1SEMINARSKI RADPredmet: Psihologija ravoja linosti

Tema:

Emocije

.

2Iako su u potragu za boljim razumevanjem ovekovog emocionalnog ivota bili ukljuenii takvi umovi kao to su Arist, Dekart, Spinoza, Hobs, Darvin, Vunt, Frojd i mnogi drugi,Klapared je 1928. godine na jednom simpozijumu posveenom emocijama, bio prisiljenda izjavi: ,, Psihologija afektnih procesa je najkonfuznnije poglavlje na celokupnom poljupsihologije." Bilo je predloga da se pojam ,,emocija" napusti zbog nepodobnosti zanaucno istrazivanje, ali taj predlog nije prihvaen. Emocije su, jednostavno, tolikonaporan deo ljudskog bia, da je elimihnacija emocija iz opisa ljudske linostinemogua. Da bi se razumela priroda emocija, neophodno je odgovoriti na mnogapitanja:

1) ta je emocija?2) ta izaziva emociju?3) Kakve funkcije imaju emocije?4) Da li je emocija uzrok telesnog stanja, samo telesno stanje ili rezultat telesne

promene?5) Koje su psihike promene povezane sa emocijama?6) Mogu li da postoje emocije bez stanja svesnosti?7) Kakav je odnos izmeu oseanja i telesnih stanja u emocijama?8) Kako neka osoba postie kontrolu nad emocijama?9) Koliko ima razliitih emocija?10) Kakav je odnos emocija i drugih osobina linosti a posebno motivacionih i

saznajnih?11) Postoji li neki dosledan red javljanja emocija u svim kulturama?

Ovo su samo neka od pitanja koja postavljaju dananji psiholozi. Iako danas ne postojinijedna dovoljno obuhvatna teorija koja bi dala zadovoljavajui odgovor na postavljenapitanja o prirodi, funkciji i poreklu emocija, brojna istraivanja fiziolokih istraivanjaomoguuju neto malo vie jasnoe u razumevanju ove vrste mentalnih zbivanja.Savremena istorija prouavanja emocija poinje lankom ,,ta su emocije", VilijemaDzejmsa (1884). On je bio prvi koji je formulisao jednostavnu, jasnu i koherentnu teorijuemocija. Sutina tog shvatanja o emocijama je da fizike promene slede direktno izpercepcije, a svest o tim promenama je sutina emocija. Kada iz dananje perspektiveprocenjujemo vrednost ovog pristupa, moemo rei da je njime nagoveteno jedno odnajvanijih saznanja o emocijama, a to je da je emocija neka vrsta komentaralinosti na zbivanja u sredini. Doivljaj realnosti ili seanje na ranije dovljajeuvek je praeno emocijama. Kvalitet prijatnosti ili neprijatnosti emocionalnog doivljajaprvenstveno zavisi od ocene povoljnosti zbivanja sa stanovita vlastite linosti. Hilard(1968) je istakao da emocije imaju trostruku ulogu. Javljaju se kao pratioci motivisanogponaanja, kao nagoni i kao ciljevi.

Emocije kao pratioci motivisanog ponaanja

Motivisano ponaanje je praeno emocijama u svim njegovim fazama. Afektivnaobojenost nije ograniena samo na nagonsku uzbuenost, ve i na aktivnost kojom sedolazi do smanjenja napetosti izazvanenagonskim uzbuenjem. Oseanje gladi jeneprijatno oseanje, a uzimanje hrane je praeno prijatnim oseanjem. Ali, i samobiranje hrane, kao i priprema hrane je, za izvesne ljude, poseban oblik zadovoljstva.Kada savladamo prepreke na putu do nekog cilja, javlja se oseanje zadovoljstva. Kadaprepreke na uspemo da savladamo, najee oseanje je nezadovoljstvo. Ako neuspeh

