EMC bilten broj 8

Download EMC bilten broj 8

Post on 31-Mar-2016

222 views

Category:

Documents

6 download

DESCRIPTION

Izaao je broj 8 EMC biltena. Saznajte gde radi malobrojna grupa visokoobrazovanih ljudi i kako funkcionie EMC kancelarija. Proitajte kako je protekao promotivni skup IZVETAVANJE ZA ODRIVOST III. U broju 8 EMC biltena informiite se ta se radilo na drugoj radionici za svih deset klijenata partnera na EMC projektu u Hotelu Izvor u Aranelovcu od 25. do 29. novembra i od 3. do 5. decembra 2012. godine. Takoe, su predstavljeni i klijenti partneri Centra: "ELEZNICE SRBIJE A.D. i RTB BOR GRUPA TOPIONICA I RAFINACIJA BAKRA BOR. U ovom broju proitajte i ta je radila Razvojna grupa EMC-a na prilagoavanju TEAMS SR sistema u skladu sa Nacionalnim registrom izvora zagaivanja. EMC bilten izdaje Agencija za ivotnu sredinu Republike Srbije u okviru projekta Uspostavljanje Centra za upravljanje ivotnom sredinom u Srbiji.

TRANSCRIPT

  • 1novembar - decembar - januar

    2012. - 2013. godine

    broj 8novembar - decembar - januar

    2012. - 2013. godine

    EnvironmentalManagement CenterSerbia

    DRUGA RADIONICA ZA SVIH DESET KLIJENATA NA PROJEKTU U ARANELOVCU

    Klijenti - partneri Centra: "ELEZNICE SRBIJE A.D.RTB BOR GRUPA TOPIONICA I RAFINACIJA BAKRA BOR

    PROMOTIVNI SKUPIZVETAVANJE ZA ODRIVOST III

    Predstavljanje prilagoenog EMC softverskog reenja

    u skladu sa Nacionalnim registrom izvora zagaivanja

  • 2 broj 8

    EMC KANCELARIJA

    K ancelarija Centra za upravljanje ivotnom sredinom u osnivanju nalazi se u zgradi Nacionalne laboratorije Agencije za zatitu ivotne sredine Republike Srbije u ulici Rue Jovanovi 27a. Prostor i opremu smo dobili od Agencije kao deo uea Srbije na projektu krajem 2010. godine ali budui da svaku firmu ine ljudi koji u njoj rade, kancelarija je zaivela tek posle okupljanja zaposlenih na projektu. Prvo je formirana jedinica za upravljanje projektom a kako je vreme odmicalo i kako se uveavao obim posla na projektu i broj ljudi koji je svakodnevno delio kacelariju je rastao. Radnu etiku i odgovornost prema poslu smo vrlo brzo ustanovili a kako je broj uesnika na projektu rastao tako je rastao i znaaj komunikacije meu nama. Kancelarija Centra je tako postala mesto gde radi malobrojna grupa visokoobrazovanih ljudi koja je svakodnevno tokom celog radnog vremena posveena projektu a koja okuplja i povezuje sve ostale uesnike na projektu. Glavni zadatak kancelarije je da prua podrku rukovodiocima projekta u planiranju i sprovoenju projektnih aktivnosti, saradnji sa odgovarajuim organizacijama i parterima na projektu kao i identifikovanim ciljnim javnostima. Pored glavnih zadataka, osoblje kancelarije vodi brigu o praktinom sprovoenju projekta koja ukljuuje pripremu izvetaja, k o o r d i n a c i j u svih uesnika na projektu, upravljanje s o f t v e r o m , komunikaciju sa korisnicima i mnoge druge aktivnosti.

    Osoblje EMC kancelarije aktivno uestvuje i u organizaciji svih dogaaja na projektu, od konferencija, radionica i treninga do sastanaka i poseta uesnicima projekta. Podrka klijentima je takoe vaan zadatak kancelarije kako u projektnoj fazi, tako i nakon nje kada e dobiti svoj puni obim. Najvanija poruka koju kancelarija Centra komunicira sa svojim klijentima - partnerima je da EMC softver i usluge ne budu za njih samo sredstvo za ispunjenje zakonskih obaveza u oblasti zatite ivotne sredine ve i nain za poboljanje svog proizvodnog procesa, upravljanja resursima i drutvene odgovornosti.

