ellen g. white naslov originala: testimonies to ministers ...1 svedoČanstva za propovednike i...

1

SVEDOČANSTVA ZA PROPOVEDNIKE I BIBLIJSKE RADNIKE

Ellen G. White

Naslov originala: Testimonies to Ministers and Gospel Workers

Prevod: M.D.A.

Urednik: Zdravko Barjaktarević

Korektura: Natalija Barjaktarević

Digitalizacija: Dragoslav Kresac

Napomene: - Mali broj sa leve strane teksta označava početak te stranice u engleskom originalu.

Istorijski uvodnik nije numerisan - Dodatak koji se u štampanom izdanju nalazi na kraju knjige je razdeljen ispod

označenih poglavlja na koje se odnose primedbe. Ti dodaci su označeni sledećim znakom: *)

- Poslednji podnaslov „Vaspitanje u obradi zemlje― se nalazi samo u srpskom izdanju. U engleskom originalu ga nema.

2

Sadrţa j Sadrţa j.................................................................................... ............................... 2 Predgovor............................................................................................................ 10 Istorijski uvodnik................................................................................................ 12 Pregled značajnih istorijskih činjenica................................................................... 13

Razvoj ustanova.................................................................................................... 14 Period značajnog napretka 1880 godine............................................................... 15 Ambijent konferencije u Mineapolisu 1888.godine................................................ 15 Generalna konferencija od 1888.godine................................................................ 16 Različiti stavovi prema vesti o opravdanju verom................................................. 16 Konsolidacija i prisutni problemi............................................................................ 17 Dalekoseţ ni problemi izdavačke kuće................................................................... 18 Predsednik Generalne Konferencije objavljuje svedočanstva............................... 19 Generalna Konferencija od 1901 godine............................................................... 20 Ustanove u Betl Kriku trpe Boţ je sudove.............................................................. 21 „Izuzev ako zaboravimo―........................................................................................ 21 Poglavlje 1 Crkva Hristova .....................................................................................................22

Predmet Njegove vrhovne paţ nje.......................................................................... 22 Jasne, odreĎene razlike......................................................................................... 23 Boţ anske probe..................................................................................................... 23 Crkva, Boţ je vlasništvo.......................................................................................... 24 Poistovećen sa svojom zajednicom....................................................................... 25 Izbegavati laţ ne učitelje.........................................................................................25 Organizacija i razviće............................................................................................ 26 Jedinstvo vere i nauke.......................................................................................... 27 UvoĎenje skupštinskog reda................................................................................. 27 Rezultati ujedinjenih napora.................................................................................. 28 Lična odgovornost i hrišćansko jedinstvo.............................................................. 30 Šta je Bog učinio?.................................................................................................. 30 Zajednica ostatka nije Vavilon............................................................................... 31 Uputstvo učenicima.............................................................................................. 32 Izdaja poverenja................................................................................................... 32 Laţ na vest............................................................................................................. 33 Sotonine optuţ be.................................................................................................. 33 Svet pozvan na obračun....................................................................................... 34 Reč ohrabrenja..................................................................................................... 34 Reči opadanja nisu od Boga................................................................................. 35 Delo prevare.......................................................................................................... 35 Ţiva crkva.............................................................................................................. 36

Prilike date Judi..................................................................................................... 37 Crkva nije savršena............................................................................................... 38 Sotoni je dopušteno da kuša................................................................................. 38 Zajednica – videlo svetu....................................................................................... 39 Jedna Bogom odreĎena sluţ ba............................................................................ 40 Čuvati se laţ nih učitelja........................................................................................ 41 Drugi primer.......................................................................................................... 42 Pismo bratu Stantonu........................................................................................... 42

3

Poglavlje 2 Verne i ozbiljne opomene....................................................................................44 Opasnost odbacivanja istine.................................................................................. 44 Otvoreno delovanje Svetoga Duha........................................................................ 45 Svedoci krsta......................................................................................................... 46 Hapšenje apostola................................................................................................. 47

Propovedanje suprotno ustaljenim naukama......................................................... 47 Sadašnje opasnosti............................................................................................... 48 Odgovor apostola...................................................................................................48 Predrasude onih na vlasti...................................................................................... 48 Primer Boţ je milosti............................................................................................... 49 Protivljenje istini..................................................................................................... 49 Svetog Duha ne treba ometati............................................................................... 50 Jedna verna vest....................................................................................................50 Posledice odvajanja od Boga................................................................................ 51 Opomena na pokajanje.......................................................................................... 52 Pravi pokretač oduševljenja................................................................................... 52 Istina treba da se ustoliči u srcu............................................................................ 52 Svetske razonode – časovi zabave....................................................................... 53 Rezultat takvih skupova......................................................................................... 53 Biciklizam............................................................................................................... 53 Sramoćenje religije................................................................................................ 54 Varljivo delovanje sotone....................................................................................... 54 Hrišćani po imenu kao sotonini mamci.................................................................. 54 Ţalosno uverenje zadobija teren............................................................................ 55 Nepošteno postupanje u poslovima....................................................................... 55 Jasni stav hrišćanina..............................................................................................55 Odbacivanje videla.................................................................................................56 Potrebno je očišćenje srca..................................................................................... 56 Saopštavanje videla............................................................................................... 57 Vest opravdanja kroz veru..................................................................................... 57 Boţ ja vest za sadašnje vreme............................................................................... 59 Opomena protiv preziranja Boţ je vesti.................................................................. 60 „Koji misli da stoji neka se čuva da ne padne― –

Idolopoklonstvo sinova Izrailjevih........................................ 60 Naročiti uticaj sotonskog delovanja....................................................................... 62 Opasnost od samozadovoljstva............................................................................. 62 Poglavlje 3 Sveto Pismo......................................................................................................... 63 Kako da istraţ ujemo Sveto Pismo?....................................................................... 63 Obazrivost pri iznošenju novih pogleda................................................................. 64 Istina će opstati...................................................................................................... 64 Proučavati Bibliju sa poštovanjem......................................................................... 64 U jednostavnosti i veri............................................................................................ 65 Proučavanje Danila i Otkrivenja............................................................................. 66 Rezultat vrednog proučavanja............................................................................... 67 Nepobedive sile čekaju.......................................................................................... 68 Kopati dublje.......................................................................................................... 69 Poglavlje 4 Boţj e uzvišeno merilo......................................................................................... 70 Pravo vaspitanje u našim crkvama – Duše osposobiti za sluţ bu.......................... 70 Obeleţ ja pravog istraţ ivača................................................................................... 70

4

Ne treba da radimo sami........................................................................................71 Hristos otkrivenje Boga.......................................................................................... 72 Dragocene reči opomene i obećanja..................................................................... 73 Temeljiti ispit vernosti.............................................................................................74 Ostvarivati istinu.....................................................................................................74 Svetkovanje subote znak vernosti......................................................................... 75 Strahovita prevara..................................................................................................75 Znak poslušnosti.................................................................................................... 76 Ljudska filozofija nasuprot Boţ anskog otkrivenja.................................................. 77 Ne bilo koji dan u sedmici...................................................................................... 77 Na kojoj smo strani................................................................................................ 78 Koga ćete izabrati?................................................................................................ 78 Poglavlje 5 Svečani apel propovednicima............................................................................ 80 Poziv na uzvišenije stanovište............................................................................... 80 Šaljivi propovednik................................................................................................. 80 Tajne pogreške treba savladati.............................................................................. 81 Istraţ ivanje pisma u molitvi i veri........................................................................... 83 Bit uljudan –učtiv.................................................................................................... 84 Religija Biblije.........................................................................................................84 Nisko stanovište..................................................................................................... 85 Ne davati slavu čoveku.......................................................................................... 85 Negovati veru i ljubav.............................................................................................86 Poglavlje 6 Ljudske potrebe i Boţa nsko izobilje………………………………………………. 87 Uzroci neuspešnosti i lek....................................................................................... 87 Obavezni Bogu...................................................................................................... 88 Potreba Boţ anske sile i mudrosti.......................................................................... 89 Čekanje i straţ enje................................................................................................ 89 Naš odnos prema svetu......................................................................................... 90 Korišćenje Bogom danih talenata.......................................................................... 90 Natrag prvoj ljubavi!............................................................................................... 91 „Pokaj se i prva dela čini―....................................................................................... 91 Izopačena moć sebičnosti..................................................................................... 92 Neophodnost u sluţ bi............................................................................................ 92 Izbor ljudi za propovednike.................................................................................... 93 Posvećen ţ ivot....................................................................................................... 93 Sila Svetog Duha čeka naše traţ enje i primanje................................................... 94 Svi ostali blagoslovi............................................................................................... 94 Poglavlje 7 Štednja ili ekonomičnost.....................................................................................95 Biti praktičan u svim stvarima................................................................................ 95 Proučavanje uzora................................................................................................. 96 Izbegavati rasipništvo............................................................................................ 96 Negovati jednostavnost......................................................................................... 97 Venčani prsten...................................................................................................... 97 Napredak u delu.................................................................................................... 98 Lenjost................................................................................................................... 99 Duh Isusov............................................................................................................. 99 Ljubav i jedinstvo................................................................................................... 100 Gospod uskoro dolazi............................................................................................ 100

5

Poglavlje 8 Boţj i Saradnici..................................................................................................... 101 Ljubav i poverenje meĎu braćom........................................................................... 101 UnapreĎenje istine................................................................................................. 102 Hristos čini jaram lakim.......................................................................................... 103 Uzorni karakter nebeskog oca............................................................................... 103 Kritikovanje tuĎih mana..........................................................................................103 Radnici treba da se usavrţ uju............................................................................... 103 Potreba za radnicima............................................................................................. 104 Kultura srca............................................................................................................ 104 Primanje poklona................................................................................................... 105 Teret za duše......................................................................................................... 106 Duh mudrosti..........................................................................................................107 Svečana vremena.................................................................................................. 107 Preterani stavovi.................................................................................................... 107 Pomoć treba primati i pruţ ati................................................................................. 108 Aktivnost u našim crkvama.................................................................................... 109 Štednja u domu...................................................................................................... 109 Ozbiljan rad............................................................................................................ 109 Samoodricajuća ţ rtva............................................................................................ 110

Domaći misionski rad............................................................................................ 110 Direktna zavisnost od Boga................................................................................... 111 Poglavlje 9 Radnici pod Boţj im voĎstvom............................................................................ 112 Bog, predvodnik radnika........................................................................................ 112 Tačno rasuĎivanje..................................................................................................112 Bog rukovodi svojim delom.................................................................................... 113 Boţ ja organizacija.................................................................................................. 114 Savetodavni odbori................................................................................................ 115 Kako osigurati potrebna sredstva.......................................................................... 115 Uputite duše Hristu................................................................................................ 116 Nepotrebno stvaranje opozicije............................................................................. 116 Poniznost............................................................................................................... 117 Izbegavati provokacije (Izazivanja)........................................................................ 118 Postupanje sa dragocenim dušama...................................................................... 118 Hristov karakter..................................................................................................... 119 Smirenost i promišljenost...................................................................................... 120 Izbegavati sporna pitanja...................................................................................... 121 Lebdeti nad crkvama............................................................................................. 121 Više svetlosti onima koji je koriste......................................................................... 122 Rad za svakog vernog učenika............................................................................. 122 Kukolj i pšenica...................................................................................................... 123 Ko je taj verni i mudri sluga?.................................................................................. 124

6

Poglavlje 10 Prave metode, načela i pobude.......................................................................... 125 Ispravno vaspitanje................................................................................................ 125 Uravnoteţ eno obrazovanje.................................................................................... 126 Manje ličnog ja....................................................................................................... 128 Rad za sve............................................................................................................. 128 Postupanje opozicije.............................................................................................. 129 Pravi način susretanja protivnika........................................................................... 129 Izbegavajte lično vreĎanje..................................................................................... 130 Vaţ nost saveta i opomene.................................................................................... 130 Duh jedinstva i ravnopravnosti meĎu radnicima................................................... 130 Savetovati se meĎu sobom................................................................................... 131 Ispravne metode rada........................................................................................... 131 Ispravna načela..................................................................................................... 132 Naša duţ nost za proširenje dela........................................................................... 132 Muka od dugih propovedi...................................................................................... 133 Poznanje Boga...................................................................................................... 134 Potrebne kvalifikacije za Boţ je delo...................................................................... 134 Poloţ aj i odgovornost............................................................................................ 135 Nepravda i nepoštenje........................................................................................... 135 Svi treba da predstavljaju Hrista............................................................................ 136

Zavisnost od Boga................................................................................................. 136 Potreba duhovnog rasuĎivanja.............................................................................. 137 Uticaj jedinstva sa svetom..................................................................................... 138 Opadač braće........................................................................................................ 138 Zašto su Hrista mrzeli............................................................................................ 138 Rezultat pravog obraćenja..................................................................................... 139 Kako postupati prema zabludelom........................................................................ 139 Ne ljubite svet........................................................................................................ 139 Dve klase.............................................................................................................. 140 Mešanje vernih sa nevernima................................................................................ 140 Postupajte pravedno sa zabludelima..................................................................... 141 Naše reči............................................................................................................... 143 Naša je sila u jedinstvu sa Hristom....................................................................... 143

Poglavlje 11 Braći na odgovornim mestima........................................................................... 144 Povezanost sa Boţ jim delom................................................................................. 144 Osobine jednog hrišćanina.................................................................................... 145 Kakvi treba da budemo?........................................................................................ 145 Čest razlog neuspeha............................................................................................ 146 Specijalne opasnosti odgovornih........................................................................... 146 Svakodnevno hrišćansko iskustvo......................................................................... 147 Ljudi kao pristavi.................................................................................................... 147 Svrha nesreće i bede............................................................................................. 148 Poloţ aj ne posvećuje............................................................................................. 148 Bog izvor snage..................................................................................................... 149

7

Greh sluţ enja samome sebi.................................................................................. 150 Šteta od neposvećenog udruţ ivanja..................................................................... 150 Neophodno je Boţ ansko jedinstvo..........................................................................150

Prvenstvo rada na spasavanju duša...................................................................... 151 Pogrešivost ljudskog rasuĎivanja.......................................................................... 151 Ne biti savest za vernike........................................................................................ 152 Potreba Boţ anskog voĎstva.................................................................................. 152 Kad je lični nadzor neumestan............................................................................... 153 Delo po Boţ jem savetu.......................................................................................... 153 Korišćenje ličnog prosuĎivanja.............................................................................. 154 Treba veţ bati lično prosuĎivanje........................................................................... 154 Posledice stalnog sleĎenja drugih......................................................................... 155

Poglavlje 12 Sredstva i metode................................................................................................ 156 Verni desetak......................................................................................................... 156 Nema izvinjenja za nemarnost u davanju desetka................................................ 156 Svi neka vrše svoju duţ nost.................................................................................. 157 Praktično uputstvo u radu...................................................................................... 158 Nepovezano iznošenje istine................................................................................. 158 Nevolje od dugih propovedi................................................................................... 159 Propovedaj reč...................................................................................................... 159 Samoodricanje...................................................................................................... 159 Delo jednog evanĎeliste........................................................................................ 160 Naročita opasnost od krajnosti.............................................................................. 160 Vaţ nost savetovanja sa braćom........................................................................... 161 Kolporterski rad..................................................................................................... 161 Kolportaţ a ne poniţ ava propovednika.................................................................. 162 Najdragocenija sluţ ba........................................................................................... 162 Poglavlje 13 Sluţb enici konferencije....................................................................................... 162 Saveti i uputstva.....................................................................................................162 Opreznost pri izboru...............................................................................................164 Nepristrasni i nesebični.......................................................................................... 164 Traţ iti savet od Boga............................................................................................. 165 Uspešan poslovan čovek....................................................................................... 165 Predsednici konferencija........................................................................................ 166 Ujedinite se sa braćom.......................................................................................... 167 Opomena protiv mešanja u politiku....................................................................... 168 Ostavimo politiku................................................................................................... 169 Zašto se ljubav hladi?........................................................................................... 169

Siguran put........................................................................................................... 170 TuĎi oganj............................................................................................................. 171 Kakve su propovedi potrebne................................................................................ 171 Činovnici konferencije........................................................................................... 172 Karakter savetnika................................................................................................ 173

8

Studiranje Boţ jih metoda...................................................................................... 174 Odvojite se od svetskog uticaja............................................................................. 175

Poglavlje 14 Apeli za istinu i vernost....................................................................................... 176 Vi ste svi braća.......................................................................................................176 Delo za ovo vreme................................................................................................. 176 Sadašnje stanje zahteva promenu........................................................................ 177 Kako postupati sa zabludelima............................................................................. 178 Pomoć propadajućim dušama.............................................................................. 179

Neka zapadnem Gospodu u ruke......................................................................... 180 Kobna prevara....................................................................................................... 180 Sveti i tuĎi oganj.....................................................................................................181 Nemoj imati drugih Bogova uza me....................................................................... 181 Ohola vlast............................................................................................................. 182 Putem romanizma (katolicizma).............................................................................183 Pod čijom zastavom............................................................................................... 184 Isus i Nikodim.........................................................................................................185 Ova nauka je i za nas danas................................................................................. 186 Sud Amalicima...................................................................................................... 187 Gospod ima parbu sa svojim narodom................................................................. 188 Učite narod ovome................................................................................................ 189 Ovo da se misli meĎu vama.................................................................................. 190 Studiranje krsta...................................................................................................... 190 Posvećenje istinom................................................................................................ 191 Svaka sposobnost je od Boga............................................................................... 191 Gospodnja molba.................................................................................................. 191 Prisutna pomoć..................................................................................................... 192 Sadašnje opomene............................................................................................... 193 Drţ ati se čvrsto Boţ jih načela............................................................................... 193 Ne čovek nego Gospod......................................................................................... 194 Dragocenost Hristova Njegovim sledbenicima..................................................... 194 Hristos, lični spasitelj............................................................................................. 195 Stalna Hristova prisutnost..................................................................................... 196 Hristovo posredovanje.......................................................................................... 196

Poglavlje 15 Boţj im neimarima................................................................................................ 197 Ukor zbog sebičnosti............................................................................................. 197 Sebičnost zamagljuje rasuĎivanje......................................................................... 197 Teţ nja za sluţ bom................................................................................................ 198 ProbuĎujući uticaj Svetoga Duha.......................................................................... 199 Mlade ljude treba veţ bati za sluţ bu...................................................................... 199 Poziv za reformu................................................................................................... 199 Rezultati samozadovoljstva................................................................................... 200 Bog poziva na akciju.............................................................................................. 200 Revnost za Hrista.................................................................................................. 201

9

Propovednički seminari.......................................................................................... 201 Delo Svetoga Duha............................................................................................... 202 Nema neutralnog terena....................................................................................... 202 Boţ ji vesnici........................................................................................................... 203 Odgovornosti Boţ jih straţ ara................................................................................ 203 Sukob se pojačava................................................................................................ 204 Mrţ nja zbog ukora................................................................................................ 204 Kobni izbor............................................................................................................ 205 Videlo istine........................................................................................................... 205 Ljudi spremni za akciju.......................................................................................... 206 Ţestoko delovanje sotone..................................................................................... 206 Podići barijere protiv neprijatelja........................................................................... 206 Skupljajte zrake svetlosti....................................................................................... 207 Naša vest.............................................................................................................. 208 Potrebno je pravo hrišćanstvo.............................................................................. 208 Traţ ite Gospoda................................................................................................... 209 Daj mi srce svoje.................................................................................................. 209 Boţ je merilo.......................................................................................................... 210 Izgovori bez vrednosti........................................................................................... 210 Naša ličnost........................................................................................................... 211 Sejati pokraj svake vode........................................................................................ 212 Propovedanje Hrista.............................................................................................. 212 Poglavlje 16 Uzdignite stanovište.......................................................................................... 213 Čiste ruke i čista srca............................................................................................ 213 Potrebna je odlučna akcija................................................................................... 213 Laţ ni pastiri........................................................................................................... 214 Potrebna uzbuna................................................................................................... 215 Istina u srcu posvećuje......................................................................................... 215 Drţ ati se čvrsto voĎe............................................................................................. 216 Nezvani gost......................................................................................................... 217 Zašto osuĎeni....................................................................................................... 218 Pokazati Boţ ju silu................................................................................................ 218 Bog hoće celo srce............................................................................................... 219 Merilo karaktera.................................................................................................... 219 Upravite srce prema Sionu................................................................................... 220 Potrebna je temeljna reformacija.......................................................................... 221 Budite čisti............................................................................................................. 221 Šta će biti vaše utočište u taj dan?....................................................................... 221 Izbavi ţ ivot svoj..................................................................................................... 222 Budite obraćeni ljudi.............................................................................................. 223 Boţ je merilo.......................................................................................................... 223 Podignite zastavu!................................................................................................. 224 Strahovita iluzija (obmana).................................................................................... 224 Morate izabrati....................................................................................................... 225 Svetost - sada....................................................................................................... 225

10

Izabrani – za čega?............................................................................................... 226 Budite Boţ ji ljudi.................................................................................................... 226 Sve je Gospodnje.................................................................................................. 227 Poglavlje 17 Poziv i opomena................................................................................................. 227 Potreba sveta........................................................................................................ 227 Osiguran uspeh..................................................................................................... 228 Opasnost uvoĎenja svetske vlasti u Boţ jem delu................................................. 229 Ukoravanje zajednice............................................................................................ 229 Potreba duhovnog razlikovanja............................................................................. 230 Nikakav savez sa nevernicima.............................................................................. 230 Pouzdanje u ljude.................................................................................................. 231 Poniznost duše...................................................................................................... 232 Omalovaţ avanje prave religije.............................................................................. 232 Nosite Boţ ju vest.................................................................................................. 233 Sotonine zamke.................................................................................................... 234 Neka nebo vodi.................................................................................................... 236 Poglavlje 18 Ţivotna načela u odnosima................................................................................. 237

Jehova je naš Car.................................................................................................. 237 Stalna opasnost..................................................................................................... 237 Jedna uzvišena privilegija...................................................................................... 238 Izlomiti svaki jaram.................................................................................................239 Pavlovo iskustvo.................................................................................................... 239 Naučeni od Duha................................................................................................... 239 Lična odgovornost i hrišćansko jedinstvo.............................................................. 240 Potreba verskog vaspitanja................................................................................... 241 Potreba usklaĎene akcije....................................................................................... 242 Jedinstvo napora....................................................................................................243 Savetnici, a ne gospodari...................................................................................... 243 Odgovorni Bogu.................................................................................................... 244 Savet ljudima na zvaničnom poloţ aju................................................................... 246 Neposvećena nezavisnost.................................................................................... 247 Jedan apel za jedinstvom...................................................................................... 249 Moliti se za pozni daţ d.......................................................................................... 250 Pozdravne reči...................................................................................................... 253 Pobedonosni ţ ivot................................................................................................. 254 Vaspitanje u obradi zemlje.................................................................................... 256 Predgovor

Izvesni saveti i ukori iz pera E.G. Vajt mogu se bolje shvatiti ako čitalac poseduje znanje o okolnostima koje su vladale u vreme kada su vesti pisane. Izvesni detalji istorije Adventističke crkve koji su bili poznati čitaocima u vreme kad su ova

11

svedočanstva objavljivana u obliku brošura i prvog izdanja ove knjige, za današnjeg su čitaoca uglavnom nepoznati.

Zbog toga je, odmah iza ovog predgovora, dodat jedan istorijski uvod da prikaţ e one glavne tačke u razvitku crkve koje predstavljaju pozadinu onoga što je dovelo do kritičnih devedesetih godina prošlog veka. Prigodni istorijski dogaĎaji bili su saţ eto izneti. Date su takoĎe dopunske primedbe koje se odnose na mesta, situacije ili dogaĎaje. Ove će primedbe pomoći čitaocu da proveri ispravnost namere autora u vestima koje se ovde iznose.

Pregled materijala koji obuhvata ova knjiga pokazaće da je sadrţa j pojedinog odseka uglavnom izvaĎen iz jednog primerka neke od brošura. Uz materijal odgovarajuće brošure priključeno je i nekoliko odgovarajućih članaka uzetih iz ―Review and Herald‖-a ili drugih izvora zajedničkog karaktera. Tu su i dva članka iz Specijalnih Svedočanstava, serija B.

Specijalna Svedočanstva, serija B. sastoji se od 19 brošura koje je izdala E.G. Vajt ili organizacije crkve izmeĎu 1903 i 1913 godine. Izlagani materijal je bio različit i većim delom čisto lokalnog značaja. To se moţe zaključiti već iz samih naslova. 1. Pisma lekarima i propovednicima (1903) 2. Pisma lekarima i propovednicima (krajem 1904 ili 1905) 3. Pisma sluţ benicima sanatorijuma u Juţ noj Kaliforniji (1905) 4. Duh jedinstva (1905) 5. Ozbiljan apel za izgradnju sanatorijuma Kolorado (1905) 6. Mladima koji kreću u Betl Krik radi obrazovanja (1905) 7. Vesti opomene i uputstva Adventistima Sedmog Dana u vezi sa opasnostima koje prate lekarsko-misionarski rad (1906) 8. Podupiranje naših ustanova i vaspitnih centara i jedna molba za lekare-evanĎeliste (1907) 9. Lična odgovornost i hrišćansko jedinstvo (1907) 10. Jehova je naš Car (1908) 11. Madison školi (1908) 12. Priučnoj školi u Oakwood-u 12. Škola u Huntsvilu (oko 1908) 13. Sanatorijum u Novoj Engleskoj (1908) 14. Sanatorijum u Rajskoj Dolini (1909) 15. Radnicima sanatorijuma (1911) 16. Izbor iz Svedočanstava za studente i sluţ benike u našim sanatorijumima (1911) 17. Nerazumna upotreba novca i duh špekulacije (1911) 18. Sanatorijum u Nashville (1912) 19. Duh ţ rtve (1913) Ovoj se listi ponekad dodaju dva članka koja ne nose obeleţ je ―Serije B.‖ 20. Apel za jedinstvo (1912) 21. Rekreacija (oko 1913)

Sa temama potpuno različitim od onih koje su obraĎivane u brošurama dţe pnog formata Specijalnih Svedočanstava iz devedesetih godina i većim formatom stranica, ova su od samog početka bila označena kao Specijalna Svedočanstva, serija B. Njihov prethodnik, iz 1890 godine, sa vestima za propovednike i radnike, postao je poznat kao ―Serija A‖, iako u vreme objavljivanja nije bilo tako predviĎeno. Ono što je bilo od sveopšteg, trajnog značaja za crkvu a najpre je bilo objavljeno u člancima ―Serije B‖, kasnije je uklopljeno u svesku 8. i 9. ―Svedočanstva za Crkvu‖, i

12

u knjigama: ―Saveti o zdravlju‖, ―Saveti za sluţ bu pristava‖, ―Zdravstvena sluţ ba‖, i ―Odabrana Svedočanstva‖. Dva članka iz kolekcije ―Serija B‖ pojavljuju se u ovoj knjizi. To su: ―Jehova je naš car‖, i ―Lična odgovornost i Hrišćansko Jedinstvo‖.

Radeći dugi niz godina, sestra Vajt je često ponavljala izvestan niz saveta. Ponovo štampati sve što se pojavljivalo u ranijim brošurama i spisima opteretilo bi čitaoca ponavljanjem predmeta kao i detalja lokalnog ili ličnog značaja, koji danas nisu više vaţ ni. U odnosu na materijal odabran za ovu knjigu, citiramo predgovor prvom izdanju:

―Odbor se iskreno i sa molitvom trudio da u jednoj skromnoj knjizi prikaţ e najbolje i najizrazitije predmete štampane u obliku traktata, te veruje da su izostavljeni delovi više nego obuhvaćeni onim što je sakupljeno iz drugih traktata ograničenog tiraţ a!.

Oni koji su odgovorni za Treće izdanje Svedočanstva za Propovednike, kaţ u zajedno sa izdavačima iz 1923, da je ova prikladna knjiga izdata sa iskrenom molitvom da bude, za sve do kojih doĎe, izvor uputstava u dubine Boţ je; da oţ ivi nadu i snagu naroda Boţ jeg; da doprinese obnovi ţ ivota gde to bude potrebno i u svima nama razvije hrišćanske vrline koje će svetu otkriti Hrista; i neka nas pribliţ e meĎusobno i dovedu sve bliţ e srcu našeg blaţ enog Gospoda. Vašington, D.C. 10. Maja 1962. ODBOR ZAOSTAVŠTINE E.G.VAJT Istorijski uvodnik

Kao što je u predgovoru trećem izdanju spomenuto, Svedočanstva za propovednike sastoje se od materijala sakupljenih sa nekoliko izvora, prvenstveno članaka E.G. Vajt koji su se pojavljivali u Review and Heraldu i brošurama koje su sadrţ avale svedočanstva za crkvu u Betl Kriku i za vodeću braću u delu. Veći deo sadrţ aja ove knjige pisan je u godinama 1890-1898, uz nešto materijala ranijeg i kasnijeg datuma, pridodatog da bi se proširilo područje izvesnih uputstava. Prvi deo, ―Hristova Crkva‖, pruţ a uverenje o neţ noj Boţ joj brizi za Njegovu crkvu i sadrţi izrazita obećanja o njenom trijumfu. Zatim slede opomene i saveti za propovednike i administratore.

Devedesete godine prošlog veka su zanimljiva dekada, ali na neki način i uzbudljiv period u ţi votu i iskustvu Adventista Sedmog Dana. U tih deset godina crkva je rasla i njeno članstvo se udvostručilo. Njeni radnici su brzo ulazili u nova područja. Osnivaju se ustanove u zemlji i van nje. Početna sredstva za organizaciju predviĎena na zasedanju Generalne Konferencije 1863 brzo su prevaziĎena. Ranije osnovane ustanove se proširuju i počinje period njihove popularnosti i u očima Adventista i u očima celoga sveta. Ovaj nagli napredak obilovao je mnogim opasnostima, počevši od liberalizma sa jedne, do konsolidacije i centralizma sa druge strane. Zatim, u iskustvu ovog perioda ima elemenata koji se odraţ avaju u posledicama posle zasedanja Generalne Konferencije u Mineapolisu, Minesota, 1888, na kojoj su se raspravljala neka doktrinalna pitanja na široko i sa mnogo ţ estine. Izvestan broj ljudi povezivao se sa ovom ili onom grupom, pri čemu odluka nije zavisila samo od uticaja iznetih doktrinalnih dokaza, već je formirana i na osnovu ličnog stava u odnosu na savete Duha Proroštva. U nekim slučajevima ovi stavovi nisu bili ispravni. Tokom većeg dela ovog perioda E.G. Vajt se nalazila u Australiji gde je radila na učvršćivanju dela u ovoj, novootvorenoj zemlji i rukovodila poslovima oko otvaranja koledţa i sanatorijuma na ovom kontinentu.

13

Ova knjiga nosi naslov “Svedočanstva za propovednike i evanĎeoske radnike.” Ona u suštini nije posvećena podučavanju kako treba raditi posao propovednika, koliko je posvećena samoj ličnosti evanĎeoskog radnika. Ona sadrţi vesti koje su date da opomenu, upozore, ukore i savetuju propovednike crkve, posebno naglašavajući opasnosti koje prete ljudima koji se nalaze na odgovornim mestima u delu. Neki od ovih ukora su vrlo oštri, ali se daje garancija da Bog u svom kaţ njavanju ―ranjava samo zato da bi mogao da isceli, a ne da pogubi‖.

Ove ukore i savete upućene propovednicima i naročito administratorima nije prvobitno publikovala E.G. Vajt, već Predsednik Generalne Konferencije a kasnije Odbor Generalne Konferencije. Većim delom su to bile vesti upućene Predsedniku O.A. Olsen-u i njegovim pomoćnicima u administrativnom delu, naročito onima u Betl Kriku. On i njegov odbor su ih dali u štampu da bi njihove kolege propovednici i administratori takoĎe imali koristi od ovih ukora koji su ukazivali na greške, kao i od saveta i ohrabrenja koji su bili vezani uz te ukore.

Pregled značajnih istorijskih činjenica

Kada pregledamo izvesne situacije u istoriji naše crkve koje formiraju pozadinu ovih vesti iz 1890. godine prošlog veka, mi nalazimo ključ koji nam omogućava da bolje razumemo i shvatimo ove vesti. Okrenimo zato unazad stranice istorije i pogledajmo neka vaţ nija zbivanja.

Od samog početka, Adventiste Sedmog Dana karakteriše njihova ţ arka ţ elja da shvate šta je Boţ ja volja i da hode Njegovim putem. U svom adventnom iskustvu sredinom 1840 godine oni su bili očevici kako se organizacije Protestantskih crkava, sa svojim stubovima vere čvrsto ukopanim, odvraćaju od istina koje uči reč Boţ ja. Mnogi od ovih Adventista su bili isključeni iz ovih crkava zbog svoje adventne nade, jedne nade koja potiče iz Biblije. To je učinilo da su se plašili formalizma i svake crkvene organizacije. Ali, kako se otvarao put za objavljivanje treće anĎeoske vesti, tako se razvijala i potreba za organizacijom, pa je u januaru 1850. sestri Vajt bilo pokazano da Adventisti Sedmog Dana treba da dovedu svoje delo u red jer ―na nebu je sve u savršenom redu‖. Rukopis br. II, 1850.

Ozbiljni napori da se izvrši organizacija crkve obuhvataju period dekade 1850 godine. Dosegli su vrhunac 1860, izborom imena ―Adventisti Sedmog Dana,‖ a 1861 su stvoreni planovi o organizaciji lokalnih crkava i drţ avnih Konferencija. Zatim se 1863 drţ avne Konferencije povezuju u Generalnu Konferenciju. Briţ ljivo se nastojalo da se izbegne prvi korak u formianju CREDA ili Verskih Načela, jer je bilo očigledno da crkva ne moţ e istovremeno imati čvrsto ukopane stubove vere i biti slobodna da sledi novo videlo kako je ono bilo otkrivano proučavanjem Reči Boţ je i otkrivenjima Duha Proroštva. Jedan izvanredan citat koji otkriva delovanje Boţ jeg proviĎenja pri uspostavljanju crkvene organizacije naći ćemo na stranicama ove knjige (Poglavlje ―Organizacija i razviće‖).

U vreme organizacije Generalne Konferencije 1863, bio je izabran odbor od tri čoveka. Glavni interes crkve predstavljalo je nekoliko Unija i jedna izdavačka kuća smeštena u Betl Kriku. Na polju evangelizacije adventistički propovednici imali su sve više uspeha. Njihov rad se uglavnom sastojao od propovedanja izrazitih istina evanĎeoske vesti uključujući Subotu, stanje mrtvih, Drugi Isusov dolazak i Svetinju. Mnogo je ljudi bilo privučeno u diskusije i debate oko pitanja Zakona Boţ jeg i drugih bitnih biblijskih istina. Neprimetno, mnogi od onih koji su se angaţ ovali u tim diskusijama postali su samopouzdani i u srcu razvili duh nezavisnosti, osećanja

16

14

nepogrešivosti ličnog mišljenja i spremnosti za raspravljanje. Kasnije je ovo urodilo nezdravim rodovima. Razvoj ustanova

Organizaciju Generalne Konferencije pratio je u stopu razvoj ustanova. U jednoj utvari datoj sestri E.G. Vajt u decembru 1865, traţ eno je otvaranje jedne medicinske ustanove a kao odgovor na tu viziju vodeća braća otvaraju jednu malu zdravstvenu instituciju u Betl Kriku, septembra 1866. Nešto manje od jedne decenije kasnije preko vesti koja je potekla iz pera E.G. Vajt, traţ eno je otvaranje jedne škole. 1874 podignut je Betl Krik koledţ . Na taj su način ove tri glavne ustanove, koje su izbile na prvo mesto u Betl Kriku privlačile sve veći broj Adventista u ovaj centar dela koji se naglo razvijao. Pozivani su ljudi koji su imali poslovnog iskustva da preuzmu brigu oko poslovnih interesa dela, to jest, njegovih ustanova. Kako su se poslovi razvijali, širili i napredovali tako su neki od ovih ljudi počeli da se više oslanjaju na svoju poslovnu pronicljivost nego na Boţ je vodstvo i Njegove savete. Za njih je posao bio samo posao.

Pre nego je prošla jedna decenija, crkva je bila suočena sa borbom izmeĎu interesa jednog vaspitnog programa koji se temeljio na principima Duha Proroštva i vaspitnog programa u duhu ovoga sveta. Taj program su zastupali ljudi, proţ eti svetskim smerovima i metodama.

Pioniri crkve Adventista Sedmog Dana bili su najčešće ljudi koji su sami sebe načinili onim što jesu. To su bili ljudi posvećenja, sposobnosti i iskustva. Treba čitati njihove spise pa se uveriti da je ovo tačno. Ali, pošto su bili svesni svog ograničenog obrazovanja, bili su skloni da osećaju kompleks niţ e vrednosti, tako da su bili i suviše ponizni. Kada je početkom 1880 godine u njihovu sredinu došao jedan pedagog sa akademskom diplomom u ruci nije čudo što se odmah probio do rukovodećeg poloţ aja u vaspitnom delu. Popevši se tako brzo na visokopoverljivo mesto u vreme kada je još tako malo poznavao doktrinu i istoriju Adventista Sedmog Dana, našao se nespremnim za odgovornosti koje su mu stavljene na pleća.

Problem je postao jako bolan, voĎe i članovi u Betl Kriku opredeljivali su se za ovu ili onu stranu. Jedni su bili oduševljeni voĎstvom jednog priznatog pedagoga, dok su drugi nastojali da se svrstaju sa onim savetima iznetim preko Duha Proroštva. Rezultat je bio koban i po koledţ i po one koji su u tu stvar bili upleteni. Betl Krik koledţ je godinu dana bio zatvoren. A ono što se reklo i stavovi koji su se zauzimali, ostavili su duboke tragove u iskustvu ne malog broja voĎa i crkvenih članova.

U ovom periodu objavljeni su članci koji su kasnije uključeni u Svedočanstva za crkvu, strana 9-98, koji su najpre bili publikovani kao brošura pod naslovom ―Svedočanstvo za crkvu u Betl Kriku‖. Ova brošura ne uključuje samo ono što je kasnije nanovo objavljeno u petoj svesci, već isto tako više ličnih beleţ aka koje se odnose na pojedine ličnosti i situacije u Betl Kriku. Potrebno je samo pročitati naslove pa da se oseti atmosfera onog vremena. Drugo poglavlje, ―Naš koledţ ,‖ nosi podnaslov ―Biblija kao udţ benik‖ ―Cilj koledţ a‖ i ―Učitelj u koledţ u.‖ Sledeća poglavlja nose naslove: ―Roditeljsko vaspitanje,‖ ―Vaţ no Svedočanstvo,‖ ―Omalovaţ ena Svedočanstva,‖ ―Radnici u našem koledţ u,‖ ―Zavist i iznalaţ enje grešaka osuĎeni.‖

Bili su to teški dani. Kada je Jelena Vajt sledeće, 1883. otišla na zasedanje Generalne Konferencije u Betl Kriku, Bog ju je podigao da odrţ i seriju jutarnjih propovedi okupljenim propovednicima, iznoseći čitav niz praktičnih saveta. Značajno je da je jedan izmeĎu ostalih bio posvećen predmetu ―Hristos naša Pravda.‖ (Vidi

15

Odabrane vesti 1, 350—354 strana). Ove istorijske okolnosti čine deo pozadine E.G. Vajtinih saveta koji se nalaze u ovoj knjizi. Period značajnog napretka 1880 godine

Premda je crkva 1874. poslala u Evropu J.N. Andrewsa i istovremeno bila angaţ ovana oko podizanja koledţ a u Betl Kriku ipak sve do 1880. godine nije bilo značajnijeg misionskog napretka ni većeg razvoja ustanova. 1880 otvaraju se dve nove škole, jedna u Healdsburgu, Kalifornija, druga u Juţ nom Lankasteru, Masačusets. 1885. osniva se izdavačko delo u Bazelu, Švajcarska sa novosagraĎenom centralnom izdavačkom kućom. Te iste godine poslani su radnici u Australiju pa se ubrzo zatim osniva Izdavačka Kompanija Eho u Melburnu. Lično prisustvo Jelene Vajt u Evropi godine 1885-1887 pridonelo je jačanju i napretku dela u zemljama koje je posetila.

Ako neko razmatra pojedine tačke u istoriji razvitka ranije Adventne crkve, kod njega sve više raste svest o stvarnosti sukoba izmeĎu sila pravde i sila zla. Crkva koja je izišla na površinu istorije bila je prorečena Zajednica ostatka kojoj je Bog dao vest za ovo vreme. Veliki neprijatelj je činio sve što je u njegovoj moći da uništi Delo. Ambijent konferencije u Mineapolisu 1888.godine

Jedna od najuspešnijih sotoninih metoda u njegovoj borbi protiv crkve, bila je, da inače dobre ljude navede da zauzmu takve stavove koji će neopozivo naneti smetnje delu koje su sami lično toliko voleli. Ovo se dokazalo u duhu koji se razvio u srcu ljudi koji su učestvovali u diskusijama i debatama. To se ogledalo u ţ ivotu ljudi poslovno vezanih sa delom. To se uočavalo u iskustvu misionara koji su odlazili u nova područja a kojima se, sa njihovim ograničenim shvatanjima dela, činilo suviše teško da nastave putem kojim ih je Bog vodio. To se moglo ustanoviti u sklonosti nekih da za male, beznačajne stvari u dalekom misionskom polju očekuju rešenje od voĎa u Betl Kriku. To se takoĎe videlo i u načinu na koji su vodeći ljudi u Betl Kriku, ionako preopterećeni odgovornostima oko rada ustanova, pokušali da daju detaljna uputstva za rad u dalekim zemljama o kojima su vrlo malo znali.

Kada je crkva Adventista Sedmog Dana stigla na kraj 1887. broj njenog članstva se popeo na 25841, sa 26 lokalnih konferencija i jednom misijom u Severnoj Americi i 4 lokalne Konferencije i 6 misija u prekomorskim zemljama. Odbor Generalne Konferencije sastojao se od sedam ljudi, pošto je 1882 bio proširen sa tri na pet, a onda sa pet na sedam članova. Za voĎenje brige oko pravnih poslova dela formirano je Udruţ enje Generalne Konferencije sa jednom komisijom od pet upravitelja. Razne grane dela razvile su se u neku vrstu autonomnih organizacija kao ―Internacionalno udruţ enje Subotne škole‖, ―Udruţ enje za zdravlje i umerenost‖, ―Udruţ enje kolportera i misionara.‖ Kao što je spomenuto, tokom dve godine, od sredine 1885-1887 sestra Vajt se nalazila u Evropi. Sada se vratila u Sjedinjene Drţ ave i nastanila se u Healdsburgu, Kalifornija. U Sjedinjenim Drţ avama su radile dve izdavačke kuće: Review and Herald u Betl Kriku i Pacifik Pres, Oakland, Kalifornija. Svaka od ovih kuća je prilično dobro poslovala, tako da su obe radile punim kapacitetom i na taj način obezbeĎivale novčana sredstva za crkvenu štampu. U svakoj od ovih kuća štampao se po jedan od vodećih časopisa: Review and Herald u Betl Kriku i Signs of the Times u Oaklandu.

U vremenu od godinu-dve dana u ovim su se časopisima pojavljivali članci koji su izraţ avali različita gledišta u odnosu na predmet ―Zakon u poslanici Galatima.‖

16

Urednici ovih časopisa borili su se za svoje protivurečne stavove. Jelena Vajt, tada još u Svajcarskoj, pisala je urednicima Sings of the Times savetujući ih da ne objavljuju članke sa suprotnim gledištima. Ova poruka se moţ e naći u knjizi ―Saveti piscima i izdavačima,‖ strana 75—82. Generalna konferencija od 1888.godine

Zasedanje Generalne Konferencije 1888. bilo je sazvano u Mineapolisu, Minesota, od 17 Oktobra do 4. Novembra. Samom zasedanju je prethodio biblijski seminar od nedelju dana na kome se diskutovalo da li treba Hune ili Alemane uvrstiti u onih deset carstava o kojima je reč u Danilu 2. i 7. i Otkrivenju 13. Uriah Smith, urednik Review and Herald zauzimao je odreĎeni stav, dok je A.T. Jones u Sings of the Times, imao drugi stav. E.J. Waggoner, iz Pacifik Pressa vodio je časove proučavanja o pomirenju i Boţ jem Zakonu, a starešina Jones je iznosio predmet: Opravdanje kroz veru. Ove diskusije su se nastavile i na samom zasedanju Generalne Konferencije i povremeno je dolazilo do ogorčenih prepirki. Neki od propovednika su došli na konferenciju ne da istraţ uju istinu već da debatuju i raspravljaju pojedina pitanja. Jelena Vajt je takoĎe bila prisutna i pozvala je sve prisutne da proučavanju pristupe otvorenih srca i uma. Ona je zahtevala da se teme o kojima se diskutuje proučavaju paţ ljivo i sa molitvom.

Sporna pitanja su se na neki način povezivala sa odreĎenim ljudima. Kod mnogih je vest o opravdanju verom silno delovala i pokrenula srca i duše, što je dovelo do pobedonosnog iskustva u ličnom hrišćanskom ţ ivotu. Ali, bilo je i drugih koji su se povezali sa nekim bojaţ ljivim i konzervativnim voĎama iz Betl Krika kojima se činilo da u izloţ enom učenju leţ i opasnost. Kad je Konferencija završena ovi su se ljudi vratili svojim domovima, ne primivši blagoslove koje je Bog i za njih pripremio.

Ne postoji nikakav izveštaj o raspravama koje su voĎene na toj Konferenciji sem onoga što je govorila Jelena Vajt, budući da u to vreme nije bio običaj da se govori objavljuju. Bio je samo izdat jedan bilten Generalne Konferencije ali to je samo običan letak koji je doneo vesti o dogaĎajima na zasedanju Konferencije i samu poslovnu proceduru. Ništa nije bilo pisano o samim diskusijama koje su voĎene oko pojedinih Biblijskih pitanja.

Na ovom je zasedanju za Predsednika Generalne Konferencije bio izabran O.A. Olsen koji se u to vreme nalazio u Evropi. Novembra 27, 1888. William C. White, član odbora Generalne Konferencije piše bratu Olsenu da ―pošto je završeno zasedanje, delegati su poneli različite utiske. Mnogi su smatrali da je ovo najneuspeliji sastanak kome su ikad prisustvovali; za druge je pak ovo bila najkorisnija Konferencija koja je ikad odrţ ana.‖ Različiti stavovi prema vesti o opravdanju verom

Jelena Vajt je tokom sledeće godine mnogo putovala nastojeći da crkve i Konferencije dovede do dubljeg, potpunijeg shvatanja vaţn osti vesti o opravdanju verom. Ona je o ovoj biblijskoj istini govorila kao o istini koja je „nova za um mnogih― a ustvari je „stara istina samo u novom ruhu.― - E. G. Vajt: Review and Herald Juli 23. 1889, preštampano u Odabrane Vesti, Sv. 1, str. 355.

Na sledećem zasedanju Generalne Konferencije odrţ ane u Betl Kriku od 18 Oktobra do 5. Novembra 1889, sestra Vajt je izjavila da „Duh koji je vladao na

17

Konferenciji u Mineapolisu nije ovde. Sve se harmonično odvija. Prisutno je mnogo delegata. Naše jutarnje bogosluţ enje u pet časova dobro je posećeno. Sluţb eni sastanci takoĎe. Sva izneta svedočanstva koja sam slušala imaju karakter vesti koje uzdiţ u. Ona svedoče da je minula godina bila najbolja godina u ţ ivotu onih koji su ih iznosili; videlo koje svetli iz Boţ je reči jasno je i odreĎeno: - opravdanje verom, Hristos pravda naša. Iskustva su bila veoma zanimljiva.―

„Prisustvovala sam na svim, sem dva molitvena sastanka. U osam sati brat Jones je govorio o predmetu opravdanja verom i pokazalo se da vlada veliki interes za ovu istinu. Vidi se napredak u veri i poznanju Gospoda našega Isusa Hrista.― -E.G. Vajt: Rukopis 10, 1889. objavljen u Odabrane Vesti, Sv. 1, str. 361.

Naţ alost, neki od voĎa našeg dela povezani sa Generalnom Konferencijom i našim ustanovama u Betl Kriku svrstali su se na negativnu stranu i stvorili u samom središtu dela jedno čvrsto jezgro otpora. Tokom nekoliko sledećih godina mnogi od njih su uvideli svoju grešku i otvoreno je priznali. Ali je bilo i takvih koji su se tvrdoglavo opirali. Neki od njih, poslovno povezanih sa interesima crkve i naših ustanova, vršili su uticaj koji se snaţ no osećao tokom cele 1890. godine. Na takve se odnosi ono što je sestra Vajt pisala 1895, a nalazi se u Odabrane Vesti Sv. 1, str. 363; „Neki su odbacili opravdanje verom jer je ta istina suprotna njihovom duhu i njihovom celokupnom ţ ivotnom iskustvu.―

U ovoj svesci, počevši od 76. stranice pa nadalje, često će se spominjati Mineapolis i njegove posledice, kao i iskustvo nekih koji su u to bili upleteni.

Na zasedanju Generalne Konferencije 1888. odbor je bio bitno izmenjen. Iz Evrope je bio pozvan O.A. Olsen da preuzme duţ nost predsednika Generalne Konferencije, zamenjujući Georga I. Butlera. Starešina Butler je bio bolestan, ali i pored toga što nije bio prisutan u Mineapolisu pridruţ io se onima na negativnoj strani. Otišao je u penziju i oko deset godina ili nešto više brinuo za svoju ţ enu koja je bila invalid. Onda se vratio i opet zauzeo odgovorne poloţ aje u Delu.

Brat Olsen, čovek koji se u potpunosti slagao sa naglašavanjem značaja istine o opravdavanju verom i koji je uvek bio odan savetima Duha Proroštva, imao je teškoća u nalaţ enju rešenja za probleme u Betl Kriku. Naročito su bili teški probIemi koji su se javljali kao posledica naglog razvitka ustanova i proširenja dela u samom Betl Kriku a na štetu dela u celini. Konsolidacija i prisutni problemi

Na zasedanju Generalne Konferencije 1889. poklonjena je paţ nja problemima koji su iskrsavali u vezi sa radom dve velike izdavačke kuće, jedne u Betl Kriku i druge na obali Pacifika. Imenovan je odbor od dvadeset i jednog člana koji je trebalo da prouči mogućnost fuzionisanja interesa izdavačke delatnosti. Traţ eno je takoĎe da se razmisli o sličnoj organizaciji „koja bi kontrolisala rad svih naših vaspitnih ustanova i vodila kontrolu nad već postojećim imetkom, da se na taj način svi ovi interesi dovedu pod jednu zajedničku upravu; takoĎe se traţ ilo slično rešenje za kontrolu naših zdravstvenih ustanova.― Bilten Generalne Konferencije, 6. Novembar 1889. strana 149. Ovaj odbor je podneo svoj izveštaj na zasedanje 1891. Dat je predlog da Udruţ enje Generalne Konferencije, kao telo koje je oformljeno zato da zastupa pravne interese dela, preuzme odgovornost za svu izdavačku delatnost i rukovodi izdavačkim kućama iz jednog zajedničkog centra. Uzeto je u obzir da ovim pravno odelenje preuzima veće obaveze, pa bi ga stoga trebalo proširiti na dvadeset i jednog člana. Konferencija je ovaj predlog usvojila.

18

Kasniji izveštaji pokazuju da su preduzeti Koraci ka konsolidaciji crkvene aktivnosti širom sveta koja je bila pod rukovodstvom raznih odbora s tim da se sve stavi pod kontrolu udruţ enja Generalne Konferencije sa njenim odborom od dvadeset i jednog člana.

Vodeći sluţ benici Odbora Generalne Konferencije su istovremeno bili i vodeći sluţ benici ovog udruţ enja. Kao članovi oba odbora obično su bili rasuti širom sveta pa je bila uobičajena praksa da poslovi uglavnom padnu u ruke nekolicine u Betl Kriku od kojih su neki bili veoma usko povezani sa poslovnim interesima tamošnjih ustanova.

Nije ostvareno sve što se razmatralo pri planiranju kojim se traţ ila konsolidacija, ali je učinjeno dovoljno da se krene putem konsolidacije. Organizacija Generalne Konferencije se tako opteretila finansijskim obavezama izdavačkih kuća, vaspitnih ustanova i sanatoriuma širom sveta. Pošto se odbor retko kada sastajao u punom sastavu, bilo je neminovno da šaka ljudi u Betl Kriku - često ne više od četiri, pet ili šest ljudi - rutinski donosi odluke koje su štetno delovale na interese dela širom sveta. U svojim izjavama E.G. Vajt je protestvovala protiv koraka ka konsolidaciji kao i drugih poteza koji nisu nosili pečat Boţ jeg odobravanja. Vidi Life Sketches, str. 319-330 poglavlje: „Opasnost uvoĎenja svetske vlasti u Boţ jem delu.―

Čini se da je situacija u Betl Kriku, uključujući tu i Generalnu Konferenciju i obe ustanove, dobro prikazana u članku „Nemoj imati drugih bogova osim mene,― pisanom Novembra 1895, a objavljenom u ovoj knjizi. Čitaoc će dobro učiniti ako ga paţ ljivo pročita.

Saopštenja sestre E.G. Vajt bratu Olsenu, predsedniku Generalne Konferencije i Udruţ enja sadrţ avala su mnoge prekore onima koji su preuzimali na sebe odgovornost donošenja odluka koje su usko povezane sa interesima dela širom sveta. Mnoga od tih uputstava poslanih bratu Olsenu mogu se naći u Svedočanstvima za Propovednike. Kao što je već pomenuto, on je dao da se te vesti štampaju da bi mogle da se pošalju i drugima. Dalekoseţn i problemi izdavačke kuće

Naţ alost, korak sebične proračunljivosti učinjen ovih prvih godina u našoj izdavačkoj delatnosti koji je usmerio naše izdavačke kuće da se upuste u trgovačko poslovanje, povukao je ove ustanove u trku za zaradama. Ovakva situacija dostigla je svoj vrhunac kada je, oko 70% štampe predstavljalo komercijalan posao a samo 30% crkvenu štampu. Oni koji su bili odgovorni za novčane interese izdavačkih kuća zamišljali su da je delo koje je povereno u njihove ruke samo delo štampara i to ih je navelo da primaju za objavljivanje rukopise takvog karaktera koji nikad ne bi smeli da budu štampani u crkvenim štamparijama. (Vidi Svedočanstva sveska 7. stranice 161-168, poglavlje „Komercijalno delo― i Odabrane Vesti Sv. 2, strana 350 i 351, „Opasnosti od hipnoze.―)

Ljudi koji su bili na odgovornim poloţ ajima u izdavačkom delu odvratili su se od osnovnih principa koji su vladali u našim ustanovama u odnosu na nagraĎivanje njihovog osoblja. Smatralo se da je delo dostiglo svoj napredak zahvaljujući naročitom znanju i talentu onih koji su rukovodili poslovima; toga radi ove ljude treba nagraditi naročito većom platom prema poloţ aju koji zauzimaju u upravi. Kao rezultat takvog gledišta, neki ljudi na ključnim poloţ ajima primali su dvostruko veću platu od kvalifikovanog štamparskog radnika.

Isti ovaj duh naveo je upravu izdavačke kuće u Betl Kriku da učini sve što je u njenoj moći da zadobije kontrolu nad literarnim produktima kojima je poslovala, što je

19

dovelo do obustave isplate pravičnog prihoda autorima knjiga koje je ova kuća objavljivala. Na taj način povećao se prihod izdavačke kuće. Ovaj korak obrazloţ en je činjenicom da su oni na upravnim mestima u boljem poloţ aju da sagledaju potrebe dela i da znaju kako da se upotrebi dobit nego što su to u stanju pojedini autori. Smatralo se, da autori mogu doći u poloţ aj da ne ispune verno svoju duţ nost pristava na autorske prihode. Jelena Vajt je, u nekoliko saopštenja, pišući onima u upravi, ukazivala da su ovakvi planovi motivisani sebičnošću. Uputstvo iz ove oblasti nalazi se u Svedočanstvu sveska 7, stranice 176-180. Predsednik Generalne Konferencije objavljuje svedočanstva

Uticaj sebičnih, gramzivih metoda i primena „carske vlasti― kako je to nazivala E.G. Vajt, bio je zarazan. Brat Olsen, predsednik Generalne Konferencije, u nadi da bi mogao da zaustavi razorno delo ovakvih uticaja, omogućio je propovednicima da doĎu do mnogih vesti i saveta koje su u ovom kritičnom periodu stizale njemu i drugim voĎama u Betl Kriku. Ove vesti, objavljivane u obliku brošura, bile su razaslate kao specijalno uputstvo propovednicima i radnicima. One su često počinjale ozbiljnim izjavama koje je potpisivao predsednik Generalne Konferencije ili Odbor. U uvodu brata Olsena drugom broju ovih brošura, pisanom oko 1892 on izjavljuje:

„Osećam svojom duţ nošću da vam opet pošaljem jedan izbor najnovijih pisama od sestre E.G. Vajt, koja do sada nisu bila štampana, a isto tako da skrenem vašu paţ nju na vrlo vaţ ne izvadke iz pisama koja su već bila objavljena. To činim stoga da u vašem umu osveţ im istine koje se u njima nalaze. One su vredne najbriţ ljivijeg razmatranja...―

„Već tri godine Duh Boţ ji poziva propovednike i vernike da odbace svoj plašt samoopravdanja i da traţ e pravdu koja je od Boga verom u Isusa Hrista. Ali, kako smo bili spori i kako smo oklevali... Svedočanstvo i usrdne molbe Duha Boţ jeg nisu u našem srcu naišle na odziv koji je Bog očekivao. U nekim slučajevima smo čak uzeli slobodu da kritikujemo svedočanstvo i opomene koje je Bog slao za naše dobro. Ovo je ozbiljna stvar. Kakve su posledice? Hladnoća srca, golotinja duše, što je zaista zabrinjavajuće.―

„Zar nije vreme da se digne glas opomene? Zar nije vreme za svakog pojedinca da ovo primeni na sebe i da se pita, „Nisam li ja taj?―

„U sledećem svedočanstvu nam se ponovo ukazuje na opasnosti koje nam prete i to na takav način da je nemoguće da ih pogrešno shvatimo. Pitanje je hoćemo li poslušati Boţ ji savet i potraţ iti Ga svim srcem svojim ili ćemo se poneti ravnodušno i nemarno, kao toliko puta u prošlosti? Bog nas usrdno moli, ne smemo oklevati da se odazovemo.―

Za šestu od ovih brošura brat Olsen je, 22 Novembra 1896, napisao sledeće uvodne reči: „Tokom nekoliko proteklih meseci primio sam izvestan broj pisama od sestre Vajt koja sadrţ e najvaţ nija uputstva, kako za mene tako i za sve naše radnike; znajući da bi svi koji su radom povezani sa delom objavljivanja sadašnje istine imali od njih lične koristi kao i pomoć u svom radu, ja sam ih sakupio i štampao u ovom malom traktatu da se njime koriste. Nije potrebno da pozivam na briţ ljivo i predano proučavanje ovog traktata, jer znam da će on, kao vredan, na takav prijem i naići.―

Nije bio lak zadatak za E.G. Vajt da piše tako uzbudljive prekore i osude, niti je bilo lako onima koji su ih primali da ih prihvate i primene u ličnom ţ ivotu a zatim da se late posla ispravljanja nepravilnosti na koje su ove vesti pozivale. Predsednik

20

Generalne Konferencije i Odbor Generalne Konferencije su tokom 1890 godine objavljivali ove vesti u obliku brošura, da bi svi propovednici mogli biti opomenuti. Zatim je ovaj materijal 1923 bio ponovo štampan u sadrţ aju Svedočanstva za propovednike, da bi pred Adventističkim propovednicima i administratorima stalno ukazivao na opasnosti koje bi mogle ozbiljno da ugroze delo Boţ je.

Rečima ukora sestra Vajt nije obuhvatila svakog propovednika i administratora. „Kako se moje srce ispunjava radošću,― pisala je ona, „zbog onih koji hode smerno s Bogom svojim, koji Ga ljube i koji Ga se boje. Takvi poseduju silu koja je daleko vrednija od sveg znanja i rečitosti.― Tu i tamo kroz članke u ovoj knjizi ona govori o „nekima― koji su krenuli pogrešnim putem, o „nekima― koji su ravnodušni za vesti koje Bog šalje.

Saveti koji upozoravaju protiv primene „carske vlasti― i autoriteta, saveti da čovek ne sme da očekuje da ga ljudi vode u svakom detalju njegovog posla, stoje u savršenoj ravnoteţ i sa savetima koji se odnose na samovoljni duh i akcije.

Posebno je naglašavano da predsednike konferencija treba podrţ avati i imati u njih poverenja.

Ovo je pozadina 1890 godine kao i vesti koje se nalaze u knjizi Svedočanstva za Propovednike. To je slika stanja koje se, iz meseca u mesec, iz godine u godinu pogoršavalo, kako se crkva Adventista Sedmog Dana, napredujući u proširivanju svog evangelizacionog, misionskog i institucionalnog programa pribliţ avala prelasku iz devetnaestog u dvadeseti vek. Generalna Konferencija od 1901 godine

Jelena Vajt, koja se upravo vratila u Sjedinjene Drţ ave posle devetogodišnjeg boravka u Australiji bila je pozvana da prisustvuje Generalnoj Konferenciji od 1901. godine, koja se odrţ avala u Betl Kriku. Predsednik Generalne Konferencije G.A. Irwin odrţ ao je pozdravni govor. Tada se na čelo skupa probila sestra Vajt ţ eleći da govori. Ozbiljno se obratila prisutnima ističući kako je delo Boţ je bilo ograničavano zbog toga što su nekolicina ljudi u Betl Kriku nosili odgovornosti dela koje su bile daleko veće od njihovih mogućnosti. Tvrdila je da su delo a i ovi ljudi pretrpeli štetu što su podsticali druge da od njih čekaju pomoć u svakoj fazi dela. Ukazivala je na činjenicu da je bilo nekih koji su vremenom izgubili duh posvećenja, toliko bitan za njihov posao. Na tom je sastanku uzviknula: „Ono što nam je sada preko potrebno to je reorganizacija. Traţ imo da se počne iz osnove i da se gradi na drukčijim principima.― Bilten Generalne Konferencije od 3. Aprila 1901.

Ono što se zbivalo tokom sledeće tri sedmice predstavlja jednu uzbudljivu priču. Vest je prihvaćena. Braća su se briţ ljivo prihvatila posla. Oformljene su Unijske konferencije, koje su povezivale lokalne konferencije u manje jedinice čije su odgovornosti preuzeli ljudi u polju. Nekoliko udruţ enja koja su predstavljala grane opšte crkvene aktivnosti kao što je Subotna škola i misionstvo, preduzelo je korake da postanu odelenja Generalne Konferencije. Odbor Generalne Konferencije od trinaest ljudi proširen je na dvadeset pet. Godine 1903, Odbor je ponovo proširen da bi uključio one ličnosti koje su bile povezane sa novoosnovanim odelenjima Generalne Konferencije. Kroz nekoliko godina, pet stotina ljudi obavljalo je duţ nosti koje je, pre Generalne Konferencije od 1901, obavljala samo šaka ljudi.

Ovom reorganizacijom pruţ ena je prilika onima koji su bili u polju da donose odluke koje su se odnosile na delo koje im je bilo povereno. Poloţ eni temelji su bili tako čvrsti da je tada, kada je stalni napredak doveo do povoljnih okolnosti, crkva bez ikakvih većih problema mogla da preuzme organizaciju Divizija Generalne

21

Konferencije. Ovim planom je veliko područje svetskog polja bilo meĎusobno povezano a konferencije Unija su postale jedinice u organizaciji Divizija. Ustanove u Betl Kriku trpe Boţj e sudove

Na nesreću, nije se vodilo računa o svim savetima koje je sestra Vajt izgovorila na zasedanju Generalne Konferencije 1901 godine. Do promena koje je trebalo da se izvrše u obe ustanove u Betl Kriku nije došlo. I pre nego što je isteklo dvanaest meseci, 18 Februara 1902 godine izgoreo je Sanatorium. Pre nego što je istekla 1902. i izdavačka kuća je pretvorena u pepeo. Ovaj veliki gubitak crkvenog imetka smatran je Boţ jim sudom koji je usledio zato što se ljudi nisu obazirali niti poslušali savet koji im je dat. Opomene su bile objavljene ali su prošle a da se na njih nije osvrtalo. Sada je Bog progovorio na takav način, da niko ne moţ e pogrešno da razume.

Sedište crkve zajedno sa svojim pratećim problemima, preselilo se, po Boţ jem proviĎenju u Vašington, D.C.. Izdavačka kuća je nanovo otvorena u prestonici nacije, a voĎe su donele odluku da radno vreme zaposlenih i oprema budu stoprocentno posvećeni objavljivanju crkvene štampe. U Betl Kriku je sagraĎen Sanatorium, ali naţ alost, crkva je brzo izopačila njegove uzvišene interese. Betl Krik je prestao da bude centar dela, pošto se sedište crkve premestilo u Takoma Park, Vašington. „Izuzev ako zaboravimo―

Završni deo ove knjige uglavnom je izvaĎen iz vesti pisanih 1907. i 1914. Jelena Vajt je imala priliku da pregleda „Suštinske principe meĎusobnih odnosa― naročito u članku koji je čitala na sastanku Juţ ne Kalifornije, Avgusta 1907, a koji ima naslov „Jehova je naš Car―; i članku „Lična odgovornost i Hrišćansko jedinstvo― koji je čitala 1907. na zasedanju Konferencije Kalifornije odrţ anom januara meseca. Ovi članci su rekapitulacija tačaka koje obuhvataju glavne teme knjige. Ovi saveti, ponovo izraţ eni, podsećaju sve da bi zanemarivanje ovih principa ugrozilo crkvu.

Istorija moţ e da se ponovi, a ljudska bića mogu da budu kriva za zaboravnost. Činjeni su ozbiljni napori da se izbegne ponavljanje grešaka učinjenih u Betl Kriku. Jelena Vajt je pisala: „Mi nemamo razloga da se plašimo za budućnost, izuzev ako zaboravimo put kojim nas je Gospod vodio i Njegovu nauku kojom nas je učio.― - strana 31. Administratori i propovednici treba da imaju uvek pred sobom ove vesti opomene i upozorenja da im pomognu da izbegnu greške koje su učinjene u prošlosti. I usko vezano sa ovim, više specifičnim opomenama, postoje sveobuhvatne opomene koje se odnose na visoki moral i duhovni plan propovedničkog dela.

Vesti u ovoj knjizi, koje su tako intimno pogaĎale srca i dušu onih koji su stajali kao pastiri stada i onih koji su nosili odgovornosti administrativnog dela, mogu se danas primenjivati samo onda ako bi opet postojale opisane okolnosti. Neka niko ne greši primenjivanjem ovih ukora na sve propovednike ni sada ni nadalje. Ne treba intimno poznavanje nekih problema i kriza koje su se javljale kroz godine da poljulja naše poverenje u slavni trijumf Boţ jeg dela.

Jelena Vajt kojoj je Bog otkrivao tajne ljudskog srca, i slabosti i nedostatke ljudske prirode, nije izgubila poverenje u radnike koje je Bog izabrao. Činjenica da Bog šalje vesti prekora onima koji su pogrešili njoj nije bila pokazatelj da su odbačeni, već naprotiv dokaz Boţ je ljubavi, „jer koje Gospod ljubi one i kara.― Niti su

22

je smetnje koje su nailazile na delo dok je besnela bitka izmeĎu sila zla i sila pravde bacale u očajanje jer je bila uverena „da smo mi kao biblijski hrišćani uvek na pobedonosnom tlu― (Odabrana Svedočanstva Sv. 2, strana 397.) i da „Bog Izrailjev još uvek vodi svoj narod i da će stalno biti sa njim, sve do svršetka.― (Life Sketch.es, strana 437, 438.)

Ovaj uvod napisan je da obavesti čitaoca o istorijskoj pozadini sadrţ aja ove knjige. Postoji izvestan broj pozivanja na specifična iskustva, pokrete i ustanove što moţ e da nam izgleda donekle nejasno, jer ţ ivimo toliko dekada od dogaĎaja. Da bi pruţ ile informacije koje će doprineti boljem razumevanju ovakvih citiranja na kraju knjige postoje dopunske napomene.

Nije duţ nost čuvara spisa E.G. Vajt da objašnjavaju ili tumače savete koji su davani. Njihova je prednost a ponekad i duţ nost da prikaţ u istorijsku pozadinu izvesnih situacija i da u njihovom kontekstu iznesu druga uputstva koja bi mogla da pomognu čitaocu da bolje razume i na taj način pravilno protumači spise. Da se to postigne, i da crkva pod voĎstvom bogobojaznih voĎa moţ e pobedonosno da ide napred ka završetku Boţ jeg dela, to je naša iskrena ţ elja. ODBOR ZA ČUVANJE SPISA E.G. VAJT Vašington D.C. 10. Maj 1962 Poglavlje 1 Crkva Hristova

Predmet Njegove vrhovne paţn je

Draga braćo iz Generalne Konferencije: Svedočim svojoj braći i sestrama da je Hristova crkva, ma kako bila slaba i nesavršena, jedini predmet na zemlji kome On poklanja svoju najveću paţn ju. I dok svoj poziv da doĎe k Njemu i primi spasenje upućuje celome svetu, i ovlašćuje svoje anĎele da pruţ e boţ ansku pomoć svakoj duši koja Mu prilazi u pokajanju i poniznosti, dotle nastava lično preko Duha svetoga usred svoje crkve. ―Ako ćeš na bezakonje gledati Gospode, Gospode, ko će ostati? Ali je u Tebe praštanje da bi Te se bojali. Čekam Gospoda; čeka duša moja; uzdam se u reč Njegovu. Duša moja čeka Gospoda većma nego straţ e jutarnje koje straţ e jutrom. Neka čeka Izrailj Gospoda, jer je u Gospoda milost i velik je u Njega otkup. I On će otkupiti Izrailja od svih bezakonja njegovih.‖ Psalam 130:3-8.

Propovednici, i sva braćo i sestre, neka kao odgovor na veliku Boţ ju ljubav i dobrotu prema nama kao narodu Njegovom u celini, a isto tako i prema svakom pojedincu, budu reči iz dubine našeg srca: ―Neka se Izrailj uzda u Gospoda od sad i doveka.‖ (Psalam 131:3). ―Koji stojite u domu Gospodnjem, u dvorima Boga našega: hvalite Gospoda jer je dobar Gospod; pojte imenu Njegovu jer je slatko. Jer Jakova izabra sebi Gospod, Izrailja za dostojanje svoje! Jer poznah da je velik Gospod i Gospod naš svrh svih bogova.‖ (Psalam 135:2-5). Shvatite braćo moja i sestre da Gospod ima jedan narod, jedan izabrani narod, Crkvu svoju koja je Njegovo vlasništvo i Njegova tvrĎava Istine, koju On podrţ ava u ovom grešnom, nemirnom svetu. Njegova je namera da se u njoj ne zna ni za kakav drugi autoritet, niti za bilo koji drugi zakon sem Njegovog.

I sotona ima jednu veliku zajednicu, svoju crkvu. Hristos je naziva zbornicom sotoninom jer su njeni članovi deca greha. Članovi te sotonine zbornice nastoje da zbrišu i odbace Boţ ji zakon i uklone svaku razliku izmeĎu dobra i zla. Sotona silno

15

16

23

deluje kroz sinove neposlušnosti da bi neverstvo i otpad prikazao kao istinu i vernost. Snaga njegovog nadahnuća pokreće danas ţ iva oruĎa da dovrše veliku pobunu protiv Boga koju je on otpočeo na nebu. (Bilten Generalne Konferencije 1893, str. 408, 409. Čitano pred Gen. Konf. na zasedanju 26. februara 1899.) Jasne, odreĎene razlike

Sada je vreme da crkva obuče svoje divne haljine - ―Hristos pravda naša.‖ IzmeĎu Crkve Hristove i zbornice sotonine postoje jasne, odreĎene razlike. Te razlike će crkva pokazati svetu ako visoko podigne zapovesti Boţj e i veru Isusovu. Lepotu svetosti treba da pokaţe u svoj njenoj prvobitnoj slavi, nasuprot izopačenosti i tami onih koji su se odmetnuli od zakona Boţ jeg. Time mi dokazujemo da priznajemo Boga i Njegov zakon kao temelj Njegove vladavine i na nebu i na zemlji. Njegov autoritet treba zastupati jasno i odreĎeno pred ovim svetom i ne priznati nikakve zakone koji se suprote zakonima Jehove. Ali ako uprkos Boţ jim planovima dopustimo svetu da utiče na naše odluke i postupke onda osujećujemo Boţj e namere. Ako se u ovom pitanju crkva pokaţ e kolebljiva, ma kako njen izgovor izgledao ubedljiv, u nebeskim će knjigama biti zapisano da je izdala najsvetije poverenje, da je izdala carstvo Boţj e. Crkva treba da zastupa svoje principe čvrsto i odlučno pred celim Svemirom kao i pred carstvima ovoga sveta; njena nepokolebljiva vernost sa kojom čuva čast i svetost Boţ jeg zakona privući će paţ nju i divljenje mnogih koji će, radi dobrih dela koja su videli, slaviti Oca koji je na nebesima. I Nepokolebljiv i veran prima priznanje neba a ne zemljaskih vlastodrţ aca. Svi će ljudi znati ko su Hristovi učenici, izabrani i verni, i kad budu proslavljeni i prime venac i slavu poznaće da su to oni koji su proslavili Hrista i koje je On proslavio davši im nasledstvo slave...

Gospod je svojoj crkvi dao sposobnosti i blagoslove da moţ e da prikaţe svetu sliku Njegovog savršenstva, i da i ona u Njemu bude savršena, da stalno bude predstavnik jednog drugog, boljeg sveta u kome vladaju zakoni koji su uzvišeniji od zemaljskih. Njegova crkva treba da bude hram izgraĎen po boţ anskom uzoru. AnĎeoski arhitekta doneo je sa neba zlatnu meračku palicu da bi svaki kamen ove graĎevine mogao da bude istesan i usklaĎen prema nebeskim merilima i izglačan do takvog sjaja da kao simbol neba zrači na sve strane jasne, sjajne zrake Sunca Pravde. Crkva treba da se hrani manom sa neba i da bude pod isključivom zaštitom Njegove milosti. Obučena u sve oruţ je videla i Pravde ona ulazi u svoju poslednju bitku. Troska, bezvredni materijal, nestaće iz nje, dok će uticaj istine svedočiti svetu o njenom posvećenom, oplemenjenom karakteru...

Boţan ske probe

Gospod Isus vrši isprobavanje ljudskih srca. Svojom izobilnom dobrotom i milosrĎem On stvara u ljudskoj duši čudesnu promenu, tako da sotona uprkos svom hvalisavom likovanju, sa svim svojim zlim silama, sjedinjenim protiv Boga i Njegovog zakona, stoji zadivljen, gledajući na te duše kao tvrĎave koje se ne mogu osvojiti nikakvim njegovim lukavstvima i prevarama. Iste su za njega neobjašnjiva tajna. Boţj i anĎeli, heruvimi i serafimi, nebeske sile koje su opunomoćene da rade sa ljudskim oruĎima, posmatraju sa ushićenjem i radošću kako pali ljudi, donedavno

17

18

24

―deca gneva‖, razvijajući Hristov karakter u sebi po boţ anskoj praslici postaju sinovi i kćeri Boţ je, vršeći vaţ an udeo u poslovima i radostima neba.

Hristos je svojoj crkvi dao ogromne mogućnosti da bi od svog izbavljenog i otkupljenog naroda mogao da primi prinos slave. Crkva, budući obdarena pravdom Hristovom, jeste Njegova riznica u kojoj treba da doĎe do punog izraţa ja Njegova milost, ljubav i dobrota. Izjava u Njegovoj prvosvešteničkoj molitvi da je Očeva ljubav prema nama isto takva kao prema Njemu, Jedinorodnom sinu, i da ćemo biti tamo gde je i On, zauvek jedno sa Hristom i Ocem, jeste izvor čuĎenja ali i velike radosti za vojske nebeskih anĎela. Izobilan, pun i bogat dar Svetog Duha treba da bude ognjeni zid koji okruţu je Njegovu crkvu, a koji sile pakla ne mogu da obore. U neokaljanoj čistoti i besprekornom savršenstvu svoga naroda Hristos vidi nagradu za svo svoje stradanje, poniţe nje i ljubav kao i nadopunu svoje slave - Hristos, veliko središte iz koga zrači sva slava. ―Blago onima koji su pozvani na večeru svadbe Jagnjetove,‖

Crkva, Boţj e vlasništvo

Crkva je Boţ je vlasništvo i Bog ima stalno na umu da je ona u svetu, izloţe na sotonskim iskušenjima. Hristos nije nikad zaboravio dane svog poniţ enja. Odlazeći sa pozornice svojih poniţe nja Isus nije izgubio ništa od svoje čovečnosti. On nas još uvek toplo i neţ no ljubi i još uvek Ga diraju ljudske patnje. On uvek ima na umu i seća se da je bio Čovek Bola upoznat sa teškom ţ alošću i jadom. On ne zaboravlja svoj predstavnički narod koji nastoji da uzdigne Njegov pogaţ eni zakon. On zna da svet koji je mrzeo Njega, mrzi i njih. Iako je Isus otišao na nebo, još uvek ţ ivi veza koja beskrajnom ljubavlju povezuje Njegovo srce sa onima koji Ga veruju. I najprezreniji i najslabiji povezani su lancem saučešća za Njegovo srce. On nikada ne zaboravlja da je naš predstavnik, da nosi našu prirodu.

Isus promatra svoju pravu crkvu na zemlji čija je najveća teţ nja da saraĎuje sa Njim u velikom delu spasavanja duša. On sluša njene molitve prinete u poniznosti srca i sili, i Svemogući ne moţ e da odbije vapaj za spasenjem nijednog uda Hristovog tela koji je okušan i veran. ―Imajući dakle velikoga poglavara svešteničkoga koji je prošao nebesa, Isusa sina Boţ jega, da se drţ imo priznanja. Jer nemamo poglavara svešteničkoga koji ne moţ e postradati s našim slabostima, nego koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha. Da pristupimo dakle slobodno prestolu blagodati, da primimo milost i naĎemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć‖ (Jevr. 4.14-16). Isus uvek ţ ivi da bi se molio za nas. Koji su to blagoslovi koje jedno pravo verno Boţ je dete ne bi moglo da primi kroz našeg Izbavitelja? Crkva koja će uskoro morati da uĎe u svoju najţe šću borbu, biće najmiliji Boţj i predmet na zemlji. Sotona će pokrenuti sve sile zla, da krivicu za sve nesreće baci na izabrane koje nije mogao da prevari svojim sotonskim laţi ma i obmanama. Ali, hoće li Hristos, naš zastupnik i poglavar, koji je uzvišen ―da bude knez i Spasitelj, da da Izrailju pokajanje i oproštenje greha,‖ zatvoriti svoje srce, i povući svoju ruku ili izneveriti svoja obećanja? Ne; nikada, nikada. (Reviev and Herald, Octobar 17, 1893) Poistovećen sa svojom zajednicom

Bog ima jednu Zajednicu, jedan izabrani narod; kada bi svi mogli da vide kao što sam to ja videla kako se Hristos potpuno izjednačuje sa svojim narodom ne bi se

19

20

25

čula takva vest kao što je ona koja crkvu ţ igoše kao Vavilon. Bog ima jedan narod koji saraĎuje sa Njim, i koji ide samo napred, imajući u vidu Njegovu slavu. Čujmo molitvu našeg zastupnika na nebu: ―Oče, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam i Ja; da vide slavu Moju.‖(Jovan 17:24). O, kako boţa nski Poglavar čezne da Njegova crkva bude sa Njim! Ona je imala udela u Njegovom stradanju i poniţe nju, pa je Njegova najveća radost da sa Njim bude sudeonik u Njegovoj slavi. Hristos sa pravom traţi da Njegova crkva bude sa Njim. ―Hoću da oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam i ja‖(Jovan 17:24). Da bude sa Njim u skladu sa zavetom obećanja i saglasnosti izmeĎu Njega i Oca. Sa punim poštovanjem On pred prestolom milosti ukazuje na svoje završeno delo izbavljenja Svog naroda. Duga obećanja okruţu je našeg Zamenika i Jemca dok iznosi svoju molbu ljubavi: ―Oče, . hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam i ja, da vide slavu moju.‖ Mi ćemo gledati Cara u Njegovoj krasoti i Zajednica će se Njegova proslaviti.

