EMOCIJE I MOTIVACIJE Traganje za motivima je odraz potrebe da se osmisle dogaaji koji se zbivaju u svetu pojedinca: kompleksno ponaanje druge jedinke, drugog organizma, moe se razumeti ako otkrijemo neki motiv. U tom smislu pod motivom se podrazumeva ono to organizam pokuava da uini ili da izvri. SHVATANJE O LJUDSKOJ PRIRODI Odgovori dati na pitanje ta je to motiv razlikuju se od epohe do epohe i od kulture do kulture. Objanjenja su zavisila od tada prihvaene koncepcije ovekove prirode i njegovog mesta u univerzumu. Moderno shvatanje, mada u izmenjenom obliku, odraava svaku od ranijih koncepcija. ovek, igraka sudbine. esto se smatralo da je ovek pasivni instrument natprirodnih sila koje postoje van njega. Ljudi su ih smatrali centrom ovekove motivacije. Oni pokreu oveka u akciju. ovekovi motivi nisu njegovi , ve njihovi. ovek nije drugo do bojno polje natprirodnih sila. Motivacija je po ovom shvatanju van linosti, u stvari van okvira zakonitosti i determinizma. Ipak bar do izvesnog stepena, ovek moe da se suprostavi zahtevima spoljanjih sila: moe da umilostivi duhove raznim ritualima. ovek-racionalni gospodar. Podruje ovekove kontrole nad univerzumom postepeno se irilo, pa dolazi do novih shvatanja o uzrocima ljudskog ponaanja. Sudbina je kao pokreta ljudske aktivnosti sasvim odbaena. ovek je sada gospodaj svoje sudbine. Njegovi prohtevi i elje, stremljenja i ciljevi su njegovi a ne natprirodnih sila. ovek je taj koji misli, odluuje rezonuje i dela. Motivacija se sada nalazi u svesti, zakonitosti motivacije su zakonitostiracionalnih procesa. ovekova volja je slobodna. Ponaanje linosti moe biti usmereno da se doivi maksimum a minimum neugodnosti (hedonizam) ili da se pre svega zadovolje vlastite potrebe (egoizam) ili potrebe drugih ljudi (altruizam).problem povezanosti duha i tela (odnosno mentalnog i fizikog svet) lei u centru problema motivacije. Tako jew fracnuski filozof Dekart smatrao da telo i duh ine dve zasebne sfere. Neke motivacije potiu iz spoljanjeg fizikog sveta sveta, dok su druge deo mentalnog sveta. Po njemu ove dve vrste motivacionih snaga na neki nain koordinirane su radom pinearne lezde, jednog organa u mozgu. ovek-maina ovek je maina, znatno sloenija od bilo koje druge fizike maine, ali ipak samo maina. Problem motivacije postao je na taj nain izlian, zato to se nikad ne pitamo ta motivie jedan jednostavan mehanizam. Bilo je pokuaja da se ovekovo ponaanje objasni po modelu pritiska na dugme. Fizike energije (stimulusi) pogaaju receptore, impulsi se prenose nervnim sistemom do miia koji se aktiviraju i daju odgovor na odreeni stimulus. Tako bi celokupna slika ponaanja bila svedena na sekvence drai i odgovora. Konaan i potpun opis ljudskog ponaanja

samo je odreena vrsta analize funkcionisanja unutar njih, mehanizama pomou kojih objanjavamo rad komplikovane maine. Izgleda da izvesne komponente ponaanja organizma zaista mogu objasniti prihvatanjem koncepcije jednostavne maine. Ovo naroito vazi za reflekse i tropizme. Tropizmi. Ovde se radi o koordiniranim prisilnim pokretima koji su odgovor organizma na odreene situacije koje deluju kao stimulus. Ovo su uroeni, prisilni pokreti koji se ne mogu menjati i koji sluze biolokom odravanju jedinke. Tropizam je aktivnost koja ne ukljuuje znanje o situaciji ili svest o svrsi ili cilju takvog ponaanja. Jednostavna maina nasuprot fizikom sistemu. Treba naglasiti da se shvatanje oveka kao maine odnosi na poreenje oveka sa sasvim jednostavnom mainom. Shvatanje o ovekumaini postepeno se kretalo od shvatanja da je ovek prost mehanizam sa rigidno povezanim delovima do modernog shvatanjaorganizma kao dinaminog fizikog sistema sa fleksibilnom sposobnou prilagoavanja. ovek-ivotinja Darvin je, bez sumnje bi prvi koji je oveka shvatio kao ivotinju. Jedna posledica darvinizma bilo je traganje za zajednikim osobinama oveka i ivotinja. Uroeni nagoni. Smatralo se da u osnovi motivacije lei izvestan broj organskih motiva i da oni pokreu oveka na aktivnost. Ovi nagoni su tesno povezani sa fiziolokim zahtevima tela i fizikog opstanka. To su: poterba za hranom, vodom, kiseonikom, izbegavanja bolnih stimulusa i slino. Ovi uroeni nagoni nastali tokom evolucionih procesa, tokom procesa prirodne selekcije i u tom smislu treba da slue funkcijama neophodnim za odravanje organizma. Izvedeni nagoni. Svi ostali motivi mogu se smatrati sekundarnim i izvedenim iz tih osnovnih telesnih nagona. Individua ui kako da zadovolji te nagone i kroz proces uenja stie nove nagone. Instinkti. Uroene bioloke tendencije ponekad se nazivaju instinktima. Smatralo se da je i aktivnost oveka-ivotinje delimino izazvna biolokim instinktima. ovek-produkt drutva Po ovom shvatanju, vrste njegovih motiva zavise od zahteva njegove socijalne grupe. ovek je ogledalo kulture u kojoj ivi, njegovi motivi, elje, ciljevi i namere odrazi su drutvenih potreba. Shvatanje da je ovek drutveni produkt ne negira postojanje bazalnih fiziolokih nagona koji su potrebni za bioloki opstanak. Kulturni relativizam. Tvrdi da se ljudske vrednosti mogu razumeti jedino u odnosu na odreenu kulturu. Posmatrano sa ovog aspekta, jedinka ui obiaje svoje kulturne sredine dok tei zadovoljenjem svojih primitivnih fiziolokih potreba. Biolokim nagonima se, stoga pridaje minimalna uloga; oni slue jedino biolokom opstanku organizma, dok je sve ostalo produkt uticaja drutva.

Socijalni determinizam. Ova doktrina tvrdi da postoje zakoni drutva, socijalnih organizacija i istoriskih tokova koji natkriljuju individualnu ljudsku prirodu. ovek je samo jedinka, samo jedan deo veeg socijalnog sistema i njime upravljaju zahtevi sistema kao celine. Prema koncepciji socijalnog determinizma ovek nije ni svestan determinanti svojih motiva. Jedino oni koji se profesionalno bave studijom drutva mogu da prate njihov razvoj.

ovek-nesvesno bie ovek nije svestan pravog razloga svoga ponaanja. Pravi razlozi su duboko skrivene instinktivne tendencije koje se manifestujuna sloen i esto indirektan nain. Po ovom shvatanju, ovekova aktivnost je iracionalna. Kao i u koncepciji racionalnog oveka, ali se na nain na koji oni upravljaju ovekovim ponaanjem i iskustvom sasvim razlikuje. ovek, zapravo, niti bira ta da radi, niti radi ono toje izabrao. Tek sa uenjem Sigmunda Frojda ova koncepcija je dola do punog procvata. Strano kratak rezime ovek je istovremeno i bioloka ivotinja i produkt drutva, gospodar i sluga sudbine, racionalan i iracionalan, upravlja i onaj kojim se upravlja. Od svih dinamickih, fizikih sistema koji ine univerzum, ovek je najsloeniji. Vrste motiva Svaku aktivnost oveka odreuje jedan od etiri opta cilja, ili njihova kombinacija. Ti opti ciljevi su: 1. 2. 3. 4. 1. 2. 3. 4. Opstanak Sigurnost Zadovoljenje Stimulacija

Ciljevi oveka su da ostane u ivotu, da je stalno u sigurnosti, da oseti uivanje, da doivi nove podsticaje (stimuluse). Motivi pomanjkanja i motivi obilja. Dva od navedenih ciljeva opstanak i sigurnost izraavaju motivaciju pomanjkanja (deficijencije), za koju su karakteristine potrebe da se otkloni defict, razaranje, neugodnost, da se izbegne opasnost ili pobegne od opasnosti, anksioznosti, (strepnje). Ukratko , njegova uloga je smanjenje (redukcija) tenzije. Druga dva cilja -zadovoljenje i stimulacija- izraavaju motiv obilja za koji je karakteristina elja da se doivi zadovoljstvo, priznanje, da se postigne nagrada, da se sazna, razume, ui i otkriva,

da se traga za novim, da se stvara i postie. Ovaj motiv ne smanjuje tenziju, pre bi se moglo rei da je poveava. I motivacija pomanjkanja i motivacija obilja karakteristine su za svakog pojedinca, ali relativna vrednost ova dva motiva veoma se razlikuje kod razliitih osoba. Znaenje motivacionih aktivnosti sasvim je razliito kod linosti kod koje uglavnom dominira motiv pomanjkanja i kod linosti kod koje preovlauje motiv obilja.