    Kako se komunicira je esto vanije nego poruka koja se komunicira, to znai da je veoma vano dobro izabrati komunikacione kanale. EMC kancelarija upravlja svim kanalima komunikacije projekta sa ciljnim javnostima i kroz mnotvo aktivnosti stvara i odrava reputaciju projekta. U kancelariji se pripremaju i proizvodi za vidljivost projekta kao to su broure, bilteni i sva ostala EMC izdanja. Internet stranicu projekta koja je povezana sa stranicom Agencije za zatitu ivotne sredine Republike Srbije takoe ureuje i aurira EMC kancelarija uz podrku Agencije.

    Autor teksta:Jelena Tripkovi

    OsOblje eMC kanCelarije aktivnO uestvuje u OrganizaCiji svih dOgaaja i aktivnOsti

    Misija EMC projekta je poveanje kapaciteta

    Agencije za zatitu ivotne sredine Republike

    Srbije (SEPA), industrije, javnih preduzea i

    dravnih organa razvojem organizacione strukture

    EMC-a i softverske podrke sa primenjenim

    modelima praenja emisija i izvetavanjem ka

    nacionalnim i institucijama EU

    Oko EMC projekta okupljen je tim visoko

    odgovornih ljudi koji dele jednu viziju a srce

    tog tima ini EMC kancelarija koja usmerava,

    povezuje, komunicira, premoava, organizuje i

    okuplja sve uesnike.

    Jelena

    Vesna

    Biljana

    Peta

    r

    Mesto gde radi malobrojna grupa visokoobrazovanih ljudi koja povezuje sve ostale uesnike na projektu

  • 3novembar - decembar - januar

    2012. - 2013. godine

    Autor teksta:Jelena TripkoviAnketu priredila: Vesna iki

    Radi postizanja najboljih rezultata obuke, tim Centra je oformio tri grupe partner - kompanija koje su uestvovali na radionici u tri odvojena termina prva od 25. do 27. novembra, druga od 27. do 29. novembra i trea od 3. do 5. decembra 2012.

    Prvu grupu uesnika radionice inili su prvi klijenti - partneri na EMC projektu: privredno drutvo za proizvodnju, preradu i transport uglja Rudarski basen Kolubara d.o.o. Lazarevac i privredno drutvo za proizvodnju i preradu elika "elezara Smederevo" d.o.o. Smederevo kao i Javno komunalno preduzee Beogradske elektrane Beograd. U drugoj grupi su bile sledee etiri kompanije: Sojaprotein a.d. Beej, Agroprodukt inkovi d.o.o. Beej, HIP Petrohemija a.d. Panevo i eleznice Srbije a.d. Beograd. Trea grupa uesnika radionice u Aranelovcu bila je sastavljena od preostale tri kompanije Delta Agrar d.o.o. Beograd, RTB Bor d.o.o. Bor i Tigar AD Pirot.

    DRUGA RADIONICA ZA SVIH DESET KLIJENATA NA PROJEKTU U ARANELOVCU

    Predstavljanje PrilagOenOg eMC sOftverskOg reenja u skladu sa naCiOnalniM registrOM izvOra zagaivanja

    Razvojna grupa, kao i ceo tim Centra, je za sve tri grupe klijenata pripremila opsean radni plan obuke kojim su obuhvaeni modifikovani master podaci, praktian rad u sistemu, transakcije, kao i izrada godinjih izvetaja u skladu sa zahtevima Nacionalnog registra izvora zagaivanja. Prvog dana radionice, nakon protokolarnog dela, uesnici e su se upoznali kroz pet tematskih celina sa svakim izvetajem i obrascem koji je potrebno dostaviti Agenciji. Sistematski su obraene transakacije i master podaci koji omoguavaju generisanje izvetaja do kraja prvog radnog dana radionice. U toku drugog dana predstavljen je test primer za kompanije i svaki uesnik radionice je imao priliku da izvri odreeni deo unosa podataka (za vazduh, vodu, tlo, otpad itd).

    Svih deset klijenata - partnera na projektu su pozvani ispred Agencije za zatitu ivotne sredine Republike Srbije na predaju softverskog sistema i obuku za korienje istog, u hotel Izvor u Aranelovcu od 25. do 29. novembra i od 3. do 5. decembra 2012. godine. Okupljanje u Aranelovcu je organizovano sa ciljem efikasnog predstavljanja TEAMS softverskog reenja u skladu sa Nacionalnim registrom izvora zagaivanja, predstavnicima partner - kompanija na projektu.

