GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011.

U 2011. godini, koja je u Srbiji proglašena Godinom energetske e kasnosti,

a anska banka je u saradnji sa Greeen for Growth Fund iz Luksemburga

realizovala kampanju “Štedimo energiju - investirajmo u budu nost”. Cilj kampanje

je bio podizanje svesnosti o zna aju energetske e kasnosti i obnovljivih izvora

energije za pojedinca, doma instvo, privredu i celokupnu zajednicu - za današnje i

budu e generacije.

02

ENERGIJA I UPORNOST SAVLADAVAJU SVE STVARIBENDŽAMIN FRENKLIN

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / SADRŽAJ

03

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / SADRŽAJ

SADRŽAJOsnovni pokazatelji poslovanja

Misija i vizija

Organi upravljanja Bankom

Uvodna re Izvršnog odbora

MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE I BANKARSKI SEKTOR

Makroekonomsko okruženje

Bankarski sektor

IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

Poslovanje sa privredom

Poslovanje sa stanovništvom

Kapital

Upravljanje rizicima

ORGANIZACIJA

Organizaciona šema

Poslovna mreža

Ljudski resursi

Menadžment Banke

PRAVE VREDNOSTI

Društveno odgovorno poslovanje

Uspešne pri e

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

Izveštaj nezavisnog revizora

Bilans uspeha

Bilans stanja

Izveštaj o tokovima gotovine

Izveštaj o promenama na kapitalu

4

6

7

8

10

12

15

16

18

20

22

24

30

32

33

34

35

36

38

40

42

44

45

46

47

48

04

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / OSNOVNI POKAZATELJI POSLOVANJA

2011. 2010. 2009.

Bilans uspeha (u hiljadama dinara)

Dobitak po osnovu kamata 1.195.670 1.067.803 1.079.324

Dobitak po osnovu naknada i provizija 488.602 441.537 429.933

Dobitak posle oporezivanja 122.728 93.107 72.170

Bilans stanja (u hiljadama dinara)

Plasmani klijentima 18.881.806 18.094.094 13.828.621

Depoziti klijenata 11.588.106 11.474.531 9.362.162

Kapital 5.024.340 4.041.148 3.948.041

Bilansna suma 30.390.661 28.673.216 22.046.560

Vanbilansna suma 10.912.439 11.655.855 12.644.419

Osnovni fi nansijski pokazatelji

Stopa povraćaja kapitala pre oporezivanja 2,87% 2,39% 2,12%

Stopa povraćaja kapitala posle oprezivanja 2,71% 2,33% 1,84%

Stopa povraćaja aktive pre oporezivanja 0,44% 0,38% 0,42%

Stopa povraćaja aktive posle oporezivanja 0,42% 0,37% 0,36%

Operativni rashodi/Neto prihodi od kamata i naknada 58,96% 61,12% 60,91%

Adekvatnost kapitala 21,05% 18,00% 24,73%

Akcionari Banke

Broj akcionara 454 492 482

Broj akcija 182.116 133.590 133.590

Nominalna vrednost po akciji 10.000 10.000 10.000

Knjigovodstvena vrednost po akciji 27.589 30.250 29.553

Broj fi lijala i ekspozitura 28 28 28

Broj zaposlenih 380 389 395

Učešće u aktivi bankarskog sektora 1,15% 1,13% 1,02%

OSNOVNI POKAZATELJI POSLOVANJA

05

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / OSNOVNI POKAZATELJI POSLOVANJA

UKUPNA BILANSNAAKTIVA

KAPITAL BANKE PLASMANI KLIJENTIMA

22.0

46.5

609.

362.

162

28.6

73.2

1611

.474

.531

30.3

90.6

6111

.588

.106

12.6

44.4

19

11.6

55.8

55

10.9

12.4

39

72.1

70

93.1

07

122.

728

3.94

8.04

1

13.8

28.6

21 18.0

94.0

94

18.8

81.8

06

4.04

1.14

8 5.02

4.34

0

DOBITAKVANBILANSNA SUMADEPOZITI KLIJENATA

06

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / MISIJA I VIZIJA

MISIJA

VIZIJA

Glavni cilj a anske banke je da se pozicionira kao banka sa zna ajnim tržišnim udelom i atraktivnom pozicijom u regionima zapadne i centralne Srbije. Banka se, pre svega, fokusira na saradnju sa klijentima segmenta malih i srednjih preduze a, koji ima klju nu ulogu u privrednom razvoju Srbije. Svoje poslovne ciljeve Banka ostvaruje na odgovoran na in, uz trajnu brigu o razvoju društvene zajednice i o uvanju životne sredine.

U narednom periodu, a anska banka e odgovoriti na sve izazove ekonomske krize, pove ati tržišno u eš e i unaprediti individualni pristup u pružanju usluga mikro klijentima, malim i srednjim preduze ima i stanovništvu. Na ovaj na in stvori e preduslove za ekspanzivan rast u postkriznom periodu.

ORGANI UPRAVLJANJA BANKOM

07

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / ORGANI UPRAVLJANJA BANKOM

Dragan Jovanovićpredsednik Izvršnog odbora

Aleksandar Ćalović zamenik predsednika Izvršnog odbora

Milanka Mandić član Izvršnog odbora

ČLANOVI UPRAVNOG ODBORA

ČLANOVI IZVRŠNOG ODBORA

ČLANOVI ODBORA ZA REVIZIJU

Prof. dr Vera Lekopredsednica Ekonomski institut Beograd

Vesna Macuralan

Ministarstvo nansija

Dr Jasmina Bogi evilan

Ekonomski fakultet u Kragujevcu

Sanja Jevtovipredsednica Ministarstvo nansija(predstavnica Republike Srbije)

Prof. dr Vera Lekozamenica predsedniceEkonomski institut Beograd(nezavisan lan)

Dr Jasmina Bogi evilan

Ekonomski fakultet u Kragujevcu(nezavisan lan)

or e Pjevilan

Impol-Seval a.d. Sevojno(predstavnik Republike Srbije)

Andrzej Witaklan

predstavnik EBRD

Anthony Bendienlan

predstavnik IFC

UVODNA REČ IZVRŠNOG ODBORA

Poštovani akcionari, klijenti, poslovni partneri,

U promenljivom poslovnom okruženju, koje je i u 2011. godini obeležio jak uticaj ekonomske krize i ne-izvesnosti, a anska banka nastavila je sa trendom stabilnog poslovanja ostvarivši pozitivan nansijski rezultat. U 2011. godini ostvarena je neto dobit u iznosu od 122.728 hiljada dinara, što predstavlja po-ve anje od 31,81% u odnosu na kraj 2010. godine.

Bilansna aktiva Banke porasla je u 2011. godini za 5,99%, ime je u eš e Banke u ukupnoj aktivi ban-karskog sektora pove ano sa 1,13% na 1,15%.

Maksimalna posve enost svakom klijentu imala je za rezultat rast kreditnog portfolija, pa tako plasmani klijentima privrede i stanovništva u 2011. godini beleže pove anje za 4,35%. Sa tržišnim u eš em od 1,24%, po kriterijumu ukupnih plasmana, Banka zauzima 20. mesto od 33 banke u Srbiji.

Depoziti klijenata privrede i stanovništva beleže rast u 2011. godini od 0,78%, odnosno, u apsolutnom iznosu za 81.116 hiljada dinara. Tržišno u eš e a anske banke na kraju 2011. godine iznosi 0,95% i sa stanovišta ukupnih depozita Banka se nalazi na 23. mestu u bankarskom sektoru Srbije.

Po etkom aprila 2011. godine završena je dokapitalizacija Banke od stra-ne Me unarodne nansijske korporacije (IFC) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u vrednosti od preko 8 miliona evra. Nakon sprovedene dokapitalizacije, IFC je postao vlasnik 20% akcija, EBRD je zadržao 25%, dok je Republika Srbija ostala najve i akcionar sa 28,5% u eš a u kapi-talu. Ja anjem kapitalne baze obezbe en je nov kreditni potencijal, razvoj Banke i ja anje tržišne pozicije, ime Banka spremno do ekuje po etak primene Bazel II standarda od 2012. godine.

U sklopu izvršene dokapitalizacije Banka je realizovala dve nove kreditne linije od po 5 miliona evra. Dugoro nim kreditima EBRD nansirana je nabav-ka osnovnih i obrtnih sredstava u malim i srednjim preduze ima, a kreditna linija IFC upotrebljena je za rast i razvoj ovog segmenta u manje razvijenim podu jima Srbije.

Obavljaju i poslove platnog prometa u zemlji, Banka je tokom 2011. godine realizovala ukupno 7.478.277 naloga u iznosu od približno 604.452 miliona dinara. U odnosu na 2010. godinu, broj naloga klijenata je pove an za 2,55%, a obim za 5,43%. Obim platnog prometa sa inostranstvom po-rastao je za 16,13% u odnosu na prethodnu godinu. Tokom 2011. godine porastao je broj transakcija po osnovu deviznih prliva i pla anja za oko 15,61%.

Cena akcije a anske banke na dan 31.12.2011. godine iznosila je 10.450 dinara što predstavlja smanjenje od 27,93% u odnosu na cenu na po etku

08

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / UVODNA REČ IZVRŠNOG ODBORA

godine. Ukupan promet akcijama Banke tokom godine iznosio je 37.180 hi-ljada dinara, dok je ukupan obim trgovanja iznosio 2.684 akcije, što je 1,47% ukupnog broja akcija.