Klase specifinih motiva Pogodna klasifikacija specifinih motiva koji se odnose: 1. 2. 3. 4. Na telo linosti Koji se tiu njenih odnosa sa sredinom Koji se tiu odnosa sa drugim ljudima Koji se odnose na vlastitu linost

Sloenost motiva Isti motiv kod dve razliite osobe retko kad je isti. Motivi se retko sreu pojedinano. Skoro svaka aktivnost je ekspresija mnogo motiva i ista vrsta aktivnosti moe da predstavlja, kod razliitih linosti, veoma razliito usmerene motive. etiri znaajna oblika aktivnosti koja su svojstvena svim ljudima su: 1. 2. 3. 4. Uzimanje hrane Seksualno ponaanje Samopotvrivanje Aktivnost izazvana radoznalou

Uzimanje hrane-jedan od motiva opstanka Oigledno je da je cilj uzimanja hrane odranje individue. Uzimanje hrane treba, u veini sluajeva, da zadovolji motiv gladi koji se javlja iz potrebe da se organizam snabde odreenim materijama koje tog trenutka nedostaju, a koje su neophodne za njegovo funkcionisanje. Zadovoljenje potrebe za hranom je fokus ivota, a sve ostalo je podreeno ovoj potrebi. Cilj-

objekat motiva gladi je hrana. U zadovoljenju gladi, faktor kulture igra znaajnu ulogu, ali je fizioloki faktor, ipak, ponekad presudan. Ostali motivi uzimanja hrane. elja za odreenom vrstom hrane podstie oveka na aktivnost. Motivi konzumiranja hrane mogu biti sasvim nezavisni od potrebe ili elje za hranom. Uzimanje hrane je izraz mnotva motiva od kojih su neki tesno vezani za stanje gladi, dok drugi sa glau nemaju nikakve veze. Seksualno ponaanje-motiv zadovoljenja Seksualno ponaanje je prvenstveno upravljeno motivom zadovoljenja. Seksualno ponaanje je u manjoj meri povezano sa potrebama opstanka individue. U veem stepenu pojava seksualne aktivnosti izazvana je spoljanjim ili ideacionim stimulusima koji dovode do stanja seksualnog uzbuenja. Seksualne elje mogu biti opte i specifine. Pri intenzivnom seksualnom uzbuenju mogue je ublaiti tenziju skoro svakom formom seksualnog vrhunca ili orgazma. S druge strane, kao to postoje specifine gladi tako postoje i specifine poude. Ovde se ne radi samo o jednostavnom seksualnom zadovoljenju bilo kakve vrste koje je uobiajen cilj seksualnog motiva, nego o izvrenju posebnog akta sa posebnim partnerom. Raznovrsnosti seksualnih doivljaja. Objekti seksualne zelje variraju u raznim kulturnim sredinama, a i meu pojedincima unutar jedne iste kulture. Moemo navesti primer tabu incesta koji se odnosi na zabranu seksualnih odnosa meu lanovima iste porodice. Meutim u razliitim kulturama ne postoji podudarnost pojma porodica, u nekim kulturama seksualni odnos izmeu ujaka i neake se ne smatra incestom, dok se u drugim kanjava smru.

Ostali motivi seksualnog ponaanja. Sasvim nezavisno od senzualnih aspekata, seksualno ponaanje moe biti preteno usmereno potrebama i eljama da se uini neto drugim ljudima ili za druge ljude. Glavni motiv ovde moe biti ispoljavanje ljubavi i nenosti ili dominacije. Seksualno ponaanje moe da zadovolji potrebe I elje vlastite linosti. Gotovo je neiscrpna lista moguih ciljeva: zaee dece, ovekoveenje politikih dinastija, zaraivanje novca, pomirenje neprijatelja, pobuna protiv neijih roditelja, tenja da se bude patriota (devojka koja se podaje vojniku koji odlazi u rat). Zato to se odnosi na svaki od optih ciljeva (opstanak, sigurnost, zadovoljenje I stimulaciju), zato to ukljuuje i telo i fiziku sredinu i druge ljude i vlastitu linost, seksualno ponaanje izraava i motiv obilja i motiv pomanjkanja, a slui i dobrim i loim namerama, kao i visokim i niskim ciljevima.

Samopotvrivanje-jedan od motiva sigurnosti

Pojedinac je zaokupljen samopotvrivanjem. Sve ove raznolike aktivnosti mogu da izraavaju potrebe ili elje da se njegovo prisustvo primeti i oseti, da se istakne. Stoga je samopotvrivanje esto osnovno ispoljavanje motiva sigurnosti. Samopotvrivanje moe biti izazvano motivima koji imaju malo veze sa sa drugim ljudima i sa samim sobom, takoe moe da sloui razliitim ciljevim, da izraava razliite potrebe i elje i da ima beskrajno mnogo oblika. Meu najvvanijim aspektima samopotvrivanja, koje su psiholozi prouavali, nalaze se: 1. Dominacija (nametanje) 2. Socijalni ugled 3. Mo Dominacija (nametanje). Hijerarhija dominacije je odreena brojnim individualnim faktorima, ukljuujui najznaajnije odlike dominantne linosti: snagu, energiju, mo, kompetenciju a od linih crta: samopouzdanje, ubedljivost, postojanost i energinost. Drutveni ugled. Osnove neijeg prestia i statusa mogu biti materijalna dobra, postignua, drutveni poloaj, poreklo, boja koe, godine starosti O prestiu i statusu moe se govoriti samo u odnosu na druge ljude, stoga neija svest o vlastitoj potrebi i elji za prestiom i statusom u velikoj meri zavisi od toga ta ta osoba misli o stavu drugih prema sebi . Mo. Pada u oi injenica da tenja za moi moe u potpunosti biti zadovoljena i bez javnog priznanja. Osnovni, esencijalni momenat je taj da pojedinac osea da on ima kontrolu nad drugim ljudima i dogaajima i u potpunosti se zadovoljava anonimnou sive eminencije. Njemu nisu potrebna priznanja, niti eli da licem u lice dominira nad drugim ljudima. Nagon za moi moe biti izraen i kroz tenju linosti da postigne autonomnost. eli da vlada sobom, da ima snage da savlada, kontrolie i upravlja svojim vlastitim impulsima, svojim vlastitim aktivnostima, svojom vlastitom sudbinom.

Radoznalost-jedan od motiva stimulacije Radoznalost i najmanji napor (linija najmanjeg otpora). Opte shvatanje prirode ivotinja (a i oveka) koje sadri ovo objanjenje jeste u tome da je jedan organizam motivisan da ui samo onoliko koliko zahteva bioloko odranje, a to je minimum. Organizam je radoznao samo onda kada je potrebno da se zadovolje bazalne telesne potrebe; drugim reima, organizmom upravlja zakonitost najmanjeg otpora.