    Uz praktian rad, uesnicima su objanjeni kriterijumi i uslovi izvetavanja. Nakon unosa podataka usledilo je generisanje godinjih izvetaja. Poseban deo obuke posveen je mogunostima internog izvetavanja. Celokupan rad na radionici, praen je sveobuhvatnim uputstvom za upotrebu TEAMS reenja prilagoenog Nacionalnom registru izvora zagaivanja.

    Kompanije - klijenti su na kraju finalne obuke i primopredajom prilagoenog TEAMS reenja za klijente sa svim elementima, dobili snaan i fleksibilan sistem za izvetavanje o ivotnoj sredini. Ovo e im pomoi da budu u skladu sa propisima EU i upravljaju podacima o ivotnoj sredini na transparentan, sledljiv i dosledan nain.

  • 4 broj 8

    PROMOTIVNI SKUP

    ,,IZVETAVANJE ZA ODRIVOST III Centar za uPravljanje ivOtnOM sredinOM

    U beogradskom hotelu Metropol je 10. decembra 2012. godine odran promotivni skup Izvetavanje za odrivost III na kome je zvanino predstavljena nova etapa projekta Uspostavljanje Centra za upravljanje ivotnom sredinom u okviru Agencije za ivotnu sredinu Republike Srbije.

    Okupljene zvanice iz zemlje i inostranstva pozdravila je ga Mirjana Kneevi, predstavnik Ministarstva energetike, razvoja i zatite ivotne sredine Republike Srbije koja je podsetila prisutne na Nacionalne prioritete strategije odrivog razvoja Republike Srbije do 2017. godine. Direktor Agencije za ivotnu sredinu gospodin Momilo ivkovi istakao je da Agencija ovim projektom kroz Centar za upravljanje ivotnom sredinom neguje partnerski odnos sa industrijom i kroz TEAMS softversko reenje prilagoeno domaoj regulativi u ovoj oblasti daje alat za prevazilaenje izazova sa kojima se predstavnici industrije suoavaju pri prelasku na elektronsko izvetavanje ali i pomo u uspostavljanju kontrole proizvodnih procesa. Gospodin Radoje Lauevi, zamenik izvrnog direktora Regionalnog centra za ivotnu sredinu je ukazao na znaaj ovog projekta za sve uesnike projekta i najavio tri vana skupa koji e u okviru projekta biti organizovani naredne godine, pre svega nauno-tehniki skup u maju. Gospoa Siren Berge

    (Siren Berge), izvrni direktor norveke kompanije EMISOFT - dobavljaa TEAMS softverskog sistema, podelila je sa prisutnima iskustva iz Evropske Unije u ovoj oblasti koja su ugraena u ovaj sistem. U nastavku konferencije predstavljene su obaveze predstavnika industrije za izvetavanje prema Nacionalnom registru izvora zagaivanja kao i aktivnosti istoimenog odeljenja u okviru Agencije.

    Konferenciji su prisustvovali gosti iz Agencije za zatitu ivotne sredine Crne Gore, predstavnici najveih srpskih industrijskih preduzea, predstavnici nadlenih organa na svim nivoima, obrazovnih institucija iz oblasti ivotne sredine kao i zainteresovane javnosti. Na konferenciji je predstavljen i Sistem za voenje evidencije i izvetavanje u oblasti ivotne sredine TEAMS prilagoen Nacionalnom registru izvora zagaivanja.

    Autor teksta:Jelena Tripkovi

  • 5novembar - decembar - januar

    2012. - 2013. godine

    EMC projEkat prEdstavljEn na skupu

    DRUGA RADIONICA ZATITE IVOTNE SREDINE JUGOISTONE EVROPE

    Klijent - partner Centra, elezniCe Srbije a.d., organizovao SKup

    Na inicijativu Centra za odrivi razvoj eleznica Srbije a.d., a u saradnji sa Meunarodnom eleznikom unijom UIC i pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zatite ivotne sredine Republike Srbije organizovana je Druga radionica zatite ivotne sredine Jugoistone Evrope koja je odrana 6. i 7. decembra 2012. godine u prostorijama eleznice Srbije.