3u ostvarenju cilja moe da ima za nas ozbiljen posledice, najee pratee emocionalnepojave u jednom trenutku postanu presudne za dalje odvijanje aktivnosti. Ako se u nekojod faza kretanja ka cilju, zbog nastalih problema, javi oseanje razoarenja iliobeshrabrenja, ostvarenje cilja je bitno oteano ak i onda kada ta osoba ima stvarnesposobnosti da ostvari postavljeni cilj. Ili, promena neke okolnosti u situaciji u kojojnastojimo da ostarimo postavljeni cilj moe promeniti na doivljaj Mogueg povoljnogishoda nekog dogaaja, to se iz datih primera vidi, postoji sloena dinamikamotivacionih procesa koji prate aktivnost oveka. Za opis raznih emocionalnih stanjakoja prate doivljavanje koristi e vie izraza: emocije, emocinalni ton, afektni ton, afekti iraspoloenja. Emocije ili oseanja su uzbuena stanja organizma izazvana nekomspoljanjom situacijom ili nekim unutranjim mentalnim stanjima ( kao to su mata,miljenje, oseanje), a koja se ispoljavaju:

1) kroz osobeni emocionalni doivljaj koji moe da varira u trajanju i snazi ( nekaosoba npr. osea bes, gnev i ustanju je da imenuje taj osobeni kvalitetdoivljavanja)

2) preko osobenih oblika ponaanja tipinih za odreeno emocinalno stanje (emocija mrnje najee je praena agresivnim ponaanjem)

3) preko karakteristinih fiziookih promena ( kada smo uzbueni, povean je krvnipritisak, pojaano znojenje, ubrzan puls i sl.)

Emocionalni ili afektni ton odnosi se na doivljaj prijatnosti ili neprijatnostikojim je praeno opaanje spoljanjih objekata, predstava, misli, pa i samihosbovnih oseanja. Kaemo da je tuga neprijatna, a ljubav rijatna emocija. Izrazafekti koristi se u psiholoskoj literaturi na 2 naina:1) obeleava bilo koju vrstu emocija ili oseanjapovezanih sa idejama ili

kompleksom ideja. Nekada se koristi i kao sinonim za emocije.2) Obeleava snani emocionalni doivljaj koji se naglo javlja, ima buran tok i

praen je veoma izraenim preomenama u ponaanju. Tipini afekti su: bes,panian strah, neobuzdana radost... U situaciji kada je osoba zahvaenaafektima, svesna kontrola sopstenih postupaka je bitno smanjena. Ovo stanje senajee opisuje kao ,,stanje suene svesti", ime se ukazuje da je bitnosmanjena sposobnost osobe da racionalno procenjuje zbivanja koko sebe.Nakon prestanka afekta, dolazi do snanog oseanja krivice, ako je uinjenodelo koje ima tee posledice. Pod dejstvom afekata oslobaa se energija mnogobre i sa veimintenzitetom nego prilikom javljanja ostalih mentalnih procesa. Ustanjima kojimadominira afekat, karakteristini oblici ponaanja su: pojaano kretanje, vikanje,plakanje, psovke, i sl. Ova vrsta emocionalne reakcije javlja se naee usituaciji kada su ugroene neke vane ovekove potrebe, a nema mogunosti zaodgovarajue ponaanje u toj situaciji. Neki bioloki usmereni psiholozi smatrajuda su afektivne reakcije u sutini instiktivne reakcije. Darvin objanjavapodizanje gorenje usne, koja prati emociju srdzbe, kao prethodnu fazu aktagrienja prilikom odbrane od opasnosti.Izraz raspoloenja se odnosi na manje intenzivna emocionalna stanja.

Raspoloenje je pokrenuto nekim dogaajem ili doivljajem, ali u znaajnoj meri zavisi iod karakteristika liosti. Neki ljudi su preteno rapoloeni, neki ne. U osnovi rapoloenjaje emocionalna osetljivost kao korak linosti. Neki ljudi reaguju raspoloenjem ili

4neraspoloenjem i na najmanji povod, dok je kod drugih potrebna snana stimulacija daemocionalno reaguje promena raspoloenja.