I mi moţ emo danas da se molimo kao što se molio David: ―Vreme je Gospode da radiš; jer oboriše zakon Tvoj‖ (Psalm 119:126). Ljudi su u svojoj neposlušnosti prema Boţj em zakonu dostigli meru drskosti kojoj nema ravne. Navikli na neposlušnost, brzo se pribliţa vaju granici Boţ jeg strpljenja i ljubavi; i Bog će zacelo stupiti na scenu. On će sigurno odbraniti svoju čast i obuzdati sveopšte bezboţn ištvo. Da li će narod koji drţi zapovesti Boţ je biti ponesen ovim sveopštim bezakonjem? Da li će, zbog sveopšteg prezira prema Boţ jem zakonu, doći u iskušenje da potceni taj zakon, koji je temelj Njegove vladavine i na nebu i na zemlji? Ne! Njegovoj Zajednici će Njegov zakon postati sve dragoceniji, svetiji i sve dostojniji poštovanja što ga ljudi budu više prezirali i zanemarivali. Kao David i oni mogu reći: ―Oboriše zakon Tvoj. Toga radi ljubim zapovesti Tvoje većma nego zlato i drago kamenje. Toga radi zapovesti Tvoje drţ im da su verne, a na svaki laţ ni put mrzim‖ (Psalam 119:126-128)

Zajednica je u borbi, ali još ne trijumfuje. Medutim Bog je ljubi, i preko proroka opisuje kako je On taj koji se suprotstavlja sotoni koji Boţ ju decu ogrće u najcrnje i najprljavije haljine, traţ eći pravo da ih uništi a anĎeli ih Boţ ji štite od napada neprijatelja. Prorok kaţ e: ―Posle mi pokaza Isusa poglavara svešteničkoga, koji stajaše pred anĎelom Gospodnjim, i sotonu, koji mu stajaše s desne strane da ga pre. A Gospod reče sotoni: Bog nad vojskama da te ukori, sotono, Bog nad vojskama da te ukori, koji izabra Jerusalim. Nije li on glavnja istrgnuta iz ognja? A Isus beše obučen u haljine prljave. i stajaše pred anĎelom. I On progovori i reče onima koji stajahu pred Njim: skinite s njega te prljave haljine. I reče mu: Gle, uzeh s tebe bezakonje tvoje i obukoh ti nove haljine. I rekoh: neka mu metnu čistu kapu na glavu i obukoše mu haljine; a anĎeo Gospodnji stajaše. I anĎeo Gospodnji zasvedoči Isusu govoreći: Ovako veli Gospod nad vojskama: ako uzideš mojim putevima i ako uzdrţ iš što sam naredio da se drţ i, tada ćeš ti suditi domu mojemu i čuvaćeš tremove moje, i daću ti da hodiš meĎu ovima što stoje.‖ (Zaharija 3:1-7) Izbegavati laţne učitelje

Kad se pojave ljudi koji izjavljuju da imaju vest od Boga, ali umesto da se bore protiv poglavara i vlasti i upravitelja tame ovoga sveta, oni se svrstavaju na stranu neprijatelja, i okreću oruţj e protiv borbene Zajednice, čuvajte ih se. Takve nije Bog poslao. Bog im nije dao nalog za takav posao. Oni bi porušili sve ono što Bog ţe li uspostaviti Laodikijskom porukom. On ranjava samo zato da bi iscelio, a ne da bi pogubio. Bog nikome ne daje vest koja bi crkvu obeshrabrila. On opominje, kara i kaţ njava, ali samo zato da bi na kraju mogao da popravi i pohvali. Kako sam bila

21

22

23

26

srećna primivši izveštaj Generalne Konferencije da su mnoga srca omekšala i ponizila se, da su se mnogi iskreno pokajali i raščistili sve ono što je, nagomilano ispred vratiju njihovog srca smetalo Isusu da uĎe. Kako sam bila radosna saznavši da su mnogi primili Hrista kao svog stalnog gosta. Kako to da se, u isto vreme kad crkva prima izlivanije Duha Boţ jeg, šire brošure koje crkvu Adventista Sedmog Dana nazivaju Vavilon*) Kako ti ljudi mogu da budu toliko zavedeni da zamisle da ―Jasna vika‖ sadrţ i u sebi poziv Boţj em narodu da izaĎe iz zajedništva sa crkvom koja upravo doţi vljava vreme osveţ enja? Oh, neka bi se ove prevarene duše vratile na pravu stazu da bi primile blagoslov i silu sa visine!

Svaki učitelj treba da bude učenik da bi njegove oči mogle da budu pomazane da vidi dokaze istine Boţj e. Zraci Sunca Pravde treba da rasvetle njegovo vlastito srce da bi mogao da donese videlo drugima. (Review and Herald, 18 februar 1890.) *)Brošure koje nazivaju Crkvu ASD kao Vavilon: Citat se odnosi na jednu brošuru pod naslovom: ―Jasna Vika Treće anĎeoske vesti‖, objavljenu od strane jednog pripadnika Adventista Sedmog Dana, g. Stantona, 1893. godine. Ovaj čovek u svojoj studiji Biblije i Svedočanstva upravlja svoju paţn ju prvenstveno na vest opomene i karanja, zaboravljajući pritom da je Bog rekao: ―Ja koje god ljubim, one i karam i poučavam‖. (Otkrivenje 3:19). On zaključuje da Svedočanstva koja opominju sadrţe vest odbacivanja crkve, i da oni koji su u crkvi kad zatrubi ―Jasna Vika‖ moraju da izaĎu iz crkve Adventista Sedmog Dana. Crkva je, tvrdi on, postala Vavilon, i oni koji hoće da završe delo Boţj e na Zemlji i dočekaju Gospoda u miru, moraju da se odvoje od Zajednice.

Jedan njegov revnosni učenik, gosp. W.F. Caldwell bio je hitno poslan u Australiju da poseti ses. Vajt, koja će se, kako je on pretpostavljao, pridruţ iti njihovom pokretu ―reformacije‖. Prispevši u Australiju, on je saznao da dok je prelazio Pacifik u pravcu Australije, dotle je u suprotnom pravcu putovalo jedno Svedočanstvo sa Novog Zelanda za Ameriku, označavajući vest brošure ―Jasna Vika‖ kao ―jednu obmanu koja ima za cilj da stvori pometnju meĎu Adventnim skupštinama‖, tvrdeći jasno i razgovetno da ―ako ti učiš da je crkva Adventista Sedmog Dana Vavilon, onda si u zabludi‖. Puno pismo bratu Stentonu je objavljeno u ovoj knjizi. Sestra Vajt je dočekala ovo zavodljivo učenje serijom članaka u ―Reviev and Heraldu‖ pod naslovom ―Zajednica ostatka nije Vavilon‖ takoĎeo bjavljenim u ovoj knjizi. Inače, ovaj sporedni pokret nije bio dugog veka. Organizacija i razviće

Prošlo je oko četrdeset godina otkada je u crkvi sprovedena organizacija. Ja sam bila jedna izmeĎu onih koji su imali iskustva u njenom uspostavljanju od samog početka. Znam za teškoće koje je trebalo prebroditi, zla koja je trebalo ispraviti; pratila sam njen uticaj na razvoj dela. Još od samog početka dela Bog nam je dao naročito videlo po tom pitanju, i to videlo udruţ eno sa poukama kojima nas je učilo iskustvo, zasluţu je naročitu paţ nju.

Naše je delo u početku bilo agresivno. Bilo nas je veoma malo, i većinom iz redova siromašnih. Naša gledišta su bila skoro nepoznata svetu. Nismo imali molitvenih domova, svega nekoliko publikacija i vrlo ograničena sredstva za nastavljanje dela. Stado je bilo rasuto pored puteva i staza, u gradovima, selima i šumama. Zapovesti Boţ je i vera Isusova beše naša jedina vest.

Jedinstvo vere i nauke

Moj suprug sa starešinama Josifom Betsom, Stefanom Pirsom, Hiramom Edsonom i ostalim pionirima koji su bili plemeniti ljudi, oštroumni i verni, bio je jedan

24

27

od onih koji su posle razočarenja od 1844 marljivo istraţi vali istinu kao sakriveno blago.

Sakupljali bismo se zajedno, sa teretom u duši, moleći se za jedinstvo vere i nauke; znali smo da Hristos nije podeljen. Jedna po jedna tačka bila je predmet našeg istraţ ivanja. Sa osećajem strahopoštovanja otvarali smo Pismo. Često smo postili da bismo bili sposobniji da shvatimo Istinu. Ako neka tačka nije bila jasna, raspravljali smo o njoj posle iskrene molitve i svako je mogao potpuno slobodno da iznese svoje mišljenje; zatim bismo se opet savili u molitvi dok su se ţ arke molitve dizale nebu da bi nam Bog pomogao da budemo potpuno sloţ ni, da budemo jedno kao što je Hristos sa Ocem jedno. Prolivene su mnoge suze.

Mnoge smo časove ovako proveli. Ponekad smo proveli čitave noći istraţ ujući Pisma da bismo mogli da razumemo istinu za naše vreme. U nekim prilikama bi Duh Sveti sišao na mene pa bi teška mesta bila razjašnjena na način na koji je to Bog odredio i opet bi zavladala savršena harmonija. Svi smo bili jednog srca i jednog duha.

Najiskrenije smo nastojali da ne izvrćemo Pismo zato da bi ga prilagodili mišljenju bilo kog čoveka. Ne zadrţa vajući se na pitanjima koja nisu bila tako vaţ na a o kojima su postojala različita gledišta, nastojali smo da naše nesuglasice dovedemo na što je moguće manju meru. Ali teţ nja svakog od nas bila je da doprinese takvom stanju meĎu nama koje bi bilo odgovor na Hristovu molitvu da Njegovi učenici budu jedno kao što je On jedno sa svojim Ocem.

Ponekad bi se jedan ili dvojica braće tvrdoglavo suprotstavili iznetom gledištu i postupili po osećanjima nepreporoĎenog srca; ali kada bi se pojavilo ovakvo raspoloţ enje mi bismo prekinuli sa istraţi vanjem i privremeno odloţ ili naš sastanak da bi svako imao priliku da ide u molitvi pred Boga, i da nasamo, bez razgovora sa drugima, prouči sporno pitanje traţe ći svetlost sa neba. Rastajali smo se kao prijatelji da bi se, što je moguće pre, opet sastali i nastavili istraţ ivanje. Povremeno bi se na nas spuštala sila Boţ ja na jedan izrazit način i tada bi jasno videlo postepeno otkrivalo pojedine tačke Istine te bismo se mi istovremeno radovali i plakali. Ljubili smo Isusa; ljubili smo jedan drugoga.

Naš broj je postepeno rastao. Bog je posejano seme zalivao i davao da uzraste. Prvo smo se sakupljali na bogosluţe nje da bi propovedali Istinu onima koji bi došli da je čuju, u privatnim kućama, velikim kuhinjama, stajama, šumicama, i školama. Ali, nije potrajalo dugo i mi smo bili u stanju da podiţ emo skromne molitvene domove.

UvoĎenje skupštinskog reda

Kako je rastao broj članova bilo je očigledno da će bez nekog oblika organizacije doći do velike zbrke pa delo neće moći da se nastavi sa uspehom. Organizacija je bila preko potrebna da bi se osigurala sredstva za propovednike, za rad u novim poljima. da bi se zaštitile crkve i propovednici od nesavesnih članova, da bi se očuvala crkvena imovina, da bi istina mogla da se objavljuje putem štampe i još zbog mnogih drugih razloga.

Ali u našem se narodu osećao jak otpor prema organizaciji. Adventisti prvog dana*) bili su protiv organizacije a i većina Adventista Sedmog dana podrţ avala je iste ideje. Traţ ili smo Gospoda iskrenim molitvama, ţ eleći da razumemo Njegovu volju i Duh sveti nam je otkrio da u crkvi mora da postoji red i disciplina - da je to suštinska potreba. Red i poredak se vidi u svim Boţ jim delima u Svemiru. Red je zakon neba i on treba da bude zakon Boţj eg naroda na zemlji.

25

26

28

Oko uvoĎenja organizacije vodila se teška borba. Pored toga što je Gospod po ovom pitanju slao svedočanstvo za svedočanstvom, opozicija je bila vrlo jaka, i stalno se trebalo sa njom sukobljavati. Ali mi smo znali da nas vodi Gospod Bog Izrailjev svojim ProviĎenjem. Dali smo se na posao oko uvoĎenja organizacije koju je pratio značajan napredak pokreta.

Pošto je razvoj dela zahtevao da se angaţu jemo u poduhvatima, mi smo bili spremni da se u njih upustimo. Gospod je upravio naše misli na značaj vaspitnog dela. UviĎali smo potrebu za školama gde bi naša deca mogla da steknu znanje nepomešano sa zabludama laţn e filozofije i da bi njihovo obrazovanje moglo da bude u skladu sa principima Boţj e reči. Ukazano nam je i na hitnu potrebu za jednom zdravstvenom ustanovom koja bi trebala da pomogne i pouči naš narod i da u isto vreme bude sredstvo blagoslova i prosvećivanja za druge. I ovaj poduhvat je bio ostvaren. Sve je ovo bilo misionarsko delo prvog reda. *)Adventisti prvog dana: Oni koji su se ujedinili u objavljivanju prve i druge anĎeoske vesti u vreme velikog adventnog buĎenja od 1840-te godine, ali koji su odbacili treću anĎelsku vest i subotnu istinu no još uvek ispovedaju adventnu nadu u Hristov dolazak, često se nazivaju od ses. Vajt i drugih ranih Adventista koji svetkuju subotu kao ―Adventisti prvog dana‖, ili ―takozvani Adventisti po imenu‖. Posle razočarenja u jesen 1844, kada Hristos nije došao, kao što se očekivalo, Adventisti se razdeliše u više raznih grupa, od kojih su preţ iveli jedino ―Adventna Hrišćanska Crkva‖, jedna mala zajednica, i Adventisti Sedmog Dana. Relativno mali broj Adventista je posle razočarenja nastavio svoju nadu u ispunjenje proročanstva u 1844. Ali oni koji su stupali napred u treću anĎeosku vest, svetkujući sedmi dan Subotu, odrţa li su se sve do danas. Rezultati ujedinjenih napora

Naše delo nije bilo izdrţ avano velikim darovima niti ostavštinama jer je meĎu nama bilo malo bogatih. U čemu je tajna našeg napretka? Mi smo napredovali pod zapovedništvom Načelnika našeg spasenja. Bog je blagosiljao naše ujedinjene napore. Umnoţ avale su se ustanove. Istina se širila i cvetala. Gorušičino zrno naraslo je i postalo veliko drvo. Sistem organizacije dokazao se kao veliki uspeh. Pristupilo se sistematskoj dareţ ljivosti u skladu sa Biblijskim planom*). Telo crkve bilo je ―sastavljeno i sklopljeno svakim zglavkom‖. I što smo više napredovali, naš sistem organizacije pokazivao se sve uspešnijim.

Neka niko ne gaji misao da moţe mo raskinuti sa organizacijom. Uloţ eno je mnogo truda, upućeno mnogo molitava za mudrost pre nego smo se osvedočili da je stvaranje ovog poretka u crkvi, Boţ ji odgovor na sve to. Organizacija je sprovedena pod Njegovim uputstvom kroz mnoge borbe i ţ rtve. Neka se niko od naše braće ne prevari da pokuša da je obara, jer bi navukao takve posledice o kakvima i ne sanja. U ime Gospodnje Vam tvrdim da će organizacija opstati, da će se utvrditi i jačati. Na Boţj u zapovest ―napred‖ mi smo napredovali i tada kada je izgledalo da su teškoće koje je trebalo prebroditi, nepremostive. Poznato nam je koliko nas je stajalo sprovoĎenje Boţ jih planova u prošlosti koji su učinili da smo danas ono što jesmo. Neka zato svako bude krajnje obazriv da ne uznemiri duhove u odnosu na ono što je Bog odredio za naš napredak i uspeh u proširivanju Njegovog dela.

AnĎeli sloţn o rade. Svaki njihov pokret karakteriše savršeni red. Ukoliko tačnije podraţ avamo sklad i red anĎeoske vojske utoliko će biti uspešniji napori ovih nebeskih oruĎa za naše dobro. Ako ne uviĎamo potrebu sloţ nog rada, nego smo neuredni, nedisciplinovani i neorganizovani u toku našeg rada, anĎeli, koji su savršeno organizovani i koji se kreću u savršenom redu, neće moći da deluju uspešno za naše dobro. Oni će nas sa bolom napustiti jer nisu ovlašćeni da

27

28

29

blagoslove nered, pometnju i rasulo. Svi koji ţe le saradnju nebeskih vesnika moraju da rade u skladu sa njima. Oni koji imaju pomazanje odozgo svim svojim snagama će podupirati red, disciplinu i jedinstvo, i tada će anĎeli Boţj i moći da saraĎuju sa njima. Ali nikada, nikada neće ovi nebeski vesnici odobriti neurednost, rasulo i nered. Sva ova zla su rezultat sotoninih napora da oslabi naše snage. uništi našu odvaţ nost i spreči uspešan rad.

Sotona vrlo dobro zna da samo red i jedinstvo u radu vode ka uspehu. On vrlo dobro zna da sve što je u vezi sa nebom karakteriše savršeni red, i da je svaki potez nebeske vojske obeleţ en savršenom disciplinom i pokornošću. Zato dobro proračunatim načinom nastoji da one koji kaţ u da su Hrišćani što više moţe udalji od nebeskog ustrojstva; u ovome on vara i Boţ ju decu, uveravajući ih da su red i disciplina neprijatelji duhovnosti, da je jedina njihova sigurnost pustiti da svako ide svojim vlastitim putem, i da izričito ostane po strani, van kruga onih koji su se ujedinili u nastojanju da uspostave disciplinu i slogu u delovanju. On svaki napor za uspostavljanjem reda prikazuje opasnošću, ograničavanjem prave slobode, čega se stoga treba pribojavati kao papstva. Ove prevarene duše smatraju za vrlinu hvaliti se svojom slobodom, nezavisnim mišljenjem i delovanjem. Oni ne prihvataju ničiji savet. Nepristupačni su. Pokazano mi je da se sotona naročito trudi da uveri ljude da je Boţj a volja za njih da idu za svojim vlastitim uverenjem i odaberu svoj vlastiti put nezavisno od svoje braće. *)Sistematsko dobročinstvo: Godine 1859 vodeća braća meĎu subotu svetkujućim Adventistima uvideli su potrebu sistematskog plana za podupiranje dela Boţj eg, i na jednoj Konferenciji na kojoj se ova stvar proučila, donete su sledeće preporuke: 1. Da svaki brat od osamnaest do šezdeset godina starosti ostavlja kod sebe u šparkasi svakog prvog dana u sedmici od pet do dvadeset i pet centi za dobrotvorne svrhe, za pomaganje dela. 2. Da svaka sestra od osamnaest do šezdeset godina takoĎe ostavlja kod sebe u kasici od dve do deset centi za istu svrhu. 3. Da svaki brat i sestra ostavljaju kod sebe u kasici svakog prvog dana u sedmici od 1—5 centi za svakih 100 Dolara od imovine koju poseduju. - Review and Herald od 3 februara 1859, str. 84. Prihvaćeno od strane Generalne Konferencije 4 juna 1859 godine.

Kao dalje objašnjenje tačke 3. brat Jakov Vajt u listu ―Milostivi Samarjanin‖ od januara 1861. godine izjavljuje: ―Mi predlaţe mo da svi prijatelji daju desetak, tj. deseti deo svoga dohotka, procenjujući njihov doprinos sa 10 procenata od svega što poseduju.‖

U “Review and Herald” od 9. aprila 1861.godine brat Jakov Vajt objašnjava kako braća i sestre u Mičigenu primenjuju ovo pravilo: ―Oni procene svu svoju imovinu u novčanoj vrednosti, dajući od toga 10 procenata kao svoj doprinos delu. Ovih 10 procenata oni smatraju kao uvećanje njihovog redovnog dohotka od imovine. To iznosi 1-2 procenta nedeljno na svaki 100 dolara, koje naša braća daju za delo Boţj e.‖

Ovo sistematsko dobročinstvo uključuje dobrovoljne ţr tve i desetak, koji se obračunava od svega onoga što se smatra poštenim dohotkom od celokupne imovine. Način obračunavanja ovog desetka preciziran je 1876. godine i smatran je kao stvarni deseti deo imovine ili prihoda koji bi svaki pojedinac dobio od bilo kakvog zanimanja, što je dovelo do shvatanja da je njihov broj daleko veći od onog koji obuhvata vlasnike poljoprivrede. U jednoj brošuri pod naslovom ―Sistematsko dobročinstvo, ili biblijski plan o izdrţa vanju propovednika‖, štampanoj 1878. godine, u izdanju Izdavačkog Udruţe nja Adventista Sedmog Dana, stvar je jasno precizirana u vidu jednog pitanja i jednog odgovora koje glasi: ―Koliko treba da dajem za potpomaganje EvanĎelja?‖ ―Nakon svestranog razmatranja predmeta, odgovaramo: deseti deo svih naših prihoda.‖

Lična odgovornost i hrišćansko jedinstvo

Bog izvodi jedan narod iz sveta na uzvišeni stepen večne istine, na put Boţj ih zapovesti i vere Isusove. On će ga priugotoviti i navići na red. U njemu neće biti

29

30

nesloge, neće jedan verovati jedno dok drugi ima sasvim suprotno mišljenje, niti će iko ići svojim putem nezavisno od tela Zajednice. Putem raznolikih darova i voĎstva koje je Bog uspostavio u svojoj crkvi svi će doći do jedinstva vere. Ako se neko drţi svog mišljenja o biblijskoj istini ne obazirući se na mišljenje svoje braće i opravdavajući svoj stav pravom na svoje lično gledište, pa ga još nameće i drugima, kako takav moţ e da ispuni Isusovu molitvu za jedinstvo? I ako posle ustane drugi pa treći i svaki traţ i svoje pravo da veruje i govori kako mu se sviĎa bez obzira na verovanje crkve, gde je onda onaj sklad koji postoji izmeĎu Hrista i Njegovog Oca, za koje se Hristos molio da postoji i izmeĎu Njegove braće?

Mada imamo svoje lične duţ nosti i odgovornosti pred Bogom, ipak ne smemo da se povodimo za našim ličnim, nezavisnim rasuĎivanjem, ne osvrćući se na mišljenje i osećanje naše braće, jer bi ovakav stav doveo do nereda u crkvi. Duţ nost je propovednika da poštuju sud svoje braće; njihov pak meĎusobni odnos kao i doktrina koju propovedaju treba da izdrţi probu zakona i svedočanstva; i tek tada kada su srca spremna da prime nauku, neće biti nesloge medu nama. Neki su skloni neredu i odstupaju od velikih znamenja vere, ali Bog deluje na svoje propovednike da budu jedno u duhu i u nauci.

Neophodno je da naše jedinstvo danas bude takvo da izdrţ i svako iskušenje... Mnoge lekcije treba da naučimo, a mnoge, mnoge već naučene da ponovo učimo na drugi način. Samo su Bog i nebo nepogrešivi. Oni koji misle da nikad neće trebati da se odriču svog mišljenja, da nikad neće biti prilike da menjaju neko svoje gledište, razočaraće se. Sve dok se tvrdoglavo drţ imo svojih ličnih ideja i mišljenja sve dotle neće moći da doĎe do jedinstva za koje se Isus molio.

Ako neki brat na temelju Svetog Pisma dobije novo videlo, on treba iskreno da iznese svoj stav, a svaki propovednik onda treba nepristrasnim duhom da ispituje da li se iznete tačke mogu potvrditi nadahnutom Boţj om reči. ―Jer sluga Gospodnji ne treba da se svaĎa, nego treba da je krotak prema svima, kadar da pouči, zlo strpljivo da podnosi i s krotošću da učava one koji se protive, eda bi im kako Bog dao da se preokrenu i poznaju istinu.‖ (2 Tim. 2:24-25).

Šta je Bog učinio?

Ispitujući našu prošlost, prelazeći svaki korak napretka do našeg sadašnjeg stanja mogu da kaţ em: Slava Gospodu! Kad posmatram šta je Bog učinio, moje srce ispunjava divljenje i poverenje u Hrista kao voĎu. Nema čega da se plašimo za svoju budućnost sem ako zaboravimo put kojim nas je Gospod vodio.

Ako svoje poverenje poklonimo Gospodu mi ćemo biti silan narod, jer u našim je rukama moćna istina Reči Boţj e. Treba da smo zahvalni na svemu! Ako hodimo u svetlosti koja dopire do nas iz ţi ve, nepogrešive Boţ je reči, onda smo svesni svoje velike odgovornosti koja je srazmerna videlu koje nam je dato od Boga. Mi treba da izvršimo veliko delo, jer nas je Bog učinio čuvarima svete istine koju treba prikazati svetu u svoj njenoj lepoti i slavi. Mi smo duţn i pred Bogom da iskoristimo svaku priliku koju nam On poklanja da svetošću karaktera ulepšamo istinu i da onima koji su u tami zablude i greha uputimo vest opomene, utehe, nade i ljubavi.

Hvala Bogu za ono što je već učinio, obezbedivši našoj omladini prednost verskog i intelektualnog obrazovanja. Mnogi mladi koji su završili naše škole, učestvuju u raznim granama dela, ne samo u Americi već i u stranim poljima. Štampa je obezbeĎivala literaturu koja je poznanje istine širila blizu i daleko. Neka svi darovi koji su kao potočići prerasli u nabujalu reku dareţ ljivosti budu takoĎe smatrani razlogom naše zahvalnosti Bogu.

30

31

32

31

Mi danas imamo čitavu armiju omladine koja moţ e mnogo da učini ako se pravilno usmeri i podstakne. Mi ţe limo da naša deca veruju istini. Mi ţ elimo da i ona uzmu učešća u dobro organizovanim planovima da se pomoć pruţ i i drugoj omladini. Neka se svi tako pripreme da mogu ispravno da prikaţ u istinu, dajući ubedljiv razlog za nadu koju nose u srcu proslavljajući Boga u svakoj grani dela za koju su osposobljeni da je rade...

Naša je duţn ost kao učenika Isusa Hrista da Širimo videlo koje poznajemo meĎu ljude koji ga ne poznaju. Neka se narod Boţ ji ―bogati u dobrim delima, neka budu podašni, zajedničari; sabirajući sebi temelj dobar za unapredak, da prime ţ ivot večni.‖ (1 Tim. 6:18-19).

Zajednica ostatka nije Vavilon

Veoma sam se oţ alostila čitajući brošuru koju je izdao brat S. sa svojim saradnicima. Oni su, bez mog odobrenja, uzeli izvesne odlomke iz Svedočanstava i uklopili ih u brošuru koju su izdali u nameri da prikaţu kako moji spisi podupiru i podrţ avaju stav koji oni zastupaju. Čineći ovo uradili su nešto što nije ni pošteno ni pravedno. Uzevši nedozvoljenu slobodu izneli su pred ljude teoriju čija je karakteristika prevara i rušenje. U prošlosti je bilo mnogo takvih koji su pokušavali da prikaţ u kako Svedočanstva podupiru stavove koji su bili pogrešni i neodrţi vi.

Gospod mi je pokazao da stanovište brata S. i njegovih simpatizera nije ispravno, već je to jedno od ―evo, ovde‖ i ―eno, onde‖, što će biti karakteristika našeg vremena. Kao primer na koji je način brat S. sastavljao ovu brošuru navešću sledeći slučaj: Napisala sam jedno privatno pismo jednom od naših propovednika a ovaj je, u dobroj nameri, misleći da bi ono moglo da pomogne bratu S., kopiju pisma poslao njemu; ali brat S. umesto da je to primio kao pokušaj da mu se pomogne, štampa delove ovog pisma u već spomenutoj brošuri kao jedno, još neobjavljeno Svedočanstvo, da bi podrţ ao svoj stav. Je li to časno? U Svedočanstvu nije bilo ničeg što bi podrţ alo stanovište brata S.; on ga je samo zloupotrebio kao što to mnogi čine sa Svetim pismom na svoju pogibao a i pogibao drugih. Bog će suditi takvima koji se sluţ e nedozvoljenom slobodom i nečasnim sredstvima samo da bi onome što smatraju istinom, dali značaj i silu uticaja. Upotrebivši privatno pismo poslano drugome, brat S. je zloupotrebio dobronamerne napore onoga koji je ţ eleo da mu pomogne. Grupe koje su objavile brošuru ―Jasna Vika‖ i pad svih crkava, dokazuju da sveti Boţ ji Duh ne radi sa njima. ―Po rodovima njihovim poznaćete ih‖ (Matej 7:16)

Oni koji prime brošure koje zastupaju ovo laţ no gledište, steći će utisak da ja podrţ avam iste i da saraĎujem sa onima koji objavljuju vest koju oni nazivaju ―novo videlo‖. Znam da je njihova vest pomešana sa istinom, ali je istina pogrešno primenjena i sputana njenim povezivanjem sa laţ i. Ţelela bih da kaţe m bratu koji je kopiju moga pisma poslao ovim ljudima da i ne pomišljam da ga kritikujem. I niko ne treba ni najmanje da te za to krivi. Ako bih te osudila i korila, a tvoje su pobude i namere bile dobre, navukla bih na sebe gnev Boţ ji. Ako je brat kome si ţ eleo da pomogneš uzeo slobodu i izdao tvoje poverenje, ne krivi sebe, i nemoj da tuţ iš zbog posledica njegovog neverstva. (Review and Herald od 22 avugsta do 12 septembra 1893.)

33

34

32

Uputstvo učenicima

U ―Svedočanstvima‖ postoje stvari koje nisu pisane za svet u celini, već za vernu Boţ ju decu i zato nije prikladno da se uputstva, prekori, opomene ili saveti namenjeni crkvi publikuju pred svetom. Izbavitelj sveta, Poslanik Boţj i, najveći Učitelj koga je svet ikad poznavao, iznosio je neka uputstva ne svetu, nego samo svojim učenicima. On je imao vesti predviĎene za mnoštvo koje se tiskalo oko Njega, ali je imao i naročito videlo i uputstva za svoje sledbenike, koje nije mogao da iznese pred velikim mnoštvom jer ga ne bi shvatili niti cenili. Kada je On poslao svoje učenike da propovedaju i kad su se oni vratili sa svog prvog misionarskog puta sa različitim iskustvima koja su se odnosila na njihov uspeh u propovedanju EvanĎelja o carstvu Boţj em, On im je rekao: ―DoĎite vi sami nasamo i počinite malo‖ (Marko 6:31) i tu, na osami, Isus je izneo svojim sledbenicima takva uputstva, savete, upozorenja i ukore koje je smatrao potrebnim. za njihov rad; ali uputstva koja im je tada dao nije trebalo objavljivati naširoko svoj onoj šarolikoj gomili, jer su se te reči ticale samo Njegovih učenika.

U nekoliko slučajeva kada je Gospod učinio čuda isceljenja zapovedio je isceljenima da nikom ne govore šta im je učinio. Trebalo je da poslušaju ovaj izričiti zahtev i da shvate da Hristos to nije tek onako olako rekao, već da za svoj zahtev ima razlog i da tu ţe lju nikako ne treba da zanemare. Trebalo je da im bude dovoljno to što znaju da On ţe li da stvar zadrţe za sebe i da veruju da za ovakav zahtev ima dobre razloge. Gospod je znao da isceljujući bolesne, vraćajući vid slepima, čisteći gubave, izlaţ e svoj vlastiti ţ ivot opasnosti; jer ako sveštenici i poglavari naroda ne prihvate ova dela kao dokaz njegovog Boţa nskog poslanstva oni će ih pogrešno protumačiti, proglasiti laţn im i optuţ iti Ga. Istina, On je mnoga čuda i javno činio ali u nekim slučajevima je zamolio one koje je svojim delom milosti usrećio da nikome o tome ne govore. Kad su se pojavile predrasude, zloba i zavist i zakrčile Njegov put On bi napuštao gradove i pošao da potraţi one koji će slušati i ceniti istinu koju im donosi.

Gospod Isus je smatrao neophodnim da svojim učenicima razjasni mnoge stvari koje nije hteo da otkriva mnoštvu. On im je jasno otkrio razlog mrţn je knjiţ evnika, fariseja i sveštenika i govorio im je o svom stradanju, izdajstvu i smrti; ali mnoštvu nije o ovim stvarima tako otvoreno govorio. On je trebalo da upozori svoje učenike na ono što će doći i zato im je izneo ţa lostan razvoj dogaĎaja koji će se zbiti i koji ih očekuju. Dao je svojim sledbenicima dragocena uputstva koja su razumeli tek posle Njegove smrti, vaskrsenja i vaznesenja. Kad se na njih izlio Duh Sveti opomenuli su se svega što im je rekao.

Izdaja poverenja

Uzeti ono što je Isus predvideo da se čuva kao tajna i objaviti to drugima, i time naneti sramotu i štetu delu značilo bi izdajstvo svetog poverenja. Gospod je svom narodu slao podesne vesti opomene, ukora, saveta i uputstava, ali nije ispravno uzeti ove vesti iz celine kojoj pripadaju pa ih staviti tamo gde bi mogle da deluju kao potvrda nekih zabluda. Brat S. u brošuri koju je objavio zajedno sa svojim saradnicima optuţ uje Boţj u crkvu kao Vavilon i naglašava potrebu da se iz nje izaĎe. Ovakav posao nije ni pravedan ni častan. Pabirčeći materijal za ovu brošuru oni su upotrebili moje ime i spise da bi podrţa li ono što ja ne odobravam i proglašavam zabludom. Ljudi do kojih ţ e doći ova brošura baciće na mene odgovornost za ovo laţ no stanovište koje je krajnje suprotno učenju mojih spisa i

35

36

33

videlu koje mi je Gospod dao. Ne usteţe m se da kaţe m da se ljuto varaju oni koji ovako rade.

Laţn a vest

Godinama sam svedočila da se jako varaju i da ne rade u skladu sa Hristovim planovima oni koji ustaju i izjavljuju da imaju veliko videlo a nastoje da poruše ono što je Gospod preko ljudskih oruĎa sagradio. Oni koji tvrde da je crkva Adventista Sedmog Dana Vavilon, ili neki deo Vavilona, bolje bi učinili da ćute. Neka zastanu i razmisle koja je to vest koju treba objavljivati u ovo vreme. Umesto da rade sa boţ anskim oruĎima i pripremaju ljude za dan Gospodnji, oni su stali na stranu onoga koji je opadač braće, koji ih optuţu je pred Bogom dan i noć. Sotonska oruĎa potajno deluju i podstrekavaju ljude da se ujedine u jedan savez zla, da bi zbunili, uznemirili i izazvali veliku nevolju Boţ jem narodu. Ceo svet će, pokrenut mrţn jom, ustati protiv Adventista Sedmog Dana, jer oni neće pristati da se pokore papstvu svetkujući nedelju, ustanovu ove antihrišćanske sile. Namera je sotonina da se Boţ ji narod zbriše sa lica zemlje, da njegovu vrhovnu vlast nad ovim svetom niko ne bi osporavao.

Sotonine optuţbe

Proroku je bio pokazan prizor sotoninog optuţ ivanja. On kaţe : ―I pokaza mi Isusa, poglavara svešteničkoga, koji stajaše pred anĎelom i sotonu koji stajaše s desne strane da ga pre―(Zaharija 3:1). Isus je naš Prvosveštenik na nebesima. A šta On radi? On vrši posredovanje i pomirenje za svoj narod koji veruje u Njega. Kroz Njegovu pripisanu pravdu Bog ih prima kao one koji su otkrili pred svetom da priznaju savez prema Bogu drţ anjem svih Njegovih zapovesti. Sotona pun pakosne mrţ nje pokazuje prema njima isti onaj duh koji je pokazivao prema Isusu kad je bio na ovoj zemlji. Kada se Isus nalazio pred Pilatom, Rimski sudija je pokušavao da Ga oslobodi, i priţe ljkivao je da narod izabere Njega da se pusti i da Ga tako poštedi teških muka koje su Mu predstojale. Izveo je pred bučnu masu Sina Boţ jeg i zločinca Varavu i zapitao, ―Koga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanog Hrista? A oni rekoše: Barabu. Pilat im reče: Šta ću činiti sa Isusom prozvanim Hristom? A oni rekoše: Da se razapne.‖ (Matej 27:21-22).

Masa ispunjena sotonskom mrţn jom, na poziv da odluči izmeĎu Sina Boţ jeg ili Varave bira jednog lupeţa a ne Isusa. Neupućeno mnoštvo zavedeno laţn im zaključcima onih na visokim poloţa jima, bira razbojnika i ubicu umesto Isusa. Ne zaboravimo da smo još uvek u svetu koji je odbacio i razapeo Sina Boţ jeg i na kome još uvek počiva krivica što je više voleo jednog razbojnika nego bezgrešno Jagnje Boţj e. Ako se lično ne pokajemo pred Bogom za gaţ enje Njegovog zakona i ne primimo verom Gospoda našeg Isusa Hrista koga je svet odbacio i mi ćemo podleći osudi koju zasluţ uje delo opredeljenja za Varavu umesto za Hrista. Čitav današnji svet stoji pod optuţ bom odbijanja i ubistva Sina Boţ jeg. Stoji napisano da bi svi Jevreji i neznabošci, carevi i vladari, propovednici i sveštenici i narod - sve klase i sekte koje pokazuju isti duh zavisti, mrţ nje, predrasuda i neverstva koji su pokazali oni koji su ubili Sina Boţj eg postupili isto tako kao Jevreji Isusovih dana samo ako bi im se za to pruţ ila prilika. Bili bi sudeonici istog onog duha koji je traţ io smrt Boţj eg Sina.

U prizoru koji pokazuje Hristovo delo pomirenja i sotonine teške optuţ be protiv nas, Isus, sin Josedekov stoji kao prvosveštenik koji posreduje za narod koji

37

38

39

34

drţi Boţ je zapovesti. Sotona taj narod optuţ uje pred Bogom kao velike grešnike i u isto vreme iznosi pred Boga listu greha na koje ih je naveo svojim kušanjima tokom njihovog ţ ivota, i zahteva da radi tih prestupa budu predani u njegove ruke da ih uništi. On traţi da im se uskrati zaštita anĎela od uticaja zlih sila. Pun je gneva što ne moţe da stopi Boţj i narod sa ovim svetom i da ga na taj način potpuno potčini sebi. Carevi i vladari koji su na sebe stavili znak antihrista a predstavljeni su aţd ajom, zaratiće sa svetima - onima koji drţ e zapovesti Boţ je i imaju veru Isusovu. Time što mrze Boţ ji narod oni ponovo biraju Varavu umesto Hrista. Svet pozvan na obračun

Bog se bori sa ovim svetom. Kad zasedne sud i knjige se otvore On ima da izvrši jedan strašan obračun pred kojim bi svet danas drhtao da ga sotona nije opčinio i zaslepio svojim prevarama i obmanama. Bog će pozvati ovaj svet na obračun za smrt svog jedinorodnog Sina koga u svakom pogledu danas nanovo razapinje, i otvoreno ruţ i, proganjajući Njegov narod. Svet odbacuje Hrista u ličnosti Njegovih svetih, odbija vesti proroka, apostola i Njegovih poslanika. Odbacivali su one koji su bili Njegovi saradnici i zato će trebati da daju odgovor.

Sotona stoji na čelu svih opadača braće ali kad on iznosi grehe naroda Boţj eg šta Gospod odgovara? On kaţ e: ―Gospod da ukori (ne Isusa koji je predstavnik Boţj eg okušanog i izabranog naroda već) tebe, sotono, da te ukori Gospod, koji izabra Jerusalim. Nije li on glavnja istrgnuta iz ognja? A Isus sin Josedekov beše obučen u haljine prljave i stajaše pred anĎelom.‖ Sotona je prikazivao izabrani i verni Boţj i narod kao narod pun greha i nečistote. Mogao je pojedinačno da opiše grehe za koje ih krivi. Zar nije on taj koji je pokrenuo sve sile zla da ih veštinom svoje prevare uvuče u te iste grehe za koje ih optuţ uje? Ali, oni su se pokajali i prihvatili Hristovu pravdu. Zato sada stoje pred Bogom obučeni u haljine Hristove pravde i ―On odgovori i reče onima koji su stajali pred Njime: Skinite s njega te prljave haljine. I reče mu: Vidi, uzeh s tebe bezakonje tvoje i obukoh ti nove haljine‖. Oprošten je svaki greh za koji su bili okrivljeni i oni sada stoje pred Bogom kao odabrani i verni, kao nevini kao savršeni, kao da nikad nisu sagrešili.

Reč ohrabrenja

―I rekoh: Neka mu metnu čistu mitru (kapu) na glavu. I metnuše mu (anĎeli Boţj i) čistu mitru na glavu i obukoše mu haljine; i anĎeo Boţ ji stajaše uzanj (Isus Izbavitelj). I anĎeo Gospodnji zasvedoči Isusu, govoreći: Ovako veli Gospod nad vojskama: ako uzideš mojim putevima i ako uzdrţ iš što sam naredio da se drţ i, tada ćeš ti suditi domu mojemu i čuvaćeš tremove moje i daću ti da hodiš meĎu ovima što stoje‖ (Zaharija 3:4). Zelela bih da svi koji kaţ u da veruju u sadašnju istinu ozbiljno razmišljaju o divnim stvarima koje su iznete u ovom poglavlju. Ma koliko Boţ ji narod bio slab i podloţ an manama, oni koji se u ovom pokvarenom i grešnom naraštaju odvrate od neposlušnosti prema Bogu i stupe u odbranu svetog Boţ jeg zakona da bi popravili razvaline koje je, pod uplivom sotone načinio ―čovek bezakonja‖, ti će se smatrati Boţ jom decom i kroz Hristovu pravdu naći se savršeni pred Bogom. Istina neće zauvek leţ ati u prahu da je ljudi gaze. Ona će se proslaviti i uzvisiti; dići će se i zasjati u svoj svojoj lepoti i stajaće neoboriva za sva vremena.

40

41

35

Reči opadanja nisu od Boga

Bog ima na ovoj zemlji jedan narod za koji se interesuje celo nebo, koji je veoma drag Njegovom srcu.*)Neka svako ko čita ove reči obrati na njih punu paţ nju, jer bih ţ elela da ih u ime Hristovo utisnem u svako srce. Kad se pojavi neko, bilo meĎu nama ili izvan nas, koji tvrdi da je Boţ ji narod Vavilon i da je ―Jasna vika‖ poziv da se napusti crkva, budite uvereni da takav ne nosi vest istine. Ne primajte ga niti se pozdravljajte sa njim jer Bog ne govori preko njega, niti mu je dao neku vest, već trči nepozvan. Vest koja se nalazi u brošuri pod nazivom ―Jasna Vika‖ je prevara. Takve će vesti i dalje stizati i tvrdiće da su poslane od Boga, ali će to tvrĎenje biti laţ, jer u njima nema svetlosti već mraka. Biće to vesti optuţ bi protiv Boţ jeg naroda slične optuţb ama sotone koji optuţu je Boţ ju decu upravo u vreme kad Bog govori svome narodu: ―Ustani, svetli se, jer doĎe svetlost tvoja i slava Gospodnja obasja te. Jer gle, mrak će pokriti zemlju i tama narode a tebe će obasjati Gospod i slava Njegova pokazaće se nad tobom.‖ (Isaija 60:1-2)

*)Jedini predmet na zemlji drag srcu Božjem: Ova sigurnosna vest iz pera E.G. Vajt bila je od nje često ponavljana, osobito u poslednje vreme.

―Trebamo se sećati da je Zajednica, ma kako bila slabašna i manisava, jedini predmet na zemlji kojem Hristos ukazuje svoju vrhunsku paţ nju. On stalno bdije nad njom, i snaţ i je svojim svetim Duhom.‖ Rukopis 155, od 22. novembra 1902.

―Uzdajte se u Boţ je brigovodstvo. Njegova Zajednica će biti poučavana. Slaba i puna mana kakva jeste, ona je predmet njegove vrhunske paţ nje.‖ Pismo br. 279 od 1. avgusta 1904, štampano u Odabrane Vesti 2,396.

―Ništa na ovom svetu nije tako drago Bogu kao Njegova Zajednica (ili Crkva). Sa odanom briţ nošću On bdije nad onima koji Ga traţ e. Ništa nije uvredljivije Bogu nego kada se sluge sotone trude da otimaju Njegovom narodu njegova prava. No Gospod se neće odreći svoga naroda‖. Pismo br. 136, od 26. novembra 1910. Štampano u Odabrane Vesti, 2, 397. Delo prevare

Pronaći će se da oni koji nose laţ ne vesti nemaju ono uzvišeno osećanje časti i poštenja. Oni varaju ljude i mešaju svoju zabludu sa Svedočanstvima; sluţ e se mojim imenom da bi dali značaj svom radu.

Oni vade delove iz Svedočanstava i tako ih vešto sastavljaju u jednu celinu da dobiju sasvim drugo značenje od prvobitnog, da bi potkrepili svoju zabludu i da bi je ljudi prihvatili. Oni izvrću i zloupotrebljavaju ono što je Bog dao svojoj crkvi u nameri da upozori, posavetuje, ukori, uteši i ohrabri one koji će predstavljati ostatak naroda Boţ jeg. Oni koji prime ―Svedočanstva‖ kao vest od Boga, primiće kroz njih pomoć i blagoslov; ali oni koji ih uzimaju delimično, jednostavno zato da podrţ e svoje vlastite teorije i ideje, da sami sebe odbrane u širenju svoje zablude, neće od onoga što uče imati ni koristi ni blagoslova. Ko tvrdi da je Crkva Adventista Sedmog Dana Vavilon čini isto što čini sotona koji je opadač braće, koji ih opada dan i noć pred Bogom. Ovakvom zloupotrebom ―Svedočanstva‖ dovode se duše u zabunu, jer ne mogu da shvate odnos ―Svedočanstava‖ prema jednom takvom stavu kakav zauzimaju oni koji su u zabludi; jer Gospod je predvideo da osnov Svedočanstava uvek bude nauka istine.

Oni koji zastupaju zabludu reći će: ―Gospod kaţ e‖, ―kad Gospod nije rekao‖. Oni svedoče laţ a ne istinu. Da su ti koji su objavljivali vest da je crkva Vavilon, upotrebili svoj novac koji su utrošili na štampanje i širenje ove zablude na podizanje a ne na rušenje samim tim bi dokazali da su narod koji Bog vodi.

42

43

36

U svetu treba da se obavi veliko delo; veliki posao čeka u stranim zemljama. Mora da se podiţ u škole u kojima će se deca, omladina i odrasli pripremati što je moguće brţ e za rad u misionskom polju. Za strana polja nisu potrebni samo propovednici već mudri, pronicljivi radnici za sve grane dela. Makedonski poziv dopire iz svih krajeva sveta: ―DoĎite, pomozite nam!‖ Uz svu odgovornost koja počiva na nama da idemo i propovedamo EvanĎelje svakom stvorenju postoji velika potreba za sredstvima i ljudima, a sotona radi na sve moguće načine da spreči priliv novca i tako onemogući ljude da rade upravo onaj posao koji bi trebalo da rade. Novac koji bi trebalo da se upotrebi za podizanje molitvenih domova, za otvaranje škola čiji je cilj pripremanje radnika za misionska polja i obučavanje mladih da mogu da se daju na posao strpljivo, razumno i istrajno, da bi bili oruĎa preko kojih će se ljudi pripremati za onaj veliki dan Gospodnji, taj novac skrenuo je iz toka korisnosti i blagoslova i teče strujom zla i prokletstva.

Pred nama je veliki dan Gospodnji, koji se ţ urno pribliţ ava, a još je mnogo nezavršenog posla koji se mora brzo obaviti. U to isto vreme kad ima toliko toga što još treba da se uradi ima i takvih koji kaţ u da veruju u sadašnju istinu a ne znaju kako da upotrebe sredstva koja im je Bog dao i koji zbog nedostatka krotosti i poniznosti srca ne vide kako je veliko delo koje treba da se izvrši. Svi oni koji uče od Isusa, saraĎivaće sa Bogom. Oni koji ustaju da objavljuju zabludu, trošeći sredstva i vreme na uzaludan posao povećavaju teret vernih Boţ jih slugu u novim poljima jer ih, umesto da svoje vreme posvete propovedanju istine, obavezuju na suzbijanje dela unih koji objavljuju zabludu a tvrde da imaju vest sa neba.

Kada bi oni koji rade takvo delo osetili potrebu da odgovore na Hristovu molitvu koju je On uputio Ocu neposredno pred svoje raspeće, - da Njegovi učenici budu jedno kao što je On sa Ocem jedno, - ne bi rasipali sredstva koja su im poverena a koja su toliko potrebna za širenje istine. Ne bi trošili vreme na širenje zablude, i na taj način oduzimali dragoceno vreme Boţ jih slugu za suzbijanje i gušenje njihovog uticaja. Ovakav posao ne nadahnjuje nebo već sotona.

Bog takvima kaţ e. „Ko se meĎu vama boji Gospoda i sluša glas Njegov? Ko hodi po mraku i nema videla, neka se uzda u ime Gospodnje i neka se oslanja na Boga svojega. Gle, svi koji loţ ite oganj i opasujete se iskrama, idite u svetlosti ognja svojega i u iskrama koje raspaliste. To vam je iz moje ruke, u mukama ćete leţ ati. „ (Isaija 50:11). Vest koju su doneli oni koji su objavljivali da je crkva Vavilon stvorila je utisak kao da Bog nema crkvu na zemlji. Ţiva crkva

Zar Bog nema ţ ivu crkvu? On je ima, ali to je crkva koja se bori, a ne crkva koja triumfuje! Ţao nam je što u njoj ima nesavršenih članova kao što ima kukolja. Isus je rekao: „Carstvo je nebesko kao čovek koji poseja dobro seme na polju svojemu. A kad ljudi pospaše doĎe njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici pa otide... Tada doĎoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru, nisi li ti dobro seme posejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj? A on im reče: Neprijatelj čovek to učini. A sluge mu rekoše: Hoćeš li dakle, da idemo da ga počupamo? A on im reče: Ne, da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njim i pšenicu. Ostavite neka rastu zajedno do ţ etve; a u vreme ţ etve reći ću ţ eteocima: saberite najpre kukolj, i sveţ ite ga u snoplje da ga saţ eţ em; a pšenicu sveţ ite u ţ itnicu moju.― (Matej 13:24-30) U priči o ţ itu i kukolju nalazimo razlog zašto nije trebalo počupati kukolj; zato što bi sa kukoljem bila počupana i pšenica. Ljudsko rasuĎivanje i mišljenje moglo bi da učini velike greške. Ali da se ne bi učinila ni jedna greška i da ne bi bio iščupan ni jedan

44

45

37

struk pšenice, Učitelj kaţ e: „Ostavite da rastu zajedno do ţ etve,― Tada će anĎeli sabrati kukolj koji je odreĎen za oganj. Iako u našim crkvama ima i takvih koji greše i koji su kao kukolj meĎu pšenicom, Bog je ipak prema njima milostiv i strpljiv. On kara i opominje zabludelog, ali ne odbacuje one koji su spori u prihvatanju pouka kojima ih On uči; On ne čupa kukolj koji raste u pšenici. Kukolj i pšenica treba da rastu zajedno do ţ etve,*) a kad pšenica odraste i sazri, potpuno će se razlikovati od kukolja.

Hristova crkva na zemlji biće nesavršena ali je Gospod zbog nesavršenstva neće uništiti. Bilo je i biće takvih koji bi ispunjeni revnošću koja nije po razumu, hteli da čiste crkvu i čupaju kukolj iz pšenice. Ali Hristos je dao naročito uputstvo kako da se postupa sa onima koji greše i sa onima koji su u crkvi, a nisu obraćeni. Članovi crkve u svojoj preteranoj revnosti ne smeju da postupe nepromišljeno i preuranjeno kad je u pitanju isključenje onih koje oni smatraju slabima. Kukolj će se pojaviti meĎu pšenicom, ali bilo bi mnogo više štete čupati ga nego ostaviti, ako bi se postupilo na drukčiji način nego što je to Bog odredio. I dok Bog dovodi u crkvu one koji su stvarno obraćeni, dotle sotona dovodi one koji to nisu. Dok Hristos seje dobro seme, sotona seje kukolj. Na članove crkve neprestano deluju dva različita uticaja. Jedan utiče na čišćenje crkve a drugi izopačuje Boţ ji narod. *) Kukolj i pšenica: Hristos je ovu priču izgovorio pre skoro dve hiljade godina, a sestra E.G. Vajt je ovo pisala 1895. godine, skoro pre jednog stoleća. Ni Isus, ni sestra Vajt nisu rekli da će kukolj i pšenica ostati trajno zajedno, već da će doći vreme čupanja ili rešetanja.

Uvek je bilo u Boţ joj Zajednici (crkvi) pojedinih neobraćenih duša, kao kukolja u pšenici, ali čitamo na više mesta u Bibliji i Svedočanstvu da će isti biti izrešetani. Za poslednju Zajednicu stoji ovo obećanje: ―I tvoj će narod biti sav pravedan, naslediće zemlju zauvek; mladica koju sam posadio, delo ruku Mojih, biće na Moju slavu.‖ (Isaija 60:21).

Iako kukolj nije slobodno čupati, to ipak ne znači da grešnici mogu javno ostati u zajednici vernih. Mi se moramo odvojiti ―od svakog brata koji neuredno ţ ivi.‖ (2 Solunjanima 3:6). Čak i pioniri Adventnog pokreta 1844. godine, odvojili su se od svojih crkava, jer su prestupale Zapovesti Boţ je.

Sestra Vajt ovde napominje ono što je kazao Isus, da kukolj i pšenica ostaju zajedno do žetve, - a ţ etva je posledak sveta. Prema proročanstvu Biblije, vreme posletka nastupilo je na izmaku Danilovih 2300 dana, a to je početkom 1844 godine posle Hrista: Danilo 8:14; 12:6-9. Tada je nastupilo vreme posletka, propovedanja Trostruke anĎeoske vesti iz Otkrivenja 14:6-12, ili neodreĎeno vreme prema Otkrivenju 10:5.6. Tada je otpočelo delo zapečaćenja 144000 izbranika, kao rezultat ţ etve poslednjih dana, a u isto vreme i Istraţn i sud kod Danila 7:9-14.

Prema ovom Svedočanstvu, vidimo da je Istražni sud pravo vreme odvajanja kukolja od pšenice. O tome sestra Vajt piše sledeće: ―Tada videh trećeg anĎela. Moj anĎeo pratilac reče mi: Strašno je njegovo delo; uţ asna je njegova misija! On je anĎeo koji od kukolja odvaja pšenicu, i veţ e je, ili zapečaćava za nebeske ţ itnice.‖ (Iskustva i Utvare 78. strana, staro izdanje) Prilike date Judi

Isus je znao da je Juda slabog karaktera ali i pored toga, primio ga je kao jednog od svojih učenika i pruţ io mu iste prednosti i mogućnosti kao i onim drugima koje je sam izabrao. Otuda Juda nije imao izgovora za ono što je kasnije učinio. Juda je mogao da postane tvorac reči isto kao Petar, Jakov, Jovan i ostali učenici. Isus je iznosio dragocena uputstva tako da su oni koji su bili sa njim, mogli da se obrate i nije bilo nikakve potrebe da podlegnu slabostima koje su pratile njihov karakter.

46

47

38

Crkva nije savršena

Neki ljudi kao da misle da će po ulasku u crkvu da se ispune njihova očekivanja i da će u njoj naći samo one koji su čisti i savršeni. Oni su revni u svojoj veri, pa kad vide greške u članovima crkve, kaţ u: „Ostavili smo svet da ne bismo imali nikakve zajednice sa zlima, ali zla ima i ovde―, i onda pitaju kao one sluge u priči: „Otkuda dakle kukolj?― Ali nema razloga da se razočaramo jer u rečima Gospodnjim nema opravdanja za naš zaključak i očekivanja da je crkva savršena. Sva naša revnost da crkvu koja se bori sa grehom načinimo tako čistom kao što je crkva koja je već završila borbu i pobedila, biće bezuspešna. Gospod nam zabranjuje da primenjujemo isključenja i da osuĎujemo one koji su neispravni.

Ograničeni čovek naklonjen je da pogrešno proceni nečiji karakter, zato Bog nije prepustio delo prosuĎivanja i izricanja suda o nečijem karakteru onima koji za to nisu sposobni. Mi nismo tu da kaţ emo ko je pšenica a ko kukolj. Vreme ţ etve će u potpunosti otkriti karakter ove dve klase prikazane slikom kukolja i pšenice. Rad na odvajanju poveren je Boţ jim anĎelima a ne ljudima.

„Videla sam trećeg anĎela. Moj anĎeo pratioc reče mi: „Strašno je njegovo delo; grozna je njegova misija. On je anĎeo, koji od kukolja odvaja pšenicu i veţ e je, ili zapečaćava za nebeske ţ itnice“. Iskustva i Utvare 78. str.

Laţ na nauka jedan je od sotonskih uticaja koji deluju u crkvi i koji zavode one koji su nepreporoĎenog srca. Ljudi ne slušaju reči Isusa Hrista ne teţ e jedinstvu vere, duha i nauke. Oni ne rade na duhovnom jedinstvu za koje se Hristos molio a koje bi dalo snagu svedočenju Hristovih učenika i uverio svet da je Bog poslao svog Sina, „da nijedan koji Ga veruje ne pogine nego da ima ţ ivot večni.― Kad bi meĎu Boţ jom decom postojalo takvo jedinstvo za kakvo se Isus molio, ono bi bilo ţ ivo svedočanstvo koje bi zračilo svetlost u moralnoj tami ovoga sveta. Sotoni je dopušteno da kuša

Umesto jedinstva koje treba da postoji meĎu vernima, postoji nesloga; jer sotoni je dozvoljeno da ulazi u crkvu i da svojim naročitim prevarama i obmanama navodi one koji ne uče od Hrista lekciju poniznosti i krotosti da zauzmu drukčiji stav od crkve, i da, ako je moguće, poruše njeno jedinstvo. Javljaju se ljudi koji izvrću stvari u nameri da odvuku učenike za sobom. Oni tvrde da im je Bog dao veliko videlo a kakvo je njihovo delovanje u svetlosti tog videla? Da li je njihov rad sličan radu onih učenika koji su jednom išli za Emaus? Kad su ti ljudi primili videlo, vratili su se i našli one koje je Bog vodio i još uvek ih vodi, i ispričali im kako su videli Isusa i kako su sa njim razgovarali.

Jesu li ljudi koji tvrde da imaju videlo koje se odnosi na Zajednicu postupili kao ova dvojica? Jesu li otišli onima koje je Bog izabrao za svoje svedoke i pruţ ili im dokaz da će ih ovo videlo još bolje osposobiti da pripreme jedan narod za veliki dan Gospodnji? Dali su potraţ ili savet od onih koji su svedočili i još uvek svedoče istinu i objavljuju svetu poslednju vest opomene? Da li su se savetovali sa onima koji imaju duboko iskustvo u Boţ jim stvarima? Zašto se ovi ljudi, tako puni revnosti za delo Boţ je, nisu pojavili na Generalnoj Konferenciji koja se odrţ avala u Betl Kriku, kao što su to učinili poboţ ni ljudi u Jerusalimu u vreme izlivanja Svetog Duha? Jesu li ovi ljudi primili pomazanje neba kad je Gospod izlivao svog Duha na narod u vreme njegovog najvećeg posla za Boga? Dok se meĎu Boţ jim narodom manifestovao snaţ an uticaj Boţ jeg Duha, dok su se duše obraćale, i kamena srca pucala, bilo je i takvih koji su, slušajući sotonine sugestije i nadahnuvši se njegovom revnošću, ustali

48

49

39

i počeli da tvrde da je taj isti narod koji upravo prima Duha Svetog i koji je trebalo da primi pozni daţ d i slavu od koje će se zasjati sva zemlja, dakle da je taj isti narod Vavilon. Da li je ovim vesnicima Gospod dao takvu vest? Svakako ne, jer takva vest nije vest istine. Zajednica – videlo svetu

Iako postoje zla u Zajednici (crkvi) i biće ih sve do kraja sveta, Zajednica će u ovim poslednjim danima biti videlo svetu koji je iskvaren i demoralisan grehom. Crkva, slaba i sa manama, kojoj su potrebni ukori, opomene i saveti, jeste jedini predmet na zemlji kome Hristos poklanja najveću paţ nju. Ovaj svet je radionica u kojoj, saradnjom boţ anskih i ljudskih oruĎa, Hristos svojom milošću i boţ anskom dobrotom ispituje ljudska srca. AnĎeli se dive posmatrajući preobraţ aj karaktera koji se ostvaruje u onima koji su se predali Bogu i svoju radost izraţ avaju u pesmama hvale Bogu i Jagnjetu. Oni posmatraju kako se roĎena deca gneva obraćaju i postaju Hristovi saradnici u zadobijanju duša za Boga. Oni gledaju kako oni koji su bili tama postaju videlo koje svetli usred moralne tame ovog grešnog i izopačenog naraštaja. Oni vide kako kroz iskustva hrišćanskog ţ ivota postaju spremni da stradaju sa svojim Gospodom da bi na kraju bili sudeonici u Njegovoj slavi gore na nebesima.

Bog ima jednu Zajednicu na zemlji koja uzdiţ e pogaţ eni zakon, i ukazuje svetu na Jagnje Boţ je koje uzima grehe sveta. Crkva je riznica ogromnog bogatstva Hristove milosti. Kroz nju će se konačno objaviti svetu punina Boţ anske ljubavi koja treba da obasja ceo svet svojom slavom. Hristova molitva da Njegovi učenici budu jedno kao što je On jedno sa Ocem konačno će naći svoje ispunjenje. Zajednica će primiti bogatu meru Duha Svetoga i kroz Njegovu stalnu pomoć Boţ jem narodu oni će postati svedoci sile Boţ je koja spasava.

Danas postoji jedna Zajednica u svetu koja u sadašnjem vremenu stoji na prolome, podiţ e ograde i pripravlja mesto za naselje; zato svaki čovek koji skreće paţ nju sveta i drugih crkava na ovu crkvu proglašavajući je Vavilonom, radi u jedinstvu sa ohim koji je opadač svoje braće. Zar je moguće da izmedu nas ustanu ljudi koji govore iskrivljene stvari i koji se slaţ u sa onim istim mišljenjem koje je sotona rasprostranio u svetu u odnosu na one koji drţ e zapovesti Boţ je i veru Isusovu? Zar za vas nema dovoljno posla koji bi zadovoljio vašu revnost u objavljivanju istine onima koji se nalaze u mraku zabluda? Kao pristavi dobara i sposobnosti, pogrešno ste upotrebili dobra vašeg gospodara na širenje laţ i. Čitav svet je ispunjen mrţ njom prema onima koji objavljuju zahteve na koje obavezuje Boţ ji zakon, zato crkva koja je verna Jehovi ne sme da se upušta ni u kakve beznačajne prepirke. „Jer naš rat nije s krvlju ni telom, nego s poglavarstvima, i vlastima i upraviteljima tame ovoga sveta, s duhovima pakosti ispod neba.― (Efescima 6:12). Oni koji imaju pojma šta znači ova borba neće okrenuti svoje oruţ je protiv crkve koja se bori, nego će se svim svojim silama boriti zajedno sa njom protiv udruţ enih sila zla.

Oni koji su počeli da objavljuju vest na svoju ličnu odgovornost, koji, dok izjavljuju da ih Bog uči i vodi, ruše ono što je Bog gradio, ne tvore Boţ ju volju. Neka se zna da su takvi na strani velikog varalice. Ne verujte im. Oni su se povezali sa neprijateljima Boga i istine. Oni će ismevati propovednički poredak kao neki sistem svešteničke veštine. Odstupite od takvih, nemojte imati nikakvu zajednicu sa njihovom vešću, ma koliko vam oni citirali Svedočanstva i pokušavali da se iza njih ušanče. Ne primajte ih jer im Bog nije dao da rade takav posao. Rezultat takvog rada

50

51

40

biće neverovanje u „Svedočanstva―. Oni će činiti sve što budu mogli da delo koje sam godinama radila izgubi svaki uticaj.

Skoro čitav moj ţ ivot je bio posvećen ovom delu ali je moj teret često bio sve teţ i i teţ i jer su ustajali ljudi da objavljuju neku vest koju im Bog nije dao. Ova klasa zlih slugu vadila je izvesne delove iz „Svedočanstava― pa ih onda stavljala u sklop svojih zabluda, da bi time doprinela uticaju svojih laţ nih vesti. Kad se utvrdi da je njihova vest zabluda, onda i „Svedočanstva―, budući da su pridruţ ena uz zabludu, dele sa njom istu osudu. Ljudi ovog sveta, koji ne znaju da su citirana svedočanstva samo delovi privatnih pisama upotrebljeni bez moje saglasnosti, dolaze do zaključka da moje delo nije od Boga niti od istine već sušta laţ . Oni koji na ovaj način navlače sramotu na Boţ je delo odgovaraće pred Bogom za ono što čine. Jedna Bogom odreĎena sluţba

Bog ima jednu Zajednicu, i ona ima od Boga odreĎenu sluţ bu. „I On je dao jedne apostole, a jedne proroke, a jedne evanĎeliste, a jedne pastire i učitelje, da se sveti priprave za delo sluţ be, na sazidanje tela Hristovog; dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Boţ jega, u čoveka savršena, u meru rasta visine Hristove; da ne budemo više mala deca koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke u laţ i čovečijoj, putem prevare; nego vladajući se po istini u ljubavi, da u svemu uzrastemo u onome koji je glava, Hristos.― (Efescima 4:11-15) Gospod ima svoja odreĎena oruĎa i Zajednicu koja je prošla kroz progonstvo, borbu i tamu. Isus ljubi Zajednicu i sebe je dao za nju. On će je uzdići, očistiti i oplemeniti tako, da će moći čvrsto da stoji usred razornih uticaja ovoga sveta. Bog je izabrao ljude i odredio da briţ no paze i verno bdiju da zli sotonski planovi ne obore Zajednicu, već da stoji i objavljuje slavu Boţ ju meĎu ljudima. Uvek će biti ogorčene borbe izmeĎu crkve i sveta. Razum će doći u sukob sa razumom, načelo sa načelom, istina sa zabludom; ali u krizi koja je već počela, a koja će uskoro dostići svoj vrhunac, ljudi iskustva treba da svoj Bogom odredeni posao verno izvrše i da čuvaju duše kao oni koji će za njih dati odgovor.

Oni koji nose ovu vest zablude, optuţ ujući Zajednicu da je Vavilon, zanemaruju posao koji im je Bog odredio, suprote se organizaciji crkve, protive se jasnoj Boţ joj zapovesti objavljenoj preko proroka Malahije koja se odnosi na donošenje desetaka u Boţ ju riznicu, uobraţ avaju da su pozvani da izvrše jedno naročito delo: da opominju one koje je Bog izabrao da objavljuju Njegovu vest istine. Ovi radnici ne donose nikakvu korist delu ni carstvu Boţ jem, već vrše delo slično onom koje radi neprijatelj svake pravde. Neka se ovi ljudi koji ustaju protiv puteva i sredstava koja je Bog predvideo za unapreĎenje njegovog dela u ove teške dane, oslobode svih nebiblijskih gledišta o prirodi, zvanju i vlasti Bogom izabranih oruĎa.

Neka svi shvate reči koje sada pišem. Oni koji saraĎuju sa Bogom samo su Njegova oruĎa i sami po sebi ne poseduju neku suštinsku krepost ili svetost. Oni imaju uspeha samo tada kada saraĎuju sa nebeskim bićima. Oni su samo zemaljski sudovi u koje je Bog smestio blago svoje istine. Pavle moţ e da sadi, Apolo da zaliva, ali samo Bog je taj koji daje da uzraste.

Bog govori preko svojih izabranih oruĎa. Neka zato ni pojedinac ni mnoštvo ne vreĎa Duha Boţ jeg, odbijanjem da čuje vest Boţ je reči sa usana Njegovih vesnika. Odbijajući da čuju vest Boţ ju, ljudi sami sebe zatvaraju u odaje mraka. Oni sami sebe isključuju iz neizmernog blaţ enstva, i time što ne poštuju Boţ ja oruĎa umanjuju slavu Hristovu koja Mu pripada.

52

53

54

41

Čuvati se laţni h učitelja

Bog nije autor bune nego mira. Sotona je meĎutim neprijatelj koji je uvek na oprezu, uvek budan, uvek deluje na ljudski um i pokušava da naĎe tle na kome bi mogao ča poseje kukolj. NaĎe li bilo koga pogodnog za svoju sluţ bu, navešće ga na laţ ne teorije i ideje i ispuniti revnošću u širenju laţ i. Istina ne samo da obraća, već vrši delo čišćenja onih koji je prime. Isus nas opominje da se čuvamo laţ nih učitelja. Od samog početka našeg dela, pojavljivali su se, s vremena na vreme, ljudi koji su zastupali ideje koje su bile nove i koje su privlačile paţ nju. Ali ako bi oni koji kaţ u da veruju istini pošli onima koji imaju iskustva, ako bi se poniznog duha obratili Boţ joj reči i braći koja su bila marljivi istraţ ivači Biblije pa u videlu istine ispitali svoje teorije i u molitvi pitali Boga: Da li je to put Gospodnji, ili pogrešna staza na koju me sotona vodi?, primili bi svetlost i izbavili se zamke ptičareve.

Neka se braća i sestre čuvaju svakoga ko bi odreĎivao vreme ispunjenja Gospodnje reči u odnosu na njegov dolazak ili neko drugo obećanje kome je On dao poseban značaj. ―Nije vaše da znate vremena i leta koja Otac zadrţ a u svojoj vlasti―. Laţ ni učitelji mogu da deluju kao veliki revnitelji za Boţ je delo; mogu da ulaţ u mnogo sredstava da bi svoje teorije izneli pred svet i crkvu, ali pošto mešaju zabludu sa istinom, njihova vest je prevara, koja će povesti duše laţ nim stazama. Njima se treba suprotstaviti, ne zato što bi to bili hrĎavi ljudi, već zato što su učitelji laţ i i što nastoje da na laţ stave pečat istine.

Kako je ţ alosno što Ijudi ulaţ u tolike napore da bi otkrili neku teoriju kad postoji jedno čitavo bogatstvo skupocenih dragulja istine koji mogu da obogate ljude najsvetijom verom. Umesto da poučavaju ljude istini, oni dopuštaju svojoj mašti da se zadrţ ava na onom što je novo i nepoznato i dolaze u sukob sa onima kojima se Bog sluţ i da ljude dovede na uzvišeno tle istine. Oni odbacuju sve što je rečeno o jedinstvu misli i uverenja i gaze Hristovu molitvu kao da jedinstvo za koje se On molio nije bitno i kao da nema potrebe da Njegovi sledbenici budu jedno kao što je On jedno sa Ocem. Naglo se udaljuju, i, kao Juj, pozivaju svoju braću da slede primer njihovog revnovanja za Gospoda.

Da ih je njihova revnost uputila na rad u istom pravcu u kome rade njihova braća, podnoseći vrućinu i breme dana, i da su bili tako istrajni da prebrode teškoće i prepreke kao što su to izdrţ ala njihova braća, mogli bi da budu primer drugima, i Bog bi ih kao takve smatrao. MeĎutim, za osudu su oni koji su se prihvatili objavljivanja divnog videla pa se onda odvajaju od onih oruĎa koja Bog vodi. Tim putem su pošli Korej, Datan i Aviron, koji sluţ e kao opomena svima drugima. Mi ne treba da činimo kao što su oni činili - da osuĎujemo one na koje je Bog stavio teret svoga dela.

Oni koji objavljuju da je crkva Adventista Sedmog Dana Vavilon, posluţ ili su se „Svedočanstvima― da bi potkrepili svoje stanovište; ali zašto nisu izneli ono što je godinama bio teret moje vesti - jedinstvo crkve? Zašto nisu citirali reči anĎela: „Sloţ no, sloţ no, sloţ no!―? Zašto nisu ponovili opomenu i istakli načelo da je „u jedinstvu snaga a u podeli slabost?― Vest koju ovi ljudi nose je takva da razjedinjuje crkvu i pred neprijateljima istine baca ljagu na nju. Takva vest jasno otkriva lukavo nastojanje varalice koji ţ eli da spreči da crkva doĎe do savršenog jedinstva. Ovi učitelji hode u laţ noj svetlosti varnica koje su sami raspalili; deluju prema svom vlastitom mišljenju i opterećuju istinu laţ nim pojmovima i teorijama. Oni odbijaju savet svoje braće i hitaju svojim putem sve dok ne postanu baš ono što sotona ţ eli - ličnosti neuravnoteţ enog uma.

Opominjem braću i sestre da se čuvaju sotoninog delovanja ma u kom obliku. Veliki neprijatelj Boga i čoveka se diči kako je uspeo da obmane duše i da njihova

55

56

42

sredstva i sposobnosti usmeri u grešne tokove. Njihova sredstva su mogla da budu upotrebljena za širenje istine, ali umesto toga, ona su utrošena za širenje neistina koje nemaju nikakve veze. Drugi primer

Godine 1845 jedan čovek po imenu Kartis*) vršio je slično delo u Masačusetsu. On je iznosio neku laţ nu nauku u koju je utkao rečenice i odlomke iz Svedočanstava pa je onda svoje teorije objavljivao preko časopisa pod nazivom „Day Star―. Godinama su ova izdanja donosila svoje pogubne plodove i nanosila sramotu na Svedočanstva koja kao celina nikako nisu podupirala Kartisov rad. Moj suprug mu je pisao i pitao ga šta je nameravao time što je iznosio Svedočanstva isprepletena sa njegovim vlastitim rečima, podrţ avajući ono sa čim se mi ne slaţ emo, zamolivši ga da popravi utisak koji je stvoren njegovim radom. On je odlučno odbio da tako postupi, tvrdeći da su njegove teorije istina a moje vizije samo potkrepljuju i podupiru njegova gledišta jer njegove teorije ustvari objašnjavaju ono što sam ja zaboravila da napišem.

Od samog početka Dela ustajali su ljudi jedan za drugim vršeći sličan posao. Zbog toga sam imala mnogo nevolja i plaćala troškove suprotstavljajući se takvim zabludama. Štampajući svoje teorije, zavodili su mnoge duše, ali neka Gospod sačuva stado paše svoje.

Opominjem one koji izjavljuju da hode u istini da budu u jedinstvu sa svojom braćom. Neka ne pruţ aju ovom svetu priliku da kaţ e da smo ekstremisti, da smo nesloţ ni, da jedan uči ovako, a drugi onako. Izbegavajte sukobe. Pazite i straţ ite da se naĎete kao oni koji opravljaju pukotine a ne kao oni koji se penju na zid da ih načine. Neka se svako čuva da ne ustaje protiv jedinog naroda koji ispunjava opis dat o narodu ostatka koji drţ i zapovesti Boţ je i ima veru Isusovu, i koji uzdiţ e Boţ je merilo pravde u ove poslednje dane.

Bog ima na ovoj zemlji jedan osobiti narod, jednu crkvu koja ne ustupa ni pred kojom drugom, koja je spremna da objavljuje istinu i nadmoćnije od bilo koje druge zastupa Boţj i zakon. Bog ima svoja odabrana oruĎa - ljude koje On vodi, ljude oprobane kroz muku i nevolju koji saraĎuju sa nebeskim oruĎima u širenju Boţ jeg carstva na zemlji. Neka se svi sa ovim nebeskim oruĎima ujedine da bi se na kraju našli meĎu onima koji imaju trpljenje svetih, koji drţ e zapovesti Boţ je i veru Isusovu. *)Eli Curtis: Na dari 21 aprila 1847. godine Ellen G. White pisala je jedno pismo Eli Curtis, odgovarajući na jedan broj pitanja koja je uputio u pogledu nekih njegovih teoloških pogleda. Predmet njegovog pisma bio je objavljen od strane Jakova Vajta maja 1847. u traktatu ―Reč malom stadu‖, str. 11.12. TakoĎe se spominje br. Curtis u knizi ―Izabrane Vesti‖, sveska 1, str. 60,61. Pismo bratu Stantonu*)

Napier, Novi Zeland, 23 Mart 1893 Dragi brate Stanton:

Upućujem ti nekoliko redaka. Ne slaţ em se sa stavom koji si zauzeo, jer mi je Gospod pokazao da će upravo takav stav zauzimati oni koji su u zabludi, Pavle nam u vezi toga daje upozorenje: „A duh razgovetno govori da će u poslednja vremena neki odstupiti od vere slušajući laţ ne duhove i nauke Ďavolske.― (1 Timotiju 4:1-3)

Brate moj, čujem da si zauzeo stav da je crkva Adventista Sedmog Dana postala Vavilon i da svi oni koji ţ ele da se spasu treba da izaĎu iz nje. Ti nisi jedini

57

58

43

čovek kojeg je sotona u toj stvari prevario. Poslednjih četrdesetak godina ustajali su jedan za drugim ljudi koji su izjavljivali da ih Gospod šalje sa tom vešću. Ali, dozvoli mi da ti kaţ em, kao što sam to i njima rekla, da je vest koju objavljuješ sotonska prevara predviĎena da unese pometnju u crkvu.

Brate moj, ti si skrenuo sa puta. Vest drugog anĎela trebala je da bude upućena Vavilonu (crkvama) da bi objavila njegov pad i pozvala ljude da izaĎu iz njega. Ista ova vest treba da se objavi po drugi put. „I posle ovoga videh drugoga anĎela gde silazi s neba koji imaše oblast veliku; i zemlja se zasvetli od slave njegove. I povika jakim glasom govoreći: pade, pade Vavilon veliki i posta stan Ďavolima i tamnica svakom duhu nečistom, i tamnica sviju ptica nečistih i mrskih; jer otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode; i carevi zemaljski s njom činiše blud i trgovci zemaljski obogatiše se od bogatstva slasti njezine. I čuh glas drugi s neba koji govori: iziĎite iz nje narode moj, da se ne pomešate u grehe njezine i da vam ne naude zla njezina. Jer gresi njeni dopreše do neba i Bog se opomenu nepravde njezine.― (Otkrivenje 18:1-5)

Brate moj, ako ti učiš da je crkva Adventista Sedmog Dana Vavilon, onda grešiš. Bog ti nije dao jednu takvu vest. Sotona će se posluţ iti svakim umom kome moţ e da se pribliţ i, nadahnuće ga laţ nim teorijama ili usmeriti u pogrešnom pravcu, da bi izazvao neko laţ no uzbuĎenje i na taj način odvratio duše od istine date za ovo vreme. Pretpostavljam da će tvoja vest prevariti neke, ali to su oni koji su veoma radoznali i uvek ţ eljni nečeg novog.

Zaista mi je ţ ao što je sotona uspeo da te svojim sugestijama zavede jer sam ubeĎena da teorija koju zastupaš nije istina. Šireći te ideje nanosiš veliku štetu i sebi i drugima. Ne pokušavaj da pogrešno tumačiš, izopačuješ i izvrćeš Svedočanstva da bi tako podrţ avao bilo koju vest zablude. Mnogi su već išli tim putem i učinili veliko zlo. I dok su oni, jedan za drugim ustajali da objavljuju tu svoju vest, puni revnosti i ţ ara, Gospod mi je pokazao da ta vest nije istina.

Razumela sam takoĎe da učiš da nije potrebno da dajemo desetak. Brate moj, „izuj obuću s nogu svojih jer je mesto na kome stojiš sveta zemlja.― Gospod je taj koji govori o davanju desetka. On je rekao: „Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kući i okušajte me u tom veli Gospod nad vojskama hoću li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta.― (Malahija 3:10). I dok izriče blagoslov nad onima koji verno donose svoje desetke i prinose, dotle izgovara prokletstvo nad onima koji Ga zakidaju. Nedavno mi je Gospod poslao direktno videlo po ovom pitanju pokazujući mi da mnogi Adventisti Sedmog Dana potkradaju Boga u desetku i prinosu. Jasno mi je otkriveno da je Malahija prikazao slučaj onakav kakav ustvari jeste. Kako se onda bilo ko usuĎuje da makar i pomisli u sebi da je ideja o zadrţ avanju ili suvišnosti davanja desetka vest od Boga? Na koju si ti to stazu zastranio brate moj? O, vrati natrag svoje stope na stazu istine!