    Uesnici konferencije bili su i predstavnici EMC kancelarije. Vesna iki, zamenik projektnog menadera je predstavila projekat, dosadanje aktivnosti i softver TEAMS koji se koristi za izvetavanje. Nakon prezentovanja projekta i softvera razvila se diskusija, jer je nekoliko ljudi iz publike bilo vrlo zainteresovano da uje kako softver funkcionie i koje zahteve zadovoljava. Stekao se utisak na kraju diskusije da su uesnici vrlo zadovoljni prezentacijom i performansama softvera a pokazali su interesovanje za blie upoznavanje istog.

    ef odseka za odrivi razvoj meunarodne eleznike unije UIC g-din Alexander Veitch je odrao predavanje o odrivom razvoju na eleznicama i pohvalio dosadanji uinak eleznice Srbije a.d. u tom domenu. Pozvao je i sve eleznike kompanije u Regionu da se u saradnji sa UIC ukljue u projekte zatite ivotne sredine i energetske efikasnosti koje finansira Evropska unija. Takoe je naglasio da je znaajna saradnja sa domaim i meunarodnim institucijama i kompanijama.

    Autor teksta:Vesna iki

  • 6 broj 8

    Unutranjost plavog voza kojim je Tito preao 600000km

    arganska osmica

    Akcionarsko drutvo eleznice Srbije obuhvata celokupan elezniki saobraaj u Srbiji i sa zaposlenima i kapacitetima kojima raspolae, jedno je od najveih preduzea u zemlji i eleznikih kompanija u ovom delu Evrope. Delatnost preduzea je javni prevoz putnika i robe, odravanje eleznikih voznih sredstava, upravljanje javnom eleznikom infrastrukturom i druge delatnosti u skladu sa zakonom i osnivakim aktima.

    Preduzee je lan najznaajnijih meunarodnih eleznikih organizacija, kao to su:

    Zajednica evropskih eleznica i infrastrukturnih kompanija (CER), Meunarodna eleznika unija (UIC), Grupa eleznica jugoistone Evrope (SERG), Evropski forum za vozove (FTE), Meunarodno infrastrukturno udruenje eleznika mrea Evrope (RNE), Meunarodna unija javnog saobraaja (UITP), Meunarodna organizacija evropskih eleznica za robni saobraaj (RAIL DATA) i slino.

    U elezniku infrastrukturu decenijama unazad zbog nedostatka finansijskih sredstava nije ulagano koliko je bilo potrebno, to je rezultiralo njenim loem stanjem i niim nivoom kvaliteta prevozne usluge. Naime, mrea eleznikih pruga u Srbiji stara je vie od jednog veka, a preko polovine svih pruga izgraeno je u 19. veku. Na duini od 57 odsto koloseka brzina je manja od 60 kilometara na sat, a na samo 2,5 odsto ukupne duine koloseka brzina je vea od 100 kilometara na sat. Na samo oko 10 odsto duine pruga na meunarodnom Koridoru 10 kroz Srbiju brzina vozova vea je od 100 kilometara na sat.

    Autor teksta:Vesna iki

    "ELEZNICE SRBIJE A.D.Ova kOMPanija je Meu PrviM dravniM PreduzeiMa u zeMlji fOrMirala Centar za Odrivi razvOj

    Prva pruga u Srbiji izgradjena je 1884. godine, izmedju Beograda i Nia, a prvo srpsko elezniko preduzee osnovano je 3. juna 1889. godine pod nazivom Srpske dravne eleznice. Nova organizacija srpskih eleznica u skladu s evropskim standardima treba da donese niz pozitivnih efekata, pre svega veu poslovnu efikasnost, trinu orijentisanost i kvalitet u radu, a samim tim i bolje funkcionisanje ovog saobraajnog sistema.

    Ukupna duina pruga u Srbiji je 3.809 kilometara. Od toga, u javnom saobraaju

    je 3.162 kilometara, od ega je magistralnih pruga 1.768 kilometara, dvokolosenih 283 kilometara, elektrificirano je 1.278 kilometara, a 770 km pruga nalazi se na meunarodnom Koridoru 10 kroz Srbiju. U saobraaju na srpskim prugama je na kraju 2011. godine bilo 129 putnikih vagona, 4.340 teretnih vagona i 135 vunih vozila (elektro i dizel lokomotive, elektromotorni i dizel motorni vozovi). U 2011. godini eleznice Srbije prevezle su neto manje od 4,2 miliona putnika i neto vie od 12,6 miliona tona robe.

