emil dirkem --- vaspitanje i sociologija

Author: johnsmith64x64

Post on 02-Jun-2018

289 views

Category:

Documents


14 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    1/55

    .

    / J ) 1.q1f (hOS~

    EMIL DIRKEM

    -

    .

    - -

    ,

    3>

    ,

    /

    2558

    -

    -

    -

    -

    \

    VASPITANJE

    , ,

    I SOCIOLOGIJA

    -

    , ;; ,

    ,

    -

    I '

    . .

    ,

    ZAVOD ZA UDZBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA

    BEOGRAD

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    2/55

    1

    UreCluje

    REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

    Urednik

    TOMISLAV POPOVIC

    - - .

    1981. godina

    /

    . .

    ,

    U\

    S A Z N A N J A ,

    , J ,

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    3/55

    ~aslov originala:

    Emile Durkheim

    ~UCATION ET SOCIOLOGIE

    .Parls, Presses universitaires de France

    .Recenzent

    RADOSLAV RATKOVIC

    PTevod

    DIMITRIJE DIMITRIJEVIC

    Sadriaj

    Pol Fokone: Dirkemovo pedagosko delo T

    Priroda

    i

    uloga vas.pitanja - - - 31

    Glava I: Definicije vaspitanja. Kriticko razmatranje - 33:

    Definicija vaspitanja - - - - - - - - 38:

    Posledice prethodne definicije: drustveni karakter vaspi-

    tanja - - - - - - - - 42:

    Uloga drzave u vaspitanju 48

    Moc vaspitanja. Sredstva delovanja 51

    Glava II: Priroda i metod pedagogije 59'

    Glava III: Pedagogija i sociologija 75

    Glava IV: Razvoj i uloga srednjoskolske nastave u

    Francuskoj - - - - 93:

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    4/55

    Uvod

    Dirkemovo pedagosko delo

    DiJr'kem je Citavog SVIOg'Zivota predavao pedagogiju,

    a

    isociologiju

    dstovremeno,

    Na

    Filooofslrom fakultetu u

    Bordou Dirkem je od 1887. dOl'1902. jedan cas nedeljno

    uvek

    posveeivao

    pedagogiji.

    NJegovi

    slusaoei

    bili

    su

    prvenstveno inastavnacl osnovne

    skole.

    Pr i Sorboni, na

    katedrd

    7Ja

    nauku

    0

    vaspitanju,

    1902.

    Dirkem [e

    zamenji-

    vao g. Ferdinanda

    Buisona

    (Ferdinand Buisson) da bi

    ga

    1906.

    nasledio.

    Dirkem [e sve do svoje smrti pedagogiji

    posvecivao

    ban.-trecmu, a

    ces1lO ' dve

    treCdne

    svojih pre-

    davanja: javna predavanja, predavanja za mastavnike

    0S'.Il0Vlle

    SiIrole,

    predavanja ueeniClima sa

    Ecole

    Normale

    Superieure. 'Dopedagosko dew je s1roro

    sasvim

    neobjav-

    Ijeno, Nema sumnje da ga niko

    od

    njegovdh slusalaca ne

    poznaje u

    \S IV IO jnjegovo] 5iirinJi.

    Ovde b:ismo Zel.eli

    da ga

    uk:mtlro

    predstavimo,

    I

    Dirkem nJi.jedellio svoje vreme Ii svoju misao na dye

    T.a7iliCliJted~iatnootli. C:ijli

    bi odnos

    bID

    rezultat puike

    slu-

    ea:jnooti. 9n .

    a

    vas

    1Jarnjus one

    stran

    joj je

    ono dJ:'UStvlllia ClinjelIlli.ca: Il'ljegova

    'O k t m i n a

    0 v3IPi1J3 1iu

    j;; SU s'b ir iSk ii

    eleme:naJt

    nJeg:DIVe

    S lO'CI io logi je. Ja sam SO'-

    ci;o o;g;-~~eon , Ii 0 'V 'a S IP d: ba nj u e u Vlam gO V 'O I'i.rfJ i

    prven-

    S W eI1 O kao soeiolog. Uostalom,

    poSl1Ju;pa.juCli

    tako ne samo

    st o '~begavamO'

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    5/55

    drtiStvenjh m:edJma.

    Pa

    cak

    Ii

    III egaldtarmrn dlriUstvima

    kao

    Sb o

    S'U nasa, lroja 1Jeze da elJiJrn:ilruiSuepra vedne raz-

    like, v.espritanje se cr-ae1rikuje ~ 1m

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    6/55

    Jer,ZIl1JamIO da _~ kJiasienQ f1iiJ000:fii.jakoro 'Uvek zabo-

    r~~smatra stvarnog Coveka Ikloji pnipada }ed-

    nom VIr~~a J~j zemIja, 1edinog jl se mogao

    posmaifmti, da ibi speloulisala Q nmdverzalnoj Ijudskoj

    prnrodt, pI cm~iIjnJOlIll proizvodu apstrakedje nemeto-

    dicno IlIaCiinjene, na vrlo ogranicenom broju ljudskdh

    UZIQIraka. DaJIlJaS je uglavnom pnihvacenoOO je

    njen

    apsbraktrui llmrakteT IU veillrod meni izopacavao poll-

    ti'CIk:u spekJulacijlU XVIII weka, lindividiualrlstioka do

    .'kraQla, SUJV1iSedvojena

    iod

    i511JOtt'Iij,eOIIlla~esto propisuj e

    pravala za ~'I'an.je .oo'V'eika od ilronvenci,ja, nezavisno

    od svake odredene drustvene sreddne. Napredak Iklojlisou

    u XIX veku ostvarile poJiliCke mauke, pod utdcajem

    1 is1 Jo 1i .je i :fii.lJo0cy.Njalitrfisanti.h IistorijOlffi, napredak ka

    kome se ~ajern veka I1.lSIll1Ie\MJVjIUve moralne nauke,

    takav napredak sa SIVOjestrane mora 00 oot;w,l'Ii ifilo-

    rorffi,ja vaspdtanja:

    VoopirtJan.je

    0 ;

    '~ra sfntalr 01llO dete dovodi IU

    vezu sa 'tog mapretka. A ,ta filiorofitja

    istonije dovodi do I()IVJOrgl'IlIora.1nJOigpI'laviilia: lI azlrl.ku Be

    butdi [email protected] .t. ~aJkio

    hi,

    daJk.1e, IQIIlJdadediliotakV1o 'llCelIlJ~

    ri'ii8ig0

    U.

    atIlIjlUdavrlidii. mekakerv proces depersona-

    lli.'~aoij'e1 ie IstViall cmj'eliitfulJOOmWaJmi ojJj

    'V i

    'a

    I

    iaIJrov 1JaJ\I'~atOi....sIooiti,alJ.i.rov1aJ1ti.,oiemo ~aiklju{:fu1Ji,

    dakile, da

    de, prema

    Dirrikiemu, 1IDJOiglU.~

    ~putem soaita1fuzJ e. A to Ijle upmWo mjoegpv:a misao.

    Mo~da oe lIl1IOcli.00lSe IOOpOll atVlaIlIaoo lIla ,kiojlion Zlamdslja.

    vas1laJIlje IiIIlIdiwdJualiIlOlS1Ji.eautim, njeg10va dteinicija

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    7/55

    vastalllj1a poIklm1je Ida dolazi od jednog mislaooa lmj,i.

    llJijedIlJog treruuvka ne zabolI'1avlja Illiti odcen'u'e ulo .

    vrednost .

    e' ca.

    r'e upozoribi

    sociologe

    da

    ce

    euStinu Dirkemove iffiislri

    0

    odnosima drustva i poje-

    ddnoa Ii u1aZli ehitnih pojedinaca u drustvenom napretkir

    najbolje videtd unjegovoj ranaJil:ZIivaspitanja.

    Najzad,

    drna I i.

    suprotstavljanja Dirkemovom rea-

    hizrm;

    u

    iene

    ddeala. Prebaoivace rnu

    da je

    podcenio duh

    i

    dia je odvraeao

    od mapora,

    .kao

    da

    je on. eistematslci

    apologeta onega sto [este, ,a :lndi:lierentan prema onome-

    sto treba da bude. Da bd razumell kako rnu se, naprotdv,

    ovaj soedoloslol realdzam aini podesndrn za usmeravanje

    akcije, pogledajmo kClikio

    on.

    shvata pedagogiju.

    II

    Svako DrlirikemoVlOpredavanje odgovara dubokoj po--

    trebi rrjegovog

    duha,

    Silo je bitni

    zahtev

    samog nauenog

    duha. Dirkem oseca dstdnslcu odbcjncst

    prema

    proizvolj-

    rnim kionstrokcij arna, prema akoionim programlma koji

    pokazuju samo rteznje ISVlOgautora. On drna potrebu da

    razmdslja

    0jednoj datosti, 0

    stvarmosni koja se

    maze 00

    sma1Jrruti 0 onome sto

    o m

    naziva stvar. Posmatratd dru-

    ~hrP

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    8/55

    /

    Postupajued tako on je u'llro jooan nosvi put ~odi se

    si'l'io unnutrasnjom logliJrom njegove vlastite misIrl.

    d po-

    stao preteca, a :ne podraZavalac, ueenja ikoja su danas

    j

    aiko

    omdjena,

    alii.ucenja kO'ja njegovo prevazdlazi c~to-

    tom i plodnoseu.

    U

    Nemaclrod je sWOII'en termin Sozial-

    piidagogik,

    a 'll Sjedfunjeruim Ameni:CJcim Drzavama

    Educational Sociology

    koji svakako pokazuju istu

    teZnj'll.

    1

    ) Alii, pod ovim reeima se jlOsoes1lo~eSaj'll .~0iS~~

    oozlllioiltestva:ri. Na pnimer, s [edne strane, [edna V'LSei J . l

    manje rieodredena Otl'Iijentacija ka ,soc101o.skom prouea-

    vamju vaspitanja, tako kako ga

    [e

    Dirkem shvatao, a

    s

    druge jedan sistem vaspitanja koj.i je iposebnJO.ob~et

    pnipremanjem coveka za drustvend ~ivot, forrndrarijem

    gradanina:

    Staatsburgerliche Erziehung

    kako to kaze

    Kersenstajner (Kerschensteinerj.t) Amenielci pojam

    Edu-

    cational Sociology

    primenjuje se :nejasno u socioloskom

    proucavamju vaspitanja, a istovremeno i u uvodenju

    sociologije

    III

    uciondce kao obrazovnog predmeta, Nauka

    10vaspdmanju onaloo kako

    je

    deffilIlrl,saoDirkem,

    [este

    00-

    cioloska u

    mnogo jasni] ern znaoenju .rem.

    Kada je ,ree 10 tome SUase podrazumeva pod

    Peda-

    gogijom Dirkem

    ,kaze

    da

    ona nJije ni

    sama vaspitna

    de-

    Latnost r u i spekulativna mauka 00vaspitanju. ToOje siste-

    matsko delovanje dmuge Ilia prvu, delo razmdsljanja koje

    tram, u rezultatdma psihologije i sooiologije, nacela za

    s

    vodenje ill reformu vaspitanja. Tako shvacena, pedago-

    gija moze da bude i:dealistioka, a da ne padne u utopiju,

    ( Da je mnogo slavndh pedagoga popustilo duhu sis-

    tern-a,

    'kojl

    je vaspdtamju

    odredivao

    nedostdznd i1i pr~z-

    voljno

    Izabranfcil]

    j,

    odredivao

    vestaeke

    postupke,

    Dir-

    kern ne

    s a r b . o

    ne pordee nego upozorava svakoga na nji-

    hov-primet.

    Sooiologdja se

    ovde bori

    protdv neprijatelja

    koji se

    obleno milam pred rijom.

    U

    svim oblasbima,

    u

    moralu 'polltici, cak 11poliJtickoj ekonomdji, nauenom

    proti.0a~anju Instdtucija prethodila je jedna u SUstini

    vestackd i1012lofiijaoja je pretendovala na to da formu-

    Iise recepte Jmj[ 00 pojedincima inarodima obezbedrl.V'alJi

    maksimum srece, a da prethodno ndje dovoljno SPOZIlJaJa

    njihove uslove zivorba. Nd Stamije ISUpmtrnje dntelektual-

    ti1m ohioajima socsologa riego da IOdiprve kaze: ,evo ka1ro

    1) Paul Natorp, Sozialpiidagogik, Theorie der Willensr-

    ziehung auf der Grundlage der Gemeinschaft, 3. Aufl.

    Stuttgart, 1909 (prvo izdanje 1899). - Vidi defi~icije

    Educational Sociology u knjizi Monroe, A Syclopedla of

    Education, t. V, str. 361.

    2)

    Der Begriff der staatsbiLrgerlichen Erziehung, 4. Aufl.,

    Berlin und Leipzig, 1921 (?).

    14

    nreba gajlirti dete, [er ma :tad 1l1:a..amd vaspitanja ikoje mu

    se sWaJI'IIlJOaje meosbaje ndSba. Skolsiro osoblje, nastavni

    programd, metoda, llmdJioije, obicaji, teZnje, ideje, oiljevd.

    nastavmdka (ddeaux des rnaitres) sve eu to ,Cinjenice

    ko-

    jima sociologlja teZJi da otknije 7lasto sutakve kakve

    [esu, bdvajuci daleko. odro.g.a Ida iprethodnJO pokaze

    te~IlJjlllda

    dh

    promena. Airo je franousloo vaspitanje 'll

    veldiIroljrneni rbradJiciionaJIlIO,alo

    sklono

    tome

    da se

    pre-

    tvord u tehndeke obleke skladmh metoda; ako je 001J0

    puno postovanja za slobodan il'a2lVlOjeteta;

    ako

    ono Calk

    najveeim delom prodzlazi ne iz sistemetskog delovanja

    nastavndka vec dz ddfuznog i riesvesnog delovanja oko-

    line,

    to

    je [edna cinjend.ca, koja rima svoje uzroke

    Ii

    koja

    en gros odgovara uslovima postojanja

    franeuskog

    deu-

    mva. Pedagogija, dmspinisana sooiologtjom, dakle me rdzi-

    kuje

    da

    od

    sebe

    stvord apologetu

    jednog sistema

    prepu-

    steIlJog

    slueaju

    i1i

    da

    savetuje

    mehanizaciju

    deteta Jooja

    hi ometala njegov spontani razvltak, Tako

    otpadaju

    pnigovori dstaknutih rndsltlaca kojisu dstrajavald u su-

    protstavljamju Vaspitanja Ii Pedagogije,

    kao

    da

    razmis-

    Ijatd

    > 0

    delovanju Iooje se vrSi. -IlJuZIliOJIl'aCiosudeti sebe

    na IiSkrivljavanje toga

    delovanja.