Kraj je blizu ali ako ti, ili ma koji drugi čovek dozvoli da ga neprijatelj zavede da se upusti u odreĎivanje vremena Hristovog dolaska, čini isto ono zlo delo koje je u prošlosti odvelo u propast one koji su to činili.

Ako si gotov da nosiš Hristov jaram i uprtiš Njegovo breme, shvatićeš da ima mnogo toga što treba da se uradi upravo u delu koje obavljaju Boţj e sluge - u propovedanju Hrista i to raspetoga. A ako neko počne da propoveda vest koja objavljuje čas, dan ili godinu Hristovog dolaska, uzima na sebe ljudski jaram i nosi vest koju nikad nikom nije dao Gospod.

Bog na ovoj zemlji ima jednu crkvu koja predstavlja Njegov izabrani narod koji drţ i Njegove zapovesti. On je vodi, ne kao neke ogranke, ne jednog ovde drugog onde, već kao jedan narod. Istina je sila koja posvećuje; ali, crkva koja se bori nije

59

60

61

44

crkva koja je već pobedila. U ţ itu ima i kukolja. „Hoćeš li da idemo da počupamo kukolj?― - pitale su sluge, svoga Gospodara. „Ne, da ne bi ćupajući kukolj, zajedno sa njim počupali i pšenicu― - bio je odgovor. Mreţ a EvanĎelja ne hvata samo dobru ribu već i lošu, ali samo Gospod poznaje one koji su Njegovi.

Naša je lična duţ nost da hodimo smerno s Bogom svojim. Ne treba da teţ imo ni za kakvom tuĎom i novom vešću. Ne treba da mislimo da izabrani narod Boţ ji koji se trudi da hodi u videlu, sačinjava Vavilon. Pale takozvane crkve jesu Vavilon. Vavilon je podrţ avao otrovne nauke, vino zablude. To vino zablude sastoji se od laţ nih nauka kao što su: prirodna besmrtnost duše, večne muke grešnika, poricanje prapostanja Hristovog pre roĎenja u Vitlejemu, i zastupanje i uzdignuće prvog dana sedmice iznad Boţ jeg svetog i posvećenog dana. Te i slične zablude se prezentiraju svetu od strane raznih crkava i time ispunjavaju ono što Pismo govori: „Jer otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode.― (Otkrivenje 18:2).

To otrovno vino je sačinjeno od laţ nih nauka, i kada carevi ili predsednici piju ovo vino „bluda njezina―, ono ih podstiče da se gneve protiv onih koji neće da se saglase sa laţ nim sotonskim jeresima koje uzdiţ u laţ nu subotu i navode ljude da nogama gaze Boţ ji spomendan.

Pali anĎeli na zemlji obrazovaće savez sa zlim ljudima. U ovom veku antihrist će se pojaviti kao pravi Hristos, i tada će zakon Boţ ji biti u potpunosti odstranjen izmeĎu naroda ovoga sveta. Pobuna protiv svetog zakona Boţ jeg potpuno će sazreti. Ali pravi voĎa svih ovih pobuna jeste sotona, preobučen u anĎela svetlosti. Ljudi će biti prevareni te će ga uzdići na mesto Boga i oboţ avaće ga. Tada će se Svemogući umešati, i nad otpalim crkvama koje su se sjedinile u oboţ avanju sotone izgovoriće sledeću rečenicu: „Zato će u jedan dan doći zla njezina: smrt, tuga i oskudica, i spaliće se ognjem; jer je jak Gospod koji joj sudi.― (Otkrivenje18:8). *) Pismo bratu Stantonu: Drugo pismo koje se bavi ovim predmetom, upućeno g. Caldwelu, jednom vatrenom pristalici g. Stantona koji je otputovao u Australiju da odnese novu vest o ―Jasnoj Vici‖ trećeg anĎela direktno sestri Vajt, traţ eći njenu podršku u ovom pokretu. Isto pismo je objavljeno u knjizi Izabrane Vesti, knjiga 2, str. 63-71. Poglavlje 2 Verne i ozbiljne opomene Opasnost odbacivanja istine

Cooranbong - Australija, 30 Maj 1896.

Dragi brate, Vratila sam se sa našeg molitvenog sastanka. Na mene se spustio duh

posredništva i ja sam se predala najiskrenijoj molitvi za duše u Betl Kriku. Ja znam njihovu opasnost. Duh Sveti me je na osobit način pokrenuo da podignem svoje molitve za njih.

Bog nije tvorac ničega što je grešno. Niko ne treba da se plaši da će ostati sam ako ispunjava duţ nosti koje se od njega traţ e. Ako nas uklanjanje od greha čini posebnima, onda je ta naša izdvojenost od drugih jednostavno razlika izmeĎu čistote i prljavštine, izmeĎu pravde i nepravde. Hoćemo li zato što većina više voli stazu greha i mi izabrati isto? Boţ ja reč nam jasno kaţ e: ―Ne idi za mnoţ inom na zlo.‖ Naš stav treba da je jasan i odlučan: ―A ja i dom moj sluţ ićemo Gospodu.‖ (Isus Navin 24:15)

62

63

45

―U početku beše reč i reč beše u Boga i Bog beše reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo i bez nje ništa nije postalo što je postalo. U njoj beše ţ ivot i ţ ivot beše videlo ljudima. I videlo se svetli u tami i tama ga ne obuze.‖ ―I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu kao slavu jedinorodnoga od Oca, puna milosti i istine.‖ - (Jovan 1:1-5.14). O kad bi za svakog čije je ime zapisano u crkvenim knjigama mogle da se izgovore ove reči. Članovi crkve treba da znaju iz ličnog iskustva šta Duh sveti moŢe da učini za njih. On će biti blagoslov za onog ko ga primi i učiniće ga blagoslovom za druge. Ţalosno je što se svaka duša ne moli za ţ ivotno disanje Duha. Jer smo gotovi umreti bez duhovnog daha.

Potrebno je da se molimo za dodelu Duha kao za lek duši koja boluje od greha. Crkva treba da doţ ivi obraćenje. Zašto se onda kao predstavnici crkve ne bacimo na kolena pred prestolom milosti i poniznim srcem i smernim duhom ozbiljno ne vapimo da se sila sa visine izlije na nas? Molimo se da On, pošto se izlije u srca naša i pošto nam se premilostivo daruje, probudi i oţ ivi hladna srca i daruje nam bistar um da shvatimo da dolazi od Boga i da ga sa radošću primimo. Neki prema Duhu svetom postupaju kao prema nemilom gostu. Odbijaju da prime dar neba, odbijaju da ga priznaju, odvraćaju se od njega osuĎujući ga kao fanatizam.

Kad Duh sveti obraĎuje ljudsko oruĎe on nas ne pita na koji će način delovati. Napritiv, on često deluje na veoma neobične načine. Isus nije došao onako kako su to Jevreji očekivali. Nije došao na način koji bi ih kao naciju proslavio. Njegov je preteča došao da mu pripremi put pozivajući ljude na pokajanje od greha, na obraćenje i krštenje. Hristova je vest takoĎe bila: ―pribliţ i se carstvo Boţ je; pokajte se i verujte EvanĎelje.‖ (Matej 4:17). Jevreji su odbili da ga prime jer nije došao u skladu sa njihovim očekivanjima. Ljudske pretpostavke, negovane vekovima, smatrane su nepogrešivima.

Opasnost kojoj je crkva danas izloţ ena jeste pokušaj da grešni ljudi pronalaze i odreĎuju tačan način na koji Duh sveti treba da doĎe. Iako ne ţ ele da priznaju, ali neki upravo tako postupaju. A pošto Duh sveti treba da doĎe, ne da proslavi ljude ili da podupre njihove teorije, već da pokara svet za greh, za pravdu i za sud, mnogi se od njega odvraćaju. Oni nisu spremni da haljine svoje vlastite pravde koja je ustvari nepravda, zamene za pravdu Hristovu koja je čista, nepokolebiva istina. Duh Sveti nikome ne laska niti radi u skladu sa planovima ma kog čoveka. Ograničen, grešan čovek ne moţ e da diktira Duhu svetom. Kad On dolazi da pokara preko bilo kog ljudskog oruĎa koje Bog odabere, čovekova je duţ nost da posluša njegov glas. Otvoreno delovanje Svetoga Duha

Pre nego što je napustio svoje učenike, Hristos im je dao obećanje: ―Nego ćete primiti silu kad siĎe Duh sveti na vas; i bićete mi svedoci i u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje.‖ (Dela 1:8). ―Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i svetoga Duha. Učeći ih da sve drţ e što sam vam zapovedio; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.‖ (Matej 28:19-20). Još dok su ove reči bile na Njegovim usnama, On se uzneo i oblak anĎela prihvatio ga je i preneo u sveti grad Boţ ji. Učenici su se vratili u Jerusalim znajući sada sigurno da je Isus zaista sin Boţ ji. Sada je njihova vera bila čvrsta i jaka. Čekali su i pripremali se u molitvi i poniznosti srca sve dok nisu doţ iveli krštenje Duhom svetim. ―I kad se navrši pedeset dana bejahu zajedno svi apostoli jednodušno. I ujedanput postade huka s neba kao duvanje silnoga vetra i napuni svu kuću gde seĎahu; i pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni i stadoše govoriti drugim jezicima kao što im Duh

64

65

66

46

davaše te govorahu.‖ (Dela 2:1-4). Bilo je na tom skupu i rugača koji nisu prepoznali delo Duha svetoga, već su govorili: ―Nakitili su se vina.‖ (Dela 2:13).

―A Petar stade sa jedanaestoricom i podiţ e glas svoj i reče: ljudi Judejci i vi svi koji ţ ivite u Jerusalimu! Ovo da vam je na znanje i čujte reči moje. Jer ovi nisu pijani kao što vi mislite, jer je tek treći sat dana; nego je ovo ono što kaza prorok Joilo.‖ (Dela 2:14-16). Čitajte istoriju. Videćete da je Gospod radio na svoj način. Ali kad bi se ovako nešto zbilo meĎu nama na koje posledak veka doĎe, zar se ne bi našli rugači kao i tada na dan Pedesetnice? Oni koji ne dolaze pod uticaj svetoga Duha ne znaju to. Ovoj klasi ljudi učenici su izgledali kao pijani ljudi. Svedoci krsta

Nakon izlivanja svetoga Duha učenici su, obučeni u oruţ je Boţ je, krenuli da kao svedoci objavljuju divnu vest o jaslama i krstu. Bili su to jednostavni, ponizni ljudi, ali ljudi koji su imali istinu. Posle smrti njihovog Gospoda bili su tako bespomoćni, razočarani, jedna obeshrabrena grupa - kao stado bez pastira. A sada polaze kao svedoci istine, ne sa oruţ jem, već sa rečju i Duhom Boţ jim da vode bitku i da nadvladaju svako protivljenje.

Njihov Spasitelj bio je odbačen, osuĎen i prikovan na sramni krst. Jevrejski sveštenici i knezovi izjavljivali su rugajići se: ―Drugima pomoţ e a sebi ne moţ e pomoći. Ako je car Izrailjev neka siĎe s krsta pa ćemo ga verovati.‖ (Matej 27:42). Ali krst, taj mučilački instrument smrti i sramote doneo je nadu i spasenje svetu. Verni su se pribrali. Njihove bespomoćnosti i razočarenja je nestalo. Sada su preobraćenog karaktera bili sjedinjeni vezama Hristove ljubavi. Iako siromašni, neuki, od strane sveta smatrani običnim, prezrenim ribarima, delovanjem Duha svetoga postali su heroji vere. Sa njihovih su usana odzvanjale reči boţ anske sile koja je potresla svet.

Treća, četvrta i peta glava Dela Apostolskih predstavlja izveštaj o njihovom radu. Oni koji su odbacili i razapeli Hrista očekivali su da ih vide obeshrabrene, potištene, spremne da se odreknu svog Gospoda. Sa zaprepašćenjem su slušali neustrašivo svedočanstvo iznošeno u sili Duha svetoga. Reči i dela učenika predstavljahu reči i dela njihovog Učitelja. I svi koji su ih slušali govorili su: ―Oni su učili od Isusa. Govore kao što je On govorio.‖ ―Apostoli sa velikom silom svedočahu za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika beše na svima njima.‖ (Dela 4:33).

Poglavar sveštenički i knezovi smatrali su se merodavnima da odluče šta apostoli treba da rade i šta da uče. Jer ovi su u sili Duha svetoga išli svuda, propovedali o Hristu i činili čuda. Postojala je opasnost da ideje i doktrine koje su zastupali rabini doţ ive poraz. Apostoli su svuda gde bi došli izazivali silno oduševljenje. Ljudi bi na ulice pred njih iznosili svoje bolesnike i one opsednute zlim duhovima. Oko njih bi se okupila gomila ljudi dok bi oni, srećni zbog isceljenja glasno klicali Bogu, uzdiţ ući ime Isusa Hrista, onog istog Hrista koga su Jevreji osudili, ismevali, pljuvali, trnjem ovenčali, šibali i razapeli. Taj je Isus sada bio veličan više od oholih sveštenika i knezova i to na njihove oči. Apostoli su čak izjavljivali da je ustao iz mrtvih. Jevrejske voĎe su zaključile da se ovo delo mora silom sprečiti, jer ih proglašava krivcima za krv Isusa koga sada slave. Bili su svedoci da se broj obraćenika svakim danom sve više povećava. ―A sve više pristajahu oni koji verovahu Gospoda, mnoštvo ljudi i ţ ena.‖

67

68

47

Hapšenje apostola

―Ali ustade poglavar sveštenički i svi koji bijahu s njim od jeresi sadukejske i napuniše se zavisti.‖ (Dela 5:17). Sadukeji nisu verovali u vaskrsenje mrtvih. TvrĎenje apostola da su videli Hrista posle Njegovog vaskrsenja i da se vazneo na nebo, potkopavalo je iz temelja nauku sadukeja. To se nije smelo dozvoliti. Sveštenici i knezovi, ispunjeni gnevom, pruţ iše svoje ruke na apostole. Stavili su ih u zatvor. Ali se učenici nisu uplašili ni poklekli. Sećali su se Hristovih reči iz poslednjih pouka koje im je uputio. ―Ko ima zapovesti moje i drţ i ih on je onaj što ima ljubav k meni a ko ima ljubav k meni imaće k njemu ljubav Otac moj; i ja ću imati ljubav k njemu i javiću mu se sam.‖ (Jovan 14:21). ―A kad doĎe utešitelj koga ću vam poslati od Oca, Duh istine koji od Oca izlazi, on će svedočiti za mene.‖ (Jovan 15:26). ―Ovo vam kazah da se ne sablaznite. Izgoniće vas iz zbornica; a doći će vreme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu sluţ bu čini. I ovo će činiti jer ne poznaše Oca ni mene. Nego vam ovo kazah kad doĎe vreme da se opomenete ovoga da vam ja kazah; a isprva ne kazah vam ovo jer bijah s vama.‖ (Jovan 16:1-4).

Propovedanje suprotno ustaljenim naukama

―A anĎeo Gospodnji otvori vrata tamnička i izvedavši ih reče: Idite i stanite u

crkvi te govorite narodu sve reči ovoga ţ ivota.‖ (Dela 5:19-20). U ovom slučaju vidimo da ljude u vlasti pa čak ni onda kad se nazivaju učiteljima biblijskih istina ne treba uvek poslušati. Postoji danas mnogo takvih koji se gneve i ţ aloste ako se digne neki glas koji iznosi neku ideju koja je suprotna njihovim vlastitim idejama u odnosu na neku tačku verovanja. Pa zar nisu i oni tako dugo zastupali i branili svoje ideje kao istinu? Tako su razmišljali sveštenici i rabini apostolskih dana. Pitali su se: Šta misle ovi neobrazovani ljudi meĎu kojima je većina običnih ribara, kad iznose ideje suprotne nauci kojom učeni rabini i sveštenici uče narod? Oni nemaju pravo da se mešaju u osnovne principe naše vere!

MeĎutim, svedoci smo da Bog nebeski ponekad poziva ljude da uče nešto što izgleda suprotno već ustaljenim i usvojenim doktrinama. Pošto su oni koji su nekad bili čuvari istine izneverili sveto poverenje, Gospod izabira druge koji će prigrliti svetlost Sunca Pravde i zastupati istine koje nisu u skladu sa mišljenjem verskih voĎa. Tada ove voĎe u svojoj zaslepljenosti daju pun zamah onom što nazivaju i smatraju opravdanim gnevom protiv onih koji odbacuju njihove omiljene priče. Postupaju kao ljudi koji su izgubili razum. Nikako ne dozvoljavaju mogućnost da moţ da nisu pravilno shvatili reč. Neće da otvore oči da bi shvatili da su pogrešno tumačili i primenjivali Pismo, da su zidali pogrešne teorije nazivajući ih osnovima vere.

Ali, Duh sveti s vremena na vreme otkriva istinu preko oruĎa koja sam bira; niko, bio sveštenik ili knez, nema pravo da kaţ e: ―Ne moţ eš svoje mišljenje iznositi na javnost jer ja u njega ne verujem.‖ To čudno ―JA‖ moţ e da pokuša da obori učenje Duha svetoga. Ponekad ljudi mogu i da uspeju da suzbiju i priguše učenje Duha svetoga, ali to nikad zabludu neće učiniti istinom niti istinu zabludom.

Vešti ljudski um pronalazi i podrţ ava različita teoretska gledišta, ali kada dozvoli Duhu svetom da ga obasja svojom svetlošću tada se više ne osvrće na ljudska mišljenja, ljudska tumačenja Boţ je reči. Bog je taj koji utiče na svoje sluge da govore bez obzira šta ljudi smatraju za istinu.

69

70

48

Sadašnje opasnosti

Čak su i Adventisti Sedmoga Dana u opasnosti da zatvore svoje oči pred istinom onakvom kakva je ona u Isusu Hristu jer se ona suproti nečem što oni smatraju istinom a koje sveti Duh uči da nije istina. Budimo svi veoma ponizni i najozbiljnije se trudimo da isključimo sebe i svoje ja a da uzdignemo Isusa. Osnovu većine verskih sukoba i nevolja pretstavlja nastojanje da se po svaku cenu uzdigne lično ja. Kako to i u čemu? U stvarima koje uopšte nemaju neki bitni značaj nego im značaj pridaju sami ljudi. (Vidi Matej 12:31-37; Marko 14:56; Luka 5:21; Matej 9:3).

Ali, nastavimo da pratimo istoriju ljudi koje su sveštenici i upravitelji naroda smatrali opasnima, jer su u narod unosili neko novo, neobično učenje o skoro svakom teološkom predmetu. Apostoli su poslušali zapovest Duha svetoga: ―Idite i stanite u crkvi te govorite narodu sve reči ovoga ţ ivota.‖ ―A kad oni čuše uĎoše ujutru u crkvu i učahu. A kad doĎe poglavar sveštenički i koji bijahu sa njim, sazvaše sabor i sve starešine od sinova Izrailjevih i poslaše u tamnicu da ih dovedu. A kad sluge otidoše ne naĎoše ih u tamnici; onda se vratiše i javiše im: tamnicu naĎosmo zaključanu sa svakom tvrĎom i čuvare gde stoje pred vratima: ali kad otvorismo, unutra ni jednoga ne naĎosmo. A kad čuše ove reči poglavar sveštenički i vojvoda crkveni i ostali glavari sveštenički ne mogahu se načuditi šta bi to sad bilo. A neko doĎe i javi im govoreći: eno oni ljudi što ih baciste u tamnicu stoje u crkvi i uče narod. Tada otide vojvoda sa momcima i dovede ih ne na silu: jer se bojahu naroda da ih ne pobiju kamenjem.‖ (Dela 5:19-26). Da su se sveštenici i poglavari usudili da postupe po vlastitim osećanjima izveštaj bi bio sasvim drukčiji, jer je anĎeo Boţ ji ovom prilikom bio na straţ i, spreman da proslavi ime Boţ je, ukoliko bi pokušali bilo kakvo nasilje nad slugama Njegovim. Odgovor apostola

―A kad ih dovedoše, postaviše ih pred sabor i zapita ih poglavar sveštenički govoreći: Ne zapretismo li vam oštro da ne učite u ovo ime? I gle, napuniste Jerusalim svojom naukom i hoćete da bacite na nas krv ovoga čoveka.‖ (Matej 23:34-35). ―A Petar i apostoli odgovarajući rekoše: većma se treba Bogu pokoravati nego li ljudima. Bog otaca naših podiţ e Isusa koga vi ubiste obesivši na drvo. Ovoga Bog desnicom svojom uzvisi za poglavara i spasa da da Izrailju pokajanje i oprošenje greha. I mi smo njegovi svedoci ovih reči i Duh sveti kojega Bog dade onima koji se Njemu pokoravaju. A kad oni čuše vrlo se rasrdiše i mišljahu da ih pobiju.‖ (Dela 5:27-33) A onda Duh sveti pokreće Gamaliela, jednog fariseja ―zakonika poštovanog od sveg naroda‖ koji je savetovao: ―ProĎite se ovih ljudi i ostavite ih; jer ako bude od ljudi ovaj savjet ili delo, pokvariće se. Ako li je od Boga ne moţ ete ga pokvariti, da se kako ne naĎete kao bogoborci. Onda ga poslušaše...‖ (Dela 5:38-39)

Predrasude onih na vlasti

Sotonske osobine su toliko zagospodarile njihovim razumom da su i pored divnih čuda isceljenja i osloboĎenja iz tamnice usled svojih predrasuda osećali toliku mrţ nju da nisu mogli da se uzdrţ e, nego ―dozvavši apostole izbiše ih i zapretiše im da ne govore u ime Isusovo i otpustiše ih. A oni onda otidoše od sabora radujući se što se udostojiše primiti sramotu za ime Gospoda Isusa. I svaki dan u crkvi i po kućama ne prestajahu učiti i propovedati EvanĎelje o Isusu Hristu.‖ (Dela 5:40-42).

71

72

73

49

Primer Boţj e milosti

Postupak sveštenika i glavara narodnih pokazuje kako su se uporno suprotstavljali Duhu Boţ jem. Oni koji se razmeću velikom mudrošću i poboţ nošću mogu da učine najstrašniju i (po sebe) fatalnu grešku ako dozvole da njihovim umom gospodari neka druga sila a ne Boţ ja, te se uporno protive Duhu svetom.

Gospod Isus Hristos u ličnosti svetog Duha je bio prisutan na ovom skupu, ali ga oni nisu prepoznali. Trenutno su osetili neko osvedočenje Duha da je Isus sin Boţ ji, ali su to osećanje brzo ugušili i postali još tvrĎi, a njihovo slepilo još veće nego pre. Čak i pored toga što su razapeli Spasitelja, Bog im je u svojoj milosti, preko dela koja su apostoli činili, pruţ ao nove dokaze o sebi. Javnim optuţ bama apostola da su ubili kneza ţ ivota Bog im je slao novi poziv na pokajanje i nudio svoju milost.

Ono što im je uskratilo spasenje nije bio samo greh što su ubili sina Boţ jeg, već i njihovo uporno odbijanje videla i delovanja Duha svetoga. U njima je delovao duh koji radi u sinovima protivljenja, navodeći ih da zlostavljaju one preko kojih im je Bog svedočio o sebi. Zlo odmetanja od Boga, svakim ponovljenim činom opiranja Boţ jim slugama i vesti koju im je Bog dao da objave, postajalo je sve veće. Protivljenje istini

Svaki čin protivljenja istini doprinosi da joj je sve teţ e pokoriti se. Budući da su bili voĎe naroda, sveštenici i glavari smatrali su svojom duţ nošću da brane stav koji su već od pre zauzimali. Morali su da dokaţ u da su bili u pravu. Pošto su se jednom opredelili protiv Hrista svaki čin protivljenja postajao je novi potstrek da se na toj stazi istraje. DogaĎaji njihovog prošlog ţ ivota protivljenja postali su kao neko dragoceno blago koje je trebalo ljubomorno čuvati. Sva mrţ nja i zloba koja ih je nadahnjivala za ono što su činili u prošlosti, usmerila se sada na apostole.

Duh Boţ ji je otkrivao svoju prisutnost u onima koji su, ne mareći za pretnje ili odobravanje ljudi, objavljivali istinu koja im je bila poverena. Pod uverljivim delovanjem sile Duha svetoga Jevreji su uviĎali svoju krivicu odbijanja dokaza koje im Bog upućuje, ali nisu hteli da to priznaju, niti odstupe od svog pogrešnog stava. Upornost je postajala sve veća i veća, dok ih nije dovela do potpune duhovne propasti. Ne samo što su bili krivi i zasluţ ni Boţ jeg gneva, već su naoruţ ani sotonskim osobinama odlučno nastavili da se suprote Bogu. Odbijanjem da se pokore, svakog su dana nanovo zauzimali svoj buntovni stav. Pismo ne uči da će Boţ ji gnev doći jedino zbog greha koje su ljudi počinili, već i zbog odluke da istraju na stazi zla, te, iako imaju videlo istine, ponavljaju grehe prošlosti. Kad bi se pokorili Bogu bilo bi im oprošteno; ali oni pokornost uporno odbijaju. Svojom tvrdoglavošću prkose Bogu. Takvi su se predali sotoni i on nad njima gospodari po svojoj volji.

Kakav je bio slučaj sa buntovnim stanovnicima prepotopnog sveta? Pošto su odbili Nojevu vest, utonuli su u greh razuzdanije nego ikad pre i meru svoje iskvarenosti udvostručili. Oni koji odbijaju da prime Hrista i promene svoj ţ ivot ne nalaze u grehu ništa što bi trebalo menjati. Njihov je um u zavisnosti od njihovog buntovnog duha te nisu, niti će ikad biti, dovedeni u pokornost Bogu. Sud koji je Bog izlio na pretpotopni svet, proglasio je taj svet nepopravljivim, neizlečivim. Uništenje Sodoma svedoči da su stanovnici najdivnijeg kraja našeg sveta bili nepopravljivi grešnici. Oganj i sumpor sa neba spalili su sve sem Lota, njegove ţ ene i dve kćeri. Ţena koja se osvrnula ne poštujući Boţ ju zapovest, pretvorila se u stub soli.

74

75

50

Kako je samo Bog imao toliko strpljenja sa Izrailjskim narodom koji je stalno gunĎao, gazio subotu i sve druge propise zakona! Često puta ih je oglašavao gorim od neznaboţ aca. Svaki je sledeći naraštaj zlom nadvisio onaj prethodni. Gospod je dozvoljavao da budu voĎeni u ropstvo, ali pošto bi ih oslobodio, opet bi zaboravljali Njegove uredbe. Sve što im je poverio da čuvaju kao svetinju, oni su izopačili, ili zamenili ljudskim izmišljotinama. ―Ne dade li vam Mojsije zakon, a niko od vas ne ţ ivi po zakonu?‖ A eto, ti i takvi ljudi su se stavili da budu sudije i kritičari onima koje je Duh Boţ ji pokrenuo da ljudima objavljuju Reč Boţ ju. (Vidi: Jovan 7:9-23, 27, 28; Luka 11, 37-52) Svetog Duha ne treba ometati

Čitaj ove stihove narodu. Čitaj paţ ljivo, svečano, i Duh sveti će biti uz tebe da utiče na ljude dok ti budeš čitao. Ali pazi da ne pogrešiš pa da čitaš a da u svom vlastitom srcu ne osetiš pravi smisao i silu tih reči. Ako je Bog ikada govorio preko mene onda ovi stihovi veoma mnogo znače za one koji ih budu slušali.

Grešan čovek treba da se čuva pokušaja da vlada nad svojim bliţ njima, zauzimajući tako mesto koje pripada Duhu svetom. Neka niko ne smatra da ima pravo da drugima nameće ono što on drži istinom a da odbija sve što bi bilo suprotno njegovom mišIjenju. To nije naš posao. Mnoge će se stvari, koje su bile neprihvatljive za one koji su drţ ali da je njihovo tumačenje Pisma uvek ispravno, jasno dokazati kao prava istina. U odnosu na neka mišljenja koja su prihvaćena kao nepogrešiva, treba izvršiti najenergičniju reformu. Ljudi koji su ih zastupali na mnogo su načina dali dokaz o svojoj slabosti. Oni postupaju prema principima koje Boţ ja reč osuĎuje. Ono što čini da sam duboko uverena da njihov posao nije Boţ ji posao jeste činjenica da zamišljaju da imaju vlast nad svojim bliţ njima. Gospod im nije dao ništa veće pravo da gospodare nad drugima nego što je dao drugima pravo da gospodare nad njima. Oni koji pokušavaju da vladaju bliţ njima, preuzimaju u svoje grešne ruke delo na koje ima pravo samo Bog. To što su ljudi ispoljili duh koji je izazvao nered u Mineapolisu pretstavlja uvredu za Boga. Celo nebo negoduje zbog duha koji godinama vlada u našoj izdavačkoj kući u Betl Kriku. Bog neće da trpi nepravdu koja se čini. On će zbog toga pohoditi ljude. Već se čuo glas koji je ukazivao na zabludu pozivajući u ime Gospodnje na odlučnu reformu. Ali ko je taj koji se drţ ao datog uputstva? Ko je ponizio svoje srce da bi iz njega izbacio svaki trag svog zlog, tiranskog duha? Osećam ogroman teret da ovo iznesem pred ljude u onakvom svetlu kako stvari zaista stoje. Sigurna sam da će oni koji budu ovo čitali biti osvedočeni da je ovo istina. Jedna verna vest

Hobart. Tasmanija 1. Maj 1895.

Mnogi su prevazišli svoju adventnu veru ―I što će se bezakonje umijoţ iti, ohladneće ljubav mnogih.‖ (Matej 24:12).

Postoji mnogo takvih koji su prevazišli svoju adventnu veru. Oni ţ ive za svet i govore u svom srcu jer bi ţ eleli da tako bude: ―Neće moj gospodar još zadugo doći‖,(Matej 24:48) i umesto da rade i straţ e, oni biju svoje drugove. To čine iz istog razloga zbog kojeg je Kain ubio Avelja. Avelj je odlučio da sluţ i Bogu u skladu sa uputstvima koje mu je Bog dao Kain je baš ubog tih uputstava bio nezadovoljan. Smatrao je da su

76

77

51

njegovi lični planovi bolji i da će se Gospod sloţ iti sa njegovim zaključcima. Svojim prinosima nije priznavao zavisnost od Hrista. Smatrao je da je Bog nepravedno i grubo postupio prema njegovom ocu Adamu kada ga je isterao iz Edena. Sama pomisao da preko ţ rtava treba da mu stalno pred očima lebdi greh i da prinoseći krv zaklanog jagnjeta treba da izrazi ili prizna svoju zavisnost od sile koja je izvan njega, bila je mučenje za ponositi Kainov duh. Pošto je bio stariji, smatrao je da Avelj treba da sledi njegov primer. A kada je Bog svetim ognjem koji je spalio ţ rtvu pokazao da mu je Aveljev prinos ugodan, Kainov gnev prešao je sve granice. Gospod je sišao da mu objasni stvar ali on nije ţ eleo da se pomiri sa Bogom, a svog brata Avelja je mrzeo zato što je Bog prema njemu pokazao naklonost. Toliko se razgnevio, da je ubio roĎenog brata.

Gospod se suproti svima koji su svojim neverstvom i sumnjom govorili da On kasni, da još neće doći, koji biju svoje saradnike na poslu, i jedu i piju sa pijanicama (radeći i postupajući po istim načelima kao pijanice). Oni su pijani, ali ne od vina; spotiču se, ali ne zbog silovitog pića. Sotona gospodari njihovim umom, ali oni uopšte ne znaju o čega se to spotiču. Posledice odvajanja od Boga

Čim se čovek odvoji od Boga tako da na njegovo srce više ne deluje sila Duha svetoga koja je u stanju da ga ukroti, odmah se pojavljuju sotonine osobine i on počinje da ugnjetava svoje bliţ nje. Iz njega struji jedan uticaj koji je suprotan istini i pravdi. Ova sklonost se vidi u našim ustanovama i to ne samo u odnosu jednog sluţ benika prema drugom, već i u izraţ enoj ţ elji naših ustanova da vladaju jedna nad drugom.*) Ljudi kojima su poverene velike odgovornosti, ali koji nemaju onu ţ ivu vezu sa Bogom, postupali su i postupaju Suprotno Njegovom svetom Duhu. Oni podleţ u istom onom duhu kojem su popustili Korej, Datan i Aviron, kao i Jevreji u Hristovo vreme. Bog je ovim ljudima stalno slao opomene i upozorenja, ali oni su ih odbacivali i nastavljali istim smerom. (Vidi Matej 12:22-29, 31-37).

Čitajte reči u Mateju 23:23: ―Teško vama knjiţ evnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste što je najpreteţ nije u zakonu: milost i pravdu i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne izostavljati.‖ Ova pretnja je data kao opomena svima koji su spolja ―pravedni i sveti‖, ―a iznutra su licemeri i grešnici‖. Oni govore: nama je rečeno da tako činimo. TakoĎe kaţ u: ―da smo bili u vreme svojih otaca ne bismo s njima pristali u krv proroka‖. Ali Isus je rekao: ―Tim samo svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke.‖ Kakvu pouku nalazimo ovde! Kakvu strašnu i presudnu opomenu! Isus kaţ e: ―Evo ja ću k vama poslati proroke i premudre i knjiţ evnike i vi ćete jedne pobiti i raspeti, a jedne biti po zbornicama svojim i goniti od grada do grada.‖ (Matej 23:30-34). Ovo se proroštvo bukvalno ispunilo na Jevrejima u njihovom postupanju prema Hristu i vesnicima koje je On slao. Zar će ljudi u ove poslednje dane slediti primer onih koje je Hristos osudio?

Ovo strašno proročanstvo se još nije u potpunosti ispunilo, ali ako Bog poštedi njihov ţ ivot i ako nastave da gaje isti duh koji je obeleţ avao njihovu akciju pre i posle Mineapolisa njihovo će se delo u potpunosti izjednačiti sa delom onih koje je Hristos osudio kad je bio na zemlji.

Pred nama su opasnosti poslednjih dana. Sotona gospodari svakim umom koji nije pod potpunom kontrolom Duha Božjega. Neki su gajili mrţ nju prema onima koje je Bog zaduţ io da svetu nose jednu naročitu vest. Ovaj su sotonski posao počeli u Mineapolisu. Kasnije, kada su shvatili i kad su se osvedočili delovanjem

78

79

80

52

Duha svetoga da je ta vest od Boga, još više su je omrzli, jer je svedočila protiv njih. Nisu hteli da ponize svoja srca i da se pokaju, da daju slavu Bogu i brane ono što je pravo. I oni su, kao nekada Jevreji, nastavili dalje u duhu ispunjenom zavišću, zlobom, i sumnjom. Svoja su srca otvorili širom neprijatelju Boga i čoveka. Pa ipak su ti ljudi zadrţ ali poverljive poloţ aje i oblikovali delo prema svom obličju koliko god im je to bilo moguće... *)Jedna ustanova teži da kontroliše drugu: Čitaoc se upućuje na Istorijski Uvodnik da upozna posledice institucionalnih odnosa koji su postojali početkom i sredinom 1890. godine i korake koji su preduzeti u to vreme radi konsolidacije (sreĎivanja) raznih Adventnih ustanova u jednu radnu organizaciju. Opomena na pokajanje

Oni koji su sada prvi, a bili su neverni delu Boţ jem, uskoro će biti poslednji, ukoliko se ne pokaju. Ako se što pre ne bace na Stenu i na njoj se razbiju, duh koji su tako dugo gajili, gajiće i nadalje. Više neće biti u stanju da prepoznaju onaj tihi glas milosti. Za njih će vera Biblije, kako u javnom tako i u privatnom ţ ivotu, biti samo stvar prošlosti. Oni su javno govorili deklamovali protiv oduševljenja i fanatizma. Vera koja priziva Boga da olakša ljudkse patnje, vera koju je On preporučio ljudima da je oprobaju, nazivana je fanatizmom. Ali ako na ovoj zemlji postoji nešto što treba da nadahne ljude svetom revnošću i ţ arom, to je onda istina onakva kakva je u Isusu Hristu. To je istina o velikom, slavnom delu izbavljenja. To je Hristos, naša mudrost, pravda, posvećenje i izbavljenje.

Gospod je u svom proviĎenju često pokazao da ništa sem Reči Boţ je, te otkrivene istine, ne postoji što bi moglo da odvrati čoveka od greha ili zadrţ i od prestupa. Da Reč koja otkriva krivicu ima i snagu koja deluje na ljudsko srce, koja ga čisti i čuva. Gospod je rekao da Njegovu reč treba proučavati i slušati; treba je sprovesti u svakodnevni ţ ivot; ona je nepromenjiva kao što je Bog nepromenjiv - isti juče, danas i uvek. Pravi pokretač oduševljenja

Ako na ovom svetu postoji nešto što treba i moţ e da nadahne oduševljenje, onda je to krst sa Golgote. ―Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac da se deca Boţ ja nazovemo i budemo; zato svet ne poznaje nas jer Njega ne pozna. (1.Jovanova 3:1). ―Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svoga jedinoroga dao da nijedan koji ga veruje ne pogine nego da ima ţ ivot večni.‖ (Jovan 3:16). Hrista treba primiti, verovati Ga i slaviti. Tema naših razgovora treba da bude taj dragoceni dar neba - Isus Hristos. Istina treba da se ustoliči u srcu

U Betl Kriku postoji grupa onih u čije je srce posejano seme istine. Ona je za njih sila Boţ ja na spasenje, ali sve dok ta istina ne zaposedne njihova srca i dok u njima umesto tame ne zavlada videlo, sve dotle su, i pored toga što nose velike odgovornosti, samo sluge tame, samo slepe voĎe slepima. ―Oblaci bezvodni, koje vetrovi prenose; jesenska nerodna drveta, koja su dva put umrla i iz korena iščupana.‖ (Juda 12). Gospod traţ i da svako ko se zove Njegovim imenom na presto svog srca ustoliči Istinu. To zahteva vreme u kome ţ ivimo. To traţ i večnost. To zahteva čista i sveta religija.

81

53

Svetske razonode *) - Časovi zabave

Dokle se tako mnogo strahovalo od uzbuĎenja i oduševljenja na šluţ bi Boţ joj, dotle se otkrivalo oduševljenje u jednom drugom pravcu, koje je mnogima prijalo. Ovde mislim na razne zabave, koje su se odrţ avale meĎu našim vernicima. Ovakvi sastanci oduzimali su mnogo vremena i paţ nje naroda koji tvrdi da sluţ i Hristu. No da li su ti skupovi sluţ ili na slavu Njegovog imena? Da li je Hristos bio pozvan da im bude na čelu? Skupovi radi društvenih veza, mogu da budu veoma korisni i konstruktivni, ako oni koji se sastaju imaju ljubav Boţ ju koja je rasvetlila njihovo srce, ako se sastaju da izmene misli koje se odnose na reč Boţ ju, ili zato da bi razgledali i proučili metode za unapreĎenje Njegovog dela, i za rad na dobro bliţ njih. Ako nije ništa rečeno niti učinjeno što bi oţ alostilo Duha svetog, već je isti prizvan kao mio, dobrodošli gost, tada se Bog slavi a oni koji su se sastali doţ iveće osveţ enje i ohrabrenje. ―Tada koji se boje Gospoda govoriše jedan drugome, i pogleda Gospod, i ču, i napisa se knjiga za spomen pred Njim za one koji se boje Gospoda i misle o imenu Njegovu. Ti će mi biti blago, veli Gospod nad vojskama u onaj dan.‖ (Malahija 3:16-18). Ali u Betl Kriku su se odrţ avali društveni sastanci sasvim drugog karaktera, skupovi zabave i veselja, koji su bili sramota za naše ustanove i crkvu. Oni su podsticali taštinu odevanja, taštinu spoljašnjeg izgleda, samouzvišenje, raskalašnost i neozbiljnost. Na njima se slavio sotona kao počasni gost, i on je bio taj koji je gospodario onima koji su bili pokrovitelji ovih skupova. Bila mi je pokazana slika jedne takve grupe gde su bili okupljeni oni koji kaţ u da veruju istinu. Jedan od prisutnih sedeo je uz muzički instrument i pevao takve pesme zbog kojih su anĎeli čuvari plakali. Bilo je tu veselja, prostačkog smeha, mnogo oduševljenja, i neka vrsta nadahnuća; ali ta radost je bila onakva kakvu je samo sotona u stanju da izazove. To je oduševljenje i ludovanje koga bi se postideo svaki koji ljubi Boga. Ono je učesnike priugotovilo za nesvete misli i dela. Imam dovoljno razloga da verujem da su se neki koji su bili angaţ ovani u ovom prizoru, od srca stideli i kajali zbog ovako sramotne priredbe. *)Specijalno Svedočanstvo crkvi u Betl-Kriku 1896. str. 25-32 Rezultat takvih skupova

Bili su mi pokazani mnogi ovakvi skupovi. Videla sam veselje, razmetanje odećom, lično ukrašavanje. Svako je ţ eleo da bude smatran vanrednim, i dopuštao je sebi raskalašnost, glupe šale, bezvredno, prostačko laskanje i obesni smeh. Oči su se caklile, obrazi se ţ arili, savest je spavala. Jedući, pijući i zabavljajući se, trudili su se da zaborave Boga. Prizor zadovoljstva je njihov raj. A nebo sve to prati, gleda i sluša! Biciklizam *)

Okrenimo se jednom drugom prizoru. Na gradskoj ulici sakupila se grupa radi biciklističke trke. U toj grupi nalaze se i oni koji kaţ u da poznaju Boga i Isusa Hrista, koga je On poslao. Ali ko će od onih koji posmatraju trku pomisliti da su oni koji se na taj način prikazuju svetu, zaista sledbenici Hristovi? Ko bi i pomislio da neko u toj grupi oseća svoju potrebu za Hristom? Ko bi pomislio da shvataju vrednost svog vremena i svoje fizičke snage kao Boţ jeg dara koji treba da sačuvaju za sluţ bu

82

83

84

54

Njemu? Ko misli na opasnost udesa, i na to da rezultat ovako divlje trke moţ e da bude i smrt? Ko se molio za zaštitu anĎela i Hristovo prisustvo? Da li se ovom priredbom slavi Bog? Sotona vodi bitku ţ ivota za ove duše i veoma je zadovoljan onim što vidi i čuje. *)U ono vreme bicikli su bili najnoviji izum za sportsko uţ ivanje Biciklističko utrkivanje: Godine 1895. Jeleni Vajt je bilo dato jedno viĎenje o zbivanjima u Betl-Kriku. MeĎu drugim prizorima koji su prošli ispred nje, bio je i jedan izazvan utrkivanjem biciklima u borbi za prvenstvo (šampionat). Vidi Svedočanstva za Zajednicu 8, 51-52. U vreme ovog prizora i viĎenja bicikli je bio poznat kao jedno ekonomsko sredstvo za prevoz, ali se više koristilo za sportsku zabavu bogatih. Bicikle su kupovali i naši mladi ljudi u Betl-Kriku, ali ne radi neophodnog prevoza do radnog mesta ili škole, već više radi pokazivanja svoje superiornosti (prednosti) u teţ nji za prvenstvom. Mladi ljudi su se zaduţ ivali da bi kupili ono što je tada bilo vrlo skupo, samo da bi ga posedovali. Nekoliko godina kasnije bicikli su bili jedno korisno i jevtino prevozno sredstvo. Sramoćenje religije

Nekada iskren hrišćanin koji se upušta u ovakve sportove, krenuo je nizbrdice. On je napustio tlo gde preovladava ţ ivotodavna atmosfera neba i utonuo u atmosferu mraka i magle. Moţ da je neki iskreni vernik bio nagovoren da pristupi ovakvom sportu. Ali ako stalno odrţ ava vezu sa Hristom, on u srcu ne moţ e da se sloţ i sa učestvovanjem u takvim uzbudljivim scenama. Ne slaţ e se sa rečima koje sluša jer nisu u skladu sa jezikom Hanana. Govornici ne pruţ aju dokaz da njihove reči predstavljaju melodiju njihovog srca koje uzvisuje Boga. Naprotiv, one su nepogrešivi dokaz da je Bog zaboravljen. Hristos nije u njihovim mislima. Ovakvi sastanci, veselja i skupovi radi uzbudljivog sporta, koje organizuju oni koji tvrde da su hrišćani, predstavljaju sramoćenje vere i imena Boţ jeg. Varljivo delovanje sotone

Sadrţ aj razgovora otkriva šta se nalazi u srcu. Beznačajan, prost razgovor, reči laskanja, glupe šale, izgovorene da bi izazvale smeh jesu sotonski proizvod, i svi oni koji se upuštaju u takav razgovor trguju njegovom robom. Utisci koje stvaraju ovakvi razgovori kod onih što ih slušaju slični su utisku koji je izazvala igra Irodijadine kćeri na Iroda. A sve se to beleţ i u nebeskim knjigama; i u onaj poslednji dan sve će se to pojaviti u pravom svetlu pred očima krivaca. Tada će svi u njima prepoznati zavodničko delovanje sotone, kojim ih je navodio na široki put i široka vrata koja vode u propast. Hrišćani po imenu kao sotonini mamci

Sotona je umnoţ io svoje zamke u Betl Kriku; a hrišćane koji su površni u svom hrišćanskom iskustvu i karakteru kušač upotrebljava kao svoje mamce. Ta je grupa uvek spremna za veselja ili sport, a njihov uticaj povlači i druge. Mlade ljude i ţ ene koji se trude da budu pravi biblijski hrišćani ubeĎuju i navode da se uključe u njihovo društvo. Ovi pak ne istraţ uju sa molitvom boţ ansko merilo da bi saznali šta je Hristos rekao u vezi roda koji treba da donosi drvo hrišćanskog ţ ivota. Oni ne raspoznaju da su ove razonode ustvari sotonine gozbe pripremljene da ometu duše da ne prime poziv na večeru svadbe Jagnjetove; da ih spreče da ne prime bele haljine karaktera koje su ustvari pravda Hristova. Oni ţ ele da ih smatraju drukčijim

85

55

od ostalih. Na taj način dolaze pod uticaj onih koji nisu nikad doţ iveli ni osetili boţ anski dodir na svom srcu ili umu.

Na ovim uzbudljivim skupovima, poneseni sjajem i uzbuĎenjem ljudskog uticaja, mladi koji su bili briţ no poučavani da poštuju i tvore Boţ ji zakon, postaju naklonjeni onima čije je vaspitanje bilo pogrešno, i čije je versko iskustvo bilo samo obmana. Oni se prodaju u doţ ivotno ropstvo. Dokle god ţ ive moraće da trpe radi veze sa lakim, površnim karakterom, sa onim koji ţ ivi radi spoljašnjeg sjaja a koji nema onaj daleko vredniji unutrašnji ukras krotkog i smernog duha što je pred Bogom mnogoceno. Kad onima koji su ţ iveli samo zato da bi uţ ivali doĎe bolest i smrt, tek tada uviĎaju da u njihovim ţ išcima nema rezerve ulja i da su potpuno nespremni da zaklope istoriju svog ţ ivota. Tako je bivalo i tako će biti.

Pitamo one koji su imali veliko videlo u Betl Kriku: Da li je istina Gospodnja izgubila svoj uticaj na dušu? Da li je zlato ţ eţ eno potamnilo? Šta je bio razlog ovog fanatizma i oduševljenja? Uţ asna odgovornost počiva na sebičnim roditeljima koji ljube svet jer greh leţ i na njihovom pragu. Koliko bi korisnije bilo da su školske zgrade koje se sada nalaze u Betl Kriku bile daleko od grada, odvojene od tako velike kolonije onih koji se zovu svetkovatelji subote! Ţalosno uverenje zadobija teren

U svetu se sve više širi uverenje da Adventisti Sedmog Dana daju trubi nejasan zvuk, da idu stazom svetovnosti. Porodice u Betl Kriku odlaze od Boga planiranjem bračnih veza sa onima koji ne ljube Boga, sa onima koji su ţ iveli lakomislenim ţ ivotom, koji nikad nisu praktikovali samoodricanje niti na osnovu iskustva znaju šta to znači biti saradnik sa Bogom. DogaĎaju se čudne stvari. Pogrešne promene u hrišćanstvu prihvataju se i uče kao istina što duše vodi u prevaru i obmanu. Ljudi hode u svetlosti varnica koje su sami raspalili. Oni koji ljube Boga i koji Ga se boje neće se spustiti na nivo sveta birajući društvo ništavila i trica. Neće ih očarati ljudi ili ţ ene koji nisu obraćeni. Oni treba da stanu na stranu Isusovu da bi i Isus mogao stati uz njih. Nepošteno postupanje u poslovima

Neki od onih koji znaju istinu ali je ne tvore spotiču se u poslovnim stvarima o zakon Boţ ji. Sa njima ne treba da imamo nikakvu blisku vezu, jer će preneti na nas svoj duh pa ćemo sa njima deliti i njihovu sudbinu. Kada je patrijarh Jakov govorio o nekim delima svojih sinova o kojima je sa uţ asom razmišljao, uzviknuo je: ―U tajne njihove da ne ulazi duša moja, sa zborom njihovim da se ne sastavlja slava moja.‖ (1.Mojsijeva 49:6). On je smatrao da bi njegova čast došla u pitanje ako bi se pridruţ io grešnicima u njihovim delima. On drţ i podignuti signal da bi nas opomenuo da se klonimo takvog društva, jer ćemo inače postati sudeonici u njihovim zlim delima. Duh sveti preko apostola Pavla upućuje slično upozorenje, ―I ne pristajte na bezrodna dela tame, nego još karajte.‖ (Efescima 5:11). Jasni stav hrišćanina

Večni Bog je povukao jasnu, razlikujuću liniju izmeĎu svetih i grešnika, izmeĎu obraćenih i neobraćenih. Ove dve klase ne mogu da se tako stope jedna s drugom da to bude i ostane neprimetno kao što to ne mogu ni boje duge. One se razlikuju

86

87

56

meĎu sobom kao dan i noć. Oni koji čeznu za Hristovom pravdom baviće se stvarima slavnog spasenja. Biblija je riznica koja snabdeva njihovu dušu zdravom hranom. Oni razmišljaju o Hristovom utelovljenju, o velikoj ţ rtvi koja ih spasava od večne propasti, koja im je donela oproštaj, mir, i večnu pravdu. Ove velike, uzvišene teme uzdiţ u dušu. Svetost i istina, milosti i pravda ispunjavaju misli. Umire lično ja i u Njegovim slugama ţ ivi On. Razmišljajući o njegovoj reči njihova srca gore kao srca ona dva učenika koji su išli za Emaus a usput pored njih Hristos, objašnjavajući im pisma koja su govorila za Njega.

Kako malo njih shvata da Isus, nevidljivo ide pored njih! Kako bi se mnogi postideli kada bi im progovorio i kad bi shvatili da je čuo sve njihove lude, nepristojne razgovore. A kolika bi se srca zapalila svetom radošću kada bi samo znali da je pored njih bio Spasitelj, da ih je okruţi vala sveta atmosfera Njegove prisutnosti i da su bili hranjeni hlebom ţ ivota! Kako bi Spasitelju bilo drago da čuje kako Njegovi sledbenici razgovaraju o dragocenim poukama koje im je dao, i kako bi mu bilo milo da se osvedoči da čeznu za svetim stvarima! Kada u srcu prebiva istina onda nema mesta za kritiku Boţ jih slugu, niti za izvrtanje vesti koju On šalje. Usta će govoriti o onome šta je u srcu. To ništa neće moći zaustaviti. Tema njihovog razgovora biće ono što je Bog priugotovio onima koji Ga ljube. Hristova ljubav u srcu biće izvor ţ ive vode koja teče i uliva se u ţ ivot večni, noseći. sobom ţ ivot i radost svugde kuda protiče. Odbacivanje videla *)

Bog kaţ e svome sluzi: ―Viči iz grla, ne usteţ i se, podigni glas svoj kao truba, i objavi narodu Mojemu bezakonja njegova i domu Jakovljevu grehe njihove.‖ (Isaija 58:1). Ali kad jasno, odreĎeno svedočanstvo dolazi sa usana koje je pokrenuo Duh sveti, ima mnogo takvih koji ga omalovaţ avaju, ako ne rečima onda delima, ―govore vidiocima: nemojte viĎati, i prorocima: nemojte nam prorokovati što je pravo, govorite nam mile stvari, prorokujte nam prevaru; svrnite s puta, odstupite od staze, neka nestane ispred nas sveca Izrailjeva. Zato ovako veli svetac Izrailjev: kad odbacujete ovu reč i uzdate se u prevaru i u opačinu i na nju se oslanjate, zato će vam to bezakonje biti kao pukotina u zidu koji hoće da padne, koja izdigne zid visoko te se naglo, ujedanput obori. I razbiće ga kao što se razbija sud lončarski, ne ţ ali se te se ne naĎe ni crepa kad se razbije da uzmeš oganj sa ognjišta ili da zahvatiš vode iz jame. Jer ovako govori Gospod, Gospod svetac Izrailjev: ako se povratite i budete mirni, izbavićete se, u miru i uzdanju biće sila vaša; ali vi nećete.‖ (Isaija 30:10-15) *) Specijalno Svedočanstvo Crkvi u Betl-Kriku (1896) str. 32-42 Potrebno je očišćenje srca

Ja pitam one na odgovornim mestima u Betl Kriku: Šta ste učinili? Okrenuli ste Gospodu leĎa a ne lice. Potrebno je očiščenje srca, pobuda i reči u odnosu na većinu značajnih predmeta kao što su: Gospod Bog, večnost, istina. Sta je vest koju treba objaviti u ovo vreme? To je vest trećeg naĎela. Ali ono videlo koje treba da ispuni celu zemlju svojom slavom bilo je prezreno od onih koji tvrde da veruju u sadašnju istinu. Pazite kako postupate prema ovoj vesti! Izujte obuću s nogu svojih, jer stojite na svetom tlu! Pogledajte kako popuštate sotoninim osobinama a ne obzirete se na manifestacije Duha svetoga. Znam da ima nekih koji su otišli suviše daleko da bi mogli da se vrate i pokaju.

88

89

90

57

Saopštavanje videla

Ja vam iznosim istinu. Oni koji ljube Boga, koji veruju u Hrista i koji ţ arko ţ ude za svakim zrakom videla, videće svetlost i radovaće se istini. Oni će to videlo prenositi drugima. Napredovaće u svetosti. Oni koji prime Duha svetoga osetiće onu hladnu, obeshrabrujuću atmosferu koja okruţ uje duše onih koji ove slavne i svečane istine omalovaţ avaju i govore protiv njih. Shvatiće da takvi pripadaju saboru bezboţ nih, grupi onih koji stoje na putu grešnićkom i sede u društvu rugača.

Reč Boţ ja govori istinu a ne laţ . U njoj nema ničeg usiljenog, ničeg preteranog, ničega ekstremnog (krajnjeg). Naša je duţ nost da je prihvatimo kao reč ţ ivoga Boga. Pokoravajući se toj reči crkva treba da, ispuni duţ nosti koje se nisu ispunile. Ne treba izbegavati svoje duţ nosti; naprotiv u teškoćama i kušanju trebalo je da se još više oslonimo na Gospoda. Postoje teškoće sa kojima se treba suočiti, ali zato Boţ ji narod treba kao jedan da priskoči u pomoć. Postoje duţ nosti koje treba prepustiti crkvi i našem Bogu.

Duh Boţ ji se povlači od mnogih izmeĎu Njegovog naroda. Mnogi su zašli u tamu, na grešne staze i neki od njih se nikada više neće vratiti. Nastaviće da se spotiču sve do svoje potpune propasti. Kušali su Boga, odbacili su videlo. Da im se pruţ i bilo koji dokaz, oni su ga već primili i odbacili. Radije su izabrali tamu nego videlo i tako oskvrnili svoju dušu. Nijedan čovek niti crkva ne mogu biti povezani sa onom klasom koja ljubi zadovoljstva ovog sveta i u isto vreme ceniti videlo koje je Gospod poslao onima koji imaju poniznu veru u Njegovu reč. Svet je opoganjen, iskvaren kao u dane Noja. Jedini lek je vera u istinu, prihvatanje Boţ jeg videla. Naţ alost, mnogi koji su čuli istinu iznošenu u sili Duha svetoga ne samo da su odbili da je prime, već su i omrzli videlo. Oni pripadaju društvu izgubljenih. Stavili su se izmeĎu videla poslanog sa neba i ljudi. Gazili su reč Boţ ju i prkosili Njegovom svetom Duhu.

Pozivam Boţ ji narod da otvori oči. Kad odobravate ili sprovodite odluke ljudi koji, kao što znate, nisu u skladu sa istinom i pravdom, vi doprinosite da vaša lična vera slabi i gubite ţ elju za molitvom i zajednicom sa Bogom. Kao da se čuje glas upućen Isusu Navinu: ―Ustani, što si pao na lice svoje? Zgrešio je Izrailj i prestupio zavet moj koji sam im zapovedio... Prokletstvo je usred tebe Izrailju; nećeš moći stajati pred neprijateljima svojim dokle god ne uklonite prokletstvo izmeĎu sebe.‖ (Isus Navin 7:10-13). Hristos je izjavio: ―Ko sa mnom ne sabira, rasipa.‖ (Matej 12:30) Vest opravdanja kroz veru

Gospod je u svojoj velikoj milosti poslao jednu najdragoceniju vest svome narodu preko starešina Waggonera i Jonesa. Ova vest je trebala na najuzvišeniji način pred svetom uzdići Spasitelja, jedinu ţ rtvu za grehe celoga sveta. Ona predstavlja opravdanje kroz veru u Jemca; ona poziva ljude da prihvate Hristovu pravdu koja se pokazuje u poslušnosti svim Boţ jim zapovestima. Mnogi su izgubili iz vida Isusa. Njihove oči treba upraviti na Njegovu boţ ansku ličnost, na Njegove zasluge i Njegovu postojanu ljubav prema ljudskom rodu. Njemu je u ruke predana svaka vlast, da bi mogao dati bogate dare ljudima, darujući im neprocenjivi dar svoje vlastite pravde. To je vest koju je Gospod zapovedio da se nosi svetu. To je vest trećeg anĎela koju treba objaviti jasnim glasom i koju će pratiti izlivanje Boţ jeg Duha u velikoj meri.

91

92

58

Razapetog Spasitelja treba prikazati kao Jagnje ţ rtvovano za spas ljudi, kao onoga koji sedi na prestolu da bi darovao neprocenjive blagoslove zaveta, kao i sve prednosti koje je On osigurao svojom smrću za one koji ga uzveruju. Jovan nije mogao rečima da izrazi tu ljubav; ona je suviše duboka, suviše široka; on poziva ljudsku porodicu da tu ljubav gleda, da je slavi. Hristos se u nebeskim dvorovima moli za svoju crkvu, za sve one za koje je svojom vlastitom krvlju platio cenu izbavljenja. Vest EvanĎelja o njegovoj milosti treba da se iznosi crkvi jasno i odreĎeno da svet više ne bi govorio da Adventisti Sedmog Dana govore samo zakon, zakon, a ne uče niti veruju Hrista.

Delotvornost Hristove krvi treba da se prikaţ e ljudima sa sveţ inom i silom, da bi njihova vera mogla da se osloni na njene zasluge. Kao što je prvosveštenik sveţ om krvlju prskao presto milosti dok se pred Boga dizao mirisni dim tamjana, tako dok mi priznajemo naše grehe i vapimo za delovanjem Hristove krvi pomirenja, naše se molitve diţ u nebu kao miomiris pomešan sa zaslugama prečistog Hristovog karaktera. Bez obzira na našu nedostojnost treba uvek da imamo na umu da postoji Jedan koji moţ e uzeti greh i spasiti grešnika. On će ukloniti svaki greh koji je u poniznosti srca priznat Bogu. Ova vera predstavlja ţ ivot crkve. Kao što je Mojsije u pustinji podigao zmiju i svaki koga je ljuta zmija ujela trebalo da pogleda u nju da bi ostao ţ iv, tako i Sin čovečiji treba da bude uzdignut da ―nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima ţ ivot večni.‖ (Jovan 3:16).

Ukoliko gledanje na razapetog Hrista ne postavi sebi kao cilj svog ţ ivota i verom ne primi zasluge na koje samo po milosti polaţ e pravo, grešnik neće moći da se spase isto tako kao što Petar nije mogao da hoda po vodi ukoliko nije svoje oči neprekidno drţ ao upravljene na Isusa. Glavni sotonin cilj danas jeste da odvrati naš pogled od Isusa, da ljude usmeri da gledaju na čoveka, da se oslanjaju na čoveka i da ih privikne da od čoveka očekuju pomoć. Godinama je crkva gledala na čoveka i od čoveka mnogo očekivala, a nije gledala na Isusa u kome je skoncentrisana naša nada večnog ţ ivota. Zato je Gospod svojim slugama dao jedno svedočanstvo da iznesu istinu onakvu kakva je ona u Isusu Hristu, jasnim, razgovernim glasom, a to je ustvari vest trećeg anĎela. Boţ ji narod treba da obznani Jovanove reči da bi svako mogao da prepozna videlo i da u njemu hodi: ―Koji odozgo dolazi nad svima je; koji je sa zemlje od zemlje je; koji dolazi s neba nad svima je. I što vide i ču ono svedoči; i svedočanstvo njegovo niko ne prima. Koji primi njegovo svedočanstvo, potvrdi da je Bog istinit. Jer koga Bog posla onaj reči Boţ je govori: jer Bog duha ne daje na meru. Jer Otac ljubi Sina i sve dade u ruke Njegove. Ko veruje Sina ima ţ ivot večni; a ko ne veruje Sina neće videti ţ ivota nego gnev Boţ ji ostaje na njemu.‖ (Jovan 3:31-36).

To je svedočanstvo koje mora da se raznese širom ovoga sveta. Ono predstavlja zakon i evanĎelje spojeno u jednu savršenu celinu. (Vidi Rimljanima 5 i 1.Jovanova 3:9 i sve do svršetka poglavlja.) Ove dragocene reči uticaće na svako srce koje je otvoreno da ih primi. ―Reč je tvoja videlo; daje mudrost neveštome‖ - onima koji su-ponizna srca.‖ (Psalam 119:130). ―A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Boţ ji, koji veruju ime Njegovo.‖ (Jovan 1:12). Oni ne poseduju jednu nazovi veru, jednu teoriju istine, jednu legalnu veru, nego veruju u jedan cilj opredeljujući se za bogate darove Boţ je. Oni vapiju za darom da bi ga mogli dati drugima. Oni mogu reći: ―Od Njegove punine mi svi primismo blagodat za blagodaću.‖ (Jovan 1:16).

―A koji nema ljubavi ne pozna Boga jer je Bog ljubav. Potom se pokaza ljubav Boţ ja k nama što Bog sina svojega jedinorodnoga posla na svet da ţ ivimo kroza nj. U ovom je ljubav ne da mi pokazasmo ljubav k Bogu nego da On pokaza ljubav k nama i posla sina svojega da očisti grehe naše. Ljubazni kad je ovako Bog pokazao

93

94

59

ljubav k nama i mi smo duţ ni ljubiti jedan drugoga. Boga niko ne vide nikad; ako imamo ljubav meĎu sobom Bog u nama stoji i ljubav je Njegova savršena u nama. Po tom doznajemo da u Njemu stojimo i On u nama što nam je dao od Duha svojega.‖ (1.Jovanova 4:8-13).

Boţj a vest za sadašnje vreme

Ovo je upravo onaj rad koji je Gospod odredio, da vest koju je on dao svojim slugama bude izvršena u srcu i duhu svakog ljudskog oruĎa.U tome je postojani ţ ivot crkve da ljubi Boga iznad svega a bliţ nje svoje kao sebe. Bilo je tako malo ljubavi prema Bogu i bliţ njima pa je Gospod dao svojim vesnicima upravo ono što je ljudima nedostajalo. Oni koji su ovu vest prihvatili doţ iveli su veliki blagoslov jer su videli kako pod delovanjem zraka Sunca Pravde u njihovom srcu niče ţ ivot i nada. Oni su gledali na Hrista. ―Ne plašite se,‖ bilo je Njegovo večito obećanje; ―Ja sam prvi i poslednji. I ţ ivi: i bejah mrtav i evo sam ţ iv va vek.‖ (Otkrivenje 1:18)

―Ja ţ ivim i vi ćete ţ iveti.« Krv bezgrešnog Jagnjeta verni su verom prihvatili kao sredstvo svog očišćenja. Gledajući u to jagnje i mi moţ emo da kaţ emo: ―To je Hristos koji umre pa još i vaskrse i sede s desne strane Bogu i moli se za nas.‖ (Rimljanima 8:34). Sunce Pravde svetli u našim srcima, dajući nam poznanje slave Isusa Hrista. O sluţ bi Duha svetoga On kaţ e, ―On će me proslaviti: jer će od mene uzeti i javiće vama.‖ (Jovan 16:14). Psalmista se moli, ―Pokropi me isopom i očistiću se; umij me i biću belji od snega. Daj mi da slušam radost i veselje, da se prenu kosti koje si potro. Odvrati lice svoje od greha mojih i sva bezakonja moja očisti. Učini mi Boţ e čisto srce i Duh prav ponovi u meni. Nćmoj me odvrgnuti od lica svojega i svetoga Duha svojega nemoj uzeti od mene. Vrati mi radost spasenja svojega i duh vladalački neka me potkrepi. Naučiću bezakonike putovima Tvojim i grešnici Tebi će se obratiti.‖ (Psalam 51:7-13)

Gospod bi ţ eleo da se ove velike istine proučavaju u našim crkvama i ako bi svaki vernik dozvolio Boţ joj reči da uĎe u njegovo srce, ona bi donela svetlost i razum poniznima. ―Ko se meĎu vama boji Gospoda i ko sluša glas sluge Njegova? Ko hodi po mraku i nema videla neka se uzda u ime Gospodnje i neka se oslanja na Boga svojega. Gle, svi koji loţ ite oganj i opasujete se iskrama, idite u svetlosti ognja svojega i u iskrama koje raspaliste. To vam je iz moje ruke, u mukama ćete leţ ati.‖ (vidi Isaija 29:13-16, 18-21). ―Ovako govori Gospod: mudri da se ne hvali mudrošću svojom ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali neka se hvali tim što poznaje i razume mene da sam Ja Gospod koji činim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo govori Gospod.‖ (Jeremija 9:23-24).

Nikad pre Gospod nije tako potpuno otkrio svoju milost svom izabranom narodu kao što to čini u ove poslednje dane kad se Njegov zakon napušta i gazi. ―Gospodu beše mio radi pravde njegove, učiniće zakon velikim i slavnim.‖ Ali šta Gospod kaţ e o Njegovom narodu? ―A narod je oplenjen i potlačen; svi koliki su povezani u pećinama i skriveni u tamnicama; postaše plen, a nema nikoga da bi izbavio; postaše grabeţ a nema nikoga da bi rekao: vrati.‖ (Isaija 42:21-22.) Ovo su proroštva koja će se tek ispuniti.

95

96

60

Opomena protiv preziranja Boţj e vesti

Ţelela bih da opomenem one koji su godinama odbijali videlo i gajili duh neprijateljstva. Dokle ćete mrzeti i prezirati vesnike Boţ je pravde? Bog im je poverio svoju vest. Oni nose vest Gospodnju.

U njoj je spasenje za vas, ali samo kroz zasluge Isusa Hrista. Blagodat Duha svetoga bila vam je stalno nuĎena. Videlo i sila sa visine izobilno se spuštala meĎu vas. To je dokaz da je svako mogao da prepozna koga Gospod priznaje svojim slugama. Ali bilo je takvih koji su prezirali one koje Gospod šalje kao i vest koju su oni nosili. Nazivali su ih fanaticima, zanesenjacima i ekstremistima. Proričem vam: ukoliko brzo ne ponizite svoja srca pred Bogom i ne priznate svoje grehe kojih je mnogo, shvatićete ali kad bude suviše kasno, da ste se borili protiv Boga. Kad uticaj Duha svetoga više ne bude mogao da dovede ni do promene ni do pokajanja i oproštenja, shvatićete da su ljudi protiv kojih ste govorili bili znak ovom svetu i svedoci za Boga. Tada biste dali čitav svet kad bi mogli da promenite prošlost i da budete baš takvi revni ljudi, pokrenuti Duhom svetim, koji podiţ u svoj glas objavljujući svečanu opomenu svetu; i, da kao oni, u načelu budete čvrsti kao stena. Vaše je izvrtanje činjenica poznato Gospodu. Produţ ite još malo putem kojim ste išli odbijajući videlo sa neba i bićete izgubljeni. ―A ko bude nečist pa se ne očisti da se istrebi ona duša iz naroda svojega‖. (4 Mojsijeva 19:20).

Vest koju treba da objavim onima koji su tako dugo bili laţ ni putokazi koji su pokazivali pogrešan pravac, nije ni malo prijatna. Ako odbacujete vesnike koje je Hristos poslao, vi odbacujete Hrista. Zanemarivanjem ovog divnog spasenja koje se godinama iznosilo pred vas, odbijanjem ovog divnog dara opravdanja kroz krv Isusa Hrista i posvećujuće sile Duha svetoga, odbacili ste svaku mogućnost spasenja, jer druge ţ rtve za greh nema; ostaje samo čekanje onog strašnog suda i ognja gneva. Preklinjem vas, ponizite se i prestanite da tvrdoglavo odbijate videlo i svedočanstva. Recite Gospodu: Moja bezakonja odvojiše me od Boga mojega. O Gospode, oprosti moje prestupe! Izbriši moje grehe iz tvoje knjige za spomen. Uzvisujte Njegovo sveto ime jer u njemu je oproštaj i tako ćete postići i obraćenje i preobraţ enje.

―Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu, a kamo li neće krv Hristova koji Duhom svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da sluţ imo Bogu ţ ivome i istinitome.‖ (Jevrjima 9:13-14) ―Koji misli da stoji neka se čuva da ne padne‖ Idolopoklonstvo sinova izrailjevih

―Ali vam neću zatajiti braćo, da ocevi naši svi pod oblakom biše i svi kroz more proĎoše. I svi se u Mojsija krstiše u oblaku i moru; i svi jedno jelo duhovno jedoše; i svi jedno piće duhovno piše; jer pijahu od duhovne stene koja iĎaše za njima: a stena beše Hristos. Ali mnogi od njih ne bijahu po Boţ joj volji jer behu pobijeni u pustinji.‖ (1.Korinćanima 10:1-5). Iskustvo Izrailja o kome je govorio apostol u prethodnim stihovima, a o kome govore sto peti i sto šesti Psalam sadrţ e u sebi jednu opominjajuću lekciju koju Boţ ji narod u ovo poslednje vreme treba naročito briţ ljivo da proučava. Savetujem da se ova poglavlja čitaju najmanje svake sedmice.

―A ovo biše ugledi nama, da mi ne ţ elimo zala kao što oni ţ elješe. Niti bivajte idolopoklinici, kao neki od njih, kao što stoji napisano: sedoše ljudi da jedu i piju i ustaše da igraju.‖ (1.Korinćanima 10:6-7). Na gori Sinaju Bog je na uši svemu Izrailju

97

98

99

61

izgovorio strašnim glasom propise svoga svetog zakona, tako da je narod savladan osećanjem svoje grešnosti i straha da ne bude uništen od slave Boţ je prisutnosti zavapio k Mojsiju govoreći: ―Govori nam ti i slušaćemo; a neka nam ne govori Bog da ne pomremo.‖ (2.Mojsijeva 20:19). Gospod je pozvao Mojsija na goru da bi mu predao zakon koji je trebalo da odnese narodu; ali kako je brzo iščezao onaj svečani utisak koji je manifestacija Boţ je prisutnosti izazvala u narodu! Čak su i voĎe vojske Izrailjeve izgubile razum. Sećanje na njihov zavet sa Bogom, na uţ as koji su osetili kad su padnuvši na lice strahovali i drhtali u iščekivanju šta će se dogoditi, sve je nestalo kao dim. Iako je slava Boţ ja još uvek lebdela na vrhu gore kao oganj koji proţ dire, ipak, čim je nestalo Mojsijevog prisustva meĎu njima stare navike mišljenja i osećanja počele su da deluju svom svojom snagom. Narod se umorio čekajući povratak Mojsija i počeo da gunĎa traţ eći neku vidljivu predstavu Boga.

Aron, koji je ostao da vodi brigu u okolu, popustio je njihovoj vici. Umesto da je pokazao veru u Boga i poverenje da će ga svojom silom podrţ ati, pao je u iskušenje da poveruje da će ga narod, ako odbije njegov zahtev, ubiti; i postupio je onako kako je narod ţ eleo. Sakupio je od naroda zlatni nakit, napravio kalup i izlio zlatno tele. A onda su voĎe naroda objavile: ―Ovo su bogovi tvoji Izrailju koji te izvedoše iz zemlje Misirske.‖ Kada je Aron video da je lik koji je načinio po volji narodu, osećao se ponosan na svoje delo. Podigao je ispred idola oltar i ―povika Aron i reče: sutra je praznik Gospodnji. I sutradan ustavši rano prinesoše ţ rtve paljenice i ţ rtve zahvalne; i poseda narod te jedoše i piše, a posle ustaše da igraju.‖ (2.Mojsijeva 32:1-6) Pili su i jeli a onda su se prepustil i veselju i igri koja se pretvorila u besramnu orgiju, koja je bila karakteristika neznaboţ ačkih bogosluţ enja posvećenih idolima.

Bog je sve to posmatrao i upozorio Mojsija na ono što se dogaĎa u okolu govoreći: ―I sada pusti me da se raspali gnev moj na njih i da ih istrebim; ali od tebe ću učiniti narod veliki. A Mojsije se zamoli Gospodu Bogu svojemu i reče: zašto se, Gospode raspaljuje gnev tvoj na narod tvoj koji si izveo iz zemlje Misirske silom velikom i rukom krepkom? Zašto da govore Misirci i reku: na zlo ih izvede da ih pobije po planinama i da ih istrebi sa zemlje? Povrati se od gneva svojega i poţ ali narod svoj olda zla. Opomeni se Avrama, Isaka i Izrailja sluga svojih, kojima si se sobom zakleo i obrekao im: umnoţ iću seme vaše kao zvezda na nebu i zemlju ovu za koju govorih svu ću dati semenu vašem da je njihova do veka. I raţ ali se Gospodu učiniti zlo narodu svojemu koje reče.‖ (2.Mojsijeva 32:10-14).

Kad je Mojsije silazio sa gore sa dve ploče svedočanstava u ruci, čuo je klicanje naroda i kada je dolazio bliţ e ugledao je idola i raspojasano mnoštvo. Obuzet uţ asom i zgraţ anjem što je Bog bio obešćašćen i što je narod pogazio zavet koji je načinio sa Njim, bacio je kamene ploče i one su se razbile u podnoţ ju gore. Iako je njegova ljubav prema narodu bila tolika da je bio gotov da svoj ţ ivot poloţ i za njih, ipak ga je njegova revnost za slavu Boţ ju uzbudila i izazvala gnev koji se izrazio u jednom činu koji je imao tako strašno značenje. Bog ga nije ukorio. Razbijanje kamenih ploča bilo je slika činjenice da je Izrailj raskinuo zavet koji tek što je načinio sa Bogom. Bio je to pravedni gnev protiv greha, koji potiče iz revnosti za slavu Boţ ju; ne gnev izazvan samoljubljem ili ranjenom ambicijom o kome se u Pismu kaţ e, ―Gnjevite se, ali ne grešite.‖Takav je bio Mojsijev gnev.

―Pa uze tele koje bijahu načinili i spali ga ognjem i satr ga u prah i prosu ga po vodi i zapoji sinove Izrailjeve. I reče Mojsije Aronu: šta ti je učinio ovaj narod te ga uvali u toliki greh? A Aron mu reče: nemoj se gneviti gospodaru; ti znaš ovaj narod da je brz na zlo, jer rekoše mi: načini nam bogove koji će ići pred nama jer tome

100

101

62

Mojsiju koji nas izvede iz zemlje Misirske ne znamo šta bi‖ A Mojsije videći narod go, (jer ga ogoli Aron na sramotu pred protivnicima njegovim) (2.Mojsijeva 32:20-25). Naročiti uticaj sotonskog delovanja

Za nas je u Pismu data opomena: ―Ovo se pak sve dogaĎaše ugledi njima a napisa se za nauku nama na koje posledak sveta doĎe.‖ (1.Korinćanima 10:11) Obrati paţ nju na njihovo preterivanje i fanatizam u sluţ bi sotone, tog velikog i iskusnog majstora. Čim je doveo narod pod svoju kontrolu, odmah su se reĎali prizori sotonskog karaktera. Ljudi su se odali jelu i piću, ne sećajući se Boga, ne razmišljajući o potrebi da se odupru sotoni koji ih je navodio na najsramnija dela. Brzo se ispoljio isti onaj duh koji je vladao na bogohulnoj gozbi cara Valtazara. Bilo je tu veselja i igre, raskalašnosti i pesme, zanesenosti koja je opijala čula; a zatim je sledilo prepuštanje pohotljivom uzbuĎenju sve to pomešano i povezano u ovom sramnom prizoru. Bog je bio obešćašćen; njegov narod osramoćen u očima neznaboţ aca. Boţj i sudovi su bili spremni da se izliju na ovo pijano mnoštvo, ali Bog im je u svojoj milosti pruţ io priliku da se odreknu svojih greha.

―Tada stade Mojsije na vrata od okola i reče ―K meni ko je Gospodnji. I skupiše se pred njega svi sinovi Levijevi.‖ Svi koji su osetili kajanje imali su priliku da stanu na stranu Mojsijevu. ―I reče im: ovako kaţ e Gospod Bog Izrailjev:. pripašite svaki svoj mač uz bedro svoje pa proĎite tamo i amo po okolu od vrata do vrata i pobijte svaki brata svojega i prijatelja svojega i bliţ njega svojega. I učiniše sinovi Levijevi po zapovesti Mojsijevoj i pogibe u onaj dan oko tri tisuće ljudi.‖ (2.Mojsijeva 32:26-28). Nikakva naklonost, licemerstvo ili veza nije mogla da zaštiti krivca. Gnev se Boţ ji izlio na narod.

Oni koji su pokazali tako malo obzira prema prisutnosti i veličanstvu Boţ jem, koji su tako brzo posle prizora Njegove slave bili gotovi da od Njega odstupe, bili bi stalna zamka za Izrailj. Zato su pobijeni kao primer Boţ jeg reagovanja na greh i opomena Boţ jem narodu da strepi i da se čuva da ne sramoti Boga. Opasnost od samozadovoljstva

Ne mogu dalje da se zadrţ avam na razmatranju ove istorije ali molim sve u gradu, u selu, u svakoj kući, svakog pojedinca, da proučava i ispituje ovaj slučaj, imajući stalno na umu reči: ―A onaj koji misli da stoji neka se čuva da ne padne‖. U ovim rečima nalazimo jedinu mogućnost da se sačuvamo i uĎemo u broj izabranih. Samo će oni koji se čuvaju da ne padnu na kraju biti spaseni. Zar onda ne bi trebalo da očevi i majke obrate punu paţ nju na ovu svečanu opomenu? Zar ne bi trebalo da sa svečanom ozbiljnošću ukazuju mladima na opasnosti koje im stalno prete i vrebaju da ih odvedu daleko od Boga. Mnogi dopuštaju mladima da učestvuju u zabavama i veselju jer smatraju da je razonoda bitan elemenat zdravlja i sreće; meĎutim, kakve li sve opasnosti vrebaju na toj stazi! Što se više ugaĎa ţ elji za uţ ivanjem to ona postaje sve jača i nezasitija, a ţ ivotno iskustvo se uglavnom sastoji od uţ ivanja u razonodama. Bog nam zapoveda da pazimo. ―A onaj koji misli da stoji neka se čuva da ne padne.‖ (1.Korinćanima 10:12)

Moramo da postignemo stanje u kome će nestati svaka nesuglasica. Ako verujemo da imamo videlo ja ću, iznoseći ga drugima, izvršiti svoju duţ nost. Pretpostavimo da se savetujem sa drugima odnosno vesti koju mi je Gospod dao da prenesem ljudima; moglo bi se dogoditi da naiĎem na zatvorena vrata nerazumevanja, pa da videlo ne dopre do onih kojima ga je Gospod uputio. Kad je

102

103

104

63

Isus ujahao u Jerusalim ―poče svo mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga iza glasa za sva čudesa što su videli. Govoreći: blagosloven car koji ide u ime Gospodnje. Mir na nebu i slava na visini. A neki fariseji iz naroda rekoše mu: učitelju, zapreti učenicima svojim. I odgovarajući reče im: ako oni ućute kamenje će povikati.‖(Luka 19:37-40). Review and Herald, 18 Februar 1890.