    Jedno je od najveih preduzea u zemlji i eleznikih kompanija u ovom delu Evrope uesnik na projektu Uspostavljanje Centra za upravljanje ivotnom sredinom u Srbiji (EMC)

  • 7novembar - decembar - januar

    2012. - 2013. godine

    U prethodne tri decenije, zbog nedostatka sredstava proseno je godinje remontovano svega etrdesetak kilometara pruga u Srbiji, umesto 191 kilometar koliko je bilo potrebno. Suoene sa viedecenijskom zastarelou pruga i voznih sredstava, eleznice Srbije su zapoele sveobuhvatan proces modernizacije, uz punu podrku Vlade Republike Srbije u realizaciji svih postavljenih ciljeva, planova i zadataka. eleznika infrastruktura u Srbiji bie modernizovana prvenstveno zahvaljujui meunarodnim kreditima i dravnim garancijama. Potreba za modernizacijom je vea nego ikad, a eleznica ansu, izmeu ostalog, prepoznaje i u izgradnji Koridora 10 kojim bi se ponovo uspostavila dobra eleznika veza Evrope i Azije.

    Kada je o infrastrukturi re, na eleznikom Koridoru 10 kroz Srbiju prole godine otvorena su dva velika gradilita. Prvo je izgradnja deset i po kilometara nove, dvokolosene, elektrificirane pruge Gilje - uprija - Parain, ukljuujui i novi most preko Velike Morave, za brzine od 160 kilometara na sat, a drugo izgradnja eeljevog mosta preko Dunava u Novom Sadu.

    eleznice Srbije i Evropska banka za obnovu i razvoj potpisali su poetkom 2011. godine Ugovor o

    zajmu, vredan 95 miliona evra, koji e biti upotrebljen za modernizaciju pruge Beograd - Rakovica - Resnik, kao i za remont i modernizaciju ukupno 131 kilometra pruge na eleznikom Koridoru 10. Tome treba dodati i predstojeu intenzivnu realizaciju projekata modernizacije srpskih eleznica zahvaljujui ruskom dravnom kreditu od 800 miliona dolara, koji mogu biti realizovani ve u narednih pet godina. Ovim kreditom obuhvaene su rekonstrukcija eleznike pruge Panevo - Beograd, u duini od 15 kilometara, ukljuujui i izgradnju drugog koloseka sa elektrifikacijom na deonici Panevaki most - Panevo glavna, zatim izgradnja 68 kilometara duge pruge Valjevo - Loznica, za brzine od 120 kilometara na sat, rekonstrukcija

    est deonica pruga na Koridoru 10 u ukupnoj duini od oko 110 kilometara, kao i nabavka novih dizel-motornih vozova ruske proizvodnje, vrednih 100 miliona dolara. Prioritet je i elektrifikacija i modernizacija pruge Ni - Dimitrovgrad, kao jedine preostale deonice Koridora 10 kroz nau zemlju koja nije elektrificirana. Pored toga, srpske eleznice oekuju i kredit od 200 miliona evra za modernizaciju i izgradnju dvokolosene pruge na relaciji Stara Pazova - Novi Sad, za brzine do 160 kilometara na sat, kao i nemaki kredit za

    modernizaciju i elektrifikaciju pruge Panevo - Vrac - dravna granica, a kredit Kuvajtskog fonda za razvoj od 25 miliona evra bie upotrebljen za izgradnju nove glavne eleznike stanice Beograd Centar u Prokopu. Starosna struktura voznih sredstava izuzetno je nepovoljna, jer je najvei deo lokomotiva, putnikih i teretnih vagona stariji od trideset godina. Prole godine, prvi put nakon trideset godina eleznice Srbije kupile su nove vozove. Re je o dvanaest novih dizel-motornih vozova ruske proizvodnje. Vozovi su namenjeni prevozu putnika u lokalnom i regionalnom saobraaju na neelektrificiranim prugama i sukcesivno zamenjuju putnike "inobuse" i "makose", stare preko trideset godina, koje su i dalje u saobraaju. Nove dizel-motorne garniture zamenie i vozove sa dizel lokomotivama, to e u saobraajnom i ekonomskom pogledu biti znatno racionalnije i jeftinije. Pored toga, u toku je i tenderska procedura za nabavku novih viedelnih elektromotornih vozova za putniki regionalni saobraaj, za iju kupovinu su namenjena sredstva iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj od 100 miliona evra. Procenjuje se da bi iz ovog kredita moglo da bude kupljeno oko dvadesetak novih garnitura, a sve bi mogle da stignu na srpske pruge za oko dve i po godine od potpisivanja ugovora. Takoe zahvaljujui sredstvima ove banke planirana je i kupovina petnaestak viesistemskih lokomotiva, koje e moi da saobraaju i na drugim evropskim prugama. Realizacija sveobuhvatnog procesa modernizacije srpskih eleznica, uz zapoete organizacione i strukturne reforme, pretpostavka su da srpske eleznice u narednih nekoliko godina postanu mnogo savremeniji, efikasniji i uspeniji poslovno-saobraajni sistem.

