emir kusturica - mengele nas stezu... blic 02-11-2014 vrlo bitno

7/26/2019 Emir Kusturica - Mengele Nas Stezu... Blic 02-11-2014 Vrlo Bitno

1/7

To to sam napravio, ostae. Ali nee ostati samo to. Ostae i jeka koja govori o

tome da Gavrilo Princip nije bio terorista. Vui je rekao Si-EN-EN-u da je on

na junak

02. 11. 2014. 21:57h | Ranko Pivljanin| foto: S. Pikula

ISPOVEST Kusturica: Mengele nas steu, ali jo moemo ostatislobodni

Kod Kusturice i u filmovima i u ivotu uvek neto leti. Ceo dan smo proveli

snimajui sokole za njegov novi film, tako je proletelo i nekoliko sati razgovora, a

u ko su odletela i unapred pripremljena pitanja.

Postavljala su se sama, a put

je vodio kroz film, preko

politike do ivota.

- Kapitalizam je postao jedna

fatalistika ideja, a Holivud

mu slui da opije i uspava kao

ehe pivo. Od ubistva DonaLenona naovamo imate te

bogate pevae i kompozitore

koji se pale iskljuivo na novac

i koji ne pripadaju nijednoj

ideologiji, poto je ona u

meuvremenu usmrena.

Danas svetom ne vlada

ideologija, ve teorija prakse. Ja sam odrastao itajui Teodora Adorna, hteo da razumem Kunderinuideju u ali o tome kako se muzika stvara, hteo da razumem kakva je razlika izmeu Istoka i

Zapada. Kako Suzuki kae, zapadnoevropski hrianin kad ide planinom i vidi cvet, on ga ubere da bi

ga posedovao, a na Istoku ljudi uivaju u njegovoj lepoti. E, ovde je sve prevedeno na posedovanje,

imanje i na trulo orvelijanstvo koje je sad stvarno i ivo. Nije Farma samo rijaliti, ona je je sve okolo,

farma je ono to ja nazivam andergraund. Sede dvoje perverznih ljudi i gledaju ispred sebe svet kojim

vladaju, a te formacije kao to je Holivud slue da uspavaju i anesteziraju taj svet i da mu ne da da

misli.

e pravite kompromise ni u pogledima ni u stvaralatvu. Koliko je uopte preostalo takvih

reditelja?


2/7

- Ima ih, sigurno, ali su marginalizovani jer taj prvi plan, to to se na televiziji zove udarno vreme,

prajm tajm, ivi i u bioskopima. Danas ima dobrih autora, ali oni nemaju uticaja, jer kao to ima

kontrolu medija, ima i kontrolu filmova. Verujem da na stolu direktora Vorner bradersa u ovom

trenutku ima sto strano dobrih scenarija, ali malo njih e biti snimljeno. Film nije izvesnost. Dobre

filmove su garantovali autori, a ne produkcija. Nekad smo ili na festivale i sluali ta e rei

Antonioni, kakav je film napravio Bergman, ta je poslednji Felini da bismo i mi znali ta da radimo.

A danas je sve pretvoreno u projekte koji su, pre svega, komercijalni i trini. Gde je tu prevara? Da bi

Holivud postojao, njega obezbeuje NATO. A gde god treba da doe NATO, tu se prvo pojave

Madona ili Rolingstonsi - F16 i Mik Deger su potpuno kompatibilni. Oni slue svrsi. Bio je jedan

period u istoriji Evrope i Amerike 70-ih i 80-ih godina kad je izgledalo da taj svet moda i moe da se

promeni. Meutim, sve su prilike da bez velikog rata nema resetovanja. ovek je jedno inertno bie

koje kratko pamti i brzo zaboravlja i koje voli ovu novu poziciju haj-tek pagana.

I vae itanje Adorna danas

vam slui samo da se

nervirate.

- Jeste, i da budem ljut na

glupane, i to je ono to je

sudbina planete. Kad se Grka

posle persijskih ratova raspala

i kad je Rim preuzeo glavnure u svetu, onda su po

rimskim parkovima gledali

koliko ima kopija Fidijinih

skulptura. A bilo ih je mnogo.

A Kinezi danas kad dou na neki sajam da vide kako se prave topovi za osneavanje staza, skinu to u

roku od petnaest minuta i ubrzo naprave.