Braćo moja, Gospod vam je u svojoj milosti i ljubavi dao veliko videlo a Hristos

kaţ e: ―Badava ste dobili, badava i dajite.‖ (Matej 10:8). Radujmo se ne samo zbog toga što nam je Hristos dao svoju reč, već i zbog toga što nam je dao duh razuma i otkrivenja u poznanju Boţ jem i što Njegovom silom moţ emo da budemo više nego pobednici. Hristos govori: ―DoĎite meni, u meni je savet i razum; u meni je milost i sila.‖ (Priče 8:18) Verom mora da se oslanjamo na Hrista sećajući se reči čoveka koji je nadahnut Duhom Boţ jim napisao: ―Milost Tvoja čini me velika.‖ (Psalam 18:35). Traţ ite od Gospoda više ulja Njegove milosti. Razmatrajte paţ ljivo svaku reč izgovorenu ili napisanu. Review and Herald, 22 Decembar 1904 ―Traţ ite od Gospoda više ulja milosti‖ (str. 81) Poglavlje 3 Sveto Pismo Kako da istraţuj emo sveto pismo?

Kako treba da istraţ ujemo Pismo da bismo shvatili njegovu nauku? Ispitivanju Boţ je reči treba da pristupimo poniznim srcem, i krotkim, smernim duhom. Ne smemo da mislimo kao Jevreji da su naše ideje i gledišta nepogrešivi; niti da kao papisti smatramo da su izvesne osobe jedini čuvari istine i znanja, i da prema tome niko drugi nema prava da sam za sebe istraţ uje Pismo, već da je svako obavezan da prihvati objašnjenja koja su dali crkveni oci. Bibliju ne treba da proučavamo sa ciljem da podupremo svoje unapred stvorene zaključke, već samo i jedino zato da saznamo šta je Bog rekao.

Neki su se plašili da priznaju da su ma u jednoj jedinoj tački bili u zabludi, kako drugi ne bi posumnjali u celokupnu teoriju istine. Zato su smatrali da se istraţ ivanje pisma ne sme dozvoliti jer bi to dovelo do nesloge i razdora. Ali ako bi rezultat istraţ ivanja bio takav, onda što pre to bolje. Ako postoje takvi čija vera u Boţ ju reč ne moţ e da izdrţ i ispit istraţ ivanja Pisma, onda je bolje da se takvi što pre otkriju. Tako će biti otvoren put da im se ukaţ e na njihovu zabludu. Nije ispravno smatrati jednu ideju zastupanu u jednom trenutku ili neki stav već ustaljen kao nešto što se ni pod kakvim uslovima ne treba odbaciti. Postoji samo Jedan koji je nepogrešiv - Onaj koji je PUT, ISTINA I ŢIVOT.

Oni koji dozvole da predrasude ograde njihov um od prihvatanja istine ne mogu da prime nebesku svetslost. Pa ipak, mnogi kad se iznosi neko biblijsko tumačenje ne pitaju da li je to Istina - da li je to zaista u skladu sa Boţ jom rečju, već ko je taj koji tumačenje razlaţ e. I ako vest ne dolazi preko onoga ko im je mio, oni je ne prihvataju. Toliko su uvereni u svoje mišljenje da neće da pretraţ e Pismo sa ţ eljom da se osvedoče šta je istina već je radi svojih predrasuda jednostavno odbijaju.

105

106

64

Gospod često radi gde mi najmanje očekujemo; iznenaĎuje nas otkrivanjem svoje sile kroz oruĎa po svom izboru, a mimoilazi ljude u koje mi gledamo kao u takve preko kojih bi videlo trebalo da doĎe. Bog ţ eli da istinu primimo radi nje same - zato što je istina.

Biblija ne sme da se tumači tako da podrţ ava mišljenja ljudi, ma kako da su ih drugi smatrali pravilnim. Gledišta komentatora ne treba da usvajamo kao glas Boţ ji; oni su samo smrtna bića kao i mi sami. Bog nam je dao moć rasuĎivanja kao i njima. Bibliji treba da prepustimo da tumači sama sebe. ―Gospel Workers‖ 1835. str. 125-131 Obazrivost pri iznošenju novih pogleda

Neka se svako dobro čuva da ne iznosi nova mišljenja pre nego je posvetio dovoljno vremena ispitivanju i dok nije potpuno spreman da ta mišljenja podrţ i Biblijom. Ne iznosi ništa što bi izazvalo raspre, ako nemaš jasan dokaz da je to naročita vest koju Bog upućuje svom narodu u ovo vreme.

Ali isto tako se čuvaj da ne odbaciš ono što je istina. Velika opasnost za naš narod leţ i u tome što se suviše oslanja na ljude, što je ―telo‖ načinio svojom mišicom. Oni koji nisu navikli da sami za sebe istraţ uju Pismo i proveravaju dokaze, poklanjali su svoje poverenje voĎama i prihvatali njihove zaključke; radi istog takvog stava će mnogi odbaciti upravo onu vest koju Bog šalje, ali je voĎe ne prihvataju.

Niko ne sme da tvrdi da ima celu svetlost koju je Bog dao svom narodu. Gospod to ne odobrava. On je rekao: ―Dadoh pred tobom vrata otvorena i niko ih ne moţ e zatvoriti.‖ (Otkrivenje3:8). Čak ako i sve naše voĎe odbiju svetlost i istinu, vrata će još uvek ostati otvorena. Gospod će podići ljude koji će Njegovom narodu objavljivati vest za sadašnje vreme. Istina će opstati

Istina je večna, a sukob sa zabludom samo će potvrditi njenu silu. Nikad ne treba da odbijemo da istraţ ujemo Pismo sa onima, za koje sa pravom verujemo da ţ ele da saznaju šta je istina. Pretpostavimo da neki brat o jednoj tački istine ima drukčije mišljenje nego ti, pa doĎe i predloţ i da zajedniški ispitate Pismo i proverite šta ono kaţ e o spornoj tački; da li treba tada da ustaneš, ispunjen predrasudom i osudiš njegove ideje i odbiješ da ga prijateljski saslušaš? Jedini ispravan postupak u takvom slučaju jeste da sednete kao hrišćani i ispitate izneto mišljenje u svetlosti Boţ je reči koja će otkriti istinu i raskrinkati zabludu. Ismevanje njegovih ideja čak i da su pogrešne, ne bi poljuljalo njegov stav, niti bi učvrstilo tvoj, makar da je tvoje mišljenje ispravno. Ako stubovi naše vere ne mogu da izdrţ e proveru Pisma, vreme je da to saznamo. MeĎu nama ne sme da se gaji duh farisejstva. Proučavati Bibliju sa poštovanjem

Mi treba da pristupamo sa poštovanjem proučavanju Biblije, osećajući da se nalazimo u Boţ joj prisutnosti. Sve nevaţn o i beznačajno treba ostaviti na stranu. I dok su neki delovi Pisma lako razumljivi, pravi smisao drugih nije tako lako shvatiti. Mora se proučavati strpljivo, u iskrenoj molitvi i dubokom razmišljanju. Svaki student kad otvara Pismo potrebno je da zatraţ i rasvetljenje svetog Duha a obećanje da će mu se dati je verno i sigurno.

107

108

65

Duh kojim prilazite ispitivanju Pisma odlučuje ko će vam biti pomoćnik u tom proučavanju. AnĎeli videla biće.uz one koji u poniznosti srca traţ e boţ ansku pomoć. Ali ako se Biblija otvara sa nepoštovanjem, sa osećanjem nadmenosti, ako je srce ispunjeno predrasudom, onda je pored vas sotona koji će jasne izjave Boţ je reči izneti pred vas u izopačenom svetlu.

Postoje neki koji sebi dopuštaju nepristojnost, sarkazam, i čak ismevanje onih čije se mišljenje razlikuje od njihovog. Drugi opet iznose čitavu silu prigovora bilo kojoj novoj vesti; a kad se na ove primedbe, na osnovu Boţ je reči, daju jasni odgovori, oni ne priznaju izneti dokaz, niti dopuštaju da ih se ubedi. Oni i ne pitaju zato da bi došli do istine, već jednostavno zato da zbune druge.

Neki to smatraju intelektualnim oštroumljem i naročitom sposobnošću kad mogu da zbune ljude u odnosu na ono što je istina. Oni pribegavaju izvrtanju činjenica, igrom rečima; nepošteno koriste prednost postavljanja pitanja. Kada se na njihovo pitanje pošteno i jasno odgovori oni, postavljanjem novog pitanja menjaju temu i izbegavaju da priznaju istinu. Treba da se čuvamo popuštanja duhu koji je vladao meĎu Jevrejima. Oni nisu hteli da prihvate Isusovo učenje zato što se Njegovo objašnjavanje Pisma nije slagalo sa njihovim mišljenjem; postali su uhode koje su Ga sledile ―vrebajući Ga i pazeći na Njega ne bi li što ulovili iz usta Njegovih da ga okrive.‖ Nemojmo da navučemo na sebe strašnu optuţ bu i pretnju koju im je Spasitelj uputio: ―Teško vama zakonici, što uzeste ključ od znanja: sami ne uĎoste a koji htedoše da uĎu zabraniste im.‖ (Luka 11:52) U jednostavnosti i veri

Da bi se postavila pitanja koja su teška za odgovor nije potrebno mnogo učenosti i sposobnosti. I jedno dete moţ e da postavi pitanje koje moţ e da zbuni i najmudrije ljude. Ne upuštajmo se u ovakva raspravljanja. Isto neverstvo koje je preovlaĎivalo u Hristovo vreme, postoji i danas. I danas ţ elja za slavom i naklonošću ljudi odvodi mnoge od one prave, jednostavne poboţ nosti. Ne postoji opasnije oholosti nego što je duhovna oholost.

Mladi treba da istraţ uju Pismo za sebe. Ne treba da misle da je dovoljno da oni sa većim iskustvom tragaju za istinom; da oni, kao mlaĎi, mogu sa punim poverenjem u autoritet starijih da je jednostavno prihvate. Jevreji su kao narod propali zato što su ih njihove voĎe, sveštenici i starešine navele da se odvrate od učenja Biblije. Da su obratili paţ nju na Isusove pouke i da su sami za sebe istraţ ivali Pismo, ne bi bili izgubljeni.

Mladi u našim redovima budno motre da vide sa kakvim duhom propovednici pristupaju proučavanju Pisma; da li sa duhom ţ eljnim i spremnim da uče, da li duhom poniznosti, gotovim da prihvate ono što je istina, da li sa otvorenim srcem za svetlost koju Bog šalje preko vesnika koje je On izabrao.

Istinu moramo da proučavamo sami za sebe. Nema čoveka na koga bi trebalo da se oslonimo, da on misli za nas. Ni jednog čoveka, bez obzira ko to bio, ili na kakvom se poloţ aju nalazio, ne bi trebalo da smatramo svojim merilom. Mi treba da se meĎusobno savetujemo, i da smo naklonjeni jedan drugom; ali, u isto vreme treba da koristimo sposobnost koju nam je Bog dao da bismo shvatili šta je istina. Svaki od nas pojedinačno mora da razvija karakter koji će opstati u onaj strašni dan Gospodnji. Ali ne smemo se ni ukopati u svoje ideje i smatrati da niko ne treba da se petlja i dira u naše mišljenje.

Kad vašu paţ nju privuče neka tačka nauke koju ne razumete, poĎite na kolena pred Boga da bi mogli shvatiti šta je istina i da se ne naĎete kao borci protiv

109

110

66

Boga, kao što je to bio slučaj sa Jevrejima. Dok opominjemo ljude da se čuvaju od prihvatanja bilo čega što nije istina, istovremeno treba da ih upozoravamo da odbijanjem videla ne dovode svoje duše u opasnost, već da ozbiljnim proučavanjem Boţ je reči nastoje da se oslobode mraka.

Kada je Natanailo došao Isusu, Spasitelj je uskliknuo: ―Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva!‖ Natanilo je upitao: ―Kako me poznaješ?‖ Isus je odgovorio: ―Pre nego te pozva Filip videh te kad bejaše pod smokvom.‖ (Jovan 1:47-48). Isus će videti i nas, na mestu naše tajne molitve, ako traţ imo od Njega svetlost da bismo mogli poznati šta je istina.

Ako neki brat uči zabludu odgovorni treba to da znaju; ali ako uči istinu, oni treba da stanu na njegovu stranu. Svi treba da znamo šta se meĎu nama uči; jer, ako je istina onda svi treba da je znamo. Svaki učitelj subotne škole treba da je poznaje; svaki učenik subotne škole treba da je razume. Svi smo pred Bogom odgovorni da razumemo ono što nam On šalje. On nam je dao uputstva kako da proverimo svaku nauku – ―Zakon i svedočanstvo traţ ite! Ako ko ne govori tako, njemu nema zore.‖ (Isaija 8:20). Ali ako ta nauka izdrţ i ovu probu ne budimo toliko zaslepljeni predrasudama da ne bismo mogli da je priznamo jednostavno zato što se ne slaţ e sa našim mišljenjem.

Ljudskom umu je nemoguće da shvati svo bogatstvo i veličinu jednog jedinog Boţ jeg obećanja. Jedan zapazi sjaj jednog detalja, drugi lepotu i veličinu pod drugim uglom, i tako se duša puni nebeskom svetlošću. Kada bi odjednom videli svu slavu, naš bi duh iznemogao. Ipak, mogli bismo da podnesemo daleko veće otkrivenje bogatih Boţ jih obećanja nego što ga imamo danas. Ţalosna sam kad pomislim kako gubimo iz vida onu puninu blagoslova koji su predviĎeni za nas. Zadovoljavamo se trenutnim bljeskom duhovne svetlosti a mogli bi iz dana u dan da hodamo u svetlosti Boţ anske prisutnosti.

Draga braćo, molite se kao što se nikad pre niste molili da zraci Sunca Pravde obasjaju Reč da biste bili u stanju da razumete njeno pravo značenje. Isus se molio za svoje učenike da budu posvećeni istinom - rečju Boţ jom. Kako onda ozbiljno treba mi da se molimo da Onaj koji ―ispituje sve dubine Boţ je‖ i čija je sluţ ba da Boţ ji narod potseća na sve što je Bog rekao i da ga upućuje na svaku istinu, bude sa nama u istraţ ivanju Njegove svete Reči.

Bog ţ eli da se oslanjamo na Njega a ne na čoveka. On ţ eli da imamo novo srce; i On će nam ga dati otkrivenjem svoje slave sa nebeskog prestola. ―Review and Herald‖, 18. Februar 1890.

Proučavanje Danila i Otkrivenja

Duh Boţ ji obasjava svaku stranicu svetog Pisma, ali postoje ljudi na koje

Boţ ja reč veoma slabo utiče, jer je ne razumeju potpuno. Kada doĎe do rešetanja uvoĎenjem laţ nih teorija, ovi površni čitaoci, usidreni tu i tamo, biće slični letećem pesku. Brzo se naĎu u stanju koje odgovara osećanju njihove ogorčenosti... Danilo i Otkrivenje treba da se proučavaju isto tako kao i ostala proročanstva Starog i Novog zaveta. Pustite da to bude svetlost, da, prava svetlost u stanovima vašim. Za ovo je potrebno da se molimo. Duh sveti koji obasjava svete stranice, otvoriće naš razum da bismo upoznali šta je istina...

Postoji potreba za dubljim proučavanjem reči Boţ je; naročito bi knjige Danila i Otkrivenja trebale da privuku našu paţ nju više nego ikad u istoriji. Mi moţ da malo znamo da kaţ emo u nekim tačkama odnosno Rimske sile i papstva; ali treba da obratimo paţ nju na ono što su pisali proroci i apostoli pod nadahnućem svetoga

111

112

67

Duha Boţ jeg. Duh sveti je tako prilagodio sadrţ aj, kako bi u načinu davanja proroštva i prikazivanju dogaĎaja pokazao da ljudsko oruĎe treba da se izgubi iz vida, da bude sakriveno u Hristu, a da se uzdigne Bog nebeski i Njegov zakon. Čitajte knjigu Danilovu. Ponavljajte tačku po tačku istoriju svetskih carstava koja je tamo prikazana. Gledajte drţ avnike, koncile, moćne armije i poznajte kako Bog poniţ ava oholost, i kako ljudsku slavu obraća u prašinu.

Svetlost koju je Danilo primio od Boga data je naročito za ovo poslednje vreme. Vizije koje je gledao na obalama reke Ulaja i Hidekela, velikih reka zemlje Senarske, sada su upravo u procesu ispunjavanja i svi prorečeni dogaĎaji uskoro će se ispuniti.

Razmišljajte o okolnostima pod kojima je ţ iveo Jevrejski narod u vreme kad su ova proroštva bila data proroku Danilu. Posvetimo više vremena proučavanju Biblije. Mi ne razumemo reč Boţ ju onako kako bi trebalo. Knjiga Otkrivenja počinje jednom ozbiljnom opomenom koja nas upozorava na uslov pod kojim ćemo moći da razumemo njen sadrţ aj: ―Blago onome koji čita i onima koji slušaju reči proroštva‖, izjavljuje Bog, ―i drţ e što je napisano u njemu; jer je vreme blizu.‖ (Otkrivenje1:3) Kad kao narod shvatimo šta ova knjiga za nas znači, meĎu nama će doći do velikog probuĎenja. Ako ne prihvatimo ovu opomenu da istraţ ujemo i proučavamo, mi nećemo potpuno shvatiti nauke koje se u njoj nalaze.

U prošlosti su knjige Danila i Otkrivenje bile proglašavane zapečaćenim. Taj prividni veo tajanstvenosti koji je mnoge odvraćao od samog pokušaja da ga podignu, uklonio je Bog svojom vlastitom rukom. Samo ime ―Otkrivenje‖ suprotno je izjavi da je to zapečaćena knjiga. ―Otkrivenje‖ znači da je nešto veoma vaţ no objavljeno. Istine ove knjige upućene su onima koji ţ ive u ove poslednje dane. Mi stojimo ispred uklonjene zavese, na svetom mestu svetih stvari. I ne treba samo da stojimo. Treba da uĎemo, ne lakomisleno i nemarno, nestrpljivo i naglo, već sa poštovanjem i u svetom strahu. Pribliţ avamo se vremenu kad proročanstva knjige Otkrivenja treba da se ispune...

Mi imamo zapovesti Boţ je i Svedočanstvo Isusa Hrista koje je Duh proroštva. U reči Boţ joj treba da pronaĎemo neprocenjivo blago. Oni koji ga traţ e treba da čuvaju bistrinu uma. Nikad ne bi trebalo da popuste iskvarenom apetitu jedenja i pijenja.

Popustite li, mozak će biti smeten; neće biti u stanju da podnese napor dubokog kopanja da bi pronašli značenje onih stvari koje se odnose na završne prizore ljudske istorije.

Kad knjige Danila i Otkrivenja budu bolje shvaćene, verni će doţ iveti jedno sasvim novo versko iskustvo. Daće im se prilika da kroz otvorena vrata zavire u nebo i da srcem i umom shvate kakav karakter treba da razviju svi oni koji ţ ele da se na njima ispuni blaţ enstvo obećano kao nagrada onih koji su čistoga srca.

Gospod će blagosloviti sve one koji ponizno i iskreno traţ e da razumeju ono što se nalazi u knjizi Otkrivenja. Ova knjiga sadrţ i toliko toga što je ispunjeno besmrtnošću i slavom, da svaki onaj koji je čita i ozbiljno istraţ uje, prima blagoslov obećan onima ―koji slušaju reči proroštva i drţ e što je u njemu napisano.‖ Rezultat vernog proučavanja

Proučavanjem Otkrivenja jedna stvar će svakako moći da se shvati, a to je činjenica da je veza izmeĎu Boga i Njegovog naroda bliska i čvrsta.

Postoji jedna čudesna veza izmeĎu neba i ove zemlje. Stvari otkrivene Danilu bile su kasnije upotpunjene otkrivenjem datim Jovanu na ostrvu Patmosu. Ove dve

113

114

68

knjige treba paţl jivo proučavati. Dvaput je Danilo pitao: Koliko ili kada će biti kraj tome?

―I ja čuh ali ne razumeh; i rekoh: Gospodaru moj, kakav će biti kraj tome? A on reče: idi Danilo, jer su zatvorene i zapečaćene ove reči do poslednjega vremena. Mnogi će se očistiti, ubeliti i okušati; a bezboţ nici će raditi bezboţ no, niti će koji bezboţ nik razumeti; ali će razumni razumeti. A od vremena kad se ukine ţ rtva svagdašnja i postavi gnusoba pustošna biće tisuća i dvesta devedeset dana. Blago onome koji pretrpi i dočeka tisuću i tristotine i trideset pet dana. A ti idi kraju; i počivaćeš i ostaćeš na delu svom do svršetka svojih dana.‖ (Danilo 12:13)

Bio je to lav iz plemena Judina koji je otpečatio knjigu i otkrio Jovanu šta će biti u ove poslednje dane.

Danilo je ostao na svom delu da svedoči za ono što je bilo zapečaćeno do vremena posletka kada je prvi anĎeo trebalo da objavi vest ovom svetu. Ovo pitanje je od beskrajnog značaja u ove poslednje dane; ali, dok će se ―mnogi očistiti, ubediti i okušati‖, ―bezboţ nici će raditi bezboţ no, niti će koji bezboţ nik razumeti.‖ Kako je to istina! Greh je prestup Boţ jeg zakona; oni koji neće da prime svetlost koja se odnosi na Boţ ji zakon neće razumeti vest prvog, drugog i trećeg anĎela. U vreme kad je Jovan primio otkrivenje od Boga, knjiga Danila je još bila zapečaćena i čekala je da nas uvede u poslednje prizore svetske istorije.

Da li su naša braća svesna da ţ ivimo usred opasnosti poslednjih dana? Čitajte Otkrivenje povezano sa Danilom! Učite ove stvari! Nepobedive sile čekaju

Oni koji jedu telo i piju krv Sina Boţ jega izneće iz knjiga Danila i Otkrivenja istinu nadahutu Duhom svetim. Pokrenuće u delo sile kojima se ne moţ e suprotstaviti. Otvoriće se usta dece da objave tajne koje su bile sakrivene od očiju odraslih.

Nalazimo se na pragu velikih i slavnih dogaĎaja. Mnoga proroštva treba da se brzo ispunjavaju jedna za drugim. Sve snage treba da se stave u pokret. Prošlost će se ponoviti; stari će sukobi oţ iveti, a opasnost će zapretiti Boţ jem narodu sa-svih strana. Napetost će obuzeti ljudsku porodicu ona proţ ima sve na ovoi zemlji...

Istraţ uj Otkrivenje uporedo sa Danilom jer će se istorija ponoviti. Sa svim svojim religioznim prednostima mi bismo danas trebali da znamo daleko više od onog što znamo.

AnĎeli ţ ele da zavire u istine koje su otkrivene narodu koji skrušenim srcem ispituje reč Boţ ju i koji se moli za veće, šire, dublje i više poznanje koje samo On moţ e dati.

Kako se pribliţ avamo svršetku istorije ovoga sveta to proroštva koja se odnose na poslednje dane sve više zahtevaju našu paţ nju i proučavanje. Poslednja knjiga Novoga Zaveta puna je istina koje treba da razumemo. Sotona je tako zaslepio um mnogih da su zadovoljni bilo kakvim izgovorom i opravdanjem što ne proučavaju Otkrivenje.

A Bog je preko svog sluge Jovana objavio šta će biti u poslednje dane; On kaţ e: ―Blago onome koji čita i onima koji slušaju reči proroštva ovoga i tvore što je u njemu napisano.‖

Knjige Danila i Otkrivenja bi trebalo povezati i zajedno izdati. Uz njih bi se moglo priključiti nekoliko objašnjenja izvesnih delova ali mislim da to i nije neophodno.

115

116

117

69

Ovu sam sugestiju iznela i bratu Haskell-u i kao rezultat, pojavila se knjiga koju je on izdao.*) Bila je to moja ideja da imamo dve knjige povezane ujedno, Otkrivenje koje bi sledilo knjigu proroka Danila bacajući veće svetlo na predmete o kojima se u toj knjizi radi. Cilj da se ove knjige pojave zajedno jeste da se dokaţ e da obe govore o istim predmetima.

Treba da se objavi vest koja će pokrenuti celu crkvu. Sve snage treba da se udruţ e da bi se objavilo videlo ne samo vernom narodu već i čitavom svetu. Pokazano mi je da proroštva Danila i Otkrivenja treba da se štampaju u malim formatima sa neophodnim objašnjenjima i da se rasture širom sveta. Našem vlastitom narodu treba izneti ovo videlo u većoj i jasnijoj svetlosti.

Vizija koju je Bog pokazao Jovanu a koja se odnosi na zapovesti Boţ je i veru Isusovu treba da se objavi svim narodima, plemenima i jezicima. Crkve, predstavljene Vavilonom, prikazane su kao otpale od istine i preobraţ ene u silu koja će progoniti one koji imaju zapovesti Boţ je i svedočanstvo Isusa Hrista. Ta je sila prikazana Jovanu kao zver koja ima rogove kao jagnje ali govori kao aţ daja...

Kako se pribliţ avamo kraju vremena, to će se sve više i više isticati i ispoljavati neznaboţ ačka sila; neznaboţ ačka boţ anstva pokazivaće znake svoje sile, i prikazivati se u gradovima ovog sveta; ova proročka slika je već počela da se ispunjava. Gospod je različitim slikama prikazao Jovanu zao karakter i zavodljiv uticaj onih koji su se posebno istakli svojim proganjanjem Boţ jeg naroda. Neophodno je da svi briţ no i mudro ispituju tajnu bezakonja tako detaljno prikazanu u završnici istorije ove zemlje... U vremenu u kome mi ţ ivimo Gospod je pozvao svoj narod i dao mu vest koju treba da objavi ovom svetu. On ga je pozvao da iznese i objavi zloću čoveka bezakonja koji je nedeljni zakon učinio izrazom svoje moći, koji pomišlja da promeni vremena i zakone, i da ugnjetava narod koji se čvrsto drţ i jedinog pravog dana od odmora, Subote stvaranja koja je sveta Gospodu.

Opasnosti poslednjih dana su pred nama i mi smo duţ ni da svojim radom upozorimo ljude na opasnost u kojoj se nalaze. Neka svečani prizori koje je proroštvo otkrilo ne ostanu netaknuti. Kad bi naš narod bio upola budniji, kad bi bio svestan blizine dogaĎaja o kojima govori Otkrivenje, u našim bi crkvama došlo do reforme i mnogo bi više bilo onih koji bi prihvatili vest. Nema vremena za gubljenje; Bog nas poziva da bdimo nad dušama kao oni koji će morati za njih da poloţ e račun. UnapreĎuj dobra načela i saţ mi ih u jasnu, izrazitu istinu. Ona će biti kao mač oštar sa obe strane. Ali ne budi brz da zauzmeš svadljiv stav. Doći će vreme kad ćemo morati da ćutimo i da čekamo spasenje Gospodnje. Neka govori Danilo, neka govori Otkrivenje i neka oni kaţ u šta je istina. Ali bilo koji predmet da se iznosi neka se kao središte sve naše nade uzdigne Hristos ―koren i klica Davidova i sjajna zvezda Danica.‖ *) Knjiga izdata od starešine br. Haskella: Citat se odnosi na knjigu pod naslovom ―Istorija proroka Danila‖ objavljenu 1901. godine od strane brata Haskella. To je bila sveska od 340 stranica, koja je sadrţ avala kratak komentar Danilovog proročanstva. Ovaj članak sestre Vajt pisan je 1902. godine. Tri godine kasnije brat Haskell je objavio drugu svesku pod naslovom ―Kazivanje vidioca sa Patmosa‖, komentarišući knjigu Otkrivenja. Kopati dublje

U našem traţ enju istine ne kopamo dovoljno duboko. Svako ko veruje u sadašnju istinu doći će u situaciju kad će se od njega traţ iti da da odgovor za svoju nadu. Boţ ji će narod biti pozvan pred careve, knezove, vladare i velikane ovog sveta i zato treba i mora da bude siguran da je ono što zna i veruje zaista istina. Oni treba

118

119

70

da budu obraćeni ljudi i ţ ene. Bog svojim svetim Duhom moţ e u jednom trenutku da vas nauči više nego što biste mogli da naučite od velikih ljudi u ovom svetu. Čitav Svemir prati borbu koja se vodi na ovoj zemlji. Bog je, uz beskrajnu cenu, osigurao svakom čoveku priliku da sazna ono što ga moţ e umudriti na spasenje. Sa kakvom ozbiljnošću anĎeli prate da vide ko će iskoristiti ovu priliku! Kad se jedna vest iznosi Boţ jem narodu niko ne bi trebalo da stane nasuprot; svako treba da se okrene Bibliji, da tu vest uporedi sa zakonom i svedočanstvima pa ako ne izdrţ i ovu probu onda nije istina. Bog ţ eli da proširi našu sposobnost shvatanja. On ţ eli da izlije svoju milost na nas. Svakog dana moţ emo da se naslaĎujemo izobiljem Njegovih dobara jer On je u stanju da za nas otvori riznice neba. Review and Herald, 18 Februar 1890. Poglavlje 4 Boţj e uzvišeno merilo Pravo vaspitanje u našim crkvama Duše osposobiti za sluţbu

―Blago onima kojima je put čist, koji hode u zakonu Gospodnjem. Blago onima koji čuvaju otkrivenja Njegova, svim srcem traţ e ga; koji ne čine bezakonja, hode putevima Njegovim! Ti si dao zapovesti svoje da se čuvaju dobro. Kad bi putovi moji bili upravljeni da čuvam naredbe Tvoje! Onda se ne bih postideo pazeći na zapovesti Tvoje.‖ (Psalam 119:1-6)

Uzmimo ove stihove kao lekciju. Proučavajmo paţ ljivo svaku reč. Ispravna načela i čista osećanja, negovana i primenjena u ţ ivot formiraju karakter po boţ anskom obličju. Savest koja izbegava sukob sa Bogom i čovekom, srce koje oseća neţ no saučešće prema bliţ njima, osobito prema onima koje je moguće zadobiti za Hrista, biće obeleţ ja koja su se ogledala i u Hristovom karakteru. Takvi će biti proţ eti Duhom svetim. Oni će imati silu ubeĎenja i rezerve jednostavne rečitosti.

Kao hrišćani mi treba revno da radimo da dovedemo duše Isusu Hristu. U naš hrišćanski ţ ivot ne sme da se unese ni jedno poglavlje nekog bezvrednog iskustva. Za svako pravo i vredno iskustvo treba uloţ iti napor jer je tu sotona sa svojim iskušenjima. Bog zna kako duša čezne za boţ anskim poznanjem, za spasenjem kroz Hrista; zato obećava: ―Blago gladnima i ţe dnima pravde jer će se nasititi.‖ (Matej 5:6). Specijalna svedočanstva crkvi u Betl Kriku, str. 13-25 Obeleţj a pravog istraţi vača

Bog je zapovedio svim ljudima da tvore Njegov zakon. On ne gleda kao što čovek gleda. Njegovo merilo je sveto, čisto, ono uzdiţ e čoveka. Bog zna potrebu duše, svestan je njene gladi. On prati sklonosti uma odakle potiču sve naše akcije. On vidi da li iznad svega drugoga dominira vera i poštovanje prema Bogu. Pravi istraţ ivaoc koji se trudi da bude sličan Hristu u reči, ţ ivotu i karakteru, razmišljaće o svom Izbavitelju i gledajući Ga preobraţ avaće se u Njegovo obličje, jer ţ udi i jer se moli za ono što je u Hristu Isusu. Njega zlo ne moţ e da savlada ni strahom od sramote ni strahom od gubitka jer je on siguran da sve što ima dolazi od Boga i da će Bog blagosloviti njegove napore da bude pravi predstavnik Isusa Hrista. On nije pohlepan za visokim mestom, niti nastoji da zadobije hvalu ljudi. To nije njegov cilj.

120

121

71

Mudro razvijajući ono što sada ima i zna on nastoji da sve više i više napreduje osposobljavajući se tako za što bolju sluţ bu svom Bogu. On čezne za Bogom. Istorija njegovog Izbavitelja, neizmerna ţ rtva koju je podneo, dobijaju svoj pun smisao i značaj u njegovim očima. Hristos, veličanstvo neba, postao je siromah da bi se mi Njegovim siromaštvom obogatili; ne običnim bogatstvom darova već bogatstvom znanja.

To je blago koje Hristos ţ eli da poseduju Njegovi sledbenici. Ako onaj koji traţ i istinu čita reč i otvori svoj um da bi je primio, u njegovom će se srcu razviti čeţ nja za istinom. Ljubav, saţ aljenje, milost, dobrota, hrišćanska učtivost, svi ti elementi nebeskih stanova koje je Hristos otišao da pripremi za one koji Ga ljube, ispuniće njegovu dušu. Njegova je namera čvrsta. On je odlučan da istraje na strani pravde. Istina je našla put u njegovo srce i tamo ju je zasadio Duh sveti koji je Istina. Kad istina proţ me srce, čovek postaje pristav Hristove blagodati i ta činjenica se ne moţ e sakriti. Srce pravog hrišćanina proţ eto je ljubavlju, ispunjeno je neutoljivom glaĎu za spasenje duša. Takav čovek nema mira sve dok ne učini sve što je u njegovoj moći da naĎe i spase ono što je izgubljeno. On ulaţ e vreme i snagu; ne izbegava napor i trud. I drugima se mora doneti istina koja je njegovoj vlastitoj duši dala takvu sreću, radost i mir u Duhu svetome.

Kad duša koja je stvarno obraćena oseti ljubav Boţ ju, ona oseti i svoju obavezu da uzme na sebe jaram Hristov i da radi u skladu sa Njim. Hristov Duh počiva na takvom. On otkriva Spasiteljevu ljubav, milosrĎe, saţ aljenje, jer je jedno sa Hristom. On ţ eli da drugima donese Isusa. Njegovo se srce ispunjava neţ nošću kad vidi opasnost koja preti duši bez Hrista. On bdi nad dušama kao onaj koji će jednom dati odgovor za njih. Pozivima i molbama povezanim sa sigurnim Boţ jim obećanjima on nastoji da zadobije duše za Hrista; a sve je to zapisano u nebeskim knjigama. On je Hristov saradnik.

Zar Bog nije prava ličnost na koju se treba ugledati? Ţivotno delo jednog hrišćanina treba da je ugledanje na Hrista, i nastojanje da što savršenije odraţ ava Njegov lik. Boţ ji sinovi i kćeri treba da iz dana u dan sve više liče na Hrista, taj svoj uzvišeni primer. Svakodnevno treba da gledaju Njegovu slavu, i da razmišljaju o Njegovom neuporedivom savršenstvu. Blagi, verni, puni saţ aljenja oni treba da iščupaju duše iz ognja koji je već zahvatio haljine ukaljane grehom. Ne treba da radimo sami

Boţ ji narod treba da obavi jedan posao. Šta je to što najrečitije govori u ljudskom ţ ivotu? To je srce ispunjeno čistim osećanjima, to je poštovanje svih Boţ jih zapovesti. Ali takav ozbiljan posao još nije izvršen. Izvesne su duţ nosti ispunjene, ali to nije dovoljno. IzaĎi iz ovog ustaljenog toka. Ako ne moţ eš da zadobiješ članove crkve nemoj da se obeshrabriš. Prenesi posao na druga područja pa ako kvasac istine ne uspe da prodre kroz plašt samoopravdanja onih za koje se trudiš izaĎi na puteve i raskršća i tamo radi svoj misionski posao.

Bog te neće pustiti da sam radiš. Još od objave vesti trećeg anĎela, vesnici nebeski čekaju na saradnju sa ljudskim oruĎima koji revno i odlučno rade Boţ ji posao. Moramo dublje da kopamo u rudniku istine nego što smo to do sad činili. ―Jer Bogu tako omilje svet da je i sina svoga jedinorodnog dao da ni jedan koji Ga veruje ne pogine nego da ima ţ ivot večni.‖ (Jovan 3:16) O, kakvu je ljubav Bog pokazao prema palom čoveku! Zašto onda oni koji poznaju istinu prelaze na drugu stranu da bi mimoišli one koji pate u nevolji?

122

123

72

Čitavo bogosluţ enje drevnog Izrailja bilo je, u slikama i simbolima, jedno obećanje Hrista; i to nije bilo samo obećanje već jedan stvarni propis koji je Bog predvideo da pomogne milionima da podignu svoja srca i misli Onome koji je trebao da se objavi našem svetu.

Hristos otkrivenje Boga

U Hristu je svet gledao nevidljivog Boga. ―Ja sam u Ocu.‖ rekao je On, ―i Otac je u meni.‖ ―Ko vide mene vide oca.‖ ―Kad biste znali mene onda biste znali i Oca mojega: i odsele poznajete ga i videste ga.‖ (Jovan 14:7). U svakom našem činu iskrene poboţ nosti mi upravljamo oči svoje vere na našeg Zastupnika koji stoji izmeĎu čoveka i večnog prestola i čekamo da podupre naš napor i da nam Duhom svetim pomogne da što savršenije poznamo Boga.

Jagnje Boţ je nam se prikazuje ―na sred prestola‖ Boţ jeg. Ono je velika ţ rtva koja povezuje i ujedinjuje Boga i čoveka. Na taj način preko Isusa Hrista kao da Ijudi sede na nebeskom prestolu. Taj presto je odreĎeno mesto sastanka Boga i čoveka.

―Ja posvećujem sebe za njih da i oni budu posvećeni istinom. Ne molim pak samo za njih nego i za one koji me uzveruju njihove reči radi; da svi jedno budu kao ti oče što si u meni i ja u tebi da i oni u nama jedno budu, da i svet veruje da si me ti poslao. I slavu koju si mi dao ja dadoh njima da budu jedno kao mi što smo jedno. Ja u njima i ti u meni: da sasvim budu ujedno i da pozna svet da si me ti poslao i da si imao ljubav k njima kao i k meni što si ljubav imao.‖ (Jovan 17:19-23) Hristos je ljudsku prirodu doveo u ličnu vezu sa svojim boţ anstvom. Na taj način je postao središte na koje se čvrsto oslanja vera čitavog Svemira.

Bog traţ i da svi koji veruju u Isusa Hrista slušaju Njegov zakon. Sotona zna da ako uspe da navede ljude da poveruju da je Bog ukinuo svoje moralno merilo karaktera čovek neće imati ogledalo u koje bi mogao da pogleda i da vidi kakav je. ―Jer ako ko sluša reč a ne tvori on je kao čovek koji gleda lice tela svojega u ogledalu; jer se ogleda pa otide i odmah zaboravi kakav beše. Ali koji providi u savršeni zakon slobode i ostane u njemu i ne bude zaboravni slušač nego tvorac dela onaj će biti blaţ en u delu svom. Ako koji od vas misli da veruje a ne zauzdava jezika svojega nego vara srce svoje njegova je vera uzalud. Jer vera čista i bez mane pred Bogom i Ocem jeste ova: obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama i drţ ati sebe neopoganjena od sveta.‖ (Jakov 1:23-27).

To je reč ţ ivoga Boga. Zakon Boţ ji je veliko moralno ogledalo. Čovek treba da uporedi svoje reči, postupke i mišljenja sa rečju Boţ jom. Ako zaključimo da u ove poslednje dane nema nikakvog posla koji bi bio predviĎen baš za nas, jako ćemo se razočarati. Postoji jedno veliko pitanje koje treba proučiti, proceniti i na njega dati odgovor a to je pitanje: ―Šta ja mogu da učinim da spasem duše koje su izgubljene?‖ Bog poziva na posao koji treba da izvrše Adventisti Sedmog dana a koji nema potrebe da potanko opisujem. Sve dok taj posao ne bude izvršen najpre u njihovom vlastitom srcu uzalud bi bilo svako uputstvo koje bi se odnosilo na način rada za druge.

Čitaj drugu glavu poslanice Jakovljeve. Primeni istinu u svoj svakodnevni ţ ivot i znaćeš koji ti je posao odredio Bog da ga radiš. Čitaj takoĎe četvrtu glavu, naročito stihove 5-12; i petu glavu posebno stihove 13-20. Ova poglavlja su mrtvo slovo za mnoge koji se nazivaju Adventistima. Upućen mi je nalog da vam ukaţ em na ove delove Pisma kao i na sedmu glavu evanĎelja po Mateju. Potrebno je da proučite svaku reč jer od nje zavisi vaš ţ ivot.

124

125

73

Crkvi u Betl Kriku je potrebno da bude tvorac reči. To bi povelo mnoge iz Betl Krika u druga mesta, gradove i sela gde ljudi ne znaju za videlo niti su imali prilike da ga upoznaju kao što ste to vi imali. Mnoge duše se sada nalaze u neizvesnosti. Nisu sa Hristom. Ne sabiraju sa Hristom. Njihov je uticaj podeljen. Oni rasipaju.

Posebno treba pokloniti paţ nju ovim rečima: ―Svaki dakle koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, kazaću da je kao mudar čovek koji sazida kuću svoju na kamenu; i udari daţ d, i doĎoše vode, i dunuše vetrovi i napadoše na kuću onu i ne pade jer beše utvrĎena na kamenu. A svaki koji sluša ove moje reči a ne izvršuje ih on će biti kao čovek lud koji sazida kuću svoju na pesku; i udari daţ d, i doĎoše vode, i dunuše vetrovi, i udariše na kuću onu, i pade, i raspade se strašno.‖ (Matej 7:24-27). Mnoge kuće za koje se sada pretpostavlja da su sigurne pašće i raspašće se strašno. Gospod izjavljuje da ne prima polovičnu sluţ bu. Dragocene reči opomene i obećanja

Ako poslušate reči opomena koje se nalaze u poglavljima na koja mi je nareĎeno da vas uputim, vaš će se stav promeniti i vi ćete postati deca Boţ ja. Verom u Isusa Hrista moţ ete da spasite svoje duše. U pedeset osmom poglavlju knjige proroka Isaije naći ćete jedan savet; poslušate li ga, na vama će se ispuniti dato obećanje: ―Tada će sinuti videlo tvoje kao zora i zdravlje će tvoje brzo procvasti, pred tobom će ići 'pravda tvoja, slava Gospodnja biće ti zadnja straţ a. Tada ćeš prizivati i Gospod će te čuti; vikaćeš i reći će: evo me. Ako izbaciš izmeĎu sebe jaram i prestaneš pruţ ati prst i govoriti zlo i ako otvoriš dušu svoju gladnome i nasitiš dušu nevoljnu; tada će zasjati u mraku videlo tvoje i tama će tvoja biti kao podne. Jer će te Gospod voditi vazda i sitiće dušu tvoju na suši i kosti tvoje krepiće, i bićeš kao vrt zaliveni kao izvor kojemu voda ne presiše.‖ (Isaija 58:8-11).

Prihvati se svog odreĎenog posla. Gospod će sa svoje strane ispuniti dato obećanje. Ove nadahnute reči ti nikada ne bi bile upućene da Gospod nije bio siguran i da nije imao poverenja da moţ eš da ispuniš sve što se od tebe traţ i. Poslušaj poziv: ―Uzmi moj jaram na sebe i nauči se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu i naćićeš pokoj duši svojoj, jer jaram je Moj blag i breme je moje lako.‖ (Matej 11:28-30)

Ti moţ eš da postigneš visoki cilj na koji te Duh sveti poziva. Prava vera znači oţ ivotvoriti reč u svom svakodnevnom ţ ivotu. Tvoja vera izraţ ena rečima nema nikakve vrednosti ako Boţ ju reč ne tvoriš u svom svakodnevnom ţ ivotu. ―Ako ko hoće za mnom da ide neka se odreče sebe i uzme krst svoj i poĎe za mnom.‖ To je uslov da se bude Hristov učenik. ―Gle, sluga moj koga sam izabrao, ljubazni moj koji je po volji duše moje: metnuću duh svoj na njega i sud, neznabošcima javiće. Neće se svaĎati ni vikati, niti će čuti ko po rasputnicama glasa njegova. Trske stučene neće prelomiti ni sveštila zapaljena neće ugasiti dok pravda ne odrţ i pobedu. I u ime njegovo uzdaće se narodi.‖ (Luka 9:23)

Hvala Bogu za delo koje se obavlja van crkve. Crkva nije bila ispravno vaspitana za rad van svog kruga. Mnoge duše van nje mogle su da budu prosvetljene istinom i to bi unelo mnogo više svetla u crkvu samo da je svaki član koji tvrdi da ima naročito videlo istine radio srcem, dušom i rečju na zadobijanju duša. Sve u svemu, članovi crkve su suviše malo učinili za one kojima je potrebno videlo, za one koji su van crkve Advenstista Sedmog Dana. Gospod je objavio: ―I trske stučene neće prelomiti ni sveštila koje se puši neće ugasiti, dok ne postavi sud i dok pravda ne odrţ i pobedu. I u ime njegovo uzdaće se neznabošci.‖(Isaija 42:3-4) ―Oni koji saraĎuju sa Hristom uveriće se da se sva ova obećanja ispunjavaju u

126

127

128

74

njihovom ličnom iskustvu. Bog je za svakoga odredio njegovu duţ nost. Na sudu niko neće moći da se opravda što tu duţ nost nije izvršio. Temeljiti ispit vernosti

Proveru vernosti ne treba nigde paţ ljivije primeniti nego tada kad se neko odlučuje na krštenje. Treba se uveriti da li oni koji kaţ u da su se obratili jednostavno prisvajaju ime Adventista ili su se zaista opredelili za Gospoda i odlučili da izaĎu iz sveta, da se odvoje i da se ne dotiču nečistoće. Tek tada kada pruţ e dokaz da su potpuno shvatili svoje stanje treba ih primiti. Ali sve dok pokazuju da se još drţ e običaja, navika i mišljenja sveta treba veoma paţ ljivo postupati sa njima. Ukoliko ne osećaju potrebu da promene način svog ţ ivota ne treba ih smatrati članovima crkve. Gospod ţ eli da oni koji sačinjavaju Njegovu crkvu budu verni pristavi Hristove milosti.

Boţ jem narodu preti greh poslednjih dana. Svojom sebičnošću, ljubavlju prema uţ ivanju i modi, odriču se Hrista a njihova pripadnost crkvi govori da Ga slede. Zahvaljujem Bogu što Isus Hristos poznaje svaku pobudu srca jednog vernika. Mnogi kaţ u da su deca Boţ ja a ne slede Hrista. Njihova lakoumnost, njihovi prostački razgovori, njihova ţ elja za čašću, njihovi niski ciljevi vode na pogrešan put one koji bi inače sledili sasvim drugi pravac da nije primera ovih zavodljivih ličnosti koje ne ljube Hrista niti čine Njegovu volju već idu svojim vlastitim putevima.

Isus poznaje svako ponizno, krotko i smerno srce. Oni prolaze kroz probe i čine greške ali osećaju tugu u srcu što su oţ alostili Spasitelja koji ih ljubi i koji je umro za njih. U poniznosti srca dolaze kod Njegovih nogu; biju Njegovu bitku. U poniznosti i skrušenosti srca nastoje da čine dobro drugima. Iskrenim i ozbiljnim trudom nastoje da unaprede delo istine.

Gospod Isus ljubi one za koje je dao svoj ţ ivot; i veoma je ţ alosno kad se uticaju sveta dozvoli da stane izmeĎu njih i Njega, kad su idoli draţ i nego Hristos, kad se Njegovi pozivi ljudskoj duši primaju ravnodušno i kad na njih nema nikakvog odziva. On zna da takve čeka veliki gubitak jer pretstavljaju kamen spoticanja grešnicima. Oni ne sabiraju sa Hristom već rasipaju. Ipak, ako sila Duha Boţ jeg dirne njihova srca, pa Mu se obrate, On će uslišiti njihove molitve. Hristos zna sposobnosti koje je dao svakom čoveku da bi mogao da Mu sluţ i radi svog sadašnjeg i večnog dobra. On ţ eli da Ga čovek ne razočara. Njegova je ţ elja da ga vidi u svom carstvu. Oni koji svakog dana uzimaju krst svoj i idu za Hristom doţ iveće najveću slavu i čast. Ostvariti istinu

Gospod Isus traţ i da svaka duša istinu učini stvarnošću. Pokaţ i da veruješ, da nisi pola sa Hristom, a pola sa ovim svetom. Za takve Hristos kaţ e: ―O da si studen ili vruć! Budući mlak. i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.‖ (Otkrivenje 3:15-16). Onaj koji ceni Hristovu ljubav biće Njegov revni pomoćnik koji se trudi da druge, kao svoje snopove, donese pred noge svog Učitelja. Svi koji su povezani sa Hristom uvek obavljaju temeljito svoj posao. Oni donose rod Njemu na slavu. Naprotiv, nemarnost, lakomislenost i ravnodušnost u poslu odvaja dušu od Hrista i daje sotoni mogućnost da preko takvog bića vrši svoju volju. Mi imamo veliku i slavnu istinu ali zbog naše nemarnosti i ravnodušnosti ona je izgubila svoju silu i upliv na naš ţ ivot. Sotona je to iskoristio svojim primamljivim iskušenjima i poveo

129

130

75

Hristove sledbenike daleko od njihovog voĎe svrstavši ih tako u grupu onih pet ludih devojaka.

Gospod dolazi i nama je potrebno ulje za naše ţ iške. Pitam: ko je na Gospodnjoj strani? Hristos je pre nego što je otišao obećao da će opet doći i uzeti nas sebi ―da budete gde sam i ja.‖ U ovom svetu smo samo gosti i došljaci. Treba da čekamo, straţ imo, molimo se i radimo. Krv sina Boţ jeg otkupila je čitav naš um, naše srce, našu dušu i svu našu snagu. Ne smemo da smatramo da zato što smo samo putnici na ovoj zemlji treba i da nosimo haljine iste boje i kroja kao ovaj svet, već da nas krasi urednost i skromnost kako nas to uči nadahnuta Boţ ja reč. Ako je naše srce jedno sa Hristom naša će najveća ţ elja biti da budemo obučeni u Hristovu pravdu. Na nama neće biti ničeg što bi privlačilo paţn ju ili stvaralo nemir.

Hrišćanstvo - koliko je onih koji ne znaju šta je to! To nije nešto što se moţ e obući spolja. To je ţ ivot protkan Hristovim ţ ivotom. To znači da nosimo na sebi haljinu Hristove pravde. U odnosu na svet, hrišćani će reći: ―Nećemo se mešati u politiku.‖ Oni će biti odlučni u svojoj izjavi: ―Mi smo putnici i došljaci; naše je graĎanstvo gore.‖ Njih nećemo zapaziti u društvu onih koji se skupljaju na veselja. Oni kaţ u; ―Ne zaslepljuju nas više detinjaste stvari. Mi smo gosti i došljaci koji čekaju grad koji ima temelje, kome je ziĎar i tvorac Bog.‖ Svetkovanje subote znak vernosti

Sunnyside, Cooranbong 12 Januar 1898 Pozivam sve koji su se sjedinili u delu koje je u principu pogrešno, da učine

jednu odlučnu reformaciju i da zanavek hode smerno sa Bogom svojim. Uskoro će biti suĎeno ovom svetu. Pravedni Bog mora da osveti smrt svoga Sina. Savremeni čovek bira Varnavu i govori: razapnimo Hrista. I to će učiniti u ličnosti Njegovih svetih. Postupiće isto onako kako su postupili Jevrejski sveštenici i voĎe naroda prema Isusu. On, Sin Boţ ji, potpuno nevin bio je ubijen zato što je ljudima govorio istinu koja im nije bila mila. A On je bio Sin Boţ ji!

Oni koji danas preziru zakon Boţ ji pokazujući nepoštovanje prema Njegovim zapovestima staju na stranu velikog otpadnika. Oni objavljuju grehom iskvarenom svetu da je Boţ ji zakon neobavezan i ukinut. Oni koji ovu laţ proglašavaju istinom, zavode ljude i prikivaju Boţ ji zakon na krst izmeĎu dva razbojnika. Kakve li strahote! Pred svim bezgrešnim svetovima i čitavim Svemirom ovaj će svet imati da poloţ i račun Sudiji cele zemlje, upravo Onom koga je osudio i razapeo. Kakav će to biti dan obračuna! To je veliki dan Boţ jeg gneva. Hristos tada neće stajati vezan pred Pilatom. Pilat i Irod, i svo mnoštvo koje mu se rugalo, ismevalo, odbacilo Ga i raspelo shvatiće tada šta znači doţ iveti i osetiti gnev Jagnjeta. Pred njima će se pojaviti sva njihova dela u njihovom pravom karakteru. Specijalno Svedočanstvo crkvi u Betl-Kriku 1898, str 20-24 Strahovita prevara

Kako se strašno varaju oni koji misle da svet biva bolji! Hristos kaţ e: ―Kao što je bilo u dane Noja tako će biti u dane Sina Čovečijega - jeĎahu, pijahu, ţ enjahu se i udavahu do onoga dana kad Noje uĎe u kovčeg i doĎe potop i pogubi sve.‖ (Matej 24:38-39). Do istog takvog stepena će doći svet u odbacivanjuBoţ jeg zakona.

―I treći anĎeo za njim ide govoreći glasom velikim: ko se god pokloni zveri i ikoni njezinoj i primi ţ ig na čelo ili na ruku svoju i on će piti od vina gneva Boţ jega

131

132

76

koje je nepomešano utočeno u čašu gneva Njegova, i biće mučen ognjem i sumporom pred anĎelima svetim i pred jagnjetom. I dim mučenja njihova izlaziće vavek veka; i neće imati mira dan i noć koji se poklanjaju zveri i ikoni njezinoj i koji primaju ţ ig imena njezina.‖ (Otkrivenje 14:9-11)

Jovan je bio pozvan da posmatra jedan drukčiji narod koji se razlikuje od onih koji se klanjaju zveri ili ikoni njezinoj drţ eći prvi dan sedmice. Poštovanje toga dana pretstavlja ţ ig zveri. Jovan objavljuje: ―Ovde je trpljenje svetih koji drţ e zapovesti Boţ je i veru Isusovu.‖ (Otkrivenje 14:12).

―I razgnevi se zmija na ţ enu i otide da se pobije s ostatkom semena njezina koji drţ e zapovesti Boţ je i imaju svedočanstvo Isusa Hrista.‖ (Otkrivenje12:17). Jasno nam je pokazano da će obe ove grupe postojati u trenutku kad se bude pojavio naš Gospod i Spasitelj Isus Hristos. U kojoj grupi ţ elimo da se naĎemo? ―Evo ću doći brzo‖, kaţ e Isus ―i plata moja sa mnom da dam svakome po delima njegovim. Ja sam alfa i omega, početak i svršetak, prvi i poslednji. Blago onima koji tvore zapovesti Njegove da im bude vlast na drvo ţ ivota i da uĎu na vrta u grad.‖ (Otkrivenje 22:12-14). To je cilj kome idu oni koji drţ e zapovesti Boţ je. Zar ne ţ elimo svi da budemo u grupi onih koji imaju pravo na drvo ţ ivota i koji će ući na vrata u grad?

Adam i Eva su zajedno sa svojim potomstvom izgubili pravo na drvo ţ ivota zbog svoje neposlušnosti. ―I reče Gospod Bog: eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro što li zlo; ali sada da ne pruţ i ruke svoje i uzbere i s drveta ţ ivota, i okusi te do vijeka ţ ivi! I Gospod Bog izagna ga iz vrta Edemskoga da radi zemlju od koje bi uzet.‖ (1.Mojsijeva 3:22-23). Adam i Eva su prekršili zakon Boţ ji. Toga radi su morali da budu izgnani iz Edema i odvojeni od drveta ţ ivota kako jedenjem sa njega ne bi postali besmrtni grešnici. ―I izagnav čoveka postavi pred vratima Edemskim heruvima s plamenim mačem koji se vijaše tamo i amo da čuva put ka drvetu ţ ivota.‖ (1.Mojsijeva 3:24) Besmrtnost čoveka zavisila je od drveta ţ ivota. Bog je preuzeo mere da onemogući čoveku da jede sa tog drveta ―te do veka ţ ivi‖ - to jest da postane besmrtni grešnik.

Smrt je došla na ovaj svet radi prestupa. Ali Hristos je dao svoj ţ ivot da bi pruţ io čoveku još jednu priliku. On nije umro na krstu zato da ukine Boţ ji zakon već da čoveku omogući još jednu probu. On nije umro da bi greh načinio večnom osobinom čoveka već da osigura pravo da uništi onoga koji ima silu smrti to jest Ďavola On je pretrpeo kaznu za prekršaj zakona čitavog sveta. To je On učinio, ne da bi ljudi i dalje mogli da gaze zakon, već da bi mogli da se obrate od svog prestupa, da budu verni i da čuvaju Boţ ji zakon i Njegove zapovesti kao zenicu oka svojega. Znak poslušnosti

Znak poslušnosti je svetkovanje subote o kojoj govori četvrta zapovest. Ako ljudi poštuju četvrtu zapovest poštovaće i sve ostale. Glas koji je govorio Mojsiju kad je Subota data kao znak, nije bio ljudski glas! I reče Gospod Mojsiju govoreći: a ti kaţ i sinovima Izrailjevim i reci: ,ali subote moje čuvajte, jer je znak izmeĎu mene i vas od koljena do koljena, da znate da sam je Gospod koji vas posvećujem. Čuvajte dakle subotu, jer vam je sveta; ko bi je oskvrnio da se pogubi; jer ko bi god radio kakav posao u nju, istrebiće se ona duša iz naroda svojega.‖ (2.Mojsijeva 31:12-14).

Gospod ne daje neko tako vaţ no pravilo kao što je ovo a da u isto vreme ne da i odreĎeno objašnjenje. ―Šest dana neka se radi a sedmi je dan Subota, odmor svet Gospodu; ko bi god radio posao u dan Subotni da se pogubi. Zato će čuvati

133

134

135

77

sinovi Izrailjevi Subotu praznujući Subotu od kolena do kolena zavetom večnim.‖ (2.Mojsijeva 31:15-16) Ljudska filozofija nasuprot Boţan skog otkrivenja

Ljudska filozofija izjavljuje da je stvaranje sveta trajalo neki neodreĎeni period vremena. Da li Bog tako kaţ e? Ne; On kaţ e: ―To je znak izmeĎu mene i sinova Izrailjevih do veka; jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i sve što je u njemu a u sedmi dan počinu i odmori se.‖ (2. Mojsijeva 31:17). Čitajte paţ ljivo petu glavu pete knjige Mojsijeve. I opet Gospod ponavlja: ―Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ... jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju i more i sve što je u njemu a sedmog dana počinu; zato je blagoslovio Gospod sedmi dan i posvetio ga.‖ (2.Mojsijeva 20:8-9,11).

Ipak i pored nepogrešive, ţ ive reči koju imaju pred sobom, ima onih koji izjavljuju da propovedaju reč a iznose pretpostavke ljudskog uma i načela i pravila grešnih ljudi. Radi svojih običaja ostavljaju zakon Boţ ji. Filozofija o tome da je svet stvaran u jednom neodreĎenom vremenskom periodu jeste jedna od mnogih sotoninih obmana. Bog govori ljudima jezikom koji oni mogu da razumeju. On ne ostavlja stvari tako nejasne da bi ograničeni ljudi trebalo da ih usklaĎuju sa svojim teorijama. Kad Gospod izjavljuje da je za šest dana stvorio svet a sedmog se dana odmarao, On tada misli na dan od dvadeset četiri časa, koji je On sam obeleţ io izlaskom i zalaskom sunca.

Bog ne bi objavio smrtne rečenice za nepoštovanje Subote da nije prethodno čoveku objasnio sve što je sa njom u vezi. Pošto je završio stvaranje našeg sveta i čoveka na njemu, pogledao je Bog sve stvoreno i izjavio da je sve veoma dobro. I tada kad su postavljeni temelji zemlje postavljen je takoĎe i temelj Subote. ―Kad pevahu zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Boţj i klikovahu‖. (Jov 38:7). Bog je zaključio da je Subota od sudbonosnog značaja za čoveka još tada u raju. Davajući Subotu Bog je imao na umu čovekovo fizičko i duhovno dobro. Ne bilo koji dan u sedmici

Bog je stvarao ovaj svet u granicama šest bukvalnih dana a sedmog je dana počinuo od svih dela svojih. Tako je čoveku dao šest dana u kojima treba da radi. Ali dan svog odmora je posvetio i dao ga čoveku da ga čuva na taj način što u njemu neće obavljati nikakav svetovni posao. Sem toga, Bog je izdvajanjem Subote svetu dao jedan spomenik. On nije izdvojio jedan odnosno bilo koji od sedam dana, već tačno odreĎeni, sedmi dan. Svetkovanjem Subote dokazujemo da Boga priznajemo ţ ivim Bogom, Stvoriteljem neba i zemlje.

U Suboti nema ničeg što bi je ograničavalo na neku naročitu klasu ljudi. Ona je data čitavom čovečanstvu. Ona treba da se koristi ne za lenčarenje već za razmišljanje o Boţ jim delima. Ona treba da posluţ i ljudima da ―poznaju da sam ja Bog koji ih posvećujem.‖ (Jezekilj 20:12).

Tog dana koji je posvetio i blagoslovio, - Bog stupa u usku zajednicu sa svojim narodom. ―Nebesa kazuju slavu Boţ ju i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski. Dan danu dokazuje i noć noći javlja.‖ (Psalam 19:1-2). Subota je Boţ ji spomenik koji ukazuje ljudima na Stvoritelja koji je načinio svet i sve što je u njemu. U večnim breţ uljcima, visokom drveću, svakom otvorenom pupoljku i cvetu moţ emo da vidimo delo velikog Umetnika. Sve nam govori o Bogu i Njegovoj slavi.

136

137

78

Svako verno Boţ je dete trudiće se da sazna istinu. Jovan izjavljuje da je istina tako jednostavna da je i dete moţ e razumeti. ―Ako Me ljubite drţ aćete zapovesti Moje. I ja ću umoliti Oca i daće vam drugog Utešitelja. da bude s vama zauvek; Duha istine; koga svet ne moţ e primiti, jer Ga ne vidi niti Ga poznaje.‖ (Jovan 14:16). Ţelimo li da budemo u broju onih koji ne mogu da prepoznaju istinu, koji su zavodljivom silom neprijatelja toliko zaslepljeni da ne poznaju Onoga koji je odraz obličja Očevog?

Hristovi sledbenici pripadaju jednoj sasvim drukčijoj klasi. ―...a vi ga poznajete jer u vama stoji i u vama će biti. Neću vas ostaviti sirotne; doći ću k vama. Još malo i svet mene neće više videti; a vi ćete me videti; jer ja ţ ivim i vi ćete ţ iveti‖ (Jovan 14:17-19). ―Koji ima zapovesti Moje i drţ i ih, on je onaj koji ima ljubav k Meni; i koji Mene ljubi, njega će ljubiti Otac Moj i ja ću imati ljubav k njemu i javiću mu se sam.‖ (Jovan 14:21). ―Ko ima ljubav k Meni, drţ aće reč Moju; i Otac Moj imaće ljubav k njemu; i k njemu ćemo doći i u njega ćemo se staniti. Koji nema ljubavi k Meni ne drţ i Mojih reči; a reč što čujete nije Moja nego Oca koji me posla.‖ (Jovan 14:23-24). Reč jednog čoveka ne sme da se prihvati i poveruje dok se prvo dobro ne ispita. Prvo pitanje koje treba da postavimo jeste: Da li taj govori u skladu sa Boţ jom rečju? Da li odbija ono ―tako govori Gospod‖, zato što zna da to uključuje i nošenje krsta? Na kojoj smo strani?

Da li smo na strani onih koji neće da budu verni Bogu? Oni uopšte ne ţ ele da upoznaju Boga. Oni poriču boţ anstvo Sina Boţ jeg, oličenje sve ljudske dobrote. Oni stoje na strani onih koji iako na Hristu ne nalaze nikakve mane, radije biraju razbojnika i zločinca. Ovo svedoči o moralnom ukusu sveta. Da li ćemo biti na strani sveta ili na strani Hrista, koji je izjavio: ―Ja odrţ ah zapovesti Oca svojega.‖ (Jovan 15:10).

Reč Jehove će ostati zauvek. ―U početku beše reč, i reč beše u Boga i Bog beše reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje nije ništa postalo što je postalo. U njoj beše ţ ivot; i ţ ivot beše videlo ljudima. I videlo se svetli u tami, i tama ga ne obuze... Na svetu beše, i svet kroz Njega posta i svet Ga ne pozna. K svojima doĎe, i svoji Ga ne primiše. A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Boţ ji, koji veruju u ime Njegovo; koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne, ni od volje muţ evlje, nego od Boga. I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od Oca.‖ (Jovan 1:1-4,10-14).

Oni koji verom prime Hrista kao svog ličnog Spasitelja, ne mogu da idu ukorak sa svetom. Postoje samo dve različite klase: Jedni su verni Bogu, drţ eći sve Njegove zapovesti; dok drugi rade i govore kao ovaj svet, odbacujući reč Boţ ju, koja je istina, i prihvatajući reči otpadnika koji odbacuje Hrista. Koga ćete izabrati?

Na čijoj smo strani? Svet je istisnuo Hrista iz svoje sredine; nebesa su Ga primila. Čovek, ograničeni čovek, odbacio je Kneza ţ ivota, ali Bog, naš Vrhovni Vladar, primio Ga je u nebo. Bog Ga je uzvisio. Čovek Ga je krunisao trnovim vencem; Bog Ga je ovenčao krunom carskog dostojanstva. Svi moramo ozbiljno da se zamislimo: hoćemo li da ovaj čovek Isus Hristos vlada nad nama, ili hoćemo Varnavu? Hristova smrt donosi odbacivačima Njegove milosti gnev i sud Boţ ji,

138

139

79

nepomešan sa milošću. To je gnev Jagnjetov. Ali smrt Isusa Hrista je nada i večni ţ ivot za sve one koji Ga prime i koji Ga uzveruju.

Bog će zacelo pozvati ovaj svet na sud da osveti smrt svog jedinorodnog Sina koji je stajao na sudu pred Pilatom i Irodom. Taj isti Isus stoji danas u nebeskim dvorovima i zastupa one koji su Ga odbacili. Hoćemo li izabrati ţ ig ovoga sveta ili ćemo odlučiti da budemo Boţ ji izabrani i osobiti narod? Hoćemo li prihvatiti ―Ovako govori Gospod‖ umesto ―Tako kaţ e čovek‖? Papska sila, čovek bezakonja, odlučio je da rimokatolička crkva promeni zakon Boţ ji. Umesto sedmog dana prekrštava i prikazuje svetu čedo papstva, prvi dan sedmice, kao dan odmora, koji mora da se svetkuje. Protestantski svet je usvojio ovo dete papstva, negovao ga i dao mu čast koju je Bog predvideo i odredio za sedmi dan.

―Gle, učio sam vas uredbama i zakonima, kao što mi zapovedi Gospod Bog moj da biste tako tvorili u zemlji u koju idete da je nasledite. Drţ ite dakle i izvršujte ih jer je to mudrost vaša i razum vaš pred narodima koji će, kad čuju sve ove uredbe reći: samo je ovaj veliki narod mudar i razuman. Jer koji je veliki narod koji ima uredbe i zakone pravedne kao što je sav ovaj zakon koji iznosim danas pred vas? Samo pazi na se i dobro čuvaj dušu svoju da ne zaboraviš onih stvari koje su videle oči tvoje dokle si god ţ iv; nego da ih obznaniš sinovima svojim i sinovima sinova svojih... I objavi vam zavet svoj koji vam zapovedi da drţ ite, deset reči koje napisa na dve ploče kamene.‖ (5.Mojsijeva 4:5-13).

―Čuj Izrailju, Gospod je naš jedini Bog. Zato ljubi Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega, i iz sve snage svoje. I neka ove reči koje ti ja zapovedim danas budu u srcu tvom. I često ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sediš u kući svojoj, i kad ideš putem, kad leţ eš i kad ustaješ. I veţ i ih sebi na ruku za znak, i neka ti budu kao počeonik meĎu očima. I napiši ih na dovratnicima od kuće svoje i na vratima svojim.‖ (5.Mojsijeva 6:4-9)

―Jer si ti narod svet Gospodu Bogu svojemu, tebe je izabrao Gospod Bog tvoj da Mu budeš narod osobit mimo sve narode na zemlji. Ne zato što bi vas bilo više nego drugih naroda prihvati vas Gospod i izabra vas; jer vas bijaše manje nego ikojega drugog naroda; nego što vas Gospod miluje i što drţ i zakletvu kojom se zakleo ocima vašim, zato vas je Gospod izveo rukom krepkom... ―Zato drţ ite zapovesti i uredbe i zakone koje ti danas ja zapovedam da ih tvoriš.‖ (5.Mojsijeva 7:6-13). Molim vas, čitajte paţ ljivo celo sedmo poglavlje pete knjige Mojsijeve i razmišljajte o reči Gospodnjoj.

Zar ćete se odvratiti od jasnog ―Ovako veli Gospod‖ nakon čitanja istorije o Adamovom grehu i padu? On je pao zato što je odbacio reč Gospodnju a poslušao reč sotone. Isplati li se grešiti? Svojim prestupom Adam je izgubio Edem. Prestupanjem Boţ jeg zakona čovek će izgubiti nebo i blaţ enstvo večnosti. To nije izmišljena priča već istina. Ponovo pitam: Na čijoj ste strani? ―Ako je Gospod Bog idite za Njim; ako je Val onda idite za njim.‖ (1.Carevima 18:21).

140

141

80

Poglavlje 5 Svečani apel propovednicima Poziv na uzvišenije stanovište

Petoskey, Michigan, 20 Avgust 1890

Draga braćo!

Ja ne mogu da vam izrazim svoj teret i bol duše koji osećam otkad mi je

predočeno pravo stanje dela. Postoje ljudi koji rade u svojstvu učitelja istine, a koji bi trebalo da uče prve lekcije u Hristovoj školi. Preobraţ avajuća sila Boţ ja mora sići u srca propovednika ili će trebati da potraţ e drugi posao. Kad bi Hristovi predstavnici shvatali ozbiljnost iznošenja istine ljudima, bili bi mudri, trezveni ljudi, pravi saradnici Boţ ji. Kad bi pravilno razumeli zapovest koju je Bog dao svojim učenicima, oni bi sa poštovanjem otvarali reč Boţ ju i slušali uputstva od Gospoda, traţ eći mudrost s neba da shvate da stoje izmeĎu ţ ivih i mrtvih, i da će pred Bogom morati da poloţ e račun za delo ruku svojih. ―Specijalna Svedočanstva Propovednicima i sluţb enicima‖ (serija A. br. 1 1890. str. 1—15) Šaljivi propovednik

Šta moţ e da uradi propovednik bez Hrista? Zaista ništa! Zato, ako je to jedan neozbiljan, lakomislen šaljivdţ ija, on nije spreman da izvrši duţ nost koju mu je Gospod poverio.‖Bez mene‖, kaţ e Hristos ―ne moţ ete činiti ništa.‖ Neumesne reči sa njegovih usana, tričave anegdote ispričane da bi izazvale smeh, sve to Boţ ja reč osuĎuje i sasvim je neumesno na oltaru Boţ je reči.

Otvoreno vam kaţ em, braćo, ukoliko propovednici nisu obraćeni, naše će crkve biti bolesne i gotove da umru. Samo Boţ ja sila moţ e da promeni ljudsko srce i da ga ispuni Ijubavlju Hristovom. Samo Boţ ja sila moţ e da ispravi i ukroti ţ elje i posveti osećanja. Svi koji propovedaju reč moraju da ponize svoja srca, da potčine svoju volju Boţ joj volji i da njihov ţ ivot bude sakriven sa Hristom u Bogu.

Šta je predmet sluţ be propovedanja? Da li da meša šalu sa religijom? Pozorište je mesto za takvo prikazivanje. Da je Hristos u srcu, da je posvećujuća sila istine doprla u svetilište duše, onda ne bismo imali ni šaljivčine ni mrzovoljne, preke, čangrizive ljude, koji izgubljene duše treba da poučavaju dragocenim naukama o Hristu.

Našim je propovednicima potrebna promena karaktera. Treba da shvate da su najbedniji od svih ljudi ako svoj posao ne rade sa Bogom i ako su prepušteni svojim nesavršenim nastojanjima. Hristos će biti sa svakim propovednikom koji, iako moţ da nije postigao savršenstvo karaktera, ali se najiskrenije trudi da postane sličan Hristu. Takav će se propovednik moliti. On će plakati izmeĎu trema i oltara, vapeći iz dubine duše za Boţ jim prisustvom; bez kojeg neće moći da stane pred narod dok ga posmatra celo nebo, a anĎeo zapisuje svaku njegovu reč, njegovo ponašanje, njegov karakter.

O, kad bi se ljudi bojali Gospoda! O, kad bi Ga ljubili! O, kad bi vesnici Boţ ji osećali teret za izgubljene duše! Tada ne bi upotrebljavali mnogo suvišnih, napraznih reči; tada bi sila Boţ ja proţ imala njihovu dušu, a njihova bi srca gorela ognjem Boţ je ljubavi. Od slabića postali bi jaki jer bi bili tvorci reči. Čuli bi Isusov glas: ―Evo ja sam

142

143

144

81

s vama u sve dane.‖ Isus bi bio njihov učitelj; a reč koju bi iznosili bila bi silna i jaka, oštrija od svakog mača koji ima oštrice sa obe strane, i sudila bi mislima i namerama srca. U srazmeri sa merom poštovanja Boţ jeg prisustva i oslanjanja na Njegovu silu takav se govornik smatra saradnikom Boţ jim.

Onome koji teţ i da spasava duše potrebna je sila koja uzdiţ e i oplemenjuje, i stalno rastenje u poznaju Boga i Njegove reči. Ako propovednik izlaţ e zaključke do kojih je došao istraţ ivanjem pouzdane Boţ je reči, ako veruje u to što govori i računa na saradnju Hrista, čiji je sluga, ako uzdiţ e Hrista kao Izbavitelja sveta, a ne samog sebe, njegove će reči dopreti do srca slušaoca i njegovo će delo nositi pečat Boţ jeg odobravanja. Duh sveti mora da bude ţ ivo oruĎe koje će ubediti čoveka da je grešan. Boţ ansko oruĎe iznosi govorniku zasluge ţ rtve prinete na krstu; i kad istina dolazi u dodir sa prisutnim dušama Hristos ih pridobija za sebe i menja njihovu prirodu. On je spreman da nam pomogne u našim slabostima, da nas uči, da nas vodi, da nas nadahne mislima sa nebeskog izvora.

Kako malo mogu ljudi sami da učine u delu spasavanja duša, a ipak kako mnogo mogu kroz Hrista, ako su ispunjeni Njegovim Duhom! Čovek kao učitelj ne moţ e da zna šta je u srcu njegovih slušaoca ali Isus odmerava meru milosti koja je potrebna svakoj duši. On poznaje sposobnosti čoveka, njegovu slabost, njegovu snagu. Gospod deluje na ljudsko srce ali ipak jedan propovednik moţ e da bude za one koji ga slušaju miris smrti koji će ih odvratiti od Hrista; ili, ako je posvećen, predan, ponizan i ako se oslanja na Hrista moţ e da bude miris ţ ivota dušama koje su već pod uticajem sile svetoga Duha i u čijem je srcu Gospod pripremio put za vest koju je poverio svom ljudskom oruĎu da je iznese. Na taj način srce nevernika biva dirnuto i on se odaziva pozivu istine. ―Jer smo mi Bogu pomagači‖. (1.Korinćanima 3:9). Uverenje usaĎeno u srce i svetlost poznanja koje dolazi kroz reč deluju u savršenom skladu. Istina izneta pred um ima moć da probudi uspavane snage duše Duh Boţ ji koji deluje u srcu ustvari saraĎuje sa delom koje Bog vrši preko svojih izabranih liudskih oruĎa. Ako propovednici shvate neophodnost potpune promene u sebi samima, ako uvide da moraju da dostignu viši stepen duhovnog iskustva. onda će njihov uticaj uzdizati i oplemenjivati crkve. Tajne pogreške treba savladati

MeĎu propovednicima postoje grešnici. Oni se ne bore da uĎu na uska vrata.,Bog ne radi sa njima jer ne moţ e da podnese prisustvo greha. Greh je ono na što Bog mrzi. Čak je i anĎele, koje je ljubio, ali koji nisu ostali odani svom Stvoritelju, zbacio sa neba zajedno sa njihovim pobunjenim voĎom. Svetost je temelj Boţ jeg prestola; greh je suprotan svetosti; greh je razapeo Sina Boţ jeg. Kad bi ljudi mogli da sagledaju kako je greh odvratan, ne bi mu popuštali, niti bi se na njega navikavali. Promenili bi se u ţ ivotu i karakteru. Savladali bi tajne slabosti. Ako hoćete biti sveti na nebu, morate prvo da budete sveti na zemlji.

Velika je potreba da naša braća pobede tajne grehe. Boţ je negodovanje, kao oblak visi nad njima. Crkve su slabe. Sebičnost, tvrdičluk, lakomstvo, zavist, sumnjičenja, dvoličnost, kraĎa, pljačka, telesnost, preljuba*) - sve to stoji zapisano pored imena onih koji izjavljuju da veruju u svečanu, svetu istinu za sadašnje vreme. Kako ove proklete stvari ukloniti iz okola kada ih oni koji tvrde da su hrišćani, stalno ponavljaju? Oni se u izvesnoj meri paze na svojim putevima pred ljudima, ali pretstavljaju sramotu za Boga. Njegove oči gledaju, a jedan svedok beleţ i sve njihove grehe, i tajne i javne; i ukoliko se ne pokaju i ne priznaju svoje grehe pred Bogom, ako ne padnu na Stenu i na njoj se ne razbiju, njihovi će gresi ostati zapisani

145

146

82

u knjigama kao optuţ ba protiv njih. O, kakvi će strašni ţ ivotopisi biti prikazani svetu u onaj dan suda - istorije greha koji nisu nikad bili priznati, nikad izbrisani! O, kad bi te jadne duše mogle da uvide kako gomilaju same protiv sebe gnev za onaj strašan dan gneva Gospodnjeg! Dan, kada će se otkriti pomisli srca, kao i sva dela. Kaţ em vam, braćo moja i sestre, potrebno je da ponizite svoja srca pred Bogom. ―Prestanite zlo činiti,‖ ali nemojte tu stati: ―Učite se dobro činiti.‖ (Isaija 1:16-17). Boga moţ ete proslaviti samo ako donosite rod na slavu Njegovu.

Propovednici, za ime Hrista, počnite raditi za sebe. Svojim neposvećenim ţ ivotom vi stavljate kamen spoticanja pred svoju duhovnu decu i pred nevernike! Neki izmeĎu vas, pokrenuti pobudom, postupaju na osnovu zanosa i predrasuda, prinoseći Bogu nesavršene, nečiste prinose. Radi Hrista, očistite oko Gospodnji, počevši milošću Hristovom raditi na očišćenju vlastite duše od moralne prljavštine. Jedan neozbiljan propovednik na katedri, ili onaj koji se uspinje iznad svojih mogućnosti da bi zadobio pohvalu, predstavlja prizor koji nanovo razapinje Hrista i javno Ga sramoti. Mora doći do potpunog pokajanja, vere u Spasitelja Isusa Hrista i budnog straţ enja, neprekidne molitve, marljivog istraţ ivanja Pisma. Bog nas smatra odgovornima za sve što bismo mogli da budemo kada bi razvijali svoje talente. Sudiće nam se prema tome šta smo trebali da budemo a nismo bili; šta smo mogli da učinimo ali nismo postigli, jer svoje sile nismo upotrebili na slavu Bogu. Svo znanje koje smo mogli da steknemo, ali ga nismo stekli, biće večni gubitak, čak i ako ne izgubimo svoje duše. Sva moć našeg uticaja pripada Bogu. Sve što steknemo i naučimo treba da posluţ i Njemu na slavu. Sav imetak koji nam Gospod poverava treba da posvetimo i donesemo na oltar Boţ ji; treba da Mu ga ponovo vratimo. Mi sami odlučujemo o svojoj sudbini. Neka nam Bog pomogne da budemo mudri za večnost.