Radoznalost i maksimum stimulacije. Izgleda da raspolazemo ubedljivim dokazima da postoji snana tendencija da se traga za novim, da se istrauje nepoznato i, uopte, tenja da se postigne pre maksimum nego minimum stimulacije. Tu se radi o pokuaju da se sve vie saznaje o spoljanjem svetu i da se kontinuirano proiruju horizonti pojedinca. Ovde se pre radi o psiholokom ekonomisanju obiljem nego pomanjkanjem, kako to tvrde druga shvatanja. Meusobni odnos motiva. Specifni motivi su jedinstveni kod svakog pojednica. Motivi pojedinca utiu jedan na drugog; poseban sklop njegovih motiva, njihova relativna snaga, sklop njihovih odnosa pomau da se odredi karakter svakog specifinog motiva. MERENJE MOTIVA Pod snagom motiva podrazumevamo njegovu mo da utie na ponaanje linosti i da ga usmerava. Merenje je nuno zato da bi se mogle porediti posledice razliitih motiva. Problemi pri merenju motiva. Problermi potiu iz esencijalne sloenosti ljudskog organizma. Pri merenju motiva moramo voditi rauna o sledeem: 1. Merenje motiva mora biti indirektno (o snazi motiva na osnovu merenja posmatranog ponaanja koje je izazvano motivom) 2. Merenje motiva je mogue jedino prikrivenih i suptilnih indikatora koji se otkrivaju u nesvesnom ponaanju linosti (u tu svrhu je razraena specijalna psiholoka metoda, projektivna tehnika) 3. Zakljuivanje o snazi motiva na osnovu ispoljenog ponaanja vodi jo jednoj potekoi zato to postoji bezbroj razliitih manifestacija motiva. (postoje brojne alternativne mere istog motiva, a poto se ove razliite mere u potpunosti ne slau, koja od njih je najbolja) 4. Motivi se nikad ne javljaju pojedinano, ve u sklopu sa drugim motivima. (istovremeni motivi mogu da koordiniraju ili da se takmie datim motivom, to znai da je snaga motiva relativna u odnosu na snagu ostalih motiva) 5. Sam akt merenja pokazuje tendenciju da menja motiv za vreme merenja. Metode merenja. Razvijene su, manje ili vie uspene metode merenja motiva. Razmotriemo merenja koja se odnose i na spoljanje ponaanje motiva linosti i na doivljaje motiva- onako kako nas izvetava subjekat. Meu merama ponaanja su mere koje se odnose na: 1. 2. 3. 4. 1. 2. 3. 4. Konzumatorno ponaanje Uobiajeno ponaanje (navike) Borbeno ponaanje Ekspresivno ponaanje

Mere konzumatornog ponaanja. Nain na koji se pojedinac odnosi prema cilju kad ga jednom dostigne nain konzumacije objekta- moe rei poneto o jaini motiva koji goni pojedinca tom cilju. Tekoa upotrebe konzumatornog ponaanja kao merenja je u tome to ono esto ne predstavlja verno pravu jainu nagona za postizanjem cilja. Mnogo ozbiljniji, praktini nedostatak ovog metoda je u tome to on zahteva da subjekat stvarno postigne cilj. U veini

sluajeva, u kojim psiholozi ele da mere motive, subjekat ne moe da dostigne cilj, ili bar ne u ono vreme u kom merenje mora da se izvri. Mere uobiajenog ponaanja (navika). Za zadovoljenje motiva organizam je nauio izvesne dobro organizovane odgovore usmerene cilju. Ove nauene, uobiajene reakcije (navike) imaju nekoliko merljivih karakteristika koje mogu biti znaajni indikatori jaine motiva. Brzina i jaina odgovora. Razlike u brzini uzimaju se kao indikatori razlika u motivaciji. Jaina ili energija odgovora moe takoe da bude indikator motiva. Iako merenje brzine i estine odgovora moe da bude pod odreenim uslovima koristan metod merenja motiva ivotinjskih motiva, uopteno govorei, ovo nije koristan metod za merenje ljudske motivacije, poto se veina ljudskih motiva ne izraava jednostavnim muskularnim naprezanjem usmerenim u pravcu cilja. Metod opstrukcije. Sutina je u tome da se na put ka cilju negativna ili bolna prepreka i da se registruje frekvencija prelaenja preko prepreke na putu ka cilju Tanost izvoenja. Snaga motiva koji stoji iza dobro uvebanog naviknutog odgovora, moe delimino da se ispolji u briljivosti i tanosti izvoenja. Mere borbenog ponaanja. Odnosi izmeu motivacije i uenja su veoma sloeni. Niska kao i visoka motivacija mogu da uspore uenje. Osim toga, mee se desiti da se ui bez ikakve motivacije usmerene ka cilju. Mere ekspresivnog i perceptivnog ponaanja. Sve dok nije jasno usmereno ka cilju, ekspresivno ponaanje odraava motivaciona i emocionalna stanja organizma i kao takvo predstavlja jedan mogu nain merenja jaine motiva. Ekspresivno ponaanje ukljuuje motornu aktivnost, perceptzivno ponaanje i motornu aktivnost. Nivo aktivnosti. Jedan indikator motiva moe da bude nivo ispoljene aktivnosti. Treba napomenuti da se ovde radi o neusmerenoj tj. sluajnoj aktivnosti. Stoga ponaanje, samo po sebi ne daje indikaciju koji je motiv pobuen. Znatno informativniji oblik ekspresivnog ponaanja kod oveka nalazimo sloenim oblicima dranja tela, facijalne ekspresije, gestikulacije, vokalizacije... Naroito je vaan stepen muskulaturne tenzije. Jak motiv esto drimo pod kontrolom i tada nivo miine napetosti postajer dobar indeks jaine motiva. Perceptivno ponaanje. Jaina motivacije moe u nekim sluajevima da se otkrije u perceptivnom ponaanju subjekta, bilo da je on svestan ili ne onoga to percepcija govori o njegovim motivima. Kao mera jaine motivacije moe da se uzme prag uoavanja ciljeva uz pretpostavku da je prag nii ukoliko je motiv snaniji. Mata. Sadraj ideacionih tokova jedne linosti, uljuujui tu i njene snove i matanja, odravaju njenu motivisanost na nain koga ta osoba esto nije ni svesna.

Mere zasnovane na samoocenjivanju. Kada je motiv jednostavani kad nema komplikacija u davanju izvetaja od strane subjekta, ovaj metod moe da ima odreenu vrednost. Primena ovog metoda, meutim, daje veoma nesigurne rezultate ukoliko se jave neke od potekoa koje smo ve izneli.zbog raznih inhibicija i obuzdavanja koje se odraavaju na neiju izjavu o vlastitom motivu, samoocenjivanje moe da bude krajnje nepouzdano. ZADOVOLJENJE MOTIVA Postizanje cilja i smanjivanje tenzije nisu uvek ista stvar. Izvesna linost moe da ustanovi da postignuti cilj nije u stvari bio u skladu sa potrebama i eljama, pa u tom sluaju izostaje smanjenje tenzija. Indirektno zadovoljenje potreba. Pomanjkanje ili neki tetni uticaj koji lee u osnovi potrebe mogu da se isprave nezavisno od postojanja pojedinca da postigne cilj. Ponekad, zbog ovako loih zadovoljenja pojedinih motiva, linost moe da ima oseaj nepotpunosti , neko sav sagori u ostvarivanju cilja, a rezultat je ostao da visi u vazduhu. Ova zaostala tenzija, najverovatnije, nastaje kada je motiv komplikovan i kad je postizanje cilja, u stvari, znai vie nego uklanjanje specifine potrebe. Redukcija pomou drugih motiva. Usred neke aktivnosti usmerene ka cilju moe da doe do izrazite promene situacije, koja opet, zahteva potpunu promenu usmerenosti neije aktivnosti. Poetni motiv je sad potisnut od strane mnogo urgentnijeg motiva. Trajne posledice zadovoljenja motiva. Glavni, trenutni efekat zadovoljenja motiva je redukcija tenzije, to dozvoljava da se panja i energija organizma koncentriu na druge aktivnosti. Takoe je od izvesnog interesa da se razmotri kakvi mogu biti trajniji efekti zadovoljenja motiva. Uobiajeno ponaanje (navike). Jedan od efekata motiva je pojaanje njihove strukture, tj.uspeno postizanje cilja, ukoliko se ponavlja, ini da ceo sklop aktivnosti sve vie i vie dobija izgled navike. Posledica ovog je ta da je linost u stanju da reava druge probleme, ali takoe postaje manje fleksibilna u tom posebnom obliku ponaanja.