Postignuti rezultati u poslovanju sa malim i srednjim preduze ima i predu-zetnicima, ali i strateško opredeljenje Banke da sara uje sa pomenutim segmentom, rezultirali su otvaranjem Kreditnog centra za mala i srednja pre-duze a u Beogradu krajem 2011. godine. Poslovni koncept Kreditnog centra je specijalizacija za rad sa malim i srednjim preduze ima, radi e kasnijeg zadovoljenja njihovih potreba za bankarskim proizvodima.

Banka je tokom 2011. godine uzela aktivno u eš e u vladinim programi-ma kreditne podrške pravnim i zi kim licima, radi ublažavanja negativnih efekata ekonomske krize. Privredi su bili na raspolaganju krediti za održava-nje likvidnosti, nansiranje trajnih obrtnih sredstava i izvoznih poslova, kao i dugoro ni krediti za investicije, dok su zi kim licima bili na raspolaganju potroša ki i stambeni krediti.

U toku 2011. godine izvršena je nadzorna provera SGS-a, kojom je potvr e-na primena zahteva standarda ISO 9001:2008, odnosno da Banka održava i stalno unapre uje proces realizacije bankarskih usluga i celokupan sistem upravljanja kvalitetom.

a anska banka postala je prepoznatljiva u bankarskom sektoru kao banka koja podržava koncept energetske e kasnosti. Kreditnom linijom Green for Growth Fund (GGF) u iznosu od 5 miliona evra, nansirana je implementacija energetski e kasnih projekata i koriš enje obnovljivih izvora energije. Tako e, Banka je u saradnji sa GGF realizovala kampanju „Štedimo energiju – inve-stirajmo u budu nost“ daju i zna ajan doprinos globalnom trendu podizanja svesti o o uvanju životne sredine.

Svoje poslovne ciljeve i planove Banka e i ubudu e ostvarivati kao druš-tveno odgovorna kompanija, uz trajnu brigu o o uvanju životne i društvene sredine. U periodu koji predstoji, Banka e se truditi da i dalje bude siguran i pouzdan nansijski partner svojim klijentima, uz kontinuiran rad na poboljša-nju kvaliteta svojih usluga.

U ime Izvršnog odbora, želim da se zahvalim svima koji su doprineli ostvarenju dobrih poslovnih rezultata, klijentima i poslovnim partnerima na ukazanom po-verenju, zaposlenima na njihovom angažovanju i lojalnosti, kao i svim institucija-ma sa kojima smo imali poslovnu saradnju.

Dragan JovanoviPredsednik Izvršnog odbora

09

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / UVODNA REČ IZVRŠNOG ODBORA

10

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE I BANKARSKI SEKTOR

11

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE I BANKARSKI SEKTOR

MAKROEKONOMSKOOKRUŽENJE I BANKARSKI SEKTOR

Obnovljiva energija se dobija iz izvora energije koji se kontinuirano

obnavljaju. Za razliku od fosilnih goriva, ije se zalihe iscrpljuju jer

je brzina koriš enja neuporedivo ve a od brzine nastajanja, zalihe

obnovljivih izvora se ne mogu istrošiti.

U obnovljive izvore energije spadaju: biomasa, energija vode

(hidropotencijal), sun eva (solarna) energija, energija vetra i

geotermalna energija.

U Srbiji se nedovoljno koriste potencijali obnovljive energije (svega

oko 20%), a naro ito biomase. Prema Strategiji razvoja energetike

Republike Srbije do 2015. godine, me u posebnim prioritetima

navedeno je koriš enje novih obnovljivih izvora energije i novih

energetski e kasnih i ekološko prihvatljivih tehnologija i ure aja.

BRUTO DOMAĆI PROIZVOD

MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE

Bruto doma i proizvod (BDP) Republike Srbije, po procenama Republi kog zavoda za statistiku, na kraju 2011. godine dostigao je vrednost od 32.993 miliona evra.

U 2011. godini ostvaren je izvoz robe u iznosu od 8.439,4 miliona evra i pove an je za 14,1% u odnosu na 2010. godinu. U pomenu-tom periodu uvoz robe iznosio je 14.449,7 miliona evra i pove an je za 14,5%. Posledi no, Republika Srbija je u prethodnoj godini ostvarila de cit robne razmene od 6.010,3 miliona evra.

12

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE

28.4

68 32.6

68

28.8

83

29.0

24 32.9

93*

5,4

3,8

1,0

1,6*

-3,5

REALNA STOPA RASTA BDP-a

Na ostvarenje pozitivne stope rasta BDP-a od 1,6%, uticali su snažan priliv stranih direktnih investicija i pove anje izvoza.

Tokom 2011. godine dinar je apresirao u odnosu na evro za 0,81%, dok je u odnosu na ameri ki dolar došlo do depresijacije od 2%. Najve a vrednost nacionalne valute zabeležena je u maju, kada je za jedan evro trebalo izdvojiti 96,98 dinara. Stabilizacija makroekonomskih pokazatelja u 2011. godini uticala je na sta-bilnost deviznog kursa, iako su tokom godine u nekoliko navrata zabeležene snažne uktuacije.

Tokom 2011. godine, rast potroša kih cena, kumulativno posma-trano, dostigao je 7%. Najve i mese ni rast ostvaren je u martu i iznosio je 2,6%.

13

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE

KRETANJE DEVIZNIH KURSEVA

RAST POTROŠAČKIH CENA

6,6

10,3

7,0

EUR USD

Devizne rezerve NBS na kraju decembra 2011. godine dostigle su nivo od 12,06 milijardi evra. Ovaj nivo deviznih rezervi obezbe uje makroekonomsku stabilnost i jasan je signal adekvatne likvidnosti za u esnike na me unarodnom nansijskom tržištu.

TAKOZVANE „ŠTEDLJIVE“

SIJALICE TRAJU DO 10 PUTA

DUŽE, EMITUJU MANJE

TOPLOTE I TROŠE OKO

75% MANJE ENERGIJE OD

KLASIČNIH SIJALICA.

u RSD

NBS je u prvih pet meseci 2011. godine sprovodila restriktivnu monetarnu politiku i pove avala referentnu kamatnu stopu u cilju ne-utralisanja in atornih pritisaka i težnje da se in acija u srednjem roku zadrži u okviru utvr enih ciljeva (4,5 + 1,5% za kraj 2011. godine, 4,0 + 1,5% za kraj 2012. godine). Osnovni uzrok visokog nivoa in acije na po etku 2011. godine bio je neo ekivano visok rast cena hrane, pre svega poljoprivrednih proizvoda, kako u Srbiji tako i u svetu.

Referentna kamatna stopa porasla je u navedenom periodu sa 11,50% na 12,50%. Po etkom juna 2011. godine, Izvršni odbor NBS je procenio da e in atorni pritisci do kraja 2011. godine biti slabiji, pre svega po osnovu cena hrane i nižih uvoznih cena usled ja anja dinara i doneo odluku da smanji referentnu kamatnu stopu. Trend smanjenja referentne kamatne stope je nastavljen do kraja godine zbog o ekivanog smanjenja in acije usled slabljenja troškovnih priti-saka, niske agregatne tražnje i preduzetih mera monetarne politike.

U prvoj polovini 2011. godine Vlada Republike Srbije je usvojila i realizovala Program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u Republici Srbiji za 2011. godinu. Sa stanovištva podsticanja privrede, najvažnija mera ekonomske politike je nastavak subvencionisanja kredita za likvidnost i investicije, potroša kih kredi-ta za gra ane i stambenih kredita za novogradnju.

14

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE

11,5

0

12,0

0

12,2

5

12,5

0

12,0

0

11,7

5

11,2

5

10,7

5

10,0

0

9,75

KRETANJE VREDNOSTI REFERENTNE KAMATNE STOPE

ENERGIJA KOJU SUNCE

TOKOM GODINE EMITUJE

NA 1m2 KROVA KUĆE

U SRBIJI JEDNAKA JE

ENERGIJI KOJA SE DOBIJE

SAGOREVANJEM 130

LITARA NAFTE, A PRI TOME

JE POTPUNO BESPLATNA I

NEŠKODLJIVA PO ŽIVOTNU

SREDINU.

Bankarski sektor Srbije je tokom 2011. godine ostvario pozitivan nansijski rezultat uprkos znatnom prelivanju krize iz realnog sektora. U 2011. godini je došlo do velikog priliva sredstava putem dokapitalizacije u nekoliko banaka. Ukupna vrednost dokapitaliza-cije je bila 25,2 milijarde dinara.

Poslovanje sektora u 2011. godini karakteriše nekoliko bitnih injenica:

• nastavlja se trend rasta bilansne aktive; • došlo je do pada neto plasmana usled poja anih ispravki vred-

nosti; • dominantan je udeo pozajmljenih u ukupnim izvorima sredstava;• sve je ve a orijentisanost banaka na doma e izvore sredstava.