Braćo moja, mi ţ ivimo u najsvečanijem periodu ovozemaljske istorije. Nema vremena za greh. Uvek je bilo opasno nastaviti sa prestupom; ali u naročitom smislu je to zaista danas. Mi se nalazimo na samoj granici večnog sveta, i u svečanijem odnosu prema vremenu večnosti nego ikad pre. Zato neka svaka osoba ispituje svoje vlastito srce i vapi za jasnim zracima Sunca Pravde, da bi iz srca odagnali svu duhovnu tamu i očistili svaku prljavštinu. ―Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše i očisti nas od svake nepravde.‖ (1.Jovanova 1:9). Kroz veru koja se ne obazire na osećanja, Isus, Tvorac našeg spasenja, Svršitelj naše vere, svojom će dragocenom milošću ojačati moralne snage, i grešnik se moţ e smatrati ―mrtav za greh ali ţ iv Bogu kroz Isusa Hrista‖. (Rimljanima 6:11). Ponizna vera i Hristova ljubav u srcu sjedinjuje vernika sa Bogom. I dok se on, kao veran vojnik Hristov bori u teškoj borbi vere, na njegovoj je strani čitav bezgrešni Svemir. Okruţ en je anĎelima, tim sluţ benim duhovima, koji su tu da mu pomognu u borbi i da ga podsete da je ―Gospod pomoćnik moj‖, ―Gospod je moja sila i štit‖ ―neću se bojati‖. (Psalam 118:6-7). ―Milošću smo Njegovom spaseni kroz veru; i to nije od nas: dar je Boţ ji.‖ (Efescima 2:8).

Beskrajna Boţ ja mudrost i sila rade u našu korist. Vojske nebeskih anĎela biju bitku za nas. Oni svagda sa velikim interesovanjem prate duše otkupljene krvlju Spasitelja. Hristova ţ rtva im otkriva kolika je vrednost jedne duše. Sigurno je samo biti na Hristovoj strani, ali ne polovično, nego potpuno. Jer upravo polovičnost, ravnodušnost i nemarnost u poslu jeste ono što vas odvaja od Hrista, izvora vaše snage. Neka ovo bude vaša molitva: ―Gospode, uzmi sve, neka izgubim imetak, svetsku čast i sve što imam, samo Ti ostani uz mene.‖ Najsigurnije je poveriti svoju dušu Bogu, gospodaru neba i zemlje.

147

148

83

*) Razbludnost, razvratnost i preIjubočinstvo: Niti propovednik nije slobodan od rafiniranih iskušenja. Ustvari propovednik često puta postaje osobita meta sotonskog napada. Razbludnost, razvrat i preljubočinstvo su predstavljeni kao česti gresi meĎu onima koji nose Gospodnje vesti. Ali na str. (153) sestra Vajt ukazuje da je bilo nekih koji nisu verni. Ovi citati se uveliko zloupotrebljavaju kada se računa da se ukori odnose uglavnom na propovednike. Trebamo se setiti da je postojao jedan Juda meĎu dvanaestoricom. Opomene se upućuju svima da straţ e nad samima sobom da ne bi stekli slična iskustva i zapali u slično stanje. Strana 364. - Propovednički instituti: Instituti koji se ovde spominju odrţ avani su često puta krajem 1880-1890, koji su neki put trajali čitav period vremena. Citati na str. 364 ukazuju da su takvi instituti (ili seminari) bili sasvim neophodni nakon Generalne Konferencije od 1888, da bi naši radnici bili tačno upućeni i naučeni u onim istinama koje su tada trebali iznositi narodu. Istraţi vanje pisma i molitva u veri

Hoće li se moja propovednička braća postarati da paze kako rade, da vode računa o opomeni apostola Pavla upućenoj Titu: ―Tako i mladiće svetuj da budu pošteni. A u svemu sam sebe podaj za ugled dobrih dela, u nauci celost, poštenje, reč zdravu, nezazornu, da se posrami onaj koji se protivi, ne imajući ništa zlo govoriti za nas‖ (Titu 2:6-8)

Pokazano mi je da propovednici po svim našim oblastima zanemaruju proučavanje Pisma i istraţ ivanje istine. Da su pravilno razvijali svoj um i hranili ga dragocenim Hristovim naukama, mogli bi u bilo koje doba i u bilo kojoj potrebi da iznesu iz bogate riznice znanja stvari stare i nove, da nahrane crkvu i da svakom daju hranu na vreme. Ako Hristos prebiva u duši, On će biti kao ţ ivi izvor ―vode koja teče u ţ ivot večni.‖ (Jovan 4:14)

Govorim vam ono što mi je pokazano i što je istina, da pravilno usmerenim naporima i istrajnošću moţ e mnogo, vrlo mnogo duša da doĎe do poznanja istine. Oh, kraj je blizu! Ko je spreman za Hrista koji ustaje sa svoga prestola milosti da bi obukao haljine osvete? Čija su imena zapisana u Jagnjetovoj knjizi ţ ivota? Samo imena onih koji idu za Jagnjetom kud god Ono poĎe. Vaše pogrešne ideje, vaše negativne crte karaktera, sve to mora biti odbačeno, a vi se morate obući u haljine Hristove pravde. Vera i Ijubav - kako su crkve oskudne u tome! Nebeski Vlasnik te savetuje: ―Kupi u mene zlata ţ eţ enoga u ognju da se obogatiš; i bele haljine da se obučeš; ... i masti očnom pomaţ i oči svoje da vidiš.‖ (Otkrivenje3:18). Bog ne dopušta da oni koji propovedaju po našim oblastima budu kao lude devojke koje imaju ţ iške ali im nedostaje ulje milosti koje čini da ţ išci gore i svetle. Oh, potrebno je nama više molećih propovednika - ljudi koji osećaju svečani teret za duše - ljudi vere koja kroz ljubav radi i čisti dušu. Bez vere je nemoguće ugoditi Bogu. Oh, kako je nesavršena vera po našim crkvama! Zašto ne verujemo da će Gospod zaista učiniti upravo onako kako kaţ e?

Mi smo Boţ je sluge a On je svakom od nas dao i materijalne i duhovne darove. Kao deca Boţ ja treba da stalno napredujemo u svojoj pripremi za nebeske stanove o kojima je Hristos govorio svojim učenicima da ide da ih pripremi. Onaj koji se verom uhvati za Hristovu pravdu moţ e da postane savršen čovek u Hristu Isusu. Seţ ući se ka uzvišenom idealu, trudeći se da sledimo Hristov primer, preobrazićemo se u Njegovo obličje i postajati sve plemenitiji.

Spasitelj se molio: ―Posveti ih istinom svojom; Reč je Tvoja istina.‖ (Jovan 17:17). Oni koji su naučeni istinom biće tvorci reči; oni će biti marljivi čitaoci Biblije, koji istraţ uju Pismo sa ţ eljom da shvate Boţ ju volju, spremni da je mudro sprovode u ţ ivot.

149

150

84

Biti uljudan - učtiv

Propovednici po našim oblastima treba da hode smerno pred Bogom. Apostolova ozbiljna zapovest: ―budite ponizni‖, je velika potreba u njihovoj sluţ bi, u njihovom staranju za duše za koje će dati odgovor, u njihovom nastojanju da spasu zabludele. Vi moţ ete da budete verni načelima, moţ ete da budete pravični, časni, duhovni; ali uza sve to morate da negujete iskrenu neţ nost srca, dobrotu i poniznost. Ako je neko u zabludi, budite još ljubazniji prema njemu; ako niste ponizni moţ ete ga odgurnuti od Hrista. Neka svaka izgovorena reč, čak i ton vašeg glasa, izraţ ava vašu brigu i vašu naklonost prema dušama koje su u opasnosti. Ako ste grubi, ako ste optuţ ujući ili nestrpljivi sa njima, tada radite posao neprijatelja. Vi za njih otvarate vrata iskušenja i sotona će vas pred njima prikazati kao one koji ne poznaju Hrista. Misliće da su u pravu i da su bolji od vas. A kako onda da zadobijete zabludelog? Oni su u stanju da prepoznaju iskrenu poboţ nost koja se odraţ ava u rečima i u karakteru. Ako treba da učite ljude pokajanju, veri i poniznosti, mora da posedujete Hristovu ljubav u svom vlastitom srcu. Istina koju verujete u stanju je da posveti dušu i da uobliči i formira čitavog čoveka, ne samo njegove reči i stav, već i da ukroti oholost i očisti hram duše od svake nečistote. Religija Biblije

Biblijska religija je vrlo retka čak i meĎu propovednicima. Dan i noć tuţ im zbog surovosti, grubosti i neljubaznosti u rečima i postupcima onih koji se prikazuju decom nebeskog Cara i članovima carske porodice. Kakva tvrdoća srca, kakav nedostatak naklonosti, kakva se sve grubost pokazuje prema onima koji nisu naročiti ljubimci a to se sve upisuje u nebeske knjige kao veliki greh. Mnogi govore o istini, mnogi je i propovedaju, mada Isusova ljubav koja omekšava srca, nije postala ţ ivi, aktivni elemenat njihovog karaktera.

Ovo je doba gotovo univerzalnog otpada, tako da mnogi koji tvrde da drţ e naprednu istinu, obmanjuju i zavode crkve, jer svojim ţ ivotom ne dokazuju da su njihova dela i karakter u skladu sa istinom. Dobrota, milost, saučešće, neţ nost i naklonost Boţ ja treba da se otkriva u rečima, u ponašanju i karakteru sviju onih koji se prikazuju decom Boţ ijom, osobito kod onih koji tvrde da su vesnici koje je poslao Gospod Isus sa rečju ţ ivota za spas izgubljenih. Biblija im nalaţ e da odbace sve što je grubo, surovo, preoštro u njihovom karakteru i da se kaleme na Hrista, ţ ivog Čokota. Oni treba da donose rod istoga kvaliteta kakav je čokot. Samo tada moţ e loza da bude pravi predstavnik dragocenog Čokota.

Hristos je došao na naš svet da otkrije Oca usred guste tame zabluda u praznoverja koje je tada vladalo. Njegovi učenici treba da Ga pretstave u svom svakodnevnom ţ ivotu i tada će pravo videlo sa neba svojim toplim i ţ ivotvornim zracima obasjati ovaj svet. Samo tako će otkriti svetu karakter koji se potpuno razlikuje od karaktera onih koji nisu reč Boţ ju učinili svojim voĎom i merilom. Poznanje Boţ je mora da se sačuva usred mraka koji pokriva svet i guste tame koja obavija sve narode. Vekovima su oni, koji su izjavljivali da veruju u Njega i Njegovu reč, pogrešno prikazivali čist i svet Hristov karakter. Gajili su tvrdoću srca. Ljubav, dobrota i prava poniznost brzo je iščezla iz srca propovednika i crkava. Šta o tome misli Boţ ji Svemir? Oni koji se predstavljaju Hristovim poslanicima umesto da prikazuju Hrista, tvrdoćom srca otkrivaju sotonsku osobinu sa kojom ne mogu ići u nebo, jer bi predstavljali opasnost za njegov mir i sklad. A upravo to će se desiti

151

152

85

onima koji poznaju istinu ali zatvaraju vrata svoga srca pred njenom posvećujućom silom.

―Bila je Boţ ja volja da ludošću poučenja spase one koji veruju.‖ (1.Korinćanima 1:21). Hristove sluge ne samo da treba da budu oruĎa preko kojih bi propovedanje Hrista dovodilo ljude do pokajanja, već i da stalno straţ e i bdiju, kako bi svojim propovedanjem i ţ ivotom pred očima ljudi stalno drţ ali sliku Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista. Oni treba da posvete sebe da bi i njihovi slušaoci takoĎe mogli da budu posvećeni. Na taj način će rasti u poboţ nosti, iz slave u slavu, sve dok ih ambasador Boţ ji ne dovede do čoveka savršena u Hristu Isusu. Tek tada će propovednička sluţ ba otkriti svoj pravi, sveti karakter. Nisko stanovište

Ali propovedničko stanovište je uveliko bilo sniţ eno, tako da je Sluga prave Svetinje bio krivo predstavljen svetu. Bog je spreman da primi ljude kao svoje saradnike, da ih učini videlom svetu, oruĎem kroz koje ţ eli da nebeskom svetlošću rasvetli umove. MeĎutim, ako Ijudi koji nose vest nemaju u sebi Hrista, - ako nisu verni, - a neki to i nisu, onda neka im se Bog smiluje i neka ih probudi iz njihove prevare, pre nego bude prekasno. Gospod ţ eli da ljudi budu blagi, milostivi, da se ljube meĎusobno kao braća. Hristos čeka da Mu otvore vrata da moţ e da uĎe i njihova srca ispuni toplotom svoje ljubavi, svoje dobrote, svog neţ nog saučešća; da bi Njegovi radnici u svakom svom dodiru sa ljudima mogli svetu da otkriju Spasitelja.

Propovednici suviše često vrše ulogu kritičara, ispoljavajući svoju brzinu i jetkost u prepirkama. Subota za subotom prolazi a milost Hristova retko dotakne um i srca njihovih slušaoca. Na taj način sluţ ba propovedanja počinje da se zanemaruje. Celo nebo je angaţ ovano u sluţ bi spasavanja grešnika; i kad najbedniji član ljudske porodice u pokajanju doĎe pred nebeskog Oca kao što je to učinio izgubljeni sin, sva se nebeska vojska raduje. Na nebu vlada toplina, ljubaznost i ljubav. Neka propovednici u molitvi izaĎu pred Boga, i u dečjoj jednostavnosti neka traţ e ono što im nedostaje. Molite se za toplinu Hristove ljubavi, pa je onda unesite u svoje propovedi; i nedajte nikom priliku da ode sa propovedi i kaţ e da nauka koju verujete i propovedate nije u stanju da vas osposobi da pokaţ ete saučešće prema onima koji pate - da je vaša religija lišena ljubavi Delo Duha svetoga spaliće trosku sebičnosti i otkriti ljubav okušanu ognjem, ljubav koja obogaćuje. Onaj koji poseduje ovo bogatstvo u uskoj je zajednici sa Onim koji je dao svoj ţ ivot za naše izbavljenje. Ne davati slavu čoveku

Pavle, pišući Korinćanima kaţ e: ―Ali ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da premnoštvo sile bude od Boga a ne od nas.‖ (1.Korinćanima 4:7). To je isto ono što je Isus govorio svojim učenicima: ―Bez mene ne moţ ete činiti ništa.‖ (Jovan 15:3). Pavle ţ eli da utisne u um propovednika i vernika razlog zbog koga je Evandelje povereno slabim, grešnim ljudima - da ne bi čoveku pripala hvala koja pripada samo Bogu, već da Bog bude taj kome će se dati sva slava i hvala. Ambasador ne treba da sam sebi čestita i prisvoji čast uspeha niti da deli slavu sa Bogom kao da je sam svojom silom svršio posao. Dobro pripremljeno predavanje ili ubedljivo izneta doktrina retko kad utiču tako da slušaoc oseti svoju potrebu i opasnost u kojoj se nalazi. Jednostavni, kratki citati izneti iz srca koje je ljubav Hristova omekšala, biće kao zrno gorušice čijom se slikom posluţ io Hristos kad je

153

154

86

lično propovedao boţ ansku istinu. On unosi u dušu ţ ivotnu energiju svog Duha, čineći da seme proklija i donese rod.

Hoće li razumeti moja braća da nikakvu slavu ne treba davati ljudima? Hoće li priznati da je Hristos taj koji deluje na ljudsko srce, a ne oni? Hoće li moja braća propovednici vapiti pred Bogom u tajnoj molitvi, traţ eći Njegovo prisustvo i Njegovu silu? Nemojte se usuditi da odrţ ite nijednu propoved dok ne osetite kroz vlastito iskustvo, šta za vas znači Hristos. Samo srcem posvećenim kroz veru u Hristovu pravdu moţ ete da propovedate Hrista, samo tako moţ ete da uzdignete vaskrslog Spasitelja pred svojim slušaocima; samo srcem koje je omekšala Hristova ljubav moći ćete da kaţ ete: ―Gle Jagnje Boţ je koje uze greha sveta.‖ (Jovan 1:29). Negovati veru i ljubav

Ţalosna je činjenica da se zanemaruje čitanje Biblije i istraţ ivanje istine poniznim srcem i lično za sebe. Ne primajte nikakvo ljudsko tumačenje Pisma, pa makar na kom poloţ aju bio, već poĎite Bibliji i istraţ ujte istinu sami za sebe. Pošto su čuli Hrista, Samarjani su rekli: ―Sad ne verujemo više za tvoju besedu jer sami čusmo i poznasmo da je ovaj zaista spas svetu.‖ (Jovan 4:42). Postoji rudnik istine. UĎi u okno duboko i imaćeš znanje vrednije od svega. Mnogi su se ulenjili i postali strašno nemarni u odnosu na proučavanje Pisma, pa su isto tako lišeni Duha Boţ jeg i poznanja Njegove reči. U Otkrivenju koje je dato Jovanu, čitamo o nekima koji imaju ime da su ţ ivi a u stvari su mrtvi. Braćo moja, ukoliko Duh sveti nije onaj vitalni princip koji vas pokreće, ukoliko ne slušate njegov šapat oslanjajući se na njegov uticaj, da radite u sili Boţ joj, moja vest za vas od Boga glasi: ―Vi ste u zabludi koja moţ e da bude fatalna po vaše duše. Morate se obratiti. Da biste mogli davati svetlost, prvo je morate primiti. Izloţ ite se delovanju sjajnih zraka Sunca Pravde.‖ Tada ćete moći reći zajedno sa Isaijom: ―Ustani, svetli se: jer doĎe svetlost tvoja i slava Gospodnja obasja te.‖ (Isaija 60:1) Morate negovati veru i ljubav. ―Gle, nije okračala ruka Gospodnja da ne moţ e spasti: niti je oteţ alo uho Njegovo da ne moţ e čuti.‖ (Isaija 59:1). Traţ ite Gospoda. Ne mirujte sve dok niste sigurni da je Hristos vaš Spasitelj.

Ţelim vam, braćo moja, da imate uvek na umu da religija Biblije nikad ne uništava ljudsko saosećanje. Hrišćansku ljubaznost treba propovedati i na delu pokazati, treba je uneti u naš odnos prema braći pa i prema onima koji su napolju. U našim je porodicama potrebno daleko više ljubavi i paţ nje nego što se to vidi danas. Kada bi se naši propovednici svakodnevno napajali Hristovim duhom, zaista bi bili ljubazni i ne bi blagost i saţ aljenje smatrali slabošću, jer su to načela EvanĎelja Hristovog. Hristova nauka omekšava i kroti čoveka. Hristova nauka primljena u srce izvršiće obnovu čoveka. Oni koji ljube Isusa, ljubiće i duše za koje je On umro. Istina usaĎena u srce otkriće Isusovu ljubav i njenu preobraţ avajuću silu. Bilo šta što je grubo, gnevno, kritičko i zapovedničko nije od Hrista već dolazi od sotone. U okolu Izrailjevom ţ ivi hladnoća, bezdušnost, nedostatak neţ nosti i saosećanja. Ako se dozvoli da ova zla rastu kao što je to bio slučaj u toku nekoliko prošlih godina naše će crkve dospeti u bedno stanje. Svaki učitelj istine treba da u svom karakteru razvija osobine slične Hristovim. Onaj koji neguje hrišćanske vrline neće pokazati namrgoĎeno lice, neće ruţ iti, niti pokazati znake prezira. On je svestan da mora da bude sudeonik boţ anske prirode, i da mora stalno da se napaja sa neiscrpnog vrela boţ anske milosti inače će u njegovoj duši presahnuti izvor ljudske dobrote. Mi moramo, Hrista radi, da ljubimo ljude. Telesnom ljudskom srcu je lako da ljubi nekolicinu izabranika i da im bude naklonjen, ali Hristos zapoveda da ljubimo jedan

155

156

157

87

drugoga kao što je On nas ljubio: ―A koja je premudrost odozgo ona je najpre čista, a potom mirna, krotka, pokorna, puna milosti i dobrih plodova, bez hatera i nelicemerna. A plod pravde u miru seje se onima koji mir čine. (Jakov 3:17-18).

Vi imate ozbiljan, svečan posao, da pripremite put Gospodu. Zato vam je potrebno nebesko pomazanje i vi ga moţ ete dobiti. »‖Zaista, zaista vam kaţ em da što god zaištete u Oca u ime moje, daće vam se. Dosle ne iskaste ništa u ime moje; ištite i primićete, da radost vaša bude ispunjena.‖ (Jovan 16:23-24). Ko moţ e da zbija šale, da se upušta u lakomislene i prazne razgovore, dok verom gleda Jagnje koje je bilo zaklano od postanja sveta kako se kao zastupnik moli pred Ocem za svoju crkvu na zemlji?

Pogledajmo verom dugu oko prestola i oblak priznatih greha iza nje. Duga obećanja je sigurnost svakom skrušenom i poniznom srcu da je njegov ţ ivot sakriven u Hristu a da je Hristos jedno sa Bogom. Gnev Boţ ji se neće sručiti ni na jednu dušu koja u Njemu potraţ i utočište. Sam Bog je izjavio: ―.. i kad vidim krv proći ću vas.‖ (2.Mojsijeva 9:16) ―Duga će biti u oblacima pa ću je pogledati i opomenuću se večnoga zaveta izmeĎu Mene i Zemlje.‖ (1.Mojsijeva 9:16).

Hristos je taj koji ljubi svet neizmernom ljubavlju. On je dao svoj dragoceni ţ ivot. On beše jedinorodni u Oca. Ustao je iz mrtvih i seo je s desne strane Boga, posredujući za nas pred Ocem. Taj isti Isus proslavljen u telu, čija ljubav nikad ne prestaje, jeste naš Spasitelj. On nas je obavezao da ljubimo jedan drugoga onako kako je On ljubio nas. Hoćemo li dakle negovati tu ljubav? Hoćemo li da budemo slični Isusu?

Mnogi Jevreji su dolazili i slušali Hrista dok je otkrivao tajne spasenja, ali nisu došli zato da nešto nauče; došli su da kritikuju, da Ga uhvate u nekoj nedoslednosti, da bi imali nešto sa čim bi izašli pred narod i odvratili ga od Hrista. Oni su bili zadovoljni svojim znanjem, ali deca Boţ ja mora da poznaju glas svog pastira. Nije li sada pravo vreme za post i molitvu pred Bogom? Preti nam opasnost razmimoilaţ enja, opasnost zauzimanja protivurečnih stavova; i zar onda ne treba da traţ imo Boga sa dubokom ozbiljnošću i poniznošću duše, da bismo znali šta je istina? – Review and Herald, 18 februar 1890.

Pazi, da ne bi svojim primerom doveo druge u opasnost. Strašno je izgubiti vlastitu dušu, ali nastaviti putem koji će prouzrokovati propast drugih još je strašnije. Misao da naš uticaj moţ e biti miris smrti za druge je strašna, ali ipak moguća. Kako onda ozbiljno treba da pazimo na svoje misli, reči, navike i vladanje. Bog poziva na lično posvećenje. Samo ako otkrivamo Hristov karakter moţ emo saraĎivati sa Njim u delu spasavanja duša. - Review and Herald, 22 decembar 1904. Poglavlje 6 Ljudske potrebe i Boţan sko izobilje Uzroci neuspešnosti i lek

Melbourne, Australija, 3 Juli 1892 Obraćam se onima koji propovedaju reč: ―Reči tvoje kad se jave prosvetljuju i

urazumljuju proste.‖ (Psalam 119:130). Sva prava i preimućstva koja se mogu mnoţ iti za vašu korist da bi stekli obrazovanje i da bi mogli da se ukorenite i utemeljite u istini, neće biti ni od kakve koristi za vas lično ako srce i um ostanu zatvoreni da istina ne moţ e da prodre, i ako se svesno potčinite zlim navikama i ţ ivotu greha koji zatvara vrata pred Hristom. Neka Hristovo videlo ispita svaki tamni kutak duše; ozbiljnom i čvrstom odlukom krenite pravim putem. Ako nastavite

158

159

88

pogrešnim smerom, kao što mnogi izmeĎu vas to čine, ako istina svojom preobraţ avajućom silom ne deluje u vama, ako je celim srcem ne poslušate zato što ljubite njena sveta načela, budite sigurni, istina će za vas izgubiti onu snagu koja oţ ivljava, dok će greh stalno jačati.

Tu leţ i razlog što mnogi nisu uspešna oruĎa u ruci velikog Učitelja. Oni se stalno trude da ugode sebi i da sebe uzdignu, ili u svom srcu gaje telesne ţ elje. Istina, oni odobravaju Boţ ji zakon, moţ da ga čak teoretski propovedaju drugima, ali ne sprovode u ţ ivot njegova načela. Oni ustvari ne slušaju zapovest Boţ ju koja traţ i da budu čisti, da ljube Boga iznad svega a bliţ nje kao same sebe. Mogu li takvi, čiji je hrišćanski ţ ivot ustvari licemerje, imati silu, imati pouzdanje i postati uspešni radnici za Boga?

Spasitelj se molio za svoje učenike: ―Posveti ih istinom svojom; reč je tvoja istina.‖ (Jovan 17:17) Ali šta tada ako onaj koji je primio poznanje istine ne učini ništa da bi promenio svoje navike i ţ ivot uskladio sa primljenim videlom? Duh se bori protiv tela a telo se bori protiv duha; jedno od ovoga mora da pretrpi poraz. Ako istina posvećuje dušu onda greh postaje mrzak i odvratan, a Hristos postaje dragi gost. MeĎutim, Hristos ne moţ e da prebiva u podeljenom srcu; greh i Isus nemaju ništa zajedničkog. Onaj ko iskrenim srcem prihvati istinu, ko jede telo i pije krv Sina Boţ jega, taj ima ţ ivot večni. ―Reči koje vam ja govorim,‖ rekao je Isus ―Duh su i ţ ivot su.‖ (Jovan 6:63). Kada onaj koji je primio istinu saraĎuje sa Duhom svetim on oseća teret vesti koju treba da objavi ljudima. On nikada neće biti taj koji samo drţ i pridike. U slavno delo traţ enja i spasavanja onih koji su izgubljeni, on će uneti srce i dušu, uneće celog sebe. Sprovodeći u ţ ivot veru Isusovu, postići će veliki uspeh u zadobijanju duša. Obavezni Bogu

Svaki vernik je pod obavezom Bogu da duhovno misli, da hodi u videlu, i da njegov ţ ivot bude videlo svetu. Kada svi oni koji su angaţ ovani u svetom delu sluţ be budu napredovali u milosti i poznanju Gospoda našega i Spasitelja, omrznuće greh i svaku sebičnost. Moralno obnavljanje će biti trajno delo; stalnim gledanjem u Hrista preobraziće se u Njegovo obličje, dok se celi ne naĎu na njemu, nemajući svoje pravde, već pravde koja je u Hristu Isusu Gospodu našemu. Velika prednost propovedničkog zvanja ni u pola se ne ceni kako bi trebalo. Ono pruţ a obilje mogućnosti, ali ne postiţ e ni polovinu onoga što bi trebalo, jer oni koji se u zvanju nalaze ne ţ ive po istini koja im se jasno iznosi. Mnogi koji objašnjavaju Pismo drugima nisu svesno i potpuno potčinili svoj um, srce i ţ ivot kontroli svetog Duha. Oni vole greh i prionuli su za njega. Pokazano mi je da nečist ţ ivot, oholost, sebičnost i samouzvišenje zatvaraju vrata srca onih koji uče druge istini i izazivaju Boţ je negodovanje. Zar obnavljajuća sila nema upliva na njih? Zar su pali kao plen moralne bolesti kojoj nema leka? O, neka bi svako ko radi u propovedanju reči i nauke Boţ je poslušao reči apostola Pavla: ―Molim vas pak braćo, milosti Boţ je radi, da date tela svoja u ţ rtvu ţ ivu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vaše duhovno bogomoljstvo.‖ (Rimljanima 12:1)

Kako se moje srce raduje za one koji hode u poniznosti srca, koji ljube Boga i koji Ga se boje! Oni poseduju jednu silu daleko vredniju od znanja i rečitosti. ―Početak je mudrosti strah Gospodnji;‖ a Njegova ljubav i strah su kao zlatna nit koja spaja ljudsko oruĎe sa boţ anskim. Na ovaj su način pojednostavljeni svi tokovi ţ ivota. Kad se deca Boţ ja bore sa iskušenjem, kad vode bitku sa ţ eljama telesnog srca, vera ih povezuje sa Onim koji moţ e da pruţ i pomoć i tada postaju pobednici.

160

161

89

Neka bi Bog delovao na srca onih koji su primili veliko videlo da bi mogli da odstupe od svake nepravde. Pogledajte na krst Golgote. Tamo je Isus koji je dao svoj ţ ivot ne zato da bi ljudi mogli nastaviti da greše, ne da bi imali pravo da krše zakon Boţ ji, već da bi kroz tu beskrajnu ţ rtvu mogli da budu spaseni i osloboĎeni od svakog greha. Isus je rekao: ―Ja posvećujem sebe za njih da i oni budu posvećeni, ― (Jovan 17:19) savršenstvom Njegovog primera. Ţele li oni koji drugima propovedaju istinu da sami budu posvećeni tom istinom? Ţele li da postignu najviši stepen hrišćanskog karaktera? Da li je njihov ukus oplemenjen, njihov apetit savladan? Da li gaje samo plemenita osećanja, iskreno, duboko saučešće i čiste namere da bi zaista mogli biti saradnici Boţ ji? Mi moramo posedovati silu Duha svetoga da nas podrţ i u borbi; ―Jer naš rat nije s krvlju i s telom, nego s poglavarima i vlastima, i s upraviteljima tame ovoga sveta, s duhovima pakosti ispod neba.‖ (Efescima 6:12). Potreba Boţ anske sile i mudrosti

Melbourne, Australija, 3 Juli 1892

Postavljaju nam se pitanja zašto je tako malo sile u našim crkvama, zašto je tako malo uspeha u radu naših učitelja? Odgovor glasi: zato što se meĎu onima koji se nazivaju Hristovim sledbenicima neguje greh u raznim oblicima, a dugo ponavljanje prestupa čini da savest otupi. Ljudi ne hode sa Bogom već se odvajaju od zajednice sa Hristom, a kao rezultat toga u crkvi se vidi sebičnost, lakomstvo, i neuredan ţ ivot. Čak se i meĎu onima koji propovedaju svetu Boţ ju reč mogu naći ovakva zla; ukoliko meĎu ovakvim neposvećenima i nesvetima ne doĎe do potpune promene, biće bolje da takvi napuste propovedničko zvanje i izaberu neki drugi posao, gde njihovo nepreporoĎeno srce i ţ ivot neće nanositi štetu Boţ jem delu. Čekanje i straţen je

Apostol savetuje braću govoreći: ―A dalje, braćo moja, jačajte u Gospodu i u sili jačine Njegove. Obucite se u sve oruţ je Boţ je da biste mogli opstati... u zli dan, i svršivši sve, odrţ ati se.‖ (Efescima 6:10-13) O, kakvog li dana pred nama! Kakvo rešetanje će biti meĎu onima koji tvrde da su deca Boţ ja! MeĎu pravednima naći će se nepravda. Oni koji su imali veliko videlo ali nisu u njemu hodili, naći će se u tami koja će odgovarati meri videla koje su odbacili. Potrebno je da obratimo paţ nju na nauku koju nalazimo u rečima apostola Pavla: ―Nego morim telo svoje i trudim, da kako sam drugima propovedajući, izbačen ne budem‖ (1.Korinćanima 9:27). Neprijatelj revno radi da pronaĎe nekoga koga bi mogao da pridruţ i redovima otpada, ali Gospod će brzo doći, i ne zadugo pa će svaki slučaj biti odlučen za večnost. Takvi koji ţ ive po videlu koje im je milostivo darovano, biće ubrojani meĎu one koji su na Hristovoj strani.

Mi čekamo i budno pratimo velike i strašne prizore kojim će se završiti istorija ove zemlje. Ali ne treba da samo straţ imo-potrebno je uz to da vredno radimo misleći na ovaj svečani dogaĎaj. Ţiva Boţ ja crkva će čekati, straţ iti i raditi. Niko ne sme da zauzme neutralan stav. Svi treba da predstavljaju Hrista u aktivnim, ozbiljnim naporima da bi spasli duše koje ginu. Zar će crkva danas sedeti skrštenih ruku? Hoćemo li spavati kao što je to prikazano u priči o ludim devojkama? Odmah treba preduzeti sve mere, jer slučajni rad dovodi do duhovnog opadanja, pa će nas taj dan zateći kao lupeţ , nespremne. Naš um treba da se veţ ba da gleda i vidi duboko, da

162

163

164

90

bismo upoznali razloge naše vere. Istina treba da očisti hram duše, jer će samo čisto srce moći da se odupre sotoninoj volji.

Naš odnos prema svetu

Mi ne smemo da kopiramo način ţ ivota ovog sveta, ali ne treba ni da se odvajamo od ljudi ovoga sveta, jer naše videlo treba da svetli usred moralne tame koja pokriva zemlju. U crkvi postoji ţ alostan nedostatak hrišćanske ljubavi jednog prema dugom. Ova ljubav se polako gasi, a bez nje ne moţ emo da odrţ imo hrišćansko zajedništvo niti ljubav za one za koje je Hristos umro.

Naša braća treba da obrate paţ nju na ovaj savet: ―A ludih i praznih zapitkivanja kloni se, znajući da raĎaju svaĎe. A sluga Gospodnji ne treba da se svaĎa, nego da bude krotak k svima, poučljiv, koji nepravdu moţ e podnositi, i s krotošću poučavati one koji se protive, eda bi im kako Bog dao pokajanje za poznanje istine, i da se iskopaju iz zamke Ďavola koji ih je ulovio ţ ive za svoju volju.‖ (2.Timotiju2:23-26). Neminovno je da ćemo se suočiti sa izopačenim i nepoštenim elementima u svetu i u crkvi. Biće takvih koji će doći izjavljujući da imaju veliko videlo, ali oni koji imaju iskustva u Boţ jem delu prepoznaće da ono što ovi iznose nije videlo već velika tama. Prema ljudima ovakve vrste treba postupati u skladu sa objašnjenjima datim u Boţ joj reči. Oni koji su u zabludi mogu da se uzbude braneći svoja gledišta, ali oni koji hode u videlu treba da smognu snage da ostanu mirni, neţ ni prema zabludelom, ―poučljivi‖, da bi pruţ ili dokaz da su od Boga traţ ili i primili mudrost. Za njih to neće biti prilika da se uzbuĎuju, već prilika da mudro ―i s krotošću poučavaju one koji im se protive.‖

Došlo je vreme kad oni koji su ukorenjeni i utemeljeni u istini mogu da pokaţ u svoju čvrstinu i odlučnost, kad mogu da pruţ e dokaz da ih ne moţ e pokolebati ni filozofija, ni parole, ni priče neupućenih i kolebljivih. Ljudi će iznositi vesti koje nemaju nikakvog temelja, tako ubedljivo kao da su istina; meĎutim, od prepirke i dokazivanja u vezi njihovih laţ nih tvrĎenja nema nikakve koristi. Neodrţ ivost zablude kad se suoči sa istinom očigledna je i jasna svakom razumnom čoveku. Što se o laţ nim tvrĎenjima protivnika i onih koji ustaju izmeĎu naših redova da bi zaveli duše više govori, to se zabludi čini veća usluga. Što se o sotoninim zabludama više razglaba to je njegovo sotonsko veličanstvo zadovoljnije, jer na taj će način neposvećena srca biti dobro pripremljena za prihvatanje njegovih trica. Zato treba da smo oprezni i spremni da se na ispravan način uhvatimo u koštac sa ovakvim problemima u crkvi. Ljudi su skloni da beznačajnim stvarima pridaju veliki značaj, a velike da zanemaruju. Korišćenje Bogom danih talenata

Zar ne moţ emo učiniti više za crkve da bi se probudile i delovale u skladu sa videlom koje je već dato? Bog je svakome odredio njegov posao. I najmanjem, kao i najvećem, darovana je sila uticaja kojom moţ e da privlači ljude Hristu. Zato svako treba da radi na mestu koje mu je odreĎeno, posvećujući primljene talente u sluţ bu Njemu. Od svakog se očekuje da učini sve što moţ e. Kad videlo prodre u srce, Bog očekuje da naš rad odgovara videlu koje smo primili i da bude u skladu sa merom punine Hristove. Što više koristimo svoje znanje i sposobnosti, to će one biti veće a posao koji radimo biće uspešniji i bolji.

Naši talenti ne pripadaju nama; oni su Gospodnje vlasništvo, sa kojim treba trgovati. Mi smo odgovorni za upotrebu ili zloupotrebu Gospodnjih dobara. Gospod

165

166

91

poziva ljude da mudro investiraju (ulaţ u) poverene im talente, da bi Gospodar kad doĎe mogao da primi svoje sa dobitkom. Hristos nas je svojom vlastitom krvlju otkupio da Mu budemo sluge. Hoćemo li Mu sluţ iti? Hoćemo li nastojati da se pokaţ emo takvima da nas On prizna kao svoje? Hoćemo li delom dokazati da smo pristavi Njegove blagodati? Svaki napor učinjen za Učitelja, koji je potekao iz čistog, iskrenog srca, biće ugodan miomiris na Njegovom oltaru.

Mi stalno ţ ivimo pred očima nevidljivih bića. Pored nas je stalno jedan svedok koji prati kako postupamo i kako koristimo blaga koja nam je Gospod poverio. Kad dobar pristav vraća svoje talente sa dobitkom, on ništa ne potraţ uje. Svestan je da su to talenti koje mu je Bog poverio i zato on svu slavu daje svom velikom Učitelju. On zna da bez uloga ne bi bilo nikakvog dobitka, nikakvog interesa bez glavnice. On će reći: ―Gospodaru, predao si mi pet talanata; evo još pet talanata ja sam dobio s njima.‖ (Matej 25:20). Neka se vernici sada zapitaju: da li kapitalu koji su primili od Gospoda daju šansu da donese dobit? Bez Hristove milosti svaka bi duša bila osuĎena na večnu propast. Zato i nemamo prava da bilo šta potraţ ujemo. Ali, iako nemamo zakonito pravo na neko potraţ ivanje, ipak, kao verne pristave, Bog nas nagraĎuje kao da zasluga za uspeh pripada lično nama. On kaţ e: ―Dobro slugo, dobri i verni. U malom si mi bio veran, nad mnogim ću te postaviti. UĎi u radost gospodara svojega.‖ (Matej 25:21).

Kako će mnogi ţ aliti zbog propuštenih prilika kad zauvek bude kasno! Danas imamo talente i prilike, ali ne znamo kako će to dugo biti naše. Zato radimo dok je dan; jer dolazi noć kad niko neće moći raditi. ―Blago sluzi koga gospodar njegov zateče da čini tako.‖ (Matej 24:45) Natrag prvoj ljubavi

Melbourne, Australija, 15 Juli 1892 Razlog što mnogi nemaju uspeha leţ i u tome što se suviše uzdaju sami u

sebe, i ne osećaju izričitu potrebu oslanjanja na Hrista u svojim pokušajima da naĎu i spasu ono što je izgubljeno. Sve dok ne budu imali duh Hristov i ne budu shvatili istinu onakvu kakva je ona u Isusu, sve dotle neće mnogo postići. Ja hodim pred Bogom u strahu i drhtanju. Ja ne znam kako da iskaţ em ili perom opišem predmet o ţ rtvi pomirenja. Ja ne znam kako da predstavim te predmete u ţ ivoj sili u kojoj su mi predočeni. Ja drhtim od straha da ne umanjim veliki plan spasenja beznačajnim rečima. Priklanjam svoju dušu pred Bogom i kaţ em: Ko je dostojan za ove stvari? Kako mogu govoriti, kako mogu pisati mojoj braći, tako da bi mogli prihvatiti zrake svetlosti koji zrače sa neba? Šta da kaţ em? ―Pokaj se i prva dela čini‖

Atmosfera crkve je tako hladna, njen duh u jednom takvom stanju, da ljudi i ţ ene ne mogu da podnesu niti izdrţ e primer jednostavne i nebeske poboţ nosti. Toplota njihove prve ljubavi se zamrzla i ukoliko se ne odmrzne krštenjem svetoga Duha i ako se ne pokaje i prva dela čini, njen će ţ iţ ak biti uklonjen sa mesta svojega. Prva dela crkve sastoje se u nastojanju vernih da naĎu svoje prijatelje, roĎake i znance i da im srcem ispunjenim ljubavlju govore o tome šta za njih znači Isus a šta oni za Isusa. O, neka bi Gospod probudio one koji su na odgovornim mestima, kako se ne bi prihvatali posla oslanjajući se na svoju oštroumnost. Jer, u takvom slučaju, delo ruku njihovih ne bi nosilo pečat ni karakter Boţ ji.

167

168

92

Izopačena moć sebičnosti

Sve što neposvećeni radnici urade nosi pečat sebičnosti. Oni bi trebali da se stalno mole, ali ne čine tako. U molitvi bi trebali i da straţ e. Trebalo bi da imaju osećanje svetosti dela koje rade, ali ga nemaju. Prema svetim se stvarima odnose kao prema običnim. Duhovne stvari treba duhovno razgledati, pa ako ne piju vode ţ ivota i ako Hristos ne bude u njima izvor koji teče u ţ ivot večni, oni neće nikoga potkrepiti, nikome posluţ iti na blagoslov. Ukoliko se ne pokaju, njihov će ţ iţ ak biti uklonjen sa mesta svojega. U delu spasavanja duša neophodno je potrebno dugo strpljenje, istrajna dobrota i svemoćna vera. Svoje ja ne sme se isticati. U postupanju sa ljudima potrebna je Hristova mudrost.

Svaki radnik koji ţ eli da bude uspešan u radu sa dušama, mora da pristupi poslu osloboĎen samog sebe. U tom poslu ne sme da postoji nikakvo kuĎenje ni razdraţ ljivost, niti ukazivanje prstom niti naprazni razgovori; poslu se mora prići srcem koje greje Hristova ljubav prema dušama za koje je On umro. Uobraţ eni ne mogu da sakriju svoje slabosti. Oni će biti stavljeni na probu sa tim preteranim poverenjem u sebe, i tada će se otkriti činjenica da Isus ne ţ ivi u njima. Nije malo takvih gordih koji će morati kroz gorko iskustvo poraza i neuspeha da nauče svoju lekciju. Ali malo njih ima tu vrlinu da srcem prihvate jedno takvo iskustvo i da se njime koriste na svoje dobro. Naprotiv, mnogi će u toj probi podleći. Oni će kriviti okolnosti za svoj neuspeh; smatraće da drugi ne cene dovoljno njihov talenat. Kad bi se ponizili pod silnu ruku Boţ ju, On bi ih poučio i uzvisio. Neophodnosti u sluţbi

Oni koji ne uče svakog dana u Hristovoj školi, koji ne provode više vremena u ozbiljnoj molitvi, nisu pogodni da upravljaju Boţ jim delom ma u kojoj njegovoj grani, jer ako to čine, ljudska izopačenost će ih sigurno savladati i usmeriti njihove duše na ništavilo. Oni koji postaju Hristovi saradnici i koji treba duhovne stvari duhovno da razgledaju i rade, biće svesni svoje potrebe za silom i mudrošću neba u upravljanju Njegovim delom. Postoje neki koji niti gore niti svetle a ipak su zadovoljni. Oni se nalaze u bednom stanju hladnoće i ravnodušnosti. Veliki broj onih koji znaju istinu, zanemaruju duţ nosti za koje će ih Gospod pozvati na odgovornost.

Bog nam je dao Isusa i u Njemu nam je otkrio Sebe, Naš Izbavitelj kaţ e: ―Ko me ljubi, drţ aće reč moju: i Otac moj će imati ljubav prema njemu i k njemu ćemo doći i u njega ćemo se nastaniti.‖ (Jovan 14:23). ―Vi dakle što čuste ispočetka u vama neka stoji; ako u vama ostane što čuste ispočetka, i vi ćete ostati u Sinu i u Ocu.‖ (1.Jovanova 2:24). Ako poznajemo Boga i Isusa Hrista koga je On poslao, doţ ivećemo u srcu neopisivu radost. Kako nam je potrebno boţ ansko prisustvo! Svaki radnik bi trebalo da vapi u molitvi pred Bogom za krštenje svetim Duhom. Boţ ja deca bi trebala da se sastaju po grupama da prizivaju Boţ ju pomoć, da traţ e nebesku mudrost kako bi Boţ ji narod znao da planira, razvija i ostvaruje svoju duţ nost.

Posebno bi trebalo da se mole da Gospod izabere svoja oruĎa i da svoje misionare krsti svetim Duhom. Deset dana su se učenici molili pre nego su primili blagoslov izlivanja svetoga Duha. Svo to vreme je bilo potrebno da bi shvatili šta znači prava, uspešna molitva koja ih dovodi sve bliţ e i bliţ e Bogu, priznavanju greha, poniznosti srca, gledanju verom u Hrista i preobraţ avanju u Njegovo obličje. Kad je kao odgovor na tu molitvu sišao blagoslov sa neba, ispunio je mesto gde su

169

170

93

bili sabrani, nadahnuo ih silom i oni su krenuli da sa uspehom izvrše delo koje im je poverio njihov Učitelj. Izbor ljudi za propovednike

Ipak, suviše se olako prilazi biranju ljudi koji treba da vrše sveto delo koje je predano u naše ruke. Kao posledica ove nemarnosti, u misionskim poljima rade neobraćeni ljudi, puni telesnih poţ uda, nezahvalni, nesveti. Iako su neki od njih bili više puta ukoravani, ipak svoj stav nisu promenili, a njihov telesni ţ ivot predstavlja sramotu za delo Boţ je. Kakav će biti plod ovakvog rada? Zašto svi naši propovednici ne misle na to da će za svaku reč, dobru ili zlu, morati da daju odgovor na dan suda? Svaki podsticaj svetoga Duha koji ljude vodi dobru i Bogu, zapisuje se u nebeske knjige, a radnik preko koga je Gospod objavio svoje videlo biće pohvaljen u onaj dan slave. Kad bi radnici Gospodnji shvatali kakva večna odgovornost, počiva na njima da li bi se prihvatali dela bez dubokog osećanja njegove svetosti? Zar da ne zahtevamo dokaze dubljeg delovanja Duha Boţ jeg na ljudima koji se javljaju za propovedničku sluţ bu?

Apostol kaţ e: ―Nego se obucite u Gospoda našega Isusa Hrista i telu ne ugaĎajte po ţ eljama.‖ (Rimljanima 13:14). Neka svako obrati paţ nju na ove reči i neka bude siguran da Gospod Isus neće da zna ni za kakav kompromis. Primanje i zadrţ avanje u sluţ bi onih koji uporno nastavljaju da hode putevima telesnog čoveka, u velikoj je meri snizilo nivo propovedničke sluţ be. Mnogo je ljudi na odgovornim poloţ ajima koji ne obraćaju paţ nju na ovaj savet apostola Pavla, već čine sve da zadovolje svoje telesne ţ elje. Ako se jedan propovednik ne obuče u Isusa Hrista i u Njemu ne naĎe mudrost, posvećenje i izbavljenje, kako moţ e da iznosi nauku Gospodnju? Sva njegova sila za rad i sav njegov uspeh leţ i u Hristu. Oni koji preuzimaju na sebe svečano zvanje pastira treba da pruţ e dokaz da su se, bez ikakve rezerve, posvetili delu Boţ jem. Hrista treba da prime kao ličnog Spasitelja. Zašto oni koji su već dugo angaţ ovani u propovedničkoj sluţ bi ne rastu u milosti i poznanju Gospoda našega Isusa Hrista? Pokazano mi je da je zato tako što zadovoljavaju svoje telesne sklonosti i čine samo ono što se slaţ e sa njihovim ukusom i mišljenjem. Oni čine sve da bi zadovoljili svoju oholost, telesne ţ elje i da ostvare svoje sebične ambicije i planove. Puni su samouzvišenja. MeĎutim, iako su im te njihove zle sklonosti tako drage kao desna ruka ili oko, trebalo bi da ih odbace od sebe, jer u protivnom će Bog odbaciti njih. Na ljude se polaţ u ruke da bi im se dalo ovlašćenje za svetu sluţ bu pre nego se temeljito ispita da li poseduju osobine potrebne za sveto delo. Koliko bi bolje bilo kada bi se takav temeljiti posao obavio pre nego se prime, a ne vršiti mučna ispitivanja tada kada su se već ustalili na nekom poloţa ju i na delo Boţ je stavili svoj pečat. Posvećen ţi vot

Sledeći citat ukazuje šta će pravo posvećenje učiniti i šta ustvari treba da zahtevamo od naših radnika:

―Harlan Page se posvetio Bogu čvrsto odlučivši da ţ ivi i radi tako da spasavanjem izgubljenih proslavi Boga. ―Od samog početka kad sam saznao za istinu‖, priča on na svojoj samrtnoj postelji, ―osetio sam da moram da radim za duše. Iz godine u godinu sam se molio da me Bog učini sredstvom kroz koga će se neko spasiti.‖ Njegove su molitve bile uslišene. Nikada nije brat Harlan propustio priliku da visoko podigne ţ iţ ak nebeskog videla pred Ijudima. Pismima, razgovorima,

171

172

94

traktatima, molitvama, pozivima i opomenama kao i svetim primerom svog ţ ivota pokušavao je da vrati zalutale i popravi slabe. U fabrikama, školama i bilo gde da se našao, ovaj skroman mašinski radnik trudio se da postigne svoj sveti cilj i samo Svemogući moţ e da objasni kako jedan tako skroman, jednostavan čovek moţ e da učini i postigne tako mnogo. Njegov je ţ ivot rečiti komentar Pavlove reči: ―Nego što je ludo pred svetom, ono izabra Bog, i što nije, da uništi ono što jest.‖ (1.Korinćanima 1:27). ―Naša vera u večne stvari je slaba,‖ plakao je ovaj čovek ―i naša svest o duţ nosti često zamagljena, pa zanemarujemo spasenje naših bliţ njih. Bdijmo nad svojom duţ nošću i radimo bilo rečju ili perom, posvetimo i reč i pero u sluţ bu Najvišega, ne u svojoj sili, već snagom vere i čvrstog poverenja.‖

Mi imamo veliko videlo. Imamo svečanu, ozbiljnu vest koju treba da odnesemo svetu, a Bog ţ eli da njegovi učenici steknu jedno duboko iskustvo i da prime silu svetoga Duha. ―Jer ne gledam na šta čovek gleda; čovek gleda što je na očima, a Gospod gleda na srce.‖ (1.Samuilova 16:7). Ovu lekciju David nije nikada zaboravio pa je svome sinu Solomunu na samrti rekao: ―A ti, Solomune sine, znaj Boga oca svojega, i sluţ i mu celim srcem i dušom dragovoljno, jer sva srca ispituje Gospod, i svaku pomisao zna; ako ga ustraţ iš, naći ćeš ga; ako li ga ostaviš, odbaciće te za svagda.‖ (1.Dnevnika 28:9).

Mi ţ ivimo u jednom vaţ nom periodu ljudske istorije. Pored videla istine koje nas je obasjalo, ne moţ emo da se opravdamo ni za trenutak popuštanju niskim merilima. Kao Hristovi saradnici, imamo prednost da budemo zajedničari Njegovih muka. Zato treba da gledamo u Njegov ţ ivot, da proučavamo Njegov karakter, i da sledimo Njegov primer. Ono što je Hristos bio u svom savršenstvu kao čovek, to mora da budemo i mi; jer ovde moramo da izgradimo karakter za večnost. Sila Svetog Duha čeka naše traţ enje i primanje

Melbourne, Australija, 28 Decembar 1891

Upravo pred rastanak sa svojim učenicima i odlazak na nebo, Isus je dao obećanje svetoga Duha. Ovo se obećanje isto toliko odnosi na nas koliko i na njih. Ipak, kako se pred crkvom retko govori o tom obećanju i o njegovom ispunjenju. Usled tog ćutanja o ovoj najvaţ nijoj temi, o kojem obećanju na osnovu ličnog iskustva znamo manje nego što znamo o obećanju dara svetoga Duha od koga zavisi uspeh u svakom našem poslu? Obećanje svetoga Duha se onako usput spomene, slučajno dodirne u našim propovedima, i to je sve. Na proroštvima se zadrţ ava, doktrina se objašnjava, a ono što je bitno da bi crkva mogla da raste duhovno i uspešno deluje, da bi propovedanje u sebi nosilo silu koja osvedočava i obraća duše Bogu, uglavnom se gubi iz vida. Ovaj se predmet ostavlja po strani, s tim da se kasnije o njemu razmišlja i proučava. Pred crkvu se iznose ostali blagoslovi i prednosti sve dok se u njoj ne probudi ţ elja za primanjem i ispunjenjem tih Boţa nskih obećanja. MeĎutim, ima se utisak kao da se misli da dar svetoga Duha nije vaţ an za danas, već tamo negde u budućnosti će biti neophodno da ga crkva primi.

Svi ostali blagoslovi

Ovaj obećani blagoslov, ukoliko se verom traţ i, donosi sobom sve ostale blagoslove. A Bog je voljan da ga izobilno da svojoj crkvi. Ali svojim lukavim zamkama, neprijatelj kao da je onesposobio Boţ ji narod da ta obećanja i primi. Kao

173

174

175

95

da smatra da na ţ ednu dušu treba da se izlije samo neka slaba, blaga kiša. Boţ ji narod kao da je navikao da se oslanja na sopstvenu snagu, i da misli da je pomoć koju treba da dobije sa neba, mala. Rezultat takvog stava je da ima malo svetlosti koju moţ e da ponudi dušama koje umiru u tami i zabludi. Crkva je dugo bila zadovoljna sa malom merom Boţ jeg blagoslova. Nije osećala potrebu da se vine do onih uzvišenih prednosti koje su joj osigurane po skupoj ceni. Njena duhovna snaga je bila slaba, njeno iskustvo zakrţ ljalo i osakaćeno, pa se tako diskvalifikovala za posao koji je Bog ţ eleo da joj da. Ona nije u stanju da iznese velike i slavne istine Reči Boţ je koje bi, posredstvom svetoga Duha, uverile i obratile duše. Sila Boţ ja čeka da je crkva traţ i i primi. Oni koji seju sveto seme istine, poţ njeće ţ etvu radosti. ―Ide i plače koji nosi seme da seje; poći će s pesmom, noseći snopove svoje.‖ (Psalam 126:6)

Svet je, na osnovu stava crkve, stvorio zaključak da je Boţ ji narod stvarno neki narod koji ne zna za radost; da sluţ ba Hristu nije privlačna; da se blagoslov Boţ ji stiče visokom cenom onoga koji ga prima. Zadrţ avajući se na našim nevoljama, govoreći mnogo o teškoćama, mi pogrešno predstavljamo Boga i Isusa Hrista, koga je On poslao. Tama mrzovoljnosti koja okruţ uje dušu jednog vernika, čini stazu prema nebu neprivlačnom, pa se mnogi, razočarani odvraćaju od Hrista i sluţ be Njemu. A da li su oni koji tako predstavljaju Hrista zaista vernici? Ne, jer veran se čovek oslanja na boţ ansko obećanje, a Duh je sveti ne samo Utešitelj, nego takoĎe i Ukrotitelj.

Hrišćanin mora da izgradi dobar temelj ako ţ eli da izgradi čvrst, skladan karakter, i da bude uravnoteţ en u svom verskom iskustvu. Samo na ovaj način moţ e da se osposobi da odgovori zahtevima istine i pravde onako kako su oni izneti u Bibliji. Sveti Duh će ga podupirati i davati mu silu. Onaj koji je pravi hrišćanin spaja u svom karakteru osećaj neţ nosti sa čvrstinom namere, sa nepokolbivom vernošću Bogu; on nikad, ni u kom slučaju, neće postati izdajnik svetog poverenja. Onaj ko je ispunjen svetim Duhom poseduje veliku silu uma i srca, spojenu sa snagom volje i namere, a to je nešto nepobedivo.

Moja braćo, Spasitelj traţ i od vas da pazite kako svedočite za Njega. Neophodno je da sve dublje i dublje ispitujete reč Boţ ju. Vi ćete morati da se sretnete sa ljudima svih klasa različitog mišljenja, zato dok iznosite istine iz svete Reči treba da pokaţ ete ozbiljnost, poštovanje i dostojanstvo. Iskorenite iz svojih propovedi pričanje priča, i propovedajte reč. Tako ćete moći da donesete više snopova pred svog Učitelja. Ne zaboravite da meĎu vašim slušaocima ima i takvih koji su stalno izloţ eni iskušenjima. Neki od njih se prosto očajnički, skoro beznadeţ no, bore sa sumnjom. Molite se Bogu da Vam pomogne da progovorite reči koje će ih ojačati za borbu. - Revieiv and Herald, 22 Decembar 1904. Poglavlje 7 Štednja ili ekonomičnost Biti praktičan u svim stvarima

Melbourne, Australija, 3 Avgust 1892

Draga moja braćo i sestre! Već nekoliko noći, i u snu i na javi, moj se duh muči i napreţ e radi dela koje treba da se izvrši u ovoj zemlji. U ovom ogromnom misionskom polju ima mnogo toga što treba da se uradi radi unapreĎenja dela

176

177

96

Boţ jeg, a nedostaju sredstva i radnici, te ne vidim mogućnost kako da se to ostvari. Moramo da ponizimo svoja srca pred Bogom i da uputimo iskrene, tople molitve da bi Gospod, koji je bogat i nepresušni izvor, otvorio put pred nama. ―Moje je srebro i zlato, govori Gospod‖, ―i stoka po planinama na tisuće‖. (Psalam 50:10).

Ţivot Hrista, Gospodara zemlje i neba, je naš primer. Došao je sa neba gde je sve samo sjaj i krasota; ostavio je svoju carsku krunu, svoje carske haljine i svoje boţ anstvo zaodenuo plaštem ljudske prirode. Zašto? Da bi sretao ljude tamo gde jesu. On se nije svrstao sa bogatima koji gospodare zemljom. Hristova je misija bila da dopre do najsiromašnijih na zemlji. Od svojih malih nogu radio je kao sin jednog drvodelje. Nije li On znao šta znači, samoodricanje? Pripadala Mu je slava i bogatstvo neba, ali nas radi postao je siromah, da se Njegovim siromaštvom mi obogatimo. Sama osnova Njegove misije bila je samoodricanje i ţ rtva. Svet je pripadao Njemu, On ga je stvorio; pa ipak, u svetu koji je bio delo Njegovih ruku, Sin čovečji nije imao gde glave zakloniti. On je rekao: ―Lisice imaju jame, i ptice nebeske gnezda, a Sin čovečiji nema gde glave zakloniti.― (Matej 8:20). Proučavanje uzora

Sada pri osnivanju i proširenju dela u ovoj zemlji, biće potrebna sredstva da bismo u što kraćem roku izvršili što veći posao. A jedini način da se to ostvari jeste, da pri svakom potezu imamo na umu slavu Boţ ju, da se ne bi za nas moglo reći: Počeli su, a nisu u stanju da dovrše. U pokušajima da se delo proširi potrebno je da od samog poćetka odbacimo oholost i svetske ambicije iz svog srca. Imajući pred sobom za uzor Hrista, tog najvećeg Učitelja koga je svet ikad znao, nema potrebe da činimo greške. ―Ko za mnom ide neće hoditi u tami nego će imati videlo ţ ivota.‖ (Jovan 8:12). ―Ako neko hoće za mnom da ide, neka se odreče sebe, neka uzme krst svoj i ide za mnom.‖ (Luka 9:23). Neophodno je da paţ ljivo ispitujemo naš Uzor, i da se pri svakom koraku pitamo: ―Da li je to put Gospodnji?‖ Sasvim je sigurno da ćemo načiniti veliku grešku ako pred očima našeg naroda stalno ne ističemo vaţ nost samoodricanja i poţ rtvovanja.

Delo u ovom misionskom polju je još u povoju. Vernici su načinili tek prve korake u svom hrišćanskom ţ ivotu; razlog što osećamo veliki teret za ovaj narod jeste u tome, što odsad mogu učiti velike stvari. Još se ne pokazuje šta oni mogu postati kroz praktično verovanje u istinu i posvećenje celog bića istinom. Reči i primer našeg Izbavitelja u Njegovom ţ ivotu poniznosti i samoodricanja biće svetlost i snaga Njegovog naroda, ako budu potpuno sledili Isusa, uzdajući se uvek u Njega. Neka govor našeg srca bude: ―Ti mi budi Uzor!‖ Onaj koji ―hoće Njegovu volju tvoriti razumeće Njegovu nauku.‖ Ništa nije tako poţ eljno kao ţ iveti Hristovim ţ ivotom, odreći se sebe, kao što se On odrekao Sebe i zajedno sa Njim raditi u traţ enju i spasavanju onih koji su izgubljeni. Izbegavati rasipništvo

U pogledu nameštaja voditi računa da se ne kupi ni jedan predmet samo radi lepog izgleda. Nabavite ono što će biti korisno i praktično. Vaspitavajte Boţ ji narod da praktikuje samoodricanje. Prikaţ ite im da svaki dolar moţ e da predstavlja jednu dušu, jer upotrebom tog dolara u misionskom radu neko moţ e da doĎe do poznanja istine. Moţ da imamo veoma istančan ukus, i uţ ivamo u lepoti i umetnosti; ali, zar Hristos nije imao najprefinjeniji, najčistiji i najsvetiji ukus? Njegov dom je bio nebo, ali On ga se odrekao; od staje pa do Golgote Njegov ţ ivot je obeleţ en poniznošću. U

178

179

97

samom početku dela mi ne smemo oponašati ono što je Gospod osudio u Americi, kao nepotrebno, preterano rasipanje novca, da bi se zadovoljio ponos i ljubav prema isticanju. Ovakve stvari treba najsavesnije izbegavati. Negovati jednostavnost

U ishrani, odevanju i opremi naših škola ţ elimo da se sačuva jednostavnost prave poboţ nosti. Mnogi će se odricati sebe i mnogo ţ rtvovati da bi doprineli uspehu misionarskog, dela, pa ako bi videli da se ova sredstva troše na najskuplje rublje, nameštaj ili hranu, to bi poraţ avajuće delovalo na ovu braću i sestre. Ničeg nema što bi štetnije uticalo na razvoj dela u ovoj zemlji ni danas ni u buduće. Prva lekcija koju treba da nauče naši studenti jeste samoodricanje. Neka u tome učestvuju i njihove oči i njihova čula; neka sva pravila škole budu u skladu sa primenom ovih uputstava da bi delo moglo da ide napred samostalnom, postojanom ţ rtvom.

U svakom potezu sledimo verno primer našeg Spasitelja. Duboko osećam ovu potrebu. Da bismo osigurali uspeh, mora da vodimo računa o načelima po kojima treba da radimo. Radu moramo pristupiti srcem koje je proţ eto svetim Duhom. Tek tako ćemo shvatiti da ovo delo mora da nastavi putem jednostavnosti i skromnosti. Naši propovednici i njihove supruge moraju biti primer takve jednostavnosti u oblačenju. Treba da se oblače uredno, udobno i da nose kvalitetan materijal, ali da izbegavaju sve što bi ličilo na raskoš ili ukrašavanje ma kako to bilo nešto jeftino, jer u protivnom to bi samo govorilo protiv nas. Mlade treba da poučavamo jednostavnosti u oblačenju, skromnosti povezanoj sa urednošću. Odbacimo svako ukrašavanje, čak i onda kad je njegova cena sasvim beznačajna. Venčani prsten

Neki imaju problema odnosno nošenja venčanog prstena, smatrajući da bi supruge naših propovednika ipak trebale da se prilagode ovom običaju. Ali to je nepotrebno. Neka propovedničke supruge nose zlatan lanac koji će povezivati njihovu dušu sa Isusom Hristom, jedan čist i sveti karakter, pravu ljubav, poniznost i poboţ nost, kao plod drveta hrišćanskog ţ ivota, pa će svuda vršiti silan uticaj na dobro. Činjenica da nepoštovanje običaja daje povod za primedbe, nije dovoljan razlog da taj običaj treba usvojiti. Amerikanci mogu lako da objasne svoj stav jednostavnim citiranjem da taj običaj nije obavezan u njihovoj zemlji. Nama nije potrebno da nosimo taj znak, jer mi nismo neverni našem bračnom zavetu, niti bi nošenje prstena bio neki dokaz da smo mu verni. Duboko sam zabrinuta zbog snaţ nog procesa prilagoĎavanja običajima i modi, koji se odvija medu nama. Ni jedna para ne bi trebala da se utroši za neki zlatan prsten koji treba da bude svedočanstvo da smo u braku. U zemljama gde je taj običaj obavezan, ne treba da osuĎujemo one koji ga nose; neka ga nose po svojoj savesti. Ali, neka naši misionari ne misle da će nošenje venčanog prstena za jednu jotu ili titlu povećati njihov uticaj. Ako su hrišćani to će se pokazati u njihovom karakteru koji je sličan Hristu, to će se videti u njihovim rečima, delima, u njihovom ţ ivotu u domu, u odnosu prema drugima. To će dokazati svojim strpljenjem, dugim podnošenjem i dobrotom. Oni će otkriti duh svog Učitelja, posedovaće lepotu Njegovog karaktera, Njegovu ljubaznost, Njegovo osećajno srce.

180

181

98

Napredak u delu

April 23, 1891. god.

Bog zahteva odlučan napredak u različitim granama dela. Svaki posao koji se radi u vezi dela Boţ jeg treba da je obeleţ en najvećom tačnošću i marljivošću. Još nisu preduzeti oni odlučni, odreĎeni koraci, koji bi doveli do prave, bitne reforme. Neki izmeĎu onih povezanih sa delom već se pribliţ avaju kraju svoga ţ ivota, a još uvek nisu tako upoznali Biblijske lekcije da bi razumeli neophodnost da ih sprovedu u svakodnevni ţ ivot. Oni su propuštali prilike i zanemarivali dragocene blagoslove, jer nisu ţ eleli da bilo šta promene.

Moj Vodič je rekao: ―Povisite standard celokupnog školskog obrazovanja. Ne smete postavljati nikakvo niţ e merilo. Disciplina mora trajno da se neguje. Učite mlade pravilom i primerom.‖ Dosad nije bilo mnogo strogosti, već se naprotiv suviše tolerisala popustljivost. Ipak, radnik ne sme da klone. Neka radi u Hristovom duhu i neka Hristovom mudrošću ispravlja postojeća zla. I neka unapred računa s tim da će grešnici uvek stati na stranu grešnika; meĎutim, verni pastir stada nikad ne odstupa od uzvišenih Boţ jih merila, niti dopušta da klone, već veruje da još uvek ima nade. Radite dalje sa strpljenjem, ali greh oštro korite i nikad se sa njim ne mirite. Pribegavanje laţ ima koje bi trebalo da posluţ e kao pokrivač kojim bi se zabašurio greh, treba energično odbaciti, da sirote i obmanute duše ne zaspu na svoju večnu propast.

AnĎeo milosti će uskoro da napusti ovaj svet na koji treba da se izlije sedam poslednjih zala. Na sve strane vlada greh, sram, ţ alost i tama. Ipak Bog još uvek pruţ a ljudima dragocenu priliku da tamu zamene videlom, zabludu istinom, greh pravdom. Ali Boţ ja milost i strpljenje neće večno čekati. Neka se niko ne vara da će se pred Boţ jim gnevom moći sakriti iza nekog izgovora ili laţ i, jer će sam Bog skinuti sa duše laţ no utočište. Munje Boţ jeg gneva će uskoro zaparati nebom i kad On počne da kaţ njava prestupnike, više neće biti nikakvog vremena odlganja, dok svako ne ispije svoju čašu. Oluja Boţ jeg gneva se pribliţ ava, i njoj će odoleti samo oni koji su posvećeni istinom Boţ jom. Oni će biti sakriveni sa Hristom u Bogu sve dok se pustošenje ne završi. Bog će izaći da kazni stanovnike zemaljske za njihovo bezakonje. ―I zemlja će otkriti krvi svoje, niti će više pokrivati pobijenih svojih. (Isaija 26:21). Neka govor naše duše bude:

Zaštiti me od oluje

Dok ne svršim ovde put; Pristanište daj mi svoje, Na vernu me primi grud.

Jer zaklona drugog nemam, Ti si nada moja sva;

Nedaj nikad da postradam, Da nemoćan klonem ja.

(H.W.Herns)

182

183

99

Lenjost

30 April 1894

―Ne budite u poslu lenji; budite ognjeni u duhu, sluţ ite Gospodu.‖ (Rimljanima 12:11). Postoji samo jedan lek za nemarnost a on se sastoji u odbacivanju lenjosti kao greha koji vodi u propast i prihvatanje posla svim svojim fizičkim sposobnostima koje je Bog za tu svrhu dao. Jedini put iscelenja beskorisnog, besplodnog ţ ivota jeste odlučan, istrajan napor. Iscelenje od sebičnosti leţ i u samoodricanju, i u nastojanju da budete blagoslov za svoje bliţ nje koliko god to moţ ete. ―Ko pazi na vetar neće sejati i ko gleda na oblake neće ţ eti.‖ (Propovednik 11:4).

Kao Boţ ji predstavnici mi moramo da izvršimo posao koji nam je On dao. Svakom čoveku je dat njegov posao i zato ne smemo da se prepustimo nagaĎanjima hoće li ili neće naši napori da se pokaţ u uspešni. Sve za čega smo mi kao pojedinci odgovorni jeste da neumorno, savesno obavljamo svoju duţ nost; ne uradimo li ono što je stavljeno pred nas, nema izgovora koji bi nas pred Bogom mogao opravdati. MeĎutim, ako učinimo najbolje što moţ emo, tada mirno prepustimo Bogu ishod. Od nas se traţ i da više koristimo svoje duhovne i duševne snage. Vaša je duţ nost, a to je bila i duţ nost svakog dana koji vam je Bog milostivo poklanjao, da snaţ no zamahnete veslima duţ nosti, jer ste odgovorna oruĎa Boţ ja.

Zapovest vam glasi: ―Idi danas i radi u mom vinogradu.‖ Mi smo svi Boţ ji radnici i nijedan od nas ne sme da bude lenj. Zapitala bih vas: Šta radite za svoga Gospodara da biste mogli jednom da čujete Njegove reči pohvale: ―Dobro, slugo dobri i verni! u malom si mi bio veran, nad mnogim ću te postaviti.‖ (Matej 25:21). Bog nikada ne greši. On neće nikada nazvati ljude dobrim i vernim koji nisu bili dobri i verni. Duh Isusov

3 Avgust 1894

Hristos poistovećuje svoj interes sa interesom čovečanstva. Delo koje nosi pečat Boţ anskog odobravanja je ono koje pokazuje Hristov duh, koje otkriva Njegovu Ijubav, Njegovo staranje i Njegovo neţ no postupanje sa ljudima. Do kakvog bi otkrivenja došli kada bi se zavesa povukla i kad biste mogli da sagledate rezultat vašeg rada sa zabludelima prema kojima je bilo neophodno pokazati najveću uviĎavnost kako ne bi skrenuli stranputice. ―Zato oslabljene ruke i oslabljena kolena ispravite, i staze poravnite nogama svojima da ne svrne što je hromo nego još da se isceli.‖ (Jevrejima 12:13-14).

Uvek će biti takvih koji prolaze kroz iskušenja i nevolje, zato je preko potrebno da se svakog dana obraćamo Bogu da bismo mogli da budemo sudovi koji će sluţ iti na slavu i čast Njegovom imenu. Prava vrednost jedne ljudske duše moţ e se pravilno proceniti samo u svetlosti Golgotskog krsta. ―Jer Bogu tako omilje svet da je i sina svoga jedinorodnoga dao da ni jedan koji ga veruje ne pogine nego da ima ţ ivot večni.(Jovan 3:16). Oni koji su neobraćeni i neposvećeni pokazaće u svom ţ ivotu kakvog su i čijeg su duha. Svojim sklonostima i predrasudama pokazaće da njihova osećanja nisu pod kontrolom jedne posvećene i Bogu pokorene volje. Vera Isusa Hrista menja čitavog čoveka. Istina Gospodnja ima silu da preobrazi karakter.

Nama je potrebna vera koja kroz ljubav radi i čisti dušu. Vera koja ne donosi ovakav rod nema nikakvu vrednost. Rod grane će pokazati kakav je karakter stabla.

184

185

100

Ko je zasaĎen u Hristu biće plemenit. Umesto naglosti, umesto grubosti i ţ estine koja zabludelog odvodi daleko od vere i nade, pravi hrišćanin će neukog poučavati, grešnog popravljati, ţ alosne tešiti, opirati se svakom ugnjetavanju i nepravdi i u svim svojim poslovima postupati prema planu koji je predvideo Hristos. Umesto da raspiruje svaĎu, on će nastojati da unosi mir i sklad.

MeĎu onima koji su zauzimali poverljive poloţ aje u Boţ jem delu vladao je duh kritike, nepravde i grubosti. Ukoliko se oni koji neguju takav duh ne obrate, biće razrešeni odgovornosti učestvovanja u odborima pa i u vršenju svoga poslovanja. Ako se ne obrate, njihov se glas ne sme čuti na saboru, jer bi od toga bilo više štete nego koristi. Zlo preovlaĎuje, čovek postaje prepreka za delovanje reči, a sumnjičenje, nepoverenje, zavist, kleveta i nepravda sve se više šire čak i usred dela Boţj ega. Laţ no oduševljenje prikazuje se revnošću za delo Boţ je. MeĎutim, prljava, poderana haljina lične pravde mora da se odbaci, a mesto toga ljudi moraju prihvatiti pravdu Hristovu. Najstrašnije od svega je proganjanje koje se zbiva meĎu članovima crkve. Istina je da su neki počinili greške i pali u zabludu, ali je isto tako istina da te greške i zablude nisu ni pribliţ no toliko teške u Boţ jim očima koliko nepomirljiv i nemilosrdan duh onih koji su kritizeri i ispravljači. Mnogo onih koji uzimaju slobodu da donose sud o drugima i sami čine greške za koje istina niko ne zna, ali koje predstavljaju smrtonosni otrov koji izjeda njihov duhovni ţ ivot. Ljubav i jedinstvo

Neka bi Gospod otvorio oči svoga naroda kako bi mogao da shvati da treba da ljubi Boga iznad svega a svoje bliţ nje kao same sebe, ako ţ eli da uĎe u Njegovo carstvo. Ima mnogo takvih koji svojim postupcima pokazuju da njihovim ţ ivotom ne upravlja Hristov već jedan drugi duh. Osobine koje se otkrivaju u njihovom svakodnevnom ţ ivotu isto su toliko suprotne Hristovim osobinama kao i crte sotoninog karaktera. Krajnje je vreme da vernici stanu rame uz rame, i da se zajednički bore za večni ţ ivot, umesto da se izdvajaju i da rečju i delom izjavljuju: ―Ja sam svetiji od tebe‖. Oni koji ţ ele da sve svoje snage usmere na spasavanje duša mora da postanu jedno, mora da budu povezani uţ ima ljubavi i razumevanja. U svojim meĎusobnim odnosima bi trebalo da pokaţ u isti duh koji je pokazao naš milostivi Poglavar Sveštenički čije je srce dirala naša nemoć. Nadahnimo klonule i obeshrabrene novim ţ ivotom. Mi moţ emo da izvojujemo pobede koje su nam izgledale nemoguće zbog naših ličnih grešaka i pogrešnih shvatanja, zbog vlastitih mana karaktera i naše slabe vere. Vere! Mi jedva znamo šta je to. Gospod uskoro dolazi

Pribliţ ava se kraj svemu, Gospod brzo dolazi. Njegovi se sudovi već uveliko izlivaju na zemlji. Mi treba ne samo da govorimo o Hristovom dolasku, već svaki naš čin treba da svedoči o činjenici da će se On vrlo brzo pojaviti na oblacima sa silom i slavom velikom. A imamo li svadbeno ruho? Kakva je naša lična poboţ nost? SaraĎujemo li celim srcem sa nebeskim oruĎima unoseći bez ikakve rezerve načela svetog Boţ jeg zakona u naš svakodnevni ţ ivot? Jedno je govoriti o zakonu a sasvim drugo ispunjavati taj zakon. Pred Bogom će biti opravdan samo onaj ko je tvorac zakona jer samo takav koji tvori zakon predstavlja verno karakter Boţ ji i ne laţ e na istinu.

Gospod dolazi. Oh, vreme je kratko, ali ko je po Bibliji onaj pravi saradnik Boţ ji? Zar naše srce ne ispunjava strah i uţ as ako smo još uvek telesni, neobraćeni i

186

187

101

nesveti i ako nastojimo da licemernu poboţ nost prikazujemo kao pravu? Probudite se braćo, probudite se pre nego što bude suviše kasno!

Postoje mnogi koji verno saraĎuju sa Bogom, a koje mi ne poznajemo. Ruke propovednika nikad nisu bile stavljene na njihove glave da bi ih posvetile za rad; ali uprkos toga oni nose Hristov jaram i šire spasavajući uticaj radeći na bezbroj načina u spasavanju i zadobijanju duša za Hrista. Uspeh našeg rada zavisi od naše ljubavi prema Bogu i našim bliţ njima. Ako postoji skladna saradnja izmeĎu članova crkve, ako brat prema bratu izraţ ava ljubav i poverenje, onda će se srazmerno tome pokazati snaga i sila u našem nastojanju oko spasavanja izgubljenih. Kako nam je silno potrebna moralna obnova! Bez vere koja kroz ljubav radi ne moţ ete učiniti ništa! Neka bi vam Gospod dao srce spremno da primi ovo svedočanstvo!

Čitajte i proučavajte četvrtu glavu proroka Zaharije. Dve masline crpe iz sebe zlatno ulje kroz zlatne levke u zlatnu čašu iz koje se napajaju ţ išci svetinje. Zlatno ulje predstavlja Duha svetoga. Tim uljem treba da su stalno snabdeveni propovednici Gospodnji da bi mogli da ga dele vernicima crkve. ―Ne silom ni krepošću nego duhom mojim, govori Gospod nad vojskama.‖ (Zaharija 4:6). Boţ je sluge mogu da izvojuju pobedu samo unutrašnjom čistotom, dobrotom srca i svetošću. Vaţ nije od svega jeste dobar primer propovednika. Ako se propovednici odnose prema načelima nemarno i ravnodušno onda će oni koji greše njihov primer uračunati kao opravdanje za svoj način ţ ivota. Čitava sotonska zbornica budno prati pogreške u ţ ivotu Boţ jih predstavnika i izobilno koristi svaku njihovu pogrešku.

―Review and Herald‖, 22 Decembar 1904. Poglavlje 8 Boţ ji saradnici Ljubav i poverenje meĎu braćom

30. Oktobar 1894.

Kad ljudi pokazuju poverenje u svoje bliţ nje veoma su bliski Hristovom duhu. Gospod je sam otkrio koliko ceni čoveka. ―Bogu tako omilje svet da je i Sina svojega jedinorodnog dao da nijedan koji ga veruje ne pogine nego da ima ţ ivot večni‖.(Jovan 3:16). Ipak ima takvih koji stalno nastoje da uobličavaju karakter drugih prema svojim vlastitim idejama i merilima. Bog ih nije ovlastio za takav posao.

Telesno ja uvek visoko ceni sebe. Čim ljudi počnu da gube prvu ljubav oni prestaju da drţ e Boţ je zapovesti i odmah počinju da kritikuju jedni druge. I takav duh će nastojati da se bori za prevlast sve do kraja. Sotona se trudi da ga podstiče kako bi braća u svom neznanju proţ dirali jedan drugoga. To je način na koji se Bog obeščašćava, umesto da se slavi, a Duh se sveti oţ alošćava. Sotona likuje jer zna da će se, ako uspe da digne brata protiv brata kako u crkvi tako i meĎu samim propovednicima, neki toliko razočarati i obeshrabriti, da će napustiti svoje duţ nosti. A to nije delo Duha svetoga. Naprotiv tu deluje jedna sila odozdo u odajama uma i u hramu duše, da bi tamo gde treba da vladaju osobine Isusa Hrista, razvio osobine neprijatelja.

Onaj koji je platio beskrajnu cenu da bi izbavio ljude, nepogrešivom tačnošću čita sve što se zbiva u ljudskom umu i zato tačno zna kako da postupa sa svakim čovekom. U tom svom postupanju sa ljudima On se drţ i istih principa koji vladaju u svetu prirode. Blagotvorno delovanje prirode nikad nije rezultat naglih, iznenadnih promena. Ljudima nije dozvoljeno da se mešaju u njen posao. Bog je taj koji upravlja svim zbivanjima u prirodi preko utvrĎenih, nepromenjivih zakona. Tako je to i u

188

189

190

102

duhovnim stvarima. Sotona stalno pokušava da grubim, nasilnim pritiscima izazove efekat; Isus naprotiv nalazi svoj put do ljudskog srca stazama neţ nih prijateljskih veza. On nastoji, da što je moguće manje nekim postupcima i propisima uznemiri ili omete uobičajeni tok ljudskih misli. Svojim je poverenjem počastio čoveka i time ga učinio dostojnim poštovanja. Stare je istine prikazao u novom svetlu. Kad je imao samo dvanaest godina, svojim je pitanjima u hramu zadivio učene poznavaoce zakona.