FRUSTRACIJE MOTIVA

Frustracija se odnosi na spreavanje i osujeivanje linosti da postigne cilj. Frustracija je unutranje stanje organizma, a ne spoljanji motiv. Samo postojanje prepreka ne mora da znai frustraciju. Frustracija moe da postoji i bez spoljanjeg uticaja. Subjekat moe jednostavno da zamisli prepreku to e spreiti ostvarenje njegovog cilja i dovesti do stanja prave frustracije. Izvori frustracije. Ometanje ili osujeenje postizanja cilja moe da nastane iz mnogo razliitih razloga. Neki od njih su u vezi sa nedostacima i gubicima u fizikoj ili socijalnoj sredini. Ponovo treba naglasiti da je frustracija u vezi sa postojeim motivima. Prepreke. Sledei izvor frustracije ine prepreke u ivotnoj sredini jedinke, odnosno sve to slui kao barijera u postizanju cilja. Tamo gde se javlja nedostatak neega to nam je potrebno, takva usredsreivanja i napadi nisu mogui i posledice frustracije moraju krenuti drugim pravcem. Prepreke same po sebi nisu frustrirajue sve dok ne blokiraju postojee motive. Konflikt. Poto gotovo sve vreme linost istovremeno trpi uticaj dva ili vie motiva od kojih svaki zahteva razliitu akciju, konflikt je, u izvesnom stepenu skoro uvek prisutan. Konflikt moe da postoji izmeu: a) b) c) Alternativnih potreba i elja Alternativnih ciljeva Alternativnih sredstava za postizanje cilja

Frustracija i tenzija. Stepen tenzije prouzrokovane frustracijom zavisi: 1. Od jaine postojeih motiva 2. Snage i duine delovanja prepreke Kada se frustracija javlja usled konflikta motiva, tenzija e biti vea ukoliko su suprotni motivi u veoj meri izjednaeni ili ukoliko je njihova snaga vea. Produeno trajanje frustracije dovodi do konstantnog poveanja tenzije zbog toga to sa vremenskim protekom potrebe ili elje mogu da postanu jae. Efekti poveane tenzije su razliiti, neki su konstruktivni neki destruktivni. Da li e biti konstuktivni ili destruktivni umnogome zavisi od nivoa tenzije. KONSTRUKTIVNI EFEKTI FRUSTRACIJE Frustracija ili konflikt koji izaziva tenziju, prouzrukuju i promene u psiholokoj situaciji kooje mogu olakati postizanje cilja. Pojaana tenzija se ogleda u tome to se panja organizma vre usresreuje na jedan motiv koji postaje jae izraen, dok ostali motivi mogu izgubiti na snazi. Irelevantne komponente koje samo odvlae panju potpuno se zapostavljaju. Pojaan napoor. Svi ovi efekti vode direktnim pokuajima da se cilj postigne intenzivnijim naporima. Zaista, snaga motiva dostie svoju kulminaciju jedino ako postoji prepreka na putu ka ostvarenju cilja.

Promena sredstava kojim se postie cilj. Pojaana tenzija moe da osvetli one komponente odreene situacije koje dotle nismo bili u stanju da vidimo, naroito kada smo prisiljeni da u irim granicama traimo alternativan put ka cilju. Zamena ciljeva. Efekat pojaane tenzije nagoni da reenje trai u irim granicama i otuda da povea verovatnou pronalaenja odgovarajue zamene. tavie, poveana tenzija uinie da alternativne izgledaju jo privlanije. Verovatno e biti potrebna izvesna rtva da bi se prihvatila zamena, tako da e neto od prvobitne tenzije ipak ostati. Redefinicija situacije. Ako pojaano nastojanje, promena sredstava i substitucije cilja ne uspeju da ree konflikt, moe doi do dubljih promena u situaciji.redefinicija situacije moe dovesti do toga da se pojave, koje su bile odvojene i suprotne, pribliavaju i postaju harmonine. Redosled konstruktivnih efekata. Verovatno je da e se prvo javiti pojaan napor, a na kraju dublje promene u situaciji. Ukoliko se od prvih kreemo ka ovim poslednjimm moemo uoiti promenu od direktnih i ogranienih naina suprostavljanja frustraciji do manje direktnih i sveobuhvatnijih. Mada ovaj poredak nije apsolutan, on, ipak, predstavlja uobiajeni poredak konstruktivnih pokuaja da se savladaju frustracije i konflikti. TETNI EFEKTI FRUSTRACIJE Ako konstruktivni efekti frustracije i konflikta ne uspeju da dovedu do postiyanja cilja, tenzija nastavlja da se poveava. Ona e, ponekad dostii nivo na kome njeni efekti vie nisu olakavajui, ve tetni za postizanje cilja. Za ovo postoji nekoliko razloga. Sa jedne strane, poveana mobilizacija energije moe postati tako velika da prevazilazi granice potrebne za izvrenje zadatka; moe se desiti da linost suvie uporno pokuava da uspe i time poremeti potrebnu koordinaciju snaga. Sa druge strane, ekstremna tenzija moe dovesti do kognitivnog suenja; linost do te mere usresreujew svoju panju na blokirane puteve ka cilju i njegovvu nedostinost da postaje slepa za postojanje drugih puteva ili drugog cilja. I konano, porast tenzije je esto praen pojavom snanih emocija koje se meaju sa racionalnim procesima odluivanja i izbora: linost postaje smuena, ispoljava znake panike i gubljenja kontrole. Tolerancija na frustraciju. Ukoliko nivo tenzije pree neku vrstu praga, dolazi do kvalitativno drugaijih posledica na ponaanje. Ovaj prag bismo mogli nazvati tolerancijom na frustraciju. Jasno je da tolerancija na frustraciju nije fiksiran kvantitet tenzije, nego promenjljiv i zavisi od linosti i situacije. Kada nivo tenzije jednom dostigne ili prevazie kritinu taku sposobnosti tolerancije, javlja se nekoliko osnovnih oblika tetnih posledica frustracije: 1. 1. 2. 2. 3. 3. Agresija Bekstvo Dezorganizacija ponaanja

Frustracija i agresija. U najjednostavnijem obliku pod agresijom podrazumevamo neku vrstu direktnog napada na barijeru ili prepreku. U tom smislu agresija je adaptivno ponaanje. Frustracija ne mora uopte da potie od neke identifikovane prepreke, nego moe da bude posledica nekog nedostatka ili gubitka ili sukoba dva motiva. Pod ovakvim okolnostima ne postoji logian objekat koji bi se napao i agresija moe da se proiri na mnoge objekte od kojih neki nemaju uopte veze sa frustracijom. Ova generalizacija agresije postaje utoliko vea ukoliko je frustracija intenzivnija i ukoliko su nejasni i nedostupni njeni izvori. Osoba moe da se raspomami napadajui sve to joj je na dohvatu. Premetanje agresije. Mogu postojati razlozi zbog kojih osoba neme da ispolji aresiju prema izvoru frustracije. Agresija moe da se premesti na druge objekte. Odnosno, agresija se, umesto da se usmeri prema opaenom izvoru frustracije, usmerava na neko drugo mesto, esto ka potpuno nedunim objektima ili ljudima. Diskusija. Ne potie nuno cela agresija iz frustracije. S druge strane, frustracija ne mora da dovede do pojave agresije. Postoji mnotvo frustrirajuih situacija u kojima nema znakova agresije, nego se ispoljava tendencija ka bekstvu ili dezorganizaciji ponaanja. Mada je cilj agresivnih izliva trenutno zadovoljenje potreba, postoji, takoe, i znaajna katarza koaj esto prati agresiju. U tom smislu agresiju moemo da shvatimo kao izduvni ventil; kada frustracija dostigne kritini nivo, prazni se putem agresije pre nego to pritisak postane toliko velik da preti pojavom daljih oteenja. Frustracija i bekstvo iz situacije. Druga vana tetna posledica frustracije je tendencija da se pobegne iz frustrirajue situacije. Bekstvo je destruktivan akt zato to spreava postizanje cilja. Iako ne postoji uvek isti redosled negativnih reakcija koje se javljaju u situaciji jake frustracije, opta je pojava da se prvo javljaju agresivne reakcije, a tek potom reakcije izraene bekstvom. Ukoliko do bekstva ne doe, ili situacija to ne dozvoljava, moe da dodje do daljih negativnih posledica, odnosno dezorganizacije ponaanja. Frustracija i dezorganizacija ponaanja. Ponaanje na viem nivou organizacije je kompleksnije, fleksibilnije i adaptabilnije. Frustracija esto dovodi do dezorganizacije odreenog oblika ponaanja. Do kog e nivoa biti izraeno odstupanje u nivou organizacije ponaanja, zavisi od intenziteta frustracije i tenzije koja sa njom u vezi. Strano kratak rezime (opet) Kad nije previe intenzivna, frustracija moe da dovede do razliitih konstruktivnih efekata usmerenih ka postizanju cilja. Nivo tenzije iznad koga frustracija dovodi pre do destruktivnih nego do konstruktivnih efekata poznat jhe kao tolerancija na frustracije. Nivo tolerancija na frustracije razlikuje se od osobe do osobe a i kod iste osobe varira od situacije do situacije.