    Medutdm,

    tdrne

    se

    ne ikaZe

    da

    je riaueno razmisljanje

    praiktd.Ono stenilno Ii cia je .realdzam o1IlJjenioa 'kionzerva-

    m:VIIlJoguha kioj:i rilromo prrl.hvata sve sto jeste. Da bd

    predvddala

    i rnogla, potrebno je da raspolaze znanjem,

    gOV()I1~Oe Ogist Kont '0 pozltdvnoj nauci, U stvari, uko-

    Iiloo se bolje pa2lIlaje IPml'oda-stvavi utoliko postoie vece

    moguenostd

    da se

    ona e:fiikasnije

    konisti,

    Vaspitae je, na

    primer, prdmoram

    da upnavlja

    pazriju deteta,

    Ndko

    ne6e

    poreci 'da 'ee

    njome

    bolje

    upravljati

    ako

    detaljnije po-

    znaje rijenu

    pnirodu,

    Psihologdja

    obuhvata,

    dakle, prak-

    time

    nadnje na

    OSIliOV'U

    ojih pedagogija

    formuldse pra-

    vdla za vaspitanje. Socioloska nauka 0vaspibanju na istd

    lllJamnenoze obuhvatstd prakbicne

    toadnje. U

    cernu se sa-

    stojli Iadcizacija moralnostd? Koji su njend uzrooi? Odakle

    proizlaze otpord koje ona-pokrece? Koje tes~oce moralno

    va:spitanje mora da iprebrodi kada se odvaja ad religij-

    sloog vaspdtanja? Problem je otvoreno drustveni i od

    akJtuelnlOlg'2lIlacaja 2la savremena drustva. Kako osponilli

    da nj'egovo ~eprdJS1Jl'asnoproucavanje moze da vodi or-

    m'llliiJSanjUpedagosklih ipraV'i..1aIOd kiojih bi franooolci

    uclitelj XX ve'kia llimalO : I D O I 'I i s t i iiJnspimi,SuCie 'll svojoj

    vaspitnod ~aksi.? Dromvene krize Ii drostveni sukobd.

    imaj'll SIVIodellZl'olke. Ali., time se

    llJe

    zeli It'em da je za-

    biranj'eno rtIDaZd.1ti.m lishode Ii lek:o'V'e. In:sti.tucije nlw

    iIl Ji

    15

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    9/55

    apsolutmo plastiene \Illi.apso~'U 1m Jo orbpoirnema svaku pro-

    miSljenu promenu. Razboreto lih prutlagodJi1limjihovoj,

    00-

    redenijoj ulozi, ;pTlilagodJitiIih

    [edne

    deugima Ii svaku Old

    njih ciVlilrizaclijli

    u

    ikoju

    se

    IicloolrpioniD::aju:pooboji

    tu za

    jedruu racionalnu

    politiku

    SimOlko

    polje

    delovanja,

    a

    kada

    je 'l'ec

    ()

    'ims1li1JUcijama'Vlaspittanaa, za jecID~ J:1aCliJOIIl,

    aln

    :u

    pedagogiju,

    ni koazervatdvnu nIi ll evoliuClJJonal IlJU,fi-

    kasnu

    u

    gr-anlioama

    u

    Imjdma prtorrnliSljeruode1()'\/1anjero -

    veka maze bliti efiikasno.

    Taka

    se

    reallirzam

    mose

    pomiT1ittlisa idealdzmom.

    Ideali

    SIll

    stvaJI Iliost(des real.ites). Savremena Francuska

    na primer Ima jedan lintelektu'alnii. ideal; ana stva~a j~

    dan ddealni ttlip tirrLtelligenJCli.jemji rrudii detetu. AIIl, taJ

    ideal je slozen Ii nejasan. Pdsoi kioji teze tome da ga

    dz-

    raze pokazuju,

    opste

    uzev, samo jednu

    nj

    eg'O'VUstranu,

    je

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    10/55

    Osarn Iekcdja ,moJe je Denkem poSIVetilOnaldzi moral-

    nostd predstavljaju omo sto [e IOISltaLOiedovrseno 10ovoj

    temd posto ga je smrt preknmila upravo u tremrtkm kada

    je

    za

    objavljivamje redigovao prologomene

    svog

    Morala,

    One se mogu uporeditd sa stoanicama koje su se pojavile

    u casopisu Bulletin de la Societe fran~aise de Philo-

    sophie '0 Odredevanju lIXlIOOmeo1nj~ce (La deterrni-

    natdon du arlJtmoral), D1I1kem'tu me govori '0 ,roz]Ji,Ct11lim

    zadaoirna (duzl1Josllima), vee 0opstirn OISOiOOnaJrnaoral-

    nosti.

    Kod

    Dankema

    je to

    ekvdvalent

    za

    IOIlIOSto fHoZJO~

    zovu Teorijslci moral. AN, metod koji pnimenjuj e Dir-

    kern omogucava da se tema sagleda ona 'l1lO'Vaein.

    Lako se moze zamdsldtd kakJO oocdJolog1i.j'aproucava

    sta predstavljaju,

    u

    stvani, porodioa, ddaV'a, svojina,

    ugovor. A1i, kada je rec 0Dobmu i Duznostd izgleda da

    ee tu drna posla sa ,e1s1lim'POIjmovliana, a ne dJns1lirlJucijoama,

    te se stoga namece metod apstraletneenahze mesto ne-

    pnirnenjivog ipoomatJ'anja. 'Do j1e ug,ao dz dooga Ddrkem

    prlstupa ovo] terrd, Uloga 1l100I1aWnOgalSpl1Janj,a ee, nema

    surnnje,

    sastoji IUbOlIDe la 1 e UVlOIclii T,azhCittel:lluZl1lo-

    SU ,

    da-u-n-j rpodstalkne,i:zazove 'Pooe~Jitne;-jednJu

    p o jednu:-,A:h, IIlJegOV'auLOIg,aje lS1J

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    11/55

    bio,

    kao sto je1Joooo Ii.

    (K,anrt;,

    Ipl'e lSV'ega eovek volje i

    discipldne. Kada je govoeio

    0

    1IDJ0IraJ:ruo&tiajpre je

    d .

    naj-

    ja..c::nije video upravo kantovski aspekt, A ponekad se

    hteLo predstavsti da je iP'nisila jedino

    delovanje koje,

    prema rijernu, deustvo vrsi rua lpI()jeclimca.Njeg1O'VIOravo

    ueenje je beskrajno obuhvatauije

    i

    ne poo1loji mozda mo-

    ralna fulozofi,ja koja bd hila na dstom stupnju. On je

    dobro pokazao, na pnimer, da moradne snage koje pri-

    tislmju Ii.6ak. siJe andmalnu prarodu eoveka :isto tako ria

    njega deluju prIi~aCnrorrn

    i

    1pl1ianaJIDljd.\1Iomnagom i

    da

    -ovim aspektdma moralne Citlljenice odgovaraju d,:,a

    pojma - pojarn dJufuoobi d.iplodamdobra. Isto tako, on J.e

    pokazao da se prema ova 'dva pola orijentiSu dye ra:1i-

    Oite moralne alotlvnostd od IIDojlihIIl.i.edna ni druga nasu

    strane evrsto izgradenom moralnom pokretaeu, alii. koje,

    vee prema tome da lIi.preteze [edna

    ill

    druga, razvrsta-

    vaju rnoralne pokretaee u dva razliOiAJa tdpa, - tip 00-

    veka osecanja, erutu2Ji.jazma, lkiod ikoga preovladava spo-

    sobnost da se zrtVUje IioOV1~kVIolje, hladmiji i gtr.oZi., kod

    'koga preovladava smisao

    za

    Ipr,aIVliLo.EItlda.zmoruiz.arr:.

    i

    'hedondzam 1i.IS1l0taIIDomaju svoje mesto

    '11

    rnoralmom za-

    vobu: tU mOl'aWIlJOIDo.'V'oilJutJr~ba, rekao :j'e 'jednog dana

    .Drrkern, da postoje Ii epiJkJurej ol . 'I'aiko dilsll?M a1med cak

    protdvreone stvard pomV'aju

    11

    bogatstvu moralne civild-

    zacije, bogatstvu ikoje aps'lll'alktna an-aliza :fiil()ZQfaopste

    uzev IlJuZruoosiromasuje, posto tem, na primer, oje snage, ,alii.dsto taloo I i. kOj: pre-

    preke na tom 'PUtt sreee \1IaspiJtae? Naslovi Iekcija su

    cbcwoljlIiJicia ipOlk>aZiu10k miIsli: disciplina

    i

    psihologija

    deteta,

    najpre,

    skolska disciplina, kaznjavanje

    i

    nagra-

    divanje u skoli; zatim, ,altl'U'irzam dood deteta

    i

    uticaj

    skolske sredine na formiranje smisla za drustveni zivot;

    najzad, O'psti utrl.caj lIlaiSta'Ve IPrriJrodtlJo-matemati.oki~

    nauka, rkIIljliZe'VIIlOls1Ji,i.IS1lorlije,amog mo.raLa, 'a 1Jakiode ,L

    este1JiloIDekiultur,e na formiranje duha autonomije.

    AUJtorruomid'ad e 'POII1IaSanj

    1

    e'Vlolje lkioj'a priihVlata pra-

    vil'e) Ziato \%0 g,a sprOZJIlfajeI1liiciJonalno ZaISllQvan']m. Ona

    pretporstaVl1d'a SilJobodruu,alli.metold1anu pI1imenu dnlteligen-

    cije 'll dJStr.~am:ju 'PI'alvliWarkioj,a delle IlJaj,pre doh'i;j'a,

    2

    gotova pravdla, od drnstva '11 kame raste, alii Iooja,

    da-

    Ieko od toga da dh prahvata pasivno, mora, malo po

    malo, cia nauCti. da oZ]\1I00vol'uje, 'UsaglasaV'a, oCiis1Ji od

    starih elernenata, cia ih >re:liormise, da bi

    ill

    prilagodd.lo

    promenljivdm uslovima postojanja drustva Ciji aktivnd

    Clan postaje.

    To

    je, rkaze Ddrkem,

    nauka

    ko1a daje auto-

    nom:i.ju. Ona sama urn da spoena sta je sadrzano u pri-

    rodd stvaei, :fii2Ji.Clkioj,lii. liisto taloo Ii moralnoj priI1odi, sta

    je nedzbezno, koje su, dakle, grandee efilkasruog delovanja

    kalro bi Be ipOIooljsala prdroda, fi:zJiCka,j moralna priroda,

    Svaka nastava s te taoke gleddsta drna moralno :ishiodiSte,

    nastava kosmolosklh Jl'aIUlkia,,aW.lPOOebnlOrrastava

    0' 00-

    veku samom kroz ristoniju Ii.sooiologiju. Otuda danas

    potpuno nIJOIl'Ia1novaspitanje zahteva nastavu morala:

    dye stv'ami Ikoje Dimkem jasruo mzHkuje, mada druga

    sluM dovrsenju pr'V'e. Diekemu je dzgledalo neophodno,

    eak

    i

    u osnovrio] Skolli., cia ueitel] predaje detetu 8ta su

    grope 11 IIDojd.ma6e Zivetti.: porodQca,korpOO'acija, riacija,

    zajedniea civtiliZiacij,e ,IDojateZi tome da

    obuhvatd

    citavo'

    eovecanstvo:

    kako

    su se formirale

    d

    preobraZavale; kako

    deluju na pojedinea Ii 'IDoj'llon ulogu u njima ima. Od te-

    caja looji je drzao

    .0

    Nastavi morala u osnovnoj skoli

    ostale su samo

    s k d c e

    ili nacrbi Iekcija, 'U :roojdma Dirkem

    pokazuje'llmte1j.ima kako je mogues decjofun shvatanjirna

    prevestd Tel'JU1tate onoga sto on rove Fizirologija

    prava

    iobieaja. Rec je >0popularizaciji nauke -0 obicajima.

    loojoj je on uostalom pcsvetio najveci deo S\IIOjih radova

    _i SVloOihpredavanja,

    IV

    Intelektualno vaspitanje u osnovnoj skoli

    (L'

    Educa-

    tion intellectuelle

    it

    I'eeole primairre) je predmet jednog

    potpuno dovrsenog teeaja

    koji

    je

    d

    sam, Isto tako usme-

    ren

    u

    istom pravcu

    kao

    i

    teea]

    Ikoj,i

    se

    odnosi na moral-

    no vaspltanjs idzgraden je

    otpnildke

    u dsto] ravni, Dir-

    kern je njime 000 manjs zadovoljan: Irnao je teskioea da

    svoj rad zavrsi. Razlog tome jeste sto je dntelektualnf

    ideal nase demokratije manje odreden nego njen mo-

    ralnri ideal, a posto je matenija nova njegoVIO rnaueno

    proueavanje je sami:m mm manje pI1ipremljeIllo.

    I ovde 'jos posrtoje dye stTane razHeitihorijentacija.

    Jedna je 'llprrovljena ka cilju kome se tezi, dmga ka

    sredstvlima mja ise lkiornste; prva zahteva od sooitologije

    da ockedi JiJnte1ektua1.nri Vip ilmji ,naSe drrtuSrbvotezi da

    2

    .

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    12/55

    ostvam;

    druga

    uLoglici i psilllOJiogl1jli.tram ikaikaJVje dopri-

    nos svake dnseipldne, kIoija sredsova, ikJoj1esnage, ~od\e

    otpore duh deteta pokaeuie v,aspiltalDu koji radii na

    ostvarenju QlVIOIgti.pa. Od clislbo psiholoslcih le:kCliJjauka-

    mmo S IaIm IO na one ikJotiese bave paanjom posto svedoce

    o tome sta je Dinkem mdJiJo kada se bavio psihologijom.

