EMC bilten broj 8

Download EMC bilten broj 8

Post on 31-Mar-2016

224 views

Category:

Documents

6 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Izaao je broj 8 EMC biltena. Saznajte gde radi malobrojna grupa visokoobrazovanih ljudi i kako funkcionie EMC kancelarija. Proitajte kako je protekao promotivni skup IZVETAVANJE ZA ODRIVOST III. U broju 8 EMC biltena informiite se ta se radilo na drugoj radionici za svih deset klijenata partnera na EMC projektu u Hotelu Izvor u Aranelovcu od 25. do 29. novembra i od 3. do 5. decembra 2012. godine. Takoe, su predstavljeni i klijenti partneri Centra: "ELEZNICE SRBIJE A.D. i RTB BOR GRUPA TOPIONICA I RAFINACIJA BAKRA BOR. U ovom broju proitajte i ta je radila Razvojna grupa EMC-a na prilagoavanju TEAMS SR sistema u skladu sa Nacionalnim registrom izvora zagaivanja. EMC bilten izdaje Agencija za ivotnu sredinu Republike Srbije u okviru projekta Uspostavljanje Centra za upravljanje ivotnom sredinom u Srbiji.

TRANSCRIPT

<ul><li><p>1novembar - decembar - januar </p><p>2012. - 2013. godine</p><p>broj 8novembar - decembar - januar</p><p>2012. - 2013. godine</p><p>EnvironmentalManagement CenterSerbia</p><p>DRUGA RADIONICA ZA SVIH DESET KLIJENATA NA PROJEKTU U ARANELOVCU</p><p>Klijenti - partneri Centra: "ELEZNICE SRBIJE A.D.RTB BOR GRUPA TOPIONICA I RAFINACIJA BAKRA BOR</p><p>PROMOTIVNI SKUPIZVETAVANJE ZA ODRIVOST III</p><p>Predstavljanje prilagoenog EMC softverskog reenja</p><p>u skladu sa Nacionalnim registrom izvora zagaivanja</p></li><li><p>2 broj 8</p><p>EMC KANCELARIJA </p><p>K ancelarija Centra za upravljanje ivotnom sredinom u osnivanju nalazi se u zgradi Nacionalne laboratorije Agencije za zatitu ivotne sredine Republike Srbije u ulici Rue Jovanovi 27a. Prostor i opremu smo dobili od Agencije kao deo uea Srbije na projektu krajem 2010. godine ali budui da svaku firmu ine ljudi koji u njoj rade, kancelarija je zaivela tek posle okupljanja zaposlenih na projektu. Prvo je formirana jedinica za upravljanje projektom a kako je vreme odmicalo i kako se uveavao obim posla na projektu i broj ljudi koji je svakodnevno delio kacelariju je rastao. Radnu etiku i odgovornost prema poslu smo vrlo brzo ustanovili a kako je broj uesnika na projektu rastao tako je rastao i znaaj komunikacije meu nama. Kancelarija Centra je tako postala mesto gde radi malobrojna grupa visokoobrazovanih ljudi koja je svakodnevno tokom celog radnog vremena posveena projektu a koja okuplja i povezuje sve ostale uesnike na projektu. Glavni zadatak kancelarije je da prua podrku rukovodiocima projekta u planiranju i sprovoenju projektnih aktivnosti, saradnji sa odgovarajuim organizacijama i parterima na projektu kao i identifikovanim ciljnim javnostima. Pored glavnih zadataka, osoblje kancelarije vodi brigu o praktinom sprovoenju projekta koja ukljuuje pripremu izvetaja, k o o r d i n a c i j u svih uesnika na projektu, upravljanje s o f t v e r o m , komunikaciju sa korisnicima i mnoge druge aktivnosti.