emc bilten broj 7

Download EMC bilten broj 7

Post on 18-Feb-2016

264 views

Category:

Documents

4 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

U sedmom broju EMC biltena možete pročitati intervju sa Nebojšom Redžićem, načelnikom odeljenja Nacionalnog registra izvora zagađivanja u Agenciji za zaštitu životne sredine Republike Srbije. Saznajte šta su i koje su obaveze izveštavanja prema PRTR Registru, o emisijama u vode, o emisijama u tlo, o emisijama u vazduh, kao i o izveštavanju o upravljanju otpadom, ambalaži i ambalažnom otpadom, i o upravljanju posebnim tokovima otpada. U broj 7 EMC biltena predstavljen je informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja i najavljeno održavanje druge radionice za svih deset klijenata - partnera na projektu „Uspostavljanje Centra za upravljanje životnom sredinom u Srbiji“ u Aranđelovcu. EMC bilten izdaje Agencija za životnu sredinu Republike Srbije u okviru projekta „Uspostavljanje Centra za upravljanje životnom sredinom u Srbiji“.

TRANSCRIPT

  • Korisnici TEAMS-a istovremeno ispunjavaju sve obaveze izvetavanja prema Agenciji

    DRUGA RADIONICA ZA SVIH DESET KLIJENATA NA PROJEKTU U ARANELOVCU

    Neboja Redi, naelnik odeljenja Nacionalnog registra izvora zagaivanja u Agenciji za zatitu ivotne sredine Republike Srbije

    IZVETAVANJE O STANJU IVOTNE SREDINE NE TREBA POSMATRATI KAO TROAK VE KAO INVESTICIJU

    broj 7 oktobar 2012. godine

    EnvironmentalManagement CenterSerbia

  • 2 broj 7

    Ovaj registar se zasniva na zakonima donetim 2004 i 2009. godine i odgovarajuim podzakonskim aktima i predstavlja poseban informacioni podsistem Informacionog sistema ivotne sredine koji se vodi u Agenciji za zatitu ivotne sredine.

    Najire gledano, Nacionalni registar izvora zagaivanja je registar sistematizovanih informacija i podataka o izvorima zagaivanja ivotne sredine sa podacima o njihovoj lokaciji, proizvodnim procesima, karakteristikama, materijalnim bilansima na ulazima i izlazima sirovina, poluproizvoda i proizvoda, postrojenjima za preiavanje, tokovima otpada i

    zagaujuih materija i mestu njihovog isputanja, tretmana i odlaganja. Pored ve navedenih podataka, u oviru Nacionalnog registra se prikupljaju podaci koji su neophodni za izvetavanje u skladu sa preuzetim meunarodnim obavezama izvetavanja, konvencijama i ugovorima iz oblasti zatite ivotne sredine, koje je Republika Srbija do sada ratifikovala ili potpisala.

    Ovakav tip registra, postoji u svakoj zemlji Evrope u slinom obliku i uspostavlja se u cilju zadovoljenja rastuih potreba dravnih organa, i ire zajednice, za informacijama o izvorima i koliinama zagaujuih materija emitovanih ivotnu sredinu. U Evropskoj Uniji njegovo formiranje je, kao i u Srbiji, obavezno, ali je dravama lanicama ostavljeno da ga formiraju svaka na svoj nain. To se pre svega odnosi na formiranje takozvanog PRTR registra.

    Jedan od razloga uspenosti implementacije i primene ovakvih registara u sektorskim politikama koje obuhvataju i zatitu ivotne sredine je da donosi koristi ne samo dravnim organima nego i industriji koja dostavlja podatke, ali i pojedincima, nevladinim organizacijama i iroj javnosti. Nacionalni registar omoguava analizu velikog broja informacija koje pomau dravnim organima da odgovore na pitanja kao to su:

    Ko generie i isputa potencijalno opasne materije? Koji polutanti se isputaju? Koje koliine se isputaju i u kom vremenu? U koje medije ivotne sredine se polutanti isputaju? Koje koliine svake supstance odlaze u vazduh vodu ili zemljite? Koja je geografska distribucija emitovanih polutanata?Dobijanjem ovih informacija iz registra znaajno se poboljava sposobnost

    dravnih organa da prepoznaju najvee probleme i da u tom smeru formuliu ostvarljive strategije upravljanja ivotnom sredinom.