    Da

    bi mtelektualnom V'aspitallllju u osnovnoj skoli

    postavio odredeni c:ilj Ddrkem rprOiUcava genezu osnov-

    nog oorazovanda

    I i .

    iistraZiuje Ikaiko je

    ono, u

    stvari, po-

    stalo

    svesno svoie sopstvene prirode i

    svoje

    sopsrtNene

    uloge.

    Ono se

    razvilo Ikasnillje

    IOId

    srednjeg obrazovanja

    i

    izgraddlo se, u Olzve5llJOUmeri, U ffilJpI'O'Imosti s mjim.

    Dsrikem svoi drleaiJ.obrazovanja tDaZi (kod dva g1avna po-

    ikretaCa oSlIlO'VIJ:J.Jogbrazovanja, Komenskog I i . Pestalocija.

    Njih dvojiea SIUse piltalli. ~al~O jedmo obrazovanje moze

    iBtoViI 'IIlenlObi:1Ji I i. enctklopedijsko i elementarno - da

    daje predstavu cehine, :lioI'l IlJiJr081:oje: ta~o IOpl'emlj>en taj

    duh se moze kretati. u tilStinli.,istind. OIIlatkV'ojkalro je po-

    liIlnalnJO.PotrebnlO je, dwkle, detetu SatopS1liltti.e1emente

    i)undarmentalntih lIlatUJka, bolje 'reCeJllO, fundiamentalnJi.h

    1lwuCntihdilsci,plilJ:J.a,a.U ~OIIIlJe0IIl vllioo mjegov lI'Iazlog postojanja: soedo-

    loska arialdza razumevanja povlaci pedagoske pooled ice. ~

    . Parmcen'e, pamj>a, .9posoooost da

    se

    drtm9letetu

    su

    uro-

    dene .9.~ozicije,

    1 {1Q1 ~ ~

    raZnjavanje razvija u

    po l ju

    ~arnog .:IDdliVl1clJgaIDpg>iI~ya ma -l{akav bio predmet

    na .k~Jil. .5e ove SPOSObIliOOti-PI imenfuly . Ide] e vodil] e

    WJe

    je

    l12

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    13/55

    - Neka

    ikao 'Primer

    bude

    maveden ipojam dstonijskog

    trajanja. Istordja je trazvisak Ijudskog drustva 'l.l we-

    lIDenJU.

    Medutdm,

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    14/55

    izrazio he:tjru

    da

    po prvi

    put

    'OII'IgalIlJi':?Juj,eooaglOskru ua-

    stavu naanendemr pl1O'eSO'l:irrnal'edinjeg obrazovamja.

    POlSveeena kiaIndi:da:1Jima

    svdh

    profesura, ,kiomlm

    naucndh

    to~o ri.Ilmj~e'VII1ih, ona je u DiJIikiemovoj tmlislJiimala za

    cilj dalood svdh ru dlsbovreme pI'o,budJioseeaj z~j'ed n~6kio:g

    zadatka,

    osecaj Ilrojli je neaphioda'lla:kio se :zJeli da a-azln-

    Cite ,dJilscilplmneSUdelJujruU jedmo] nastavi koja, kao Ii duh

    lroji rOna li:zgradruje, moo-a da posednije svoje )ed~nstvo.

    VerlOvartmlOje da ce 'budru6i lPT'ooesOOiiu sredniem obra-

    zovaniu

    Ii

    lSami jednoga dana ,osetiti potrebu da meto-

    dJiakIi razmdsl] aju, pod irukovodstvom j ednog nastavnrika

    10 pnirodi i funkaiji lrode sa SV'Ojlstvrene dnSlbi~ciji . ~~'ll

    omi tireba da oZlhnotV'OiTe.Dsrkemovo 'predawam.Je pojavice '

    , ae toga 'dama kalO najsligUlT'Ilije iI'1UIkO'Vlodstvoa to razmis-

    Ijanje. Njegorv aiUItoIrsmatrao je lnedJovoljnim u vd se ~-

    oaka WbraZliv,am.ja lkio.ja je preduairnao i dolcumentaoiju

    na Iktodruse oslanjao, P'I'Ie

    nego sto

    se sudi 10 n}e~ov~

    debu, rie treba zabora;V'irtJida jle ,OIlQ'VIOjogI'lOlIIlIllOJtema

    posve tdo

    jedva [ednu

    : iJ rl.

    'we .godiIle trada, Takvo kakvo

    je 'OIViOredavamje predstavlja neu:porediw model on,()g~

    sto

    moee dartJi pnirnena socsoloskog metoda

    na

    stvara

    'VlllspiJtanja. Upravo to je j'edi~I1 iavrsen

    'PrEeT

    suo ga ~e

    Dimkem ostavio 0 lilStol1ijskOlj ,am.a1izJi sistema slmlskih

    IiJnstituaij a. '

    Da 00 saznao

    sta

    predstavlja savremeno srednje

    obrazovanje 'll Franeusko] Ddrkem posmatra kako se ono

    formia-alo. OkVlilTlipoticu iz sredmjeg

    veka,

    kada

    se

    osni-

    wd'll undverzitetd. Upravo

    u

    Q/kV'ilTuuniverziteta, ipl'ogre-

    sivndrn zatvaranjem, u koledze, obrazovanja ko]e se

    davalo

    ria falkiulietu umetnosti, riastaje srednje obrazo-

    vanje,

    odvaiaiuci

    se od

    ~og obrazovamja, Takro se

    objasnjavaju

    njihove veze:

    jedno

    iSeprnprema

    u

    drugom,

    Nastava drijalektike je ru srednjem veku opsta propedeu-

    rbika zato Sto je di:jalektika onda lapSti metod; formalno

    obrazovanje iopsba :kJuJJtnlIraJroja se daje ipomo6u [edne

    vrlo posebne ddsCi1plillnevee poseduju obele~a koja ee

    srednje obraz:OV'anje zadrzartJi. ill toku illtave svoje tsto-

    rije. Medulnm,alm su ok-vim IizgI'ladeni jos 'Pocetkom

    sredrijeg veka, vaspitna dliisaipooa se menja u XVI veku.

    Narrnesto 10,gike dola:zJi g1l'okro-latilnSka ,knj:izeVlll'oot. H'll-

    manizmu, Ilmji :potioe dz ,renesalIlJSe, ru FrainClUlSlmjposebno

    pI1ibegavajru jeroirtJi. Oni mu u1lLskiujill SVlojru oopstvenu

    o21nalku; a, marcLa SIll njegovli protivnJioi, Ora'iJorrij, POIT-

    -Roj,al, UlllJiver:zJLtetsV'oj sd'stem mniJJi IUImel'eniJj

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    15/55

    SU

    p0'ZIIlaJtisvdm nasim nastavndcana. Uprkos svom

    drnenu to Inlisu>istomijeupravom srnris1uI eci. Alii, nema

    sumnje da SIll kJolIislIlJi..edutam, dozlaboga podseeaju na

    [ednu srecorn zastarelu koncepciju dsboll'1i:jeilozofije.

    Cini se da se velikd pedagozi, jedan RabIe, [edan MOIn-

    tenj, [edan Ruoo u njoj javljaju kao saradnicl teoretd-

    cara koji, u ovaj cas, teze uCv'rSmvanju pedagoskog

    ucenj a. Reklo hi se da postojl vecna pedagoska istina,

    mniverzalno valjana za koju su OIl1'ipredloalli prdbldzna

    odredenja. Tezi se da se u njihovom ueenju odvoji zito

    od kukolja, da se zadiIZe korisne 'pouke za danasnje

    uCitelje, a odbace njihovi paradoksi Ii njihova zablude.

    Nekniticna kritika prethodd 1stOiriji, pohvaia i pokuda

    objasnjenju ideja. Ono Sto preostaje

    i

    kordsti u intelek-

    tualnom smislu je neznatno. Dijalektdekim suceljava-

    mjern teorlja proslosti, toorrVjaJroje su viSe bogate ne-

    jasruim m,tuicijama nego sto su naucno .iJzg.radene,ndje

    moguce dzraditi [ednu solddmi

    Ii

    pralotseno plodnu dok-

    trinu .. Obicno se desava da dnugorazrednl pedagozi,

    sklom eklektieizmu, umereni i dosta .poVirSIliiu J'az:mi.S-

    Ijanju daleko bolje odolevaju ovo] Iklriti.ciad istaknutih

    duhova, Mnidrost jednoga Rolena madmoeno se suprot-

    stavlja preteranostema jedmoga Rusoa, AIm [e pedago-

    gija. nauka njena isoomija dma orvaj eudan karakter kJolj.i

    gendja najeesce vodd u zebludu, a mediokmiteta odrZava

    na putu listine.

    Dirkemu je svakako bJiilioasno da se elementd istine ,

    saddani u jednom ucenju mogu OItkriti. samo k:ri1Jibkom

    raspravom, Upredgovoru Ikoalije napisao za lPootnIhumno

    objavljenu Hamelinovu (Hamelin) kinji,gtlLe

    systeme de

    Descartes on je dao formuhrmetoda irrtenpretaoije isto-

    vremeno istordjskog Ii.kritickog. A sam je ovaj metod

    prirnendo u proucavanju Pestalooijevdh : i Herbartovih

    ddeja, Voleo je snazmi Ii.bogatu misao ovih veliikih po-

    kretaca d daleko Oldfuga

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    16/55

    sique et de MoralejaruuarSlk i broj 1903; poslednji

    je

    uvodno predavanje Tecaja organizovanog za kandidate

    profesore srednjeg obrazovanja; napisano III novembru

    1905.ovo

    predavanje se pojavilo u Revue politique et

    litteraire (Revue bleue), broj od 20. [anuara 1906.

    Nekoliko sbramica predstavlja

    suvdsno ponavljanje;

    postoje

    cak III

    prva

    dva

    elanka

    tekstualne

    pozajmiee

    1Z

    treceg. Smatra1i smo

    da

    bi

    preradivan]a stvooila

    viSe

    neprli:l1ka od :nelmJ.illlmpOinavlj.anja.

    Pol Fokone

    (Paul Fauconnet)

    PRIRODA I ULOGA

    VASPITANJA

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    17/55

    Glava I

    Definicije vaspitanja

    Kriticko razmatranje

    ,@ec vaJS>pitam.

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    18/55

    pr1vi1om Ijudskog p~asa~ kJOjenije z;a.stamane

    1m:.

    I eraniv[}Jo:no_lfL:g['av~e nam illalazEL-a se osye-

    time

    ie _

    m-posewolIIWi ogr:~eEl11JOmo\Slu.

    Ne

    ~o:-

    ~emo a ne bi nd trebalo, da se evi spremamo za lSti

    nac.m' ~ivota; svako od nas ce, vec prema svojim ~o-

    nostama obavljati razlicrte funkcije, pa se u tom smislu

    moram~ adekVa1J[ljo~ remiti za funkciju koja nam

    bude pala u deo. ismo SV Ii. stvorend da .razmisljamo;

    pobrebni su

    i

    IjudIi. oseeaja i akcije. ~ druge stra~e,

    potrebni su

    i

    oni Ctiji je zadatak da misle ... Medutim,

    rnisao moze da se razvija same ako se OdVOJlod d~Lo-

    vanja, ako se okrene sebi samoj, samo ako ~e sub]e;kt

    koji joj se ceo posveeuje odvoji

    od

    delovanja spolJD

    Odatle proizlazi prva diferencijaeija koju mizno pra~

    poremeea] ravnoteze ..A .delan e, sa sV1? ~stI'l.ane, kao.l

    misao maze da poprima mnostvo razlwlitih 1posebnih

    oblik~. Nesumnjivo, ta specijalizaciJja ne liskljueuje iz-

    vestan zajedIlJieki fond, pa prema tome

    I1i

    odredenu

    ravnotezu kako organslcih, tako i psihickfh funkoija, bez

    koje

    00 zdravlje

    pojedinaca, a

    dstovremeno

    i drustvene

    kohezije,

    0010

    dovedeno u pdtanje. ~ri svemu ~~~, .s~:

    vrSena harmondja ne rnofe biJti ~tavljena kao K:raJnJl

    cilj onaSapja -i wspi.tanja.

    Jos manje [e z ovo [avajuea utilitarna definicija

    prema kojoj

    00

    vaspitanjeJmalo cilj da od poje. inca

    naCtindsredstvo sreee za njega samog iza druge Ijude

    (DZems

    Mil); jer, sreea je

    nesto sto

    je po svojoj sustinf

    subjektdvno

    i

    sto svako procenjuje na svoj. naCtin. akv:a

    jedna formula ostavlja, dakle, neodredenim Sf. y as;pl l.-

    tanja, La,PJ::ema tome i sarno v;:aspitoo3e,vposto ga pr~

    pusta jn,dIi.VJidlUalnoLproizvol~nosti.r_~use-,. Sp~er Je

    'Pok~~jektri.v~reou.

    Uslovi

    srec~ ~~ za

    .nfega usl~ :iiVOta. Potpuna sreca

    [este

    potpuni Zlvot.

    A1lstatreba podrazumevatd pod :iJivo.tom?

    Ako

    je ree

    jernino 0 fiZ'iekom zivotu, onda tre?a v~eCi ~ta j7 .to ~ez

    cega

    bi

    on h10 nemogue; u 'SWam, ZIlvo,t impllcira

    iz-

    vesnu

    ravnotezu

    izmedu organizma i

    sredine,

    a

    posto

    su ta dva termdna, 10 Ctijem je odnosu Tee, datosti koje

    se mogu defindsatli.,onda to isto vazi i za nj.i~.ovv?dnos.

    ALi talco se mogu izrazi1Ji sarno najneposl edmJJe zlvotne

    Irl uinosrtli.Med'lltim, za ooveka, a posehno za Coveka da-

    nasnjice, taj d takav zivot nije Zivot. Miod ~ivota tra-

    Zi:mo nes'to vise nego sto je 'UJobieajeno nor:malnlO funk-

    c1cmisanje naSQh organa. Jedan kmltiVJisani duh Tadije

    ne bi mveo' nego soo'hi se odrekao radosti 'uma: Cak dsa

    34

    IiskljlU'CliMomaterija~g sia IlolV1ista,sve ono Sto prevazi-

    lam

    :n~lllIUZnij,eizmice ISIV'ruJ.{JQmdredenju,

    Standard'

    of

    life,

    m'VIoilnistandard, kako Jk~u Eng1ezli,mi'nimum

    dspod koga

    narn se Cdm

    da se

    vJise

    ne

    maze

    pastd,

    bes-

    ikrajno valI itrnzavisno od uslovasredina i vremena. OIlO

    sto smo juoe smabrahi dovoljrum danas nam

    se CiJnd

    da

    je-

    ispod dostojanstva elOveka,

    takvim

    kakvirn

    ga upravo

    sada shvatamo, sto nas nago Il1da verujemo da ce se, sto

    se toga tiee, naSi zahtevd samo povecavati.