Zato su Kinezi sila? Zato to je kapitalizam krajem osamdesetih godina krenuo u informatiku

revoluciju i kvantifikaciju, gde je individua koja je bila vrh te civilizacije potrta, izgubila funkciju ipretvorila se u konzumenta. Ne u onu mistinu masu o kojoj govore mladobosanci, za koju ne zna

kako e se pokrenuti. Oni su sve provalili kako se ona pokree. Madona zna frekvenciju koja udara na

koru velikog mozga. Nema veze to ona ne zna da peva i to nije lepa, ali je ona uspeno projektovana

kao ena koja lii na kasirku u supermarketu. Desilo se da taj svet nije vie samo Amerika, ve je to

sedam milijardi ljudi koje kontroliu. I tu se pojavljuje Kina, koja je u toj kvantifikaciji najbra i

najjeftinija. Ako si traio jeftinu radnu snagu kao osnovu kapitalistike proizvodnje, onda si doiveo

da ima jedan koji je bolji. Tako je sada najuspenija kapitalistika zemlja na svetu komunistika Kina.

Kako e se ta igrarija zavriti?


3/7

- Ratom! To je kao u dobroj drami, ona ne moe da se zavri dok ne doe do katarze, dok se ne

ispucaju poslednji meci. U drami su to rei i sukobi, ovde neto mnogo ozbiljnije. Ono to je

zanimljivo je pozicija Rusije. Faizam je izmiljen u fazi kad se razvijao kapitalizam i postao je

imanentan kapitalizmu. Rusija je postala kapitalistika, ali nije imala vremena da postane faistika

kao to joj danas pripisuju, jer ona nema to delo. Nije ruski car saraivao sa Hitlerom, nego familija

Rotild i ostali koji su upravljali svetom. Nije soldat Rajan oslobodio Evropu od nacizma, nego ju je

oslobodila zdruena internacionala u kojoj su Rusi izgubili 24 miliona ljudi. Faizam je kapitalistikog

oblika. On je jedan od elemenata u spektru unutar kog se odvija politiki ivot. I ako mora faizam,

bie faizam.

Gde je tu pozicija Srbije?

- Sklon sam da mislim da oni od kojih to najmanje oekuje mogu da urade uda. injenica da Srbija

nije uvela sankcije Rusiji mene tera da podravam tu politiku. Problem sa politikom je to ona ima

skokove kao kod Dina Bucatija i pitanje je ta e biti u budunosti. Meutim, dok god bude moglo da

mi se zadri minimum slobode koji sam imao za vreme Tita, bie u redu. A to je znailo da sam voleo

Gagarina, ali i Armstronga, da sluam Lenona, ali i da itam Dostojevskog. Ako mi to bude ukinuto,

ako ja budem naveden na to da govorim da je Putin faista i Hitler, morau da beim. Ja ni u

Sarajevu nisam mogao da ivim zato to nisam mogao da popijem tu takozvanu konsenzus kafu u

kojoj ne moram ba sve ispoetka da priam. I da Njego nije genocidni pesnik i da je Andri jedan

od najveih svetskih pisaca, te kafe tamo nema. Ili je ima, ali bih se morao skrivati kao ono kad se

Sarajlija zimi uuri da bi bio manji kako bi mu bilo manje hladno. Mislim da Srbija jo nekakotaljiga i njena je prednost u odnosu na zemlje u okruenju je u tome to nije zapala u eljusti tih

velikih kreditnih linija.

Ali skoro da je na pragu?

- Jeste, ali jo ima ogromnu

bazu i nisu je do kraja stavili u

mengele. ini mi se da jo ima

ansu da se izvue i da ne igraba sto posto po receptu

MMF-a, to vodi do gubitka

slobode! Srbija je jo

slobodnija od bilo koje drave

koju znam. Znam Argentinu,

eto ona je tako slobodna. E,

sad je pitanje dokle e moi.

Ovo to se dogaa ne obeava i zastrauje. Mislim da je pria o prikljuenju Srbije Evropi, zapravo,

prikljuivanje NATO paktu. Rumunija i Bugarska su najbolja potvrda te ideje. Ima li ita loginije da

Srbija pre Bugarske ue u tu EU, ne samo zbog toga to je imala Dositeja Obradovia, ve je ak bila i


4/7

u veoj ekonomskoj razmeni sa Nemakom kao vodeom zemljom EU. O tom pristupanje NATO

paktu neu ja odluivati, nego neka nova situacija u kojoj e neko biti delegiran da to zavri. Problem

anketa koje govore o tome koliko je ljudi za Evropu, a koliko protiv je samo pitanje kreiranja javnog

mnjenja. Kako jedan narod koji je uz Siriju, Libiju, koji je i sam bombardovan od tog NATO pakta,

moe da pristane i postane deo toga.