    Kao odgovor na ekoloke, trine, politike i socijalne izazove savremenog drutva, ali i komparativnu prednost eleznice u odnosu na ostale vidove saobraaja, eleznice Srbije formirale su 1. septembra 2010. godine Centar za odrivi razvoj. Srpske eleznice bile su meu prvim dravnim preduzeima u zemlji koje su organizaciono formirale jednu ovakvu slubu. Delatnosti Centra za odrivi razvoj su: izrada strategije i politike odrivog razvoja za eleznice Srbije; izrada normativnih akata u eleznicama Srbije i njihovo usklaivanje sa domaim i meunarodnim propisima iz oblasti zatite ivotne sredine, energetske efikasnosti i standarda kvaliteta, kao i praenje njihove primene;

    uee u izradi projekata u vezi zatite ivotne sredine i energetske efikasnosti, kao i inicijativa za pokretanje novih projekata;

    saradnja sa domaim i meunarodnim institucijama u vezi navedenih delatnosti;

    uvoenje sistema kvaliteta u eleznicama Srbije;

    sagledavanje, kao i realizovanje dodatnih finansijskih efekata na ime smanjenja emisija CO2 iz energetskih objekata u eleznicama Srbije;

    promocija srpskih eleznica kao energetski efikasnog i ekoloki prihvatljivog vida saobraaja.

    Centar za odrivi razvoj ine tri organizaciona dela sa razliitim primarnim zadacima, a to su: Odeljenje za zatitu ivotne sredine, Odeljenje za energetsku efikasnost i Odeljenje za kvalitet.

  • 8 broj 8

    Delovi TIR-a su:

    Topionica Livnica Fabrika sumporne kiseline Elektroliza Energana Fabrika soli metala Transport Fabrika bakarne ice Fabrika armatura

    RTB Bor Grupa je, kao jedini domai proizvoa bakra i plemenitih metala, najznaajnija karika u bakarnom lancu Srbije i kompanija koja je u svetu poznata po visokokvalitetnom katodnom bakru. Ovaj jedinstven sistem, proizvodi rudu bakra i svojom aktivnou podstie razvoj itavog regiona. Otuda je kombinat bakra, sa svojim potencijalima i obilnim prirodnim resursima, strateki veoma vano preduzee za razvoj celokupne srpske privrede, a kao veliki potencijal za ekonomski prosperitet vide ga i zemlje u okruenju.

    Pogon Topionica i rafinacija bakra proizvodi anodni bakar iz koncentrata bakra. Proizvodnja se odvija po tzv. standardnoj emi topljenja, gde se kao finalni proizvod, dobija anodni bakar istoe 99,75 99,80 % bakra. Dalji postupci proizvodnje odlivaka od bakra i legura bakra odvijaju se u Livnici.

    Uloga Fabrike sumporne kiseline je da prihvati i preradi vei deo otpadnih gasova Topionice, koji se sistemom gasovoda transportuje do fabrike, dok se manji deo gasova neminovno isputa u atmosferu. Proces proizvodnje sumporne kiseline odvija se po kontaktnom postupku ili jednostrukom

    Autor teksta:Biljana Kotanjac

    RTB BOR GRUPA TOPIONICA I RAFINACIJA BAKRA BOR

    POveanje PrOizvOdnih kaPaCiteta kOMPanije i izvOza, kaO i zatite ivOtne sredine PriMenOM najsavreMenije tehnOlOgije PriOriteti u budunOsti

    Jedan od najstarijih tragova rudarstva u Evropi koji datiraju od 4500 godine pre nove ere je pronaen i u oblasti Bora i Majdanpeka.

    Prvo geoloko istraivanje rude bakra u Boru sprovedeno je jo 1897 god. i pokrivalo je oblast Tilva Ro. U periodu pre i tokom 1993. godine, kompanija je sprovela razliita investiranja koja su inicirala otvaranje novih rudnika i flotacija, kao to je povrinski kop "Cerovo", te flotacije Bora, Majdanpeka i Velikog Krivelja.

    katalizom. Sama fabrika se nalazi unutar industrijske zone, tako da raspolae i drumskim i inskim transportnim infrastrukturama.