Destruktivni efekti imaju razliite oblike kao to su agresija, bekstvo i dezorganizacija ponaanja koja esto ukljuuje regresiju i stereotipije.

INDIREKTNE POSLEDICE FRUSTRACIJE Organizam je jedinstven sistem u koje efekti imaju svoje efekte, i na odgovarajui nain deluju povratno tako da dalje utiu na prvobitno stanje stvari. Ovaj cirkularni karakter procesa ini motivaciju, posebno ljudsku motivaciju, fascinirajuim problemom. Difuzija sredstava. Indirektni rezultati nastaju zbog toga to efekti frustracije pokazuju tendenciju da se ire i generalizuju i na taj nain utiu na celokupno ljudsko ponaanje i percepciju. Indirektni efekti sami po sebi mogu biti konstruktivni. Difuzni efekti frustracije mogu esto biti destruktivni. Prvobitna destrukcija ometa ostale motive, a ovo za uzvrat, daje jo vee stanje napetosti. To nam takoe pomae da predstavimo interakcije tenzija koje prate pojavu razliitih motiva. Serije manjih frustracija mogu kao krajnji produkt da daju snanu eksploziju linosti. Zbog toga esto uoavamo da poneka linost gubi prisustvo duha u nesrazmeri sa beznaajnom frustracijom koju namee trenutna situacija. Frustracija i anksioznost (strepnja). Sama egzistencija frustracije ili konflikta i specifian nain na koji ovek na njih odgovara, moe da ga izloi kanjavanju ili pretnjama od strane drutva, ili bolnom oseanju krivice ili opasnostima od gubitka samopotovanja. Sva ova strahovanja i kazne pobuuju u oveku oseaj ansioznosti (strepnje). Agresija i anksioznost (strepnja). Dobar primer javljanja anksioznosti kao posledice frustracije nalazimo u izraavanju agresije. Frustracija, agresija i ansioznost su isprepletani u jednom opasnom krugu. Neuspeh i anksioznost. Jo jedan znaajan koren u frustraciji lei u povredama samopotovanja koje potiu od neuspeha u postizanju cilja. Osujeenje postizanja cilja znai vie nego nezadovoljene specifine potrebe, subjekat moe ov da doivi kao svoj neuspeh, svoju inferiornost, nesposobnost i slabost. Tu imamo jo jedan opasan krug frustracija, neuspeh, anksioznost, dalja frustracija. Do kog e se stepena ovo razviti zavisi od specifine prirode frustrirajue situacije. Anksioznost i odbrana. Najznaajniji momenat odnosa izmeu frustracije i anksioznosti dovodi linost do ispoljavanja razliitih odbrambenih mera prema frustraciji i konfliktima. Mogli bismo da ih definiemo kao naine reagovanja odreene osobe u cilju redukcije ili izbegavanja

anksioznosti. Zbog toga se esto shvataju kao mehanizmi samoodbrane ili odbrambeni mehanizmi. Potiskivanjem linost izbegava anksioznost tako to zaboravlja frustrirajuu epizodu.

FIZIOLOKE TEORIJE EMOCIJA Teorije emocija daju se podeliti na dve grupe. Jedna grupa, uglavnom starijih teorija, gleda opti bioloki smisao nastanka oseanja, emu ta psihofizika pojava slui. Ove teorije su molarne i obino samo posebna primena optijih teoriskih ideja na ovu oblast psihikog ivota, senka globalnijih teoriskih reenja. Darvin gradi teoriju o emocijama kao filogenetskom rudimentu. Po njemu je osnovni smisao emocije poveanje anse da se preivi, MekDugal ga dosledno dopunjuje svrstavi emocije meu instinkte u prvoj hijerarhiji motiva koja je ikad data. Druga grupa teorija o emocijama pokuava da objasni kako emocija nastaje. Ove teorije su neposrednije oslonjene na empiriske nalaze, predstavljaju molekularniji pristup, te time, na izvestan nain, i validiraju prve grupe teorija. Prva i najpoznatija takva teorija nastala je u radovima Viljema Dejmsa i Karla Langea. erington, mnogo godina kasnije, diskutujui teoriju Dejmsa i Langea, istie da je re o tri teoriske mogunosti: 1. Da prvo nastaje psihiki deo emocije i njegov korelat ekscitira viscerum 2. Da isti stimulus istovremeno ekscitira svest i nervne centre koji kontroliu viscerum 3. Da emocionalni stimulus deluje prvo na nervne centre koji kontroliu viscerum ija je reakcija emocija Dejms i Lange se dre opte, zajednike eme nastanka emocija, ali i pokazuju i odstupanja u tumaenju odlune promene u efektorima i u znaaju centralnog dogaaja. Dok Lange smatra da je bitna periferna promena u vazomotorici tj. u preraspodeli krvi. Dejms da primat dogaajima u skeletnoj muskulaturi, po Dejmsu su izvrioci promene popreno prugasti, a po Langeu glatki miii periferije. Druga velika teorija emocija koju su dali Volter Kenon i Filip Bard. Njihov rad se oslanja, pre svega na poznati Golcov opit sa dekortikovanim psom. Ispitijui angaovanje pojedinih supkortikalnih centara, Kenon nalazi da dekortikovane make ispoljavaju samo lani bes. Kenon

i Bard veruju da je to u talamusu, te se ova teorija u svojo ranijh verziji naziva i talamika teorija. Spontani talamiki procesi? Ovi procesi deluju preko dva posebna puta na organizam u celini: a) b) Autonomnim nervnim putem-uglavnom simpatikom inervacijom Humoralnim putem-akcijom endokrinog sistema

Znaajno je rei da sve emocije imaju zajedniku prvu fazu nastanka, to je faza emotivnog oka. Tek u drugoj fazi nastanka emocija dolazi do karakteristinih reakcija u zavisnosti od tipa emocije. Svest jo uvek ne dolazi do izraaja- za ovu fazu bi se moglo rei da je svest okupirana samo jednom jedinom idejom, i to postavljajui se sasvim nekritino prema njoj.

Za razliku od Dejms-Langeove teorije, vidimo da se u talamikoj teoriji motorno izraavanje emocija razmatra ka posledica talamikih procesa na organizam, a ne kao uzrok emocije. Bard smatra da su talamiki procesi nedovoljni; ukoliko su usmereni samo nadole, nuno je njihovo delovanje na korteks-tek tada nastaje kompletna emocija. Moemo rei da je po ovoj teoriji emocija preuzimanja komande nad organizmom os strane starijih nervnih formacija, koje u neemotivnom stanju koi korteks. Sa nagomilavanjem podataka o funkciji diencefelona, ova teorija naputa naziv talamika- istiui prvenstvenu ulogu hipotalamusa u nastanku emocija. Ovo bolje tumai povezanost naeg emotivnog ivota sa biolokom motivacijom. Lindsli. Lindslijeve ideje su ove: ako emocija daje EEG zapis koji je karakteristian za aktivaciju, onda je to samo jedan od vidova sloene lepeze aktivacionih procesa, kao to su i san, budnost motrenje, panja Moruci i Megun ine u to vreme znaajno otkrie o funkciji retikularne supstance modanog stabla. Nicanje emocija bi bilo regulisano uzlaznim retikularnim sistemom. Sve ostalo, odmotavanje procesa koji znae emociju izvravalo bi se kao i u teoriji Kenona i Barda. U prilog ovog gledita trebamo navesti da razarenjem odreenih delova retikularne formacije nestaje aktivacioni zapis na EEG, a nastaje emotivno slepilo, sanjivost, apatija. Meklin. Pronaavi u radovima Papeca ideje o angaovanju limbikog sistema u nastanku emocija, Meklin ovu teoriju naziva Papecovim imenom. Limbiki deo velikog mozga nalazi se u srednjem sagitlnom prorezu izmeu modanih polutina. Pripada starijem delu modane kore i zaduen je za registovanje dogaaja u visceralnim organima. Stoga ga Meklin naziva visceralni mozak, a ova teorija se negde pominje kao teorija visceralnog mozga.