    Do1Jakliismo

    .se

    ovde JoPSte primedbe koja se

    moae

    uputitiSVJim ovim de:liinicijarn,a. One, polaze od postulata

    da pooto:i ..~IO,_a.vrs~o v~t~nJ.~ koje va3i za sve

    \ Ijude bez Ta~liJke; a teoretiear se trudi da definise

    upravo to undverzalno i jeddnstveno vaspitanje. Medu-

    tdm,

    ndsta

    udanaSnj

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    19/55

    mesta

    :mlaJCrl.

    a

    impliedte ipI1ih'V,a;tamoda jedari vasprtm

    sistem

    sarn

    po

    sebd riema niSta

    realnog. U

    njemu

    se ne

    v.idi :skJUlppostupaka d runs1Jitucijla, looje ISU se :wem~m

    potpuno organdzovale, kiOJjeISU lSoJriJda;rn~sa v

    SVUi~

    osta1~

    dTustvenilIIl dJnJSb~1Jticijama

    i

    koje ih i1J?Jra21a~aJu,

    koje,

    prematoone, me mogu lbiti

    prcdzvoljno

    menjan'; kao

    s~

    one moze birtJi rnenjana rn.Ii.ssma stmtktuiI1a deustva. Ald.,

    'O i n a se da je

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    20/55

    Definicija vaspltanja

    Da bismo deLiMsalIi. vaspitarrie, moramo lT~otri'1m ctvillzovandm zemljama sve vise tem da se diver-

    ~fikruje 1_spe,*ja1izuje; a

    ta

    specijalizaelja

    poclnje

    sva-

    im danom sve ranije. eterogenost koja se na taj naOim

    stvara ne poeiva na nepravednijim nejednakostima nego

    sto je ona mje smo pootojail1Jjernalopre konstatovali: al

    Illije ndsta manja.J)a bilsmo dooIi do. potpunog homoge-

    nag i ~sve jednakog va~j~ trebalo bi da se vra-

    timo do preistordjsldh drustava '~i1:[Ckojih ne p a -

    stoj~ nikakva dUel'encijaoij a ;_J i l i .. E __YJ:ste-drlxstava -jed va

    da

    i

    predstavljaju logd.can 1lrenllltak u JstOiriji cove-

    canstva.

    --- Mi, bez obzira

    ma

    to kakav je znaea] ovdh posebnih

    ,v~anja,~a ndsu celoV'ito. vaspitanj~. Moze s 'e cak

    .rem

    da nisu

    Oiovot a

    sama se 1; zapazeno je da

    s~

    ...,gdeau posmabla.na-Pacvaj. tek

    d

    jedne odredene tacke,

    a pre toga su sto ,ena.-Sva-ena-po/Sivaj1:l-na-zajedniic-

    .:::lID' snovi N naroda 'll kome ne posboji odredend

    broj ideja,_ oseeaii'j,a i ~aka ~je Vasp1 anje ~

    a ~ad:i BVIOjdecl bez razldke, ma k;oj

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    21/55

    stvima

    u

    ilrojlima dintel,ek1lualna

    d . moralna

    raznoli~os~

    dJoS'1Jizeaj

    stepen

    .kontrasta,

    sa kio1ilko

    vise razloga

    to

    ,j;r.eba

    da vaai za u-azvdjendje

    marode,

    u

    'lrojriJpa su

    klase,

    rnada

    ostaju 'podvojene,

    dpak odeljene

    marrje dubokom

    1 p ]'1O 'va li jrom T amo

    gde se

    O V 1i elementd,

    zajedndekl za

    svako

    vasphtanje,

    me

    izrazavaju

    UobliJku

    reldgijskih

    ,siJ::rlt'

    bola, oni Ipak postoje. Tokcm dstonije sbvoren Ije oitaY)

    ~edan

    skup ddeja

    Q

    ljrudSilroj

    'prnrodli, 0

    vaznostd

    svake

    od

    nasih sposobnosti,

    10

    pravu

    Ii. 10

    dufuO tS 1Ji.,

    10

    drustvu,

    ,0

    tpojediJnou, o pnogresu, I() IIlClIUci,

    10

    .umetnostd itd., 'kioje S'U

    u

    samoj

    0iS IrlJ 0 'V Iinaseg

    nacionalnog

    duha; svako

    vaspi-

    tarije, ;kalro vaspitanje bogatog taloo

    Ii

    siromasnog, ono

    ikioje

    vodi slobodnim

    proesijama, kao d . OIllO kroje se

    sprema za obavljanje odredenih poslova u ,iJnduiStritji,

    drna

    oiLj

    da

    dhusadl

    'U

    svest. .

    -', tz ovih

    clirnjendca

    proielazi

    Id a --tailm,

    da

    3 ' e - 1 1 7 '

    eail-la

    odredenoj

    meJni

    ism

    _za

    -,'l,e gra&ane;-

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    22/55

    Posledice prethodne definicije:

    drustveni karakter

    vaspitanja

    z prethodne def1lllioije proizlazl da-r:~; ,;,;;;; ;.:;;.:;:.~

    sastojri iz sistematske soci 'aHzaci' e ml9Jde generaC1 e.

    U

    sv:a om () -nasr moze

    se

    reed, -,postO]e-..,:IlL ca kO-j.a,

    ma

    a

    se

    0, l()dvojt1lr1fr1 an rug n

    em

    OSlim

    apstirakoijom, ndsu msta manje razldeita. _Jedno bic.e_j.g

    savim.j~o od ~hJIlenta1nJih ~nja koja se odnose samo

    na mas same i dogadaje naseg 1icnog zivota: _to je ono

    sto hi se moglo lI1azvartJldlndJividlOOlnimbicem. ~go bice )

    je sistem ideja, osecanja Ii n1r\ni.ka oje u nama dzraza-

    jcaju ne na~u=-1i8:Thost,vec-grupu i: 7'azLiCi:te-grupe ko-

    .jima prlpadamo;

    takva

    su 'reUgUSka verovanj~lna

    --y~anja 1 postupci, naclonalne ti1i profesionalne tra-

    d5.oi:je, ~wIekbhT1na IIliQenjL~zmili----y-rsta.-Nj.ihova~elo-

    lkuptIlioSt ciJrlii.'-~enohice.-Sw()[liti takvo biee u sva.:.J

    koen

    od

    'Il19JS,es:te anJ v,asplhmj al

    Talco se, '\.lJostalom, riajbolje pOkazuje '.zm.acaj :nje-

    gove

    uloge

    Ii plodnost 'Iljegovog delovanja ..

    U

    stvard,

    ne

    sarno da to drustveno biee nije dato tovo u :Rrvobitnoj

    kOlll'>1li1Jucijioove1{a vec OpDPlije

    i i J .

    pnOOzrlSloiz.,sp~a-

    _ no razV'oj.a. Covek :ni.je bio spontano sklon da se

    pot

    cInr l.

    pOLitiooom autoritetu, da pootuje moralnu disci-

    plmu, da se :fu-tvUlje.U~aS01 IUpodeooj.Jpniilnd:i iOJepootojd

    n:iStaSto hi na:s IIlJUlmJO redJodiredivaLo da , ostall-~ )

    sluge ' I()ZaPIS

    ava,

    SlimbioiLiClId,ambIeml ' ruStva, da od(

    Illjihstvaramo IkiU~, da.

    se

    1iSav~o d~ '?i 'nj.ima c.i'Ili~

    J

    pocasei. Sarno drustvo

    je, u rnern u

    kOJIQJ

    se

    dzgraddlo

    1

    ucvrstdlo, ItzV'ukLodZsopstvendh medara te velike moral-

    ne snage pred IkJojlimaj,e oOJVekosetdo SV10jUliJnf.emorIlJOSt.

    Mediutim,aJkJo apstrahujemo maglovite i nejasne ,tenden..,:..,

    cije looje mogu pOl1:d.caJti.Odmasleda, dete, ulazeei u 7nV'Ot,

    nmosi unj-ega sarno s'V'Olju Iimidii:vI1d nu prdlI1Qdu. Dru- __

    stvo je, dakle, za svaku 1Il0ViUgenenaclju PI1in:UGEmOCia

    42

    J>rzim ,tem egoistiooonLi .asocija~Koje se

    upravo roddlo, doda jedno drugo bi.6e,kJoje [e sposobno

    da

    V'OdJimoralni

    i

    drustvend ZliV'otJ Eta kakV'O je delo

    :vaspi~a

    d

    [asna nam je sva nfeg&v;a 'veId.cina.

    Ono

    se

    ne

    oQgIalllIicaa..na-t

    da ra~j.e...Jl.inl

    ':\I duaLni or ,anizam

    u smd.slu kJo'i mu je odiredii:1a prtroda, da ucillli vidljiV'll1l

    skrdvene sula 'e kJo'e e va ce aJIll . e r a 'P aZu. ~

    /6oV'eku stvara novo bdee, _

    a - ,ae: -

    s i i j

    j-e, uostalom, ROOebp~p,W.Ue-

    , ,Va I'u 'Q .- Sasv.inLjLdr:ug.Rcije_~aspita.nj.e

    ~.Qje dohijaju Ziv_o1Unje;-ako sefakvsm imenom moze

    namati postupnd 1Jrening ,kJome dh podvrgavaju njihovi

    roddtelji, OIlJO moze da ubrza razvdtak dzvesnih nagona

    -JkQj L_~._PriSUtnnr-zi'V'~lIllji,-,a1i ,ono je me uvodd u now

    J:Jy.ot.--Ono olaksava .rad prdrodrsih funkcija, ald ne

    stvara IlJista. .Kada .mu-majka -pokaZe, mladunce ume

    ibde da leti dE pravd svoje gnezdojah on-o ne uOi slooro

    illista sto ne hi umelo da otknije sopstvenim dlskustvom.

    2ivotilllje ild zive van svakog

    drustvenog stanja

    ili

    Cine

    vrlo [ednostavna doustva ,koja fUlllkClioniSu zahvaljujued

    instdktivndm mehaPJilzmimakJoje svaka jedimka nosi u

    sebi, koji su potpuno konstd tuisani jos od rodi telja.

    Vaspitanje,dakle, ne moze nista bitno da doda prirodi,

    p:iier je ona dovoljna ,i u Zli:vol1Jugrupe d u zivOl1JujedinJke ..

    , Nasuprot tome, Ikod coveka su raznovrsne isposobnosti:.:f

    ilmje pretpostavlja druStvend ZiiV'ot, veoma slofene da bd

    se na neki naeim mogle otelotvorstd u nasim bkdvima i

    materijalizovati u 100blJ~u organsloih predlspozicdja. Iz

    toga prodzlazi

    da se

    ne mogu prenetd

    s

    [edme generacije

    m a

    -drugu putem masleda, Prenosenje se vrni putem vas-

    pitanja.

    Medutdm, :rem ce ll1:ellm,alko se Imolze shva1iiJti, ill'

    stvari, da Ois1Jo moralme osobsne, posto pojediaicu na-

    meeu Lisa~anja, posto ometaju njegove prirodne pokrete,

    mogu u nama bi1li. izazvane samo dejsbvom spolja, po-

    stavlja se pitanje ne postoje Ii meke druge osobine koje

    hi svakd eovek zeleo da stekne

    d

    .koje spontano trazi?

    Takve

    SlU

    nazne duhovne osobine lk1oj,elIlIUomogucavaju

    da svoje ponasanje bolje uskladd

    IS

    prirodom stvani.

    Tadove :su, ILS1JOako, Ii :fii:2JiJcmesobme f ISV~ono sto do-

    pninosi snaal Ii zdravlju organizma. Izgleda da vas/pi:'

    taillje,razvijajuoi bar 'be osobime, 'mni samoto da se one

    kre6u u susret samom razV'i:1Jk1uI1i1rode,silo 'Po,jedinca

    vodi stanju relaI:Ji:vlllolgSaVirsenstvia .,morne 1:on sam tezi,

    mada ,hi mogao da ga Ibrze idJO stJign~uz pornoe drustva.

    43

    Ald., Ql1JOsto,

    nrpnkos

    .tome, svakako poIkazuje -

    da

    prvenstveno iJmaJio cilj da oceliOi udove za napor; III ~

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    23/55

    vaspj,tanje,ovde IkalOidnugde, oJig[email protected]:a. pre ,we?a dr>U;..

    S

    otreb a,

    [este > pq a;.ta.k da Il Ila.q g: ;w lia.lla

    U

    kojirna ~ UIOIste r n l l i s u hile egorvane, ~ 1 , 1 sv.

    a

    -

    kom shl1caju podatak da su, vec zavisno od drustva, bile

    veoma razlicrto shvatane. ' . sold.dn'e 'inteJektJual-:-

    ne ,}{1u:itwreisu 'bile ' ,iiJm.ateIII Svt1m narodlima.

    I a

    1i.ku: 1t~ ...du.lh.-mjWm 'an3S-idaj.em a

    Q

    :VDsolk ~S1lO,

    veoma dugo su dvojih clanorva o j namece j e kao du:hnost.

    Al~

    III

    poeetiklU, dIOIk

    [e

    rlmuSrtwena organlzacija .. veoma:

    jedinoSttavna, ne mnogo [',arlIIlIOIVIl\'I n~~lJil.va, do--

    vo1jna je slepa tradJi.cija, ikoo nagon U :Z;liVoo:nJe.

    U~~

    trenutJku mtsao Ii. slobodno rasudsvanje SIll nepotrehrn 1

    Calk opasni, jer samo rnogu da 'Ugooze ttradJici,jlU. Zbog

    toga SIll zabmanjeni. .'

    i I S I t o

    to

    yam iza fi:zIiCke

    osobine.