</p><p>Osoblje EMC kancelarije aktivno uestvuje i u organizaciji svih dogaaja na projektu, od konferencija, radionica i treninga do sastanaka i poseta uesnicima projekta. Podrka klijentima je takoe vaan zadatak kancelarije kako u projektnoj fazi, tako i nakon nje kada e dobiti svoj puni obim. Najvanija poruka koju kancelarija Centra komunicira sa svojim klijentima - partnerima je da EMC softver i usluge ne budu za njih samo sredstvo za ispunjenje zakonskih obaveza u oblasti zatite ivotne sredine ve i nain za poboljanje svog proizvodnog procesa, upravljanja resursima i drutvene odgovornosti. </p><p>Kako se komunicira je esto vanije nego poruka koja se komunicira, to znai da je veoma vano dobro izabrati komunikacione kanale. EMC kancelarija upravlja svim kanalima komunikacije projekta sa ciljnim javnostima i kroz mnotvo aktivnosti stvara i odrava reputaciju projekta. U kancelariji se pripremaju i proizvodi za vidljivost projekta kao to su broure, bilteni i sva ostala EMC izdanja. Internet stranicu projekta koja je povezana sa stranicom Agencije za zatitu ivotne sredine Republike Srbije takoe ureuje i aurira EMC kancelarija uz podrku Agencije.</p><p>Autor teksta:Jelena Tripkovi</p><p>OsOblje eMC kanCelarije aktivnO uestvuje u OrganizaCiji svih dOgaaja i aktivnOsti</p><p>Misija EMC projekta je poveanje kapaciteta </p><p>Agencije za zatitu ivotne sredine Republike </p><p>Srbije (SEPA), industrije, javnih preduzea i </p><p>dravnih organa razvojem organizacione strukture </p><p>EMC-a i softverske podrke sa primenjenim </p><p>modelima praenja emisija i izvetavanjem ka </p><p>nacionalnim i institucijama EU</p><p>Oko EMC projekta okupljen je tim visoko </p><p>odgovornih ljudi koji dele jednu viziju a srce </p><p>tog tima ini EMC kancelarija koja usmerava, </p><p>povezuje, komunicira, premoava, organizuje i </p><p>okuplja sve uesnike.</p><p>Jelena</p><p>Vesna</p><p>Biljana</p><p>Peta</p><p>r</p><p>Mesto gde radi malobrojna grupa visokoobrazovanih ljudi koja povezuje sve ostale uesnike na projektu</p></li><li><p>3novembar - decembar - januar </p><p>2012. - 2013. godine</p><p>Autor teksta:Jelena TripkoviAnketu priredila: Vesna iki</p><p>Radi postizanja najboljih rezultata obuke, tim Centra je oformio tri grupe partner - kompanija koje su uestvovali na radionici u tri odvojena termina prva od 25. do 27. novembra, druga od 27. do 29. novembra i trea od 3. do 5. decembra 2012. </p><p>Prvu grupu uesnika radionice inili su prvi klijenti - partneri na EMC projektu: privredno drutvo za proizvodnju, preradu i transport uglja Rudarski basen Kolubara d.o.o. Lazarevac i privredno drutvo za proizvodnju i preradu elika "elezara Smederevo" d.o.o. Smederevo kao i Javno komunalno preduzee Beogradske elektrane Beograd. U drugoj grupi su bile sledee etiri kompanije: Sojaprotein a.d. Beej, Agroprodukt inkovi d.o.o. Beej, HIP Petrohemija a.d. Panevo i eleznice Srbije a.d. Beograd. Trea grupa uesnika radionice u Aranelovcu bila je sastavljena od preostale tri kompanije Delta Agrar d.o.o. Beograd, RTB Bor d.o.o. Bor i Tigar AD Pirot.</p><p>DRUGA RADIONICA ZA SVIH DESET KLIJENATA NA PROJEKTU U ARANELOVCU</p><p>Predstavljanje PrilagOenOg eMC sOftverskOg reenja u skladu sa naCiOnalniM registrOM izvOra zagaivanja</p><p>Razvojna grupa, kao i ceo tim Centra, je za sve tri grupe klijenata pripremila opsean radni plan obuke kojim su obuhvaeni modifikovani master podaci, praktian rad u sistemu, transakcije, kao i izrada godinjih izvetaja u skladu sa zahtevima Nacionalnog registra izvora zagaivanja. Prvog dana radionice, nakon protokolarnog dela, uesnici e su se upoznali kroz pet tematskih celina sa svakim