Papecova ideja je da emocija, moe nastati samo uz odobrenje limbikog sistema, visceralnog mozga. Kortikalni emocionalni proces zapoinje, po njemu u hipokampusu (delu limbikog sistema), te se komanda spute do hipotalamusa, zatim se penje u prednji deo talamusa i vraa u koru ponovo. Taj kruni tok je okida sloenih i brzih promena koje e nastupiti u organizmu. Od hipotalamusa nanie sve se deava kao to su jo to nali Kenon i Bard. Ali, bitan je sad naglasak na povratnoj informaciji- informaciji iz visceruma koja dospeva nazad u svoj mozak, limbiki sistem. Limbiki mozak informacije iz visceruma interpretira jezikom emocija! Novija neurofizioloka istraivanja sve vie potkrepljuju Papecovu teoriju.

O EMOCIJAMA-KOGNITIVISTIKI PRISTUP Melzek i Kejsi ispitijui bol, da taj oseaj ima posebnu poziciju u formiranju iskustva, i to dvojnu- on je istovremeno i emotivno i kognitivno iskustvo. Ovi autori smatraju da su emocije, u stvari, komponenta mnogih iskustvenih dogaajam prosto kao pratnja na planu pobuenosti aferentnih impulsa kojima se taj dogaaj ili dogaaji formiraju. Ovo je, inae, modernija varijanta jedne davne ideje da je svaki kognitivni doivljaj nuno praen emotivnim komentarom, poto uzlazna impulsacija kojom se formira kognicija prolazi i kroz neuralnu emotivnu obradu. Istraivanja kognitivno-emotivne veze koja su obavili Stenli ahter i saradnici predstavljaju danas osnovu za sve dalje rasprave. Na optem planu ovi nalazi govore da procesi u telu koji se javljaju tokom emocija, odnosno fizioloka pobuenost, ukoliko nisu usmereni kognicijom, ne daju celovit emotivni doivljaj. Sa druge strane, individua koja (ponovo) ulazi u kognitivne okolnosti koje su bile prisutne u emotivnom doivljaju, ali sad bez fiziolokog korelata pobuenosti, nee imati emociju. Kognicija dakle jeste potrebna ali ne i dovoljna. Kognicija odreuje smer, jainu i trajanje emotivnog doivljaja. Izmenjeno fizioloko stanje tela koje javlja u emocijama samo po sebi nije dovoljno za celovit emotivni doivljaj. 1. Ako se fizioloke promene u viscerumu, karakteristine za jake emocije, izazovu vetacki- nema emocije. Ima ih, meutim, ako se spare sa kognitivnim i situacionim podacima.

2. Iste visceralne promene javljaju se u razliitim emocijama. Odreenje tipa emocije daju kognitivni i situacioni inioci. 3. Viscerum je slabo osetljiv. Taj podatak govori protiv svake iskljuivo visceralne fizioloke teorije, ali ne pogaa kognitivistiko objanjenje koje ja dao ahter Po Noulisu, raspoloenja su optija i trajnija stanja, neka vrsta dispozicija koje usmeravaju nae trenutne doivljaje, a samo neka od njih pripadaju emotivnom ivotu. Raspoloenja se javljaju kao posledica tri tipa naeg iskustva: 1. Kao posledica bola, frustracije, stanja ugroenosti 2. Kao posledica (ili pratnja) relativno trajnijih stanja organizma, kao to su bolest, povrede mozga, invalidnost, umor 3. Kao posledica trajne stimulacije ili odreene deprivacije Teorija Magde Arnold. Arnoldova zakljuuje da je prisustvo kognicije neminovno u emocijama, te da se biloloki smisao emocije ogleda upravo u tome ta jedinka treba da preduzme. Zato je neizostavni deo emotivnog procesa razmatranje korisnosti ili tetnosti situacije u kojoj se ovek nalazi. Radi se o proceni, dakle o kognitivnom procesu- taj pojam je udarni deo ove teorije. Tako su emocije po Magdi Arnold, u stvari sklop: a) b) c) Fiziolokih promena Procena znaaja situacija Akcija koje slede

Procene su, kae Arnoldova, neposredne, automatske i javljaju se spontano bez neke voljne odluke. One usmeravaju jedinku prema neemu to je dobro za nju, ili je usmeravaju da izbegne neto to je loe za nju. I sve su one samo deo afektivnog iskustva. Ovo afektivno iskustvo je kratkorono, ali ono ima i svoj dugoroni oblik, depo ili magacin u kojem se trajnije zadravaju informacije- afektvnu memoriju.to je vaan deo teorije: Arnoldova smatra da upravo afektivna memorija usmerava nae trenutne procene, tako da se usvetlu te prolosti stalno boje neposredni doivljaji. To je, naravno, dinamina kognitivno-emotivna funkcija koju, opet, to neposredno afektivno iskustvo menja, doteruje ili potvruje. Ona inae pominje i razlike izmeu emocija i oseanja: emocije sadre (pozitivne ili negativne) procene realne ili zamiljene situacije kao pripremu za trenutno reagovanje, a osanja sadre procene neega to bi moglo da bude izvor ugroavanja ili dobrobiti za oveka. Lateralizacija emotivnih funkcija. Pod lateralizacijom funkcija mozga podrazumeva se rasprava o funkcionalnim razlikama izmeu leve i desne modane hemisfere. Postoji, oigledno, funkcionalna asimetrija mozga u regulisanju emocija. U objanjenju ovog fenomena javila su se dva reenja: 1. 1. Hipoteza o dominantnoj desnoj hemisferi

2. 2.

Hipoteza valence

Hipoteza o dominantnoj desnoj hemisferi. Leva strana lica znatno je emotivno ekspresivnija u odnosu na desnu stranu. Kontrolisana je naravno iz desne hemisfere. Pored dominacije u ekspresiji, istraivai nalaze i dominaciju u percepciji emocije od strane te hemisfere. Hipoteza valence. Ova hipoteza funkcionalnu asimetriju u nastanku i kontroli emocija tumai tako da je leva modana hemisfera zaduena za pozitivne emocije a desna za negativne emocije. Pluikova teorija. On smatra da emocije imaju tri dimenzije: 1. Intenzitet- jaina kojom se izraava i doivljava neka emocija 2. Similaritet-dimenzija slinosti ili razlikovanja meu njima 3. Polaritet-osobina da svaka emocija ima svoju suprotnost Ove dimenzije grade trodimenzionalni prostor. U njega je smeteno osam osnovnih emocija; ordinatu predstavlja dimenzija intenziteta. Osnovne emocije mogu se slagati u dijade ili jo sloenije sklopove, analogno meanju boja. Pored svakodnevnog obinog jezika koji koristimo u opsivanju emocija i koji je u stvari subjektivan, postoje, po Pluiku, jo dva jezika kad je re o emocijama: a) b) Deskriptivni jezik- kojim se opisuju opservacije ponaanja u emocijama Funkcionalni jezik- kojim se govori o biolokoj usmerenosti, o nameni emocija

Pluik u onih onih osam osnovnih emocija prepoznaje usmerenja organizma ka: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Zatiti Razaranju Reprodukciji Deprivaciji Prihvatanju Odbijanju Istrivanju Orijentisanju

Ovi adaptivni ciljevi javljaju se kao etiri opozitna para: 1. 2. 3. 4. Zatita-razaranje Reprodukcija-deprivacija Prihvatanje-odbijanje Istraivanje-orijentisanje

Adaptivni procesi nalaze se u osnovi svih emocija, smatra Pluik, a emotivni subjektivni doivljaj moe, ali ne mora, da uestvuje u tome. Ima emocija koje ne daju nikakvog efekta na planu subjektivnog doivljavanja. Iz sloenih emocija nastaju po Pluiku i crte linosti. Sutina je u trajanju i jednih i drugih; emocije u principu ne traju dugo, ali ako ih individua uestalo koristi u odreenom sloaju, nastaje- crta linosti.