    Crim

    stanje elm-

    stvooe sredJi:ne loik.reee 'jtaJV1IlJUlVest kta asike1li:.mnJu,Ii

    fi_.

    zi,clkiovaspliJtanje 6e biJ1Jiodbacoo'O u Idr n lg i ,pl~. Ta,~'O se-

    nes1lo dOtgodli.louSikoiLama Slrlooj,eg veka; a taJ a\SIke~

    je boo :D:OOjphodan,jer je dedJiln;ilI1aOin.da se corvek. pnla--

    g,odi c'VImt1i.nitih tes.klih Vlremena boo da ga. vo~. I~'

    tako ,ZJaVlisinJod tolka m:nenj:a, to liisto va5iplJ~an~e blCe

    shva1tano III lI1ajrerz;:licliJtijem sll1lislJu.

    U

    SlParn Joe OI'lO-

    44

    Atinrl.

    ,je Ml0 :naCtil1da

    se

    stvore tela

    koja

    lepo

    iz-

    gledaju; u

    doba vitestva od njega se traZi10 da stvori

    'hitre ispretne l'a1Jn,iike;U Illiase vreme ()1IlJ() liT-la samo

    higrijenslki c i J . J . l i :naJI1oCJiJ1lode za tti;mda suzbij e opasno

    dejstvo veoma drrtenzdvne liJnJteJ.ekttialne ikJUlmre. Tako

    pojeddnac tram osobine ~oje na prvi pogled izgledaju

    spOi11ihanozelje:netelk OIIlIdalk'Ci.daga deustvo na to pozove

    ir o o

    dh 1JraZi :na :naci:n na 1m0lj1iIlltUdh ono propisuje.

    Taka smo

    III

    Sttal1(jIUa odgovordrno na p1tanje koje

    je polkJrenul0 sve '0111'0to je prethodno treceno. ok

    SInO

    poloazivaf ikaJm~d~'~Qiini potrebama obld-

    k~i~LpojeddID.0e,_IDQg];{Lje~~Lda SLLooi na Jaj naein

    POdvTgnUJti :ned~Akm'VlOdirontijli. _Ali, oni su, u stvam,.

    s a m i i

    zaiinterooovanrl. za, 1Ju_P9_ta..mj.enoot;.'jer novo bice,

    ~oje. kolekcivno delovanje Iizgraullje

    putem

    vaspiianja

    l

    predstavlja u' svakome od nas ono 5tp j najbolje u

    nama, .{}ThO.to je

    :u

    nama 'iJSItinskIi Ijudsko.;' ovek [e, u

    stv,~.ciJat~o Zih d IU ,(kUst'V'U. Tesko je 1 .1

    jednom clainJku sa svom SttrOtgosCu dokazatl

    1

    edan taRo

    QP. s ti . .

    v av, k'Oji dsuovremeno sazeto dzraaava

    radove savremena sociologije. A1Ji, pre svega, rnoze se

    rem da se on 'Ie rnamje i, rrremje oaporava. Stavise, ndje

    nemoguee ukratko se ipOdsetJiJti na ~jbiJ1m:ide ~injenice

    koje g a

    dokazuju,

    Naji>r.e, a, 0 danas tp6SItojildjeooa istOOlijskJiutvrdena

    ~injen.i.ca, to je da

    j'

    al ' ,tesn .

    v.'

    ~1r.odoon

    drustva, [er, kao

    000

    smo na s1lran,ama',fuojoe 'prethode po-

    k,a:zali, 'OIQse me:njoa :ka,d s' tdriustVto men~a. On, dakle,

    pro~~

    :iz

    zajeooiCt1m~ . fD1':Ustvo

    [e, u stvari,

    ito

    - G)Je mas Izvlaei dz nas samih, Ikto}e .nas prtimocava

    da

    racunamo i sa liJnJtel'esima drugih, drustvo mas je na-

    Jpi1;~ ,davladamo sbrastdma, magonama, da rijinna zapo-

    vedamo, da se ,}{101nrtmolisemo,a se msavamlO, da Zl'tvu-

    [emo, da podvrgavarno sopstvene ciljeve VlisLm cilje-

    V t i ~ i J U .nasu svest drnistvo jeluve~ocitav sistem pred-

    stava kJoj-i

    cdrzava

    11 nama ddeju

    i

    oseeaj pravila,

    disci-

    pIioo, okaroo UIIlJU1JraSnjlllmaJktoIi ~PoljaSnJIll.

    Talco smo

    s i e a c l r i .

    moc dia odolevarno samd sebd, gospodarenje

    nad

    r i a s n m

    sklonostirna Jroje je dJ iS tt i lk ti rvna orta Iiudske fi ,2 'J io -

    n~ririje _ : Iktoje. je urtJoil~~oJrazvdd.eni.je ,~iroIilkto smo VliS~

    Ijudi. ,

    NliSt man'e JIlJedu U/'emo drustVtu sa d.ntelektualnl()g

    ,staiIli~s1;a....NaUka dzgraooie--lQfID P2jtm. o-:i va-

    a.l'll n a 'S l Q r o :; i i l i d ; J ,M ' p:c;:Jmovn.uL?JI1OIka,zakJOtlla,prostom,

    bl'D]a,' pojm:ovi iela, mViOllla,svesti, lrn;us1Na, ,iJtd. Sve ove

    s~e ~deje Sti stalntO III TWNOjoU:One ,surezJime, re-

    45

    zubtanta, cel'OikIupniOig;n:anIDnlogada, premda nisu, kao

    zivi duze od generacija :IDojeprolaze, Ikoje ih veeuje

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    24/55

    sto je verorvao Pestalooi, polazna ta.c~a.

    Mi

    ne pred-

    stavljaeno

    sebi

    fuveka, ipllwrodlu,uzroke, prostor sam kao

    sto au ih J.j,udi :predst:wlja,lii sebd ru srednjem veku; [er

    nase saznande d naucnd metodi ndsu viSe istl, Medutdm,

    narulm' Jrol~e>:W, posto predstavlja Sim~u sa-

    , , nju svdh

    mauenjka

    ne sarno jedne epohe vec svih

    epoha ~01e S lU '1 1 .ilStOIrijliledile

    [edna

    drugu, nego

    8tQ 51U se ~ ilronstlil1Juiisale,

    ~

    je ri~PjMaala..i&1Ji

    z~--j'er-se-svaka-lIIllirtlolt()gja

    sastoji

    od jedne-vec'

    veoma

    12

    adene red.stave 01 OOvekU Sl.~. J::l;wka..

    je,

    ,uootalOinf;:Oilani:lls100arik~l'eligije.A re1igija je drustvena

    Iinsti1JUcri.i.l~UTe6iedan jezilk mi ucimo Citav [edan

    sis-

    tm ~a.ej-a;-fazvrstanih d klasiranih, i '1 1 celd:ni preuzi-

    mamo 000 odakle eu proizasle ove klasifikacije koje

    sazimaju velrovna iskustva. Ijos Vlise: bez ~or..a n

    ~~~.

    ~~':z..:'

    da tako kaZlIno,.,:QpStihrud~a; jer recJe t~

    koja, lTajruCiiih, daje 'PO'jmovima OIllUkcnzdstenciju

    lroJ3. Je neophodna da hi se njima duh mogao' Iako s1u-

    ~it1Ji..G

    I

    je, dakle, iaj ilroji nam je omogucio da se

    dzdignemo :i:~ad msteerulnosti; a nije potrebno dokazi-

    va1Uda je g

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    25/55

    Uloga driave u vaspitanju

    Ova de:flinJicija vaspdtanja omogu6uje da se lako l e Si

    kontraverzno p'itanje zadataka i rava drZave u ogledu

    yawtaD.j.a.

    Njirna sesuprotstavljaju prava porodice. Det~-kaie

    se,_p.rrupada ~ajp 'e sV'o,j.lm.J3)diJ1Jelj:imi jima dakle mJi-

    p~a w~~~e:r;av~, DIliOe

    bi bilo uvek prisutno ibudno primoravalo pedagosku

    akciju da se ostvaruje 'U drustvenom smislu, ta aikcija

    48

    herentno mnostvo ma1ih f[,aJgmentarnlih dusa :lmje bi

    bile u sukobu jedne IS dimgiJrna. Ne mo~e se 'll vecoj

    meri ici Pl'otLv 'OiSIllJO'ViIlOgilja

    svakog

    v8JSpi;tanja. AK:o

    priaaJ'emo ne

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    26/55

    Mac

    vaspitanja

    Sredstva delovanja

    Posle odredivarsja cilja vaspitanja, potrebno je da,

    pokusamo da odredimo kako i u kojoj rneri je moguee-

    dose 'Uti ta'cil' tj. kiilro

    '1

    umoJoJ men vaspitanje

    maze

    da

    Quciee:6ik o. ' . _

    Pitanje je oduvek

    bilo vrlo

    'kontraverzno~ Za Font- .

    nela {Fontenelle) nJ1Ji dobro vaspitanje Cini dobar ka-

    rakter,niti ga lose 'Unistava. Naprotiv, zaLoka,i Hel-

    vecija vaspitanje je svemogues. Prema Helveciju, ~sW

    Ijudd se radaju jednald isa je~ sposobnostima;

    vaspitanje [eddno stvara razJi,k~2akOitOiova (Jacotot).

    teorija je bliska prethodnoj, Resenje problemakoje

    se

    daje

    zavdsi,

    s

    jedne strane, Oldzamdsli znaeajaI prirode

    urodendh prediSipolZliicija,a s dnuge, od toga vkako se

    shvata moe sredstava uticanja kJojdma raspolaze vas-

    pitae.

    V~j~ me stvara cQlveka ni ItZ cega, kao Sto su

    verovali Lok Ii.He1vecije;

    OM

    se primen

    llJ

    e ma dis zi-

    ci'e koje zatice sasvim izgradene.

    S

    jednog drugog sta-

    novdsta, na jeoan ops 'n:aCUn, moae se smatratd da au

    ove urodene teIDje mafue da Iih je veoma

    e~ ,

    rlliti dJ i rad:iJka:lnopreobrazitd: jer one zavise '0d organ-

    ~ . a na Jroje v~pitac moze malo da utice; Pr~

    tome, ..mi u :Irojoj su one [edan izgraaen pr,edmet u

    merd 'u'lrojlOlj nagone' duh

    d .

    ka.I1akter na strogo odreden

    naoin

    de}ovaJlllja

    d

    mi.Sljeruj,li,cliiava

    b : U l9 J U m o s t

    RW~Cl

    odredena je Ted

    i

    va i1tanju ne ~je .nQgQ dac

    nes1lo

    IU

    v

    .

    i.

    Ali, .na srecu, j.edna od:k:araikllerllistiJka 'a...je..iJta

    sto

    SIU

    urodene ~~oiae :1'dega eoma o O p S 1

    '~.neodredene ..

    y

    stv1wri,na:gon ;jle1JiJpustaljene, ri-

    gidne l.~:e;prr;:;;rn;e;~ l.~eredlisiporzicije, ikOljane ostavlja

    meta deJlStvuSipOLJnih lUIZI1OIk,a.edublm, moglo hi se

    4*

    5

    po-SltaJVillti-JpriJb:mje_d~

    ~ad eoveka

    Ipootoji i

    jedan

    'j~

    ~.a njega ~~e, postane ~~i1k'~ dli 'pesndJk, iim.iinzenjer

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    27/55

    dinli. -Ilag{JQu prarvom JnlisiIJuI1ecL GOViOInie pOll1elkad o

    nagonu ocLrZaI1Ja;ali, OIVaOirzll'alZe nepodeean. Nagon je

    sistem odrederuih pokreta, lUJV,eIkisbih, ikojti, ,a:kiosu j'ed-

    nom pokremrti osecamjem, .aJUJIJomatSlkiipovlaee jedl1i

    .druge dok ne dospeju do svog ipr.irodnogkiraja, a da

    misao

    ntijoe lJiJgde posredovala;

    jer

    pokreti .kioje oini.Jmo

    kada nam

    jle zivot

    u

    opasnostd ndkako nisu odredend .na

    ovaj nacin

    Mbi SlUaJUtOlIllaltskii mepromenljivi. Oni

    se

    meIl}llij:u ZaNJi:s11JO

    d

    sltuacija; prdlagodavamo dh

    okol-

    nostirna: dakle, ,00000i

    e

    ne

    odvdjaju

    bez izvesnog svesnog

    illzbOlra, mada brzog. Ono smo se riazcva -nagon ocLrlJanja

    u kimjlIl.jloj limij-i je sarno op.s,ti drnpuls da se dzbegne

    'S1IlJrt, a da sredstva ilrojfuma nastojamo da j-e dzbegnemo

    nisu bila predodredena [ednom za svagda. To dl31;obi se

    moglo reel d Z1a'OIIlJO1Jose ponekad, nernanje metacno,

    nazdva rnatenimaki magon, 'o61nSkii magon

    r i

    ~ak seksualni

    nagon. To sa jedmosmenrui 'impulsi; ,am sredstva koj

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    28/55

    subjekt okleva, prnZa otpor, a ponekad cak odbija da se

    polrori. Alro samo poone da raspravlja, svrSeno je sa

    njegovom mom. Ukoldko vise sugestija dde protiv prd-

    rodnog temperaments 'htP'IllOltisalllJ()g,uto1d:kJoe V'iSe

    zapovedni too biti neophodniji. .

    A ova dVlaUS ~arena su..Lodmioou...Jm'vas-

    'pi ,clava sa de Je4e~vz:grm.to...njegovom-

    dejstvu.; , Dete

    [e

    pnirodno

    u

    stanju pasivnosti koje se

    .sasvtm ' ze uporediti sa stanjem

    u

    lrome je hipnctisand

    veStaclci postavljen. Njegova svest sadrm sarno

    mald

    'bro] predstava sposobnih da se bore protdv predstava

    'koje mu sesugerdsu: mjegovavolja je jos rudimentarna.

    'Stoga je ono veoma Iako 'pod1oZno sugestiji. Iz istog

    razloga dete [e veoma podlozno uticaju primera, veoma

    sklono podrazavanju. 2. Uticaj koji uCite1j, svakako,

    Ima na svog ucenika, koji proizlazl izsuperiornostd nje-

    -govog iskustva injegwe kulture, prirodno ee dati n~e-

    -govom dejstvu efiikasmr snagu koja mu je potrebnu

    OVlOporedenje pokazuje koliko je zapravo potrebno

    -da vaspitae bude obezoruzan, [er je njemu mana sva

    '-mo(: hipnotdeke sugestd]e. AIm, dakle, ~~,.

