Fakultet Tehničkih Nauka Smer: Inženjerstvo zaštite životne sredineUniverzitet Novi Sad2011.

SEMINARSKI RAD

Predmet: EMS sistemi

Tema:Kriterijum eko označavanja na primeru studije akvakulture Tajlandskih škampa

Profesor: Dr Hodolič Janko Student:Milić VišnjaMentor: Branislava Crnobrnja br. Indeksa751 /Z

REZIME

Cilj i područje istrživanja

Cilj ove studije jeste da istraži potencijale i ograničenja pri korišćenju LCA kao osnove za formiranje eko oznaka u zemljama u razvoju. Praktičnost upotrebe LCA u ove svrhe ,kako je zahtevano od strane ISO 14020,je bila kritikovana za nedostatak transparentnosti i tačnosti naučnih principa,štaviše, eko označavanje nije rasprostranjeno u zemljama u razvoju. Stoga je upotreba LCA bila ilustrovana kroz specifičnu studiju akvakulture škampa na Tajlandu, kao osnova za kriterijum eko označavanja za karkterističan proizvod namenjen za izvoz iz zemalja u razvoju.

Metoda

Za LCA slučaj studije, funkcionalna celina je standardne veličine potrošačkog paketa od 1,8kg smrznutih škampa proizvedenih intenzivnom konvencionalnom akvakulturom na Tajlandu u skladu sa odgovarajućim sistemom zaštite životne sredine. Procena uticaja na metod koji se koristi u ovoj studiji je CML 2 Baseline 2000.

Rezultati

Prema rezultatima iz LCA studija, čini se da je poljoprivreda ključna faza životnog ciklusa, generišući najznačajnini uticaj na životnu sredinu- abiotička pražnjenja i globalno zagrevanje, koji nastaju uglavnom iz uporebe energije; i eutrofikacije kao posledice ispuštanja otpadnih voda iz bara škampa. Moguće je pokriti ove uticaje kvantitativnim kriterijumom eko označavanja.Drugi važni uticaji se ne mogu kvantifikovati LCA metodom: iscrpljivanje ribnjaka divljih škampa, uticaj izlovljavanja ribe u morskom biodiverzitetu i izbor odgovarajućih lokacija farme. Ovi uticaji koji su takođe povezani sa fazom poljoprivrede,moraju biti pokriveni tzv. „Kriterijumom prepreka“-Hurdle criteria.

Zaključak i preporuke

Za ovaj slučaj, LCA pruža osnovu za kvantifikovanje mnogobrojnih kriterijuma eko označavanja, vezanih za abiotičke resurse i emisije. Drugi bitni problemi vezani za upotrebu prirodnih biotičkih resursa i zemljišta nisu merljive postojećim LCA metodologijama, ali su takođe otkrivene i razjašnjene upotrebom LCA okvira za analizu. Dakle, fokusirajući procenu na razmatranje životnog ciklusa kao što se zahteva prema ISO 14024 je bilo efektno pri identifikaciji ključnih problema vezanih za zaštitu životne sredine. U svetlu ovog slučaja, glavna ograničenja i prepreke u vezi sa primenom LCA, bila su podešavanje kriterijuma eko označavanja, naročito u zemljama u razvoju, o čemu se raspravlja uključujući i preporuke o tome kako ih prevazići.

1

UVOD

Eko označavanje je pristup koji se koristi širom sveta u industrijalizovanim zemljama, kao način da se promovišu proizvodi koji su manje štetni po žs na dva komplementarna načina :

- Pružajući informacije koje omogućavaju potrošačima da odaberu proizvode koji imaju najpovoljniji uticaj na žs,a druga

- Postavljajući repere u sferi uticaja na žs i time usmeravajući bolji razvitak proizvoda (EC, 2000)

Prema ISO 14020, kriterijum za nagrađivanje eko označavanja je baziran na osnovu razmatranja životnog ciklusa. Shodno tome, potrebno je koristiti LCA metodu kao osnovu za razvijanje kriterijuma eko označavanja. Međutim ,LCA je kritikovana zbog nedostatka transparentnosti i tačnosti naučnih principa ( Lavallee and Plouffe 2004).Osim toga, ni eko označavanje ni primena LCA na eko označavanje nije dobro utemeljena u zemljama u razvoju ( Udo de Haes 2004). Ovaj članak istražuje ove teme kroz primenu LCA na eko označavanje koristeći specifičan slučaj proizvodnje agrarnih škampa u ekonomiji u razvoju – Tajland. Agrarni škampi su izabrani za ovu studiju zbog zabrinutosti o njihovom uticaju na žs, naročito od strane evropskih potrošača. Eko označavanje u ovom kontekstu predstavlja potencijalni način komunikacije o uticaju na žs,između proizvođača i potrošača. Izbor namirnica je posebno značajan za ovu analizu jer mnoge šeme eko označavanja, počevši od EU i Thai šeme, ne sadrže ovu vrstu proizvoda, ali one se nalaze u drugim šemama za označavanje kao što je organska poljoprivreda. Proces postavljanja kriterijuma uključuje tri koraka:

1. Procena važnih aspekata2. Analiza proizvoda na tržištu da bi se utvrdilo da li se razlikuju prethodno

utvrđeni aspekti, i na kraju3. Samo postavljanje kriterijuma.

Članak se usredsređuje na prvi od ovih koraka. U ovoj studiji je predstavljen skup mogućih kriterijuma za uticaj na žs koji mogu biti korišćeni za eko označavanje agrarnih škampa. Potencijali i ograničenja korišćenja LCA za postavljanje kriterijuma za eko označavanje su takođe prezentovana i date su preporuke kako da se ta ograničenja prevaziđu. U dodatku, razmatrane su neke od poteškoća u primeni LCA u zemljama u razvoju, uključujući zabrinutost oko poteškoća pri eko obeležavanju određenog proizvoda namenjenog za izvoz iz zemlje u razvoju.

2

METOD RADA

Studija primarno koristi podatke prikupljene na Tajlandu, koji se najviše odnose na proizvodnju u 2003.godini. Primarno prikupljeni podaci su dopunjeni drugim podacima, na primer opisom elektrodistributivnog sistema na Tajlandu i sa podacima iz Sima Pro baze podataka, gde je to potrebno. Kao funkcionalna celina korišćeno je standardno pakovanje koje sadrži 1,8kg smrznutih škampa ( plus 1,2kg leda, što čini ukupnu težinu paketa od 3kg). Ova funkcionalna celina zahteva proizvodnju 3kg odraslih škampa na farmi. Kategorije uticaja na žs koje su korišćenje u ovoj studiji su standardne LCA kategorije bazirane na CML 2 Baseline 2000 metodi ( CML 2002): Abiotičko iscrpljivanje potencijala ( ADP), potencijal globalbnog zagrevanja (GWP), potencijal oštećenja ozonskog omotača, potencijal antropogenog zagađenja ( HTP), potencijal zagađenja vode za piće ( FTP), potencijal zagađenja morske vode ( MTP), potencijal fotohemijskog oksidacionog formiranja ( POCP), potencijal acidifikacije (kiselosti ,AP) i potencijal eutrofikacije (EP). LCA metoda obuhvata glavne faze ciklusa sistema proizvodnje, a to su:

1. Hvatanje škampa mrežama po morskom dnu

Hvatanje škampa koji su spremni za mrest, da obezbede ikru koja će se razvijati u mrestilištima. Glavni podaci o količini su prikupljeni u provinciji Phuket (jugozapadni Tajland). To je jedna od glavnih regija za izlovljavanje škampa spremnih za mrest.

2. Mrešćenje ikre u mrestilištu

Podaci su prikupljeni sa dva mrestilišta, reprezenti glavnih izvora mlađi za farme. Mrestilišta su u Phuket i Chacheongsoa provincijama i za mrestilište i za farmu, podaci se odnose na period proizvodnje od januara do marta.

3. Poljoprivreda

Uzgajanje mlađi do zrelih škampi od strane farmera. Podaci su prikupljeni sa specifičnog tipa farme koja je „Conventional & COC“ farma u Chunthaburi provinciji ( istočni Tajland). „COC“ znači kodeks ponašanja za odgovornu morsku akvakulturu. Smernice za upravljanje žs prezentovane od strane ministarstva za ribolov ( DOF 2002). To predstavlja konvencionalnu intenzivnu akvakulturu vođenu u skladu sa kodeksom ponašanja (COC)

4. Žetva

Sakupljanje odraslih zrelih škampi na farmi. U skladu sa podacima za uzgoj ikre i poljoprivrede u periodu od januara do marta, podaci za žetvu se odnose na april i maj.

5. Prodaja i transport

Otkup zrelih škampa na farmi ,od strane posrednika ili trgovaca i transport na glavnu riblju pijacu.