izvetajem i obrascem koji je potrebno dostaviti Agenciji. Sistematski su obraene transakacije i master podaci koji omoguavaju generisanje izvetaja do kraja prvog radnog dana radionice. U toku drugog dana predstavljen je test primer za kompanije i svaki uesnik radionice je imao priliku da izvri odreeni deo unosa podataka (za vazduh, vodu, tlo, otpad itd). </p><p>Svih deset klijenata - partnera na projektu su pozvani ispred Agencije za zatitu ivotne sredine Republike Srbije na predaju softverskog sistema i obuku za korienje istog, u hotel Izvor u Aranelovcu od 25. do 29. novembra i od 3. do 5. decembra 2012. godine. Okupljanje u Aranelovcu je organizovano sa ciljem efikasnog predstavljanja TEAMS softverskog reenja u skladu sa Nacionalnim registrom izvora zagaivanja, predstavnicima partner - kompanija na projektu.</p><p>Uz praktian rad, uesnicima su objanjeni kriterijumi i uslovi izvetavanja. Nakon unosa podataka usledilo je generisanje godinjih izvetaja. Poseban deo obuke posveen je mogunostima internog izvetavanja. Celokupan rad na radionici, praen je sveobuhvatnim uputstvom za upotrebu TEAMS reenja prilagoenog Nacionalnom registru izvora zagaivanja.</p><p>Kompanije - klijenti su na kraju finalne obuke i primopredajom prilagoenog TEAMS reenja za klijente sa svim elementima, dobili snaan i fleksibilan sistem za izvetavanje o ivotnoj sredini. Ovo e im pomoi da budu u skladu sa propisima EU i upravljaju podacima o ivotnoj sredini na transparentan, sledljiv i dosledan nain.</p></li><li><p>4 broj 8</p><p>PROMOTIVNI SKUP </p><p>,,IZVETAVANJE ZA ODRIVOST III Centar za uPravljanje ivOtnOM sredinOM </p><p>U beogradskom hotelu Metropol je 10. decembra 2012. godine odran promotivni skup Izvetavanje za odrivost III na kome je zvanino predstavljena nova etapa projekta Uspostavljanje Centra za upravljanje ivotnom sredinom u okviru Agencije za ivotnu sredinu Republike Srbije. </p><p>Okupljene zvanice iz zemlje i inostranstva pozdravila je ga Mirjana Kneevi, predstavnik Ministarstva energetike, razvoja i zatite ivotne sredine Republike Srbije koja je podsetila prisutne na Nacionalne prioritete strategije odrivog razvoja Republike Srbije do 2017. godine. Direktor Agencije za ivotnu sredinu gospodin Momilo ivkovi istakao je da Agencija ovim projektom kroz Centar za upravljanje ivotnom sredinom neguje partnerski odnos sa industrijom i kroz TEAMS softversko reenje prilagoeno domaoj regulativi u ovoj oblasti daje alat za prevazilaenje izazova sa kojima se predstavnici industrije suoavaju pri prelasku na elektronsko izvetavanje ali i pomo u uspostavljanju kontrole proizvodnih procesa. Gospodin Radoje Lauevi, zamenik izvrnog direktora Regionalnog centra za ivotnu sredinu je ukazao na znaaj ovog projekta za sve uesnike projekta i najavio tri vana skupa koji e u okviru projekta biti organizovani naredne godine, pre svega nauno-tehniki skup u maju. Gospoa Siren Berge </p><p>(Siren Berge), izvrni direktor norveke kompanije EMISOFT - dobavljaa TEAMS softverskog sistema, podelila je sa prisutnima iskustva iz Evropske Unije u ovoj oblasti koja su ugraena u ovaj sistem. U nastavku konferencije predstavljene su obaveze predstavnika industrije za izvetavanje prema Nacionalnom registru izvora zagaivanja kao i aktivnosti istoimenog odeljenja u okviru Agencije. </p><p> Konferenciji su prisustvovali gosti iz Agencije za zatitu ivotne sredine Crne Gore, predstavnici najveih srpskih industrijskih preduzea, predstavnici nadlenih organa na svim nivoima, obrazovnih institucija iz oblasti ivotne sredine kao i zainteresovane javnosti. Na konferenciji je predstavljen i Sistem za voenje evidencije i izvetavanje u oblasti ivotne sredine TEAMS prilagoen Nacionalnom registru izvora zagaivanja.