    -eak i u najmanjem stepenu, ima analognu efikasnost,

    normalno je onda od njega mnogo ocedkvati, pod uslo-

    vom da se zna cemu sluZi. Svakako da ne treba da bu-

    ,demo obeshrabreni nasom nemoei, Irnamo vise razloga

    -da budemo uplasend sirmom nase mom. Ako uCitelji i

    roditelji misle, na [edan ustaljenij naein, da se nlsta

    ,ne moae

    bdagratd

    mimo deteta a da u njemune' ostavi

    -neki trag, da sklop njegovog duha i karaktera zavisi od '

    -ovfh hiljada malih neosetnih dejstava koja se svakog

    trenu1lk.a proizvode ikojima ne poklanjamo pamju zbog

    njihove previdne beznacajnosti, kako ee onda nadgledati

    ;njegov govor Ii njegovo ponasanje.' Svakako da vaspita-

    n .e ne moze_IlOlStlt e' e reeultate sako se s.proV'oa s

    naglim greikidima i na ahove, Kao sto kaZe Herbert,

    na dete se ne moze izJrazirtijedelovatd stalnim 'ukorima.

    rAli, kada Be vaspitanje sprovodd strpljivo' d lrontinui-

    I,rano, kada 000 ne teZi neposredndm

    prividnim uspesi-

    ma vet seodvija lagano u precizno odredenom smislu,

    kadnij,e prepuSteno Sipoljasnjim &uCajnostima i proiz-

    'voljllliim oko

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    29/55

    himozla da

    ude ni obest, mi bes, ni pedarrterija. On U 'P'OilOruIlIOstima-

    staie dz postovarria koie uOiJte1j ima prema svojim funk-

    .cijama Ii,

    ako

    tako

    maze cia

    se

    k.aze, prema SV'OImpolo-

    zajru. To postovanje d:zsvestd uc~teLja putem

    rem

    d

    gesta

    prelazi Uevest deteta. .

    56

    Glava II

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    30/55

    rirod

    .

    1

    metod ped gogije

    Casto su se dye 'reei, vaspitanje ipedagogsja, me-

    sale, a one lipak zahtevaju da

    lh

    rizlJivo razlikujemo,

    . Va itanje je dejshno koje roditelji i uCitelji vrse na

    ecu. Ovo destvo

    je

    a

    no r

    ops e. -aruStvefi.om zivotu

    ne postoji perlod,pa-eak,datako kazemo, nd trenutak

    u toku dana

    'U

    kome mlade generacije ne bi bile u do-

    dim sa stadj,ima i u kome, prema tome,

    od

    njih ne bi

    trpeli vaspitnd uticaj. Ovaj uticaj se ne vrsi samo u veo-

    ma

    kratlcim trenucima

    kada

    rod:itelji

    Hi

    ueiteljli svesno

    prenose, putem nastave u pravom smislu reei, rezultate

    svog iskustva onima lroji dolaze poole njih. Fostoji i

    nesvesno

    vaspitanje koje nikada ne prestaje. Svojim

    primerom, reeirna koje izgovaramo, postupcima koje Cti.-

    nimo - mi neprestano oblikujemo dusu nase dece.

    Sasvim

    je

    druga

    stvar edago i un, Ona.aa.sa-

    ,stojli ne iz_destava,

    vee

    iz teorlJa.~ teorije

    predstav-

    'ltri- aCin da se :iliiI---y~je a ne naedn~a se ~

    praktlikuje

    Ponekad

    one se raz1iJktiju od postojeee

    pra

    se d o suprotstavljaju joj se, Pedagogija

    Rablea

    (Ra-

    bel ads), pedagogija Rusoa dl:iPeetalocija SlU

    u

    suprotnosti

    sa vaspltanjem IIljihovoga vremena. Vaspitanje je, dakle,

    -samG-sadrzaj (materija).-perla Qgii.~ Pedagogij~ je na

    izvestan naclm azmisljanj 0 stvarirna vaspitanja.

    To

    je razlog lito

    u

    pedagogtjl, bar :u proslosti, po-

    stoje prekidi, dok [e vaspitanje kontsnuirano. Postoje

    harodd koji nisu

    dmald

    -pedagogiju

    u

    pravom

    smdslu

    reei;

    ona se

    pojavdla

    tek

    u

    relativno razvijenom periodu

    Istorlje, U

    GrCkoj je susrecemo tek poole

    Perdklovog

    ~a, sa Pla'llolIlDm, Ksenofonom iAJristote1oon.Teske da

    je postojala u Rimu. U hris.Q.OOlikimdrustvima tek_u

    - XV-I veku u pedagogiji nastaju znaeajnadela; polet k.oji

    se u njojonda javlja u sledeeem veku splasnjava, da bi

    59

    tek

    u XVIII

    velou

    dspoJojro S'VlUS'VIQjlunagu. 'Do je zato

    sto .oO'Vekrie roZlllliSlja uvek, V'ee samo onda kada postoji

    talco, dogodJilti da 10IIl/TIaJdijeusmerava svoja l1S1tra'mV'anja

    ka ,O'VOljIli. omo] rbaJokii,zato fstO oseca da ce ana na taj

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    31/55

    potn-eba da IrazrrrriSiljaiMio uslolV1iza

    razmdsljanje

    misu

    uvek ,i svuda dam.

    Aiko je talco, ostaje nam da iSItPaZlitmokode 'SU osobe-

    nosti pedagoskog razmisljanja d onoga sto je njome

    stvoreno,

    Da ld.u njo]

    treba videti Cisto

    naucna

    ucenja i

    breba li za pedagogtju .reeIi.da je

    mauka,

    nauka 10

    vaspi-

    tanju?

    I1i da

    ld.bi bilo

    bolje dami joj drugo dime, d.tlmje?

    Priroda pedagoskog metoda bice shvatana veoma rorz-

    Iioito, zavisno od odgovora kiojli se da na ovo pibanje.

    I. Da sve ono sto

    se

    odnosi na vaspitanje,

    posma-

    trano sa izvesne

    taeke gledista, moze

    biti

    predmet

    jedme

    dlscipldne koja posedujesve karakteristtke drugih riauc-

    ndh discipldna - to je svakako lako dokazabi.

    U

    stvari, da

    bi

    se jedan skup 's1Judija mogao riazvatd

    naullmm,potrebruo je i dovoljno je da one poseduju

    sle-

    deca svojstva:

    1.

    Potrebno je da poeivaju

    ma

    proverenim Ii ~grade-

    nirn

    CilIljenicama Ii na OiIIljendcama koj e se rnogu po-

    smamrabi. J'edna nauka se, u stvart, defindse svojim pred-

    metoa:n; ona

    pretpostavlja, prema

    tome, da taj IPredmet

    postoji, da se, da tako kazemo, ria njega maze pretorn

    ukazati

    i

    OZlnaei

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    32/55

    volji; a upravo na tdm idejama

    i

    osecanjima te vrste-

    poeivaju vaspitnd postupoi. Oni su, dakle,

    nesto sto

    je

    razlieito od nas, sto nam se odupire, realnost

    koja

    sarna

    po

    sebi dma

    odrederru dzgradenu pnirodu ~oj a

    nam se

    namece; prema tome, imamo razloga da je posmatramo,

    da tezimo da je saznamo [edino s ciljemya bismo je-

    saznali. S druge strane, svi vaspitni pootupei,

    bdlo kakvd

    da su, bilo kako da se medusobno razlikuju,

    .im .1 il lL

    jednu zajednieku karakteristiku: svi om potiou

    od

    dej-

    -stva lroje jedna generacija vrm na sledeeu gene~oiju

    da hi je prilagodila druStvenoj sred:ini u kojoj treba da

    Zivi. Svi oni su, dakle, razliOiti modaldtetd tog osnovnog

    odnosa, Prema tome, oni su Cinjeniee iste vrste, pnipa-

    daju [ednoj dsto] logieko] kategoriji; mogu, dakle, biti

    predmet jedne [eddne 'd iste nauke, nauke 0 vaspitanju.

    Ndje' nemoguce vee sada navesti, samo Tam [asndjeg

    odredivanja misli, neke od glavnih problema ikoje ta

    nauka treba

    da

    proueava.

    Vaspitnd postupci IlIiSiUCdnjeniee dzolovane [edne ad

    drugdh, vec su u jednom dstom drustvu povezani U jedan.

    isti Sdstem Oijlisvrdelovi teze i:stomeilju - cia vaspitni

    sistem budesvojstven toj zemlji d tom vremenu, Svakii

    narod i:ma svo] vasplitmlisistem, kao silo ima svoj moral-

    ni sistem, reldgijski, ekonomski it< . AM, s druge strane..

    narodd listog tipa 00n0SI;\l0

    marodd koji

    su sN.CnJpo

    sustdn-

    skim obelezjima SVIOjestruktUJre moraju lima;ti medru-

    sobno uporedive vaspitne sistema. SlJ.cnoSiti koje poka-

    zuje njihova opsta organri:zaci.ja mizno moraju za sobom

    povued druge znacajne slJ.enosti u njihovoj ~aspitnoj-

    organdzaclji. Prema tome, sasvdm [e moguce da se pore--

    denjem, iistioanjemsldCnooti, a ellirrninJisan.}emrazleka,

    ie-giI'adegeneriCkd tiJpovJ.vaspaitanja koji odgovaraju ,raz-

    lieitim tdpovdrna dru.StVla. Na pnimer, ru plemenskom

    uredenju osnovma lkamkterist1ka '\I1aspitanja [e da je 'OIlO

    difuzno; njega dajru S'V1iC:1anJorviclama bez :mzl.iJke.Nema

    odredendh ruC:iJtelja,merna posebno postavljenih madzor-

    nhka lrojli treba da obrazniju mladeZ; evi s1aJrij.i, sve

    ramlije generaoije ,1glOOju

    nl

    ulogu, Najvdse sto moze da.

    se desi 'to je da za neke na'l'oClL1JoV1ame vestine budu

    poselmo odreaem .neikii.p;odeddinci,U dTi1JJgim,razvijem-

    HimdruStVlima nema1Je dllifu~i.JjeM}e ona, bar, ublazena.

    Va:spitanje se JronceIlltri:Se ru lI1ukama poselbn~h funkeio-

    nt.'l'a. U Indijlii E~~prt:ruu ilunJkc,ijlUohavljaju sveStend.ci.

    V~prlIbanje je ;a;1:il1iJhuty,eStenJiJCikemo6i. avo ,prvo dife-

    62

    usmerava i da njime

    upravlja,

    to jest kada stvorl klasu

    ili svestenioku kastu, tada ono lito je u pravom smislu

    spekulativno i dntelektualno u re1igdjoikrene dotle nepo-

    znatom razvojnom Iinijom, UpraV'o su se u svestenickim

    sredinama pojavdli prvi zna~prvi d ruddmentarni obli-

    ~auXeTastI'OlIlOlIIlJija, matematika i koomologija). Tu

    cm3eniou-j-eKOOlt odavno zapazio

    . i

    ona se moze lako

    objasruiti. Sasvdm je prirodno

    da

    organizacija, lmja ide

    za

    tim da

    u

    [ednoj uz.oj grupi koneentrJ.Se sve sto tada

    posto]i od spekulativnog Zivota, stimu1iSe i razvija

    OV'U

    poslednjru. Zatim, vaspitanje se ~ ogranicava, kao ru

    poeetku

    n ; a

    to 'a detetii ulije naeine postupanja [ da ga

    .dresira da~a-na odredent-naein. Vec se tu pojav-'

    l~uju sadrza.iLz; lizvesno ooa~vanje. Svesteni daje

    lemen e.ovih nauka.koje se formi>raju. Sarno, to va~pi-

    tanje~ spekulatavna saznanja ne da'u se hog sebe

    samuh, vel': zbog odnosa Ikoj.-ona~aju.. religij-

    slLim verovanjima; onaimaju sveti karakter, potpuno

    I' m puna &to rellgdjskih elemenata, posto su formirana

    u okvsru same 'reli~ije d.od nje su neodvojiva. U drugdm

    zemljama, kao u grokim Ii rimskim gradovdma, vaspita-

    nje proporcionalno dele, od grada do grada, drzava i

    porodica. Tu ne postoji svestendcka kasta, Za religijsld

    zivot zadnrzena je drzava. Prema tome. kako ona nema

    spekulatdvnih potreba, lkako je prevashodmo orijentisana

    ka aikcijd.Ii praksi, mamka se

    pojavljule onda kada

    se

    za

    njom ukaze pobreba, van drzave, pa prema tome [ van

    re1igli:je._FllQ~QfLIi-nauCnioi

    u

    GrCikoj su privatni gradani

    i

    nesvestena Idea - 1aici. Nauka sarna oV'de veoma brzo

    0' azuje antire1igijsku tendenoiju. Iz tOga proizlazl, sa

    stanovdsta onoga sto nas ovde zandma, da i obrazovanje,

    cim se pojavd, dma Iadeki .i prlivatm ikaJI'akter. Atrimski

    gramateus je obdean gradanin, bez zvaInJiCnlihobaveza

    ibez re1iJ~jSlkihobelezja.

    Nema potrebe da navodirno V'iSeprimera koji dmaju

    samo ilustral1Jivni Ilromakter. ani au dovoljaui da pokazu

    kako .je ,.Illlo,guce \'I?g'ediv~em drustava Iisto,$ tip~

    shnorlitli ti~ 'V,aspi:tanja .iIsItx>ao

    s r o

    se stvaraju tipovJ

    ..:--xodJiee, d:rZave

    I i i li

    Il'eligije. Ova lk1asUiiikacija ne bl 'IlJO-

    stalorm- UsClI'lp1allJaJUCnetrOibJemeikojtise mogru postaV'l1Ji

    u v~i s VIaSlJ>itanjem;IQlnadaIjepo1:irebne clemente da hi

    se rem drrugli.,VlaZ:nijdlPoohLem.Kad ISU 1lipo'v.ijed;noan

    stVIOrep.i, ipoitrelmo j'e Oibda5lIllitiIih, ,to

    jS l t

    Iisp,iJtati Old

    63

    kojdh

    uslova

    zavdse kara,kotwisrtliena svojstva SVaikoog

    od

    njtih ikako su oni proizasld jedJIlJidz drnigih. Tako bi se

    dobild zakoni koQii vladaju razvojem vaspdtndh sistema.