3

6. Prerada

Otkup škampa na glavnoj pijaci sa transportom do postrojenja, za preradu u zaleđene škampe. Podaci su prikupljeni iz postrojenja koje se nalazi u Samut Sakorn provinciji ( centralni Tajland).

7. Prekookeanski transport

Do Velike Britanije pomoću teretnjaka

8. Distribucija preko veleprodaja do maloprodaja hladnjačama9. Konzumiranje-Priprema hrane u domu10.Upravljanje otpadom-pakovanje,ostaci hrane,prerada otpadnih voda.

4

REZULTATI

Prema rezultatima LCA studije, agrarni škampi značajno doprinose nekolicini kategorija uticaja,stoga poljoprivreda (faza 3) čini ključni deo faze životnog ciklusa (Grafikon 1). Grafikon 2 prikazuje samo uticaj ulaza i izlaza u fazi poljoprivrede za mlađ proizvedenu u Phuket i Chacheongsao mrestilištima.

Grafikon 1. Doprinos uticajima povezanim sa životnim ciklusom u proizvodnji jednog paketa zamrznutih škampa,tokom upotrebe mlađi iz mrestilišta Phuket,i škampa proizvedenih od strane Conventional & COC ( Napomena- doprinos upravljanja otpadom i tretiranja otpada je zanemarljiv) Mlađ korišćena iz mrestilišta Chacheongsao dala je slične rezultate.

5

Grafikon 2. doprinos uticaju na životnu sredinu reazličitih faza životnog ciklusa za škampe proizvedene u Conventional & CoC farmi pri korišćenju mlađi iz a) Phuket, b) Chacheongsao mrestilišta.

6

Grafikon 3. Normalizovani LCA rezultati za 1,8kg zamrznutih škampa, pri upotrebi mlađi iz a)Phuket mrestilišta i b) Chacheongsao mrestilišta i škampa proizvedenih na Conventional & CoC farmi.

7

Najveći uticaj su imali upotreba električne energije, hrana za škampe, gašeni kreč za neutralisanje kiselosti zemljišta i vodenih bazena, i otpadne vode ispuštene iz bazena sa škampima. Kada se sagledaju uticaju iz grafikona 2, glavni problem predstavljaju zagađenje morske vode, abiotičko iscrpljivanje, globalno zagrevanje i eutrofikacija. U pogledu zagađenja mora, vredi napomenuti da je model zagađenja povezan sa pretpostavkama pomenutim u CML 2 Baseline 2000 metodi u Sima Pro softveru: olakšice nisu bile primenjene na buduće uticaje ( Pre Consultants 2003). Ovo vodi do veoma velikih uticaja stabilnih supstanci,posebno metala ,čiji je životni vek veoma dugačak, iz razloga što je njihovo uklanjanje iz okeana veoma spor proces.

Radi preciznosti, nabrojaćemo najveće fktore uticaja na životnu sredinu u fazama poljoprivrede, koji se mogu predstaviti LCA metodom,od najopasnijih do manje štetnih:

Abiotičko iscrpljivanje i globalno zagrevanjeKao posledica goriva koje koriste teretnjaci (za lov divljih škampi radi snabdevanja mrestilišta) i hladnjače (koje prevoze škampe od farme do tržišta) i kao posledica upotrebe električne energije ( za aeracione sisteme i preradu upecane morske ribe kao osnovnog sastojka hrane koja se koristi za škampe) .

Eutrofikacija kao posledica visokih koncentracija nutrijenata u otpadnim vodama ispuštenim iz bazena u kojima se drže škampi.

U opsegu eko obeležavanja proizvoda,samo faze od 1. do 6. spadaju u deo pokriven eko označavanjem,dok su faze od 7. do 10. uključene da bi prikazale da li imaju udela u bilo kakvim značajnijim uticajima na životnu sredinu.

Na osnovu rezultata LCA studija,poljoprivreda je faza na koju se najviše treba fokusirati kada je u pitanju šema eko obeležavanja. Značajni aspekti identifikovani u LCA studiji,kao mogući kriterijumi za eko označavanje za akvakulturu škampa su:

Upotreba električne energije i dizel ulja

Struja korišćena za aeraciju sistema i u procesu pravljenja hrane za škampe od morske ribe ,je glavni faktor u nekoliko kategorija uticaja. Stoga,efikasnija upotreba električne energije bi trebala da bude jedan od važnijih kriterijuma pri stvaranju eko oznaka,na primer ukupna energija iskorišćena da bi se dobilo 3kg škampa (kasnije prerađenih u zamrznute) ,zatim količina dizel ulja koje koriste teretnjaci takođe može biti upotrebljeno kao kriterijum.