</p><p>Autor teksta:Jelena Tripkovi</p></li><li><p>5novembar - decembar - januar </p><p>2012. - 2013. godine</p><p>EMC projEkat prEdstavljEn na skupu </p><p>DRUGA RADIONICA ZATITE IVOTNE SREDINE JUGOISTONE EVROPE</p><p>Klijent - partner Centra, elezniCe Srbije a.d., organizovao SKup</p><p>Na inicijativu Centra za odrivi razvoj eleznica Srbije a.d., a u saradnji sa Meunarodnom eleznikom unijom UIC i pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zatite ivotne sredine Republike Srbije organizovana je Druga radionica zatite ivotne sredine Jugoistone Evrope koja je odrana 6. i 7. decembra 2012. godine u prostorijama eleznice Srbije. </p><p>Uesnici konferencije bili su i predstavnici EMC kancelarije. Vesna iki, zamenik projektnog menadera je predstavila projekat, dosadanje aktivnosti i softver TEAMS koji se koristi za izvetavanje. Nakon prezentovanja projekta i softvera razvila se diskusija, jer je nekoliko ljudi iz publike bilo vrlo zainteresovano da uje kako softver funkcionie i koje zahteve zadovoljava. Stekao se utisak na kraju diskusije da su uesnici vrlo zadovoljni prezentacijom i performansama softvera a pokazali su interesovanje za blie upoznavanje istog.</p><p>ef odseka za odrivi razvoj meunarodne eleznike unije UIC g-din Alexander Veitch je odrao predavanje o odrivom razvoju na eleznicama i pohvalio dosadanji uinak eleznice Srbije a.d. u tom domenu. Pozvao je i sve eleznike kompanije u Regionu da se u saradnji sa UIC ukljue u projekte zatite ivotne sredine i energetske efikasnosti koje finansira Evropska unija. Takoe je naglasio da je znaajna saradnja sa domaim i meunarodnim institucijama i kompanijama.</p><p>Autor teksta:Vesna iki</p></li><li><p>6 broj 8</p><p>Unutranjost plavog voza kojim je Tito preao 600000km</p><p>arganska osmica </p><p>Akcionarsko drutvo eleznice Srbije obuhvata celokupan elezniki saobraaj u Srbiji i sa zaposlenima i kapacitetima kojima raspolae, jedno je od najveih preduzea u zemlji i eleznikih kompanija u ovom delu Evrope. Delatnost preduzea je javni prevoz putnika i robe, odravanje eleznikih voznih sredstava, upravljanje javnom eleznikom infrastrukturom i druge delatnosti u skladu sa zakonom i osnivakim aktima.</p><p>Preduzee je lan najznaajnijih meunarodnih eleznikih organizacija, kao to su: </p><p>Zajednica evropskih eleznica i infrastrukturnih kompanija (CER), Meunarodna eleznika unija (UIC), Grupa eleznica jugoistone Evrope (SERG), Evropski forum za vozove (FTE), Meunarodno infrastrukturno udruenje eleznika mrea Evrope (RNE), Meunarodna unija javnog saobraaja (UITP), Meunarodna organizacija evropskih eleznica za robni saobraaj (RAIL DATA) i slino.