FIZIOLOGIJA,MOTIVI I EMOCIJE Da bismo razumeli fiziologiju motivacija i emocija, moramo da ispitamo mnoge skrivene dogaaje. Kada ispitamo unutranja i spoljanja zbivanja, otkrivamo vanredno lepo integrisan kompleks procesa. Ti procesi se kreu od promena u hemiskom sastavu krvi do veoma vetih pokreta nogu, ruku i aka. Tri regulatorna sistema integriu te raznovrsne procese:

1. Cerebrospinalni nervni sistem 2. 2. Autonomni nervni sistem 3. 3. Endokrine lezde

Cerebrospinalni nervni sistem Taj sistem obuhvata senzorne nerve iz perifernih ulnih organa i miia, mozak, motorne nerve i kimeni stub. Uopte uzev, cerebrospinalni nervni sistem ima sledee funkcije: 1. Da donese informacije do mozga (percepcija) 2. Da integrie te informacije (miljenje, uenje i reavanje problema) 3. Da kontroloe aktivnost prilikom prilagoavanja oveka svojoj sredini Postoje posebni delovi u mozgu koji su od specijalnog znaaja za studije motivacija i emocija. Moda od svih tih delova najvaniji je hipotalamus. Hipotalamus. Hipotalamus je relativno mala skupina specijalizovanih jedara modanih elija, koja lei u osnovi mozga, neposredno iza mesta na kome se ukrtaju vidni nervi. Do njega dolaze nervni impulsi iz razliitih izvora, ukljuujui frontalne delove cerebralnih hemisfera i telesne visceralne organe. Sa svoje strane, hipotalamus alje impulse natrag ka korteksu i nanie ka razliitim visceralnim oragnima. Hipotalamus ima jedan izuzetno vaan strateki poloaj, sa koga posreduje izmeu korteksa, drugih delova mozga i visceralnih organa. Hipotalamusu su izmeu ostalog pripisane sledee regulatorne funkcije: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Metaboliki ritam Luenje vode Disanje Aktivnost srca Regulisanje temperature Krvni pritisak Jedenje Pijenje I mnogi aspekti emocionalnog ponaanja

Motiv gladi. Hipotalamus igra vanu ulogu u tom procesu. Izgleda da je hranjenje kontrolisano centrima za apetit koji su lokalizovani u sasvim specifinim delovima hipotalamusa. Tako, unitenje ventromedijalnog jedra hipotalamusa dovodi do prodrljivog jedenja. Prestanak jedenja je takoe kontrolisan sasvim specifinim mehanizmima u hipotalamusu naime ventromedijalnim jedrom. Centar za zapoinanje uzimanja hrane je takoe lokalizovan negde u

hipotalamusu ukazuje injenica da unitenje nekih drugih hipotalamikih zona (lateralnog jedra) inhibira uzimanje hrane. Motiv ei. Izgleda da najnoviji podaci ukazuju na hipotalamus kao centar zainanja ei i pijenja. Teorija suvih usta. Postoje dve vrste dehidracije. Apsolutna dehidracija odnosi se na smanjenje nivoa vode u telu, tako da je koliina vode manja nego to je normalno (na primer, usled znojenja). Relativna dehidracija odnosi se na stanje u kome postoji manja koliina vode nego to je normalno u odnosu na koliinu soli. Cerebrospinalni nervni sistem i emocije. Strukture mozga imaju primarnu ulogu u zapoinjanju i kontroli emocionalnog ponaanja, naroito kora velikog mozga, hipotalamus i retikularna formacija. Hipotalamika teorija besa. Utvreno je da u okviru samog hipotalamusa postoje centri za zainjanjereakcije besa i drugi centri za inhibiciju besa. Elektrino draenje dorzomedijalnog jedra menja jednu prijateljski nastrojenu i pitomu maku u besnu zver. Retikularna formacija. Retikularna formacija dejstvuje tako da aktivira i stavlja u stanje pripravnosti koru velikog mozga tako da kora moe aktivno da reaguje na spoljanje drai. Budno stanje i spavanje. Retikularna formacija takoe igra vanu ulogu u stvaranju podlonosti ili motivacionu aktivnost. To se vidi u ulozi koju retikularna formacija ima u modanom mehanizmu spavanja. Postoji takoe i nervna kontrola spavanja u kojoj retikularna formacija zajedno sa hipotalamusom igra vanu ulogu. Unitenje retikularne formacije dovodi do komatoznog ili somnoletnog stanja kod ivotinja. Relativno kratak rezime Noviji eksperimentalni podaci o zapoinjanju i kontroli glai, ei i besa pripisuju mozgu (naroito hipotalamusu). Kako fizioloka i psiholoka istraivanja napreduju, cerebrospinalni nervni sistem dobija sve veu vanost za celokupno ponaanje ljudi, a ne samo za njihov perceptivni i kognitivni ivot.

AUTONOMNI NERVNI SISTEM

Glavnu kontrolu i regulaciju automatskih visceralnih procesa vri jedan specijalizovani deo nervnog sistema. Taj deo nazvan je, na sasvim odgovarajui nain, (verovali ili ne) autonomnim nervnim sistemom. Jedan deo nevoljnog nervnog sistema nazvan je simpatikim nervnim sistemom, a drugi deo parasimpatikim. Oba ova sistema Lengli je nazvao autonomnim nervnim sistemom nasuprot cerebrospinalnom nervnom sistemu. Lenglijeva terminologija i podela iroko je prihvaena i danas je u optoj upotrebi. Simpatiki nervni sistem. Simpatiki nervni sistem koncentrisan je u dva niza ganglija koji se niu du bonih strana kimene modine. Jedan jedini pregangliski neuron povezan je sa velikim brojem simpatikih ganglija. Na taj nain gangliske elije simpatikog nervnog sistema tako su izgraene da omoguuju difuzno paljenje (razdraenje), pripremaju organizam za emergentnu akciju. Automatska, nesvesna serija visceralnih reakcija, koja ne podleu naoj kontroli, zapoinje sa signalima iz hipotalamusa, ali njeno uoblienje i izvrenje zavisi od strukture simpatikog nervnog sistema. Parasimpatiki nervni sistem. Parasimpatika vlakna snabdevaju iste visceralne organe koje snabdevaju i simpatika vlakna. Postoji jedna vana razlika u njihovoj strukturi. Parasimpatiki nervni sistem je u izvesnoj meri specifiniji i diferenciraniji u svojim vezama sa visceralnim organima nego simpatiki. Dejstvo draenja dva sistema je suprotno po pravcu. Draenje srca simpatikim sistemom dovodi do ubrzanja rada srca; draenjem parasimpatikim sistemom dolazi do usporavanja rada srca. Tako je veina visceralnih organa snabdevena sa dva nervna sistema, od kojih svaki ima suprotno dejstvo. Ta pojava naziva se recipronom intervacijom. Reciprona intervacija je jedan ugraeni neuroloki mehanizam homestatike kontrole. Ako jedan nerv ubrzava rad srca preko normale, postoji i drugi nerv koji moe rad srca da uspori do normale. Popreno prugasti i glatki miii. Skeletni miii (miii udova itd.) i miii visceralnih organa strukturalno su razliiti. Pod mikroskopom skeletni miii imaju poprene pruge na vlaknima, te se zato nazivaju popreno prugastim miiima. Visceralni miii se nazivaju glatkim miiima. Interakcija cerebrospinalnog i autonomnog nervnog sistema. Ti pregangliski neuroni primaju impulse iz cerebrospinalnog sistema preko hipotalamusa. Hipotalamus je organizovan u skoro svim visceralnim reakcijama. Uska veza izmeu hipotalamusa moe se videti i kroz ove prilino uznemiravajue injenice: hirurg kada vri operaciju u oblasti hipotalamusa, on u izvesnoj meri vri pritisak na tkivo. Samo povlaenje tog tkiva moe lako da dovede do intenzivnih promena u pulsu, krvnom pritisku, telesnoj temperaturi, i kako je jedan naunik procenio, 40 procenata smrtnih sluajeva koji nastaju usled operacije hipotalamusa, nastaju samo usled takvih uzroka.