Isus je uzeo na sebe ljudsku prirodu da bi se mogao susresti sa čovečanstvom. On dovodi ljude pod preobraţ avajuću silu istine, nalazeći ih tamo gde oni jesu. Tako je stekao pristup ljudskom srcu i zadobio njihovu naklonost i poverenje uverivši ih da je Njegovo poistovećenje sa ljudskom prirodom i njenim potrebama zaista potpuno. Sa Njegovih je usana dolazila istina, divna u svojoj jednostavnosti, ali zaodevena plaštem sile i dostojanstva. Kakav je silan učitelj bio naš Gospod Isus Hristos! Kako je neţ no postupao sa svakim koji je iskreno traţ io istinu, da bi zadobio njegovu naklonost i našao mesto u njegovom srcu.

Moram vam reći, braćo, da ste daleko od onoga što bi Gospod ţ eleo da budete. U vašem stavu i duhu kojim se odnosite jedan prema drugome suviše se često otkrivaju osobine neprijatelja Boţ jeg i vašeg. Vi ranjavate jedan drugoga, jer niste sudeonici boţ anske prirode. Na taj način ometate usavršavanje ličnog karaktera, nanosite sami sebi teškoće i činite da vam je posao mučan i tegoban. A sve se to dogaĎa samo zato što smatrate svoje vlastito mišljenje i nedostatke svog karaktera dragocenim vrlinama kojih se treba čvrsto drţ ati i ljubomorno ih čuvati.

Isus upućuje pogled učenih i neukih na ljiljane u polju okupane jutarnjom rosom, i kaţ e: ―Pogledajte ljiljane u polju kako rastu: ne trude se niti predu; ali ja vam kaţ em da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih‖ (Matej 6:28-29). A onda naglašava pouku: ―A kad travu po polju koja danas jest a sutra se u peć baca Bog tako odeva, a kamo li vas, maloverni.‖ (Matej 6:30). UnapreĎenje istine

Time što nastoje da delo Boţ je uzmu iz Boţ jih u svoje sopstvene, smrtne ruke, ljudi čine da je posao širenja istine desetostruko teţ i nego što on stvarno jeste. Oni misled a su pozvani da stalno pronalaze nešto novo čime bi zaposlili svoje saradnike i obavezali ih da čine ono što oni smatraju da treba da se čini. Vreme utrošeno na taj način samo komplikuje posao jer je veliki Radenik istisnut iz planova oko brige za svoje nasledstvo. Ljudi se trpaju u posao popravljanja karaktera drugih a jedino što im uspeva jeste to, da nedostatke učine još većim. Bilo bi bolje da prepuste Bogu taj posao, jer oni sami nisu sposobni da menjaju ljudski karakter.

Njima je neophodno da budu ispunjeni silom Hristovog duha. Ako se uhvate verom za tu silu, na dobrom su putu da se pomire sa Bogom, te će onda biti u stanju da sklope mir is a svojim bliţn jima. Ukoliko ljudsko oruĎe poseduje manje Hristove poniznosti i krotosti, utoliko mu se sopstvene metode čine savršenijima, a metode drugih nesavršenima. Jedina naša sigurnost je straţe nje u molitvi, zajedničko savetovanje, i uverenje da će Bog čuvati in as kao i našu braću, jer On ne gleda ko je ko. Ako smo verni istraţi vači i tvorci Njegove reči, On će da radi za nas.

Ali ako radnici u Boţ jem delu pokazuju nepoštovanje Hristove zapovesti da se meĎusobno ljubimo kao što je On nas ljubio, kako mogu očekivati da će vernici poštovati njihove zapovesti kao i odreĎena pravila i objašnjenja o tome šta i kako treba da se radi? Mudrost koja propisuje pravila za čoveka mora da bude nadprirodna, nebeska, inače će se pokazati kao lek koji ne moţ e da isceli već

191

192

103

naprotiv da pogubi. Bolje da traţ imo Boga celim srcem i da odbacimo samouzvišenje, jer ―vi ste svi braća‖. Hristos čini jaram lakim

Umesto da se opterećujete pripremanjem pravila i propisa, bolje će biti da se molite i da svoju volju i puteve potčinite Hristu. Njemu nije po volji kad ono što je On učinio lakim vi pretvarate u teško. On kaţ e: ―Uzmite jaram Moj na sebe, i naučite se od Mene: jer sam Ja krotak u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer je jaram Moj blag i breme je Moje lako.‖ (Matej 11:29-30). Gospod ljubi svoje nasledstvo. Kad bi ljudi shvatili da nemaju nikakvo specijalno ovlašćenje da propisuju pravila za svoje saradnike, već bi umesto toga sprovodili Hristova pravila u svom svakodnevnom ţ ivotu, i verno kopirali Njegove pouke, tada bi bili primeri a ne sudije. Uzorni karakter nebeskog Oca

Hristova najomiljenija tema je bio uzorni karakter i izobilna ljubav Boţ ja. Promašaj današnje crkve leţ i u tome što ljudi ne usvajaju boţ anske metode. Oni zamišljaju da mogu da usavrše pravila data u EvanĎelju pa uzimaju slobodu da ih tumače u ţ elji da reformišu crkvu i radnike u delu Boţ jem. Neka Bog bude naš jedini učitelj, naš jedini Gospodar pun dobrote, milosti i ljubavi.

Bog svojim radnicima daje znanje; za nas je sačuvano divno obećanje: ―Ako li kome od vas nedostaje premudrosti neka ište u Boga, koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga i daće mu se; ali neka ište sa verom ne sumnjajući ništa; jer koji sumnja on je kao morski valovi koje vetrovi podiţ u i razmeću. Jer takav čovek neka ne misli da će primiti što od Boga.‖ (Jakov 1:5-7). Zar nije najbolje sticati mudrost ličnim obraćanjem Bogu a ne čoveku? Šta kaţ e Veliki Učitelj? ―Ja javih ime tvoje ljudima koje si mi dao od sveta...‖ (Jovan 17:6). Kritikovanje tuĎih mana

MeĎu nama postoji jedno zlo koje treba da se iskoreni. Braća uzimaju slobodu da gledaju i govore o zamišljenim pogreškama drugih, a sama ta njihova sloboda ubedljivo svedoči o nedostatku u njima samima. Takvim svojim postupkom ţ ele da pokaţ u kako su mudri i bistri u svom rasuĎivanju. Zbog tog njihovog nedostatka Bog ne moţ e da im da onaj posebni blagoslov, jer bi se tada još više uzvisili i tako naneli još veću štetu dragocenom delu istine. Pošto je svet bio lišen poznanja Boţ jeg došao je Hristos na ovaj svet da donese taj neprocenjivi dar i blagoslov - poznanje karaktera našeg nebeskog Oca. Bio je to Njegov poklon našem svetu. Taj je dar On poverio svojim učenicima da ga dalje prenose svetu. Radnici treba da se usavršavaju

Naučivši jednostavna pravila oni (propovednici) treba da usmere svoj um sticanju znanja koje je povezano sa njihovim poslom da bi postali radnici koji se nemaju čega stideti. Oni uporedo sa radom na propovedanju istine mogu da savlaĎuju jednu po jednu granu nauke samo ako mudro koriste svoje vreme. Zlatni trenuci koji bi svakog dana mogli i trebali da se koriste za posao koji bi ih vodio sve

193

194

104

bliţ e visokom cilju rasipaju se i gube u beskorisnim razgovorima, lenjosti ili bavljenju beznačajnim stvarima.

Ljudi koji danas stoje pred narodom kao Hristovi predstavnici, poseduju mnogo više sposobnosti nego odgoja. Naţ alost oni te sposobnosti ne razvijaju, pa ni vreme ni prilike ne koriste kako bi se najbolje moglo. Svaki propovednik u polju da je samo upregao sposobnosti koje mu je Bog dao do sad je već mogao da stekne veštinu ne samo u čitanju, pisanju i gramatici, već i u obogaćenju jezika. Potrebno je da sami sebi postave viši cilj. MeĎutim do sad je bilo malo ambicija koje bi pokrenule njihove sposobnosti da pokušaju da dostignu viši stepen kako opšteg tako i verskog znanja.

Naši će propovednici biti pozvani na odgovornost pred Bogom što su dozvolili da zarĎaju talenti koji su im darovani a koje su korišćenjem trebali da umnoţ e. Da su se trudili da postanu intelektualni divovi, do sad su mogli da obave desetostruko veći posao. Njihovom celokupnom iskustvu i visokom zvanju koje nose umanjena je cena, jer su se zadovoljavali da ostanu tamo gde su. Njihovi napori da steknu veće znanje ne bi ni najmanje ometali njihov duhovni rast da su se rukovodili pravim pobudama i ispravnim ciljevima.

Potreba za radnicima

Širom sveta se oseća potreba za radnicima. Istina Gospodnja treba da se odnese u strane zemlje i da obasja one koji ţ ive u tami. Zato je neophodno da se izvrši posao koji će osposobiti ljude da budu Boţ ji saradnici.

Bog zahteva da se u tom pravcu pokaţ e daleko veća revnost nego što je to bio slučaj do sada. Kao crkva, na neki način smo daleko zaostali u odnosu na misionarsko delo. Ne postiţ emo ni dvadeseti deo onoga što bismo mogli, jer meĎu nama u velikoj meri vlada sebičnost. Neki zavide drugima plašeći se da ovi ne steknu veću čast i ugled od njih.

U svakoj su grani dela potrebni obrazovani ljudi jer novajlije i nevešti ne mogu da valjano obave posao otkrivanja sakrivenog blaga koje bi obogatilo dušu. Bog je predvideo škole kao sredstva za obrazovanje radnika kojih se neće nikad postideti. Ovaj cilj treba svagda da imamo na umu. Visinu koju moţ e da dostigne čovek putem pravog obrazovanja još uvek nismo postigli. MeĎu nama ima ljudi nadprosečnih sposobnosti. Da su te mogućnosti pravilno iskorišćene mi bismo imali dvadeset propovednika tamo gde je sada samo jedan. TakoĎe bi trebalo obrazovati i lekare i osposobiti ih za borbu protiv bolesti.

Gradovi i sela tonu u greh, ipak u svakom Sodomu postoji i poneki Lot. Otrov greha deluje u samom srcu društva. Bog poziva reformatore da ustanu u odbranu zakona koje je On uspostavio da upravljaju čovekovim fizičkim ţ ivotom i da odrţ avaju visoki stepen obrazovanja uma i srca.

Kultura srca

Postoji opasnost farisejske tačnosti koja opterećuje srca i um svetovnim formama i običajima koji ponekad postignu tako veliku vaţ nost, da od atoma postane čitav svet a od sveta sićušni atom. Hristova će milost svojim oplemenjujućim uticajem za nas učiniti mnogo više nego celokupno obrazovanje ovoga sveta odnosno pravila lepog ponašanja kome se pridaje tako veliki značaj. Za mnoge ono što se vidi predstavlja celokupnu religiju dok im srce ne zna šta je to iskrena i prava dobrota koja jedino vredi u Boţ jim očima. Kad se takvima govori o njihovim

195

196

105

greškama oni pokazuju tako malo hrišćanskog poštovanja i učtivosti da izgube iz vida svetost zvanja propovednika koga Gospod šalje sa vešću opomene. Čak dozvoljavaju sebi da kritikuju njegov stav, imitiraju njegove pokrete i omalovaţ avaju njegov sklop rečenica. Sebe smatraju uzorom mudrosti, a ne obraćaju paţ nju na vest koja je poslana iz nebeskih dvorova. Sve takve Bog opominje da uvide i priznaju svoju ludost, da bi mogli da upoznaju i naĎu mudrost koja je u Hristu.

Pokazano mi je da je naš koledţ odreĎen od Boga da odigra veliku i slavnu ulogu u delu spasavanja duša. Talenti nekog čoveka mogu doneti pravu korist samo ako se stave pod punu kontrolu Duha svetoga. Pravila i načela vere su prvi korak u sticanju znanja i temelj svakog pravog vaspitanja. Znanje i nauka mora da postanu ţ ivotni princip delovanjem Duha svetoga da bi posluţ ili pravim, plemenitim ciljevima. Samo hrišćanin moţ e da pravilno primeni znanje. Da bi se nauka pravilno ocenila mora da se ispita sa religioznog stanovišta. Samo tako će se odati slava Bogu, izvoru svake mudrosti i znanja. Srce oplemenjeno Boţ jom milošću najbolje će shvatiti pravu vrednost obrazovanja. Boţ je osobine o kojima govore dela koja je On stvorio mogu da se prepoznaju samo i jedino ako se poznaje Stvoritelj. Učitelji moraju da poznaju teoriju istine ali isto tako moraju na osnovu vlastitog iskustva, da poznaju proces posvećenja da bi mogli da povedu mlade izvoru istine, onom Jagnjetu Boţ jem koje uze na se grehe sveta. Znanje samo onda predstavlja silu kad je sjedinjeno sa pravom poboţ nošću. Srce osloboĎeno svoga ja biće plemenito. Hristos, verom nastanjen u srcu, učiniće nas mudrim u Boţ jim očima. Primanje poklona*)

30 Januar 1895

Postavlja se pitanje ispravnosti primanja poklona od strane nevernih ili neznaboţ aca. Pitanje nije neobično; ali pitam ja vas: Kome pripada naš svet? Ko je vlasnik svega na njemu? Zar nije Bog? On u ovom svetu ima ogromno bogatstvo predano u ljudske ruke, kojim mogu da se nahrane gladni, odenu goli, zbrinu beskućnici. Bog će da pokrene ljude ovog sveta, pa čak i idolopoklonike, da od svog izobilja daju za podupiranje dela Boţ jeg ako im mudro priĎemo i tako damo priliku da učine ono što je njihovo isključivo pravo. Naše je pak preimućstvo da to što budu dali primimo.

Trebalo bi da se upoznamo sa ljudima na visokim poloţ ajima pa da, primenivši mudrost zmije i bezazlenost golubova, tim poznanstvom i vezama koristimo delu. Bog moţ e da pokrene njihova srca da učine mnogo dobra njegovom narodu. Ako pogodne ličnosti iznesu ovim ljudima koji imaju sredstva i moć uticaja potrebe dela u pravom svetlu, ti ljudi mogu mnogo da učine za napredak dela u svetu. Mi smo se lišili prava i prednosti od kojih smo mogli imati velike koristi jer smo zaključili da ostanemo potpuno nezavisni od sveta. MeĎutim, nije potrebno da ţ rtvujemo ni jedno načelo istine, a da ipak iskoristimo svaku priliku koja bi pomogla napretku dela.

Gospod ima svoju decu koja su u svetu, ali nisu od sveta. Ona treba da nastoje da istinu iznesu pred ljude na visokim poloţ ajima i da im na taj način pruţ e priliku da je upoznaju i provere. Ima mnogo neprosvetljenih i neobaveštenih, zato svaki od nas mora da izvrši jedan ozbiljan i svečan posao. Naša je duţ nost da radimo za one koji su na visokim mestima i da dopremo do njih, da bi im uputili milostivi poziv na svadbenu svečanost Jagnjeta. Mnogo se više moţ e učiniti za te ljude nego što je do sada učinjeno. Poslednja poruka koju je Hristos uputio svojim

197

198

106

učenicima pre nego se od njih rastao i otišao na nebo, bila je poruka da nose evanĎelje celom svetu, uz obećanje da će njihov rad pratiti sila Duha svetoga. ―I primićete silu kad Duh sveti siĎe na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje.‖ (Dela 1:8)

―Gospodnja je zemlja i sve što je na njoj.‖ ―Moje je srebro i moje je zlato govori Gospod nad vojskama.‖ ―Jer sve ptice po gorama i krasota poljska preda mnom je. Da ogladnim ne bih tebi rekao jer je moja vasiljena i sve što je u njoj.‖ (Psalam 50:10-12) *)Primanje poklona od neznaboţ aca i nevernih: U poslednjem tromesečju 1893. godine starešina A.T. Robinson, rukovodeći crkvom u Juţ noj Africi, ţ eleo je da obezbedi zemljište za izgradnju tamošnje misije meĎu uroĎenicima, pripremio je jedan intervju (razgovor) sa Cecil Rhodesom, premijerom Keip Kolonije (Cape Colony) i šefom Britanske Juţ no-Afričke Kompanije koja je operisala u Mashonalandu. Taj Rhodes je bio prijateljski upoznat sa našim planom o izgradnji misije meĎu uroĎenicima te zemlje, i predao je starešini Robinsonu jedno zapečaćeno pismo adresirano na Dr Jemisona, sekretara Kompanije da mu se preda u Bulavajo. Braća su došla u Bulavajo očekujući da kupe zemljište i nisu ništa znali dok im Jemison ne kaza da mu je Rhodes napisao da im preda zemljište koje ţ ele. Bilo je odabrano jedno područje od dvanaest hiljada akri, koje je postalo sedište Solusi Misije, prve koja je uspostavljena meĎu nehrišćanskim stanovništvom. Saznanje o ovom poklonu stvorilo je priličnu zabrinutost medu izvesnom vodećom braćom u Betl-Kriku, koji su se plašili da će prihvatanje toga poklona značiti prekršaj načela odvojenja crkve od drţ ave. Kad je ta stvar biia diskutovana na zasedanju Generalne Konferencije 1895. godine, bio je zauzet sledeći stav:

―Da mi kao Zajednica ne trebamo niti da traţ imo, niti da primamo ni od kakve civilne vlade, šefa, vladara, ili kraljevski ovlašćene Kompanije, vrhovne, lokalne ili ma koje druge vlasti nikakve darove ili zaveštanja, koncesije (ustupanje), dotacije, ni zemlje, novca, kredita, specijalnih privilegija (prava), ili drugih stvari od vrednosti, do kojih mi nismo došli na uobičajen zakoniti način kao ljudi, bez obzira na naše versko priznanje, veroispovest ili religiozni rad.‖

Ovo je bilo propraćeno sledećom odlukom: ―Da u skladu sa ovom rezolucijom (zaključkom) Udruţ enje Generalne Konferencije prihvati instrukcije da se isplati jedna odgovarajuća svota za svako drţ avno zemljište koje se moţ e obezbediti bilo u Africi ili bilo gde drugde.‖ - Bilten Genealne Konferencije od 21. febr. 1895. god. str. 283.

Odbor za spoljnu Misiju ratifikovao je ovo rešenje izjavivši da: ―Zemljište ponuĎeno od vlade bude plaćeno, a nikako primljeno kao dar.‖ Pre primene ove odluke, već 30. januara iste godine 1895. sestra Vajt je pisala jedno saopštenje iz Australije, u kome je upozorila sledeće: ―Što se tiče primanja poklona od neznaboţ aca ili nevernika, ono što oni hoće da daju mi imamo pravo da primimo.‖ Sledećeg dana je napisala poznati članak koji se nalazi na strani 107-108 ove knjige, ukazujući da neki ―vodeći ljudi zauzimaju ekstremni (krajnji:) stav.‖ U svetlosti ova dva saopštenja od sestre Elen Vajt, spomenuti zaključak Generalne Konferencije nikada nije bio sproveden u delo. Teret za duše

Veliko je delo koje treba da se uradi na ovoj zemlji, zato je Gospod Isus pozvao ljude da mu budu saradnici, da bi u istom poslu mogli da saraĎuju zemaljska i nebeska oruĎa. Hristos se u velikoj duševnoj borbi borio za izbavljenje sveta, zato i oni koji rade sa Bogom i pred svetom predstavljaju Hrista, treba da pokaţ u pravo saţ aljenje prema izgubljenima i da se sa celim srcem bore za njihovo spasenje. Ukoliko se crkva ne probudi i ne lati svog zadatka, Bog će gubitak duša staviti na njen račun. Zato mi je veoma stalo da Boţ je delo napreduje.

Od onih koji predstavljaju Boţ ji izabrani narod traţ i se da otvaraju crkve gde god se ukaţ e prilika za uspešan rad dovoĎenja duša do poznanja istine. Boţ ji narod nikad ne treba da se sabira na jedno mesto u neke velike zajednice kao što je to bio slučaj u Betl Kriku. Oni koji znaju šta to znači osećati teret za spasenje duša, kao što je to osećao Hristos, nikad neće tako postupiti.

199

107

Duh mudrosti Svako koga je Bog izabrao treba da razvija svoje umne sposobnosti. Isus je

došao na ovaj svet da otkrije karakter svoga Oca, a svoje je učenike poslao u svet da otkriju Njegov karakter. On nam je dao svoju reč kao putokaz ţ ivota, ali nas nije ostavio da sami tu reč nosimo, već je obećao da će toj reči dati silu. Ima li onda razloga i opravdanja da bilo ko sumnja, ili se tuţ i, kako nije u svom srcu osetio delovanje te sile? Osećate li glad ili ţ eĎ za poučavanjem u pravdi? Ako osećate i za vas vaţ i pouzdano obećanje koje ćete naći u Boţ joj reči: ―A znamo da sin Boţ ji doĎe i dao nam je razum da poznamo Boga istinoga i da budemo u istinome Sinu njegovu Isusu Hristu. Ovo je istiniti Bog i ţ ivot večni.‖ (1. Jov. 5:20);

Gospod ţ eli da nama upravlja duh nebeske mudrosti. Da li nas se duboko dotiče činjenica da treba da se molimo ponizno i iskreno kako to iziskuje naše stanje i da traţ imo od Boga duh mudrosti i znanja? Da li se molimo: ―Pokaţ i mi tajne koje ne znam, Ti me nauči.‖? To neka bude naša iskrena i ponizna molitva, koja dolazi iz dubine našeg srca traţ eći savet i boţ ansku mudrost! On kaţ e, ―Moj je savet i moja je mudrost.‖ (Priče 8:14)

Svečana vremena

31 Januar 1895

Pred nama su svečana i ozbiljna vremena. Nevolje i pometnja će se mnoţ iti sve do svršetka vremena. Moţ da će doći do nekog privremenog popuštanja, ali ne za dugo. Treba da napišem neka pisma koja mora da krenu sledećom poštom za Betl Krik. Naša braća koja su tamo ne vide stvari u pravom svetlu. Odluka da plaćaju porez na crkveni i bolnički imetak, pokazuje revnost i savesnost, koja ni u kom slučaju nije ni mudra ni ispravna. **) Njihovo shvatanje verske slobode protkano je idejama koje nemaju svoj izvor u svetom Duhu, pa je zato delo verske slobode obolelo i njegovu bolest moţ e da isceli samo Hristova milost i dobrota.

Srca onih koji zastupaju ovo delo treba da budu ispunjena Hristovim duhom. Samo veliki Lekar ima balsam (melem) iz Galada koji moţ e da privije na ranu. Neka ovi ljudi sa poniznim srcem koje je dotakla sila svetoga Duha čitaju knjigu Nemije, pa će promeniti svoje pogrešno mišljenje i usvojiti ispravna načela što će sve zajedno dovesti do izmene sadašnjeg stanja. **)Pokret za plaćanje poreza na sanatorium i crkvu: Na zasedanju Generalne Konferencije 1893. godine bio je donesen sledeći zaključak: ―S obzirom na odvojenost koja verujemo da treba da postoji izmeĎu crkve i drţ ave, to je nelogično da crkva prima od drţ ave novčane dotacije, poklone, potpore, izuzeća na osnovu religije; zato zaključuiemo da mi odbacujemo doktrinu da crkva ili druga sveštenička vlasništva treba da budu izuzeta od oporezivanja i nadalje mi zaključujemo da ćemo koristiti svoj uticaj da doprinesemo ukidanju takvog zakonodavstva koje predviĎa darove i izuzeća.‖ - Bilten Gener. Konfer. 5. mart 1893, str. 475. Prethodno saopštenje E.G. Vajt od 31. januara 1895. dajući savet u ovoj stvari bilo je prihvaćeno od voĎa crkve kao uputstvo koje treba da nas rukovodi u odnosu na plaćanje poreza i oslobaĎanje oporezivanja crkvenog vlasništva. Preterani stavovi

Nemija se molio za pomoć i Bog je njegovu molitvu uslišio. Pokrenuo je srca neznaboţ ačkih careva da mu priteknu u pomoć. Kad su njegovi neprijatelji ustali i radili protiv njega, Gospod je preko careva ostvarivao svoje namere i odgovarao na brojne molitve koje su se dizale Njegovom prestolu, traţ eći toliko neophodnu pomoć.

200

201

108

Često sam veoma ţ alosna kad vidim kako naša vodeća braća zauzimaju krajnje stavove i opterećuju sebe stvarima na koje se uopšte ne bi trebalo osvrtati, niti zbog njih brinuti, već ih jednostavno poveriti Bogu u ruke, da ih On vodi i reši. Mi smo još uvek u svetu u kome je Bog odredio jedno mesto za svakoga od nas. On svojom rukom otvara put pred nama i omogućuje da Njegovo delo napreduje u svakom pogledu. Istina treba da stoji visoko uzdignuta, a zatim istina treba da se istakne u svim najudaljenijim krajevima.

Bog nije zaduţ io one koji su ostali daleko od misionskih polja da procenjuju rad koji se tamo obavlja. Oni koji se ne nalaze na licu mesta gde se vodi bitka, nemaju pojma o potrebama i prilikama koje tamo vladaju, pa kad već ne mogu da kaţ u ništa što bi pomoglo onima koji se tamo bore, neka bar ćutanjem pokaţ u mudrost, a delom neka pomognu posao koji im stoji na dohvat ruke. Protestvujem protiv nerazumne revnosti koju pokazuju oni koji javno iznose svoja mišljenja o radu u dalekim poljima.

Gospod vodi ljude koji tamo rade, a oni koji su tako daleko od bojnog polja neka hode ponizno sa Bogom svojim, kako ne bi skrenuli stranputice i zalutali. Gospod nije ljudima poverio duţ nost procenjivanja ničijeg rada, niti ih je Duh sveti za to olvastio. Mnoge na takav posao pokreće njihovo lično rasuĎivanje pa svim silama nastoje da sreĎuju stvari za koje ih Bog nije zaduţ io. A naša je duţ nost, sve dok smo na svetu, da obavljamo jedan naročiti posao za ovaj svet; vest opomene treba da dopre do svih zemalja, jezika i naroda.

Gospod nikad ne usmerava svoje sluge na postupke koji bi izazvali vreme nevolje, pre nego što za to doĎe čas. On im ne dopušta da svojim ličnim idejama i stavovima podiţ u zid razdvajanja izmeĎu sebe i sveta. A upravo toga ima isuviše unutar naših redova. Vest opomene još nije doprla do velikog broja ljudi koji ţ ive u gradovima u našoj neposrednoj blizini a prebrojavanje Izrailja nije naš posao niti ga je Bog odobrio. Pomoć treba primati i pruţat i

Sve dok smo na ovom svetu i sve dok se Duh Boţ ji trudi oko ljudi u njemu, sve dotle i mi treba da pomoć primamo ali isto tako i da je pruţ amo. Duţ ni smo da ovom svetu otkrijemo videlo istine onako kako je ona otkrivena u Pismu, a od sveta da primimo ono, što će pokrenut Duhom Boţ jim biti spreman da učini za dobrobit Boţ jeg dela. Bog još uvek pokreće srca vladara i careva u korist svoga naroda, iz čega proizlazi zaključak da oni koji su duboko zainteresovani pitanjem verske slobode ne treba da uskrate svoju pomoć svetu, ali ni da odbijaju ono što će ljudi pokrenuti Duhom svetim ponuditi za unapreĎenje dela Boţ jega.

Primere koji ovo verno potvrĎuju nalazimo u Reči Boţ joj. Kir, car Persijski, objavio je po čitavom svom carstvu proglas koji glasi: ―Ovako veli Kir car Persijski: sva carstva zemaljska dao mi je Gospod Bog nebeski, i On mi je zapovedio da mu sazidam dom u Jerusalimu u Judeji. Ko je izmeĎu vas od svega naroda Njegova? Bog nebeski neka bude s njim, pa neka ide u Jerusalim u Judeji i neka zida dom Gospoda Boga svojega, Boga koji je u Jerusalimu.‖ (Jezdra 1:2-3). Druga je zapovest koja se odnosila na zidanje hrama u Jerusalimu zapisana u šestom poglavlju Jezdrine knjige.

Gospod Bog Izrailjev stavlja svoja dobra u ruke nevernika, ali ona treba da se iskoriste za dovršenje dela koje treba da se učini za ovaj pali svet. OruĎa kroz koja ovi darovi (pokloni, zaveštanja) dolaze mogu nam otvoriti puteve kroz koje istina moţ e prodirati. Oni moţ da nemaju simpatije za naš rad, niti veruju u Hrista, da bi

202

203

109

ţ iveli po Njegovoj reči, ali njihovi darovi ne treba da budu odbijeni kada se daju u tu svrhu.

Mnogo puta mi je pokazano da bismo raznim putevima i načinima mogli da doĎemo do daleko veće pomoći kada bismo bili vešti da mudro priĎemo ljudima, da ih upoznamo sa našim delom i njegovim potrebama pa da im tako damo priliku da učine ono na šta bi ih Duh sveti pokrenuo a što bi sluţ ilo unapreĎenju Boţ jeg dela. Aktivnost u našim crkvama

2 Februar 1895

Trebalo bi razbiti monotoniju koja preovladava u crkvi tokom naših bogosluţ enja. Treba uneti više ţ ivota, treba se moliti za onu pokretačku silu da bi naše članstvo moglo da krene novim smernicama i novim metodama. Kad se ovo mrtvilo, ova beţ ivotna monotonija razbije, onda će sila Duha pokrenuti srca pa će mnogi, koji su se do sad zadovoljavali da budu samo pasivni posmatrači, postati vredni, ozbiljni radnici. Samo vredna, aktivna crkva na zemlji moţ e biti povezana sa crkvom na nebu. Bog je onaj koji neprestano radi; anĎeli su takoĎe stalno na delu, zato i ljudi treba da su vredni u poslu obraćenja duša Hristu. Treba raditi dok traje dan, objavljivati Boţ ju milost dok još traje vreme milosti i na taj način spasavati ljude dok još nije kasno. Na sve strane ljudi umiru u svojim gresima, dok Bog govori svakoj vernoj duši: Pohitaj im u pomoć sa vešću koju sam ti dao. Štednja u domu

Gospod je učinio ljude svojim oruĎima koji, sa srcem ispunjenim Hristovom ljubavlju treba da saraĎuju sa Njim u obraćanju ljudi od zablude ka istini. Bog blagosilja ovu zemlju sunčanim zracima i kišom. On je taj koji čini da zemlja donosi bogat rod na korist čoveku, a čoveka je načinio svojim zastupnikom koji treba milostivo da deli darove neba da bi mnogi mogli da doĎu do poznanja istine. Da li moja braća u Americi razmišljaju o tome kako je ova dragocena istina koja spasava doprla do njih i našla ih tada kad su bili u tami neznanja? Ljudi i ţ ene su verno donosili svoje desetke i prinose Bogu i kako su sredstva pristizala u Boţ ju riznicu tako su u polje slati novi radnici da šire i unapreĎuju delo istine.

Isti ovaj proces mora i danas da se nastavi da bi se doprlo do duša koje su još uvek u tami. MeĎutim, pokazano mi je da ima mnogo onih koji u potpunosti uskraćuju svoj desetak, a i onih koji ga samo delimično daju, pa ipak veliko misionarsko delo iz godine u godinu sve više napreduje. Potrebno je da se navikavamo na štednju u našim porodičnim izdacima. Ne sme se dopustiti nikakav nepotreban trošak. Beda i oskudica, siromaštvo i nesreće svake vrste privlače našu paţ nju pa smo zato pozvani da pomognemo onima koji su potrebni i nevoljni. Moramo se postarati da zbrinemo one koji su gladni i goli, a onima koji su duhovno siromašni da pomognemo da iskuse i doţ ive radost spasenja.

Ozbiljan rad

Kad se svim srcem damo na posao koliko nam god to dopuštaju naše sposobnosti tada nam se sam Bog otkriva i šalje blagoslov za blagoslovom. Crkva koja oseća teret za duše biće crkva koja se moli, koja veruje i koja prima. Crkva čiji se članovi nalaze na kolenima pred Bogom moleći se za Njegovu milost, traţ eći Ga

204

205

110

svakog dana, jeste crkva koja se hrani hlebom ţ ivota i koja se napaja sa izvora ţ ive vode. Na njoj će se ispuniti reči obećanja: ―Što god zaištete od Oca u ime Moje, primićete.‖ (Jovan 16:23).

Posao obavljen istrajno i revno kako nam je to Hristos svojim primerom pokazao, doneće mnogostruke koristi. Iskustvo će biti obogaćeno ljubavlju, a pojedinci će bolje shvatiti šta sve moţ e Bog da učini kroz njih ako vemo odgovore svojoj duţ nosti. Crkva će tada ustati i svetliti osetivši da ju je obasjala slava Gospodnja koja će rasterati tamu.

Uspeh misionskog dela biće srazmeran usrdnim, posvećenim naporima. Svako odstupanje od pravog misionskog rada, svako zanemarivanje misionskog duha odraziće se na crkvu i dovešće do opadanja duhovnosti. Naprotiv, svaki ozbiljan napor u misionskom radu doprineće duhovnom ozdravljenju crkve i ne samo što će povećati broj članstva nego će povećati sve više njenu svetu revnost i radost u Gospodu.

Narod koji drţ i Boţ je zapovesti uskoro će doći u veoma teţ ak poloţ aj; ali svi oni koji hode u videlu i videlo šire oko sebe, iskusiće da se sam Gospod zauzima za njih. Baš tada kad sve izgleda mračno Gospod pokazuje svojim vernim slugama svoju silu. Kada naša nacija za koju je Gospod tako divno i čudno radio, i nad kojom je širio plašt svoje svemoći, napusti principe protestantizma i silom svojih zakona pruţ i pomoć i podršku Rimskoj sili (papstvu) koja ograničava versku slobodu, tada će Gospod ustati u odbranu svog vernog naroda. Tiranija Rima će opet proraditi, ali će Hristos biti naše utočište. Samoodricajuća ţr tva

Mnogi su suviše dugo dremali. Dok su jedni zaokupljeni radom pokazali neumornu energiju, drugi su stajali po strani kao pasivni posmatrači, gotovi da se kritički izjašnjavaju o metodama i rezultatima rada onih koji se trude. Zanimljivo je da su bili spremni za ovakav posao a da sami nikad nisu upregli svoj um u iznalaţ enju nekog plana koji bi korisno posluţ io na spasenje dragocenim dušama. Oni su uvek tu samo zato da pronalaze greške onih koji rade. A kad bi se takvi ponekad i prenuli iz sna i pokazali neki znak da su budni i svesni brzo bi se razočarali ako im drugi ne bi odmah našli neko ugodno mesto u delu. Za njih je pravi šok saznanje da se delo ne moţ e završiti bez istrajnog, samoodricajućeg napora i ţ rtve. A očekuju i nadaju se da doţ ive isti onaj uspeh koji su doţ iveli apostoli na dan pedesetnice. Uslov da i njihov rad prati uspeh koji je pratio rad apostola jeste, da ponize svoja srca pred Bogom kao što su to učinili apostoli. ―Jer ovako govori visoki i uzvišeni, koji ţ ivi u večnosti kojemu je ime sveti: na visini i u svetinji stanujem i s onim ko je skrušena srca i smerna duha, oţ ivljujući duh smernih i oţ ivljujući srce skrušenih.‖ (Isaija 57:15) ―Ali na koga ću pogledati? na nevoljnoga i na onoga ko je skrušena duha i ko drhće od moje reči.‖ (Isaija 66:2) Domaći misionski rad

Domaći misionski duh je veoma malo poznat meĎu nama a njegovo je prisustvo toliko neophodno u svakoj grani dela. Izvestan deo crkve je počeo da pokazuje znake misionske aktivnosti, ali ako svi ne ustanemo i ne pokaţ emo veću revnost, onda će nas oni koji ne poznaju sadašnju istinu prestići i blokirati nam put. Koliko još treba da se čeka da bi se probudili oni koji su godinama lutali bez posla u Betl Kriku? Kada će jednom postati svedoci Boţ ji? Koliko će još dugo čekati pre

206

207

111

nego se upregnu u jaram Hristov? Koliko se vremena dnevno odvaja za sluţ bu Bogu? Koliko njih ima odreĎeno vreme za razmišljanje i usrdnu molitvu? Koliko njih upraţ njava naviku štednje da bi mogli da donesu svoje darove i prinose Bogu na oltar? Koliko je njih praktičnom sluţ bom dragovoljnosti oplemenilo svoje srce i svoj ţ ivot? Koliko je takvih koji su ličnim radom nadahnuli druge ţ eljom da i oni rade za svoga Učitelja? Za uspešan rad u domu i okolini potreban je duh vere i istrajriosti koji neće izneveriti niti se obeshrabriti. Na nebu ne postoji ni jedna neaktivna ličnost niti će u stanove slave ući bilo ko koji nije pokazao Hristovu ljubav i koji nije uloţ io nikakav napor u delu spasavanja bliţ njih.

Ko moţ e reći koliko se veliko delo moglo učiniti u našim crkvama da oni koji su zastupali istinu nisu napustili svoje male skupštine i svi se nagomilali u Betl-Kriku! Da su naša braća i sestre bili marljivi, verni, bogobojazni sluţ itelji Hristovi i da su uloţ ili više napora da svoj uticaj prošire koliko je to god više bilo moguće, koliko je duša moglo da se spase! Jedna zapaljena sveća na jednom mestu mogla je da bude sredstvo kroz koje bi se zapalile mnoge druge sveće, pa bi se tako uzdigao glas slave i hvale koji bi se nadaleko čuo i mnogi bi uzviknuli: ―Šta čini Gospod! On čini mnogo više i izobilnije nego što smo se nadali i nego što smo traţ ili!‖ Direktna zavisnost od Boga

19 Februar 1895 Boţ ja namera nije da bilo koji čovek ili ma koja klasa ljudi bude savest svoje

braće, niti da pruţ a svoje grešne ruke u znak pokroviteljstva da bi gospodarila nad izabranim radnicima Gospodnjim, dovodeći tako u opasnost svoju ličnu sigurnost i sigurnost nasledstva Gospodnjeg i ometajući na taj način delo Boţ je. Gospod se nije ograničio na jednog čoveka niti je izdvojio neku grupu ljudi sa planom da preko nje završi svoje delo, već kaţ e svima: ―Vi ste saradnici Boţ ji.‖ To znači da svaki vernik treba i moţ e da učestvuje u Njegovom svetom delu, da svetu otkrije Hrista, da crkvi predoči uzvišene zakone budućeg besmrtnog sveta i da poslušnošću naredbama neba kojima nema ravne, otkrije svu dubinu poznanja, nezavisno od ljudskih izumevanja.

Gospodu treba verovati i sluţ iti Mu kao velikom ―JA SAM‖ i isključivo se na Njega oslanjati. Neka niko ne propisuje zakone koji bi zauzeli mesto koje pripada zakonu Boţ jem Ne učite ljude da gledaju niti da se oslanjaju na čoveka. Ljudska mudrost nije dovoljna da odluči o njihovom pravu da se angaţ uju u Boţ jem delu. Kad Bog nekome poveri posao neka se ljudi ne usude da pobijaju punomoć koju mu je On dao. Bog ne sme da bude ometan u svojim planovima ljudskim uplitanjem u njih, mada se to često dogaĎa.

Ako crkva na zemlji treba da bude slika nebeskoga hrama neka se onda izgraĎuje prema tom nebeskom uzoru a ne prema planu koji je zamislio čovek. Ljudska mišljenja često sprečavaju Boţ je planove. Zlatna meračka palica nije poverena u ruke smrtnog čoveka niti neke klase ljudi, ma kakvog oni poloţ aja ili zvanja bili, već u ruke nebeskog Arhitekte. Ako se ljudi ne budu mešali u boţ anske planove, već dopuste da Bog deluje na njihov um i karakter.izgraĎujući ih u skladu sa Njegovim planovima, tada će biti izvršeno jedno delo koje će opstati i u najteţ im nevoljama.

208

209

112

Poglavlje 9 Radnici pod Boţj im voĎstvom Bog, Predvodnik radnika

Vremena bivaju sve teţ a, pa će sve teţe biti doći do novca, ali Bog će osigurati priliv sredstava sa izvora koji su izvan našeg naroda. Ne mogu da razumem kako neko moţ e da prigovara primanju darova od onih koji nisu naše vere. Njihovi stavovi su preterani i krajnje neovlašteni. Zemlja je Gospodnja pa ako Bog pokrene ljude da zemlju koja je bila u rukama neprijatelja preda u naše ruke i omogući objavljivanje vesti u dalekim krajevima sveta, zar da onda čovek svojim upornim stavom i ograničenim shvatanjem blokira put? Takva savest je više nego nezdrava. Duh sveti čoveka nikad ne usmerava u takvom pravcu.

Neka svako budno pazi da se ne postavlja izmeĎu Boga, Vrhovnog starešine i Njegovog naroda. Treba da se trudimo da razumemo delovanje Njegovog proviĎenja i da se poklonimo Njegovom autoritetu. Neka se svaki Boţ ji vesnik trudi da izvrši svoj odreĎeni rad i neka se ne upliće u ono što je van domašaja njegovog shvatanja i razuma. Neka Gospodnji vesnici slobodno priĎu prestolu milosti da bi primili silu i mudrost da upoznaju Boga i da shvate Njegov način rada. Pravo poznanje Boga će u njemu razviti staloţ en duh i zdravo rasuĎivanje, te neće postupati naglo ni nepromišljeno u ovom kritičnom i svečanom vremenu ljudske istorije. Tačno rasuĎivanje

Boţ ja volja nije da Njegove sluge postupaju brzopleto niti da se drţ e svojih kratkovidih gledišta. On od njih očekuje da budu strpljivi i pokaţ u tačno rasuĎivanje. Svaki korak treba da čine promišljeno i razborito, posle mnogo molitava. Tada će naša braća uţ ivati više nepomućenog spokojstva a Boţ jem će narodu biti od veće koristi. Nebeska slava će biti njihova nagrada.

Jedina naša sigurnost leţ i u neprekidnom traganju za mudrušću koja dolazi od Boga, u briţ ljivom ispitivanju svakog problema sa svakim strahom i drhtanjem. Ako se ne bi tako postupalo onda bi se u delo Boţ je unosile ljudske greške i slabosti a ne videlo i mudrost koja dolazi sa neba. Gospod je obećao da će pokloniti svoju mudrost svakome ko je celim srcem potraţ i. Ukoliko strpljivije i sa više molitava čekamo na Gospoda, umesto da idemo za svojim mišljenjem i planovima,. utoliko više dajemo prilike Bogu da upravlja našim odlukama i da nam otvara vrata nade i uspeha.

Veliki Vojvoda vojske nebeske predvodiće nas u svakoj bici za napredak Njegovog dela. On će biti voĎa svog naroda u svim opasnim borbama kroz koje treba da proĎe ukoliko Njegovi pomoćnici i podpastiri dobro obave svoj posao i ako budu slušali glas: ―To je put, idite njim.‖ (Isaija 30:21) ―Ko ide za mnom neće hoditi u tami.‖ (Jovan 8:12) Kako silna uteha treba da bude za nas ovo Njegovo obećanje! I mi moţ emo da hodimo u videlu kao što je On u videlu.

Neka ljudi kojima su poverene velike odgovornosti provere do tančina da li slede svog Velikog VoĎu Isusa Hrista ili se povode za nagonima svoje telesne prirode? Sigurni smo samo onda kad se potpuno posvetimo Bogu i kad gledamo na Isusa, ţ eleći iskreno da sprovodimo ne naše, nego Njegove planove. Ljudi mogu da slede različita videla ali postoji samo jedno Videlo za kojim moţ emo da idemo sa

210

211

113

svakom sigurnošću i bez straha. Trudite se da idete za Isusom kud god On poĎe. Ne trčite ispred Njega, već čekajte na Njegovu zapovest: ―Hajdete za mnom.‖ Neka se naše voĎe ne uzdaju u svoj razum niti u svoje ambiciozno maštanje. Neka ne zamišljaju da su iskre njihovog vlastitog ognja pravo videlo jer će vrlo brzo ustanoviti da su umesto nebeske Zvezde vodilje sledili nekog nepouzdanog voĎu.

Bog rukovodi svojim delom

Ţalosna sam kad vidim kako ljudi nastoje da odrede tačan smer koga bi trebalo da se drţ e misionari u dalekim zemljama. Duţ ni smo da pitanja Boţ jeg dela više poveravamo u ruke Onoga koga, po našim rečima sledimo, da bi Mu dali priliku da radi kroz svoja izabrana oruĎa onako kako On vidi da je najbolje. Ne smemo da zaključujemo da sve treba da bude podloţ no nadleţ nosti nekolicine grešnih ljudi koji sami treba stalno da traţ e mudrost od Boga kako ne bi učinili neku ozbiljnu grešku. Bog nije predvideo da centar za rešavanje svakog pitanja bude Betl Krik.*) On ţ eli da se ljudi drţ e po strani i da ne uobraţ avaju da Njegovo delo u potpunosti zavisi od njih i da svako pitanje mora da se iznese pred njih da ga oni rešavaju. Teško mi je da izrazim sve što bih ţ elela, ali u ime Gospodnje podiţ em znak za uzbunu. Odgovorne ličnosti treba da strepe i da se boje za sebe. Nikako ne sme da se osećaju slobodni da trče ispred Onoga koji je rekao: ―sledite me‖. Bog nije zadovoljan sa činjenicom da ljudi koji su daleko u misionskim poljima moraju da čekaju ne usuĎujući se da sami učine bilo koji korak. Potrebno je da imamo poverenje u silu Onoga koji upravlja svojim delom. On je kadar da svojim predstavnicima u ma kom kraju svog ogromnog duhovnog vinograda da mudrost i razum neophodan za njihov posao. On nam kaţ e: ―Vi mene ne izabraste, nego ja vas izabrah, da idete i rod mnogi rodite.‖ (Jovan 15:16). Rekla bih zato svojoj braći u Betl-Kriku: Gospodu nije potrebno da šalje svoja uputstva vesnicima u svim krajevima sveta preko Betl-Krika. On nije ovlastio ljude koji na sebe preuzimaju odgovornost da Njegovim radnicima kaţ u: ―Ovo čini‖, a ―Ono ne čini‖. Gospod je obeščašćen što su ljudi u tolikoj meri upućeni da gledaju u Betl-Krik.

Svaka zemlja i svaki narod ima svoja izrazita obeleţ ja pa je neophodno da oni koji tamo rade budu veoma mudri i vešti kako bi znali da se prilagode tim posebnim uslovima i stavovima i tako stvore mogućnost da pomognu ljudima istinom koju im donose. Treba da su sposobni da shvate i zadovolje ljudske potrebe. Iskrsnuće takve okolnosti koje će zahtevati trenutnu akciju pa će oni koji su na licu mesta, rukovoĎeni svetim Duhom, morati bez oklevanja da učine sve što se moţ e. Ako bi u takvo vreme krize trebalo da čekaju da iz Betl-Krika doĎe uputstvo šta i kako da urade, mnogo, mnogo toga bi bilo izgubljeno. Ljudi koji rade posao u Boţ jem delu treba da budu verni pristavi Boţ je blagodati i njih treba bodriti da se oslanjaju na Boga i da se u svemu Njemu poveravaju. *)Vidi istorijski uvodnik o tome.

212

213

114

Boţj a organizacija

Neka Boţ ji radnici proučavaju šestu glavu knjige proroka Isaije i prvu i drugu glavu knjige proroka Jezekilja.

Točak u točku, pojava ţ ivih bića, povezanih sa točkovima, sve je to proroku izgledalo zamršeno i neobjašnjivo. MeĎutim, meĎu točkovima se videla ruka beskrajne Mudrosti a savršeni sklad je rezultat njenog delovanja. Svaki točak je delovao u savršenoj harmoniji sa svakim drugim.

Pokazano mi je da ljudska oruĎa suviše teţ e za vlašću, pa pokušavaju da sami upravljaju delom. U tim svojim nastojanjima suviše mnogo i suviše često isključuju Gospoda, tog Svemoćnog i Savršenog Radnika, iz svojih planova i metoda, ne prepuštajući Mu sve što se odnosi na napredak dela. Neka niko ne uobraţ ava da je kadar da ostvari ono što jedino moţ e moćni ―JA SAM‖. Bog je u svom proviĎenju pripremio put i odabrao način na koji će se preko ljudkskih oruĎa izvršiti posao. Zato neka prizna da je Bog njegov Učitelj.

Pri zauzimanju Jerihona Gospod nad vojskama bio je vojvoda vojske Izrailjeve. On je taj koji je načinio plan po kome su nebeska i zemaljska oruĎa zejadnički učestvovala u bitci, ali ni jedna ljudska ruka nije dotakla zidove Jerihona. Bog je pripravio takav plan da ni jedan čovek nije mogao da sebi pripiše zaslugu za izvojevanu pobedu. Bog je jedini dostojan slave. Tako isto treba da bude i u radu u kome smo danas angaţ ovani. Slava ne sme da se pripisuje čoveku niti čovek sme da je traţ i. Samo Bog je taj koga treba uzvisiti. Molim vas čitajte paţ ljivo treće poglavlje knjige proroka Jezekilja. Potrebno je da se navikavamo na potpuno oslanjanje na Boga a da pri tom ne zaboravimo da je Gospodu potrebno svako oruĎe koje drţ i istinu u pravdi. Kao Hristovi radnici treba stalno da imamo na umu krst Golgote i da svetu objavljujemo: ―Gle Jagnje Boţ je koje uze na se grehe sveta.‖ (Jovan 1:29). Mi smo pozvani da objavimo vest trećeg anĎela koja treba da se objavi svetu u sili i slavi.

Kad ljudi prestanu da se oslanjaju na ljude, kad Bog postane izvor njihove sile i njihova uzdanica, tada će pokazati više poverenja jedni prema drugima. Naše poverenje u Boga je suviše slabo, pa je zato i naše poverenje jednih u druge veoma jadno i skučeno.

Hristos je dunuo u svoje učenike i rekao: ―Primite Duha svetoga.‖ (Jovan 20:22). Duh sveti zastupa Hrista u svim krajevima Njegovog ogromnog duhovnog vinograda. Njegovom će silom biti nadahnuti oni koji su skrušenog duha.

Neka bude više zavisnosti od sile Duha svetoga a daleko manje od ljudskih oruĎa. Zao mi je što moram da kaţ em da neki uopšte ne pokazuju znake da su u Hristovoj školi naučili lekciju poniznosti i krotosti. Oni ne ţ ive u Hristu niti odrţ avaju onu pravu, ţ ivu vezu sa Njim. Njima ne upravlja ona mudrost koja je dar Duha svetoga. Pitam vas onda, kako moţ emo takve ljude smatrati nepogrešivim u njihovom rasuĎivanju? Oni mogu da budu na odgovornim poloţ ajima a da ipak ne ţ ive u zajednici sa Hristom. Oni nemaju um Hristov, niti uče svakog dana od Njega. Pa ipak, često se poklanja poverenje njihovom mišljenju i njihov se savet smatra mudrošću Boţ jom.

Kada ljudska oruĎa prihvate Boţ ju volju kao jedino merilo svog rada i ţ ivota i svoj karakter usklade prema karakteru Isusa Hrista, tada Hristos moţ e da se posluţ i njihovim sposobnostima i njihovim darom govora. Oni odbacuju svaku oholost, svaki izraz nadmoćnosti, svaki pokušaj potčinjavanja drugih svojim despotskim zahtevima i umesto toga pokazuju Hristovu krotost i poniznost. Oni pravilno shvataju dragocene reči Hristove molitve, ―Ja u njima i ti u meni; da budu sasvim ujedno i da pozna svet

214

215

115

da si me ti poslao i da si imao ljubav k njima kao i k Meni što si ljubav imao.‖ (Jovan 17:23).

Bog očekuje da svi manje gledamo i manje se oslanjamo na grešne i smrtne ljude. Mi smo imali savetnike koji su se pokazali kao oni koji ne znaju šta je to Hristova blagodat i koji ne shvataju istinu onako kakva je ona u Hristu Isusu. Oni koji saraĎuju sa Hristom ne mogu da visoko misle o sebi. Oni nisu hvalisavi, uobraţ eni, oholi. Naprotiv, oni su trpeljivi, neţ ni, ljubazni, puni milosti i dobrote. Ljudske ambicije su im strane. Pred njima ide Hristova pravda, slava Gospodnja je njihova nagrada. Savetodavni odbori

Prilikom savetovanja o napretku Boţ jeg dela niko ne bi trebalo da prisvaja pravo nametanja svoga mišljenja, niti da govori u ime svih, ukoliko svima nije jasno i ukoliko se nisu sloţ ili da je upravo njegov savet ili predlog ispravan. Sve planove i metode treba dobro razmotriti, da bi svako mogao da shvati njihovu pravu vrednost i da donese pravu odluku šta je najbolje da se usvoji i primeni u misionskom radu koji treba da se obavi u polju koje se otvara pred nama. Bilo bi dobro razmatrati, ne samo posao koji nas tamo očekuje, već i teškoće i probleme sa kojima ćemo se sresti i na koje moramo da računamo. Neka odbori objasne vernicima svoje planove koliko je god to moguće, da bi javno mnjenje crkve moglo da podupre njihove napore. MeĎu vernicima crkve ima mnogo razboritih i darovitih ljudi. Pravo je da se njihovo oštroumlje iskoristi kao sredstvo kojim će se pokrenuti drugi kad se bude raspravljalo o vaţ nim pitanjima i planovima. Moţ da će tako mnogi doći do uverenja da je potrebno da se dublje zainteresuju za delo Boţ je.

Neki su ubeĎeni da su u svom poznanju vesti daleko zaostali, ali nema potrebe za zabrinutost, jer Bog je gotov da pomogne onima koji iskreno traţ e Njegovu mudrost. Niko nije traţ io Njegovu milost uzalud. Traţ imo je svesrdno, jer duše ginu za rečju ţ ivota znajući da carstvo Boţ je treba da se širi. Ljudi i ţ ene oplemenjenog duha priključiće se broju onih za koje je rečeno: ―Vi mene ne izabraste nego ja vas izabrah da idete i rod mnogi rodite.‖ (Jovan 15:16) Kako osigurati potrebna sredstva

Od samog početka našeg misionarskog delovanja bili smo veoma zabrinuti pitanjem, kako osigurati odgovarajuća sredstva za podupiranje poduhvata u poljima koja je Bog pred nama otvarao. Pošto bi misionsko delo trebalo da se daleko brţ e i više širi, to bi oni koji veruju u istinu trebalo da izbegavaju da troše svoja sredstva za kupovanje svega što nije neophodno. Nikad ne bi trebalo da mislimo na svoju udobnost već na stvarne potrebe. Svoje ţ elje treba da ograničimo da bi u blagajni bilo dovoljno sredstava kojima bi se podigla zastava istine u novim teritorijama.

Traţ ite Gospoda; verujte u Onoga koji ima izvore neiscrpnog bogatstva. Ako radite mudro, ako u svoj posao unosite sve svoje sposobnosti, dobra ruka našeg Gospoda će biti sa vama. Krenimo na rad ne čekajući da sredstva uĎu u blagajnu pre nego se latimo posla. Ne daj Boţ e da, pošto nas proviĎenje pozove u neko polje zrelo za ţ etvu, usporimo korake zbog vapaja: ―Naša blagajna je prazna. Nemamo sredstava ni za izdrţ avanje radnika koji su već u polju. Nemoguće je da proširimo naše delovanje.‖

Zahvaljujem Bogu što su naše Subotne škole dosta doprinele unapreĎenju mnogih značajnih poduhvata. Deca i omladina su donosili svoje skromne dţ eparce koji su se kao potočići slivali u reku dobročinstva. Decu treba navikavati na

216

217

116

nesebična dela ljubavi koja predstavljaju radost za celo nebo. Od rane mladosti ih treba vaspitavati kako da sluţ e Isusu. Od malih nogu ih treba naučiti samoodricanju.

Polja blizu i daleko pripadaju Bogu, jer je svet Njegov. Uzurpatori su prigrabili deo Boţ jeg imetka na zemlji, ali će On naći put i način da istina dopre do najudaljenijih krajeva zemlje. Samo ako ljudi budu sledili voĎstvo Duha svetoga pronaći će put i sredstva kojim će vest moći da ide napred i da izvojuje slavnu pobedu. Uputite duše Hristu

Boţ je sluge koji ţ ive u skladu sa Njegovim zapovestima i u poniznosti srca iznose istinu, širiće svuda oko sebe blagotvorni uticaj koji će doneti spasenje mnogim dišama. Ali u tom radu mi ne smemo dopustiti da se ljudi bespomoćno oslanjaju na nas. Mi smo grešni i smrtni. Zato oči njihove vere moramo upućivati Hristu govoreći: ―Gle Jagnje Boţ je koje uze grehe sveta.‖ (Jovan 1:29). Isus je tu, spreman da se zauzme za svoje saradnike, ali je potrebno da oni svakog trenutka osećaju svoju zavisnost od Njega. Tada će zauzimanjem Načelnika naše vere i zastupnika pred Ocem mnogi biti spaseni i dobiti ţ ivot večni. Gospod je predvideo silu Duha svetoga kao pomoć u radu svojih slugu pa svako koji iskreno potraţ i tu pomoć, taj će je i primiti. Jedino što je potrebno to je da slobodno pristupimo prestolu blagodati i zatraţ imo pomoć kad nam bude potrebna. Treba da verujemo da Gospod čuje i uslišava naše molitve. Naš Prvosveštenik, koji je prošao nebesa, kaţ e: ―Umoliću Oca i daće vam drugog utešitelja, koji će biti sa vama uvek.‖ (Jovan 14:16). Duh sveti prebiva u onima koji su posvećeni, predani radnici, koji se trude gde god se naĎu da unaprede delo Boţ je. Nepotrebno stvaranje opozicije

Molim vas u ime Hristovo da nikakva nepromišljena, gruba reč ne izaĎe iz vaših usta, da se ne sluţ ite neumesnim rečnikom, i da se ne izusti ništa što bi ličilo na podsmeh i rug, jer je to način kojim se sluţ i stari, telesni čovek. Isus Hristos sa tim nema nikakve veze. Oni koji pišu neka paze kako i šta pišu kako se ne bi stvorio utisak da se ismevaju stavovima i mišljenju bilo vernih bilo nevernih. Jedina naša sigurnost je negovanje poniznog Hristovog duha. Staza koju utiremo svojim nogama treba da bude prava i glatka, kako se ne bi spotaklo ili skrenulo s puta ništa što je bolesno i hromo. Hristova poniznost i krotost treba da obuzme dušu.

Sotona je upregao sve svoje sile iznoseći majstorski smišljene zablude i proturajući ono što nije u skladu sa Boţ jom voljom. Neka niko koji veruje istinu ne pruţ i priliku našim neprijateljima za opravdani otpor, neka ne stvara tlo pogodno za pogrešno prikazivanje činjenica koje bi neprijatelji koristili kao prepreku napredovanju istine. Naprotiv, Hristove ljubavi radi, neka se svaki radnik Gospodnji trudi da pobije sotonske izjave - i neka se ne upušta ni u šta za što ga Bog nije ovlastio. Nebo će nam pomoći da delujemo u skladu sa Boţ jom voljom te će naši napori biti krunisani uspehom. Dajmo priliku Bogu da radi i ostavimo ljude da rade sve ono što On ţ eli i očekuje od njih a što treba da posluţ i napretku Njegovog dela.

Pitanje verske slobode je veoma vaţ no i zato u odnosu na njega treba postupati mudro i veoma oprezno. Ukoliko ne postupamo tako postoji opasnost da navučemo na sebe nevolju pre nego za nju budemo spremni. Teţ ište naše vesti treba da bude: ―zapovesti Boţ je i vera Isusova.‖ (Otkrivenje 12:17). Upozoravajmo

218

219

117

našu braću i sestre da ne čine nikakav potez kojim bi ograničili delo i tako onemogućili u nekim krajevima objavljivanje vesti.

Potrebno nam je daleko više sile Beskonačnoga a mnogo manje oslanjanja na ljudska sredstva i pomoć. Pred nama je duţ nost da pripremimo jedan narod koji će opstati na veliki dan Gospodnji. Skrećimo zato paţ nju ljudi na krst Golgote i objasnimo im razlog zbog kojeg je Hristos prineo tako veliku ţ rtvu. Ukaţ imo ljudima na mogućnost da se vrate Bogu i da drţ e Njegove zapovesti. Da bi grešnik mogao da gleda u Hrista kao ţ rtvu kojom su plaćeni njegovi gresi ispred njegovih očiju treba da se ukloni svaki čovek. Govorimo zato grešniku da je Hristos ţ rtva koja ―očišća naše grehe i ne samo naše nego i svega sveta‖. Ohrabrimo ga da sam potraţ i mudrost u Boga putem molitve jer će na taj način savršenije upoznati put Gospodnji nego kad ga tom putu uči čovek. Saznaće da je prestup zakona prouzrokovao smrt sina Boţ jeg te će omrznuti greh koji je ranio i ubio Isusa. I dok bude gledao u Hrista kao milostivog, ljubaznog zastupnika pred Ocem nebeskim, njegovo će se srce ispunjavati poniznošću i krotošću. Poniznost

Kad onaj ko je Hristov saradnik usaĎuje istinu u srce grešnika sa osećanjm prave ljubavi i poniznosti tada kroz ljudsko oruĎe progovara glas ljubavi. Nebeska bića saraĎuju sa takvim posvećenim oruĎima a Duh sveti tiho i neprimeto deluje na dušu vernika. Sila vere dolazi od Boga u srce i grešnik prihvata dokaze Boţ je reči. Blagotvornim delovanjem Duha svetoga čovek se menja i postaje jedno sa Hristom u duhu i namerama. Njegova ljubav prema Bogu raste, on sve više ţ edni za pravdom, i sve više čezne da bude sličan svome učitelju. Gledanjem u Hrista menja se iz slave u slavu postajući sve sličniji Njemu. Pošto je ljubav prema Hristu proţ ela celo njegovo biće, ona se prenosi sa Hrista i na sve izgubljene. Nekada prljav, grešan karakter sada odraţ ava Hristov lik; Hristos postaje njegova blaţ ena nada. ―Koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Boţ ji koji veruju u ime Njegovo.‖ (Jovan 1:12).

Molim vas čitajte drugu i treću glavu poslanice Filibljanima i prvu glavu Kološanima. Tu se kriju pouke koje treba svi da proučavamo. Pavle piše: ―Ništa ne činite usprkos ili za praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugoga većim od sebe. Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugijeh. Jer ovo da se misli meĎu vama što je u Hristu Isusu koji, ako je i bio u obličju Boţ jemu nije se otimao da se isporedi s Bogom nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao drugi ljudi i na oči naĎe se kao čovek. Ponizio je sam sebe postavši poslušan do same smrti a smrti krstove. Zato i Bog njega povisi i darova mu ime koje je veće od svakoga imena...

... Gradite svoje spasenje sa strahom i drhtanjem. Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što mu je ugodno. Sve činite bez vike i premišljanja, da budete pravi i celi, deca Boţ ja bez mane usred roda nevaljaloga i pokvarenoga u kojemu svetlite kao videla na svetu, pridrţ avajući reč ţ ivota za moju hvalu za dan Hristov.. da mi ne bude uzalud trčanje i trud.‖ (Filibljanima 2:3-16). ―Kojoj ja postadoh sluga po naredbi Boţ joj koja mi je dana meĎu vama da ispunim reč Boţ ju. Tajnu koja je bila sakrivena od postanja sveta i naraštaja i sad se javi svetima Njegovim, kojima Bog naumi pokazati kako je bogata slava tajne ove meĎu neznabošcima koje je Hristos u vama, nad slave; Kojega mi propovedamo svetujući svakoga čoveka i učeći svakoj premudrosti, da pokaţ emo svakoga čoveka savršena u Hristu Isusu.‖ (Kološanima 1:25-28).

220

221

222

118

Izbegavati provokacije (izazivanja)

Naši radnici treba da upotrebe svu mudrost kako se ne bi reklo ništa što bi izazvalo vojsku sotone i uzbudilo ujedinjene snage zla. Ako se Hristos nije odvaţ io da izgovori neku porugu na račun kneza tame, zar je onda podesno da mi svojim optuţ bama pokrenemo oruĎa zla na ovoj zemlji koja su se udruţ ila sa demonima? Hristos je bio jedinorodni sin večnoga Boga, zapovednik nebeske vojske, pa se ipak uzdrţ ao od optuţ bi sotone. Govoreći o Njemu, Isaija kaţ e: ―Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: divni, savetnik, Bog silni, otac večni, knez mirni.‖

Neka oni koji rečju ili perom objavljuju vest trećeg anĎela dobro razmotre činjenicu da Knez Mira nije izneo ni jednu podrugljivu optuţ bu protiv neprijatelja, pa neka nauče ono što su već davno u svom ţ ivotu trebali da nauče. Njihova je duţ nost da nose Hristov jaram i da u svom ţ ivotu pokaţ u Njegovu poniznost. Najveći Učitelj kaţ e, ―Naučite se od mene (ja nisam hvalisav, ja prikrivam svoju slavu) jer sam ja krotak i smeran u srcu. Naučivši se od mene, naći ćete pokoj dušama svojim.‖ (Matej 11:29) Neka naši misionari rade takav posao koji dovodi ljude do pokajanja za koje se nikad neće kajati. Da bismo bili miris ţ ivota moramo mnogo više da naučimo o Hristovoj krotosti.

Neka niko ne pruţ i priliku neprijatelju da radi svoj razarajući posao. Neka mu ne pomaţ e u njegovom nastojanju da primeni svoju tiraniju jer nismo sposobni da joj se suprotstavimo. Neka traţ i silu Duha svetoga koja omekšava, obuzdava i oplemenjuje, da ona uobiliči naš karakter i pokori svaku misao Isusu Hristu. Samo će nas Duh sveti osposobiti za pobedu i dovesti nas, kao Mariju, da sednemo do nogu Hristovih da se tu učimo krotosti i poniznosti srca.

Da nas neprijatelj ne bi uhvatio u svoju zamku i ugrozio naše spasenje, potrebna nam je svakodnevna posvećujuća sila Duha svetoga. Pošto smo stalno izloţ eni iskušenju da uzdiţ emo svoje ja treba da smo stalno na straţ i i da se čuvamo toga zla kako ne bi otkrili duh oholosti, kritike i osuĎivanja. Nastojmo da izbegnemo i samu pojavu svega što bi ličilo sotoninim osobinama a što bi razočaralo i obeshrabrilo one sa kojima dolazimo u dodir. Radimo kao što je Hristos radio - da bi zadobijali, da bi gradili a ne rušili. Nekima se čini sasvim prirodno biti oštar, ponašati se diktatorski, gospodariti nasledstvom Gospodnjim. Zbog takvog njihovog stava izgubljene su mnoge dragocene duše za delo Boţ je. A te nezgodne osobine ljudi pokazuju zato što nisu povezani sa Bogom. Postupanje sa dragocenim dušama

Oni koji zauzimaju odgovorne poloţ aje i dolaze u dodir sa dušama za koje je Hristos umro treba tako da cene ljude kako ih Bog ceni. Na ţ alost, mnogi grubo postupaju sa vlasništvom Gospodnjim koje je otkupljeno krvlju Hristovom. Njihovi su postupci u skladu sa telesnim sklonostima a ne sa Duhom Hristovim. Hristos je rekao svojim učenicima, ―Vi ste svi braća.‖ (Matej 23:8). Svagda treba da imamo na umu kakav treba da je naš odnos prema drugima i činjenicu da pred prestolom Boţ jim treba da se sretnemo sa onima sa kajima ovde na zemlji dolazimo u dodir. Bog će kao sudija svakome suditi po pravdi.

Jovan kaţ e: ―I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori koja je knjiga ţ ivota; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po deUma svojim‖ (Otkrivenje 20:12). Neka svaki koji priznaje ime Hristovo razmišlja o činjenici da će morati da se suoči sa svakim svojim

223

224

119

nepravednim postupkom, da će na sudu Hristovom morati dati odgovor za svaku grubo izgovorenu reč. Neće biti nimalo prijatno to ispitivanje izgovorenih reči koje su povredile i ranile dušu, to razmatranje odluka donetih protiv onih za koje je Hristos umro. Tada će svako delo izaći na sud, koji će otkriti prave pobude zbog kojih je to bilo učinjeno. Otkriven će biti rod svakog sebičnog, samovoljnog nametanja zahteva pa će ljudi moći da vide posledice svojih postupaka onako kako ih Bog vidi. Shvatiće da su svojim postupanjem prema ljudima na način koji nije Hristov, odgurnuli mnoge dragocene duše sa prave staze. Vreme u kome ţ ivimo je ozbiljno vreme suda, pa je zato pravi trenutak da se svako pokaje pred Bogom, da prizna svoje grehe i da se ţ ivom verom osloni na zasluge razapetog i vaskrslog Spasitelja.

Braćo moja i sestre, da li imate svagda na umu da u svojim postupcima prema Boţ jem nasledstvu nikad ne bi smeli da dajete maha svojim telesnim sklonostima? Boţ ji narod je Hristovo vlasništvo, kupljeni po veoma visokoj ceni. Zar će se onda bilo ko od nas pokazati kao onaj koji pomaţ e neprijatelju Boga i čoveka u njegovom delu obeshrabrenja i uništenja duša? Kakva nas kazna čeka za ovakvu vrstu posla? Svi bismo trebali da iskorenimo iz svog govora ono što je grubo i oštro. Ako smo jedno sa Hristom nikad se nećemo usuditi da se upuštamo u osuĎivanje svojih bliţ njih. Kao predstavnici Hrista i saradnici Boţ ji treba da pomognemo onima koji prolaze kroz iskušenja. Ne smemo da podstrekavamo ljude da seju seme sumnje, jer će ţ etva biti zlokobna. Potrebno je da stalno učimo od Hrista, da se sluţ imo Njegovim metodama i otkrivamo Njegov duh. Neophodno je da usvojimo savet: ―i to da se misli meĎu vama što je u Hristu Isusu.‖ Veţ bajmo sami sebe da verujemo Boţ joj reči koja se tako divno i slavno ispunjava. Ako je temelj naše vere zaista pravi onda se nećemo odavati sumnjičenju braće i sestara. Hristov karakter

Imamo preimućstvo da vidimo Isusa kakav jeste, da Ga poznamo kao Onog koji je pun ljubavi, saţ aljenja, strpljenja, dobrote i boţ anske plemenitosti. On je dobar, milostiv i spreman da nam oprosti sve naše grehe. Za Njega stoji napisano: ―Zato beše duţ an u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i veran poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne. Jer u čemu postrada i iskušan bi u onome moţ e pomoći onima koji se iskušavaju.‖ (Jevrejima 2:17-18). Potrebno je da gajimo ljubav i zahvalnost, da više gledamo u Isusa i da se preobraţ avamo u Njegovo obličje. Rezultat takvih napora biće više poverenja, nade, strpljenja i hrabrosti. Samo tako ćemo moći da pijemo od vode ţ ivota o kojoj je Hristos govorio ţ eni Samarjanki. On je rekao: ―Da ti znaš dar Boţ ji i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, ti bi iskala u njega i on bi ti dao vodu ţ ivu... Koji pije od vode koju ću mu ja dati neće oţ edneti do veka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u ţ ivot večni.‖ (Jovan 4:10,14). Ova voda predstavlja Hristov ţ ivot i svako ko stupa u zajednicu sa Bogom mora stalno da pije od nje. Tek tako će blagost, krotost, zahvalnost i poverenje postati trajni princip ţ ivota. Karakter Onoga koji nas je prvi ljubio biće predmet našeg dubokog posmatranja, a razmišljanjem o Boţ joj neuporedivoj ljubavi čovek postepeno usvaja Njegovu prirodu. Hristos je pred ljudima i pred anĎelima verno predstavio Boţ ji karakter. On je time dokazao da čovek moţ e, ako se potpuno osloni na Boga, da odrţ i Njegove zapovesti i da mu one budu mile kao zenica oka.

Oni koji traţ e put ţ ivota ne moraju biti ni bogati ni slavni, ni mudri ni počastvovani; ipak Bog će proširiti njihovu moć shvatanja da bi razumeli šta mogu i šta treba da učine za svoje spasenje. Sa prestola Boţ jeg svetli na ovu zemlju

225

226

120

nebesko videlo, i Hristos kaţ e, ―I kad ja budem podignut od zemlje sve ću privući k sebi.‖ (Jovan 12:32). Njegov milostiv poziv upućen je svim ljudima i oni koji se odazovu naći će ţ ivot i spasenje. Petar piše: ―Blagodat i mir da vam se umnoţ i poznavanjem Boga i Hrista Isusa Gospoda našega. Budući da su nam sve boţ anstvene sile njegove koje trebaju k ţ ivotu i poboţ nosti, darovane poznanjem onoga koji nas pozva slavom i dobrodetelju, kroz koje se nama darovaše časna i prevelika obećanja, da njih radi imate del u Boţ joj prirodi, ako utečete od telesnih ţ elja ovoga sveta.‖ (2.Petrova 1:2-4) Smirenost i promišljenost

14 Januar 1894

Gospod je spreman da radi sa većom silom meĎu nama, ali postoji opasnost da dozvolimo svojim nagonima da nas povedu tamo gde Gospod ne ţ eli da idemo. Ne smemo da učinimo ni jedan korak koji bi posle morali da povlačimo nazad. Moramo delovati oprezno, ozbiljno, ne upotrebljavajući nepromišljene izraze niti dopuštajući svojim osećanjima da se suviše uzbude. Treba da mislimo i delujemo smireno, bez uzrujavanja, jer ima takvih koji se lako uzbuĎuju i hvataju za svaki nesmotren izraz koji koriste da stvore napetost i nemir i tako ometaju delo koje sam Bog vodi. Postoje Ijudi koji su uvek gotovi da se prebacuju sa teme na temu. koji priţ eljkuju i vrebaju da uhvate nešto neobično, čudno i novo; a Bog bi ţ eleo da svi rade smireno, promišljeno, birajući reči koje su u skladu sa pravom istinom za ovo vreme. Istinu treba izneti ljudima potpuno osloboĎenu svega što bi ih uznemirilo ili razgnevilo i koja bi u sebi nosila odgovarajuću snagu i ozbiljnost koja bi ih pokrenula na razmišljanje. Moramo biti oprezni da ne preĎemo granice, moramo paziti da ne izazivamo one koji lako padaju u vatru.

Preklinjem vas da iz vašeg učenja iskorenite svaki nepromišljeni izraz, sve za čega bi se neuravnoteţ eni duhovi ili oni koji nemaju iskustva uhvatili i moţ da učinili neki nerazuman, nezreo potez. Neophodno je da se veţ bate da budete oprezni pri davanju izjava kako ne bi nekog usmerili u pogrešnom pravcu i stvorili haos, što bi posle zahtevalo mnogo muke i vremena da se stvari dovedu u red. Bog nije predvideo da Njegovi radnici troše svoju snagu i vreme na takvu vrstu posla. Samo jedan pogrešan ispad meĎu nama dovoljan je da zatvori mnoga vrata principima istine.

O, kako bi svaki radnik Gospodnji trebalo da bude paţ ljiv, da nikad ne istrčava ispred Učitelja, već da ide za Njim putem kojim On vodi. Kako bi se neprijatelji naše vere radovali kad bi mogli da se dočepaju takve izjave koju je dao neki od vernih, koju bi trebalo opovrgavati! Zato treba da radimo oprezno i mudro, jer u takvom načinu rada leţ i naša sila. Samo tako će Bog moći da radi sa nama, u nama i kroz nas... O, kako bi se sotona radovao kad bi uspeo da se nekako uvuče medu nas i dezorganizuje rad u vreme kada je savršena organizacija tako bitna i kad će biti sila koja treba da odbije laţ ne pobune i opovrgne tvrdnje koje nemaju svoj oslonac u Boţ joj reči. Moramo biti stalno na oprezu kako ne bi došlo ni do kakvog poremećaja ustaljenih pravila i reda! Samo tako buntovni elementi neće imati prilike da sputavaju delo. Ţivimo u vreme kada su red, organizacija i jedinstvena akcija preka potreba. Istina kao čvrsta spona treba da nas meĎusobno tako poveţ e da meĎu radnicima Gospodnjim ne doĎe ni do kakvih trzavica. Ako i doĎe do pojave nekog nereda potrebno nam je oštro rasuĎivanje da bismo razlikovali pravo od laţ nog. I neka se ne daju nikakve vesti sve dok se ne ispita svaka jota i svaka titla.

227

228

229

121

Izbegavati sporna pitanja

Osećam veliki teret na duši jer znam šta nas očekuje. Oni koji ne odrţ avaju svakodnevnu ţ ivu vezu sa Bogom dolaziće pod uticaj svih mogućih zabluda. U svom radu ne bismo smeli da iznesemo nijedno sporno pitanje pre nego što u celosti ispitamo njegove osnovne ideje da bi se ustanovilo sa kog izvora potiču. Sotonini anĎeli su veoma mudri da čine zlo i da izmisle nešto što će neki prihvatiti kao veće videlo i proglašavati ga novim i čudesnim. Biće to u izvesnoj meri istina ali isprepletana ljudskim izmišljotinama čija će doktrina ustvari biti ljudsko učenje i ljudske zapovesti. Ako je ikad bilo vreme kad je trebalo da se straţ i i ozbiljno moli, onda je to vreme danas. Moţ da će se pojaviti stvari koje će izgledati veoma dobre, ali i njih treba paţ ljivo ispitati uz mnogo molitve jer baš one mogu da budu naročito sredstvo kojim se neprijatelj sluţ i da duše navede na stazu koja ide vrlo blizu pored staze što vodi do svetosti i do neba. Ipak će oči vere uočiti njeno skretanje pa makar ono bilo i jedva primetno... Moţ da će u početku izgledati apsolutno ispravna ali brzo će se ustanoviti da uveliko skreće od staze na kojoj je sigurnost, od staze koja vodi u nebo. Braćo moja, upozoravam vas da pazite i utirete svojim nogama pravu stazu da slabo i hromo ne bi skrenulo sa pravog puta. Lebdeti nad crkvama

Cooranbong, Australija, 1 Septembar 1895 Dragi brate i sestro!

Brat N.N. mi je izneo planove za sastanke koji treba da se odrţ e u toku nekoliko sedmica u raznim mestima gde imamo crkve. Besumnje da će oni koji su odskora u veri od toga imati koristi; ipak sam sigurna da niste na pravom putu. MeĎu pozvanima koji će se okupiti na tim sastancima ima takvih koji će biti učvršćeni i osnaţ ani u svojoj veri; meĎutim, tim sastancima nisu obuhvaćeni oni kojima tek treba uputiti vest opomene, jer još uvek ne poznaju istinu. Vreme prolazi, pred nama su opasnosti poslednjeg vremena, a kako ima mnogo onih koji će nam reći u poslednji dan: ―Zašto nas niste upozorili? Zašto nam niste rekli ono što je trebalo da znamo?‖

Isus kaţ e: ―Nisam došao da zovem pravedne nego grešne na pokajanje.‖ (Luka 5:32) a naši propovednici ustanu i krenu sa ozbiljnom vešću opomene. Ako su ljudi već imali mogućnost da steknu poznanje istine, čemu onda stvarati planove koji će ih zadrţ avati oko onih koji su u toru, umesto da idu onima koji su još uvek u tami zablude? Vreme je kratko. Neka se vest opomene jasno i glasno čuje. Gospod dolazi da izvrši sud nad onima koji odbijaju reč EvanĎelja.

Enoh je u svoje vreme objavljivao vest opomene o Hristovom dolasku i sudu nad nepravednima. Mi danas gledamo ispunjenje njegovog proročanstva o velikom bezakonju na zemlji. Oni koji imaju videlo istine njima je Bog zapovedio da budu na straţ i, uvek spremni za bitku. Kad se postavi pitanje: ―Straţ aru, šta bi noćas?‖ kao odgovor treba da se čuje ozbiljna i istinita vest: ―Doći će jutro ali i noć. Ako ćete traţ iti, traţ ite, vratite se, doĎite.‖ (Isaija 21:11-12).