BANKARSKI SEKTOR

15

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / BANKARSKI SEKTOR

1.77

7

2.16

0

2.53

4

2.65

0

1.10

6 1.24

1

1.68

0

1.64

5

UKUPNI PLASMANI BANKARSKOG SEKTORA

UKUPNA AKTIVA BANKARSKOG SEKTORA

U bankarskom sektoru Srbije na kraju 2011. godine poslovale su 33 banke. Ukupna aktiva bankarskog sektora na dan 31.12.2011. godine iznosila je 2.650 milijardi dinara, što predstavlja pove anje od 4,59% u odnosu na kraj 2010. godine. Bilansnu aktivu do 10 milijardi dinara imalo je 5 banaka, 12 banaka imalo je bilansnu aktivu od 10 do 50 milijardi dinara, dok je bilansnu aktivu u iznosu od preko 50 milijardi dinara imalo 16 banaka. a anska banka se 31.12.2011. godine nalazi na 23. mestu po visini bilansne aktive.

U toku 2011. godine, ukupni plasmani bankarskog sektora ostvarili su pad od 2,11% i došli su na vrednost od 1.645 milijardi dinara.

Dobitak bankarskog sektora u 2011. godini iznosi 1.253 miliona dinara, što predstavlja smanjenje od 24.145 miliona dinara, odno-sno, 95,07% u odnosu na 2010. godinu. Za razliku od prethodnih tranzicionih godina, ukupna dobit banaka je znatno umanjena, pre svega, kao posledica velikog gubitka jedne poslovne banke. U 2011. godini, 21 banka ostvarila je ukupnu dobit u iznosu od 40.673 miliona dinara, dok je 12 banaka iskazalo gubitke u iznosu od 39.420 miliona dinara. a anska banka se 31.12.2011. godine nalazi na 17. mestu po veli ini bruto dobitka.

16

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

Rastu e potrebe za energijom uslovljavaju sve višu cenu

energenata. U takvim uslovima poslovanja, kompanije širom sveta

prepoznale su energetsku e kasnost kao važan faktor u smanjenju

troškova poslovanja i poboljšanju konkurentske pozicije na tržištu.

Pored ekonomske opravdanosti, kompanije su prepoznale i da

potroša i sve više cene ekološki osveš ena i savesna preduze a,

pa je primena koncepta energetske e kasnosti i put do dobrog

imidža.

17

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

BRUTO PLASMANI KLIJENTIMA PRIVREDE

POSLOVANJESA PRIVREDOM

Tokom 2011. godine došlo je do rasta bruto plasmana klijenata pri-vrede za 5,67% i na dan 31.12.2011. godine oni dostižu vrednost od 18.135 miliona dinara.

Dugoro ni bruto plasmani klijentima privrede na dan 31.12.2011. godine iznose 12.557.749 hiljada dinara i beleže rast od 7,20% u odnosu na prethodnu godinu, dok kratkoro ni bruto plasmani na kraju 2011.godine iznose 5.577.040 hiljada, što je pove anje od 2,38% u odnosu na 2010. godinu.

Da bi omogu ila klijentima da lakše prevazi u izazove kriznog peri-oda i nansiraju svoje projekte, Banka je u februaru 2011. godine sa Fondom za razvoj Republike Srbije potpisala Ugovor o reguli-sanju me usobnih odnosa u vezi sa subvencionisanjem kamatnih stopa za kredite za investicije i Ugovor o regulisanju me usobnih odnosa u vezi sa subvencionisanjem kamatnih stopa za kredite za održavanje likvidnosti i nansiranje trajnih obrtnih sredstava i izvoznih poslova.

Banka je, u skladu sa ovim ugovorima, u toku 2011. godine, odobrila 321 kredit u ukupnom iznosu od 1.779.507 hiljada dinara. Ovim je Banka zauzela 12. mesto u konkurenciji od 29 banaka koje su u estvovale u Programu kreditiranja klijenata privrede.

Tokom 2011. godine, Banka je po ela sa plasiranjem sredstava iz tri nove kreditne linije.

U saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), iz Okvira za nansiranje zapadnog Balkana i Hrvatske, uvedena je kreditna linija namenjena kreditiranju malih i srednjih preduze a, odnosno, dugoro nom nansiranju osnovnih i obrtnih sredstava. Ovom kreditnom linijom omogu eno je i re nansiranje sopstvenih ulaganja. Dugoro nim kreditima iz sredstava EBRD nansirano je ukupno 46 projekata u iznosu od 5.433.170 evra.

Kao banka koja je prepoznatljiva po nansiranju energetski e ka-snih projekata, a anska banka je zajedno sa Green for Growth Fund (GGF) u svoju ponudu uvrstila Hit energy kredite. Oni su

18

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / POSLOVANJE SA PRIVREDOM

17.1

62 18.0

67

17.4

84

17.5

66

18.1

35

STRUKTURA PLASMANA KLIJENTIMA PRIVREDE PO DOSPEĆU

namenjeni nansiranju projekata unapre enja energetske e kasno-sti i koriš enja obnovljivih izvora energije, ime a anska banka nastavlja da promoviše globalni trend o uvanja životne sredine i smanjenja potrošnje energije. Korisnici kredita iz kreditne linije GGF su klijenti privrede, stanovništva, opštine i javna preduze a. U okviru ove kreditne linije plasirano je oko 300.000 evra.

Banka je uvela i kreditnu liniju Me unarodne nansijske korporacije (IFC) namenjenu podsticanju rasta i razvoja malih i srednjih predu-ze a u manje razvijenim podru jima Srbije. Ovom kreditnom linijom omogu eno je nansiranje investicija, ulaganje u obrtna sredstva i re nansiranje sopstvenih ulaganja, po povlaš enim uslovima. Kredi-tima iz kreditne linije IFC u toku 2011. godine nansirano je ukupno 265 projekata u ukupnom iznosu od 5.082.000 evra.

Segmentacija plasmana klijentima privrede po delatnostima prikazana u navedenoj tabeli odražava diversi kaciju rizika po delatnostima determinisanu poslovnom politikom Banke.

U strukturi plasmana klijentima privrede po dospe u, najve i deo ine plasmani dospe a preko 5 godina - 36%, a 22% ine plasmani koji se odnose na kredite ro nosti do 1 godine.

GRANSKA STRUKTURA KREDITNOG PORTFOLIJA BANKE (BRUTO IZLOŽENOST)

2011.

Vađenje ruda i prerađivačka industrija 7.932.408

Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo 410.768

Trgovina 4.532.702

Hoteli i restorani, saobraćaj, skladištenje i veze 1.661.092

Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje 543.681

Građevinarstvo 753.757

Stanovništvo 3.897.359

Proizvodnja i snabdevanje el.energijom, gasom 4.596

Obrazovanje, zdravstvo i socijalni rad 1.043

Banke 1.498.355

Ostali 906.107

Ukupno: 22.141.868

u hiljadama RSD

19

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / POSLOVANJE SA PRIVREDOM

ADEKVATNOM PRIMENOM

IZOLACIONIH MATERIJALA

MOŽE SE UŠTEDETI I

DO 36% ENERGIJE ZA

ZAGREVANJE OBJEKTA.

Poslovanje sa stanovništvom u 2011. godini obeležilo je unapre e-nje asortimana proizvoda i usluga namenjenih ovom segmentu.

Banka je u prvoj polovini godine uzela aktivno u eš e u progra-mima u okviru kojih nadležni državni organi izdvajaju sredstva za subveniconisanje kamata na kredite zi kim licima. U okviru pro-grama subvencionisanja kamatnih stopa na potroša ke kredite za kupovinu automobila, gra evinskog materijala, nameštaja, ku nih aparata i ra unara, Banka je plasirala 36.284 hiljade dinara, a u okviru programa mera podrške dugoro nom stambenom kreditira-nju 60.189 hiljada dinara.

Sklapanjem ugovora o kreditnoj liniji namenjenoj klijentima koji investiraju u projekte uštede energije i koriš enje obnovljivih izvora energije sa Green for Growth Fondom (GGF), nastavljena je aktivna promocija ove vrste investicija u segmentu zi kih lica. Pored standardnih uslova, krediti su realizovani i po posebnim uslovima ugovorenim kroz saradnju sa poslovnim partnerima Banke – proi-zvo a ima i prodavcima ure aja i opreme koji svojim karakteristi-kama odgovaraju zahtevanim uslovima za realizaciju. Od po etka jula 2011. godine realizovano je 55 kredita u iznosu od 15.379 hiljada dinara.

2.54

0

2.53

5

2.61

9

2.65

8

2.71

2

KREDITNI PORTFOLIO STANOVNIŠTVA (BRUTO PLASMANI)

POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

20

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

GEOTERMALNA ENERGIJA SE

MOŽE EFIKASNO KORISTITI ZA

ZAGREVANJE PROSTORIJA U

PODRUČJIMA GDE TEMPERATURA

VODE IZ PODZEMNIH IZVORA

PRELAZI 60OC.

Snažan rast nivoa gotovinskih kredita i pad nivoa potroša kih kredita koji karakterišu kretanje plasmana stanovništvu na nivou bankarskog sektora, uo avaju se i u kretanjima pokazatelja Banke. Naime, kreditni portfolio stanovništva na kraju 2011. godine je dostigao visinu od 2.711.565 hiljada dinara, što predstavlja pove-anje od 6,74% u odnosu na kraj 2010. godine. Dominantan uticaj

na ostvarene rezultate imao je porast dugoro nih gotovinskih i stambenih kredita za 19,47% i 10,50% respektivno. U isto vreme, zabeleženo je zna ajno smanjenje nivoa dugoro nih potroša kih kredita i to za 11,48%.