Sve je mogue!

- Jeste, poto farma postoji na globalnijem planu od onog televizijskog rijalitija. Vrlo je znaajno to je

u Beogradu bila ta vojna parada i to je Putin doao u Beograd, jer je time potvreno da Srbija, ipak,

prepoznaje da postoji taj bipolarni svet. Srbija ne moe da zanemari injenicu da postoji evroazijsko

trite i ta ideja. A zato ne moe? Zato to je Riard Nikson uveo petrodolar i ukinuo zlatne poluge

koje su do tada stajale iza te valute iza koje sad praktino stoji nafta, odnosno kontrola Saudijske

Arabije, i vojna i svaka druga. Vidi, Amerikancima nikad nije smetalo to tamo nema demokratije i

to kralj mui one svoje erke po zatvorima, a smetalo im je to, recimo, u Srbiji nema demokratije.

Neke dublje krize su i ranije dovodile do velikih sukoba koji su predstavljani kao rezultat incidenata

kao u prii o Mladoj Bosni. Kad se itaju knjige, doe se do raznih saznanja, izmeu ostalog i toga

da je Franc Ferdinand imao akcije u kodi i da je Srbija trebala da kupi topove od njih, ali se u

poslednjem trenutku odluila za francuske. Sad je isto pitanje, ije e avione uzeti, da ne uzme

samo ruske akumulatore i tu e se testirati ta naa ideja ni Istok ni Zapad i to je naa realna politika,

ali vie istorijska pozicija. Ona e biti presudna za na pogled u budunost.To je polo za rukom Titu, ali danas takvog kalibra nema!

- Tito je bio najbolji ak hladnog rata i znao je kad se vuku koji potezi. Pokuaj Miloevia da to

preslika, nije ilo. U Titovo vreme su se Amerikanci bojali Sovjeta koji su bili naoruani do zuba i

pozicija Jugoslavije kao fifti-fifti zemlje bila je napisana i na onom papiru u Jalti. Ta situacija je

posle informatike revolucije promenjena i mi smo svi pod zonom uticaja Amerike, prislukivani,

praeni i opservirani. Srena okolnost je to Amerika nije samo zlo, ve postoje i druge stvari za koje

sam glasao: od rokenrol iluzije preko dobrih filmova.


5/7

Srbi su ak voleli Ameriku, u

njoj smo gledali ideal slobode,

a zavrili smo kao

neprijatelji?

- Najvea poast u svemu

tome za njih je naa veza sa

Rusijom. Kada je poeo rat u

Bosni, oni su svake svoje vesti

poinjali reenicom da smo mi

tradicionalni prijatelji Rusa, a

Englezi su se dvesto godina

trudili da nam preseku taj

put. Ja se bojim da sad postoje neki politiki igrai koji pokuavaju da nas okrenu sa te strane, ali

mislim da je to nemogue. To ivi u svakom oveku.

Put u Evropu je glavna aktuelna politika mantra, vi imate skepsu po tom pitanju. Objasnite?

- Bojim se da ne uletimo u taj kroj i uniformu koja nam nee stajati dobro. Taj put u Evropu je kao

neka ala, kao neki jeziki obrt. ta znai put u Evropu? Znai put u evropsku administraciju u kojoj

e dobiti novac iz fondova. Tu jedino to vredi jeste zatita ivotne sredine, sve drugo i umemo i

moemo da uradimo i bez njih. I veliko je pitanje ta Srbija na tom putu, koji nije izvestan, moe dadobije, a ta da izgubi. Sigurno moe da izgubi ono po emu je uvena i poznata, a to je injenica da

e prva od slovenskih drava izdejstvovala slobodu posle ropstva pod Turcima, a posle toga je

napravila i prvu dravu. Bojim se da navlaenjem te uniforme gubimo ono najbolje u nama, pre svega

slobodu.

eki vam zameraju da koketirate sa vlau i politiarima, a meni se ini da ste uspeli da ih

upotrebite za neke stvari od opteg znaaja.

- U poslednjih dvadeset godina sam iao jednom logikom da pri toj promeni politikih elita ovek

moe neto da uradi, a da ne bude onaj tutumrak i namrgoeni intelektualac koji je protiv svih i

zadrava to intelektualno pravo da svakom dri lekcije. To nisam radio Tadiu ni Kotunici, pa

nemam nameru da radim ni ovim danas.

ta je problem?