Telesne promene kod emocija. Mnoge telesne promene prate emocija. Ovde spadaju: 1. 2. 3. 4. 5. Promene u brzini, dubini i obliku disanja irenje i skupljanje zenica oka Promene u sastavu krvi, pljuvake i mokrae Opte metabolike promene u telu Promene u hemiskoj i mehanikoj aktivnosti stomaka i creva

Sve te promene kontrolisane su integrativnim dejstvom cerebrospinalnog nervnog sistema, autonomnog nervnog sistema i hormonalnog nervnog sistema. Teorija emocija. Emocija uvek sadri dve komponente: postoji emocionalni doivljaj i postoji sklop visceralnih i skeletnih reakcija. Jedan od prvih pokuaja da se na to pitanje odgovori bila je Dejms-Langeova teorija emocija. Dejms-Langeova teorija. Prema Dejmsu percepcija telesnih zbivanja jeste emocionalni doivljaj. Prema tome, Dejms-Langeova teorija daje prednost telesnim promenama (aktivnosti skeletnih i glatkih miia) nad svesnim procesima, bar to se vremenskog sleda tie tj. prvo nastaje telesna promena pa tek posle emocionalni doivljaj. Kenon-Bardova teorija emocija. Savremeno shvatanje daje prednost jednoj modernizovanoj varijanti Kenon-Bardove teorija na Dems-Langeovoj teoriji emocija. Izvesne veoma snane emocionalne drai u stanju su da direktno izazovu paljenje u hipotalamusu, uprkos kortikalnoj inhibiciji. est primer za to imamo u reakciji trzaja. Prema ovoj teoriji emocionalni doivljaj i telesne promene deavaju se istovremeno i imaju svoj zaetak u niim modanim centrima. Ma kakav da je sled zbivanja, jasno je da u oobe teorije korteks igra znaajnu ulogu u motivacionim i emocionalnim stanjima. Emocije ne spadaju samo u nadlenost autonomnog sistema. Autonomni i endokrini sistem. U izvesnim takama autonomni sistem deluje na jedan hormonalni nain. Simpatiki nervi lue ili proizvode hemiske supstance koje deluju veoma slino adrenalinu. Te hemiske supstance se ire po vasceralnom organu u kome se nervi zavravaju i stimuliu organ na aktivnost. Ne samo da utonomni nervi lue supstance koje su sline hormonima, ve oni takoe kontroliu aktivnosti mnogih endokrinih lezda. Jasno je da postoji uska povezanost izmeu autonomnog nervnog sistema i hormonalnog ili endokrinog sistema. ENDOKRINI SISTEM Druge lezde nemaju izlazne kanale, ve svoje produkte lue direktno u krvotok koji zatim te hemiske produkte, koji se nazivaju hormonima, nosi kroz ceo krvni sistem. Te lezde nazivaju se lezdama sa unutranjim luenjem ili endokrinim lezdama. Od endokrinih lezda vane su: 1. 1. 2. 2. Gonade (polne lezde) Tireoidna lezda (titnjaa)

3. 3. 4. 4.

Hipofiza Adrenalne lezde (nadbubrene lezde)

Razlikujemo dva razliita sistema kontrole tih lezda: 1. 1. Neke od lezda (npr. prednji reanj hipofize, tireoidna lezda i gonade) predstavljaju autoregulatoran i koordinisan sistem 2. 2. Stimulacija i kontrola nekih endokrinih lezda (npr. sri nadbubrene lezde) pod uticajem je autonomnog nervnog sistema to se njihovog uticaja na ponaanje tie, postoje dve velike grupe tih dejstava: 1. 1. Hormoni koji imaju trenutno dejstvo na neposredno ponaanje. Na primer, adrenalin ima ista emergentna i energizirajua dejstva za vreme straha kao i autonomni nervni sistem. 2. 2. Sa druge strane, stalna i redovna luenja endokrinih lezda imaju dugotrajna dejstva, uestvujui tako u odreivanju opteg nivoaseksualnog nagona itd. Postoje biohemiski mehanizmi koji odreuju nau trajnu motivacionu i emocionalnu strukturu. Gonade (pone lezde). One imaju lezdane funkcije i funkcije koje nisu lezdane i koje se sastoje u prizvodnji rasplodnih elija. Testisi. Oni prizvode nekoliko hormona, izmeu ostalih testosteron, muki seksualni hormon. Treba napomenuti da normalni testisi takoe proizvode estrogen, enski polni hormon. Veoma malo se zna o funkciji estrogena kod mukaraca. Testosteron i androsteron. Nazivaju se jednim imenom androgeni, po svoj prilici imaju tri osnovne funkcije: 1. 1. Oni ubrzavaju razvoj mukih seksualnih organa i na taj nain pripremaju individuu za normalno muko seksualno ponaanje 2. 2. Oni zapoinju i reguliu razvoj sekundarnih seksualnih karakteristika 3. 3. Oni doprinose jaini seksualnog nagona i seksualnog ponaanja Testosteron kontrolie sekundarne seksualne karakteristike: on odreuje rast i raspored dlaka na telu; on podstie rast larinksa (adamove jabuice); on kontrolie skeletne proporcije tela; on poveava debljinu koe na telu i teksturu koe inei je grubljom.

Ovarije. Ovarije (jajnici) lue dve vrste hormona: estrogen i progesteron.

Estrogen kontrolie razvoj enskih seksualnih organa, razvoj sekundarnih polnih karakteristika kod devojaka i delimino kontrolie seksualni nagon. Progesteron, drugi enski seksualni hormon, izgleda da prvenstveno dejstvuje na neposrednu pripremu uterusa za trudnou i grudi za laktaciju.

titna lezda (tiroidna lezda). Najoptiji efekat tiroidnog hormona sastoji se u ogromnom poveanju metabolike aktivnosti skoro svih elija u telu. Usled toga jako poveano luenje tireoidnog hormona dovodi skoro uvek do smanjenja telesne teine, dok u velikoj meri smanjeno luenje tog hormona dovodi do poveanja teine. Kod hipertireoidizma, to jest kod stanja stalnog preteranog luenja tireoidnog hormona sa odgovarajuim poveanjem tireoidne lezde moe doi do poremeaja skeleta. Kod hipotireoidizma, to jest kod stanja hronino nedovoljnog luenja tiroidnog hormona, tempo rasta moe biti usporen i mogu se javiti razliite patoloke pojave. Tireoidni hormon i emocionalno uzbuenje. Nakon ili za vreme emocionalnog uzbuenja postoji poveano luenje tireoidnog hormona u krvotok. Dejstvo te poveane zalihe je mnogostrano . izmeuz ostalog, krvni pritisak se poveava, poveava se dubina i brzina disanja, ubrzava se puls, a ovek postaje uopte razdraljiv i nervozan. Simpatiki sistem moe da stimulie hipofizu da lui tireotipni hormon. Taj hormon sa svoje strane stimulie tireoidnu lezdu koja tada lui svoj hormon. Hipofiza. Izgleda da su prednji i zadnji deo hipofize dve sasvim zasebne lezde koje lee jedna pored druge. Njen zadnji deo potpuno je kontrolisan od strane hipotalamusa; njen osnovni hormon, antiduiretiki hormon, prvenstveno kontrolie uestalost i koliinu urinacije. Prednji deo hipofize. Utvreno je da prednji deo hipofize lui est razliitih hormona. Ti hormoni, izmeu ostalog, kontroliu opti telesni razvoj, luenje kore adrenalne lezde, luenje seksualnih hormona i luenje tireoidne lezde. Kontrola aktivnosti hipofize sloena je kao i njene funkcije. U izvesnoj meri njenu aktivnost kontrolie hipotalamus i autonomni nervni sistem. Zbog svoje presudne sveobuhvatne regulativne funkcije u odnosu na najvanije lezde u telu prednji deo hipofize nazvan je rukovodeom lezdom ili nadzornom lezdom. Nadbubrene lezde (adrenalne lezde). Nadbubrena lezda se sastoji od dva sasvim razliita dela: 1. 1. Kore nadbubrene lezde koja lui tri tipa hormona, ukljuujui i muke i enske seksualne hormone. Njihovo dejstvo na motivaciono i emocionalno ponaanje jo uvek je pod znakom pitanja. 2. 2. Sr nadbubrne lezde koja lui dva hemiski sasvim slina hormona koja imaju8 u izvesnoj meri razliita fizioloka dejstva. Epinefrin vri konstikciju izvesnih krvnih sudova, dok druge iri, dok norepinefrin vri konstrikciju svih krvnih sudova u telu. To,

na primer, znai da norepinefrin dovodi do veeg povienja krvnog pritiska nego epinefrin. Linost i hormoni. Moda negde injenica individualnih razlika izmeu ljudi nije tako upadljiva kao u njihovom emocionalnom ponaanju. Oigledno je da endokrini sistem igra znaajnu ulogu u emocionalnom ivotu. Ali dejstvo svakog pojedinog hormona odreeno je meusobnim odnosima endokrinih supstanci, a ne samo dejstvom pojedinog hormona.