    .. ~,~z sk1~e I Il:l smo dahi jasno 'Pl1oizlazi da rteo-

    r:~e ~o3e nazi ~o-iped-' J oSkJ1m :preds1Jav1jaju speloula-

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    33/55

    Moglo bi Be tada

    vddeti d

    u kom ee pDaVCU razvdjalo

    vaspdtanje i lrojli. Sill uzrooi .lmj.i su determinisald ta] raz-

    vdtak Ikojii. ga objasnjavaju. Pltanje [e svakako teorij-

    sloo, all

    lako se moze vddeti Ida

    hi

    njegovo iUd. Sva

    pitamja Ilroda se postavljaju u vezi sa preatupima odra-

    slogeoveka enogu ee

    Ii

    QV1deniSta rnanje ikJOirilsnoposta-

    'Vliti. Postoji ikiriJInIimJologtijadeteta ~vIi ve1iki pedagtom - Rab1e, Montenj, RlUso,Pes-

    ~a10Cl jesu r,evoludlOlnall'lIli idJuhovd koja su u'staJi PI'lotirv

    prak.se. svojih savremenska, Stare iLi poouojoece sdsteme

    POll1lll11JUamo zato- da bd

    a n

    oSIUdild,

    da bi

    izjavd1i da oni

    nemaju prwodinog ~ova. P.pe1JpOlsfJavljoaju

    dh

    manje

    ill

    vlsye potpuno prazmm i.odmah prec1uzimaju ~gxadJnj'U

    rneceg saSV'1lllliIlO'Vtenju).

    C~~ se 1 1 .za Pesta1ocij.a, lkiodije .ipalk'brios1ll'lt.Lfu1jatk,mme

    reel. c1a Je veoma 'l1I eIP0 i1 lpIw h ,0 POsediov,ao Siposolmoot; da

    fj Vaspitanje i soclologija

    bude vaspitaf, ik.aosto to pokazuju nje~ v n . s

    e

    puta ~

    narvljani neuspesd.. Ista konfuzdja rialazi se va.u .dJ.1uglm

    spekUlaCtij.a,pI ecUaZemoIda feori:je:

    ~g.ij. . .

    raik:Jti6nateolri.a .

    1 3

    Ona ne' prou-

    cava nauono-vaspiene sisteme, vee

    10

    njima razmislja da

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    34/55

    oblastdma. Nazdvanno veStinom spretnos\; drzaVilJlika,e~-

    sperta za 'obavljanje javrnih poslova. A1i,

    dsto

    ta:

    ko

    , ~~:e'

    se da SIllspisi Platona,

    Aristotela,

    Roooa trak~a1Ji.:poliJ.td.c-

    ke veSrbine; a izvesno je da u njrima mozem? vil?et~ stva:--

    no naucna deb, posto 1Il:jlihovpredmet .rnl'J

    e

    lZU~~a'IlJ'e

    neceg srtvamog vec lizg,r,aaivanje jedIlog Ildeala. A1i a;pa~,

    postoni duboka provaldja d.zmed~ p~p~a d~ha koje

    podrazurneva jedna knjd.ga,

    kao

    sto)e

    DTustve.n~ UgO~~T:

    i

    :posbupa:ka :koje podrazumeva. dr~~a .a,?m~tr~ClJa;

    RUiSO bi verov,artJIlobio dsto :tJoliUroos rninlstar lro1Ji.ko~

    108 vaspitac. IstJOtako, Ii najbolji teoretrl.Ca1'd.uzoblasti

    medicine 1Il : lisu nJi.Izdaleka najbolji kllimcaim. .

    1 U ilIlterSIU[e, dakle, ne OZ'Il:acava~i,i:s1J~~il ec~d ; :

    tako TazliCi.rtJaobllik1a laikmV'IlJOSiti.

    N

    aziv vesnna re ,

    SIn.atramo, ostaviti svemu onome s1Joje cds,:a pra~s~vbe,: '

    teorlije. Taiko svd Tazumeju kada

    se

    govora

    vOJ~c~J.

    veSrtJi,nd,

    0

    vesmni advokaca,

    10

    vffitini InastaV\I1ll'ka.V.esti'Il.a.

    je sistem posroupmja Ilroja ISUprHagodena .'P~ebIlllm

    < ? -

    Li

    evima roOd.SIllpro iJzV IO d

    0010

    1edIllog tradliclooamog :J:s-_

    ~ustva koje se prenosi V'as p i'fianjem,bilo l~og lsIkustva

    pojedill1ca. Mozemo ilistem samo .~~o sWpiI.ffiIOu. odno~

    S3 gtvarima na ~1e treba dase vrsi odreden~ ~elstvo v1

    de1UJjuci

    i

    sami. Nema sumnie, moze

    se

    dJo,go~J:~d~ ve~-

    tlina bude i2x>bmzena TaeJmiSLjanjemalivl:Mzmls1J~nJ.ena-

    je nden bitnielement, posto ona rnoze 'P~stoJatI ~~~.

    niega Stavd.Se, ne postoji lIlJij,edIla.jeddna vestina u ~OJIO.J

    hi sve bilo promiSljeno.

    AN,

    izrnedu taiko defiimisame V'esllill1e

    i

    na~ke u pra:

    .vom smdslu rem lima rnesta za jedem posredrui menta1n~

    stav, fiiesto da se ma stvlari

    ill

    bica deluje na ..oc1redenl~

    naOiJn, razmislja se

    10

    pOSJIJupClimaelo,,:anj~ ko:]~su ~ako.

    upobrebljeni, .ne dabi se oni saznali ~ob~.a~'Thll'l,ec v

    da

    bi se. ocendla njihova 'V'rednost, d.a

    ~1. 'DI1;1

    jesu

    ~10

    ~~o

    treba da budu, lIlJ~je1i konisno rnenjat dh

    '1

    :na ~O}lnacm

    Hi Ih cak potptllIllOzamenibi noviim poStuPC1ffi~.O::a :a7-

    rnisljanj,a dobijaju IOblik 'teorija; to su kombiIl.a~~~eJd~

    ja, a ne komoo.nacij-e delovmja Iipo to:me se pI1~bLl~ava:~'~

    naud. Ali, dJde.jekoje

    SIll

    tal{IQkombmovaiUe 'ImaJU cl.lJ

    ne da QZlraZePPiJrodilldatih srt;vam, vec da usrnemva]~u

    ~koiju. One ne prec1stav>ljaju 'Ppomene, .ald.su v~01r:nabl1-

    zu pI omena 1mje treba da usmeravaj'u, Ako to.'n~'~U

    a:~-

    cije, to ISUbar pwgtI'ami akoijoeIi r:o.~ome &ep~lbh~aval.u

    vestill1i. Taikrve ISUmed1cinske, pohllwke, strateske

    1

    drl -

    ge 1I;~i:j-e. Da iOOsmoli:zrazi1i mesowti 'kHWaiktertakvJh

    66

    hi aktdvnostd y,aspiJtaca pruzila ideje

    koje

    ga usmeravaju.

    III. Ali, ,tako shvaeena pedagogija dzlozena je jed-

    no] primedbi Cij.a se ozbiljnost ne sme prikrdtd. Narav-

    no, moze se reci, jedna ipralkrbi'ona teorija je moguca

    i

    ~( gitimna kada moze. da se osloni na jednu dzgradenu i

    nepobdtnu mauku tako da onda ona predstavlja samo

    rijenu pnirnenu, U tom s'1uoaju, ill

    stvemi,

    'teonijski pojmo-

    vi dz kojih su dzvedene prakbicne posleddee ima:ju lIlaJUC-

    nu vredmost koja se prenosi na zakljueke 'kojli se odatle

    dzvlace. Tako je prianenjena hemija praktiena teorija jilii

    ostvarenje teonije Ciste hemije. Ali, prakbiena teorija

    vredd samo onoleko 1 { IQ 1 i U r o vrede nauke od :kojiih ona

    uzirna osnovne pojmove, A na kJojese nauke pedagogija

    maze osloniti? Trebalo bi da najpre postoji nauka O'ValS-

    pitanju. Da bismo znald Sta vaspitanje treba da bude,

    trebalo hi da najpre znamo kakva [e njegova priroda,

    kakvil

    isu .razrui uslovli od kojih

    ono

    zavisl, kakvi su

    za-

    kond

    'PO

    kojirna se razvijalo tokom dstori]e.

    Ahi,

    nauka

    0

    vaspstanju postoji samo kao skica, Ostaju, s jedne stra-

    ne, dmige .gI'me sociologije, Jooje hi rnogle pomoei peda-

    go.glijQda odredd cil] vaspibanja u skladu sa opstom

    usmerenoseu metoda; s druge sbrane, psihologdja,' Oij-a

    bi ucenja mogla bitd veoma korisna da hi se do detalja

    odredild pedagosloi postupci. Soolologija je

    mauka

    ,koja

    se

    tek rada: ona

    drna veoma malo dzgradenih stavova, ako

    illuopste drna. A pslhologi]a, mada se konsbituisala pre

    drustvenih nauka: [este predmet raznih vrsta kontro-

    vcrzl: nema psiholoskog pitania oko koga se jos ne

    postavljaju najoprecnije teze. Sta rnogu onda vredetd

    tPl'akticlnJi. zakljucci

    koji poedvaju

    na

    tako

    istovremeno

    nesigurndm inepotpunlm naucnim podaoima? Sta moze

    vredetd jedna pedagoSka spekulacija koja nema temelje

    Hi ciji teme1ji, ako dh uneko:LiJkoima, do te. mere nema-

    ju cvrstirtu?

    Oinjenica na Ikoju se ,tClJkopOlJiva da hi se pedago-

    gij,i porekClJosvaki ugled je i sarna po sebi osporljiV'a.

    Izvesno je da nauka 0v:aspitanju tek treba da se izgra-

    di, a da i socLologlija i psihologjja jos uvek niJSudlOvoljno

    T.azvijene. Ako hi narn, dakle, bil.o dozV'oljeno da 'ceka-

    mo, parnetmije : i metodicIltj.e bi bilo da se strpimo dok

    B E : ' ove nauke lIle'Unaprede

    i

    ,dak se ne budu mogle koris-

    titi sa vJse sig'uI1IlQsti.ALi, lupl'aV'o nam ,stl'pljenje nije

    dOzvoljeno. Nd.lSmoslobodIli da sebi postavljamo prob-.

    67

    Iem d M Ida JglaIo.d;lla~emo:Ion mam de IpostaIVljem ill, bol}e

    receno' nameteurt samdrn s1NaJlii.ma, Oim.j-ooicama, nu.Wio.-

    AM , pedaigogijDa nece Ib 11 li :kolllisnJaedi.no u ,tim krd -

    t iCntim periodnma kada j,e potrebno ,s1Johit1JruijeUSIktladiti

    1edan ~oJsIki sistem sa poerebama vremena: bar' danas

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    35/55

    e n ~ivl~ta. Pilitam:joendje potpuno, Ukrcald. smo se Ii treba

    iCi .daJje. Po mnogo .cemu lIlaS 1rrtaIdJiciJona1nisistem vas-

    pi:lnmja iIlJi{jteiSe '11skladu sa I1Jasim

    ddejama

    in~

    po1Jrebama. Osbaje mam sarno ~~bor ~med;u d,:e moguc-

    nostd: tiJ1iIPMuSati da .lipalk lodrzmno pr,aksu ;moJ'lln~ Je

    osiJa'VIiJIgda ne

    l Ilas .1 Jo.j t it m o

    da ga re-

    Simo posto 0IIl ttreba Ida bude IreSem. Ne mOiZe:mo da

    Cinfumo

    nliS1Ja.dl lUg-oJO

    da

    OilnJimQIOOliOuo [e

    riajbolje,

    da

    skupdrno Sto mam je god Vli.Semoguce obrazownih cinje-

    me-a, da te Crlnjoooioe l1a;jlffie1JodJ~anJ~jePTIOI1Jumacitmoailro

    bismo svell I1a miIIl'iffiilliffiIl1logu6bloo1JiPQ)5ll'eSa:ka.Takva

    je 'l.lloga 'Peldagog.a.. Ni.Sta lIlIiJjeU1zaluooo Ii sterdlno kao

    0naj ll1Ja-uOOJi'tLTIitaniz,alffiktoIji, pod a,zgOVlOlroffida nauka

    jos IlJiJj'ed.:2lgradena, savetuje uOO.r~avaJnje d . p11elPO

    rucu

    je

    IjudJima da koo l .a'vnod:uSIllidllii.ball' ,rezi.gniJraci svedoci

    posmaJtrajn,l Iawoj i.JCi()\IlJOOooj.ajoj prethodd; svako

    vreme rima. 'SiVOtjlU1Z1i.oJIl'OlrnridlU.eprestamo se stvaraju

    nOVJepoJt:reihed move ideje; da bd.se rnoglo 'oogtOV'OII'h1Jie-

    prestarum fPI10IIIlenama do ik01jlihtako dolaza u rnneuju i

    obieajima, trebau samo vaspli.>mlIljeda se menja, te da,

    prema borne, bude III s.tanj:u: eWaSl1lliOnJostikoja ornogueava

    P XJIIIlenlU.Medutim, jedliIn1i1l1Ia.Cd.Inda sprecimo :dapadne

    pod jaram nav.iJke ri cia se degenenise u mehamJioki Ii.ne-

    promenljiv automaeizaen [este da ga neprestano lazmiS-

    Ijanjem dlr~ '1l :sJtalIljlUnape1Josm. l(,a.d vaspiJtac shvati

    zna6aj metoda ilroje Ikol1is1li,Il.jdJhovcilj Ii njoihov r.adron

    d'etre, '01Il.e OII1dta11stanj'u da ih p1.1o.cenjuje,pa je, prema

    tome, SipremalIl. Ii da ih IIl1OIdJi.frllkJujeako se 'Uverli 'll 1Joda

    ciIti 1rome ide l1Ii.jeis1Ji.dJJidta sredtstva k.o>ja lrol'1is1Jitreba

    da

    buoo

    ra.zlJiJCita. R~sl1.ianje j'e 'Par eX'ce11ence snaga

    koJa je SlUlprotna rotJiJrui,a I1l11JiJnae preprek:a numom

    napretiku.