Banka je u 2011. godini aktivno podržala i namere NBS u cilju pod-sticanja štednje u doma oj valuti. Aktivnosti na ovom polju rezultirale su rastom dinarskih oro enih depozita za 53,60% ime nivo ovih depozita na kraju godine iznosi 66.129 hiljada dinara. Ipak, domi-nantu komponentu depozita zi kih lica ine oro eni devizni depoziti u iznosu od 3.702.931 hiljadu dinara. Tokom 2011. godine devizna štednja zi kih lica je zabeležila rast od 8,1 miliona evra odnosno zna ajnih 21,87%. Najzna ajni iznos depozita prikupljen je u okviru tradicionalne kampanje „Mesec štednje“ tokom novembra 2011. godine.

U okviru poslovanja sa platnim karticama, Banka je u 2011. godini izdavala etiri vrste platnih kartica. Doma i brend DINA bio je na raspolaganju zi kim licima kroz opcije debitne i kreditne kartice, dok je internacionalni brend VISA zastupljen sa Visa Classic debitnom karticom. Trend pada broja aktivnih kreditnih kartica je nastavljen i 2011. godine kada je broj Dina kreditnih kartica smanjen za 22,91%. Sa druge strane, broj aktivno koriš enih debitnih kartica beleži zna-ajan rast od 14,41%.

Proširenju spektra nansijskih usluga koji Banka pruža tokom 2011. godine doprinelo je i sklapanje ugovora o zastupanju u osiguranju sa osiguravaju im društvom „Wiener Stadtische osiguranje“ a.d.o. Beo-grad. U okviru saradnje naglasak je stavljen na oblast neživotnih osi-guranja. Uz aktivnu saradnju sa osiguravaju im ku ama „Kompanija Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd (neživotna osiguranja) i „Grawe osiguranje“ a.d.o. Beograd (životno osiguranje), Banka nastoji da na jednom mestu pruži svojim klijentima kompletnu uslugu.

21

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

27.0

22

35.3

81

43.4

73

KREDITNI PORTFOLIO STANOVNIŠTVAPO NAMENI (U 000 RSD)

DEVIZNA ŠTEDNJA STANOVNIŠTVA

KAPITAL

Na kraju 2011. godine ukupan kapital a an-ske banke iznosio je 5.024.340 hiljada dinara,što predstavlja rast od 24,33% u odnosu na 2010. godinu. Rast kapitala je posledica doka-pitalizacije Banke koja je izvršena u aprilu 2011. godine. Emitovano je 48.526 akcija ukupne prodajne vrednosti 860.463 hiljade dinara, odnosno, po pojedina noj prodajnoj ceni od 17.732 dinara. Me unarodna nansijska korpo-racija je kupila 36.395 akcija, stekavši vlasniš-tvo u kapitalu od 20%, dok je Evropska banka za obnovu i razvoj stekla kupovinom 12.131 akciju, održavši vlasništvo od 25%.

31.12.2011. 31.12.2010. Rast u %

Akcijski i ostali kapital 3.048.483 2.188.020 39,33

Rezerve 1.853.129 1.760.021 5,29

Neraspoređena dobit 122.728 93.107 31,81

Ukupan kapital 5.024.340 4.041.148 24,33

u hiljadama RSD

u hiljadama RSD

Naziv akcionara Broj akcija % vlasništva

REPUBLIKA SRBIJA 51.840 28,47

EBRD – LONDON 45.494 24,98

IFC - WASHINGTON 36.395 19,98

EAST CAPITAL ASSET MANAGEMENT – STOCKHOLM 6.659 3,66

BEOGRADSKA BANKA AD U STEČAJU - BEOGRAD 5.951 3,27

QWEST INVESTMENTS LIMITED - LIMASSOL 4.892 2,69

METALAC AD - GORNJI MILANOVAC 3.044 1,67

ORGANIC FOODS DRINKS - BRISTOL 2.941 1,61

MANDAT DOO - BEOGRAD 2.334 1,28

PRIVREDNA BANKA - ZAGREB 2.100 1,15

OSTALI 20.466 11,24

UKUPNO: 182.116 100,00

22

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / KAPITAL

KAPITAL ČAČANSKE BANKE

PREGLED NAJVEĆIH AKCIONARA BANKE NA DAN 31.12.2011. GODINE

Minimalni koe cijent adekvatnosti kapitala ustanovljen od strane NBS je 12% i Banka je dužna da ga održava. Koe cijent adekvatnosti kapitala Banke, na dan 31. decembra 2011. godine, iznosi 21,05% (u 2010. godini 18%).

Cena akcije a anske banke na dan 31.12.2011. godine iznosila je 10.450 dinara što predstavlja smanjenje od 27,93% u odnosu na cenu na po etku godine.

Trgovanje na Beogradskoj berzi tokom 2011. godine, obeležila su dva trenda. Tako su indeksi rasli do kraja maja kada su dostigli svoje maksimalne vrednosti (Belex15 je bio na nivou od 825 po-ena, a Belexline na preko 1.495 poena). Od tada, pa do kraja go-dine, indeksi su ostvarili zna ajan pad, tako da je Belex15 godinu završio na nivou od 499,05 poena, što predstavlja pad u odnosu na 651,78 poena sa kraja prethodne godine, a Belexline na nivou od 977,19 poena što tako e predstavlja smanjenje u odnosu na 1.282,66 poena sa kraja prethodne godine.

23

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / KAPITAL

CENA AKCIJE ČAČANSKE BANKE NA BEOGRADSKOJ BERZI

1.93

7

2.04

4

1.96

7

1.90

3

TRŽIŠNA KAPITALIZACIJA ČAČANSKE BANKE U TOKU 2011. GODINE

2.73

2

u RSD

DODAVANJEM TERMOSTATA

NA GREJNO TELO MOGU

SE UMANJITI TROŠKOVI

GREJANJA I DO 20%.

UPRAVLJANJE RIZICIMA

Ciljevi Banke u pogledu upravljanja rizicima su identi kova-nje, merenje, ublažavanje i pra enje svih vrsta rizika i na taj na in minimiziranje izloženosti Banke rizicima.U skladu sa Zakonom o bankama i Odlukom o upravljanju rizicima u a anskoj banci su pra ene slede e vrste rizika: • Rizik likvidnosti; • Kreditni rizik • Kamatni rizik; • Devizni rizik i ostali tržišni rizici; • Rizik koncentracije; • Rizici ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva; • Rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome

je Banka izložena; • Operativni rizik • Rizik uskla enosti poslovanja sa zakonskim propisima • Strateški rizik; • Rizik po životnu i društvenu sredinu.U toku 2011. godine likvidnost, merena Pokazateljem likvid-

nosti, se 9 radnih dana nalazila u kategoriji srednjeg rizika dok je preostali broj dana bila u kategoriji niskog rizika. Pro-se na vrednost Pokazatelja likvidnosti u toku 2011. godine iznosila je 1,86.Minimalna vrednost Racija likvidne aktive u toku 2011. godi-ne iznosila je 22,91%, maksimalna 31,62% dok je prose na vrednost iznosila 27,59%. Likvidnosti Banke merena ovim Pokazateljem najve i broj dana bila je u kategoriji niskog rizika.

RIZIK LIKVIDNOSTI

24

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / UPRAVLJANJE RIZICIMA

Pokazatelj likvidnosti 2010. 2011.

31.12. 2,06 2,28

Prosečna vrednost 1,70 1,86

Maksimalna vrednost 2,29 2,61

Minimalna vrednost 1,38 1,41

OSTVARENE VREDNOSTI POKAZATELJA LIKVIDNOSTI

ZAMENOM DOTRAJALIH PROZORA

ENERGETSKI EFIKASNIM

PROZORIMA MOŽE SE OSTVARITI

UŠTEDA I DO 41% ENERGIJE ZA

ZAGREVANJE OBJEKTA.

25

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / UPRAVLJANJE RIZICIMA

KREDITNI RIZIK

Nivo kreditnog rizika je meren i pra en kroz proveru boniteta klijenata, kroz kontrolu kvaliteta kreditnog portfolija i obra unavanje rezerve za procenjene gubitke.

Kategorija klasifi kacije

Klasifi kovani iznos % učešća

A 16.223 50,33%82,42%

B 10.346 32,09%

V 1.796 5,57% 5,57%

G 294 0,91%12,01%

D 3.577 11,10%

Ukupno 32.236 100,00% 100,00%

u milionima RSD

STRUKTURA BRUTO RIZIČNE AKTIVE PO KATEGORIJAMA KLASIFIKACIJE

TRŽIŠNI RIZIK (KAMATNI RIZIK, DEVIZNI RIZIK I RIZIK PROMENE CENA HARTIJA OD VREDNOSTI)

KAMATNI RIZIK

Osnovu za upravljanje kamatnim rizikom predstavlja Procedura Upravljanje kamatnim rizikom. Kod procene kamatnog rizika uzimaju se u obzir sve kamatno osetljive aktivne i pasivne stavke, rizik neuskla enosti dospe a kamatno osetljivih aktivnih i pasivnih stavki za sve valute kod kojih je Banka izložena kamatnom riziku i utvr uje se uticaj eventualnih promena tržišnih kamatnih stopa na nansijski rezultat i kapital Banke. Na bazi rezultata sprovedenog testa zaklju eno je da predvi ene promene tržišnih ka-matnih stopa mogu prouzrokovati maksimalan potencijalni gubitak koji je u okviru limita prihvatljivog za Banku, odnosno, Banka nije zna ajno izložena kamatnom riziku.