- Problem je to kako vreme odmie, sve se tei zadaci stavljaju pred nove elite, a pitanje je da li bi ove

dananje reio i Nikola Pai. Zato to je rad od pada Miloevia naovamo bio nula. Mi smo dobili,

uslovno reeno, slobodu i ne beleimo nikakav rast ni u emu. Ja sam uvek pokuavao da neto


6/7

uinim i da to to govorim bude u skladu sa onim to sam uradio.

Ideju i tvrdnje o mojoj naklonosti politiarima ja bih obrnuo. Mislim da su oni bili naklonjeni meni. A

poto se nisam bavio poezijom, nego velikim projektima koji podrazumevaju infrastrukturu, tu mora

da kontaktira sa ljudima na vlasti, da napada fondove i ministarstva i da polae raune nekom ko

ti u tome pomae. To su utopijski projekti koji nisu mogli biti relazovani bez naklonosti dravnih

struktura. I to to sam napravio, ostae. Ali nee ostati samo to. Ostae i jeka koja govori o tome da

Gavrilo Princip nije bio terorista. Vui je rekao Si-En-Enu da je on na junak, Dodik je postavio

spomenik u Istonom Sarajevu. Nekako sam isprovocirao neku pozitivnu dimenziju kod tih naih

politiara. Da nije bilo Andrigrada, Vidovdan bi bio zaboravljen.

Proli ste lepog toplog zeca i kod Mokre Gore i kod Andrigrada?

- To su sve obavile obavetajne slube. Priu o Mokroj Gori su irili ovi mali pijuni iz LDP-a i oni su

slagali jednu na drugu la, dok se ona nije uvreila i kulminirala u nekoj od emisija Insajder. E, tu

a verujem u srpski narod. Da su te kolone ljudi koje su dolazile i videle ta je privatno, a ta je

drutveno shvatili istinu, ak i posle onog uasa da je 7.000 evra potroeno ne ba kako treba i kad

sam zavrio u TV Dnevniku kao neko ko je zloupotrebio poloaj.

Sve ono to sam zaradio vani sam uloio u Srbiju, za razliku od onih koji su sve to su zaradili u Srbiji

izneli napolje. I zato sam manje-vie i bio kriv. Meutim, poto je srpski narod jo uvek dete, digla se

kuka i motika da ti slomi vrat. Onda se pokae da je sve obrnuto: da Mokra Gora ima infrastrukturukakvu nema vajcarska planina, da Mokra Gora nije moja prija, niti sam ja formalno tamo direktor.

Moj je Meavnik i farma koju tamo imam.

Tako je bilo i kod Andrigrada. Osim to je proglaen kao kruna genocida, a da nijedan sud nije

utvrdio da je genocida bilo, napadali su me i nai, traei iste raune. Tri godine sam neprestano

ponavljao da je oko Andrigrada odluivao savet u kojem optina ima svog predstavnika i dobija

finansijske izvetaje, a Mladen Bosi neprestano ponavlja da oni hoe ist raun, a neprestano

dobijaju taj ist raun. I kad god ja dam raun, on ponovi isto.

Izraziti ste antiglobalista. Imate li utisak da se borite protiv vetrenjaa, s obzirom na to da su neku

no u Srbiji u pono otvorene prodavnice kako bi Srbi stali u redu za novi ajfon?

- E tu se vekovi razlikuju jedan od drugog. Ja sam jednom stajao u redu u Njujorku da kupim

kompilaciju Brusa Springstina, a oni ekaju predmet. Tu se razlikuje ideja o vremenu u kom sam ja

odrastao, u kom je neko ekao novu pesmu koja je izraavala duh i govorila kroz bunt, negaciju ili

afirmaciju, a danas eka predmet. I to je ono to e staviti sva ogranienja. ivi se instantno, za ovaj

trenutak. Ljudski vek je, to Andri kae, postojanje izmeu dva nepostojanja. Ovo se danas koristi

kao najgora folk interpretacija gde su krv, slomljene ae i nesrena ljubav pogon koji te tera da taj


7/7

ivot ivi, bre, do kraja! I da ne misli da ima i pre i posle. To je potvrda neke pohlepe, prorljivosti i

neke paganske neprosveenosti i rekao bih, na kraju, sukod dvaju antropologija hrianske i

antihrianske koja je, zapravo, poela Holivudom. Sve se gleda kroz konzumetski odnos gde jedan

ovek ima milijarde, a ovamo su stotine hiljada najobinije ovce koje kreu za vukom koji prvu ovcu

zakolje. On je nosi i rastre usput, a stado ide za njim. Tu je negde tragedija savremenog oveanstva.

2014 - blic.rs

emir kusturica - mengele nas stezu... blic 02-11-2014 vrlo bitno

Documents