    ZbOig tog,a aJro d e taimo da se, 'koo sto smo rek Ji~

    'ftagogd,jla 1P000aJViljlUjell dJsl1lotriJjliarno povTemenlO,Lpaik

    treba dodartli. da ona sve VliSetem Ic.tap-ootan~ malna :un-

    69

    Ikcija dI U~tveJllog~'V1O'1;a

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    36/55

    ~z1iveiliipo istoen Ikal:up~, ~da StUpO'jedii:naCiIlerazlike

    isljelIlj~bile....netke, a uostalom ~abranj,ivane.-Zato je

    1V3Splanj~o--'pezLitQno; r-u_lSir:ednjoY-elwvnim skolatma

    AtCiielLse obracao kolektdvno svirn dacirna

    d

    nJije..mu Ill

    p -

    amet

    padalo ': d a pnilagodi svoje delovanJeipI1iI1~a- .

    Ikog-pornaosob: -Istovremeno, 'nepl'omenjljlivom osiiovnih

    vwovarri.j;a:-s;U;pro,Sttavlja

    se

    tome

    da

    vaspitni sistem brzo

    napredu[e. Iz ta dva razloga rnanje je bilo potrebno bi11i

    lVIodenpedag,oskotm mislju. Ald, za vreme Ten,esanse sve

    se menja: pojedmoi kao HCiIltOlsrfliZldvajaju se dz drustve-

    ne rnase U' koju su dotle bill aps()rbovanJi i stopljend;

    duhovd se menjaju; a.stovremeno se ubrzava ristor,ijslci

    ir,azvoj; stvara se jedma nova oiWlizaaij a. Da bi seodgo-

    vcrilo svirn ovim promenama, butdi se pedagoskorazmi-

    sljanje i mada nJije uvek blistalo istim sjajem, onose

    tipak ruije posle .toga n~kada vise potpuno ugaSlilo.

    IV. AU, da hi pedagos~o_xazmisljan-}e.m()gL0

    da PXIQ~

    AlZY'edekomlslJ:e_efekte,~o'jli se

    od

    njega ISpravom oee-

    leu~J'uono.mora bi.ti-pedv;rgnJUto 'Qldgo:v..aI1ajouoojku1tul'i~

    '- ~ .

    1. V,idel(.smo da pedag()g1ijta mije v,aSpiotanjed da se

    njime ne mofe zamendti. Njena .uloga ndje da su.psti-

    tudse praksu, vec da je vodd, ,()bjasnjava,

    da

    [oj, kada je

    to potrebno, pomazeda popund prazmine koje 'se pojave,

    da ukloni nsdostatke koje u njo] uoei. Nije

    pedagogov

    posao, dakle, da dz temelja Izgradd jedan,-sistem vaspi-

    tania kao cia pre rijega on nije postojao: maprotdv, on,

    pre .svega,

    treba

    da se

    trudi da

    sazna d .razurne sistem

    svog vremena; tek pod ,'himuslovom on ce bitti '1.1'tarrju

    da se njime rr azunmo 1s1u~iii da procenjule sta tu ne

    valja,

    A1Ji,da bi rnogao da ga iIla:zJUjme,mije dovoljnto

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    37/55

    veka u F'rancuskoj i do kira'}a XVII veka u mekim pro-

    ,1leS'tanrtskriJrnzemljama, Jedrlno 1Jail~oce reaLrSilJioka peda-

    gogtija lbirtrl.PO'Ve2JaJllliaa S1V10jimpravam ikOrerrima, pa c e

    se otuda p1'edstaJvlitli iz [ednog sasvdm drugog ugla, tako

    da ,ce se u znatno v,e6Oij meni meet da vodd raeuna

    0

    tome

    da

    ona [rod SIVILl evropskih lIl:aroda ipotiee

    iz

    dubo-

    lkih, b~Li.fullih i'akmivnih 'UZOOilm.stovremeno, taloo ce

    se

    ste6i na:jboil:jli 'llS1o'Vi upucivam

    i

    klO'ji je znatno steUo ll1jenom ugledu. SuVlise mnogo pe-

    dagoga, pa 'oak Ii lllajporzmartJijih, rizglradiiV'a1oe svoie sis-

    teme apSrtJmhujuCli iQII1j()1:o [e ipOlstojaJo pre njih. Posbu-

    pakJccme tje BOI1OikJiT,a:tod'VIpgao Garganljmu, pre nego

    Sto ga je sasvern IdJrug,aarje 'Uipu1liloU znamje, jeste, kada

    j.e .0 tome ree, veorna zmacajam: isrosti mu moeak antd-

    ikirsktom eemertkom talkto da ova] zaboravd sve sto je

    od SVlojtih dotadasnjih 1U0000mj,aauaro. 'Ilime se hbelo

    ll eCii,u alegoJrijskoj formd,

    da

    nova pedagogaja me mora

    da ima nJiSta zajedillioko sa pedaJgo~jlOtm lroja jOlj je pret-

    hodd1a. A1i, 10 j

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    38/55

    .se nijedan metod ne rnoze na i

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    39/55

    Citih stanovista. Ja sam soedolog

    d

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    40/55

    druge kaste; vaspttan]e rpa:tmic1ija imje hiJJo. :iJslt~

    s~

    1

    vasfPiirtanje plebejaca, vaspitanje bramana lIlIlJ'ebilo dsto

    sto i vaspitanje sudrd. Isto tako, u srednjem veku, kakva

    rraz1Jika dzmedm JmltlUTe koju [e dobijao rnladd paz,

    upucen u

    sve,v'eStine vfuteStlva, 'IiIoulbure Srelljak;a,~oji je

    odlaeio da IIISkloJi svoje parohije lI1auQi riekobiko oskud-

    mih elemenata Iiz raeuna, peViailija i gramaoike

    lW-vJ .i-

    dime Ii ,e,ak

    i

    danas da je vaspdtarije ll'a:ziliCJ.iilo,avdsno

    od toga IkodlOjse dImsltvenoJ' 1KI.a~prriipada ill ,eak.

    i

    u

    k;ome

    s e

    naseLjlUstaniije? V,a.sP.nta: t~ugradJu nliQesto-

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    41/55

    -

    kOJe se stalp'pOlUpuniOzasliu2JUje da

    se

    mazove tam

    imenom. Njemu

    se

    daje Illem vrsta predJnosti

    nad svlm

    drtliglirrn v~.iJtam.Lirrna. Iz Illj'ega, dtalkle, pr

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    42/55

    nasom oruewenom strukturom, Ibas kao sto se ;ideal

    GI'Ika Ii.Ri:mljana moze shv,llJtdJtisamo preko organizacije

    grada.

    A eto moderno vaspitanje :nije u

    veco]

    merd

    naclonalno, razlog ,tome itreba tr~ti u stvaranju mo-

    dernih naeija. '

    To IIllije S'Ve. Ne samo da je drustvo poddglo tip Co-

    veka

    na

    dostojanstvo modela koji se

    vaspitae

    trudi da

    reprodukuje vee ga ono ilizgraduje, Ii to' prema svojim

    potrebama. Pogresno je misLitii da je on u celini dat IU

    prrlrodnoj kons,t11Juoijli. 'covema, 'da ,ga tu sarno

    treba

    otkritli metodickdm posmaeranjem, a da ga

    mastom

    ne

    ulepsamo

    dovodeel miSlju eve

    klice

    koje se

    1mnalaze na

    njihov najVJiSii. stuparij razvdtka. Covek _k~voILya~i-

    tanje ,treba

    11

    nama

    O,

    ostvari nije-covek

    kakvim ga

    je

    prsroda dala., vec aOlVek kakvim drustvo hoee da on

    bude; ii ono ga hoce ta:kvim kakvim ga zahteva njegova

    unutrasnja ekonomdja. ThOOkazuje upravo

    naein

    na

    koji se nasa zarrdsao oo'Veka menj ala kroz vekove. Bas

    kao

    Ii

    mi,

    imam narodd

    su

    verovali da od svoje dece

    stvaraju Ijude. A .nHhO'Vloodbijanje da u strancu vide

    c,oveka prodzilazd otuda sto

    su smatrali

    da je jedino

    gradsko vaspstanje rnoglo da stvoei dstinska

    d

    u pravom

    smisl'll rem

    ljudska

    bica. Sarno 9tO su

    om

    Coveka

    shva-

    ltili na svo] macln, 'mo,jlimd ne rnozemo da prihvabirno.

    Svaka, makar i malo znaeajna promena U organizaoiji

    jedmog

    drustva

    lima

    kao

    posledieu

    promenu

    dste vaznostd

    u ideji daeovek sarn

    sebe stvara.

    Da se, pod pnitiskom

    pove6ane korakurenoije, droswelIli Tad vJse deli, da je

    specijaldzaoija svakog

    radndka

    dstovremeno izrazenija

    j

    ranija, tako

    da ce

    lorug stvard lroje

    obuhvata

    zajednielco

    vaspicanje ,IlIuZno

    morati da se ograndoava, pa ce,

    prema

    tome, tiJpooveka

    u

    pogledu liandh

    svojstava

    siromasitl.

    Doskora je

    Idterarna

    kultura

    bila

    posmatrana kao 8U-

    Stinsk~ 'elemelIlt svake Jjrudske \kultu.re; a evo kako se

    prablizavamo vremenu kada ona postaje samo jedna

    specijalnost. Isto

    tako, ako

    postojl pniznata hdjerarhdja

    izmedru nasih lSlpooolbnostli, aroO'u toj hijerarhijli Jrna spo-

    sobnosti ilwlj,irrnaipI1ip~sujemo neku vrstu 'IlJadmoenosti i

    iz,tog razlo.g,a mOII'aJmo

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    43/55

    amblemd drustva, da od njih stvaoamo .kiwt, Ida se ldsa-

    vamo kako bismo drn cini1i pocast, Sarno drustvo je to

    koje je, u meni u :kiojoj se formdralo d konsolidovalo, iJz

    sopstvenih nedara dzvuklo te vehike

    moralne

    sile pred

    {kojima je eovek osetio

    svoju

    dnfell'liJOmoot.

    Ako se apstra-

    huju neodredene

    Ii

    nejasne tendencije koje prodstdcu i:z

    nasleda,

    dete,

    ulazeci

    u Ztivort;,nosi sa sobom samo

    svoju

    prirodu pojeddmca. Drustvo se,

    dakle, da

    tako kazemo,

    sa

    svakom

    riovorn generaoijom

    nalaai

    spram j edne skoro

    tabule raze na kojo] iznova rfJreba

    da gradi.

    Potrebno je

    da, najbrzim putevtima, na upravo irodeno, egoistdeno Ii

    asocijalno bice ono

    nadogradi

    jedno drugo, bice spo-

    sobno da vodd dJ.'UStverui Ii moralnd :iJiV'ot. :Bbo kakvo de

    delo vaspitanja iu njerruu cete vilidem Cil.tavu veliOiInu.

    Ono

    se

    ne

    ograndeava na to

    da razvija

    pojedmaCmJi orga-

    rrizarn u praveu '~oj,i je oenaoila

    priroda,

    da 'VIi1dijivtim

    ucmi slooi:V'ene

    snage

    lkioje je

    SialIUO

    potrebno otk.rUroi.

    Vaspitanje

    U

    oove/ro stvara [ednog' movog covelm,

    a

    tad

    OOveik je stvoren od svega sbo je 'I1Iajbolje u narna, od

    svega sbo Zti'VIoibu

    daje

    ceruu

    Ii

    dosbojanstvo.

    Ta

    stvara-

    laeka

    vrldna

    [e,

    uo ota1o rrn , posebna 1p11iVliJegijiaj'Uldskiog

    vaspitanja. Sasvdm je drog,acn.je 'VIaspilta,nje ikoje dJ~bijiljeisvojim ~10ruiimliJSIkiusrt;Iv1Qm.abo ZiiViotilnjelili Z1 ve

    i 'Zva Jn svalkiog dlruSibveruOfg stalIllja liI1JiOO',ffiIill1ajuoota

    jednootavna dll1uStrVla ~oj.a :tiUJIllkoiJOOlI1SUahvaljuju6i

    instiIlikittiWliim mehaJni:2mlJiJmra,S r tJ o Iih Isvaka jed

    '

    1nka, Soa-

    sViim izg:raaene, nom

    III

    sebi odl'Od1te1ja. Vaspitanje ne

    moze, dakle, lllIiSrtJauSbill;Slk.Ofg,a,dJod:ati 'piI1iJvod:i,osto

    je

    ana dovoljna svemru, zn'VIoibugrupe, kao

    t i

    :iJ]V'()IWedmlre.

    Kod oovek.a, ,ruapI'lOImV,rve SlpOOOlbn()l.Sltioje pretpootav1jta

    druStveni 2JiJvot ZJnaJtno

    SIll

    slozeruiJje da

    bi.

    5e mogle ;na

    neki narCiln uteLovirtli u ;naSe tlkiViO,materrijaLizovatti se ru

    'Ob1iku orgaJnSllcih predtispoeOOija. Iz toga proiz.1aZJi da

    S

    one ne mogu preneti s jedme gener>ao1je na drugu putem

    n.asledJa. To preruosenj e IOIba'VI>jae IpUitem VlaiSpitanja.

    84

    mlCl'C:osecaj, : r o ~e ~bred iIl1ri.aijacije. lruioijacija znaei

    zavrsEm? Vl~irtanJe; c.ak, opste uzev, :tnioijacija zatvara

    posledlnJ: perdod u

    .m ~~

    ~af['lijli dovrsavajru obrazovanje

    ~la~og c:~'Veka, olbkmvaJucll mru naj.osu

  • 8/10/2019 Emil Dirkem --- Vaspitanje i Sociologija

    44/55

    pozmata jedna velrka doktrina koja niSce duhom pro-

    glasava

    sreendm?

    I

    ne treba pov~lova~ d~ ~e ta

    ravno-

    dusnost prema znanju Ijuddma hila ve~a~krl. .nametn';1ta

    suprotno rijihovoj prirodd. Sami po. sebi, Ijudi tad a n:su

    dmali ndkakvu zeIju za riaukom, [ednostavno ~ato s~o

    drustva Jcojlma su pri:pada1i ndsu za nJo~ osecc:Ia. na-

    \kakV'll potrebu, Da bi mogla da opstarru, tim drustvdrna

    su prvenstveno biJe potr7'bne snaZn~tra~ici:je koj~ se

    pos1mju. T'radicija, rnedutlm, ne buill, ve~ ~re te.Zi.yda

    dskIjuCi