Emocije kao nagoni

Ako je emocionalno stanje neprijatno, organizam poakzuje tenju da prekine ponaanjekoje je izazvalo neprijatnost. Ovo emocionalno stanje ima istu podsticajnu vrednost zaponaanje kao i napeto stanje u kome se nalazi organizam kada je aktivirana nekavana potreba. Ako je uplaen, ovek pokuava da pobegne. Smanjenje napetosti kojaje izazvana neprijatnom situacijom jednaka je smanjenju napetosti do koje dolazi kadaje nagon zadovoljen. U tom sluaju, emocija ima sve bitne karakteristike nagona.

Emocije kao ciljevi

Za ponaanje dece u ranom adolescentnom dobu (najee miuke) je karakterisitinoda se uputaju u avanture koje imaju za cilj diivljaj uzbuenja. Komercijalni pristupzabavi zasnovan je, uglavnom na elji da ljudi doive odreene emocije. Ovo gleditebilo je iskazano jo u antiko vreme, kroz hedonistiku doktrinu prema kojoj ljudi teezadovoljstvu, a izbegavaju bol. I Frojd smatra da je ,, princip zadovoljstva" od presudnogznaaja za usmeravanje motivisanog ponaanja. Psiholoka analiza tvrdnje da emocijapo sebi moe biti cilj kome se tei, pokazuje da ciljevi nisu ,,iste" emocije, vedelatnosti koje su praene snanim emocijama. Ako je specifina priroda aktivnostimanje vana od uzbuenja, ushienja, oduevljenja ili radosti koju izaziva, moe se reida je emocija sama sebi cilj, kae hilard.

Emocije kao karakteristike linosti

Najei izraz kojim se oznaavaju emocije kao karakteristike linosti jeemocionalnost. Fres definie emocionalnost kao stepen subjektivne osetljivostu napromene u situaciji i moe biti slaba ili snana. Emocionalnost kao karakteristika linostikoristi se da oznai ljude koji imaju snanije i ee eomcionalne reakcije od proseka. Uovom znaenju, emocionalnost je sinonim za hiper-emocionalnost. Ono se u klinikojpraksi najee obeleava izrazom ,,emocionalna preosetljivost". Tkva osoba je onakoja se ako uzbudi na neznatan unutranji ili vanjski podsticaj. Kvalitet linosti jeemocionalna tupost kojom se oznaava gubitak osetljivosti na emocionalnipodsticaj. Kada je neka osoba u ovom stanju, spoljni posmatra ima utisak kao da neshvata situaciju u kojoj se nalazi ili da je nezainteresovana za zbivanja oko sebe.Emocionalna tupost esto prati stanja jakog stresa (izazvana smru bliske osobe,prirodnom katastrofom, saobraajnim udesom, i sl.) ili kao pratilac odreenih mentalnih

5oboljenja (posebno je izraena kod afektnih psihoza depresivnog tipa). Pojamempatije odnosi se na sposobnost razmevanja druge osobe , a posebno nasposobnost uivljavanja i oseanja druge osobe. Razlikuju se 2 oblika uivljavanja tj.preivljavanje istih oseanja kao i osoba kod koje je emocija pokrenuta stvarnimdogaanjem i simpatija tj. Naklonost i razmevanje osobe koja diivljava neku intenzivnuemociju pokrenutu dogaajem koji je nepovoljan za nju. Pojam emocionalnekontrole odnosi se na relativno trajnu sposobnost linosti da na podsticaje iz sredinereaguje emocijama koje su u skladu sa snagom podsticaja. U osnovi ove sposobnosi jeispravna promena situacije u kojoj se osoba nalazi kao i posledica koje mogu danastupe. Emocionalna stabilnost je izraz koji je blizak pojmu emocionalne kontroles tim to je vie naglaena sposobnost neke osobe da staloeno reaguje u opasnim iliiznenadnim situacijama. Sentiment je sloena mentalna struktura koja oznaavadispoziciju za emocionalno reagovanjena neku situaciju. Kod sentimenataje veomaizraena i afekivna osnova doivljavanja i spermnost za akciju. Sentiment je rezultatuenja i predstavlja relativno trajnu strukturu u nervnom sistemu koja se aktivira usituaciji koja moe da pokrene tu strukturu. Tipian primer za ovu sloenu emociju jepatriotsko oseanje .