Tako e se prate prose ne kamatne stope na plasmane i to pojedina no po pojedinim vrstama plasmana, kao i cene koštanja sredstava pojedina no po pojedinim izvorima.

Bruto rizi na aktiva na dan 31.12.2011. godine je u kategoriji srednjeg kreditnog rizika, s obzirom da je više od 10% bruto rizi ne aktive klasi kovano u kategorije G i D. U eš e naj-lošije klasi kovane aktive na dan 31.12.2011. godine iznosi 12,01%, a 31.12.2010. godine iznosilo je 10,28%.

Negativna makroekonomska kretanja, posebno usporavanje ekonomske aktivnosti i slabljenje likvidnosti preduze a prouzrokovali su pogor-šanje kvaliteta kreditnog portfolija Banke.

26

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / UPRAVLJANJE RIZICIMA

RIZIK PROMENE CENA HARTIJA OD VREDNOSTI (HOV)

Tokom 2011. godine Banka je nastavila sa investiranjem u obveznice stare devizne štednje, na berzanskom i u ve oj meri na vanberzanskom tržištu, kroz kratkoro ne transakcije kupovine i vezane prodaje. U istom periodu Banka je kupovala i državne Trezorske zapise sa razli itim rokovima dospe a. Ukupna tržišna vrednost HOV iz knjige trgovanja Banke na dan 31.12.2011. godine iznosila je 95.525 hiljada dinara. Sa stanovišta ukupne izloženosti prema

licima povezanim sa Bankom, Banka se na dan 31.12.2011. godine nalazila u kategoriji niskog rizika (ispod 12% kapitala). Tako e, posmatraju i pojedina ne izloženosti lica povezanih sa Bankom, odnosno, gru-pa lica povezanih sa Bankom, može se konstatovati da je izloženost svih lica ispod 5% kapitala Banke.

RIZIK IZLOŽENOSTI

2010. 2011.

(u 000 RSD) % kapitala (u 000 RSD) % kapitala

Lica povezana sa Bankom 154.857 3,16% 188.396 3,72%

Velike izloženosti 4.407.609 89,83% 3.964.551 78,30%

NETO IZLOŽENOSTI BANKE PREMA LICIMA POVEZANIM SA BANKOM I VELIKE IZLOŽENOSTI

DEVIZNI RIZIK

OSTVARENE VREDNOSTI POKAZATELJA DEVIZNOG RIZIKA

Pokazatelj deviznog rizika 2010. 2011.

31.12. 3,19% 3,75%

Prosečna vrednost 2,67% 4,96%

Maksimalna vrednost 6,76% 9,68%

Minimalna vrednost 0,92% 1,23%

U toku 2011. godine devizni rizik, meren pokazateljem deviz-nog rizika se konstantno kretao u kategoriji niskog rizika, sa minimalnom vrednoš u od 1,23%, maksimalnom od 9,68% i prose nom 4,96%.

27

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / UPRAVLJANJE RIZICIMA

RIZIK ULAGANJA U DRUGA PRAVNA LICA KOJA NE PRIPADAJU FINANSIJSKOM SEKTORU I U OSNOVNA SREDSTVA

Ulaganja Banke u lica koja nisu u nansijskom sektoru, bila su u kategoriji niskog rizika (ispod 10% kapitala).

Ukupna ulaganja u lica koja nisu u nasijskom sektoru i osnovna sredstva tako esu bila u kategoriji niskog rizika (ispod 60% kapitala).

RIZIK KOJI SE ODNOSI NA ZEMLJU POREKLA LICA PREMA KOJEM JE BANKA IZLOŽENA

Banka ima deponovana sredstva na ra unima banaka koje posluju u zemljama koje su shodno metodologiji OECD-a i procedurom Banke klasi kovane kao nisko rizi ne zemlje.

u 000 RSD % kapitala

Ulaganja u lica koja nisu u fi nansijskom sektoru 16.187 0,32%

Ulaganja u osnovna sredstva 844.852 16,69%

Ukupno 861.039 17,01%

ULAGANJA U LICA KOJA NISU U FINANSIJSKOM SEKTORU I OSNOVNA SREDSTVA

OPERATIVNI RIZIK

U toku 2011. godine zabeleženo je 109 doga aja operativnog rizika, odnosno, 7 doga aja više nego u 2010. godini. Sa stanovišta mogu eg uticaja na zdravlje i bezbednost zaposlenih, kao i klijenata Banke, plja ka Filijale u Požarevcu svrstana je u kategoriju visokog nivoa rizika. Prema kriterijumu nansijskog uticaja jedan doga aj evidentiran u toku 2011. godine svrstan je u kategoriju srednjeg rizika. Prema kriterijumu broja doga aja iste vrste, jedna vrsta doga aja, Evidentiranje i izvršavanje transakcija, bila je u kategoriji visokog rizika. Zabeleženo je 63 doga aja ove vrste, ali bez negativnog nansijskog efekta.

28

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / UPRAVLJANJE RIZICIMA

RIZIK ZA ŽIVOTNU SREDINU

Prilikom obrade svakog zahteva klijenta vršena je kategorizacija rizika za životnu sredinu na bazi osnovne delatnosti klijenta i predmeta nansiranja. Ukoliko je za odre-

enu kategoriju rizika, Procedurom Upravljanje rizikom za životnu sredinu to propisa-no, vršeno je dalje preispitivanje uticaja na životnu sredinu pre donošenja odluke od strane nadležnog Kreditnog odbora. Ako je klijent, odnosno predmet nansiranja, u skladu sa procedurom, svrstan u više kategorije rizika, vršeno je popunjavanje obras-ca “Sveobuhvatna analiza stanja životne sredine”, ili izrada “Analize uticaja na životnu sredinu”, prema prilozima procedure.

RIZIK USKLA ENOSTI POSLOVANJA I AKTIVNOSTI NA UPRAVLJANJU RIZICIMA OD PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA

Identi kovanje i procenu rizika uskla enosti poslovanja u 2011. godini Služba za pra enje uskla enosti poslovanja je vršila sprovo enjem adekvatnih postupaka kontrole predvi enih Planom rada, na na in regulisan procedurom Upravljanje rizikom uskla enosti poslovanja.

2010. 2011.

Broj događaja 102 109

Bruto gubitak (u EUR) 51.800 95.393

Neto gubitak (u EUR) 7.256 13.702

Neto gubitak (u 000 RSD) 765 1.434

Kapital Banke (u 000 RSD) 4.041.148 5.024.340

Učešće neto gubitka u kapitalu Banke 0,02% 0,03%

* Neto gubitak u 000 dinara dobijen je preračunavanjem neto gubitka u evrima po srednjem kursu koji je važio na dan 31.12.2011. godine

IZLOŽENOST OPERATIVNOM RIZIKU

29

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / UPRAVLJANJE RIZICIMA

U 14 od ukupno 15 izveštaja o izvršenim kontrolama dato je 49 preporuka za otklanjanje identi kovanih neusaglašenosti. Naknad-nom kontrolom konstatovano je da su sve utvr ene neusaglašenosti otklonjene, osim za tri neusaglašenosti za koje nije istekao rok za usaglašavanje i koje e biti usaglašene u toku 2012. godine. Sumi-ranjem nalaza izvršenih kontrola primene propisa i internih akata kod kontrolisanih poslova može se zaklju iti da nisu identi kovani visoki rizici neuskla enosti poslovanja Banke.

Upravljanje rizicima od pranja novca i nansiranja terorizma sprovo-eno je kroz dnevne aktivnosti zaposlenih u Službi na pribavljanju,

kontroli, analizi i prijavljivanju gotovinskih transakcija i lica u esni-ka u transakcijama u iznosu od i preko 15 hiljada evra Upravi za spre avanje pranja novca. U toku 2011. godine prijavljene su 1.894 transakcije.

Posebna pažnja posve ena je pra enju, analiziranju i otkrivanju sum-njivih transakcija klijenata. Po izvršenoj analizi transakcija i pripadaju-e dokumentacije Upravi za spre avanje pranja novca su prijavljene

53 sumnjive transakcije.

Nalazi po izvršenim kontrolama Preporuke

Brojizvršenih kontrola

Usklađeno

Prihvatljivo uz korekcije

u dogovrenim rokovima

Neusklađeno Realizovane U toku

15 1 14 - 46 3

PREGLED NALAZA I DATIH PREPORUKA PO IZVRŠENIM KONTROLAMA TOKOM 2011. GODINE

PRIMENA SISTEMA

TOPLOTNE PUMPE

REZULTIRA UŠTEDOM I DO

70% ENERGIJE POTREBNE

ZA ZAGREVANJE OBJEKTA.

30

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / ORGANIZACIJA

31

ORGANIZACIJA

Poboljšanje energetske e kasnosti zna i smanjenje utrošaka

energije bez narušavanja komfora, standarda života ili ekonomske

aktivnosti.