Organska jedinjenja i nutrijenti

Ispuštanje otpadne vode iz bazena škampa potencijalno mogu da izazovu eutrofikaciju,zbog prisustva visokih koncentracija nutrijenata i povećane potrošnje kiseonika u vodi u koju je otpadna voda ispuštena,kao posledica povećanja organske materije u vodi. Samim tim ovo može da spada u kriterijum za eko obeležavanje.

8

Upotreba gašenog kreča

Vredi napomenuti da je visok stepen zagađenja mora rezultat emisije štetnih metala tokom proizvodnje gašenog kreča. Shodno tome, treba smanjiti njegovu upotrebu i koristiti krečnjak. Međutim, količina gašenog kreča koja se koristi jako zavisi od specifičnih uslova sredine na farmi,prema tome takođe može da se razmotri kao mogući lokalni kriterijumi za eko obeležavanje.

DODATNI RELEVANTNI UTICAJI ZA KRITERIJUM EKO OZNAČAVANJA

Pored uticaja kvantitativno izvedenih iz LCA studije, brojni uticaji specifični za lokaciju ,često kvalitativni ekološki uticaji takođe mogu biti važni, trebaju biti razmotreni kao moguća osnova za postavljanje kriterijuma eko označavanja (pogotovo takozvani „ Hurdle criteria“- kriterijum oblika zadovoljava/ nezadovoljava,i ti kriterijumi moraju biti ispunjeni da bi se dobila award eko oznaka). U slučaju agrarnih škampa, ovi dodatni uticaji odnose se na biotičko iscrpljivanje ( kao na primer iscrpljivanje resursa mlađi divljih škampa). Smanjenje biodiverziteta i uticaj na iskorišćavanje zemljišta.

Veštačka mrestilišta

Upotreba mlađi spremne za mrest potencijalno može dovesti do smanjenja populacije divljih škampi. Takođe izlovljavanje divljih škampi može imati negativan uticaj na morski eko sistem ,kao što je uništavanje staništa, promena trofičnosti i smanjenje biodiverziteta ( RCEP 2004). Samim tim, upotreba veštačkih mrestilišta može biti upotrebljena kao osnova za kriterijum eko označavanja ako se može razviti tehnologija za proizvodnju mrestilišta za škampe.

Upotreba ulovljene ribe

Ulovljena riba se koristi kao jedan od načina prehrane škampa. Ova LCA studija je pokazala da je otprilike potrebno 7,6kg morske ribe za prehranu 3kg agrarnih škampi (1,8kg smrznutih škampi). Upotreba morske ribe kao oblika prehrane je sporna u svim oblicima akvakulture zbog slabog iskorišćenja resursa i uticaja na morski biodiverzitet (RCEP,2004).Ozbiljnost i nepovratno loši efekti izlovljavanja i uticaj istog na biodiverzitet i vodeni sistem su istaknuti i naglašeni od strane Thrane (2004). Dakle, količina ribljih obroka u prehrani škampa treba značajno da utiče na određivanje kriterijuma za eko označavanje.

Poljoprivredno dobro

Do određenog nivoa, način upravljanja farmom i jezerom je povezano sa poljoprivrednim dobrom. Kako je prethodno spomenuto,količina kreča koja se koristi je direktno povezana sa svojstvima zemljišta i vode na mestu gde se farma nalazi. Samim tim farme ne bi trebalo da se nalaze u osetljivim područjima kao što su šume mangrova i slatke vode, mada se to ne poštuje iako je protivzakonito. Samo farme koje su locirane u područjima pogodnim za odgajivanje škampi, koje su kao takve

9

priznate od strane ministarstva za ribolov,ili sličnih tela u drugim zemljama, mogu da se kvalifikuju za eko označavanje,dok ostale ne mogu bez obzira da li ispunjavaju sve druge uslove. Prema tome, lokacija farme treba da se uzme kao kriterijum za eko označavanje.

Izvori mlađi

LCA rezultati su prikazali značajan uticaj vezan za transport. Samim tim udaljenost između mrestilišta i farme je važna, i stoga korišćenje mlađi iz lokalnih mrestilišta treba da se uzme u obzir kao osnova za određivanje kriterijuma eko označavanja.