Emocije novoroeneta

Kao to je poznato, odrasli doivljavaju strah, gnev, mrnju, ljubav, ljubomoru, alost,oduevljenje. Da li neku od ovih emocija dete donosi na svet roenjem? Da li jenovoroene tuno ili gnevno kada plae? Da li je sposobno da voli i pati? Ovakva islina pitanja esto postavljaju oni koji se interesuju za dete, bilo iz teorijskih, bilo izpraktinih razloga. Iako su ova pitanja odavno budila radoznalost, tek u frugoj decenijiXX veka vrena su prva sistematska ispitivanja emocija novoroeneta. Njih je izveopoznati ameriki psiholog Dzon votson. On je posmatrao novoroenad i na njima vrioekperimente. Iz dejeg reagovanja na neke stimulacije i ponaanja uopte, Votson jezakljucio da kod novoroeneta postoje 3 uroene emocije. Tosu strah, gnev i ljubav.Kada je eksperimentator u blizini deteta proizvodio jak zvuk ili kad je izvlaio podlogu nakojoj dete lei, dtee je gubilo dah, trzalo se, zatvaralo oi, drhtalo i plakalo. Ovakvoponaanje Votson je protumaio kao strah. Kad je detetu sputavao pokrete glave tj.Ruku, dete je mlataralo nogama i rukama, odnosno samo nogama, zadravalo dah,plakalo, vritalo. Ovakvo ponaanje votson je protumaio kao gnev. Kada je nenopomilovao dete i sputao ga u mlaku ovdu, dete se protezalo, gukalo i irilo ruke.Votson je u takvom ponaanju video emociju ljubav.Prema Votsonu, jak zvuk i izmicanje podloge izazivaju strah, sputavanje pokreta dovodido gneva, a milovanje do ljubavi.Od 20-ih godina ovog veka pa do danas, mnogi psiholozi proveravali su tanostVotsonovih tvrdnji. Oni su ponovili Votsonove ekperimente. Pokazalo se da drai koje jeVotsno primenio nisu uvek i kod sve novoroene dece dovodile do rekacije koje je ovajnaunik opisao. Pri tome su nali da je Votson neopravdano pripisivao novoroenoj deciemociju odraslih.Jedan od ovih psihologa je zakljuio da deje emocije odmah posle roenja nisuizdiferencirane i da novoroene ne osea ni strah, ni gnev, ni ljubav; iy njegovogponaanja moe se ustanoviti jedino da li mu je prijatno ili neprijatno. Pomenutiamoeriki psiholog erman, ubadao je novoroenad iglom, odlagao im hranjenje,izmicao podlogu na kojoj lee i sputavao pokrete. Ponaanje dece snimao je kamerom.