    U junu 2010. godine, zapoet je reinenjering skoro svih njenih tehnolokih procesa, u cilju modernizacije RTB-a Bor, profitabilnog eksploatisanja jedinog domaeg rudnika bakra i zlata, poveanja proizvodnih kapaciteta borske kompanije i izvoza, kao i zatite ivotne sredine primenom najsavremenije tehnologije. Poela je izgradnja nove topionice i fabrike sumporne kiseline. Oekuju se velike utede u proizvodnji, a samim tim i finansijski rezultati nee biti za potcenjivanje, jer e se dodatni prihod, po osnovu poveanja proizvodnje bakra i sumporne kiseline, poveati. Efekti ulaganja, bie u veoj iskorienosti metala u topionici, ak 98 umesto 93 odsto, sumpora umesto 50 - 98 odsto. Ipak, najznaajniji aspekt izgradnje nove fabrike ostvarie se u pogledu kvaliteta vazduha, jer e se emisije sumpor-dioksida znaajno smanjiti.

    Izgradnja nove Topionice

    Domai proizvoa bakra i plemenitih metala, najznaajnija karika u bakarnom lancu Srbije aktivno sarauje na realizaciji EMC projekta

    Danas ova kompanija funkcionie kao jedinstven sistem sa etiri glavna proizvodno zavisna preduzea - Rudnici bakra Bor d. o. o. (RBB), Rudnici bakra Majdanpek d. o. o. (RBM) i Topionica i rafinacija d. o. o. (TIR) i matino preduzee. Osnovnom delatnou, eksploatacijom rude i preradom, bave se RBB, RBM i TIR.

  • 9novembar - decembar - januar

    2012. - 2013. godine

    Osnovni ciljevi programa Rekonstrukcija topionice i izgradnja fabrike sumporne kiseline takoe su i potpuna recirkulacija tehnoloke vode (bez isputanja u vodotokove), bezbedno skladitenje opasnog otpada, poveanje energetske efikasnosti i tednja prirodnih resursa (iskorienje bakra iz koncentrata 98%, iskorienje plemenitih i retkih metala, smanjenje potronje energenata).

    Pogon Elektroliza se bavi proizvodnjom katodnog bakra, plemenitih metala, bakar sulfata, kao i proizvodnjom soli plemenitih i obojenih metala i drugih neorganskih soli. Elektrolitikom rafinacijom se dobijaja bakar visoke istoe. Iz anodnog mulja koji se taloi u procesu elektrolize izdvajaju se plemeniti i retki metali, a viak elektrolita se koristi za proizvodnju bakar sulfata. Elektroliza dobija bakarne anode, koje sadre 99% bakra i odreeni procenat zlata i srebra. Ovi metali tokom procesa rafinacije padaju na dno elija u vidu mulja, koji se skuplja, filtrira i alje na preradu u Fabriku plemenitih metala zlataru.

    Energana proizvodi toplotnu energiju koja se koristi za grejanje industrije i pripremu sanitarne tople vode baznog dela RTB-a. Pored ovoga, delatnost Energane je nabavka i distribucija elektroenergije iz sistema elektroprivrede, proizvodnja sopstvene elektroenergije u manjim

    koliinama, proizvodnja demineralizovane i omekane vode potrebne za rad kotlova i toplifikacionig sistema baznog dela kao i distribucija industrijske vode za potrebe RTB-a.

    Fabrika soli metala je poela da radi 1976. godine i tokom rada je potujui iskljuivo trine zahteve, osvajala nove tehnologije za proizvodnju soli metala, neorganskih soli i glavanskih preparata. Razvijala se sve vreme tako da su danas soli plemenitih metala koje se proizvode u ovoj fabrici ugraene u proizvode na skoro svim kontinentima.

    Transport (teretni transport) je deo Topionice i rafinacije bakra u Boru, ija je delatnost unutranji transport eleznikim i drumskim sredstvima, utovar i istovar robe,

    kao i prevoz lica putnikim vozilima. Pored toga vri prevoz propan-butana sopstvenim auto cisternama. Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije su tehniki ispravna, izraena, opremljena i obeleena u skladu sa propisanim standardima, a vozai su obueni da mogu da rukuju opasnim materijama prema zakonskim propisima. Glavno skladite se bavi prijemom i skladitenjem hemikalija, energenata i repromaterijala kao i otpremom gotovih proizvoda.