Energetska e kasnost podrazumeva i niz mera i ponašanja koja

dovode do racionalne upotrebe energije: koriš enje e kasnih

potroša a (npr. štedne sijalice ili ku ni ure aji sa oznakama

za energetsku e kasnost A, AA, AAA), upotrebu obnovljivih

energenata, izolaciju objekata, zamenu dotrajale stolarije, ugradnju

mernih i regulacionih ure aja, uvo enje podsticaja za uštedu

energije i sl.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / ORGANIZACIJA

ORGANIZACIONA ŠEMAČAČANSKE BANKE A.D.

32

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / ORGANIZACIONA ŠEMA ČAČANSKE BANKE A.D.

POSLOVNA MREŽA

Centrala u a ku 32000 a ak – Pivarska 1telefon: (032) 302 100, 302 200, 302 203faks: (032) 225 048, 302 215

Filijala u a ku32000 a ak - Skadarska 19telefon: (032) 302 296, 302 282faks: (032) 343 428

Filijala u Jagodini 35000 Jagodina – Nik evi eva 24telefon: (035) 232 158, 232 508faks: (035) 232 528

Filijala u Gornjem Milanovcu 32300 Gornji Milanovac – Kneza Aleksandra 2telefon: (032) 720 026; 720 035; 720 036faks: (032) 720 385

Filijala u Beogradu 11000 Beograd – Cara Dušana 78-80telefon: (011) 30 32 400faks: (011) 30 32 406.

Kreditni centar za mala i srednja preduze a11070 Novi Beograd – Trešnjinog cveta 1telefon: (011) 715 76 56faks: (011) 312 21 83

Filijala u Novom Beogradu 11070 Novi BeogradBulevar Zorana in i a 144vtelefon: (011) 2252 900, 2252 999faks: (011) 2252 955

Filijala u Užicu 31000 Užice – Nikole Paši a 48telefon: (031) 510 720, 510 721 faks: (031) 510 648

Filijala u Kraljevu 36000 Kraljevo – Trg Jovana Sari a 8, telefon: (036) 320 970, 320 971 faks: (036) 320 981

Filijala u Kragujevcu 34000 Kragujevac – Kneza Miloša 3 telefon: (034) 501 012, 501 014 faks: (034) 501 013

Filijala u Aran elovcu 34300 Aran elovac – Knjaza Miloša 152 telefon: (034) 715 326, 715 327 faks: (034) 715 325

Filijala u Kruševcu 37000 Kruševac – Trg Kosturnice bbtelefon: (037) 421 070,faks: (037) 421 050 Filijala u Valjevu 14000 Valjevo – Kneza Miloša 59a telefon: (014) 291 875, 291 906 faks: (014) 290 916 Filijala u Šapcu 15000 Šabac – Kara or eva 77 telefon: (015) 305 956; 369 090 faks: (015) 306 066

Filijala u Novom Sadu 21000 Novi Sad – Bul. Oslobo enja 82telefon: (021) 6612 744; 6613 388; faks: (021) 6612 688

Filijala u Nišu18000 Niš – 7 Jula br. 25-Atelefon: (018) 297 022; 295 050faks: (018) 297 020

Ekspozitura a ak 132000 a ak – Pivarska 1telefon: (032) 302 100, 302 200, 302 121faks: (032) 225 049

Ekspozitura a ak 232000 a ak – Nemanjina 32telefon: (032) 348 125, 348 149faks: (032) 348 149

Ekspozitura u Požegi 31210 Požega – Kralja Petra 31 telefon: (031) 811 716, 3825 186faks: (031) 3825 586

Ekspozitura u Para inu 35250 Para in – Vojvode Miši a 13telefon: (035) 568 488, 573 512faks: (035) 573 508

Ekspozitura u Gu i32230 Gu a – Republike 65telefon: (032) 855 485, 855 700faks: (032) 855 437

Ekspozitura u Ivanjici 32250 Ivanjica – Milinka Kuši a 14 telefon: (032) 601 780; 601 790 faks: (032) 664 430

Ekspozitura u Topoli34310 Topola – Bulevar Vožda Kara or a 126telefon: (034) 814 045; 812 239faks: (034) 814 050

Ekspozitura u Lu anima32240 Lu ani – Jugoslovenske armije 1telefon: (032) 817 247, 817 443faks: (034) 817 247

Ekspozitura u Mladenovcu 11400 Mladenovac – Kralja Petra I/227telefon: (011) 8245 650; 8245 660faks: (011) 8231 456

Ekspozitura u Vrnja koj Banji36210 Vrnja ka Banja – Kneza Miloša 5telefon: (036) 620 909, 620 910faks: (036) 620 900

Ekspozitura u Leskovcu16000 Leskovac – Bulevar oslobo enja 175telefon: (016) 266 010, 266 011, 266 080 faks: (016) 266 081

Ekspozitura u Staroj Pazovi22000 Stara Pazova – Zmaj Jovina 8telefon: (022) 363 181, 363 182, 363 183faks: (022) 311 443

Ekspozitura u Mr ajevcima32240 Mr ajevci – Miloja Stojanovi a bbtelefon: (032) 800 164

33

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / POSLOVNA MREŽA

LJUDSKI RESURSI

Na kraju 2011. godine u Banci je bilo zaposleno 380 radnika, što predstavlja smanjenje od 2% u odnosu na broj zaposlenih na kraju prethodne godine. U septembru 2011. godine prestao je sa radom organizacioni deo Banke, Filijala u Požarevcu, ime je za 5 zaposle-nih te lijale prestao radni odnos. U decembru je otvoren novi organi-zacioni deo, Kreditni centar za mala i srednja preduze a u Beogradu, za ije potrebe su primljena 3 nova zaposlena, a ostali su interno preraspore eni. Ostale uktuacije zaposlenih su bile u granicama uobi ajenih.

U pogledu kvali kacione strukture zaposlenih, Banka ispunjava planirano u eš e zaposlenih sa visokom stru nom spremom, koje ini 50,53% od ukupnog broja.

U ešce zaposlenih mla ih od 40 godina iznosi 52,4%, što je tako e u okvirima planiranog. Prose na starost zaposlenih iznosi 41 godinu.

34

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / LJUDSKI RESURSI

47%

12%

38%

3%

49%

12%

36%

3%

51%

11%

35%

3%

RAZVOJ KVALIFIKACIONE STRUKTURE I BROJA ZAPOSLENIH

23%

20%

17%

29%

33%

35%

30%

24%

21%

18%

23%

27%

RAZVOJ STAROSNE STRUKTUREI BROJA ZAPOSLENIH

MENADŽMENT ČAČANSKE BANKE

35

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / MENADŽMENT ČAČANSKE BANKE

IZVRŠNI ODBOR Dragan Jovanović, dipl.pravnikAleksandar Ćalović, dipl.oec.Milanka Mandić, dipl.oec.

predsednikzamenik predsednikačlan

SEKTOR ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA Dušica Erić, dipl.oec. direktor

SEKTOR ZA RAD SA VELIKIM KLIJENTIMA Vladimir Ćurčić, dipl.oec. direktor

SEKTOR SREDSTAVA Ana Raketić, dipl.oec. direktor

SEKTOR INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA Milan Delić, dipl.mat. direktor

SEKTOR POSLOVNE MREŽE

Radojica Popović, dipl.oec.Marijana Nedeljković, dipl.oec.Slobodan Jovanović, dipl.oec.Zlatko Mitrović, dipl.oec.Jovan Tomović, dipl.oec.Aleksandar Mijailović, dipl.oec.

Zoran Isailović, dipl.oec.Saša Milovanović, dipl.oec.Boban Luković, dipl.inž.maš.Radovanka Radosavljević, dipl.oec.Milić Cvijović, dipl.oec.Milka Vujić, dipl.oec.Maja Simić, dipl.oec.Borislav Obradović, dipl.oec.Milan Živanović, dipl.oec.Nataša Pantović, dipl.oec.Dušan Rađenović, dipl.oec.

direktordirektor Filijale u Čačkudirektor prodajedirektor Filijale u Aranđelovcudirektor Filijale u Beogradudirektor Kreditnog centra za mala i srednja preduzećadirektor Filijale u G. Milanovcudirektor Filijale u Jagodinidirektor Filijale u Kragujevcudirektor Filijale u Kraljevudirektor Filijale u Užicudirektor Filijale u Valjevudirektor Filijale u N. Beogradudirektor Filijale u Kruševcudirektor Filijale u Šapcudirektor Filijale u Novom Sadudirektor Filijale u Nišu

SEKTOR PONUDE I MARKETINGA Biljana Jovanović, dipl.inž.poljoprivrede za ekonomiku

direktor

SEKTOR ZA RAČUNOVODSTVO I PLANIRANJE Petar Pantović, dipl.oec. direktor

PRAVNA SLUŽBA Ljubinko Veličić, dipl.pravnik šef

SLUŽBA ZA LJUDSKE RESURSE Milica Vučetić, dipl.oec. šef

SLUŽBA SISTEMA KVALITETA Milena Lučić, dipl.oec. šef

SLUŽBA ZA UNUTRAŠNJU REVIZIJU Vesna Mitrović, dipl.oec. šef

SLUŽBA ZA PRAĆENJE USKLAĐENOSTI POSLOVANJA I SPREČAVANJA PRANJA NOVCA

Nada Sjeničić, dipl.oec. šef

SLUŽBA ADMINISTRATIVNE PODRŠKE Snežana Tančević, ekonomista šef

SLUŽBA PLATNOG PROMETA Marija Jovanović, dipl.oec. šef

SLUŽBA TEHNIČKIH POSLOVA Slobodan Novaković, ekonomista šef

SLUŽBA ZA BEZBEDNOST Budimir Ćuslović, prof. informatike šef

36

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / PRAVE VREDNOSTI

37

PRAVE VREDNOSTI

Prirodu nismo nasledili od naših o eva, ve smo je pozajmili od

naših unuka.