    U poetku su preduzea u Evropi samostalno inicirala izvetavanje o ivotnoj sredini koje je imalo za cilj, pre svega, da pokae da ona nisu izvori zagaujuih materija za koje ih je javnost esto optuivala. Rukovodstva tih preduzea su pored toga, ustanovila da emitovane zagaujue materije nisu samo problem zagaivanja, nego i izvor izgubljenih novanih sredstava zbog ega se sve ee izvetava i o znaajnim utedama kao rezultatu inicijativa o istijoj proizvodnji ili korienju recikliranih materijala, prethodno razmatranih kao otpad. Kao posledica sistematskog prikupljanja podataka o emisijama na izvoru, preduzea su sama inicirala tehniko-tehnoloke promene, kao to je korienje alternativnih goriva i hemikalija, poboljanje kontrole korienja hemikalija, poveanje efikasnosti opreme, poboljanje u industrijskom procesu i smanjenje emisije iz takastih izvora i sluajne emisije.

    Predstavnici najveih preduzea u svetu su prepoznali ove registre kao alat u identifikaciji oteenja na industrijskim postrojenjima, curenja i drugih neefikasnosti, koje dovode do emisije, to pokazuje da registar moe da poslui kao znaajna osnova za programe prevencije zagaenja u industriji. On ima potencijal da omogui prikupljanja potrebnih podataka za implementaciju standarda serije ISO 14000 ili EMAS-a. Njime se moe podstai saradnja i transfer tehnologija izmeu preduzea iz iste privredne grane.

    Registar takoe moe da poslui i kao mehanizam za bolju komunikaciju i odnose izmeu preduzea i lokalnih zajednica, pomae uspostavljanju poverenja i pouzdanosti u preduzee od strane lanova zajednice, poslovnih partnera i lokalnih nevladinih organizacija. Podaci iz velikih industrijskih zemalja su pokazali da je dobro informisana javnost dobar partner dravnim organima i industriji u donoenju odluka o ivotnoj sredini, a dobro informisani radnici mogu da preduzmu mere da zatite sebe, okolno stanovnitvo i ivotnu sredinu.

    IN

    TE

    RV

    JU

    IZVETAVANJE O STANJU IVOTNE SREDINE NE TREBA POSMATRATI KAO TROAK VE KAO INVESTICIJU

    Potovani gopodine Redi, da li bi mogli da objasnite ta je Nacionalni registar izvora zagaivanja?

    U oviru Nacionalnog registra se prikupljaju podaci koji su neophodni za izvetavanje u skladu sa preuzetim

    meunarodnim obavezama izvetavanja, konvencijama i ugovorima iz oblasti zatite ivotne sredine, koje je

    Republika Srbija do sada ratifikovala ili potpisala

    Nacionalni registar izvora zagaivanja predstavlja registar informacija i podataka o zagaivaima ivotne sredine i predstavlja osnovu za identifikaciju i monitoring izvora zagaivanja ivotne sredine. On predstavlja proizvod partnerskog odnosa privrednih subjekata i Agencije kao dravnog organa ovlaenog za uspostavljanje i voenje Nacionalnog registra izvora zagaivanja (NRIZ). Prema utvrenim metodologijama, propisanim u nizu podzakonskih akata, proizilaze obaveze preduzea da dostavljaju odreene podatke u formi izvetaja Agenciji za zatitu ivotne sredine. Treba naglasiti da NRIZ nije jednokratan posao, ve predstavlja proces koji se obnavlja svake godine.

    Intervju vodila:

    Jelena Tripkovi

    Neboja Redi, naelnik odeljenja Nacionalnog registra izvora zagaivanja u Agenciji

    za zatitu ivotne sredine Republike Srbije

    Efikasna saradnja Odeljenja Nacionalnog registra Agencije za zatitu ivotne sredine Republike Srbije je ostvarena

    i sa EMC projektom jer smo nekoliko puta u sklopu zajednikih aktivnosti informisali predstavnike industrije o njihovim obavezama ali i mogunostima unapreenja i utede u procesima proizvodnje uvoenjem sistematizacije u njihov proces izvetavanja u oblasti ivotne sredine.

    ta obuhvata Nacionalni registar izvora zagaivanja?