Utisak istine je suviše ograničen. Neka ljudi koji znaju istinu krenu da je saopšte drugima koji su u tami. Mnogi se zadovoljavaju time što poznaju istinu a još uvek nisu stali na svoje straţ arsko mesto da bi drugima preneli ono što su primili. Bog je dao ljudima priliku da osete silu istine, ali malo njih ispunjava svoj odreĎeni zadatak u spasavanju onog što je izgubljeno. Potrebno je da se svi obučemo u

230

231

122

oruţ je Boţ je da bi bili spremni da druge dovedemo u pokornost zakonu Boţ jem. Primećujem da se mnogo daje onima koji već imaju dosta; ali ovi divni sastanci radi onih koji ţ ele više ohrabrenja i snage lišavaju svet onoga što treba da se uradi za njega. Naši propovednici bi sada trebali da rade oko spasavanja onih koji su napolju. Bilo bi daleko bolje da se sedmice koje će biti provedene na skupovima provedu na putevima i raskršćima objavljujući vest: ―Hodite jer je sve već gotovo.‖ (Luka 14:17). Više svetlosti onima koji je koriste

Onima koji se pokoravaju svetlosti koju imaju doći će rasvetljenje sa visine; jer nebeski vesnici već očekuju da saraĎuju sa ljudima u delu objavljivanja opomene grešnom, zabludelom svetu. Ako se Boţ ji narod celim srcem prihvati ovog posla, u gradovima i selima će doći do izrazite promene. Zato nije dobro stalno zadrţ avanje oko crkava jer se na taj način one navikavaju da sve više i više zavise od ljudske pomoći. Oni se oslanjaju na iskustvo svoje braće i zanemaruju da gledaju u Boga kao izvora svoje sile i snage. Vreme je da gradovi i sela širom sveta čuju svečani poziv: ―Eno ide na oblacima i ugledaće Ga svako oko.‖ Budite gotovi da vas On naĎe spremne i u miru.

Usrdno molim vas koje je Bog obdario poznanjem istine: PoĎite na rad, jer rada ima posvuda. Polja su ţ uta, spremna za ţ etvu. Upravo sada su veoma potrebni i sejači i ţ eteoci. Vreme koje posvećujete onima koji su već čuli i shvatili vest opomene, neće doneti ni deseti deo sile koju bi isti primili kad bi se sami latili posla i posvetili ţ ivot spasavanju grešnika. AnĎeli su spremni da priskoče u pomoć posvećenim radnicima. Priča o izgubljenoj ovci bi trebalo da bude pouka svakome ko se izbavi iz zamke sotonine. Ne bi trebalo da stalno lebdimo nad onih devedeset devet u toru, već da spasavamo one izgubljene, traţ eći ih u pustinji gradova i sela. U tom će poslu svako osetiti koliko je slab, pa će pribeći pravom zaklonu i utočištu. Bog će ga svojom blizinom osnaţ iti i ohrabriti, dati mu veru i uliti nadu. Iskreni, ozbiljni radnici biće Hristovi saradnici.

Opomene koje je Hristos uputio Jerusalimu ne odnose se samo na Jerusalimljane. Sudovi Boţ ji nad Jerusalimom bili su samo predslika dogaĎaja koji će se zbiti u onaj dan kad Isus doĎe i donese platu svima po delima; kad se pred Njim saberu svi narodi sveta: ―Eno ide s oblacima i ugledaće Ga svako oko i koji Ga probodoše; i zaplakaće za Njim sva kolena zemaljska. Da, zaista.‖ (Otkrivenje 1:7) Rad za svakog vernog učenika

Svaki pravi Hristov sledbenik treba da obavi jedan posao. Bog je dao svakom čoveku njegov posao. Malo je onih koji zapaţ aju čitav niz proročanstava koja se brzim tempom, jedno za drugim, ispunjavaju. Budite spremni i dokaţ ite svoju poslušnost Bogu drţ anjem Njegovih zapovesti! Nema vremena da vesnici Gospodnji zastaju i prekidaju svoj posao da podignu zastavu dajući opomenu: ―Evo ţ enik dolazi; izaĎite mu u susret.‖ (Matej 25:6). Mnogi koji čuju vest, daleko veći broj njih, neće se osvrtati na ovu ozbiljnu opomenu. Mnogi će pokazatj nevernost Boţ jim zapovestima koje su proba karaktera. Boţ je sluge će biti nazivane zanesenjacima. Propovednici će opominjati ljude da ih ne slušaju. I prema Noju su se isto tako odnosili, ali ga je Duh sveti podsticao i hrabrio da vest primljenu od Boga objavljuje bez obzira da li će je ljudi prihvatati ili odbacivati.

Radite dok se moţ e. Hristov će dolazak iznenaditi laţ ne učitelje koji govore, ―Mir je ..nemamo se čega bojati. Sve stoji tako od početka stvorenja.‖ (2.Petrova 3:4)

232

233

123

Nadahuta reč kaţ e: ―Iznenada će napasti na njih pogibao.‖ Dan Gospodnji će doći kao zamka na sve koji ţ ive na zemlji. On dolazi kao lupeţ koji se pritajio. ―Kad bi znao domaćin u koje će vreme doći lupeţ čuvao bi i ne bi dao potkopati kuće svoje.‖ (Matej 24:43). Jedina je naša sigurnost neprekidno straţ enje. Svakog trenutka treba da smo spremni kako nas taj dan ne bi zatekao iznenada kao lupeţ noću.

Neka svaki koji ljubi Boga shvati da je danas, dok još traje dan, vreme da se radi, ne meĎu stadom koje je sada u toru, već neka ide napolje, van tora, da traţ i izgubljene koji ginu bez nade. Njima je potrebna naročita pomoć da bi se vratili stadu. Sad je pravi čas da bezbriţ ni ustanu od sna, da se probude iz dremeţ a. Sada je pravi čas da molimo ljude, ne samo da slušaju šta kaţ e Boţ ja reč već da bez oklevanja poţ ure da nabave ulje za svoje ţ iške. To ulje je Hristova pravda. Ono predstavlja karakter koji se ne moţ e prenositi. Niko ga ne moţ e osigurati za drugoga. Svako ga mora steći sam za sebe potpuno čistog od svake mrlje greha.

Gospod dolazi u sili i velikoj slavi. On će izvršiti potpuno odvajanje pravednih i grešnih. To će biti Njegov posao. Tada neće niko moći preneti ulje iz svoga ţ iška u ţ iške koji ga nemaju. Tada će se ispuniti Hristove reči, ―Dve će mleti zajedno, jedna će se uzeti a druga će se ostaviti. Dva će biti na njivi, jedan će se uzeti a drugi će se ostaviti.‖ (Luka 17:35-36). Danas pravedni i grešni ţ ive i rade zajedno. Ali Gospod čita karakter. On tačno razlikuje ko su Njegova poslušna deca, ko poštuje i ljubi Njegove zapovesti. Kukolj i pšenica

Običan posmatrač moţ da i ne zapaţ a neku odreĎenu razliku ali postoji Jedan koji je rekao da ljudske ruke ne čupaju kukolj, kako ne bi sa njim počupale i pšenicu. Neka oboje raste zajedno do ţ etve, rekao je On. A tada će Gospodar poslati ţ eteoce da sakupe kukolj, poveţ u ga u snoplje i spale, a pšenicru saberu u nebeske ţ itnice. Vreme suda je najsvečanije doba kad Gospod sabira svoje izmeĎu kukolja. Oni koji su bili članovi iste porodice, razdvajaju se. Na pravednike se stavlja znak. ―Ti će mi biti blago, veli Gospod nad vojskama, u onaj dan kad ja učinim, i biću im milostiv kao što je milostiv otac svome sinu koji mu sluţ i.‖ (Malahija 3:17). Oni koji su bili poslušni Boţ jim zapovestima pridruţ iće se grupi svetih, ući će na vrata u grad i imaće pravo na drvo ţ ivota. Jedan će se uzeti. Njegovo će ime stajati zapisano u knjizi ţ ivota dok će oni sa kojima je hodao stazom ţ ivota nositi na sebi znak večnog odvajanja od Boga.

Kukolj i pšenica su sada pomešani meĎu sobom ali tada će ih jedna ruka, jedina koja to moţ e, razdvojiti i svakome odrediti njegovo pravo mesto. Oni koji su imali videlo istine, koji su čuli vest opomene i poziv na svadbenu večeru: zemljoradmci, trgovci, pravnici, laţ ni pastiri koji nisu trubom objavljivali vreme noći svi koji su odbijali pokornost zakonu carstva Boţ jega neće imati pravo da uĎu u njega. Oni koji su pokušavali da naĎu izgovor što izbegavaju da prihvate breme Hristovo i da se odvoje od ovoga sveta, biće zajedno sa svetom uhvaćeni u zamku. Oni se svesno mešaju s kukoljem. Isti se nalaze i jedan drugog vuku u prestup. To je strašno usporeĎenje. Ljudi staju na stranu prvog buntovnika koji je naveo Adama i Evu da budu neposlušni Bogu. Kukolj se sam veoma brzo mnoţ i, jer mu seme leti na sve strane a ţ ile su mu vezane za Ďavola koji je koren svakog greha.

Nad onima koji drţ e zapovesti Boţ je izrečen je blagoslov: ―Blago onima koji tvore zapovesti Boţ je da im bude vlast na drvo ţ ivota i da uĎu na vrata u grad.‖ (Otkrivenje 22:14). Oni su ―izabrani narod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod dobitka‖, (1.Petrova 2:9) pozvan da objavi Onoga koji nas dozva iz tame čudnom

234

235

124

videlu svome. Poslušni se nazivaju pravednima, njih privlači sveti magnet - Isus Hristos; sveto privlači svete. Onaj ko je do sad bio nepravedan ostaće takav i dalje. Više nema mogućnosti izgraĎivanja ili menjanja karaktera. Ulje milosti se ne moţ e pozajmiti od drugoga, niti su lude devojke imale vremena da ga kupe. Pravedni su oni koji drţ e zapovesti Boţ je i oni će zauvek biti odvojeni od onih koji su neposlušni i koji gaze zakon Boţ ji. čisto zlato i troska nikad više neće biti zajedno. Ko je taj verni i mudri sluga?

―Ko je dakle taj verni i mudri sluga, kojega je postavio gospodar njegov nad svojim domašnjima?‖ (Matej 24:45) Moţ emo li da damo odgovor? Jesam li ja pristav, veran svetom poverenju koje mi je ukazano? Svakom je čoveku data neka lična odgovornost. Straţ ari imaju specijalnost da razlikuju opasnosti i da trubom upozore. Vojnici krsta Hristovog treba da imaju uši koje dobro čuju. Njihova odgovorna duţ nost je da trubi daju jasan zvuk da bi svako mogao da se opaše i pripremi na vreme za borbu.

Šta mi lično radimo za svoga Učitelja? Ko je taj koji objavljuje istinu onima koji se nalaze u tami zablude? Ko objavljuje reč ţ ivota? Neprijatelji Hristovi su mnogi koji tvrde da su pravedni a ne znaju šta je to pravda Hristova. Pretvaraju se i prikazuju kao anĎeli videla, ali su sluge zla. Ova činjenica bi trebala da bude dovoljna da svakog pokrene na rad. Ko su ti verni pristavi milosti Hristove? Ko vrši mudru raspodelu rada, pozivajući na aktivnu sluţ bu svakog ko ima razumno poznanje istine, dajući svakome svoj posao?

Istureni poloţ aji treba da budu dobro čuvani. Treba da postoji posada koja će čuvati tvrĎavu za vreme dok ostale snage budu angaţ ovane u aktivnoj borbi. Svaki čovek ima svoj zadatak: Naš posao nije da dajemo eho reči onih koji su u zabludi, već da dobro upamtimo učenje istine. Naša je duţ nost da budemo od koristi bliţ njima. Ne smemo da idemo tragom protivnika istine već da objavljujemo vest trećeg anĎela koji leti posred neba objavljujući vest opomene, ukazujući na zapovesti Boţ je i veru Isusovu.

Oni koji su sada neradnici nosiće na sebi natpis: ―Izmeren si na merila i našao si se lak.‖ (Danilo 5:27) Oni poznaju volju svog Učitelja ali je ne tvore. Imali su videlo istine i sve mogućnosti i prednosti da se usavrše ali su se drţ ali svojih sebičnih interesa te će biti ostavljeni sa onima koji nisu ni pokušali da se spasu. ―Ako li taj sluga reče u srcu svome: neće moj gospodar još zadugo doći; i počne biti svoje drugare a jesti i piti s pijanicama; doći će gospodar toga sluge u dan kad se ne nada i u čas kad ne misli. I raseći će ga napola i daću mu platu kao licemerima; i onde će biti plač i škrgut zuba.‖ (Matej 24:48-51).

Neka se o ovim rečima ozbiljno razmišlja. Neka niko ne kaţ e: ―To se ne odnosi na mene; ja sam hrišćanin.‖ Ko ovo govori: ja ili Onaj koji čita šta je u srcu? Nevernom sluzi je bila poverena ozbiljna i svečana odgovornost; pred svetom je predstavljao Hristovog slugu, ali, kakva ţ alost i za njega i za sve povezane sa njim; on je jedan zli sluga! Ugrozio je dobra svoga gospodara, učio je ljude da gaze sveti zakon Boţ ji. On Hrista naziva ―moj gospodar‖ ali istovremeno kaţ e, ―moj gospodar neće još zadugo doći.‖ On ne kaţ e da Hristos neće doći; on se ne ruga ideji o njegovom .dolasku, ali rečju i ţ ivotom svedoči ljudima i razuverava ih u blizinu tog dolaska. Svojim uticajem ih navodi na opasno odlaganje pripreme. Oni prestaju da straţ e pa i sami ponavljaju reči nevernog sluge. Neprijatelj ih hvata u svoju zamku i oni brzo postaju slični svetu i mrtvi za pravdu. Umesto da duhovno rastu oni opadaju;

236

237

238

125

niti ţ ele da taj dan doĎe što skorije, niti nastoje da ga ubrzaju. Njihov um obuzimaju telesne ţ elje i iskvarene, zle pomisli.

Zli sluga bije svoje drugare koji nastoje da tvore volju svoga gospodara. On jede i pije sa izjelicama i pijanicama koji kaţ u da su hrišćani, a ustvari ţ ive telesnim ţ ivotom; sa onima koji se protive Hristu i delu koje je došao da izvrši na zemlji. A delo Hristovo je bilo: u ljudskom telu ispuniti Boţ ji zakon i tako postati primer svim ljudima.

Hristos je bio okruţ en svojim učenicima i velikim mnoštvom kada je izgovorio sledeće reči opomene: ―Pazite da srca vaša ne oteţ aju ţ deranjem i pijanstvom i brigama ovoga sveta i da vam ovaj dan ne doĎe iznenada.‖ (Luka 21:34). ―A koji misli da stoji, neka se čuva da ne padne. (1 Korinćanima 10:12). Poglavlje 10 Prave metode, načela i pobude Ispravno vaspitanje

Cooranbong, Australija, 27 Avgust 1895

Dragi brate i sestro N.N.! Studenti naše škole u ovom mestu se trude da slede videlo koje je Gospod

dao a koje nas uči da je pravo obrazovanje ono koje povezuje razvoj uma i mišića. Dosadašnji rezultati su prevazišli naša očekivanja. Na kraju prvog tromesečja koje se smatra eksperimentalnim, studentima je data prilika da imaju odmor i da se posle toga angaţ uju u bilo koji posao koji izaberu. MeĎutim, svi su molili da se nastava ne prekida već da se dalje nastavi s tim da se u njen svakodnevni program uključi fizički rad, kombinovan sa časovima redovne nastave. Nikako nisu hteli da se odreknu povoljne prilike da istovremeno uče kako se radi i uz to studiraju. Kad je to njihova ţ elja, sad kad rade pod najnepovoljnijim uslovima, kakav će tek uticaj jedan ovakav program imati kad školske zgrade budu gotove te studenti budu imali daleko povoljnije uslove za rad.

Zgrada u kojoj sada borave, jedina koja odgovara toj svrsi, bila je jedan stari hotel koji smo uzeli pod zakup i koji se koristi do krajnjih mogućnosti. Četiri šatora podignuta na obliţ njoj livadi takoĎe koriste studenti. Svako jutro u šest sati svi članovi škole se pozivaju na jutarnje bogosluţ enje i proučavanje Biblije. Ovi jutarnji sastanci su se pokazali kao veliki blagoslov za sve...

Osam jutara ja sam govorila studentima. Gospod Isus je zaista bio prisutan na ovim našim sa sastancima. Skup bi se sastojao od dvadeset šest do trideset osoba. Na prvim sastancima se na mene spustio duh posredničke molitve i svi su osetili da nas je nebo čulo. Govorila sam oko trideset minuta a sam Gospod mi je dao prave reči za sve prisutne. Bili su to veoma korisni časovi; iskustva koja su zatim iznosili studenti bila su dokaz da je Duh sveti svakom dao prilike da zaviri u tajne Boţ je...

Kako su se ovi sastanci nastavljali tako je delovanje Duha bilo sve jače. MeĎu nama se osećalo Boţ je prisustvo. Osećanja i sklonosti svih prisutnih nadahnjivala su se silom i ljubavlju. Srca su postajala sve osetljivija za delovanje Duha svetoga. U srcu i umu zbivale su se vidljive promene. Boţ ji duh je delovao na ljudska oruĎa. Slavila sam Gospoda za okrepljujući uticaj Njegovog duha na moje srce. Svi smo osetili kako Gospod čini u nama da hoćemo, da moţ emo i da činimo ono što je Njemu ugodno.

239

240

126

Gospod nema nameru da umesto nas donosi odluku niti da umesto nas obavlja naš posao. To je naša duţ nost. Čim se ozbiljno damo na posao daje nam se boţ anska milost koja radi u nama da hoćemo i učinimo, ali nikad kao zamena za naš lični trud. Naša srca treba da budu pokrenuta na saradnju. Duh sveti je taj koji pokreće ljudsko oruĎe na ostvarivanje našeg vlastitog spasenja. To je praktična lekcija kojom Duh sveti nastoji da nas pouči. ―Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što je Njemu ugodno.‖ (Filibljanima 2:13)

Nikada nisam dublje osetila dragocenu vrednost istine i njenu silu na ljudski um nego kada sam u ranim jutarnjim časovima govorila ovim studentima. Od jutra do jutra osećala sam se zaduţ ena sa po jednom vešću od Boga. Data mi je naročita prednost da govorim dvaputa subotom. Na svakom je sastanku bilo prisutno po nekoliko nevernih koji su bili veoma pokrenuti dok se iznosila istina. Da imamo pogodno mesto za bogosluţ enje mogli bismo da pozovemo naše susede. Ali naša uska, dugačka trpezarija prepuna ljudi nabijenih kao u paketu nije baš pogodno mesto. Meni je dok govorim dodeljeno mesto u jednom uglu u kome sam sasvim sabijena uza zid. Ipak, Gospod Isus je prisutan na svakom našem skupu. Mi smo u to čvrsto ubeĎeni. Ima nekih koji sad već ozbiljno razmišljaju o istini.

Svi znamo da najteţ a i najţ ešća borba duše pripada času odluke da se uverenje srca sprovede u delo. Predanje srca Bogu znači poveriti ţ ivot Onome koji ga je otkupio uz beskrajnu cenu i nastojati iz dana u dan sve više i sve bolje poznati Gospoda čiji su izlasci kao zora. ―Poslušnost je bolja od ţ rtve.‖ (1.Samuilova 15:22). Čitav ţ ivot jednog pravog hrišćanina sastoji se od ―hteti‖ i ―učiniti‖. Uravnoteţen o obrazovanje

Studenti rade verno i odlučno. Tako stiču snagu uma i pokretljivost i čvrstinu mišića. To je ono pravo obrazovanje koje će u našim školama pripremiti mlade da ne budu slabići i nesposobni, da ne budu samo polovično obrazovani, već da dobiju celovito vaspitanje koje obuhvata telo, duh i dušu. Graditelji karaktera ne smeju da zaborave da postavljaju takav temelj koji će vaspitanju dati najveću vrednost. To naravno zahteva ţ rtvu, ali ona se mora prineti. Fizičko obrazovanje će, ako se ispravno vodi, pripremiti čoveka za duševne napore. Ali jedno bez drugoga čini čoveka nepotpunim. Fizičko naprezanje udruţ eno sa umnim naporom odrţ ava um i karakter u zdravom stanju te se postiţ u daleko bolji rezultati. Podvrgnuti ovakvom vaspitanju, studenti naših škola će krenuti u ţ ivot pripremljeni na najbolji način. Fizički i umni rad mora da idu zajedno, ako ţ elimo da za naše studente učinimo ono što je najbolje. Ovog smo se plana ovde do sad drţ ali na potpuno zadovoljstvo, bez obzira na teškoće pod kojim su studenti morali da rade.

Došla sam ovde i počela raditi tako ozbiljno da je to sve nadahnulo novom revnošću, te su radili sa voljom, radujući se što uopšte imaju prednost da rade. Jedan drugog smo podbunjivali na revnost i na rad. Sluţ benici škole su se plašili da ću ja prva zasaditi drvo, sad smo i oni i ja zadovoljni što imamo prvi originalni voćnjak u ovom kraju. Neke od naših voćaka će već sledeće godine doneti prvi rod, a breskve će, nadamo se, kroz dve godine dobro raĎati. Gospodin N. od koga smo kupili sadnice ţ ivi oko dvadeset milja odavde. Ima divan, veliki voćnjak. On nam je rekao da imamo izvanredno mesto i zemlju za voće.

Dakle, škola je izvanredno počela. Đaci uče kako se sade voćke i drugo drveće, jagode i tako dalje; kako mora da se sačuva svaki izdanak i svaka ţ ilica korena potpuno nepovreĎena i nesputana da bi joj se dala prilika da se nesmetano razvija i raste. Zar od svega nije dragocenija lekcija naučiti kako da se postupa sa

241

242

127

ljudskim telom a isto tako i sa duhom, ne sputavajući ni jedno ni drugo, već dajući celoj čovekovoj ličnosti prilike da obavlja sve poslove za koje je sposobna? Um treba probuditi i njegovu snagu napregnuti. Potrebni su nam ljudi i ţ ene koji, ispunjeni silom Duha svetoga i pod njegovim voĎstvom mogu da dovrše započeto delo. Ali njih za taj posao treba osposobiti i ne pustiti ih da zbog nerada ili neznanja zakrţ ljaju. Potrebni su nam upravo takvi ljudi, ţ ene i deca, koji će koristiti svoje znanje i veštinu pri obradi zemlje i pri tom neće smatrati da rade poniţ avajući posao sluge, već baš onaj isti plemeniti posao kojim su se bavili Adam i Eva u Edemu i zahvaljujući kome su imali priliku da uţ ivaju posmatrajući čuda koja u prirodi stvara ruka Boga, vrhovnog Gospodara neba i zemlje. Pri takvom poslu čovek seje seme, a Bog daje kišu i sunce te seme proklija i pojavi se prva neţ na, mala biljka. U ovom procesu leţ i pouka koju nam upućuje Bog a koja se odnosi na vaskrsenje tela i obnovu srca. Iz zbivanja u prirodi treba da stičemo znanje o nebeskim stvarima. VASPITANJE U OBRADI ZEMLJE (Dopuna članka)

Mi ne treba da budemo obeshrabreni zemaljskim stvarima, jer su očevidno loše, niti da budemo obesnaţ eni. Treba da radimo zemlju paţ ljivo, nadeţ no i blagodarno, verujući da će zemljište bogato nagraditi vernog radnika punom ţi tnicom, bogatijom od srebra i zlata. Tvrdičluk i oskudica je opterećuju laţ nim svedočenjem. Sa podesnim i razumnim negovanjem zemlja će donositi svoje bogatstvo za dobro čoveka. Duhovne lekcije koje treba da se nauče nisu sredstvo prisile. Seme istine posejano u srcu neće se u celosti izgubiti, nego će ipak nići, najpre travka, zatim klas, a onda pšenica u klasu. Bog je rekao ,u početku: ―Neka zemlja pusti iz sebe travu, bilje što nosi seme, i drvo rodno koje donosi rod.‖ Bog je stvorio seme kao i zemlju svojom boţ anskom rečju. Mi treba da veţ bamo naše umne snage u obraĎivanju zemljišta i da verujemo Boţ joj reči koja moţ e stvoriti zemaljski plod za dobro čoveka.

ObraĎivanje našeg zemljišta zahtevalo je veţ bu svih umnih snaga koje posedujemo. Zemlja oko nas svedoči o ljudskoj nemarnosti. Mi se nadamo da će se probuditi aktivnost uspavanih savesti. Mi se nadamo da ćemo videti razumne farmere, koji će biti nagraĎeni za svoj ozbiljni rad. Ruke i srce moraju saraĎivati, stvarajući nove i savesne planove za uspošno obraĎivanje zemlje. Mi smo ovde videli ogromno drveće oboreno i povaĎeno iz korena, gde sada plugovi duboko zaoravaju svoje brazde za sadnju mladih voćaka i setvu semena. Studenti se uče da znaju šta znači oranje i kako se rukuje motikom, ašovom i grabljicama u svrhu korisnog rada. Pogreške se često učine, ali zabluda tapka pored istine. Znanje se uči uz pogreške, a početak daje nadu na konačan uspeh. Oklevanje zadrţ ava stvari, brzopletost takoĎe smeta, ali sve to sluţ i kao lekcija ljudima.

U školi koja je otpočela ovde u Koranbongu (Cooranbong) mi ţ elimo da vidimo stvarni uspeh u poljoprivrednoj grani, kombinovanoj sa studiranjem nauke. Mi ţ elimo da ovo mesto postane jedan centar iz koga će svetliti svetlost na sve strane, kao dragoceno poznanje koje će rezultirati obradom neplodne zemlje da postane kao bašta rascvetalih ruţ a. Za decu i omladinu, rad kombinovan sa naukom pretstavljaće sveobuhvatno vaspitanje. Obrazovanje duha doprineće intenzivnoj obradi zemljišta.

Nastaće jedna nova klasa ljudi, proizvoĎača hleba, hranitelja, koja će posedovati obrazovanu, izveţ banu sposobnost da obraĎuje i unapredi zemljoradnju. Njihov duh neće biti preopterećen i prenapregnut studiranjem nauke. Takvi ljudi će prevazići glupa osećanja da fizički rad poniţ ava čoveka. Nastupiće uticaj koji se neće sastojati u glasnogovorništvu, oratoriju, nego u stvarnom idealizmu. Videćemo farmere koji nisu prosti, grubi i neotesani, bezbriţ nog izgleda i odevanja, neurednih domova, već koji će uneti isproban ukus u svom domaćinstvu. Sobe će im biti sunčane i privlačne. Nećemo videti čaĎave tavanice po kućama, punim prašine. Nauka, nadarenost i inteligencija otkrivaće se u njihovom domu. Kultiviranje zemlje pokazaće se u tretiranju zemlje kao Boţ je riznice. Što jedan čovek postigne veći stepen inteligencije, utoliko će zračiti većom svetlošću. Gospod će nam poveriti zemlju kao svoju dragocenu riznicu.

243

245

128

Manje ličnog ja

Granville, Australija, 13 Sept. 1895

MeĎu našim propovednicima neophodno je potrebna promena. U srcu i karakteru treba više da bude Hristos nego lično ja. Mi treba da budemo predstavnici našeg Gospoda. Oni kojima je dato veliko videlo i koji su imali dragocene prilike da se osposobe za rad, odgovorni su Bogu koji je svakom odredio njegov posao. Nikad ne bi smeli da iznevere sveto poverenje, već da budu prava svetlost svetu. ―U ovom je Ijubav, ne da mi pokazasmo ljubav k Bogu, nego da On pokaza ljubav k nama i posla Sina svojega da očisti grehe naše.‖ (1.Jovanova 4:10). Evo reči koje izraţ avaju Njegov stav prema iskvarenom, idolopokloničkom narodu: ―Kako da te dam Jefreme? da te predam, Izrailju? Kako da učinim od tebe kao od Adame? da te obratim da budeš kao Sevojim? Ustreptalo je srce moje u meni, uskolebala se utroba moja od ţ alosti.‖ (Osija 11:8). Zar da se odrekne naroda za koga je toliko učinio, za koga je dao čak i svoga jedinorodnog Sina, izraz svog obličja? Bog je dozvolio da se Njegov Sin preda za naše grehe. Uzeo je na sebe ulogu sudije i sam se suprotstavio Nosiocu greha lišavajući se očinskog osećanja!

Ovim se Njegova ljubav prema buntovnom ljudskom rodu pokazala u svom najdivnijem obliku. Kakav prizor za anĎele! Kakva nada za čoveka! ―Još kad bijasmo grešnici Isus umre za nas!‖ Pravednik za nepravedne! Na svom je telu izneo grehe naše na krst Golgote. ―Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas.‖ (Romljanima 5:8)

Da li kao od Boga izabrani svedoci cenimo Hristovo otkupljeno vlasništvo? Da li smo gotovi na svaku ţ rtvu? Da li smo spremni da ponesemo Hristov jaram i da saraĎujemo sa Njim? Svi koji se drţ e Boga slušajući Njegove zapovesti ljubiće izgubljene grešnike kao što ih je Hristos ljubio. Oni slede primer Hristovog vrednog, poţ rtvovanog rada tragajući po putevima i raskršćima kako bi našli ugledne i prezrene, bogate i siromašne i objavili im vest da su predmet naročite Hristove ljubavi i staranja. Rad za sve

Duhovno slepilo ljudi i neznanje u odnosu na Boga i Spasitelja toliko je veliko da svako ko ljubi Isusa moţ e da naĎe za sebe rad na svakom mestu i u svako doba. I svako ko gaji tu pravu ljubav prema Hristu neće moći ostati nezainteresovan i nemaran. Velika je razlika u karakteru i ţ ivoru lzmeĎu onih koji su poslušni svim Boţ jim zapovestima i onih koji to nisu.

Roditelji nisu obuzdavali sebičnost svoje dece. Cilj kome se jedino teţ ilo bilo je samougaĎanje. Misleći samo na sebe i sluţ eći samo sebi mnogi su već dopali u ropstvo sotone. Oni su robovi svojih nagona i strasti kojima upravlja sotona. Pozivom u svoju sluţ bu Bog im nudi slobodu. Poslušnost Bogu je osloboĎenje od robovanja grehu, sloboda od tiranije telesnih strasti i nagona.

Ali mi se suočavamo sa ljudima koji upotrebljavaju sve svoje snage i veštinu za klevetanje onih koji su odani Bogu. Njihova duhovnost i razum koji im je Bog dao posvećeni su nastojanju da poslušnost Boţ jim zapovestima prikaţ u kao zamornu i neprijatnu duţ nost. MeĎutim, oni koji zastupaju zahteve Boţ jeg zakona svedoče: ―Velik mir imaju oni koji ljube zakon tvoj i u njih nema spoticanja.‖ (Psalam 119:165) ―Zakon je Gospodnji savršen, krepi dušu.‖ (Psalam 19:7). Gospod iznosi istinu na

246

247

129

suprot zablude i ukazuje na posledice prihvatanja istine, na iskustvo koje uvek prati dragovoljnu poslušnost. A rod te poslušnosti je mir i zadovoljstvo.

Duţ nost Boţ jih slugu je da objavljuju Isusa. U svojoj bespomoćnosti treba da se oslone na Hristove zasluge. Oni koji se odvraćaju od staze poslušnosti i prestup zakona Boţ jeg prikazuju vrlinom, pod uticajem su varalice nad varalicama. Oni hode zaslepljeni njegovom silom. Zato je potrebno da im se prikaţ e i objasni kako istina osposobljava čoveka da stekne karakter sličan Hristovom. Neprijatelji istine nastoje da izazovu one koji objavljuju obavezu drţ anja zakona Boţ jeg. Ako sa svoje strane pokaţ emo duh gneva i osvete, dajemo priliku silama sotone da triumfuju. Biće to dokaz da je sotona uspeo da pronaĎe slabu tačku naše odbrane i naše opreme za borbu. Sredstvima i načinom svog delovanja sotonina oruĎa pokušavaju da izazovu zastupnike istine da kaţ u ili učine nešto što ne bi bilo za pohvalu. Postupanje opozicije

Boţ ja deca treba da gaje duh plemenitosti i oštrinu rasuĎivanja, duh istine i pravičnosti treba da kontroliše naše ponašanje, naše reči, kako izgovorene tako i napisane. ―A telesni čovek ne razume šta je od Duha Boţ jega jer mu se čini ludost i ne moţ e da razume, jer treba duhovno da se razgleda.‖ (1.Korinćanima 2:14). Kad propovednik stoji pred skupštinom pa ugleda podrugljiv osmeh na licima svojih protivnika neka se pravi kao da to ne vidi. Ako neko već pokaţ e da je toliko neučtiv da se smeje i ruga neka propovednik ni rečju ni svojim stavom ne pokaţ e isti duh. Pokaţ ite da se ne sluţ ite takvim oruţ jem. DogaĎa se da pero nabaca na papir reči koje su veoma oštre a ponavljanjem izjava onih koji zastupaju zabludu naša braća ponekad samo čine uslugu neprijatelju pruţ ajući zabludi mogućnost da kruţ i dalje. To je pogrešno. Neka vaše pero sluţ i napretku istine.

Duh sveti ne radi sa ljudima koji uţ ivaju da budu oštri i da kritikuju. Takav su duh gajili diskutanti na čestim sastancima pa su stekli naviku upuštanja u prepirke. To je način na koji se obešćašćuje ime Boţ je. Uzdrţ ite se od zadavanja oštrih udaraca; ne učite u sotoninoj školi njegove metode borbe. Duh sveti nikad ne nadahnjuje čoveka rečima kritike. Pred nama je vreme nevolje u koje će se svaka iskrena duša koja ranije nije imala prilike da upozna videlo, opredeliti za Hrista. A oni koji veruju istinu treba svakodnevno da se nanovo obraćaju. Samo tada će biti sud za čast. Pravi način susretanja protivnika

Ne ponavljajte reči svojih protivnika, niti se upuštajte u raspravu sa njima. Jer se nećete sukobiti samo sa ljudima već sa sotonom i njegovim anĎelima. Hristos nije protiv sotone izneo nijednu podrugljivu optuţ bu u vezi Mojsijevog tela. Ako se Izbavitelj sveta, koji dobro poznaje sotonino nepoštenje i veštinu varanja, nije odvaţ io da se posluţ i u borbi sa njim ismevanjem ili optuţ bama, već je u svojoj poniznosti i krotosti samo rekao. ―Gospod da te ukori‖, (Juda 9) zar onda nije najbolje i najmudrije da Njegove sluge slede Njegov primer? Zar da smrtna ljudska bića zauzimaju stav koga se Hristos klonio, a koji bi sotoni pruţ io priliku da izvrne, pogrešno prikaţ e i falsifikuje istinu?

248

249

130

Izbegavajte lično vreĎanje

Da bismo se u ovo doba ljudske istorije oduprli natprirodnoj sili sotonskih oruĎa, potrebno je da otpočnemo jedan sasvim nov način vojevanja. Mora da odbacimo svako lično vreĎanje ma kako bili u iskušenju da se posluţ imo nadmoćnošću u rečima ili delima. U našem trpljenju treba da spasavamo svoje duše. Pokaţ ite da ste sasvim na Gospodnjoj strani! Neka sila Boţ je reči bude sredstvo koje će ukazivati na prestup i greh, i neka ona pokaţ e svoju moć delovanja na ljudskom srcu. Nadmen, uzvišen duh ne sme da ometa delo Boţ je. Svakog trenutka imamo dovoljno razloga da zahvaljujemo Bogu što imamo prednost da budemo u vezi sa Bogom.

Svakoga dana treba da hodimo smerno sa Bogom svojim, a sam Gospod objavljuje koja je to velika prednost koju uţ iva onaj koji se ponizi i potraţ i utočište u Hristu. ―Jer ovako govori visoki i uzvišeni, koji ţ ivi u večnosti, kojemu je ime sveti: na visini i u svetinji stanujem i sa onim ko je skrušena srca i smerna duha.oţ ivljujući duh smernih i oţ ivljujući srce skrušenih.‖ (Isaija 57:15). ―Ali na koga ću pogledati? na nevoljnoga i na onoga ko je skrušena duha i ko drhće od moje reči.‖ (Isaija 66:2). ―Gospod je blizu onih koji su skrušena srca; i pomaţ e onima koji su smerna duha.‖ (Psalam 34:18). ―Ovaj stradalac zavika i Gospod ga ču i oprosti ga svih nevolja njegovih.‖ (Psalam 34:6). ―AnĎeli Gospodnji stanom stoje oko onih koji se Njega boje i izbavljaju ih.‖ (Psalam 34:7).

Neka oni koji mrze zakon Gospodnji besne i izriču svoje anateme protiv onih koji imaju toliko moralne snage da prihvate istinu i da po njoj ţ ive. Gospod je naša sila. Naše je da izgraĎujemo sebe, a Gospod neka čini kroz nas i u nama ono što je Njegova volja. Trudimo se da razvijemo krotak i ponizan duh i Gospod će nas u tome ojačati. Vaţno st saveta i opomene

Samopoštovanje i laskanje sigurno će izazvati u srcu otpor prema svakome ko pokuša da se upusti u ispitivanje i proveru načina nečijeg rada. Sve što liči na savet ili upozorenje oholo će srce odbiti sa prezrenjem kao namerni pokušaj nekoga da rani ili povredi. Ovakav duh dovešće do mnogih nesuglasica i zla. Niko se neće usuditi da vam kaţ e da ste pogrešili, jer bi u tom slučaju pravi, odani prijatelj odjednom u vašim očima postao neprijatelj. Pogrešno tumačenje saveta ili opomena datih u strahu Boţ jem, uništava onu neţ nu vezu prijateljstva koja treba da postoji meĎu braćom. Nepotrebno se naglašava pojedina reč, mašta naduvava stvar i Ijudi se meĎusobno udaljuju.

Ipak, i pored toga ne smemo da trpimo zlo na svome bratu. Uobraţ enje treba pobediti. Sklonost prema pohvalama treba smatrati opasnom zamkom. Oslanjanje na svoju mudrost i sposobnost uvek predstavlja ozbiljnu opasnost da se učini greška. Neka sposobnost dokaţ e svoju pravu vrednost, pa će biti priznata i cenjena. Duh jedinstva i ravnopravnosti meĎu radnicima

Duh Gospodnji me goni da savetujem moju braću da se ujedine jedan sa drugim u radu. Ljubite se kao braća, budite milostivi, saţ aljivi, učtivi, postojani kao zlato otporno na vlagu; savladajte osećaj superiornosti nad svojom braćom propovednicima jer takav osećaj dovodi čoveka do zaključka da on ne moţ e da radi povezano sa drugima jer nema nikog njemu ravnog. Neka niko ne smatra da sve

250

251

131

mora sam da uradi. Koliko god da je iskusan i sposoban još uvek su uz njegove, potrebni i tuĎi talenti. Pogrešno je smatrati da će način rada jednog čoveka zadovoljiti potrebe svakog srca. Potrebni su ljudi različitih talenata, ljudi čija su srca ispunjena revnošću za zadobijanje duša. U sejanju semena istine i sabiranju zrelog ţ ita potrebne su i bitne različite metode rada. Čest je slučaj da ljudi sa najskromnijim sposobnostima zadobiju srca koja su ostala nepristupačna i tvrda na pokušaje nekih daleko sposobnijih propovednika. U radu za duše neophodna je ozbiljna molitva. Kad se u molitvi duša pribliţ ava Bogu, Bog se pribliţ ava njoj. U svetoj sluţ bi za Boga i bliţ nje neophodno je veće predanje srca i ţ ivota Bogu.

Savetovati se meĎu sobom

Pred nama je najveći rad. Opasnost koja preti da umanji našu delotvornost i da nas uništi ako je ne uvidimo i ne pobedimo jeste sebičnost - što znači visoko ceniti svoje mišljenje, svoje planove, svoje sposobnosti i svoj rad i delovati nezavisno od svoje braće. Reči koje mi je anĎeo često ponavljao bile su: ―Savetujte se meĎu sobom.‖

Sotona je u stanju da preko jednog čoveka usmeri stvari na sasvim pogrešan pravac; on moţ e u tome da uspe i preko dvojice koji istu stvar gledaju u istom svetlu; Ali kad se njih nekoliko udruţ i da zajednički ispitaju stvar, teţ e će da uspe u svom lukavstvu. Svaki će plan biti podvrgnut svestranom ispitivanju, svaki pokušaj da se učini novi korak biće briţ no proučen tako da neće biti mogućnosti da se započne ni jedan poduhvat koji bi delo koje radimo doveo do zbrke, neprilika i poraza. U jedinstvu je snaga, u neslozi slabost i poraz.

Bog vodi iz ovog sveta jedan narod i osposobljava ga za preobraţ enje. Da li mi, koji učestvujemo u tom delu, stojimo kao verni straţ ari Gospodnji? Udruţ ujemo li svoje snage? Jesmo li spremni da svima budemo sluge? Da li smo nalik našem velikom Uzoru? Isparvne metode rada

Istina ne moţ e biti pukim slučajem uneta meĎu pripadnike obojene rase, niti bi vernici koji je već poznaju smeli da se ponesu zato što je znaju. Kad u zemljama Juga nastupi period kakav je bio kad su tri mlada heroja odbila da se poklone liku cara Navuhodonosora, tada će se svakom pruţ iti prilika da donese odluku za ili protiv Boţ jih zapovesti. Nema potrebe da sada potpuno zatvorimo vrata pred sobom. To bi nam oteţ alo rad u mnogim poljima koja su do sad još ostala netaknuta. Naš stav je: Ne isticati ona obeleţ ja našeg učenja koja izazivaju negodovanje, koja osuĎuju ţ ivot i običaje ljudi, sve dok Gospod ne pruţ i šansu ljudima da saznaju i shvate da verujemo u Hrista, kao Sina Boţ jeg, da verujemo u Njegovo postojanje pre Vitlejema. Neka se na nama ispuni proročanstvo Izbavitelja sveta: ―Ja Isus poslah anĎela svojega da vam ovo posvedoči u crkvama.‖ (Otkrivenje 22:16) Potrebno je da se striktno pazi na svaku napisanu reč koju pero stavlja na hartiju. Neka nam Gospod pomogne da se u Hristovoj školi učimo Njegovoj krotosti i poniznosti.

Ako je Veličanstvo neba pazilo na svaku svoju reč, kako ne bi izazivao duh sotone i palih anĎela, koliko više mi treba da smo paţ ljivi u svemu!

252

253

132

Ispravna načela

Moram da kaţ em svojoj braći, onima koji su blizu i daleko, da ne mogu da ćutim, jer ne postupaju u skladu sa ispravnim načelima. Oni koji zauzimaju odgovorne poloţ aje nikako ne bi smeli da smatraju da ih visoki poloţ aj čini ljudima nepogrešivog rasuĎivanja. Sva ljudska dela su pod vlašću Gospodnjom. Ljudi treba da su svesni da je mudrost u Svevišnjega. Samo oni koji se uzdaju u Boga i oslanjaju se na Njegovu mudrost mesto na svoju, samo oni hode sigurnim stazama. Takvi se nikad neće osećati ovlašćenima da zatvore usta volu koji vrše ţ ito. Kako je nedolično i sablaţ njivo da ljudi pokušavaju da gospodare oruĎima koja saraĎuju sa Bogom i kojima je Isus rekao: ―Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer je jaram moj blag i breme je moje lako.‖ (Matej 11:28-30). ―Jer mi smo Bogu pomagači, a vi ste Boţ ja njiva, Boţ ja graĎevina.‖ (1.Korinćanima 3:9). Naša duţn ost za proširenje dela

Neka se sve snage pokrenu na posao za krčenje novog tla, stvaranja novog, ţ ivog interesa gde god se za to ukaţ e prilika. Navikavajte ljude kako da se mole iskreno, toplo, kratko i za ono što je zaista bitno. Učite ih kako da govore o Izbavitelju sveta, kako da sve više i više uzdiţ u čoveka sa Golgote. PresaĎujte drveće iz vašeg pretrpanog vrta. Gospod se ne slavi sa tim što su na jednom mestu skoncentrisane tolike mogućnosti. Potrebni su mudri i vešti odgajivači, koji će znati da drveća treba rasaditi u razna mesta i dati im prilike da rastu gde god to bude moguće. Ići u sve, pa i daleke krajeve, izričita je duţ nost i zapovest. Skupite radnike koji poseduju pravu misionarsku revnost i pošaljite ih da šire svetlost poznanja Boţ jega na sve strane. Neka vaţ na načela zdravstvene reforme prenose onima koji su potpuno neupućeni u ono što bi trebalo da čine. Neka tim načelima uče one koji nemaju prilike da to nauče u velikim sanatoriumima kao što je Betl-Krik. Istinita je činjenica da je preko uticaja koji širi naš sanatorium istina doprla do hiljada ljudi i ţ ena, ali još ima mnogo toga što treba da se uradi, a što je bilo zanemareno. Oduševljeni smo onim što se čini u Čikagu i još na nekim mestima. Ali je već odavno trebalo rasporediti snage i razdeliti brojne odgovornosti koje su koncentrisane u Betl-Kriku.

Ljudi su bili podsticani da se skoncentrišu u Betl-Kriku da tu daju svoj desetak i da svojim uticajem doprinesu izgradnji savremenog Jerusalima, što nije bilo u skladu sa Boţ jim planom. Zbog toga su mnoga mesta bila lišena sredstava i objekata koji su im bili veoma neophodni. Širite se, mnoţ ite se, ali ne na jednom mestu. IzaĎite i osnivajte nove centre iz kojih će zračiti uticaj istine u mestima gde se još ništa ili skoro ništa nije uradilo. Razbijte tu svoju zbijenu masu u koju ste se sabili i nagomilali, širite spasonosne zrake videla i raspite svetlost u sve zamračene krajeve sveta. Delo zahteva da se učini nešto što je slično opisu orla koji rastura svoje gnezdo. ―Moav je bio u miru od detinjstva svojega i počivao na droţ dini svojoj, niti se pretakao niti je u ropstvo išao: zato mu osta kus njegov i miris se njegov nije promenio«. (Jeremija 48:11). Ovo je istinito stanje mnogih hrišćana koji dolaze u Betl Krik. Oni su na mahove veoma revni slično meteoru koji u trenutku bljesne na svodu, pa se odmah zatim ugasi.

Neka radnici Gospodnji, kojima delo Boţ je leţ i na srcu, učine nešto za Juţ no polje! Neka se pristavi Gospodnji ne zadovoljavaju poslom koji su samo dotakli vrhom svojih prstiju! Oni koji su na vrhu dela neka ozbiljno misle i planiraju šta i kako

254

255

133

da se uradi. Istina, vi ste o ovoj stvari već govorili, ali šta ste kao pristavi Boţ jih dobara i učinili?

Zar nam Gospod nije dao jedno delo koje treba da se uradi? Zar nas nije obavezao da idemo kod onih koji se protive da ih odvraćamo od zabluda ka istini? Zašto ljudi i ţ ene koji se često okupljaju na velikim skupovima u Betl Kriku ne sprovode u ţ ivot ono o čemu tamo slušaju? Da su videlo koje su primili nosili drugima, bili bi svedoci velikih promena. Bog bi im darovao. novu snagu i poklanjao novu milost; za svaki zrak svetlosti poklonjen drugima Bog bi im darivao novi zrak milosti sa svoga prestola. Naţ alost, oni nisu cenili kako treba sve ono što je učinjeno za njih. Da jesu, krenuli bi i sami u tamu ovog sveta da šire videlo kojim ih je Gospod obasjao. Objavljivali bi vest o opravdanju verom u zasluge i smrt Isusa Hrista a njihovo bi videlo postojalo sve jasnije i izrazitije jer bi ih u tom radu podupirao sam Bog. Mnogo je onih koji su otišli u grob a da nisu ni znali da ţ ive u zabludi jer oni koji veruju istinu nisu preneli drugima dragoceno poznanje koje su sami primili. Da se videlo koje je tako izobilno obasjavalo Betl Krik širilo kao što je trebalo, bili bismo svedoci kako se mnogi odlučuju za Boga i za Njegovu svetu sluţ bu. Muka od dugih propovedi Dragi brate ----------

Oni koji hoće da budu glasnogovornici za Boga, treba da znaju da su njihove usne dotaknute ţ ivom ţ eravicom sa Boţ jeg oltara, da istinu iznose u sili Duha svetoga. Duge, otegnute propovedi su muka za govornika i za one koji ga slušaju, i tako dugo sede na jednom mestu. Polovina iznetog materijala bila bi od daleko veće koristi nego onolika gomila reči i činjenica koju propovednik saspe u jednom mahu. Ono što se reklo za jedan sat daleko više vredi ako se tada završi, nego ako se propoved produţ i još za pola sata. Tih daljih pola sata pretrpaće i upropastiće sve što je do tad bilo rečeno.

Često mi je bilo ukazivano na činjenicu da naši propovednici greše jer dugim propovedima brišu onaj prvi, snaţ ni utisak koji su izazvali kod svojih slušaoca. Toliko se toga iznese da slušaoci nisu u stanju da sve shvate i usvoje.

Ovu sam stvar već iznosila pred našu braću propovednike i molila ih da ne razvlače i ne duţ e svoje propovedi. U tom je pravcu postignut izvesni napredak koji je pokazao dobre rezultate. Ali još uvek neki prekoračuju vreme od jednog sata.

Dok sam bila u Americi dato mi je u jednoj noćnoj utvari videlo koje se odnosi i na tebe. Pokazano mi je kako si veoma dugo govorio i još uvek si smatrao da nisi rekao sve što si ţ eleo, pa si traţ io još malo vremena. Onaj kome pripada čast i dostojanstvo stupio je pred tebe dok si stajao na katedri i rekao: Dao si narodu suviše mnogo materijala koji treba da razume i usvoji. Bilo bi od mnogo veće koristi da si izneo samo polovinu od svega toga. Ta polovina nadahnuta silom Duha svetoga izvršila bi potreban uticaj na slušaoce. Duh sveti deluje na čoveka ali ako ima nešto vaţ no i bitno što slušaoci treba da ponesu sa propovedi onda bujica reči potisne i zaseni onaj pravi snaţ ni utisak jer se sipa u sud više nego što u njega moţ e da stane. Na ovaj način mnogo od uloţ enog truda propada. Izdvojiti polovinu pa je izneti dok je um još sveţ i sposoban da prima, znači nastojati da ništa ne propadne, da se sakupe svi komadići.

Istina je dragocena, ţ ivotvorna sila. Ona prosvetljuje i urazumljuje proste. Istinu treba izgovarati jasno, polako, uverljivo, tako da moţ e da deluje na slušaoca. Bilo koji predmet da se iznosi bitno je da ga slušoci shvate, da taj hleb ţ ivota, tu manu sa neba, sa radošću i razumevanjem prime. Neka se pazi da se sakupi svaki

256

257

134

komadić kako ništa ne bi propalo. U iznošenju istine, u propovedanju reči veoma je vaţ no da za slušaoca koji je sposoban da shvati, ništa ne bude izgubljeno. Tokom propovedi Duh sveti prikazuje Hrista i nastoji da zadobije pristup u ljudsko srce i um, i zapečati reč u savesti; meĎutim, ogromno mnoštvo materijala šteti delovanju svetog Duha jer poništava ranije stečeni utisak. Govori kratko pa ćeš privući paţ nju i stvoriti ţ elju kod ljudi da te opet čuju.

Naročito je vaţ no da se nadugačko i naširoko ne iznose nove i u izvesnom smislu uzbuĎujuće teme. Neka na kraju svake propovedi bude upućen jedan apel na srce i um slušaoca koji će svako moći da razume i koji će pokrenuti ljude, ţ ene i decu da ţ ive za Boga i pravdu. Pokušaj da pokreneš sve, od najmanjeg do najvećeg na istraţ ivanje Biblije jer poznanje Boga i Njegove slave treba da ispuni svu zemlju, kao more što je vode puno. Poznanje Boga

―Od Simona Petra, sluge i apostola Isusa Hrista, onima što su primili s nama jednu časnu veru u pravdi Boga našega i Spasa Isusa Hrista; blagodat i mir da vam se umnoţ i poznavanjem Boga i Hrista Isusa Gospoda našega.‖«(2.Petrova 1:1-2) Ove su dragocene reči upućene onima koji su sa nama primili jednu dragocenu veru kroz pravdu Boga i Spasitelja našega Isusa Hrista. Da bismo shvatili veličinu ovog obećanja moramo na osnovu ličnog iskustva da poznajemo Onoga ko stoji iza tog obećanja. ―Ovako veli Gospod: mudri da se ne hvali mudrošću svojom ni jaki snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali da se hvali time što razume i poznaje Mene da sam ja Gospod koji činim milost i sud i pravdu na zemlji jer mi je to milo, govori Gospod.‖ (Jeremija 9:23-24) Potrebne kvalifikaije za Boţj e delo

Gospod u svojoj reči nabraja darove i osobine koje su preko potrebne u vezi rada u Boţ jem delu. On nas ne uči da ignorišemo učenje niti preziremo obrazovanje, jer intelektualna kultura kontrolisana ljubavlju i strahom Boţ jim prestavlja veliki blagoslov. Ipak, ona nije istaknuta kao najvaţ nija kvalifikacija za sluţ bu u Boţ jem delu. Mudri i visoko obrazovani u Hristovo vreme nisu obraćali paţ nju na Isusa jer su bili toliko oholi i uobraţ eni, toliko nadmeni zbog svoje intelektualne superiornosti da nisu bili u stanju da saosećaju sa onima koji stradaju, pa tako nisu mogli ni da postanu saradnici Isusa Hrista, jednostavnog čoveka iz Nazareta. U svojoj zaslepljenosti omalovaţ avali su i samu pomisao da ih Hristos uči. Gospod Isus bi doveo i njih u vezu sa svojim delom kao i svakog drugog koji tu sluţ bu smatra svetom; jer samo onaj ko tako gleda na nju moći će da saraĎuje sa Bogom. Samo takvi će biti očišćeni sudovi kroz koje moţ e da protiče Njegova milost do izgubljenih duša. Osobine pravog hrišćanskog karaktera razviće se samo kod onih koji se ne uzdaju sami u sebe. Najviše školsko obrazovanje ne moţ e da razvije u čoveku Hristov karakter. Plodovi prave mudrosti dolaze samo od Hrista.

Svaki radnik u Boţ jem delu bi trebalo da ispita na osnovu Boţ je reči svoju podobnost za to delo. Da li ljudi koji rukuju svetim stvarima imaju jasno shvatanje i ispravno rasuĎivanje o stvarima koje su od večnog značaja? Da li su spremni da se pokore delovanju Svetog Duha? Ili će moţ da dopustiti da njima upravljaju uroĎene ili stečene sklonosti? Neka svako ispita sebe da li je u veri.

258

259

135

Poloţaj i odgovornost

Oni koji zauzimaju poverljive poloţ aje u Boţ jem delu treba uvek da imaju na umu da visoki poloţ aj povlači i veliku odgovornost. Pravilno ispunjavanje svečanog zadatka koji je pred nama u velikoj meri zavisi od našeg duhovnog stanja. Zato je neophodno da svi imamo jasnu predstavu svoje odgovornosti i duboki osećaj svoje obaveze, jer od duha koji gajimo i kojim pristupamo svom zadatku zavisi naše sadašnje i večno dobro. Ako je rad protkan sebičnošću onda je to prinošenje tuĎeg ognja umesto svetog. Radnici koji tako rade izazivaju Boţ ji gnev. Braćo, k sebi ruke od dela Boţ jeg ako niste u stanju da razlikujete sveti oganj od običnog.

Oni koji stoje kao reprezentativni ljudi nisu svi hrišćanska gospoda. Kod mnogih preovlaĎuje duh koji teţ i vladanju drugima. Pošto sebe smatraju autoritetima slobodno izraţ avaju svoja mišljenja i donose zaključke o stvarima u kojima nemaju nikakvog iskustva. Neki, povezani sa izdavačkom delatnošću u N. prolaze kroz kancelarije, razgovaraju sa raznim sluţ benicima, dajući im direktive, uvereni da su na to pozvani. a pojma nemaju o čemu govore. Nepravda i nepoštenje

Bilo je nepravedno pa čak i nepošteno iznositi neke stvari na sastancima odbora pred one koji nisu imali prilike da steknu iskustva koja bi ih osposobila da budu merodavne sudije. Rukopisi su stavljani u ruke nekih ljudi da ih ovi kritički procene a njihove su oči duhovnog rasuĎivanja bile toliko zaslepljene da nisu mogle da proniknu u duhovni značaj predmeta koje su spisi obraĎivali. Šta više, nisu imali realnog pojma o procesu stvaranja knjiga. Niti su učili niti su imali prilike da praksom savladaju pitanja iz oblasti literarne produkcije. I takvi su ljudi donosili sud o knjigama i rukopisima koji su nerazborito predani u njihove ruke. Trebalo je da sami odbiju svaku mogućnost rada u toj oblasti. Jedino časno i ispravno sa njihove strane bi bilo da kaţ u: ―Ja nemam iskustvo za ovu granu dela i sigurno je da bih svojim mišljenjem i sudom učinio nepravdu i prema sebi i prema drugima. Izvinite braćo, ali umesto da ja učim druge potrebno je da neko uči mene.‖ Ali to im nije ni napamet palo. Slobodno su se izraţ avali o stvarima o kojima nisu ništa znali. A njihovi su se zaključci prihvatali kao sud i mišljenje mudrih ljudi. MeĎutim, to su bila mišljenja običnih, neupućenih novajlija.

Došlo je vreme kad crkva mora, u ime Boţ je i u Njegovoj sili da deluje na slavu Boga i na dobro ljudi. Nedostatak čvrste vere i razlikovanja svetog od nesvetog treba da se smatra dovoljnim razlogom da se takvom čoveku pa ma ko to bio, uskrati mogućnost rada u delu Boţ jem. Isto tako brzo padanje u vatru, grub, diktatorski duh, otkriva da onaj ko ga poseduje ni u kom slučaju ne bi trebalo da doĎe na mesto gde će biti pozvan da odlučuje o teškim pitanjima koja pogaĎaju Boţ ju decu i Njegovo delo. Razdraţ ljiv čovek ne bi trebalo da ima nikakav udeo u poslovanju sa ljudima. Njemu se ne moţ e i ne sme poveriti duţ nost da odlučuje o stvarima koje su povezane sa onima za koje je Hristos platio visoku cenu. Ako se takav prihvati da rukovodi ljudima, više je nego sigurno da će raniti i povrediti. Jer nema onaj profinjen dodir, onu tananu osetljivost koju poklanja Boţ ja milost. Potrebno je da Duh sveti pokori njegovo srce, da ga slomi i omekša, jer ono staro, kameno srce nije postalo mesno.

260

261

136

Svi treba da predstavljaju Hrista

Oni koji na ovako pogrešan način pretstavljaju Hrista postaju hrĎav primer za delo, jer ohrabruju i druge da čine kao i oni. Radi njihovog ličnog dobra i dobra onih koji su izloţ eni njihovom uticaju, trebalo bi da daju ostavku na svoj poloţ aj, inače će nebeski izveštaji pokazati da na svojim haljinama imaju tragove krvi mnogih izgubljenih duša. Oni su krivi što su se neki toliko ozlojedili i razočarali da su napustili veru: drugi su se opet zadovoljili njihovim sotonskim osobinama pa je nemoguće proceniti zlo koje su izazvali. Samo bi one koji su dokazali da je istina posvetila njihov ţ ivot i njihova srca, trebalo zadrţ ati na poverljivim poloţ ajima u Boţ jem delu. Neka svi, bez obzira na njihovo zvanje, uzmu u obzir činjenicu da je njihova duţ nost da predstavIjaju Hrista.

Neka svako odlučno nastoji da ima um Hristov. Naročito bi oni koji su se prihvatili duţ nosti direktora ili savetnika trebalo da budu svesni da se od njih očekuje da budu u svakom pogledu hrišćani, dostojni poštovanja. U svojim postupcima prema drugima treba da smo uvek iskreni, ali nikada grubi. Ljudi sa kojima treba da radimo su Gospodnje vlasništvo, zato nikad ne treba da dozvolimo da preko naših usana preĎe neka prenagljena reč ili drska izjava i zapovest.

Braćo, postupajte sa Ijdima kao sa sebi ravnima, a ne kao sa prezrenim slugama, kojima bi zapovedali prema ličnom nahoĎenju. Onaj ko je sklon grubom, zapovedničkom duhu, bilo bi bolje da kao Mojsije postane čuvar ovaca, kako bi naučio šta znači biti pravi pastir. Mojsije je u Egiptu stekao spremu i iskustvo za uspešnog drţ avnika i vojskovoĎu, ali to nije bila ona neophodna priprema da se postane prava veličina. Trebalo je da stekne iskustvo u mnogo poniznijoj sluţ bi, kako bi postao dušebriţ nik, koji je neţ an za sve što je ţ ivo. Čuvajući stada Madijanskog sveštenika Jotora, rodila se i razvila u njemu ljubav prema ovcama i jaganjcima pa je ovim Boţ jim stvorenjima posvetio svu svoju najneţ niju brigu. Iako ta stvorenja rečju nikad ne bi mogla da se poţ ale na neki njegov loš postupak, ipak su svojim ponašanjem mogla ponešto da pokaţ u. Bog se brine za sva bića koja je stvorio. Radeći za Boga na ovaj ponizni način, Mojsije se pripremio i naučio da bude neţ ni pastir Izrailjev. Zavisnost od Boga

Gospod takoĎe ţ eli da nas pouči iz Danilovog iskustva. Ima mnogo onih koji bi mogli da postanu silni i moćni kada bi se kao ovaj verni Izrailjac oslanjali na Boga i od Njega traţ ili milost za pobedu nad grehom i snagu i sposobnost za obavljanje svojih duţ nosti. Danilo je pokazao najsavršeniju ljubaznost, kako prema višim tako i prema onima koji su bili niţ i od njega. Stajao je kao svedok za Boga i borio se da istraje na pravom putu, kako se nikad ne bi postideo svojih reči koje nebo sluša, niti svojih dela koje nebo vidi. Kada se od njega traţ ilo da učestvuje u izobilju carskog stola, nije se razgnevio niti energično izjavio da će jesti i piti onako kako to njemu odgovara. Ne izgovorivši nijednu izazovnu reč izneo je problem pred Boga. Zajedno sa svojim drugovima potraţ io je mudrost sa neba i kad su ustali sa molitve odluka je bila donesena. Hrabro i hrišćanski učtivo, Danilo je izneo stvar sluţ beniku čijem su staranju bili povereni. Molio je da im se obezbedi sasvim jednostavna hrana. Ovi mladići su shvatili da su na kocki njihovi verski principi, ali su se uzdali u Boga koga su ljubili i kome su sluţ ili. Njihova je molba uvaţ ena, jer su našli milost kod Boga i kod ljudi.

262

263

137

Ljudi ma na kom poloţ aju bili, potrebno je da sudeluju u Hristovoj školi, spremni da poslušaju izričiti nalog Velikog Učitelja: ―Uzmite jaram Moj na sebe i naučite se od Mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer je jaram moj blag i breme je moje lako.‖ (Matej 11:29-30). Nema izgovora kojim bi mogli da opravdamo bilo koju lošu crtu karaktera. ―Ne silom ni krepošću nego duhom mojim, veli Gospod nad vojskama.‖ (Zaharija 4:6). Ako u vašem radu sa ljudima bilo šta vidite ili čujete što smatrate da bi trebalo ispraviti, pre svega traţ ite od Gospoda mudrost i pomoć kako u svom nastojanju da budete verne sluge, ne bi bili bezobzirni ili grubi. Molite se Gospodu da vam da Hristovu dobrotu i neţ nost da biste bili ispravni u vršenju svoje duţ nosti i dostojni poverenja koje vam je ukazano, verni Bogu i pravi pristavi koji pobeĎuju svoje nasleĎene i stečene mane i sklonosti ka zlu.

Niko sem pravog, iskrenog hrišćanina ne moţ e biti jedan savršeni gospodin; ali ako Hristos prebiva u srcu, Njegovo će se prisustvo pokazati u ponašanju, rečima i delima. Dobrota i ljubav gajena u srcu pokazaće se u samoodricanju i pravoj, iskrenoj učtivosti. Takvi će radnici biti videlo svetu.

Potreba duhovnog rasuĎivanja

Na parobrodu ―Alameda‖, na velikom Okeanu, 17. Novembar 1891

Izbavljenje je deo boţ anske prirode. Ono je Boţ ja osobina da nanovo

izgraĎuje a ne da uništava. Boţ ji Sin je predan na smrt prema planu koji je stvoren pre postanja sveta. Pojava greha je neobjašnjiva. Niko ne moţ e da shvati Boga sve dok sam sebe ne sagleda u svetlosti koja zrači sa krsta Golgote i dok sa ogorčenjem u duši ne oseti gnušanje sam prema sebi kao grešniku. Kada njegova duša u svoj svojoj bedi zavapi za Spasiteljem tada mu se Bog otkriva kao milostiv, ţ alostiv, pun ljubavi i dobrote, milosrĎa i praštanja. Ako smo prave Hristove sluge, onda smo svaki pojedinačno kao članovi crkve, Boţ ji saradnici. Ako neprijatelj nekog povredi ili rani, te ovaj načini grešku, kao sluge koje su odane svom gospodaru, kao pravi saradnici Boţ ji, duţ ni smo da se prihvatimo posla koji je pred nama i da nastojimo da bolesnog iscelimo, a ne da ga odgurnemo i uništimo. Pošto smo grešnici, naša jedina nada je Hristos. A svaki grešnik ima pravo da potraţ i Spasitelja. Prema tome ako postoji neko u bilo kojoj našoj ustanovi, koji je pogrešio i koji luta, neka se ljudi ne bave odmah prepričavanjem, optuţ ivanjem i osuĎivanjem, kao da su sami bez ikakve mane.

Duţ nost jednog hrišćanina je da popravlja, obnavlja i isceljuje. Proces isceljivanja je spasio mnoge i pokrio mnoštvo greha. Bog je ljubav. Suština Njegovog bića je ljubav. Od onoga što je već izgledalo beznadeţ no i izgubljeno, On stvara novo, vredno i dragoceno i na taj način ne dopušta sotoni da trijumfuje prikazujući u najcrnjim bojama naše slabosti pred neprijateljima. Svetu se ne sme dopustiti ulaz u crkvu niti se sa njim sme sklapati bilo kakva veza, jer u tom slučaju bi crkva skrenula sa prave staze i postala onakva kako to opisuje knjiga Otkrivenja: ―I povika jakim glasom govoreći: pade, pade Vavilon veliki i posta stan Ďavolima i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica sviju ptica nečistih i mrskih; jer otrovnim vinom bluda svojega opoji sve narode.‖ (Otkrivenje 18:2)

264

265

138

Uticaj jedinstva sa svetom

Zbog veze sa svetom naše će ustanove postati bezsadrţ ajne, nepouzdane, jer ovi svetski elementi koji su dovedeni i stavljeni na odgovorna mesta smatraće se kao učitelji koji zbog svog sluţ benog poloţ aja vaspitača ili upravitelja zasluţ uju svako poštovanje a preko njih će ustvari delovati duh zla i sila tame; teško će biti uočiti razliku izmeĎu onih koji sluţ e Bogu i onih koji Mu ne sluţ e. Isus je ispričao priču o njivi za koju se pretpostavljalo da je zasejana čistom pšenicom, ali kad su sluge zaduţ ene da vode brigu o njivi išle da provere kako njiva napreduje, razočarano su zapitali: ―Gospodaru, nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj?‖ Gospodar je odgovorio, ―Neprijatelj čovek to učini.‖ (Matej 13:27-28). Opadač braće

Evo šta mi je bilo pokazano u vezi sa Adventnim Sanatorijem u Kaliforniji.*) Bila je to vest upozorenja. Govorila sam braći iskreno i znam da je sila Svetog Duha delovala kroz mene dok sam govorila i ukazivala na opasnost druţ enja sa svetom i ljubavi prema njemu. Telesni čovek uvek vreba zgodu da kritikuje i optuţ uje one koji sluţ e Bogu. To se pokazuje u neprestanom gunĎanju onih koji se nazivaju hrišćanima ali koje milost Hristova nije preporodila. Takvi su nepomirljivi neprijatelji onih koji čvrsto veruju. Oni preziru Subotu o kojoj govori četvrta zapovest. Ako uspeju da verne, koji se trude da drţ e zapovesti, prikaţ u kao nesavršene i pune mana, sotona je uspeo da strelom koju je bacio pogodi cilj, i šta onda? On je dokazao svoju opadačku sposobnost; meĎutim, njegovi bolni udarci neće naneti mnogo štete, ako se verni čvrsto drţ e Hristovih reči, ako su njeni tvorci a ne samo uzaludni slušaoci. Oni kod kojih dolaze ovi tuţ itelji protiv drugih, obavezni su pred Hristom da ljube, poštuju i budu odani onima koji su jedno sa Hristom u crkvenom bratstvu. Udruţ iti se sa elementima koji traţ e greške u drugima, biti zajedno sa njima, opadačima braće, učestvovati u njihovom klevetničkom delu i sramoćenju drugih, znači podupirati delo neprijatelja i prepustiti samog sebe u njegove ruke, doprinoseći tako uspehu njegovog delovanja. *)Seosko zdravstveno odmaralište: Ova ustanova, tj. izgradnja drugog sanatorijuma meĎu Adventistima Sedmog Dana bila je smeštena blizu Svete Helene u Kaliforniji. Kasnije bila je poznata kao Sanatorium Sveta Helena, kako se i danas naziva, plus Bolnica. Zašto su Hrista mrzeli

Iznosila sam pred slušaoce činjenicu da je Isus, Gospodar ţ ivota i večne slave, bio razapet da bi se ugodilo pakosti Jevreja koji su Ga mrzeli zato što se načela koja je propovedao nisu poklapala sa njihovim idejama i ciljevima. On je osuĎivao lukavstvo, podmuklost i svako delo usmereno ka zadobijanju prevlasti, svaki nečasni postupak. Razapinjanjem Hrista Pilat i Irod su postali prijatelji. Ugodili su Jevrejima zadovoljivši njihovu mrţ nju protiv Onoga koga je Pilat proglasio nevinim. Ukazala sam im na Judu koji je za novac izdao svog Gospodara; Petra koji Ga se odrekao u trenucima Njegovog poniţ enja u Pilatovoj sudnici. Pre nekoliko časova je, veoma pouzdan u sebe, ubeĎivao svog Učitelja da je gotov da poĎe sa Njim i u zatvor i u smrt i premda je Isus izjavio da će Ga se, pre nego petao zapeva, tri puta odreći, on je bio toliko samouveren, da Hristove reči nije primio kao nešto

266

267

139

ozbiljno. Kako su okolnosti brzo isprobale njegovu odanost Učitelju! Odrekao se Isusa baš tada kada je trebalo da zajedno sa Njim straţ i u molitvi. Kad su ga u sudnici optuţ ili da je i on jedan od Isusovih učenika on je to poricao. Kad je optuţ ba po treći put ponovljena, svoje je odricanje popratio zakletvom.

Rezultat pravog obraćenja

Hristos je rekao,‖Primićete silu kad Duh sveti side na vas i bićete mi svedoci.‖ (Dela 1:8). Pogled bola i tuge koji je Hristos uputio Petru nije bio pogled beznadeţ nosti: taj pogled je slomio srce apostola Petra koji se odrekao svog Gospoda.

Ali, Petar se obratio, pa je posle raspeća i Hristovog vaskrsenja pred učiteljima i poglavarima Izriljskog naroda hrabro svedočio za Isusa i te iste voĎe optuţ io sledećim rečima: ―A vi sveca i pravednika odrekoste se i isprosiste čoveka krvnika da vam pokloni a načelnika ţ ivota ubiste. (Dela 3:14-15). Tu se Petar pokazuje kao potpuno drugi čovek, ne kao onaj hvalisavi, samopouzdani Petar kakav je bio pre obraćenja. Podsetila sam ih na reči koje su Hristovi neprijatelji uputili vesnicima Hristovim: ―Ne zapretismo li vam oštro da ne učite u ovo ime? i da ne bacate na nas krv ovog čoveka.‖ (Dela 5:28). Da li je ova pretnja postigla svoj cilj? Da li je Hristove svedoke učinila kukavicama? Ne, oni su i dalje objavljivali vest od Boga. Onda su dospeli u zatvor, ali je Bog poslao svog anĎela da ih oslobodi. AnĎeo je noću otvorio tamnička vrata, izveo ih napolje i rekao, ―Idite, stanite u crkvi te govorite narodu sve reči ovoga ţ ivota.‖ (Dela 5:19-20). Ova zapovest bila je u direktnoj suprotnosti sa zapovešću onih koji su bili na vlasti. Koga poslušati? ―A Petar i apostoli odgovarajući rekoše: većma se treba Bogu pokoravati negoli ljudima. Bog otaca naših podiţ e Isusa koga vi ubiste obesivši Ga na drvo. Ovoga Bog desnicom svojom uzvisi za poglavara i Spasa da dade Izrailju pokajanje i oproštenje greha. I mi smo njegovi svedoci ovih reči i Duh sveti koga Bog dade onima koji se Njemu pokoravaju. A kad oni čuše vrlo se rasrdiše i mišljahu da ih pobiju. (Dela 4:19). Tada je u odbranu apostola ustao Gamaleilo, doktor prava onog doba, i svojim rečima odbranio apostole. Eto, to je jedan mali deo onoga što je Gospod uputio da prenesem kao vest Njegovom narodu. Kako postupati prema zabludelom

Vest koju sam primila bila je upravo takvog karaktera kakva je bila potrebna Boţ jem narodu i koja će mu koristiti ukoliko je posluša. Jedan njen deo raspravlja o načinu na koji treba da se postupi prema onima koji su sa nama u crkvi ako su pogrešili. Ne sme se dozvoliti da reči Gospodnjih neprijatelja protiv Njegove dece utiču na njihov um i pokrenu ih na akciju. Ako se pojave prigovori i tuţ be treba u Hristovoj školi ispitati šta da se preduzme protiv onih na koje se te tuţ be odnose. Raspravimo stvar prvo nasamo. Ako ne posluša uzmimo još dvoje ili troje kao svedoke; ako i njih ne posluša neka se slučaj iznese pred crkvu. Ne ljubite svet

U ovom radu svet nema nikakvog udela sa vernima. Ljudi ovog sveta ne mogu da shvate pobude i načela koja upravljaju Boţ jim narodom u njihovom meĎusobnom odnosu i postupanju jednih prema drugima. Mi mora da budemo verni, odani borci u vojsci Isusa Hrista. Svi Njegovi sledbenici treba da drţ e korak sa

268

269

140

svojim voĎom. Nikada ne bi trebalo da veruju neprijateljima Isusa Hrista, niti da im poveravaju tajne koje se odnose na planove razvitka Boţ jeg dela. Bila bi to izdaja svetog poverenja koja bi neprijateljima pruţ ila priliku da ometu ostvarenje tih planova.

Neka se Boţ ji narod dogovara i planira unutar svoga kruga. Hristovi neprijatelji ne bi trebalo da budu upoznati sa njihovim tajnama i planovima dok istovremeno mnogi od Boţ jeg naroda ne znaju ni ono što bi trebalo da znaju. Tajne Gospodnje su u onih koji Ga se boje.

Svet je glavni neprijatelj religije. Sotonine sile neprekidno deluju kroz svet i one koji kaţ u da su hrišćani ali su tako usko povezani sa svetom, toliko su sa njim jedno u duhu, ciljevima principima delovanja, da ne mogu da prepoznaju ko sluţ i Bogu a ko ovom svetu. Neprijatelj stalno radi da nekako progura svet na čelo i da ga prikaţ e nadmoćnijim od onih koji veruju u Isusa i koji se trude da budu tvorci Njegove reči. Reči pohvale i laskanja od telesnih i onih u svetu prihvataju se kao slatki zalogaj ali je zato rasuĎivanje onih koji vole da se hrane ovakvom hranom u skladu sa slabošću koju pokazuju svojim izborom. Njihov duhovni ţ ivot sastoji se upravo od takvog materijala kakvim se hrane. Njihovo hrišćansko iskustvo se uglavnom oslanja na laskanje i pohvale. Njihov ţ ivot nije protkan ljubavlju i strahom Boţ jim.

Kako je ţ alosno videti ljude koji su okusili sile Duha svetoga pa su se onda tako prepustili u naručje ovoga sveta da ih on uljuljkuje i nadahnjuje i da u njegovoj naklonosti vide svoju snagu i uspeh. Koliko su se udaljili od Hrista, kako su puni samopouzdanja, kako su hvalisavi, kako tašti a kako kratkovidi u odnosu na sve što je duhovno! Kako imaju ograničenu sposobnost rasuĎivanja i prepoznavanja ko je dete Boţ je i naslednik Njegovog carstva a ko dete neposlušnosti i zla! Dve klase

Na svetu postoje samo dve klase: oni koji su poslušni Hristu, koji Ga traţ e spremni da tvore Njegovu volju i da sa Njim zajedno rade u svetom delu spasavanja vlastitih duša i duša onih sa kojima dolaze u dodir i druga klasa - deca neposlušnosti. Dakle, samo dve klase na ovom svetu! Čujmo reči Onoga koji dobro poznaje obe klase, ―Vi ste od Boga dečice, i nadvladaste ih jer je veći koji je u vama negoli koji je na svetu. Oni su od sveta zato govore od sveta i svet ih sluša.‖ (1.Jovanova 4:4-5). Duše su zavedene. Strah Boţ ji i Njegova ljubav nemaju sile u njihovom ţ ivotu. Njihov je gospodar svet; oni trče za njegovim varljivim, laskavim obmanama. Čujmo šta kaţ e Onaj koji je dao svoj ţ ivot za taj svet, ―da nijedan koji ga veruje ne pogine nego da ima ţ ivot večni.‖ (Jovan 3:16). On je govorio kao nikad niko pre Njega. Celo petnaesto poglavlje EvanĎelja po Jovanu predstavlja jednu od najvaţ nijih lekcija. Čitajte ga, poslušajte ga. Čujte glas Boţ ji: ―Ne moţ ete sliţ iti Bogu i mamoni.‖ (Matej 6:24) Mešanje vernih sa nevernima

Neka Boţ ji narod po našim ustanovama ne sklapa primirje sa neprijateljem Boga i čoveka. Obaveza koju crkva ima prema ovom svetu ne znači da ona treba da se spusti na njegov nivo i prihvati njegove ideje, mišljenja i savete već da posluša reči apostola Pavla zapisane u poslanici Korinćanima. ―Ne vucite u tuĎemu jarmu nevernika; jer šta ima pravda sa bezakonjem ili kakvu zajednicu ima videlo sa tamom? Kako li se slaţ e Hristos sa Velijarom? ili kakav deo ima verni sa

270

271

141

nevernikom‖. (2.Korinćanima 6:14-15). Ovaj se savet u naročitom smislu odnosi na brak sa nevernima ali njegovo je područje mnogo šire. U njemu se misli na sva sredstva koja je Bog predvideo i posvetio i preko kojih kao crkva delujemo u širenju Njegovog EvanĎelja, a to su zdravstvene ustanove, škole i izdavačke kuće.

Ovaj predmet se iznosi pred nas u jasnoj, odreĎenoj svetlosti. Postavlja se pitanje: ―Kako se poklapa crkva Boţ ja s idolima? jer ste vi crkva Boga ţ ivoga kao što reče Bog: useliću se u njih i ţ iveću sa njima i biću im Bog i oni će biti moj narod. Zato izaĎite izmeĎu njih i odvojte se govori Gospod, i ne dotičite se do nečistote i ja ću vas primiti.‖ (2.Korinćanima 6:16-18). Odvojte se! Šta to znači? Od čega da se odvojimo? Od njihovog uticaja, od zla koje deluje preko sinova protivljenja. Ni u kom slučaju se ne trujte duhom i uticajima ovog sveta! Čuvajte se veza i prijateljstva sa nevernicima! Bojte se poveravanja poslova koji su povezani sa delom Boţ jim u ruke onih koji nemaju nikakve veze sa Bogom, niti osećaju ikakvu naklonost prema onima koji ljube istinu! ―Ja ću vas primiti i biću vam otac a vi ćete biti moji sinovi i kćeri govori Gospod Bog svemogući.‖ (2.Korinćanima 6:18)

Ja podiţ em svoj glas opomene protiv mešanja svetskih elemenata u našim ustanovama sa onima koji veruju i koji ljube Boga! Trenutak je da damo znak za uzbunu! Ljudi iz sveta stavljeni na odgovorna mesta po našim ustanovama deluju kao vaspitači. Ostali se navikavaju da od njih traţ e uputstva, a baš u tome leţ i zamka za neoprezne; vremenom njihove ideje o pravdi i istini postaju nejasne i konfuzne. Oni slušaju ljude koji nemaju poštovanja prema istini, kako se podsmevaju i sa potcenjivanjem govore o onome što se treba smatrati svetinjom.