Identifikacija bitnih eko uticaja za postavljanje kriterijuma eko označavanja proizvoda od škampa je bazirano na Tajlandskoj studiji slučaja. U ovoj studiji ima jasnih indikacija da kvantitativni uticaji identifikovani prema LCA metodi mogu biti korišćeni da se napravi razlika između određenih proizvoda od škampi na tajlandskom tržištu. To je značajno u drugom koraku procesa određivanja kriterijuma za eko označavanje. Vrlo je verovatno da je ovo tačno i za kvalitativne uticaje, na primer uticaj na biodiverzitet zavisi od lokacije farme i od strategije upravljanja na farmi.Stoga „Hurdle“ kriterijum specifičan za lokaciju može biti različit od zemlje do zemlje u zavisnosti od specifičnih geografskih i ekoloških uslova (Mungkung and Clift 2003).Shodno tome izazov pri određivanju kriterijuma je da se odredi na taj način da je globalno primenljiv, dovoljno opširan da obuhvata raznovrsnost u prostoru i vremenu i ipak učini relevantnim i praktično primenljivim.

PRIMENA LCA NA EKO OZNAČAVANJE U ZEMLJAMA U RAZVOJU

Ova studija je pokazala da LCA može biti korišćen kao analitički alat u određivanju eko kriterijuma za eko označavanje proizvoda od škampa. S druge strane neki važni kriterijumi ne mogu da budu precizirani od strane LCA,posebno prema lokalnim i uticajima strogo vezanim za lokaciju. Ovo implicira da su druge metode potrebne da se popune praznine. Osim toga LCA rezultati su bazirani na velikom broju pretpostavki što se tiče proizvodnje i distribucionih sistema i to smanjuje kredibilitet LCA rezultata. Pored svih ograničenja LCA metode prethodno spomenutih, upotreba ove metode se pokazala takođe problematičnom u zemljama u razvoju ( Udo de Haes 2004). LCA se smatra procedurom koja značajno troši vreme i resurse. Ograničeno poznavanje LCA metode i iskustvo u njenoj potencijalnoj primeni je takođe barijera. Štaviše, često je slučaj da osnovni podaci, posebno oni koji opisuju prateće sisteme, nisu uvek dostupni u ovim zemljama, stoga praktikanti LCA metode moraju da nadomeste podatke koji nedostaju korišćenjem baze podataka dostupne u komercijalnoj verziji LCA softvera, time doprinoseći niskom nivou verodostojnosti LCA rezultata. Povezano sa tim, troškovi i vreme koji su u vezi sa prikupljanjem podataka o inventaru tokom celog životnog ciklusa su takođe sputavajući faktori upotrebe LCA u zemljama u razvoju. Tu su i prepreke povezane sa upotrebom eko označavanja kao marketinški alat tržišno orijentisanog proizvoda. Trenutno glavna briga u vezi eko označavanja je povezana sa različitim okvirima i kriterijumima u različitim zemljama ( Hes 2000). Zemlje proizvođači su takođe zbunjeni u vezi toga

10

koje označavanje je najbolje za koje tržište (Clay 2004). Uzajamno prepoznavanje šema eko obeležavanja je takođe jedna briga zemalja proizvođača. Osim toga, nacionalni sistemi eko obeležavanja su veoma pristrasni prema domaćim industrijskim standardima namerno i ne namerno ( Piottrowski & Kratz 1999). Svi ovi aspekti ometaju razvitak i upotrebu široko prihvaćenih šema za eko označavanje. Još jedan predmet zabrinutosti je da manje razvijena tehnologija, koja je često dostupna u zemljama u razvoju, može proizvesti veliki uticaj na životnu sredinu i time ne može da konkuriše na tržištima eko proizvoda. Štaviše, neke zemlje u razvoju se suočavaju sa poteškoćama u implementiranju programa za eko ozmačavanje zbog nedostatka potrebnih institucija i infrastrukture ( FIELD 2003). Stoga, razlike između razvijenih i zemalja u razvoju mogu da stvore diskriminacione efekte i nedostatke u konkurentnosti prilikom eko obeležavanja. ( DEERE 1999, KELA 2004). Takođe, opiranje delom može da proizilazi zbog nedostatka razumevanja potrošača poruke koja se prenosi kroz eko označavanje pa shodno tome i slaba prihvaćenost proizvoda koji sadrže eko oznake. Učestvovanje u eko označavanju je povezano i sa troškovima same procedure, koja uključuje i održavanje standarda eko označavanja. Viša cena se očekuje kao posledica eko označavanja, ali nije uvek realizovana kod eko obeleženih proizvoda.