6Onda je na filmovima uzbacio delove koji prikazuju kako su deca draena, pa ih jeprojektovao negovateljicama, psiholozima i medicinarima. Ili je iza zavese draio decupoenutim draima, a posmatraima dozvolio da gledaju samo detinje reakcije. Ni uprvom ni u drugom eksperimentu posmatrai nisu mogli da se sloe u tome o kojoj seemociji radi, niti o tome ime je odreeno ponaanje izazvano.Prema nalazu kanadskog psihologa Katarine Bridzes, emocije novoroeneta suneizdeferencirane, pa je teko rei da li je beba preplaena ili ljuta, ili moda ak iprijatno uzbuena.Ona smatra da se dete neposredno posle roenja nalazi u odreenom emocionalnomstanjuopte uzbuenosti. To stanje traje kratko i iz njega se kasnije postepenodiferenciraju razne emocije.to je dete starije, kod njega uoavamo vei broj raznih emocija koje postoje kododraslih. Ono se plai, ljuti, ispoljava ljubomoru, raduje se, mrzi, voli. Ranije je vepomenuto da prilikom roenja, dete nema jasno izdiferencirane emocije.Kako se one razvijaju? Ako se jave kasnije, a ne odmah po roenju, to moe znaiti dasu nastale kao reziltat uenja. Ali, one se mogu javiti kasnije i pod uticajem sazrevanja.Uenje i sazrevanje u razvoju emocija veoma su isprepletani, pa je teko odrediti ta jekod emocija rezultat uenja, a ta rezultat sazrevanja.

Sazrevanje emocija

Prmeeno je da se emocije kod dece javljaju tokom vremena i bez ikakvoih uenja. Nauzrastu od 6 do 8 meseci. Dete poinje da se plai stranih lica. Ovo znaju sve najke. ise pojavi strana osoba, dete poinje da plae, privija se uz majku ili poznata lica. Ovajstrah se javlja iznenada, neoekivano, a nema nikakvih dokaza daje nauen. Psiholozitakvo ponaanje objanjavaju sazrevanjem deteta tj. u njemu vide rezultat porastadetinjih sposobnosti za uoavanje razlika. Dete na pomenutom uzrastu razlikuje stranaod domaih lica, to ranije nije bio sluaj. Ono ak i nasluuje opasnost koju za njegamoda predstavlja strano lice.U dejoj psihologiji se esto navodi eksperiment sa bezopasnom zmijom kao dokaz osazrevanju emocija. Naime, psiholozi su se interesovali kako deca raznih uzrastareaguju na prvi susret sa zmijom, koje se, kao sto je poznato plae. Deca ukljuena ueksperiment nisu nita znala o zmiji. Rezultat ovog istraivanja bili su sledei: deca od 2godine nisu uopte pokazala strah od zmije, slobodno su joj prilazila i dodirivala rukama.Deca od 2 do 4 godine su obraala veu panju na pokrete zmije, a ustruavala su seda je dodirnu. Deca od 4 godine jasno su ispoljavala strah,Poto ovu decu niko nije uio da se plae zmije, u toku eksperimenta su se po prvi putsa njom srela, zakljueno je da je taj strah rezultat sazrvanja. Tek oko 4godinezahvaljujui optem fizikom i intelektualnom razvoju i boljem opaanju, detenasluuje potencijalnu opasnost od neobinog stvora koji se kree na udan nain.Sistematdska posmatranja emocija kod dece koja su slepa i gluva od roenja, i kod onihkoja ju i vide, otkrila se kod obe grupe velike slinosti. Jedna slepa i gluva devojicanpr. Izraavala je yadovoljstvo igrom iako je igri niko nije uio. Kad je bila zadovoljna,ona se smejala. U gnevu ponaala se kao i deca koja vide i uju. Te reakcije javljaju sebez uenja.

