiservices/articles.htm http://www.merckvetmanual.com/mvm/index.jsp?cfile=htm/bc/22212.htm http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15892734 http://jmm.sgmjournals.org/cgi/reprint/51/2/169.pdf http://www.merckvetmanual.com/mvm/index.jsp?cfile=htm/bc/171319.htm http://en.wikipedia.org/wiki/File:Clostridium_difficile_01.png http://en.wikipedia.org/wiki/File:Clostridium_difficile_EM.png http://en.wikipedia.org/wiki/File:Colonic_pseudomembranes_low_mag.jpg http://www.arc.agric.za/uploads/images/3977_kidney2.gif http://wildlife1.wildlifeinformation.org/s/00Ref/bookref36_fieldmanualofwildlifediseases/12/B36Fig12.3_JR.jpg http://www.niah.affrc.go.jp/disease/EM/em_en/bacteria/clostridium/clost1.jpg http://www.poultryhub.org/index.php/Necrotic_enteritis http://www.afrivet.co.za/veld_talk_10.htm http://www.kashvet.org/oasis/?m=200809&paged=2 http://uwadmnweb.uwyo.edu/vetsci/Courses/PATB_4110/2009_lectures/10_enteric_cattle_sheep/HTML/Class_Notes.htm http://www.viarural.com.ar/viarural.com.ar/insumosagropecuarios/ganaderos/laboratorio%20vet/boehringer/bovinos/inf-enteroroxemias-03.htm

17 / 17

enteritis pasa

Documents