    Osnovna delatnost Fabrike bakarne ice je proizvodnja bakarne ice po dip-forming postupku. Proizvodi se beskiseonina bakarna ica koja slui kao sirovina za proizvodnju profilisane ice ili se prodaje za dalju preradu (za lak icu, kablove i sl).

    U Fabrici armatura proizvode se vodovodne, sanitarne i toplovodne merne armature, kao i umetniki liv.

    U svim pogonima Topionice i rafinacije bakra intenzivirane su aktivnosti u oblasti sistema kvaliteta. Podsetimo da deo preduzea (Elektroliza, Livnica bakra i bakarnih legura i Fabrika bakarne ice) ve poseduju sertifikat o kvalitetu ISO 9001:2008 za finalne proizvode katodni bakar, livnike proizvode i bakarnu icu. Poetkom 2012. godine direktor TIR-a je doneo reenje o pokretanju uvoenja sistema upravljanja kvalitetom ISO 9001:2008 u pogonima koji ga nemaju, kao i o dopuni sistema standardima serije 14001 i 18001 u celom preduzeu. ISO 9001:2008 je 2012. godine uveden u pogone Transport i Fabrika sumporne kiseline, dok Energana i Topionica jo uvek nemaju ovaj sertifikat.

    Topionica

    Livnica bakra i legura bakra

  • 10 broj 8

    U skladu sa paniranim aktivnostima, EMC timovi su poeli proces posete klijentima - partnerima projekta. Sastav timova je kombinovan i ine ih po jedan predstavnik Razvojne grupe koja je razvijala EMC softverski sistem u skladu sa Nacionalnim registrom izvora zagaivanja, lokalni ekspert i predstavnik Agencije za zatitu ivotne sredine, odeljenja za Nacionalni registar izvora zagaivanja. Svi klijenti su upoznati sa zahtevima, tanije preduslovima koje bi trebalo ispuniti pre posete, a to su: provera definisane organizacione strukture, potreba za potpuno definisanim izvorima zagaivanja i njihovim karakteristikama, korienim gorivima, sirovinama i definisanim vrstama otpada koje se generiu u njihovim kompanijama. Sve ovo su preduslovi koji omoguavaju nesmetano funkcionisanje aplikacije. Cilj nae posete je da na licu mesta otkrijemo probleme koje klijenti imaju u radu sa aplikacijom, da im pruimo dodatnu obuku vezanu za module aplikacije koje nisu u potpunosti savladali na treninzima, kao i da im damo smernice u popunjavanju osnovnih master podataka. Nakon planiranih poseta, oekujemo da e klijenti u potpunosti samostalno moi da koriste aplikaciju kao i da e zapoeti unos transakcija za one module gde imaju obavezu izvetavanja ka NRIZ-u.

    Redaktorijum:

    EMC bilten Agencija za zatitu ivotne sredine Republike SrbijeDirektorMomilo ivkovi EMC tim

    Tel/faks: 011/2861 067 Jovan Pavlovi, jpavlovic@emc-project.gov.rs

    Milisav Pajevi, novinar e-pota: office@emc-project.gov.rs Vesna iki, zamenik menadera projekta , vzikic@emc-project.gov.rs

    Bojan Rankovi, dizajn i prelom www.emc-project.gov.rs Jelena Tripkovi, projektni slubenik, jtripkovic@emc-project.gov.rs

    U narednom periodu, u planu je poetak potpune integracije TEAMS SR reenja za Nacionalni registar izvora zagaivanja sa ve postojeom aplikacijom u Agenciji, kako bi se postupak izvetavanja pojednostavio kako za klijente, tako i za zaposlene u odeljenju Nacionalnog registra koji bi na taj nain dobili aurne podatke, na jednom mestu, spremne za dalju detaljnu analizu.

    Tokom marta 2013. godine, planirana je poslednja poseta EMC timova kompanijama - klijentima na projektu, kako bi ispratili proces i postupak izvetavanja i otklonili poslednje nedoumice kod klijenata, ako budu postojale. Tokom narednog perioda, EMC stoji na raspolaganju svim klijentima za sva pitanja i nejasnoe koje imaju tokom rada sa sistemom.

    Posete klijentima partnerima projektaOekuje se da e klijenti u pOtpunOsti samOstalnO mOi da kOriste emC sOftverski sistem za izvetavanje

    Autor teksta:Damir Oravec

    Aktivnosti Razvojne grupe koja je radila na prilagoavanju TEAMS SR sistema u skladu sa Nacionalnim registrom izvora zagaivanja