    Zato se uspostavljaju ovakvi registri?

    Kakva je korist predstavnika industrije od ovih registara?

  • 3oktobar 2012. godine

    Treba naglasiti da se izvetavanje prema Nacionalnom registru od strane ovih preduzea oslanja na niz drugih podzakonskih akata kojima je ureeno praenje uticaja preduzea i aktivnosti koje se odvijaju u njima na ivotnu sredinu. Primenom ovih podzakonskih akata se dobijaju podaci koji se dostavljaju Agenciji u formi izvetaja, odnosno od ove godine kroz informacioni sistem NRIZ. Kratko reeno, preduzee koje nije uradilo analizu isputenih dimnih gasova ili otpadnih voda, nije uradilo nita na upravljanju otpadom, nema podatke koje treba da izvesti i tada nastaju problemi, jer je izvetavanje po zakonu obavezno.

    Agencija, u saradnji sa nacionalnim organizacijama (Privredna komora Srbije, Stalna konferencija gradova i optina, lokalne samouprave), ali i meunarodnim organizacijama, kao to je Regionalni Centar za ivotnu sredinu, OEBS i GIZ, radi na podizanju kapaciteta u preduzeima koja imaju obavezu prikupljanja podataka i izvetavanja u cilju dostavljanja to kvalitetnijih izvetaja prema Agenciji. To se pre svega odnosi na odravanje seminara, okruglih stolova, kao i izdavanje publikacija. Dve najnovije publikacije su Uputstva za odreivanje koliina emitovanih zagaujuih materija u vazduh i vode, generisanog otpada sa farmi svinja i ivine, kao i kopova uglja i kopova drugih mineralnih sirovina.

    Na lokalnom i nacionalnom nivou zainteresovane strane su uoile da podaci iz registra mogu da uine prepoznatljivijim prioritete u upravljanju ivotnom sredinom. I mediji imaju koristi od pouzdanih podataka dostavljenih od dravnih organa i industrije. Registar moe da bude izvor znaajnih informacija za vatrogasne slube, policiju, bolnice i druge slube koje uestvuju u odgovoru na akcidentne situacije. On je isto tako koristan i u obrazovanju i u naunom radu.

    PRTR je engleska skraenica za Pollutant Release and Transfer Register, tj. Registar isputanja i prenosa zagaujuih supstanci i predstavlja poseban meunarodni ugovor razvijen kao poseban protokol Arhuske konvencije. Arhuska konvencija iji je pun naziv Konvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti u odluivanju i dostupnosti pravosua u pitanjima koja se tiu ivotne sredine je meunarodni ugovor usvojen na etvrtoj ministarskoj konferenciji odranoj 1998. godine u Arhusu (Danska). Radi se o novoj vrsti meunarodnih ugovora u oblasti ivotne sredine koja prvi put i na detaljan i specifian nain povezuje oblasti ivotne sredine i ljudskih prava.

    U skladu sa odredbama ove konvencije, razraeni su kljuni elementi PRTR registra, njegov izgled, struktura i obim, kao i pravila vezana za prikupljanje i arhiviranje podataka, izvetavanje, procenu njihovog kvaliteta, javni pristup informacijama, poverljivost podataka i informacija, uee javnosti u razvoju registra, meunarodna saradnja u ovoj oblasti, itd. Tada postojea zajednica Srbija i Crna Gora je potpisala PRTR protokol 2003, koji je 2011. godine i ratifikovan.

    Poetkom 2006. godine u Agenciji su zapoete aktivnosti na uspostavljanju ovog registra, to je ukljuilo i aktivnosti vezane za implementaciju ovog protokola u Republici Srbiji. 2007. godine je donet odgovarajui podzakonski akt, a 2010. godine je kroz izmene, u najveoj meri, usklaen sa PRTR protokolom i zakonskom regulativom Evropske unije. Srbija je 2009. godine zapoela sa dostavljanjem podataka iz ovog registra Evropskoj Agen