ZAKLJUČAK I PREPORUKE

Iz ove studije se mogu izvesti sledeći zaključci:

- Okvir životnog ciklusa predstavlja najbolju moguću osnovu za analizu performanse proizvoda , da bi se identifikovali ključni prblemi vezani za životnu sredinu ,kao podrška za razvoj kriterijuma eko označavanja.

- U okviru ove okosnice LCA se pokazala uspešnom u identifikovanju i kvantifikovanju brojnih uticaja na životnu sredinu povezanih za upotrebu abiotičkih resursa i emisija.

- Ovo takođe može da se odnosi na prehrambene proizvode,koji obično nisu uključeni u šeme eko označavanja

- Velik broj lokalnih uticaja i uticaja koji se odnose na specificne lokacije,vezanih za biotičke prirodne resurse i iskorišćenje zemljišta, nije bilo moguće kvantifikovati putem LCA metode, međutim, upotreba okvira životnog ciklusa je pomogla u identifikaciji nekolicine kvalitativnih uticaja koji mogu predstavljati osnovu za postavljanje dodatnih „ hurdle“ kriterijuma.

- Nedostatak ekspertize i finansijskih resursa kao i nedostatak background podataka u zemljama u razvoju, u primeni LCA za postavljanje kriterijuma eko označavanja.

- S druge strane, rezultati LCA mogu da otkriju nivoe tehnologije korišćene u proizvodnji u zemljama u razvoju,koji mogu da generišu barijeru za usvajanje šema eko označavanja.

- Ni upotreba LCA,ni upotreba šema eko označavanja ne bi trebalo da predstavljaju barijeru za trgovinu, stoga skupe tehničke mere i mere organizacije treba da idu uz premium cenu proizvoda ili u suprotnom, da budu finansijski podržane. Ovu finansijsku podršku treba da omoguće

11

zainteresovane strane industrijskih zemalja, koje snabdevaju glavni pokretači za upotrebu LCA i eko označavanja.

- Deklaracija poizvoda tek treba da se osmotri kao bitan pojam koji će javnoj svesti ukazati na razmišljanje o životnom ciklusu proizvoda, i da odigra bitnu ulogu u promovisanju principa održivog razvoja.

12

POJMOVI

-Rattanawan Tam Mungkung- Departman zaštite životne sredine,Kasetsart Univerzitet,Bangkok 10900 Tajland

-Helias a Udo de Haes – naučni institut za zaštitu životne sredine (CML) ,Leiden Univerzitet, Leiden, Holandija

-Roland Clift- Centar strategije za zaštitu životne sredine (CES), Surrey Univerzitet, Guildford GU2 7XH, Velika Britanija

-DOF- Department of Fisheries (Ministarstvo za ribolov)

-Deere C (1999) – eko označavanje i održiv ribolov, Washington,DC

-EC (2000)- Evropska regulativa No. 1980/2000 koja se odnosi na šeme eko označavanja-FIELD- Foundation for International Environmental Law and Developement

-Hes D (2000) – Uvod u standarde eko označavanja, problemi i iskustva tokom primene LCA metode

-ISO 14040- Upravljanje zaštitom životne sredine, principi i okviri,inernacionalna organizacija za standardizaciju, Ženeva, Švajcarska

-ISO 14020- Etikete i deklaracije sa znakom za zaštitu životne sredine, internacionalna organizacija za standardizaciju, Ženeva, Švajcarska

-KELA- Korea environmental Labelling association-koreanska asocijacija za eko označavanje

-Lavallee S,Plouffe S(2004) – Eko označavanje i održivi razvoj

-Pre Consultants (2003)- Discussion Forum on Eco-indicator List- Forum diskusije o listi eko indikatora

-RCEP- Royal Commission on Environmental polution (2004)

-Thrane M (2004) – Uticaji na životnu sredinu od ribljih proizvoda iz Danske, ministarstvo razvoja i planiranja, Danska

13

SADRŽAJ

Rezime...................................................................................................................1Uvod.......................................................................................................................2Metod rada.............................................................................................................3Rezultati.................................................................................................................5Dodatni relevantni uticaji za kriterijum eko označavanja.......................................9Primena LCA na eko označavanje u zemljama u razvoju.................................... 10Zaključak i preporuke............................................................................................11Pojmovi.................................................................................................................13

14