</p><p>U elezniku infrastrukturu decenijama unazad zbog nedostatka finansijskih sredstava nije ulagano koliko je bilo potrebno, to je rezultiralo njenim loem stanjem i niim nivoom kvaliteta prevozne usluge. Naime, mrea eleznikih pruga u Srbiji stara je vie od jednog veka, a preko polovine svih pruga izgraeno je u 19. veku. Na duini od 57 odsto koloseka brzina je manja od 60 kilometara na sat, a na samo 2,5 odsto ukupne duine koloseka brzina je vea od 100 kilometara na sat. Na samo oko 10 odsto duine pruga na meunarodnom Koridoru 10 kroz Srbiju brzina vozova vea je od 100 kilometara na sat. </p><p>Autor teksta:Vesna iki</p><p>"ELEZNICE SRBIJE A.D.Ova kOMPanija je Meu PrviM dravniM PreduzeiMa u zeMlji fOrMirala Centar za Odrivi razvOj </p><p>Prva pruga u Srbiji izgradjena je 1884. godine, izmedju Beograda i Nia, a prvo srpsko elezniko preduzee osnovano je 3. juna 1889. godine pod nazivom Srpske dravne eleznice. Nova organizacija srpskih eleznica u skladu s evropskim standardima treba da donese niz pozitivnih efekata, pre svega veu poslovnu efikasnost, trinu orijentisanost i kvalitet u radu, a samim tim i bolje funkcionisanje ovog saobraajnog sistema.</p><p>Ukupna duina pruga u Srbiji je 3.809 kilometara. Od toga, u javnom saobraaju </p><p>je 3.162 kilometara, od ega je magistralnih pruga 1.768 kilometara, dvokolosenih 283 kilometara, elektrificirano je 1.278 kilometara, a 770 km pruga nalazi se na meunarodnom Koridoru 10 kroz Srbiju. U saobraaju na srpskim prugama je na kraju 2011. godine bilo 129 putnikih vagona, 4.340 teretnih vagona i 135 vunih vozila (elektro i dizel lokomotive, elektromotorni i dizel motorni vozovi). U 2011. godini eleznice Srbije prevezle su neto manje od 4,2 miliona putnika i neto vie od 12,6 miliona tona robe.</p><p>Jedno je od najveih preduzea u zemlji i eleznikih kompanija u ovom delu Evrope uesnik na projektu Uspostavljanje Centra za upravljanje ivotnom sredinom u Srbiji (EMC)</p></li><li><p>7novembar - decembar - januar </p><p>2012. - 2013. godine</p><p>U prethodne tri decenije, zbog nedostatka sredstava proseno je godinje remontovano svega etrdesetak kilometara pruga u Srbiji, umesto 191 kilometar koliko je bilo potrebno. Suoene sa viedecenijskom zastarelou pruga i voznih sredstava, eleznice Srbije su zapoele sveobuhvatan proces modernizacije, uz punu podrku Vlade Republike Srbije u realizaciji svih postavljenih ciljeva, planova i zadataka. eleznika infrastruktura u Srbiji bie modernizovana prvenstveno zahvaljujui meunarodnim kreditima i dravnim garancijama. Potreba za modernizacijom je vea nego ikad, a eleznica ansu, izmeu ostalog, prepoznaje i u izgradnji Koridora 10 kojim bi se ponovo uspostavila dobra eleznika veza Evrope i Azije.</p><p>Kada je o infrastrukturi re, na eleznikom Koridoru 10 kroz Srbiju prole godine otvorena su dva velika gradilita. Prvo je izgradnja deset i po kilometara nove, dvokolosene, elektrificirane pruge Gilje - uprija - Parain, ukljuujui i novi most preko Velike Morave, za brzine od 160 kilometara na sat, a drugo izgradnja eeljevog mosta preko Dunava u Novom Sadu. </p><p>eleznice Srbije i Evropska banka za obnovu i razvoj potpisali su poetkom 2011. godine Ugovor o </p><p>zajmu, vredan 95 miliona evra, koji e biti upotrebljen za modernizaciju pruge Beograd - Rakovica - Resnik, kao i za remont i modernizaciju ukupno 131 kilometra pruge na eleznikom Koridoru 10. Tome treba dodati i predstojeu intenzivnu realizaciju projekata modernizacije srpskih eleznica zahvaljujui ruskom dravnom kreditu od 800 miliona dolara, koj...</p></li></ul>