Koncept energetske e kasnosti treba da postane deo životnog

stila svakog pojedinca, jer racionalna upotreba ograni enih resursa

zna i i odgovorno ponašanje pojedinca prema društvu i prema

budu nosti koja se danas kreira.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / PRAVE VREDNOSTI

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

„ŠTEDIMO ENERGIJU – INVESTIRAJMO U BUDU NOST“

Vo ena principom da se uspesi ne mogu vrednovati samo ostvare-nim rezultatima, nego i odgovornim ponašanjem prema zajed-nicama u kojima posluje, Banka je u 2011. godini promovisala kampanju „Štedimo energiju – investirajmo u budu nost“ koju je realizovala u saradnji sa Green for Growth Fund (GGF). Kampanja je imala za cilj da doprinese edukaciji gra ana o što e kasnijem koriš enju energije i mogu im na inima uštede energije.

Kampanja je podrazumevala niz aktivnosti: takmi enje sred-njoškolaca iz Srbije na temu uštede energije, akciju „Energy doctor“ u okviru koje su gra ani dobili uvid u stanje svojih objekata - ta no su locirana mesta na objektima gde se rasipa energija, na osnovu ega su im date preporuke za smanjenje gubitaka i ostvarenje ve ih ušteda, održane su regionalnekonferencije za predstavnike privrede na kojima je predstavljen zna aj dobrog planiranja i upravljanja potrošnjom energije.

„PELCER USPEHA“ ZA NAJBOLJE U ENIKE

a anska banka je po šesti put za redom dodelila priznanja „Pelcer uspe-ha“, kao potvrdu dosadašnjih uspeha na polju obrazovanja, ali i podsticaj razvoju i stru nom usavršavanju mladih. U 2011. godini, nagrade u visini od po 500 evra, dobili su najbolji student završne godine Ekonomskog fakul-teta na smeru Finansije, bankarstvo i osiguranje i najbolji student završne godine Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu iz a ka. Najbolji u enik završne godine a anske Gimnazije nagra en je sa 300 evra.

38

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

POZORIŠNA PREDSTAVA „GRK ZORBA“

Tradicionalno za Dan Banke 22. septembra, a anska banka svojim klijentima i zaposlenima poklanja kvalitetne i aktuelne pozorišne predstave. Povodom 55. ro endana, izvedena je pozorišna predstava „Grk Zorba“, beogradskog Pozorišta na Terazijama.

MOST ACTIVE ISSUING BANK IN SERBIA

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) dodelila je a an-skoj banci nagradu „Most active Issuing bank in Serbia“, kao najaktivnijem korisniku programa na polju izdavanja garancija i akreditiva u Srbiji. Nagrada je Banci uru ena u Kazahstanu, na godišnjoj skupštini EBRD-a.

a anska banka je programu podsticanja spoljne trgovine (TFP) EBRD-a pristupila u decembru 2004. godine, a ovo je drugi put za redom da Banka dobija ovu nagradu. Banka je orijentisana ka sigurnijim instrumentima nansiranja spoljne trgovine, poput garancija i akreditiva, a TFP program jedan je od najpouzdanijih u razvoju dokumentarnih poslova.

SERTIFIKAT ZA RAZVOJ I PRUŽANJE BANKARSKIH USLUGA ISO 9001:2008

a anska banka poseduje serti kat o priznanju sistema kvali-teta za pružanje bankarskih usluga još od 1998. godine i prva je doma a banka koja je od Saveznog zavoda za standardiza-ciju dobila serti kat JUS ISO 9001.

Od 2004. godine Banka poseduje Serti kat za razvoj i pružanje bankarskih usluga ISO 9001:2000 od švajcarskog SGS-a, a 2010. godine, serti kat je usaglašen sa zahtevima standarda ISO 9001:2008.

U toku 2011. godine izvršena je nadzorna provera SGS-a, ko-jom je potvr eno da Banka održava i stalno unapre uje proces realizacije bankarskih usluga i celokupan sistem upravljanja kvalitetom.

PODRŠKA OBRAZOVANJU U ARAN ELOVCU

Povodom obeležavanja petogodišnjice uspešnog poslovanja a anske banke u Aran elovcu i nastavka rada u novom poslovnom prostoru, uru-en je prigodan poklon najstarijoj gradskoj OŠ „Miloš Obrenovi “. Donacija

od 130.000 dinara iskoriš ena je za nabavku školskog inventara i oprema-nje jedne u ionice.

Osim toga, Banka je dodelila i troma najboljim u enicima petog razreda svih osnovnih škola u opštini Aran elovac štedne knjižice od po 5.000 dinara, kao i prvom klijentu koji je otvorio teku i ra un u a anskoj banci u Aran elovcu.

39

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

40

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / USPEŠNE PRIČE

Radojko Jani (61) je mašinski inženjer sa velikim iskustvom u svojoj struci. Pre 21 godinu, u Kraljevu je osnovao zanatsku radionicu ija je osnovna delatnost bila montaža i održavanje centralnog grejanja. U me uvremenu, radionica je prerasla u modernu kompaniju koja danas ima 260 radnika. Svoju osnovnu delatnost pružanja usluge instalacije centralnog grejanja, kompanija Radijator inženjering je proširila na pro-izvodnju kotlova u preko 100 razli itih oblika i namena. Danas posluje na tržištima Azije, zapadne i isto ne Evrope. Od strane Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), kompanija Radijator inženjering je proglašena za najboljeg izvoznika u 2008. godini u kategoriji malih i srednjih preduze a.

Gospodin Jani posluje sa a anskom bankom od 2005. godine. Kaže da se za a ansku banku odlu io zbog njene poslovnosti, uslužnosti i dinami nog pra enja potreba klijenata.

„I ostale banke su konkurentne, ali ono što izdvaja a ansku banku su preduzimljivost, brzina informacija i

pružanja usluga, kao i inovativnost i eksibilnost u rešavanju trenutnih problema. a anska banka je pouzdan

poslovni partner, na iju pomo zaposlenih možete ra unati u svakom trenutku.“

Kada je 2011. godine odlu io da uzme kredit za unapre enje e kasnosti procesa proizvodnje, gospodin Ja-ni je informacije potražio kod nekoliko banaka. „Odluku da uzmemo kredit za uštedu energije kod a an-

ske banke, doneli smo zbog toga što je bio najpovoljniji na tržištu u pogledu cene i ostalih uslova. Tako e,

namena kredita je odgovarala potrebama kompanije Radijator inženjering.“

Kredit je iskoriš en za nabavku nove mašine koja je podigla energetsku e kasnost i donela uštede u proizvodnji kotlova. Kako gospodin Jani ocenjuje, ušteda energije je minimum 25 procenata u odnosu na prethodnu potrošnju. Pored toga postoji ušteda i u radnoj snazi, a ono što je tako e važno za gospodina Jani a jeste ve a zaštita životne sredine.

Pored kredita, gospodin Jani je izuzetno zadovoljan i ostalim uslugama koje je koristio – platni promet, garancije, elektronsko bankarstvo, oro eni depoziti. Aktivno je u estvovao i u edukativnim konferencijama u organizaciji Banke. U narednom periodu namerava da proširi saradnju sa a anskom bankom. Za njega je to posebno zna ajno, jer mu treba jak i stabilan partner i podrška u ostvarenju zacrtanih planova koji su usmereni na razvoj novih proizvoda i osvajanje novih inostranih tržišta.

USPEŠNE PRIČE

Radojko Jani , vlasnik rme za proizvodnju kotlova „Radijator inženjering“

41

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / USPEŠNE PRIČE

Ivica Zagra anin (31), živi u a ku i po zanimanju je inženjer mašinstva. Veliki pritisak na njegova mese na primanja, a samim tim i na njegov ku ni budžet, pravili su troškovi grejanja, koji su kontinuirano rasli. Bio je svestan da mora nešto da promeni i da prona e na in kako bi smanjio troškove u svom doma instvu. Sta-vio je na papir troškovne stavke i izra unao koliku uštedu bi mogao da napravi ukoliko bi svoj životni prostor u inio energetski e kasnijim. Shvatio je da su uštede zna ajne i da mu se isplati da uzme kredit kojim e is nansirati planirane radove.

Za njega nije bilo dileme prilikom izbora banke u kojoj e potražiti nansijsku podršku i uzeti kredit. „U

a anskoj banci imam otvoren ra un od svoje 17. godine, još dok sam radio preko omladinske zadruge. O

tome koliko sam zadovoljan uslugama Banke, govori i injenica da su i ostali lanovi moje porodice njeni kli-

jenti. Supruga prima platu preko teku eg ra una u Banci, a roditelji penzije“, kaže Ivica. Pored toga, dodatni motiv da uzme kredit za uštedu energije u a anskoj banci bili su odgovaraju i uslovi u pogledu kamatne stope i roka otplate kredita. Dokumentaciju je prikupio za desetak dana, a kredit mu je odobren nakon etiri dana.