Uenje emocija

7Ve je konstatovano da se dete ne raa sa emocijama. Pod uticajem sazrevanja onosve potpunije opaa svoju okolinu. Neke stvari, lica, situacije, prema kojima je deteranije bilo ravnoduno poinju da izaizivaju njegove emocionalne reakcije. Sem toga,ono jo i ui da reafuje na sve vei broj drai. Votson je pokazao kako se najprostijimoblikom uenja -uslovljavanjem- stiu emocije. Iz njegovih dela poznat je ekperiment sadetetom na kome je, u prvoj godini ivota uslovljavanjem stvoren strah. Dete seprvobitno plailo jakog zvuka. Njemu su pokazivane razne ivotinje. Dete se nije plailonijedne od njih. Kasnije je kod njega stvoren strah od belog pacova i to na sledei nain:u trenutku kad mu je pokazan beli pacov, i kad je dete pokualo da ga uhvati, u blizini jeproizveden jak zvuk. Dete se trglo i zaplakalo. Ovaj eksperiment ponovljen je u viemahova. Dete bi svaki put zaplakalo . Na kraju je na taj nain reagovalo ve i na samupojavu belog pacova, bez jakog zvuka. Posle ovog eksperimenta primeeno je da sedete plailo ne samo belog pacova nego i svega to je na njega podsealo - zeca, psa,krznenog kaputa, pamuka, vune, brade. Sem uslovljavanja postoji postoji i drugi nainsticanja emocije. One se mogu nauiti podraavnjem bilo odraslih, bilo dece. Utvrenoje da se deca esto plae istih stvari kojih se plae i njihovi roditelji, ak i onda kadaroditelji pokusavaju da taj strah od dece prikriju. Ako majka strahuje od grmljavine, detee taj isti strah od nje nauiti. Prema nekim psiholozima, dete u prvim mesecimadoivljava majine emocije. Dete moe odbiti da sisa zbog toga to je majka nervozna.ak i kad pree na vrstu hranu, ono nee da jede kad je u nervnoj napetosti.

Karakteristike dejih emocija

Ve je pomenuto da se deje emocije razlikuju od emocija odraslih. Te razlike seodnose na nain njihovog izraavanja, na njihovu uestalost i duinu trajanja. Prvakarakteristika dejih emocija jeste da su povrne. One su spontane i lako se moguotkriti iz detinjeg ponaanja, jer dete plae, mlatara rukama i nogama ili se neobuzdanosmeje. Te emocije mogu se utvrditi ak i onda kada dete pokuava da ih sakrije.Pod uticajem vaspitanja, dete poinje da kontrolie svoje emocije. Manje ih izraavapovrinski i spontano usled ega su angaovani unutranji organi ( srce bre radi,eludac se gri, menja se krvni pritisak ).Deje emocije su kratkotrajne - javljaju se neoekivano i brzo nestaju. Uz to, one sebrzo smenjuju. Zbog ovakvih karakteristika dejih emocija, odrasli se katkad pitaju, nisuli deca nesposobna za duboka oseanja. Deje emocije su, iprkos svemu, snane,naroito kad su posredi strah, gnev i radost.

8Zakljuak

Emocije su upravo one kasrakteristike pojedinaca po kojima se oni najvie mousobnorazlikuju. Po emocionalnosti se esto razlikuju roditelji od svoje roene dece, po tometo su vie ili manje razliiti braa od sestre, iako rastu pod gotovo istim spoljnimuslovima, jer i faktor naslea ima u emocionalnom ivotu takeoe svoj udeo.

9Sadraj

2 ............................ Uvod3 ............................ Emocije kao pratioci motivisanog ponaanja5 ............................ Emocije kao nagoni, emocije kao ciljevi6 ............................ Emocije kao karakteristike linosti7 ............................ Emocije novoroeneta9 ............................ Sazrevanje emocija10 .......................... Uenje emocija11 .......................... Karakteristike dejih emocija11 .......................... Zakljuak

10

Literatura

1. Sulejman Hrnjica - opta psihologija sa psihologijom linosti ( Beograd,1994.)

2. Dr. Vjera Smiljani i dr. Ivan Polii - deja psihologija (Beograd,1994.)

3. Dr. Vjera Smiljani - razvojna psihologija ( Beograd, 1998.)4. Dr. Zoran Milivojevi - emocije ( Novi Sad, 2007.)5. Dr. Nada Smoli - emocije kod dece (Beograd, 1964.)6. Danijel Golemon - mocinalna inteligencija (Beograd, 2009.)