Sredstva je iskoristio za spoljašnju izolaciju ku e, izolaciju podova, ugradnju PVC i aluminijumske stolarije i postavljanje novog kotla za grejanje. Realizacija pomenutih radova dala je za rezultat smanjenje ukupnih troškova, jer je potrošnja sredstava za ogrev sada manja za 30 - 40 procenata. Zadovoljan je i zbog toga što je zvu na izolacija mnogo bolja.

Ivica je imao iskustva i u koriš enju drugih vrsta kredita u Banci. Koristio je potroša ki kredit za kupovinu bele tehnike, kao i stambeni kredit. Pored toga, korisnik je i drugih proizvoda Banke, kao što su kreditna kartica i ekovi. Ne razmišlja o promeni banke i za to ima logi no objašnjenje.

„Razlog je jednostavan. U a ku postoji razvijena poslovna mreža Banke, sa velikim brojem ekspozitura.

Procedura je jednostavna, a usluga brza. a anska banka je naša banka, sa dugom tradicijom i iskustvom,

nansijska institucija od poverenja, zbog ega u joj ostati lojalan.“

Ivica Zagra anin, inženjer mašinstva

42

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

43

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

Svako od nas može da u ini nešto po pitanju energetske

e kasnosti i doprinese poboljšanju stepena iskoriš enosti

energije koju svakodnevno koristimo kod ku e, na poslu i u okviru

zajednice.

Paralelno sa tim, neophodno je da pove amo upotrebu energije

koja se dobija iz obnovljivih izvora i iskoristimo povoljan geografski

položaj i potencijale koje Srbija poseduje.

Dobra informisanost, razvijanje svesti i pozitivnih navika kod

celokupne populacije predstavlja prvi korak koji je potrebno

napraviti u tom pravcu.

Ohrabruju e deluje injenica da se javlja sve ve i broj pojedinaca,

organizacija, fondacija, državnih agencija i ministarstva, koji

aktivno deluju na stanovništvo i podsti u ih da poboljšaju stanje u

ovoj važnoj oblasti života i rada.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

44IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

BILANS USPEHAU periodu od 01. januara do 31. decembra 2011. godine

2011. 2010.

Prihodi od kamata 2.190.310 1.974.841

Rashodi kamata (994.640) (907.038)

Dobitak po osnovu kamata 1.195.670 1.067.803

Prihodi od naknada i provizija 541.180 492.568

Rashodi naknada i provizija (52.578) (51.031)

Dobitak po osnovu naknada i provizija 488.602 441.537

Neto gubitak po osnovu prodaje HOV po fer vrednosti kroz bilans uspeha (6.270) (1.161)

Neto dobitak po osnovu prodaje ostalih plasmana - 72

Neto prihodi/rashodi od kursnih razlika 2.334 (922.362)

Prihodi od dividendi i učešća 4.593 4.679

Ostali poslovni prihodi 4.192 2.798

Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja (529.245) (475.785)

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi (414.717) (418.227)

Troškovi amortizacije (79.411) (90.296)

Operativni i ostali poslovni rashodi (525.872) (452.412)

Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 1.766.812 1.595.390

Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza (1.776.459) (656.543)

DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA 130.229 95.493

Rezultat perioda 130.229 95.493

Porez na dobit (9.762) (8.377)

Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza 2.261 5.991

DOBITAK 122.728 93.107

Zarada po akciji u dinarima

Osnovna zarada po akciji 1 1

u hiljadama RSD

45

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

BILANS STANJA Na dan 31. decembra 2011. godine

2011. 2010.

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 1.643.736 1.554.993

Opozivi depoziti i krediti 5.997.352 2.759.494

Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 145.991 189.686

Dati krediti i depoziti 20.195.266 21.339.921

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 1.176.396 1.655.450

Udeli (učešća) 18.265 15.045

Ostali plasmani 120.567 187.776

Nematerijalna ulaganja 24.464 24.987

Osnovna sredstva i investicione nekretnine 844.852 752.588

Odložena poreska sredstva 18.627 16.366

Ostala sredstva 205.145 176.910

UKUPNA AKTIVA 30.390.661 28.673.216

PASIVA

Transakcioni depoziti 3.153.475 3.297.806

Ostali depoziti 11.409.936 11.848.706

Primljeni krediti 8.030.456 6.759.960

Obaveze po osnovu kamata i naknada 20.033 30.658

Rezervisanja 126.197 43.577

Obaveze za poreze 1.678 2.155

Obaveze iz dobitka 1.335 -

Ostale obaveze 2.623.211 2.649.206

UKUPNE OBAVEZE 25.366.321 24.632.068

KAPITAL

Kapital 3.048.483 2.188.020

Rezerve iz dobiti 1.538.166 1.445.058

Revalorizacione rezerve 314.963 314.963

Dobitak 122.728 93.107

UKUPAN KAPITAL 5.024.340 4.041.148

UKUPNO PASIVA 30.390.661 28.673.216

VANBILANSNE POZICIJE 10.912.439 11.655.855

Poslovi u ime i za račun trećih lica 285.757 303.031

Preuzete buduće obaveze 6.594.369 7.452.217

Primljena jemstva za obaveze - 600.000

Druge vanbilansne pozicije 4.032.313 3.300.607

u hiljadama RSD

46

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

2011. 2010.

TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 2.719.851 2.444.349

Prilivi od kamata 2.079.900 1.855.570

Prilivi od naknada 637.737 587.711

Prilivi po osnovu ostalih poslovnih prihoda 1.944 1.068

Prilivi od dividendi i učešća u dobitku 270 0

Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1.903.882) (1.739.506)

Odlivi po osnovu kamata (947.744) (832.584)

Odlivi po osnovu naknada (59.393) (48.875)

Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashoda (414.718) (418.227)

Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda (94.058) (90.856)

Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (387.969) (348.964)

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima 815.969 704.843

Smanjenje plasmana i povećanje uzetih depozita 575.659 2.057.211

Smanjenje HOV po fer vrednosti kroz bilans uspeha, plasmana kojima se trguje i kratkoročnih HOV koje se drže do dospeća 575.659 -

Povećanje depozita od banaka i komitenata - 2.057.211

Povećanje plasmana i smanjenje uzetih depozita (3.397.555) (6.495.935)

Povećanje kredita i plasmana bankama i komitentima (2.805.336) (5.982.827)

Povećanje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, plasmana kojima se trguje i kratkoročnih hartija od vrednosti koje se drže do dospeća

- (513.108)

Smanjenje depozita od banaka i komitenata (592.219) -

Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit (2.005.927) (3.733.881)

Plaćeni porez na dobit (3.517) (3.042)

Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (2.009.444) (3.736.923)

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 42.166 1.287

Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 11.116 1.287

Prilivi po osnovu prodaje investicionih nekretnina 31.050 -

Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (69.566) (87.139)

Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava (69.566) (87.139)

Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (27.400) (85.852)

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

Prilivi gotovine iz aktivnosti fi nansiranja 2.204.571 2.899.032

Prilivi po osnovu uvećanja kapitala 860.463 -

Neto prilivi gotovine po osnovu uzetih kredita 1.344.108 2.899.032

Odlivi gotovine iz aktivnosti fi nansiranja (63.821) (73.191)

Neto odlivi po osnovu hartija od vrednosti (63.821) (73.191)

Neto priliv gotovine iz aktivnosti fi nansiranja 2.140.750 2.825.841

SVEGA NETO PRILIVI GOTOVINE 5.542.247 7.401.879

SVEGA NETO ODLIVI GOTOVINE (5.438.341) (8.398.813)

NETO POVEĆANJE GOTOVINE 103.906 0

NETO SMANJENJE GOTOVINE 0 (996.934)

GOTOVINA NA POČETKU GODINE 1.554.993 2.459.186

POZITIVNE KURSNE RAZLIKE 95.786 141.047

NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE (110.949) (48.306)

GOTOVINA NA KRAJU PERIODA 1.643.736 1.554.993

47

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINEU periodu od 01. januara do 31. decembra 2011. godine u hiljadama RSD

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALUU periodu od 01. januara do 31. decembra 2011. godine

2011. 2010.

AKCIJSKI KAPITAL

Stanje na početku godine 1.335.900 1.335.900

Stanje na kraju godine 1.821.160 1.335.900

EMISIONA PREMIJA

Stanje na početku godine 852.120 852.120

Stanje na kraju godine 1.227.323 852.120

REZERVE BANKE

REZERVE IZ DOBITI

Stanje na početku godine 1.445.059 1.372.888

Raspodela akumulirane dobiti 93.107 72.170

Stanje na kraju godine 1.538.166 1.445.058

REVALORIZACIONE REZERVE

Stanje na početku godine 314.963 314.963

Efekat procene osnovnih sredstava - -

Stanje na kraju godine 314.963 314.963

AKUMULIRANI DOBITAK

Stanje na početku godine 93.107 72.170

Prenos na rezerve (93.107) (72.170)

Dobitak tekuće godine 122.728 93.107

Stanje na kraju godine 122.728 93.107

UKUPNO KAPITAL 5.024.340 4.041.148

u hiljadama RSD

48

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

32000 a ak - Pivarska 1; Tel: + 381 32 302 100, 302 200, 302 203; Fax: + 381 32 225 048, 348 898

E-mal: o ce@cacanskabanka.co.rs

www.cacanskabanka.co.rs