Kad treba da se isplanira dnevni program rada za petak, vodeći računa o Suboti, onda sotona preko ovih sinova protivljenja tako deluje da se isplanira posao koji ne moţ e da se završi do trenutka kad počinje dan Gospodnji. A tada daju nalog da oni koji su pod njihovim rukovodstvom mora da nastave i završe planirani posao, pa se onda zajedno sa sotonom raduju i trijumfuju.

A kad Ijudi na najvišim odgovornim poloţ ajima ne prave nikakvu razliku izmeĎu onih koji sluţ e Bogu i koji Mu ne sluţ e, oni dokazuju da njihove oči nisu upravljene ka Bogu; toga radi je čitavo njihovo biće ispunjeno tamom. Ako se toliko poveţ u sa duhom svetskih ljudi da reči tuţ akanja sa usana nevernih prihvataju kao stvarnost i istinu, onda ni sami nisu svesni kakvog su duha. Potstičući i sami duh netrpeljivosti i ogovaranja naroda Boţ jeg, potvrĎuju da rade na strani neprijatelja koji ţ eli da potceni i ponizi one koji ljube Boga. Svojim stavom podupiru ruke onih koji čine zlo. Ako osećaju slobodu da opadačima Boţ je dece dozvole da umesto njih prave planove koji će biti usmereni protiv Njegovih izabranih, Hristos neće učestvovati u tom planiranju. Postupajte pravilno sa zabludelima

Ako neko od Boţ je dece pogreši a odgovorni ljudi razabiru pravilno duhovne stvari shvatiće da njihov poloţ aj ne dopušta nikakvo izdajstvo svetog poverenja te neće dozvoliti da delo Boţ je padne u ruke neprijatelja. Oni stvar neće zatajiti od onih koji zasluţ uju poverenje, ali svoje planove neće otkriti onima koji nemaju razumevanja prema izabranom Boţ jem narodu. Ako je neko od sluţ benika u našim zdravstvenim ustanovama optuţ en za nešto bilo od vernih ili nevernih, neka se sledeće uputstvo koje je dao naš Učitelj Isus Hristos primeni i uzme kao moto po svim našim ustanovama: ―Ne sudite da vam se ne sudi. Jer kakvim sudom sudite tako će vam se suditi: i kakvom merom merite takvom će vam se meriti.‖ (Matej 7:1-2)

272

273

274

142

PoĎite kod onih za koje se pretpostavlja da su pogrešili, razgovarajte sa njima ne sluţ eći se lukavstvom - ne postupajući licemerno. Pri svakodnevnim susretima sa njima ne pokazujte se kao prijatelji ako u isto vreme kujete protiv njih zaveru u savršenom jedinstvu sa onima koji su sotonina oruĎa i koji nastoje da ih obore, iskorene i uklone. Ne preduzimajte ništa ako prethodno niste sa svojom braćom i sestrama u veri progovorili ni reč u cilju da ih izbavite i iscelite ukoliko su zaista pogrešili; a ako nisu, da bi odbranili pravednog a ukorili onog koji to zasluţ uje - laţ ljivca i izmišljača zla iza koga stoji sotona. Gospod Isus je ukorio fariseje nazvavši ih okrečenim grobovima koji na prvi pogled ne izgledaju tako ali su ustvari puni zla i zlobe. Gospod mrzi podmuklost, prevaru i lukavstvo. To je sotonino delo; Bog radi otvoreno i iskreno. Ko je Gospodnji neće ustati protiv jednog deteta Boţ jeg na osnovu svedočanstva nekog neprijatelja Gospodnjeg, niti će postupati na način na koji postupa sotona u svom radu, prikrivajući se ali potajno potstičući i huškajući protiv brata svojega.

Kako samo nebo moţ e da gleda ovakav podmukli, kukavički stav prema onima koji ljube Boga i drţ e Njegove zapovesti? Članovi crkve mogu često da učine neku grešku, ali prema njima treba postupati ljubazno, neţ no kao što Hristos postupa sa nama. Gospod neka ukori sve one koji rade lukavo, koji se prikazuju Hristovim prijateljima a potajno potkopavaju i rade protiv onih koji ljube Boga. ―Braćo, ako i upadne čovek u kakav greh, vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti čuvajući sebe da i ti ne budeš iskušan.‖ (Galatima 6:1)

To je, braćo, naše delo, hoćemo li ga ispuniti? Do sada je po ovom pitanju tako malo uraĎeno da reči vernog svedoka pogaĎaju crkvu tamo gde treba: ―Ali imam na tebe što si ljubav svoju prvu ostavio. Opomeni se dakle otkuda si pao i pokaj se i prva dela čini; ako li ne, doći ću ti skoro i dignuću svećnjak tvoj s mesta njegova ako se ne pokaješ.‖ (Otkrivenje 2:4-5)

―Posle mi pokaza poglavara svešteničkoga Isusa koji stajaše pred anĎelom Gospodnjim i sotonu koji mu stajaše s desne strane da ga pre. A Gospod reče sotoni: Gospod da te ukori sotono, Gospod da te ukori koji izabra Jerusalim. Nije li on glavnja istrgnuta iz ognja? A Isus beše obučen u haljine prljave i stajaše pred anĎelom.‖ (Zaharija 3:1-3)

U tom prizoru pojavljuje se sotona. On je svojim zabludama i obmanama prevario ove duše. Ali one sad pokajane stoje pred Bogom i pored njihovog imena piše: oprošteno. Sotona ih optuţ uje i tvrdi da polaţ e pravo na njih zbog prestupa na koje ih je on naveo. Ali Hristos gleda na ove duše koje veruju u Njega i Njegovu pravdu sa najneţ nijom ljubavlju i dubokim saţ aljenjem. ―A On reče onima koji stajahu pred Njim: skinite s njega te prljave haljine. I reče mu: vidi, uzeh s tebe bezakonje tvoje i obukoh ti nove haljine. I rekoh: neka mu metnu čistu kapu na glavu. I metnuše mu čistu kapu na glavu i obukoše mu haljine; a anĎeo Gospodnji stajaše.‖ (Zaharija 3:4-5). Zar će Boţ ji ljudi koji su postavljeni na odgovorna mesta izgovarati sotonske reči optuţ be protiv Boţ je dece? Postupajmo kao pravi Hrišćani, tako verni i odani Bogu i Njegovom delu, kao što magnetna igla stoji prema polu. Budimo vešti da prepoznamo sotonsko lukavstvo i njegovo podmuklo, rušilačko delovanje kroz sinove nepokornosti.

275

276

143

Naše reči

―Ţestoke behu vaše reči na me, veli Gospod; a vi velite: šta govorismo na tebe? Rekoste: uzalud je sluţ iti Gospodu i kakva će biti korist da drţ imo što je naredio da se drţ i i da hodimo ţ alosni pred Gospodom nad vojskama? Zato hvalimo ponosite da su srećni; napreduju koji čine bezakonje i koji iskušavaju Boga izbavljaju se.‖ (Malahija 3:13-15). To su reči neposvećenih ljudi koje je sotona zaslepio i odvojio od Boga. Oni ne mogu da prepoznaju boţ anske puteve i Njegova dela. A sada nam se prikazuje suprotna klasa.‖Tada koji se boje Gospoda govoriše jedan drugome.‖ Razgovor ove druge klase nisu reči zla o braći niti ţ albe i gunĎanje na Boga, već reči izgovarane iz iskrenog srca, reči u kojima nema licemerstva, podmuklosti ni laţ i. ―I pogleda Gospod i ču, i napisa se knjiga za spomen pred Njim za one koji se boje Gospoda i misle o imenu Njegovu. Ti će mi biti blago, veli Gospod nad vojskama u onaj dan kad ja učinim, i biću im milostiv kao što je otac milostiv svome sinu koji mu sluţ i. Tada ćete se obratiti i videti razliku izmeĎu pravednika i bezboţ nika, izmeĎu onoga koji sluţ i Bogu i onoga koji Mu ne sluţ i.‖ (Malahija 3:16-17) Naša je sila u jednistvu sa Hristom

Neka Gospod blagoslovi svoj narod duhovnim očnim vidom, da vidi i shvati kako Boţ ja deca i ovaj svet nikada ne mogu da saraĎuju. Svako ko postane prijatelj sveta, neprijatelj Boţ ji postaje. Iako svaki pojedinac u narodu Boţ jem treba da saraĎuje sa Hristom u obraćanju sinova tame ukazujući im na Jagnje Boţ je koje uze na se grehe sveta, ipak naklonost prema ljudima ovog sveta ne sme da ga u tolikoj meri obuzme da doĎe pod njihov uticaj, da prihvata njihove savete koji bi ga doveli dotle da učini nepravdu Boţ jem izabranom narodu i tako oslabi njihovu veru. Bog nikad ne radi na takav način. U savršenom, potpunom jedinstvu leţ i snaga. Ne u broju, već u savršenom poverenju i jedinstvu sa Hristom moţ e jedan da goni tisuću i dvojica da nateraju u bekstvo deset tisuća. Ne stvarajmo nesvete veze sa prijateljima ovog sveta. Bog je za svaku takvu vezu izrekao prokletstvo. Neka Boţ ji narod zauzme čvrst stav na strani istine i pravde. Zar već nismo bili svedoci strašnih posledica povezivanja vernih s nevernima? Rezultat takvih veza je poklanjanje takvog poverenja nevernima koje pripada samo onima koji ljube i poštuju Boga.

Sile tame su već stavile svoj pečat i natpis na delo koje je trebalo da ostane čisto i neiskvareno sotoninim lukavstvom. Podignimo glas opomene protiv privlačne snage svetskih zamki i ponuda. Uklanjajte se od zla! Ne dodirujte ono što je nečisto! Neka ciljevi i ţ elje ovoga sveta ne budu pokretačka sila koja bi upravljala Boţ jim narodom! Teško onom čija mudrost ne dolazi od gore! Ljudi laţ ne poboţ nosti, iz ţ elje za superiornošću i slavom, izdaju najsvetije interese u ruke nevernika.

Ne dozvolite da se novac stiče praktikovanjem ili odobravanjem ma kakvih nečistih poslova. Neka se Hristova milost useli u srca, pa i ako u našim ustanovama bude malo radnika preko kojih Bog moţ e da radi oni će ipak odneti prevagu nad zlom. Nikakva sklonost varanju u poslovnim stvarima ne sme da se pojavi i odobri, jer je to jedna od nečistih stvari. U Boţ jem delu ne sme da postoje uprljane ruke. Gospod će pohvaliti i priznati za svoje samo čisto srce i čiste ruke. ―Jer ovako govori visoki i uzvišeni, koji ţ ivi u večnosti, kojemu je ime sveti: na visini i u svetinji stanujem i s onim ko je skrušena srca i smerna duha, oţ ivljujući duh smernih i oţ ivljujući srca skrušenih.‖ (Isaija 57:15)

277

278

144

―Svetlost Boţ je slave mora da se spusti na nas. Potrebno nam je pomazanje sa visine. Makar kako čovek bio mudar, kako god obrazovan, on nije sposoban da uči druge, ako se čvrsto ne drţ i Boga Izrailjevog. Onaj ko je u vezi sa nebom činiće Hristova dela. Kroz veru u Boga primaće silu koja će ga osposobiti da utiče na ljude. On će tragati za izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. Ali ako boţ anska sila ne povezuje ljudske napore, ja ne dajem ni prebijene pare za sve što najveći čovek moţ e da učini! U našem radu nedostaje sila Duha svetoga.‖ - Review and Herald, 18 februar 1890. Poglavlje 11 Braći na odgovornim mestima Povezanost sa Boţj im delom

Cooranbong, Australija 6 Juli 1896 Dragi brate!

Pokazano mi je da Gospod iskušava sve one koji se nazivaju Hristovim imenom, a posebno one koji su pristavi u ma kojoj grani Njegovog dela. Povezanost sa Boţ jim delom u ovo vreme nosi sa sobom veliku odgovornost. Što je veći poloţ aj, to je veća i odgovornost. Kako treba biti ponizan i iskren onaj koji zauzima takvo mesto! Kako mora da se čuva samopouzdanja! Kako paţ ljiv da odaje svu slavu i zahvalnost Bogu!

Pored svih onih koji zauzimaju poverljiva mesta stoji jedan straţ ar spreman da ukori i ukaţ e na greh, ili da odgovori na molitvu i vapaj za pomoć. On budno prati da vidi da li će ljudi kojima je ukazano poverenje da nose odgovrnosti, traţ iti mudrost od Boga i koristiti svaku priliku za usavršavanje svog karaktera po boţ anskom uzoru. Ako skrenu sa puta časti i poštenja, Bog se odvraća od njih. Ako se celim srcem ne trude da upoznaju Boţ ju volju u odnosu na sebe i svoje duţ nosti, Bog ne moţ e da ih blagoslovi, unapredi i podrţ i.

Oni koje je Bog postavio na odgovorna mesta ne treba nikada da teţ e da uzdiţ u sebe ili skreću paţ nju drugih na svoj rad. Oni moraju dati svu slavu Bogu. Oni ne smeju teţ iti za vlašću da bi gospodarili nad Boţ jim nasledstvom, jer koji tako čine stoje pod vlašću sotone.

MeĎutim, sistem ―slušaj ili propadaj‖*) je suviše čest u našim ustanovama. Njega neguju i zastupaju neki koji su na odgovornim poloţ ajima, pa Gospod ne moţ e zbog toga da izvrši preko njih delo koje bi ţ eleo. Svojim stavom i načinom rada isti dokazuju kakvi bi oni bili ako bi im se na nebu poverila neka duţ nost ili odgovornost.

Oni koji duše gledaju u svetlosti krsta sa Golgote neće pogrešiti u svom rasuĎivanju o vrednosti tih duša. Razlog zbog čega je Bog dozvolio da neke ljudske porodice budu tako bogate a druge opet tako siromašne ostaće za ljude tajna sve dok ne uspostave onaj pravi, bliski odnos sa Bogom i ne sloţ e se sa Njegovim planovima, umesto da postupaju po svojim vlastitim, sebičnim idejama koje ih dovode do zaklučaka da zato što je čovek bogat treba da bude više poštovan od njegovog siromašnog suseda. Bog daje Njegovo sunce da obasjava pravedne i nepravedne a to sunce pretstavlja Hrista, Sunce Pravde, koje svetli kao videlo sveta dajući svoje darove i blagoslove, vidljive i nevidljive, kako bogatom tako i siromašnom. Ovo nebesko načelo treba da nas rukovodi u našem ponašanju prema

279

280

145

bliţ njima. Gospod je učitelj najuzvišenijih i najsvetijih moralnih načela i nema čoveka koji moţ e da skrene sa tog merila a da ne bude za to kriv pred Bogom. Najveća uvreda za Boţ ju dobrotu je sumnja da je Bog voljan da i drugima tako rado udeli duhovne i telesne blagoslove kao što ih je darovao nama. *) Vidi istorijsku uvodnik. Osobine jednog hrišćanina

Jedna čista vera, ispravan i sveti ţ ivot to je ono što sačinjava jednog hrišćanina. Naprotiv, sotonin put i način rada još od njegovog otpada na nebu je neprestano varanje i nasilje; a postoje i takvi hrišćani koji usvajaju njegove metode i praksu. Dok izjavljuju i tvrde da sluţ e ciljevima Boţ jeg dela, istovremeno lišavaju svoju braću njihovih prava kako bi izvukli korist za sebe.

Svako je Ijudsko biće otkupljeno uz visoku cenu, pa kao Boţ je vlasništvo ima izvesna prava kojih niko ne bi smeo da ga liši. Gospod ne prima sluţ bu onih koji praktikuju dvostruka merila. I najmanji dobitak stečen na ovakav način sramoti Boga i Njegovu istinu. Oni koji poseduju pravu biblijsku veru činiće pravdu, ljubiće milost i hodiće smerno s Bogom svojim. To su smernice kojih treba da se drţ imo u svom odnosu prema bliţ njima, a koje je zacrtao sam Bog.

Ponovo naglašavam da se neguje ţ iva vera u Boga. Postoje neki koji misle da sluţ e Bogu ali se brzo opasuju neverstvom. Njima se kriva staza čini pravom; stalno prestupaju zakon Boţ ji; ţ ivot im je protkan izopačenim načelima i gde god krenu svugde seju seme zla. Umesto da druge vode Hristu, svojim hrĎavim uticajem izazivaju sumnju i neverstvo. Oni doprinose kovanju okova sumnje i neverstva, iznalaţ enju grešaka i opadanja; duše se spotiču o njih i odlaze u propast. Njihova krv će se traţ iti od onih koji kaţ u da sluţ e Bogu a ustvari rade posao Njegovog neprijatelja. Kakvi treba da budemo?

Znajući sve ovo, kakve ličnosti treba da budemo? Da li da uzdiţ emo ljudsku mudrost ukazujući na ograničenog, grešnog i nestalnog čoveka kao oslonac u vreme nevolje? Ili ćemo dokazati svoju veru pouzdanjem u Boţ ju silu, otkrivajući zamke laţ nih teorija, religija i filozofija koje je sotona postavio kako bi njima lovio neoprezne duše? Ako tvorimo reč Boţ ju bićemo videlo svetu jer ćemo tako pokazati svima koji dolaze u sferu našeg uticaja da poštujemo i ljubimo Boga, i da radimo pod Njegovim rukovodstvom. Gospod očekuje da Ga Njegove sluge objave ovom svetu svojim poniznim, paţ ljivim postupcima. svojom ljubavlju, dugim podnošenjem, strpljenjem i dobrotom.

Bog zahteva od onih kojima je dao sveto poverenje da rastu i dorastu do visine svojih odgovornosti. U ovom ţ ivotu je svako stavljen na probu, stoga oni kojima su poverene odgovorne duţ nosti mora da donesu odluku da li će da uzdiţ u sebe ili svog Stvoritelja; da li će da koriste svoju vlast da bi ugnjetavali svoje bliţ nje ili da posluţ e na čast i slavu Bogu.

Veće duţ nosti povlače sobom veće odgovornosti. Onaj ko ţ eli da bude veran pristav mora da pokloni svoju potpunu, dragovoljnu sluţ bu najvećem Učitelju koga je svet ikada upoznao. Boţ ja sila mora da straţ ari i čuva njegove ideje i načela kako bi ostala čvrsta i nepokolebiva. Svakoga dana mora nanovo da veţ ba kako da postane i ostane dostojan poverenja koje mu je ukazano. Njegov karakter ne sme da bude

281

282

146

zatrovan uticajem njegovih roĎaka, prijatelja ili suseda. Povremeno mora da se isključuje iz svakodnevnih aktivnosti da bi bio nasamo sa Bogom, da bi mogao da čuje Njegov glas, ―Utolite i poznajte da sam ja Bog!‖ (Psalam 116:10).

Čovek koji ljubi Boga i koji se drţ i Njegovih zapovesti donosiće rodove Duha, kao što ţ iva loza donosi bogate, jedre grozdove. Hristos je njegov zaklon i utočište. On je u svom zemaljskom telu odrţ ao i ispunio zahteve Boţ jeg zakona, pa to moţ e i čovek samo ako se verom uhvati za silu Svemogućega. Kad uvidi i prizna da ništa ne moţ e da učini bez Hrista tada će mu Bog pokloniti svoju mudrost i silu. Ali zato čovek mora da gaji Hristovu ljubav u svom srcu i da u ţ ivot sprovodi Njegove nauke. Zar on ne treba da ljubi Hrista kao što je Hristos ljubio Oca? Zar ne bi trebalo više nego ikada da pokaţ e svima s kojima dolazi u dodir da u njemu prebiva Hristos? Zbog sve većih odgovornosti mora da stiče sve veće poznanje Boga i da otkriva sve čvršću veru koja kroz ljubav radi i čisti dušu. Čest razlog neuspeha

Naţ alost kad ljudi doĎu na visoki poloţ aj često im se čini da nemaju vremena za molitvu; oni misle da su toliko opterećeni da ne mogu da odvoje vremena za razvijanje svih svojih sposobnosti kako bi iste bile osetljive na dodir Duha svetoga. Ali kada bi seli kod nogu krotkog i poniznog Isusa obavljali bi svoje svete duţ nosti ne u svojoj već u Boţ joj sili. Prineli bi Bogu na ţ rtvu jedan plemenit ţ ivot koji se odrekao sebe i uzeo Njegov krst. Na prestolu njihovog srca nalazio bi se Isus koji bi im darovao fizičku, duševnu i duhovnu snagu da Ga verno objave drugima.

Bog ţ eli da radi kroz one kojima je darovao sposobnosti za velika dela. On čezne da ih vidi kako zauzimaju odgovorna mesta i kako Ga objavljuju ovom svetu. Bog ţ eli da Njegov Sin bude poznat i priznat kao najveći Učitelj koga je svet ikada poznavao, i da kroz ţ ivot i rad svojih slugu zasja kao videlo ovom svetu. ―A onima koji Ga primiše dade vlast da budu sinovi Boţ ji, koji veruju u ime Njegovo.‖ )Jovan 1:12). Da bi se ovo ostvarilo Bog zahteva da svaka fizička i intelektualna sposobnost bude prineta kao sveta, ugodna ţ rtva na Njegovom oltaru.

DogaĎa se meĎutim, da neki čim se popnu na sveto mesto smatraju sami sebe velikim ljudima. Takva pomisao, ukoliko se čovek njom bavi, stavlja tačku na svaku ţ elju za boţ anskim prosvetljenjem, koje je jedino moguće sredstvo koje čoveka čini velikim. Usvajanjem pogrešnog merila ljudi se lišavaju jedine šanse da postignu pravu veličinu, jer Sunce Pravde ih nikad neće obasjati. Videlo ţ ivota se meĎutim nikad neće ugasiti ma kako ljudi čvrsto zatvorili oči kako ga ne bi videli. Sunce pravde ne svetli slabije zato što je jedno siroto, nerazumno ljudsko oruĎe okruţ eno tamom koju je samo stvorilo. Specijalne opasnosti odgovornih

Ljudi koji zatvaraju oči pred boţ anskim videlom jesu neznalice, ţ alosne neznalice ne samo u poznavanju Pisma nego i u poznavanju sile Boţ je. Delovanje Duha svetoga im ne godi pa njegove osobine pripisuju fanatizmu. Ustaju protiv videla i čine sve što je u njihovoj moći da bi ga ugasili, proglašavajući tamu videlom a videlo tamom. Tvrde da Hristovo učenje izaziva nepotrebno uzbuĎenje i fanatizam koji kvari one koji ga prihvate kao pravo merilo ţ ivota.

Oni koji propagiraju i podrţ avaju ovakvo verovanje ne znaju o čemu govore. Oni gaje ljubav prema tami; i sve dok se takvi ljudi bez Hrista u srcu zadrţ avaju na odgovornim poloţ ajima dotle je Boţ je delo u opasnosti. I oni lično su u opasnosti da

283

284

147

se tako čvrsto poveţ u sa voĎom svake bune i otpada da više nikad ne budu u stanju da razaberu svetlost; i što ih se duţ e ostavi na poloţ aju na kom se nalaze to su i njihovi izgledi da prime Hrista i poznanje o pravom Bogu sve beznadeţ niji. Kako prikazuju neizvesnim i nesigurnim sve što je duhovno i napredno u istini! Pod uticajem svoga voĎe postaju sve odlučniji i revniji u radu protiv Hrista. Ipak, kroz sve dobre i loše izveštaje, kroz svu tamu i protivljenje sotoninih oruĎa, prodiru zraci Sunca Pravde otkrivajući zlo, suzbijajući greh i oţ ivljujući duh krotkih i poniznih. ―Gospode, kome ćemo ići? Ti imaš reči večnoga ţ ivota.‖ (Jovan 6:28). Svakodnevno hrišćansko iskustvo

Dokaz prave veličine i vrednosti ljudi koji su na odgovornim poloţ ajima jeste činjenica da imaju svakodnevno iskustvo u Boţ jim stvarima. Hristove reči su za njih najdivnija muzika. ―A kad doĎe Utešitelj koga ću vam poslati od Oca, Duh istine koji od Oca izlazi, on če svedočiti za mene. A i vi čete svedočiti jer ste od početka sa mnom.‖ (Jovan 15:26-27). Kad ljudi prime Duha svetoga - taj najveći dar koji nebo moţ e dati - i u njemu sve moguće duhovne darove, onda će biti u stanju da to što su primili predaju drugima, sa kojima dolaze u dodir.

Ima mnogo takvih kojima su poverene vaţ ne odgovornosti, ali preko kojih Bog ne moţ e da se otkrije. On od njih ne moţ e da načini kanale kroz koje bi tekla Njegova milost i dobrota, zato što pokazuju nemilostiv duh prema onima za koje misle da su u zabludi, pa da zato zasluţ uju prekor i osudu. Takvim stavom i neposvećenim sklonostima zamračuju sliku Boţ je ljubavi, dobrote i milosti. Pošto neprijatelju svakog dobra dopuštaju da vlada njihovim srcem, njihov ţ ivot otkriva njegove osobine. Tvrde da ih vodi Boţ ja reč, ali delima govore: Ne ţ elimo Tvoj put već svoj.

Oni koji se ovako vladaju, svojim delima, rečima i duhom pruţ aju nebeskim knjigama jedan takav izveštaj sa kakvim im neće biti drago da se suoče, jer Bog ih ne ocenjuje onako kako oni sebe cene. Vreme svoje probe su zloupotrebili strašno zanemarujući visoke prednosti koje su im pruţ ene. Iako u Boţ joj reči nisu našli ništa čime bi objasnili ili opravdali svoja gledišta i postupke, ipak su uporno nastavljali dalje svojim putem. Onog dana kad svako primi sud po svojim delima, protiv njih će biti izrečena osuda: ―Izmeren si na merila i našao si se lak.‖ (Danilo 5:27). Ljudi kao pristavi

Bog moţ e da poveri ljudima novac i imovinu, ali oni ne bi smeli da se zbog toga ponesu. Sve što imaju dato im je na čuvanje; Bog im je to poverio kako bi im pomogao da uspešno razviju karakter sličan Njegovom. Oni su ustvari stavljeni na probu. Preko prolaznog, zemaljskog blaga treba da dokaţ u da li su vredni nebeskog, večnog blaga. Ako dobra svog gospodara koriste kao sredstvo uzdizanja iznad svojih bliţ njih, dokazuju da su nedostojni mesta u carstvu Boţ jem. U onaj veliki dan Gospodnji čuće reči: ―Ako dakle u nepravednom bogatstvu verni ne biste, ko će vam u istinome verovati? I ako u tuĎem ne biste verni ko će vam dati vaše?‖ (Luka 16:11-12)

Ako pak oni koje je Gospod učinio svojim pristavima gledaju na svoje blago kao na dar Boţ ji i nastoje da pokaţ u saţ aljenje, naklonost i ljubav prema svojim bliţ njima, oni su slični u karakteru sa Bogom koji je dao svog jedinorodnog Sina da umre za naše spasenje. Ako cene vrednost duša prema ceni koja je plaćena za njihovo izbavljenje, onda neće ispoljavati svoje prirodne nagone već će naprotiv

285

286

287

148

pokazati osobine Boţ je te će biti kanali kroz koje će moći da teku plemenita boţ anska osećanja, puna ljubavi prema izgubljenom čovečanstvu. Svrha nesreće i bede

Gospod dozvoljava da ljude snaĎe nevolja i da ih pritisne siromaštvo da bi na taj način oprobao one koji su u povoljnijim okolnostima; ako su oni kojima je poverio svoja dobra zaista verni, on će ih proglasiti dostojnima da hode sa Njim u belim haljinama i da budu carevi i sveštenici Bogu. ―Onaj koji je veran u malom i u mnogom je veran; ako je neveran u malom i u mnogom je neveran.‖ (Luka 16:10)

―Odbacite dakle svaku pakost i svaku prevaru i licemerje i zavist i sva opadanja, i budite ţ eljni razumnoga i pravoga mleka kao novoroĎena deca da o njemu uzrastete za spasenje; jer okusiste da je blag Gospod. Kad doĎete k Njemu kao kamenu ţ ivu koji je istina, od ljudi odbačen ali od Boga izabran i pribran i vi kao ţ ivo kamenje zidajte se u kuću duhovnu i sveštenstvo sveto, da se prinose prinosi duhovni koji su Bogu po volji kroz Isusa Hrista. Jer u pismu stoji napisano: evo mećem u Sionu kamen krajeugaoni, izbrani i skupoceni; i koji njega veruje neće se postideti. Vama dakle koji verujete čast je; a onima koji se protive kamen koji odbaciše zidari posta glava od ugla i kamen spoticanja i stena sablazni na koji se spotiču koji se protive reči na što su i odreĎeni. A vi ste izbrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod dobitka, da objavite dobrodetelji onoga koji vas dozva iz tame čudnom videlu svome.‖ (1.Petrova 1:1-9). Poloţaj ne posvećuje

Da li je to ugodna ţ rtva Bogu kad ljudi koji su dovedeni na odgovorne poloţ aje uzvisuju sebe a sramote Boga? To se često dogaĎa, a Gospod na to gleda sa nezadovoljstvom. Umesto da rastu u Isusu Hristu, načelniku svoje vere manifestujući pred svetom Njegove boţ anske osobine, oni padaju sve niţ e i niţ e. Suviše značaja pridaju svome ja a sebičnost je nedeljivo vezana za njihov rad. Nema tu predanja Bogu; duhovni ţ ivot u Isusu Hristu nije se razvio.

Bog ne moţ e da daruje svoju mudrost ljudima koji smatraju svoju sluţ bu dovoljno jakim argumentom da se odvraćaju od biblijskih načela ka svom ličnom, ograničenom razumu, kao da im poloţ aj u delu Gospodnjem daje slobodu govora, vlast da proturaju svoje zaključke i pronalaze planove i metode koji nisu u skladu sa Boţ jom voljom. Takvi obavezno treba da nauče da visok poloţ aj ili sluţ ba nema silu da posveti srce. Gospod dozvoljava da doĎu na takav poloţ aj kako bi ispitao da li će ispoljiti Boţ ji karakter ili karakter slabog, grešnog čoveka koji nikad nije bio potpuno predan Boţ joj volji. Samom čoveku je prepušteno da pokaţ e da li će raditi u svojoj sili, što znači da će sa njim i kroz njega raditi sotona, ili će raditi u sili svetoga Duha.

―Vama dakle koji verujete čast je; a onima koji se protive kamen koji odbaciše zidari on posta glava od ugla i kamen spoticanja i stena sablazni. (1.Petrova 2:7-8). Da li smo svi prihvatili Hrista kao svoju pravdu? Da li On predstavlja onaj dragoceni, proslavljeni ugaoni kamen našeg ţ ivota? Da li cenimo lekcije o Njegovoj poniznosti i da li ih primenjujemo u svom svakodnevnom ţ ivotu? Da li se Njegove lekcije o milosti, pravičnosti i ljubavi Boţ joj vide u našim ţ ivotnim postupcima?

288

289

149

Bog izvor snage

Oh, kakve slabosti pokazuju ljudi kad se odvoje od izvora mudrosti i sile! Veličaju se ljudi, ljudska nesavršena osećanja i karakter smatraju se nečim vrednim, dok se Hristos i Njegova pravda isključuju iz ţ ivota. Zar ljudi nisu sebičnost utkali u sve čega se dotiču? Zar je uporno i tvrdoglavo ne otkrivaju u svom radu? Zar se prema Boţ joj vesti ne odnose sa omalovaţ avanjem? Zar nisu sa sredstvima koja nisu njihova rukovali kao da imaju prava da čine kako im je drago? A kad su se ta ista sredstva koristila za otvaranje novih polja rada zar nisu postupali kao da dolaze iz njihovog dţ epa, kao da su deo njihovog ličnog kapitala, pa su takvim opredelenjem stekli veliko priznanje? Zar nije novac, prinet kao ţ rtva Bogu, korišćen za nagomilavanje velikih graĎevina u Betl-Kriku, da bi se pridonelo značaju dela pred svetom - kako je to obično objašnjavano, a u stvari se zato tako radilo da bi se dala prilika ljudima da pokaţ u svoju genijalnost i smisao u rukovoĎenju ovim velikim poslovnim kućama?

―A vi ste izabrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod, narod dobitka, da objavite dobrodetelji onoga koji vas dozva iz tame k čudnom videlu svome; koji nekad ne bijaste narod a sad ste narod Boţ ji; koji ne bijaste pomilovani a sad ste pomilovani. Ljubazni, molim vas kao došljake i goste da se čuvate od telesnih ţ elja koje vojuju na dušu. A vladajte se dobro meĎu neznabošcima da bi za ono zašto vas opadaju kao zločince videvši vaša dobra dela hvalili Boga u dan pohoĎenja.‖ (1.Petrova 2:9-12) Greh sluţen ja samome sebi

Kako Ijudi cene Boţ je delo kad uzimaju slobodu da budu neposlušni. nezahvalni, gotovi da osuĎuju, da budu grubi i da radije sluţ e sami sebi nego Gospodu? Oni kojima su poverene svete duţ nosti, duhom i karakterom koji ispoljavaju u toj sluţ bi odlučuju o svojoj večnoj sudbini. Kad bi svečana istina za ovo naše vreme stvarno bila načelo ţ ivota onih koji rade u delu Boţ jem, kad bi se revno trudili da postignu savršenstvo karaktera, tada bi mogli duše onih sa kojima dolaze u dodir da okruţ e svetom atmosferom koja oţ ivljava srca poniznih i skrušenih.

Pravilo je Boţ je da svako ko veruje istinu onako kakva je ona u Isusu treba da je objavi. Ideje i osvedočenje do koga je srce došlo ne moţ e a da se ne ispolji. Isto tako i svako ko gaji neverstvo, duh kritike i opadanja, ko se oseća sposoban da prosuĎuje dela Duha svetoga, širiće oko sebe duh kojim je ispunjen. Priroda neverstva, bezboţ nosti i odbijanja milosti Boţ je je da teţ i da se istakne i čuje. Um koji pokreću ovakvi principi uvek nastoji da se progura i stekne pristalice. Zato će svi koji podrţ avaju nekog otpadnika brzo biti proţ eti njegovim duhom i ţ eljom da podele sa drugima svoja mišljenja i osećanja koja su ih pokrenula u akciju; jer, nije ni malo lako sakriti i potisnuti načela koja nas rukovode.

Neki za koje se misli da su srcem i dušom predani Bogu rade na suprot Njemu i Njegovom delu. Drugi u njih polaţ u puno poverenje jer ne znaju da ih obmana pokriva svojim plaštem. Njihovim umom gospodari neka neodoljiva, nezadrţ iva energija, neka silna ţ elja da iznesu na videlo svoja osećanja. I tako se seme zla seje na sve strane. Delimično izraţ enim osećanjem i mišljenjem bacaju sumnju na istinu. Ima takvih koji se ne slaţ u sa svedočanstvima zato što se ljudi koji su na visokim poloţ ajima ne izraţ avaju u skladu sa njima. Jer se svedočanstva ne poklapaju sa njihovim mišljenjem, ali ukoravaju svaki trag sebičnosti.

290

291

150

Šteta od neposvećenog udruţi vanja*)

Sve što je bilo planirano u vezi sa konsolidacijom (udruţ ivanjem) pokazuje da je to bio pokušaj da se prigrabi skiptar vlasti i drţ i kontrola nad drugima. Ali Bog nije bio sa onima koji su zastupali taj plan pa i glas koji sada imaju nije glas Boţ ji. Oni su se dokazali kao potpuno nedostojni mesta mudrih upravitelja. Svoju su vlast koristili da ljude liše njihovih prava a da iz toga sami izvlače neku korist. Bilo je ponečeg što je ličilo na velikodušnost, ali Bog poznaje pobude zbog čega je šta učinjeno i zato njihov dar ne prima sve dok se ne pokaju i ne postanu pravi tvorci Njegove reči. *) Konsolidacija - sreĎivanje: Na sednici Generalne Konferencije od 1889. bio je donet zaključak o konsolidaciji izdavačkog dela Zajednice. Plan nije bio samo da se izdavačko delo organizuje u jedan centar u Betl-Kriku, nego takoĎe i da se konsoliduje obrazovni i medicinski rad Adventista Sedmog Dana. Vidi Istorijski Uvodnik, gde je reč o tome. Neophodno je Boţan sko jedinstvo

U Boţ jem delu postoji velika potreba za jedinstvom. Dugo su vremena bili na delu uticaji koji stvaraju neslogu jer ljudi koji su u svojim rukama imali vlast nisu za to marili. Govorili su u sebi: Kad bude završen posao oko udruţ ivanja pokazaćemo im ko je gazda! Tada ćemo dovesti stvari u red! MeĎutim, nikad nisu imali prilike da taj plan ostvare.

Svaki od nas kao član crkve Boţ je treba da ostvari naročito delo koje nam je povereno. Pavle piše: ―Pazi na sebe i na nauku i stoj u tome; jer ovo čineći spašćeš i samoga sebe i one koji te slušaju.‖ (1.Timotiju 4:16). Pred nama je veoma vaţ an posao. ―Meni najmanjem od svih svetih‖ piše Pavle, ―dade se ova blagodat da objavim meĎu neznabošcima neiskazano bogatstvo Hristovo, i da otkrijem svima šta je sluţ ba tajne ove od postanja sveta sakrivene u Bogu, koji je sazdao sve kroz Isusa Hrista da se kroz crkvu sad objavi poglavarstvima i vlastima na nebu mnogorazlična premudrost Boţ ja, po naredbi vekova koju učini u Hristu Isusu Gospodu našemu.‖ (Efescima 3:8-11).

―I tebe sine čovečiji, tebe postavih straţ arem domu Izrailjevom; slušaj dakle reč iz mojih usta i opominji ih od mene. Kad rečem bezboţ niku: bezboţ niče, poginućeš; a ti ne progovoriš i ne opomeneš bezboţ nika da se proĎe puta svojega; taj će bezboţ nik poginuti za svoje bezakonje; ali ću krv njegovu iskati iz tvoje ruke. Ako li ti opomeneš bezboţ nika da se vrati sa svoga puta, a on se ne vrati, on će poginuti za svoje bezakonje a ti ćeš sačuvati dušu svoju.‖ (Jezekilj 33:7-9). ―Kad rečem pravedniku da će doista ţ iveti a on se pouzda u pravdu svoju pa učini nepravdu, od sve pravde njegove ništa se neće spomenuti nego će poginuti s nepravde svoje koju učini. A kad rečem bezboţ niku: doista ćeš poginuti a on se obrati od greha svojega i stane činiti sud i pravdu, i vrati bezboţ nik zalog, i što je oteo i stane hoditi po uredbama ţ ivotnim ne čineći bezakonja, doista će biti ţ iv, neće umreti. Od svih greha što je zgrešio ništa mu se neće spomenuti; činio je sud i pravdu, doista će ţ iv biti. A sinovi naroda tvojega govore: nije prav put Gospodnji; a njihov put nije prav. Kad se pravednik odvrati od pravde svoje i učini nepravdu poginuće s toga. A kad se bezboţ nik odvrati od svoje bezboţ nosti i učini sud i pravdu, on će biti ţ iv s toga. A vi govorite: nije prav put Gospodnji. Sudiću vam dome Izrailjev, svakome po putovima njegovim.‖ (Jezekilj 33:13-20).

292

293

151

Prvenstvo rada na spasavanju duša

Spasavanje ljudskih duša je delo od najvećeg interesa, vaţ nije od svakog drugog na ovom svetu. Ko god je došao pod uticaj istine i verom postao sudeonik Hristove ljubavi i prirode, samim tim činom je zaduţ en pred Bogom da spasava druge. On u ovom svetu ima jedan vaţ an zadatak. On treba da bude Hristov saradnik koji objavljuje istinu kakva je ona u Isusu. Kad ljudi bilo u kojoj grani dela pokušavaju da um i talente Boţ jih pomagača podvedu pod svoju kontrolu, oni time prisvajaju pravo vladanja nad svojim bliţ njima, koje ne mogu da ostvare i odrţ e a da ne učine nepravdu i greh. Gospod nikog nije postavio kao sudiju bilo da se sluţ i usmenom ili pisanom rečju.

Postoje ljudi koji svojim karakterom i načinom ţ ivota svedoče činjenicu da su laţ ni proroci i varalice. Takve ne treba slušati ni trpeti. Oni kroz koje se Bog sluţ i i preko kojih radi jesu pod Njegovom vlašću. Bog, kao gospodar sviju, nije odredio nikoga od ljudi sa telesnim, ograničenim umom, da kritikuje i osuĎuje, da izriče svoj sud i omalovaţ ava nečiji rad samo zato što se neka ideja ne poklapa sa onim što on smatra istinom. Pogrešivost ljudskog rasuĎivanja

Ljudi veoma lako i brzo mogu da postanu isti onakvi kakvi su bili fariseji -spremni da osude najvećeg Učitelja koga je svet ikada znao. Hristos je pruţ io neoborive dokaze da je došao sa neba, a ipak su poglavari naroda Izrailjskog preuzeli na sebe delo za koje ih je nadahnuo sotona da optuţ e Onoga koji je načinio Subotu, ko je samim tim Gospodar Subote, da je prekršioc Subote. Kakvog li bezumlja! Kakve li ljudske ograničenosti! Mnogi i danas čine isto. Na svojim savetovanjima se usuĎuju da izriču sud nad delom Boţ jim, jer su navikli da čine ono što im Gospod nikad nije naloţ io. Bilo bi mnogo bolje da ponize svoja srca pred Bogom i povuku svoje ruke sa kovčega Gospodnjeg, kako se gnev Boţ ji ne bi izlio na njih. Svedočim vam danas, da su se takvi upustili u delo kritikovanja i izricanja nezdravog suĎenja za koje znam i tvrdim da nije ispravno. Oni su samo grešni ljudi i budući da su sami sebe doveli u zabludu, pretpostavljaju da su drugi u zabludi.

Takvi koji su uzeli slobodu da osuĎuju druge, trebalo bi da malo otvorenije pogledaju istini u oči pa da kaţ u: ―Pretpostavimo da se izjave drugih ne slaţ u sa našim mišljenjem; zar ćemo ih zato proglasiti jereticima? Zar da mi, slabi grešni ljudi preuzmemo na sebe odgovornost i rečemo: Ovo ne sme da se pojavi u štampi?‖

Ako dalje nastave da se drţ e svojih kratkovidih gledišta brzo će iskusiti da Bog ne podrţ ava njihovo delo. Zar smatraju da je sve što su oni uradili bilo nepogrešivo i da u njihovom radu ne postoji nikakva senka zablude ili greške? Zar ne bi drugi koji su pruţ ili tolike dokaze da ih Bog vodi i uči mogli da pronaĎu neki njihov izraz sa kojim se ne slaţ u niti ga prihvataju, pa da se za njega uhvate i zahtevaju da se isti izostavi? Zar naša dosadašnja iskustva u ovoj oblasti nisu dovoljna? Zar ćemo uvek učiti jedne iste lekcije? Hoćemo li već jednom shvatiti da ljudska savest nije stavljena nama na raspolaganje? Ako ste naimenovali odbore da rade posao koji se već godinama nastavlja u Betl-Kriku, raspustite ih. Setite se da večni Bog nije postavio ljude ni na jedan takav poloţ aj koji su zauzeli oni u Mineapolisu i koji od tada pa sve do danas zauzimaju.

294

295

152

Ne biti savest za vernike

Duboko sam zabrinuta zbog pokušaja ljudi da budu savest svojih drugova. Uklonite se s puta i dopustite da Bog obraĎuje svoja oruĎa! Neki vrše posao za koji će biti pozvani na odgovornost. Bog će ih pitati: Ko je tu duţ nost predao u tvoje ruke?

Ja se nisam usuĎivala da svoje spise predam ljudima koji smatraju da je njihova duţ nost da igraju ulogu detektiva nad svojom braćom. Braćo moja na poverljivim poloţ ajima, zar ne moţ ete da uvidite svoje vlastite nedostatke i da se obučete u sve oruţ je Boţ je? Zašto niste tako budni i kritički raspoloţ eni prema sebi, prema svom temperamentu i svojim rečima, kao što ste prema drugima? Zašto da se zbog vas ruţ i Bog i pogrešno tumači Njegova istina? Vaša moć rasuĎivanja bila bi daleko veća kad biste tako postupili. Istina, ta ţ iva reč, bila bi kao oganj razgoreo u vašim kostima, koji bi jasno svetleo predstavljajući ovom svetu nepogrešivu sliku Hrista. ―Neka svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša dobra dela i slave Oca vašega koji je na nebesima.‖ (Matej 5:16)

Zar nijedan od onih koji su na sebe preuzeli ulogu detektiva ne moţ e da uvidi kuda vodi stav koji su zauzeli u nastojanju da postanu vladajuća sila? Šta je sa njihovim duhovnim vidom? Zašto vide trn u oku brata svojega a u svom vlastitom oku ne osećaju čitavo brvno? O, ako je ikad nekom hramu na zemlji bilo potrebno očišćenje, onda je ono neophodno ustanovama u Betl-Kriku! I to hitno! Zašto ne traţ ite Boga u najvećoj poniznosti da biste vest Laodikiji mogli da objavite jasno i sa silom? Gde su Gospodnji straţ ari koji će videti opasnost i dati znak za uzbunu? Sa ljudskih usana, pod nadahnućem Duha svetoga, treba da odjekne vest opomene: ―Viči iz grla, ne usteţ i se, ... objavi narodu mojemu bezakonja njegova i domu Jakovljevu grehe njihove. Premda me svaki dan traţ e ... kao narod koji tvori pravdu i ne ostavlja suda Boga svojega.‖ (Isaija 58:1-2)

Mi smo vojnici Hristovi! On je Vojvoda našeg spasenja i mi smo pod Njegovom zastavom i komandom. Zato smo duţ ni da nosimo Njegovo oruţ je; da se borimo samo pod Njegovom zastavom. Da nadvladamo - ne samo braću saborce - već naše zajedničke neprijatelje, da bismo mogli da izgradimo Njegovo Carstvo. Mi smo Hristovi saradnici. Zadrţ imo na sebi sve oruţ je Boţ je i radimo imajući na umu da naš rad prati celo nebo. Neka svako radi onaj posao koji mu je dodeljen od Boga. Potreba Boţan skog voĎstva

Christiania, Norveška, 1 Oktobar 1885 Dragi brate! Ne mogu da izrazim koliko mi je ţ ao što su neka braća i sestre prema tvom

uputstvu traţ ila da se ograniči rad pod šatorima u N... Nisi mogao da im daš gori savet od toga niti je trebalo da im poveriš u ruke posao koji nisu sposobni da mudro obave. Pazi da ne suzbijaš napredak dela ni u jednom mestu. Ionako je jedva nešto malo uraĎeno i svakako da nije ispravno nastojati da se ograniče pokušaji u misionarskoj delatnosti.

Pošto sam briţ no i sa molitvom razmotrila celu stvar, zapisala sam to kao obično u moje putne beleške. Ţelela sam da ostavim stvar u takvom obliku kako se radnici u N... ne bi obeshrabrili u svom nastojanju da učine nešto, iako sam ţ elela da ih upozorim kako u svojim planovima ne bi učinili neki nepromišljeni korak. Radnici su dobro radili i zato je potrebno ohrabriti ih i posavetovati da nastave sa svojim radom. U N... ima ljudi koji bi trebali da im pomognu, prilaganjem svojih darova koji

296

297

153

su tako neophodni delu. Dobro je i treba da daju pre nego uzrastu u milosti i poznanju istine.

Ti i tvoji saradnici ste trebali da gledate na ovaj problem sa druge tačke gledišta. Trebalo je da temeljito ispitate stvar i da se ozbiljno zapitate da li je zaista 5000 dolara *) suviše veliki dug kome se trebalo izloţ iti u jednom tako vaţ nom poslu u koji su se ovi radnici angaţ ovali. Tvoj uticaj je trebalo da deluje dalekoseţ no i na takav način da ljudi uvide vaţ nost dela i shvate da je njihova sveta duţ nost priskočiti u pomoć. Trebalo je tako postupiti kao što sam ti pisala u svojim pismima sa puta. Ali ako moja braća uzimaju slobodu da zaustavljaju delo zato što ne mogu da sagledaju odakle će doći novac koji bi ga podrţ ao, onda će delo biti ograničavano ne samo u N... već i u svim drugim mestima Unije. Kad naši radnici krenu napred bilo u kom mestu, ne podiţ i branu i ne kaţ i: Dovde ćete ići i darje ne! Ţalosna sam što ste zatvorili školu u N... Znam da braća koja su bila poslana da vode brigu oko ovog poduhvata nisu preduzela mere kako bi sakupljanjem dobrovoljnih darova od onih koji su mogli da daju poduprli ovaj pokušaj. U oblasti ima bogatih ljudi koji su gunĎali zbog duga kome se delo izloţ ilo a baš ti ljudi su trebali da podrţ e radnike koji su pokušavali da učine sve što mogu. Pošto su na račun tih radnika upućivani prekori onda su oni koji daju sretstva imali apsolutno pravo da sumnjaju u svaki poduhvat za koji se traţ e sredstva. *) Cifra od 5000 dolara bila je u ono vreme ogromna, kad je dnevnica bila par dolara. Kad je lični nadzor neumestan

Bog ne ţ eli da zauzmeš takav stav da se radnici u N... ili bilo gde ne osećaju slobodni da učine sledeći korak i krenu napred ukoliko nisu prethodno čuli tvoje mišljenje i sa tobom se posavetovali. Ne mogu da odobrim ideju da ti lično moraš da nadzireš sve detalje dela. Ako bih odobrila nijedan se radnik ne bi usudio da bilo u čemu primeni svoj vlastiti sud. Radnici bi morali da se oslanjaju na mozak i rasuĎivanje jednog čoveka a posledica toga bila bi nesposobnost na koju su radnici bili prinuĎeni usled neaktivnosti. Ionako već ima suviše takve klase nesposobnih ljudi koji svi skupa mnogo ne vrede. Pišem zato što sam suviše zabrinuta. Mi ne ostvarujemo ni polovinu onoga što bismo mogli i trebali.

Istina je da školu u N... treba podrţ ati, ali to ne sme da nas spreči da podrţ avamo i druge. Potrebno je da imamo osnovne škole u mnogim mestima kako bi mladi mogli da se pripreme za visoke škole. Moţ da se tebi čini pametno da se škola u N... zatvori, ali ja u takvom rešenju ne vidim ništa pametno. Zatvaranje te škole bi bacilo loše svetlo na sve što je Boţ ji narod do sad učinio i obeshrabrilo ih za svaki dalji pokušaj. Ne mogu da sagledam da si bilo šta postigao tim potezom, niti mogu da verujem da je to u saglasnosti sa Boţ jom voljom. Od toga neće biti ničeg drugog sem štete ne samo po one koji su gunĎali zbog duga, već i za vredne radnike. Ljudi koji imaju imanja i koji su mogli da pomognu disaće slobodnije. Ovi bogataši će se ohrabriti ne da čine više nego do sad za delo Boţ je već manje. Osećaće se slobodniji da gunĎaju protiv svega što traţ i izdatak novca. Delo po Boţj em savetu

O, neka bi te GospoĎ poučio! Nikad, ni u jednom slučaju ne bi trebalo da

dozvoliš da te rekla-kazala pokrene u akciju a ipak ponekad baš tako činiš. Ne preduzmi nikad ništa što bi suzilo i ograničilo delo ako nisi potpuno siguran da te na

298

299

300

154

to pokreće Duh sveti. Verni se trude da podupiru rad u stranim misijama ali postoje misije u zemlji kojima je njihova pomoć isto toliko potrebna kao onima daleko. Trebalo bi da se potrudimo da našem narodu otvoreno prikaţ emo potrebu dela za sredstvima koja im je Bog poverio za unapreĎenje Njegovog dela kako u zemlji tako i van nje. Ukoliko oni koji mogu da pomognu u N... ne postanu svesni svoje duţ nosti neće prepoznati delo Duha Boţ jeg kad se bude čula Jasna Vika trećeg anĎela. Kad doĎe svetlost od čije će se slave zasvetliti sva zemlja oni će, umesto da pomognu delu Boţ jem biti ravnodušni i zadovoljni sprovoĎenjem svojih ograničenih ideja. Dopusti mi da ti kaţ em da će Gospod u ovom završnom delu raditi na način sasvim drukčiji od uobičajenog, na način koji će biti sasvim suprotan svim ljudskim planovima. MeĎu nama je uvek bilo onih koji su ţ eleli da gospodare i upravljaju Boţ jim delom, koji i tada kad delo krene napred pod vo'dstvom anĎela koji se pridruţ uje trećem anĎelu u vesti koja treba da se poslednji put objavi svetu, nastojati da diktiraju koji bi korak trebalo učiniti. Ali tada će se Bog posluţ iti načinom i sredstvima na osnovu kojih će se videti da On preuzima uzde u svoje ruke. Radnici će biti iznenaĎeni jednostavnim sredstvima koja će Bog upotrebiti da bi završio svoje delo pravde. Oni koji ţ ele da ih nebo prizna za dobre sluge treba da se pribliţ e Bogu, treba da osete boţ anski dodir. Treba dublje da shvate i da stalno piju sa izvora ţ ive vode da bi mogli pravilno da prosude o svemu što se odnosi na delo Boţ je. Radnici mogu i da pogreše ali ti treba da im pruţ iš šansu da svoju grešku isprave; treba da im daš priliku da se navikavaju na opreznost prepuštajući delo u njihove ruke. Korišćenje ličnog prosuĎivanja

Orebro, Švedska, 28. Oktobar 1885 Draga braćo! Moja je molitva da Bog bude sa vama u velikoj sili za vreme dolazeće

Generalne Konferencije. Moţ da će neki za koje biste ţ eleli da doĎu, biti odsutni; ali Isus je vaš pomoćnik. Iskreno se molim i nadam da oni koji nose odgovornost za delo u Mičigenu, Novoj Engleskoj, Ohaju, Indijani i drugde pokaţ u šire razumevanje dela nego do sad. Nadam se da će Mičigen u tome učiniti prvi korak. Smatram da je za ţ aljenje činjenica što je sposobnost shvatanja i oštroumlja tako skučena i ograničena. Trebalo bi veţ bati i vaspitavati ljude za različite grane dela. Misionari su nam potrebni na sve strane. Potrebni su ljudi i ţ ene koji će se bez rezerve posvetiti delu Boţ jem privodeći Bogu mnoge izgubljene sinove i kćeri. Treba veţba ti lično prosuĎivanje

Pokazano mi je da postoji praksa koju bi oni na odgovornim mestima trebali briţ no izbegavati, jer šteti delu Boţ jem. Ljudi na poloţ aju ne bi smeli da gospodare nad nasledstvom Gospodnjim i da komanduju svima oko sebe. Suviše ima takvih koji su zacrtali propisanu liniju ţ eleći da se svi pridrţ avaju iste u svome radu. Radnici pokušavaju da se slepom poslušnošću povinuju propisanim zahtevima, pa pri tom ne koriste lično rasuĎivanje o poslu koji rade. Čak i kad oni koji zauzimaju mesto upravitelja nisu prisutni, oni se drţ e njihovih izričitih uputstava kao da su tu. Zakljinjem vas imenom Hristovim, prestanite sa takvim radom. Pruţ ite ljudima priliku da razvijaju svoje lično rasuĎivanje. Oni koji dopuštaju da ih drugi vode i koji su uvek gotovi da drugi za njih misle, nisu ličnosti podobne da im se povere neke

301

302

155

odgovornosti. Naši vodeći ljudi su nemarni u ovoj stvari. Bog nije izdvojio neke posebne ljude pa im dao svu mudrost sveta.

Trebalo bi da ljudi na odgovornim poloţ ajima priznaju drugima sposobnost shvatanja, rasuĎivanja i dalekovidosti i da na njih gledaju kao na ljude sposobne da vrše posao koji im je poveren. Naša su vodeća braća braća učinila veliku grešku odredivši izričita uputstva kojih radnici treba da se pridrţ avaju. Ta greška mnogo šteti delu jer je ugušila duh preduzimljivosti radnika koji su bili prinuĎeni da se oslanjaju na druge, prepuštajući im da za njih misle i planiraju, pa sami na sebe nisu preuzimali odgovornost. Šta bi se desilo kad bi ljudi koji su na sebe preuzeli mnoge odgovornosti, napustili naše redove ili umrli! Kakvo bi stanje zavladalo po našim ustanovama!

Vodeća braća treba da stave odgovornost na druge i da im dopuste da sami planiraju, istraţ uju i ostvaruju svoje planove kako bi mogli da steknu iskustvo. Ako je potrebno dajte im savet, ali im ne uzimajte posao iz ruku zato što smatrate da će pogrešiti. Neka se Bog smiluje delu koje vodi jedan čovek, čiji planovi mora da se sprovedu bez prigovora. Dokle god vlada ovakvo stanje Gospod neće moći da se proslavi. Svi naši radnici mora da imaju priliku da razvijaju sposobnosti ličnog rasuĎivanja i razboritosti. Bog je ljudima dao talente, pa sa pravom očekuje da ih oni iskoriste. Dao im je razum, i zato očekuje da budu mislioci, i da radije sami razmišljaju nego da se oslanjaju na druge da oni za njih misle.

Mislim da sam ovu stvar već mnogo puta iznosila pred vas, ali u vašem radu ne vidim nikakve promene. Ţelimo da svaki odgovorni čovek prenese i deo odgovornosti na druge. Pokrenite druge na posao koji će ih primorati da sami planiraju i tako koriste sile uma. Ne vaspitavajte ih da se oslanjaju na vaš sud. Mladi treba da se veţ baju da sami misle. Braćo moja, nemojte ni za trenutak da pomislite da je vaš put i način savršen i da oni koji su sa vama poslovno vezani treba da budu vaša senka, da budu eho vaših reči i ideja i da izvršavaju vaše planove. Posledice stalnog sleĎenja drugih

Ima onih koji bi danas mogli da budu ljudi širokih pogleda i iskustva, mudri ljudi na koje bi se moglo osloniti, a koji to nisu zato što su uvek bili upućivani da slede i izvršavaju planove drugog čoveka. Dopustili su da im drugi kaţ u tačno i odreĎeno šta treba da čine pa su postali intelektualni patuljci. Njihov je um ograničen pa ne mogu da shvate potrebe dela. Oni su obične mašine koje tuĎa misao treba da stavi u pokret. Ne zavaravajte se da su oni koji izvršavaju vaše ideje jedini u koje se moţ e imati poverenja. Ponekad ste mislili da su zbog toga što doslovno ispunjavaju vašu volju jedini na koje se moţ ete osloniti. Ako bi ma ko izneo svoje mišljenje koje bi bilo drukčije od vašeg, prekidali biste sa njim svaku vezu, kao sa jednim u koga se ne moţ e imati poverenja. Povucite svoje ruke sa Boţ jeg dela i ne steţ ite ga tako čvrsto u svojoj šaci. Vi niste jedini kroz koje Bog moţ e da se posluţ i. Dopustite Bogu da upotrebi talente koje je poverio ljudima da bi delo raslo i napredovalo. Dajte Gospodu priliku da upotrebi um drugih. Zbog vaših skučenih planova i ideja mnogo je šta izgubljeno. Ne stojte na putu napretka dela Boţ jega! Dozvolite da Gospod radi kroz koga ţ eli. Vaspitavajte i potstičite mlade ljude da misle i rade, istraţ uju i planiraju, kako bismo imali mnoštvo mudrih i iskusnih savetnika.

Kako me srce boli kad vidim kako predsednici konferencija uzimaju na sebe odgovornost izbora onih za koje misle da će moći da ih formiraju za svoje saradnike koji će raditi po njihovoj ţ elji. Uzimaju one koji im se neće suprotstavljati, nego će raditi kao obične mašine. Nijedan predsednik nema pravo da tako radi. Prepustite

303

304

156

drugima da planiraju; pa iako u nečem pogreše ne uzmite to kao dokaz da nisu sposobni da misle. I našim najodgovornijim ljudima je bila potrebna duga veţ ba da bi naučili kako da razviju svoj dar rasuĎivanja. U mnogo čemu se pokazalo da je trebalo da rade bolje. Ali, činjenica da ljudi čine greške nije opravdan razlog da ih smatramo nesposobnim da budu upravitelji i voĎe. Oni koji misle da su njihovi putevi savršeni, čak i sada čine mnoge ozbiljne greške, što nije dokaz da su drugi pametniji od njih. Ljudi uglavnom prikazuju svoj uspeh, ali ne ukazuju na svoje greške. Budite zato ljubazni i uviĎavni prema svakom čoveku koji savesno kreće na rad za svog Učitelja. Neki od naših najodgovornijih ljudi stvaraju nerazumne planove i nastoje da ih ostvare, jer smatraju da su savršeni. Oni bi u svoje planove trebali da umešaju elemente uma i karaktera svojih saradnika. Trebalo bi da se posavetuju i udruţ e sa ljudima koji stvari mogu da sagledaju iz drugog ugla. Na taj način bi im ovi mnogo pomogli u donošenju boljih i uspešnijih planova... Kako je glupo poveriti neki veliki poduhvat u ruke jednog čoveka da ga on oblikuje i prekraja prema svojoj zamisli i bolesnoj mašti! Ljudi koji su se pokazali ograničeni, uskogrudi, koji su samo sedeli za stolovima i diktirali, diskvalifikovani su za sluţ bu kojom bi stavljali svoj pečat na Boţ je delo. Oni koji ţ ele da vladaju delom misle da niko ne moţ e tako savršeno da ga vodi kao oni, a ustvari na delo stavljaju pečat svojih mana. Poglavlje 12 Sredstva i metode Verni desetak

Cooranbong, Australija, 10. sep. 1890.

Mnogi predsednici Unija ne poklanjaju paţn ju onom što je njihova ozbiljna duţ nost da provere da li starešine i Ďakoni crkve obavljaju svoj posao. Da li prate da se u haznu Boţ ju unosi pravi, verni desetak. Malahija je nedvosmisleno objavio da napredak u svemu zavisi od vernog vraćanja Bogu onoga što je Njegovo. Ovo načelo treba često iznositi i ponavljati onima koji su nemarni u svojoj duţ nosti prema Bogu i koji mnogo ne haju niti nastoje da donose svoj desetak, prinose i darove. ―Hoće li čovek zakidati Boga?‖ ―U čemu te zakidamo?‖, pitaju neverni pristavi. Odgovor je odreĎen i jasan: ―U desetku i prinosu. Prokleti ste jer me zakidate, vi, sav narod. Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kući i okušajte me, veli Gospod nad vojskama, hoću li vam otvoriti ustave i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta.‖ (Malahija 3:8-10). Molim vas čitajte celu glavu i recite moţe li se reći jasnije i rečitije od ovoga? Vest je toliko odreĎena da niko ko ţ eli da sazna šta je njegova duţn ost po ovom pitanju ne mora da pogreši. Ma kakve izgovore ljudi navodili pokušavajući da opravdaju zanemarivanje ove duţ nosti, opravdanja nema. Jedini stvarni razlog je njihova sebičnost i nedostatak ljubavi i straha Boţ jega u srcu. Nema izvinjenja za nemarost u davanju desetka

U sva vremena je Gospod zahtevao veran odnos prema Njegovoj uredbi kojom se omogućuje odrţa vanje i širenje Njegovog dela u svetu. On svoj plan nije nikada menjao. On polaţ e pravo na sve jer je sve Njegovo, ali ipak od čoveka traţi samo jedan deo onoga što mu je povereno. ―Jer ja Gospod ne menjam se; zato vi, sinovi Jakovljevi ne izgiboste. Od vremena otaca svojih odstupiste od uredaba mojih

305

306

157

i ne drţ aste ih. Vratite se k meni i ja ću se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama. Ali velite: u čem bismo se vratili?‖ (Malahija 3:6-7)

Oni koji se tuţ e kako ne mogu da razumeju ovu jasnu i odreĎenu izjavu, nisu pošteni pred Bogom. A da su poslušni, kakav bi blagoslov primili kad bi nebo otvorilo svoje ustave i izlilo na njih izobilje dobra! Njihov izgovor da ne poznaju volju Boţ ju, neće ih opravdati u onaj veliki dan suda Boţj ega.

Svi neka vrše svoju duţn ost

Neka zanemareni deseci sada budu doneti. Neka vas nova godina zatekne

kao ljude časne u svom odnosu prema Bogu! Oni koji su u toku godine uskratili i zadrţ ali svoje desetke neka ih pošalju pre nego se završi 1896. kako bi izravnali stvar sa Bogom i neka se nikad, nikad više ne upuste u rizik da doĎu pod Boţj e prokletstvo. Predsednici naših konferencija, obavljajte svoju duţn ost; ne govoreći svoje reči nego ono jasno ―Tako govori Gospod‖. Starešine crkava, ispunjavajte verno svoju duţ nost. Radite od kuće do kuće kako stado Boţ je ne bi bilo nemarno u odnosu na ovaj veliki predmet koji uključuje blagoslov ili prokletstvo.

Neka svi koji se boje Boga doĎu u pomoć i pokaţu se kao verni pristavi. Istina mora da dopre u sve krajeve sveta. Pokazano mi je da mnogi u našim crkvama potkradaju Gospoda u desetcima i prinosima. Bog će nad njima izvršiti što je rekao. Poslušnima će dati bogate blagoslove; prestupnicima prokletstvo. Svaki čovek koji nosi vest istine našim crkvama duţa n je da upozorava, kori i poučava. Svaka zanemarena duţn ost koja je ustvari potkradanje Boga, povlači sobom prokletstvo nad prestupnikom.

Bog neće smatrati ispravnima one koji ne izvršuju u potpunosti rad koji Bog od njih traţ i a to je nadgledanje da li su crkve duhovno jake i zdrave i nastojanje da učine sve kako ne bi dopustili mogućnost nemarnosti koja bi navukla prokletstvo na Boţj i narod. Na sve koji zakidaju Boga u desetku izrečeno je prokletstvo. ―Eda li će čovek zakidati Boga? a vi mene zakidate; i govorite: u čemu te zakidamo? u desetku i u prinosu. Prokleti ste jer me zakidate, vi, sav narod. Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kući.‖ (Malahija 3:8-10)

To nije zahtev nekog čoveka; to je Boţ ja uredba predviĎena da bi delo Boţj e moglo da se odrţa va i da se širi. Bog nas poziva na pokajanje: ―Vratite se k meni‖, poziva Gospod, ―i ja ću se vratiti k vama‖. (Malahija 3:7). Ljudi koji su spremni da svoju duţn ost izvrše imaju je jasno prikazanu u ovom poglavlju. Niko ne moţ e izgovorom da se oslobodi obaveze davanja desetka i prinosa Gospodu.

Bog na nas svakodnevno izliva obilje svojih blagoslova. On je ―tako ljubio svet, da je i Sina svojega jedinorodnog dao da nijedan koji ga veruje ne pogine nego da ima ţ ivot večni.‖ (Jovan 3:16). Svaki blagoslov dolazi kroz Hrista. Zar nećemo onda ustati i izvršiti svoju duţ nost prema Bogu od koga zavisimo i od koga primamo ţ ivot, zdravlje, plodove naših polja i livada, naših stada i vinograda. Ako dajemo u Gospodnju riznicu daje nam se garancija da ćemo to sve opet od Njega primiti; ali ako uskratimo svoja sredstva, On će uskratiti svoje blagoslove i na neverne pristave poslati prokletstvo.

Gospod je rekao, ―Okušajte me u tome... hoću li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta.‖ (Malahija 3:10). Kakav divan prikaz obećanih blagoslova! Ko moţ e pored ovakvog obećanja da se upusti u rizik potkradanja Boga u desecima i prinosu? ―I zapretiću vas radi proţd rljivcu, te vam neće kvariti roda zemaljskoga i vinova loza u polju neće vam biti nerodna, veli

307

308

158

Gospod nad vojskama. I zvaće vas blaţe nim svi narodi, jer ćete biti zemlja mila, veli Gospod nad vojskama.‖ (Malahija 3:11-12).

Još jedna godina će uskoro preći u večnost, sa svojim teretom izveštaja. Razgledajmo proteklu godinu i ako svoju duţ nost prema Bogu nismo verno ispunili, otpočnimo novu sa vernim izveštajima o sluţb i našem Bogu! Praktično uputstvo u radu

Cooranbong, Australija, 14. Juni 1896.

Dragi brate i sestro N.... Prošlog petka naveče razgovarala sam sa vama o stvarima koje se odnose na

vaše metode rada. Pored nas je stajao nebeski Straţ ar i ţe lela bih kad bih mogla da vam prenesem svaku reč koju je izgovorio, ali nisam to u stanju. Ti si tada rekao: ―Ţelim da znam ono što se odnosi na moj rad. Nisam u izvesnom smislu zadovoljan rezultatom svog posla.‖ Tada sam čula glas Onoga koji je bio pored nas: ―Imaj poverenje u Boga; uči od Isusa Hrista. Kad rukuješ svetim istinama Boţ je reči uzdiţ i Hrista. Tvoja velika potreba je da upoznaš metode Njegovog učenja. Kad učiš ljude iznesi samo nekoliko vaţ nih tačaka i skoncentriši se na njih. Ti u svoje propovedi unosiš beznačajne misli. One nisu uvek ―miris ţ ivota za ţ ivot‖, i nemaju neke stvarne veze sa tvojim izabranim predmetom. Skrećući sa glavnog pravca i unoseći ono što odvraća um od predmeta, ti umanjuješ utisak svega onoga što si predhodno rekao.‖ Nepovezano iznošenje istine

Bog nikako ne ţ eli da misliš da te Duh sveti pokreće kad se udaljavaš od svoje teme, i kad u nju unosiš materijal koji je predviĎen kao ukor, a koji nikako ne bi trebalo da se navodi u izlaganju svečane i svete istine. Čineći tako gubiš pravac i slabiš utisak onoga što je korisno za učenje, za karanje, za popravljanje i za poučavanje u pravdi. Mnoge dragocene misli tako ostaju bez efekta, jer si ih mešao sa onim što ti je palo napamet, a što se nije odnosilo na predmet o kome se proučavalo. Ono što je daleko od predmeta o kome se govori, ne bi trebalo da naĎe mesta u tvojim propovedima.

U ovom svetu postoje srca koja glasno vape za ţi vim Bogom. Naţ alost, često se ovakva bespomoćna ljudska bića hrane neukusnom hranom; izgladnelim dušama po crkvama iznose se propovedi koje ne mogu da utole ţ eĎ i glad duše. U tim propovedima nema onog boţa nskog dodira koji pokreće um i zagreva srce; slušaoci ne mogu da kaţ u: ―Ne goraše li srce naše u nama kad nam govoraše Pismo?‖ (Luka 24:32). Mnogo se pleve pruţ a narodu, koja ne moţ e da prodrma i pokrene prestupnika, niti da osvedoči duše o grehu. Onima koji dolaze da slušaju potrebno je jasno i jednostavno iznošenje istine. Oni koji su osetili miomiris reči Boţ je dugo su se nalazili u atmosferi bez Boga pa zato čeznu za boţ anskom prisutnošću.

Opaši bedra uma svojega da bi mogao izneti istinu Boţj u na prihvatljiv način. Propovedaj je u svoj njenoj jednostavnosti ali neka tvoja izlaganja budu kratka. Drţ i se strogo nekoliko vaţ nih tačaka. Budi svakog trenutka svestan da preko tebe mora da deluje Duh sveti; jer on je taj koji moţ e da izvrši posao koji ti nisi u stanju da ostvariš. Ukoliko su tvoje misli opterećene nekim problemom u vezi neke nezgodne ličnosti, oslobodi se ličnim radom i molitvom tog tereta pre nego staneš pred narod. Moli se iskreno da Bog ukloni taj teret iz tvojih misli. Pridrţa vaj se strogo tih nekoliko

309

310

159

tačaka. Pruţ i narodu čisto zrno, potpuno prorešetano i očišćeno od sve pleve. Ne dozvoli da tvoje propovedi obuhvate toliko toga da se zapaze slabosti umesto čvrstih, neoborivih argumenata. Prikaţ i istinu onakvu kakva je u Isusu da bi oni koji je slušaju mogli da ponesu najbolje utiske. Nevolje od dugih propovedi

Govori kratko. Tvoje su propovedi uglavnom dvostruko duţ e nego što bi trebalo da budu. Postoji opasnost da se sa onim što je dobro postupa na takav način da izgubi svoj dobar ukus. Kad je propoved suviše dugačka, završni deo umanjuje silu i uticaj onoga što mu je prethodilo. Ne lutaj, već se drţ i onog što je vaţn o. Pruţ i ljudima pravu manu sa neba pa će Duh sveti svedočiti tvome duhu i osvedočiti te da to ne govdriš ti već On kroz tebe. Učitelj Boţ je reči mora prvo da razgovara sa Bogom pa tek onda da stane pred narod u sili Duha svetoga, koja deluje na njegov razum. Ako verno saraĎuje sa Hristom On će ispuniti svoje obećanje: ―Gle Ja sam s vama u sve dane.‖ (Matej 28:20)

Pazi da nikad ne izgubiš osećaj prisustva boţa nskog straţ ara. Imaj na umu da ne govoriš samo jednom grešnom mnoštvu, već i jednom koga bi uvek trebali da prepoznate. Govori tako kao da pred sobom vidiš ceo nebeski Svemir, a ne samo gladno i iznemoglo stado Boţ jih ovaca i jaganjaca, koje moraš nahraniti. Propovedaj reč

Oni koji tvrde da propovedaju reč, treba da zaista propovedaju reč, sećajući se uvek činjenice da su Boţ ji saradnici. Bog je njihova sila i ako im On pruţ a priliku, tada će zajedno sa njima i da radi. Ako su ponizni, ako se ne oslanjaju na svoju zamišljenu mudrost i sposobnost onda će ih On podsetiti na činjenice i dokaze i On će govoriti kroz njih. On će takoĎe uticati na slušaoce, pripremajući njihova srca za primanje semena koje se bude sejalo.

Brate moj, sila Boţ ja mora svakog dana da vrši svoj uticaj na tebe, jer će inače umesto Duha svetoga pored tebe stajati neprijatelj Boţ ji. Pod njegovim uplivom u tvom će se radu pojaviti nedostaci i slabosti. Najvaţ nije tačke istine, koje se tiču spasenja duša, biće u tvojim rukama obezvreĎene i osakaćene.

Ukoliko ne promeniš način svog rada pruţ ićeš pogrešno vaspitanje onima koji rade sa tobom u istom delu. Neka tvoje srce ispuni čeţn ja za Bogom, ţ ivim Bogom. Neka ništa ne skreće tvoje misli od Boţ jeg dela ka bezvrednim stvarima. Svim svojim Bogom danim snagama radi ozbiljno i sa molitvom, pozivaj, uči crkvu na saradnju. Ne oslanjaj se na sebe, već počivaj u uverenju da je Bog vrhovna ličnost, koja vodi ovo delo. Ti si samo Njegov sluga; tvoj je posao da ponavljaš Njegove reči, ―Jer smo mi Bogu pomagači.‖ (1.Korinćanima 3:9) Samoodricanje

Nikad ne pripisuj zaslugu sebi. Ne radi polovično, pokušavajući u isto vreme da sluţ iš Bogu i svome ja. Izgubi iz vida sebe. Neka tvoje reči povedu umorne i natovarene Isusu, da kod Njegovih nogu poloţe svoje breme. Radi tako kao da Ga vidiš sebi s desne strane, spremnog da ti u svakoj potrebi pruţi svoju svemoguću silu i pomoć.

Gospod je tvoj savetnik, tvoj voĎa, načelnik vere i spasenja. On ide pred licem tvojim pobeĎujući i da pobedi. Posveti mu celog sebe, duh, dušu i telo, zaboravljajući

311

312

160

svoje ja, odbacivši svako samougaĎanje. Odreci se sebe; uzmi svoj krst i radi revno za Gospoda. Ne troši bez potrebe svoju snagu drţ anjem dugih propovedi. To iscrpljuje vitalnost tako da ne preostaje dovoljno snage za posvećenje onom najvaţn ijem delu posla - radu od kuće do kuće. Delo jednog evanĎeliste

Proučavanje Pisma i molitva po porodicama to je delo jednog evanĎeliste a to delo mora da bude povezano sa tvojim propovedanjem. Ako ga izostaviš, tvoje propovedanje će u velikoj meri biti promašaj. Nikad nemoj da se pouzdaš sam u sebe! Ličnim naporom, i tvojim i tvoje supruge treba da se pribliţi š ljudima. Učite ih da ljubav Boţj a mora da uĎe u onu najtajniju svetinju porodičnog ţi vota. Ako ţ eliš, imaš na raspolaganju silu Duha svetoga, koja će ti pomoći u tvom radu.

Mi nosimo poslednju vest milosti jednom propadajućem svetu. Bog nas poziva da u svoj posao unesemo sveţ inu i novu silu. A to moţe mo da postignemo jedino silom Duha svetoga. NasleĎene sklonosti i loše navike mora da se ukrote i razapnu. Ponizi se pod ruku Svemogućega; jer tvoji putevi nisu Boţ ji putevi i tvoje misli nisu Njegove misli. Zato i ti i tvoja supruga treba mnogo toga da naučite u Hristovoj školi.

Prošle noći su ti bile upućene reči saveta: ―Savetuj se sa svojom braćom. Tvoji planovi zahtevaju briţ ljivo razmatranje.‖... Upućene su ti opomene koje se odnose na zavisnost od ljudi i oslanjanja na njihovu mudrost. Kušač nastoji da zavede ljude, nagovarajući ih da prestanu da od Isusa traţe snagu i očekuju pomoć, već da čoveka načine svojim utočištem. I vrlo često u tome uspeva. Svoju zamku postavlja tako kako bi ulovio ljude i pridobio ih za sebe, pokušavajući da ih savlada i usmeri da se oslone na grešnog, smrtnog čoveka. Naročita opasnost od krajnosti

Kad se uputi neki savet ili prekor, neprijatelj se koristi datim savetom pa ga prikazuje u jednom tako izvrnutom svetlu da oni, koji su inače skloni da rade po svom vlastitom nahoĎenju smatraju da imaju slobodu da planiraju i preduzimaju neke naročite mere bez savetovanja sa svojom braćom. Tako se suočavamo sa drugom zabludom. Obe ove zablude bore se za priznanje. Ljudi preteruju u jednom pravcu, pa ako ih se ispravi, onda preteruju u suprotnom pravcu.

Uvek ćeš biti u opasnosti da pogrešiš, ako preuzimaš bilo koji korak u svojoj vlastitoj zamišljenoj mudrosti. Potreban ti je savet. Ti nemaš sposobnost za svaku vrstu posla. Zbog toga ne bi trebalo da počinješ rad na nekom vaţn om mestu, ukoliko postoji opasnost da postaviš temelj dela koje nećeš moći da završiš. Bog mora da pošalje naročitu, odreĎenu svetlost; duţ nost mora da bude jasna i nepogrešivo shvaćena, pre nego jedan ili dvojica otpočnu posao u nekoj novoj i vaţ noj grani dela. Obavezno se savetuj sa svojom braćom, jer postoji opasnost da se u pronalaţe nju novih metoda i planova suviše brzo zaletiš, i pogrešiš.

Pred tobom su izgovorene reči koje se odnose na tvoju braću a koje nikad nisu smele da budu izgovorene. Pogrešno shvatanje drugih prenelo se tako i na tebe i tvoje su misli krenule pravcem sumničenja koje nije opravdano ni tačno. Straţ i nad svojim mislima. Strogo kontroliši sklonosti svog uma i srca. Izgovorene reči rečene su zato da bi te navele da svojim planovima i metodama pokloniš više poverenja nego što treba. Sa tvojih će usana dolaziti reči koje Bog ne dopušta niti odobrava. Pazi, kad doĎe vreme da se dokaţe š prijateljem i da izvršiš prijateljsku duţ nost davanjem pravog saveta, da se ne pokaţ eš za to nespreman.

313

314

161

Vaţ nost savetovanja sa braćom

Ne smeš delovati nezavisno od svakog saveta. Tvoja je duţ nost da se savetuješ sa tvojom braćom. Moţ da će to povrediti tvoj ponos, ali poniznost koja je rod Duha svetoga poslušaće savet i odbaciti svako samopouzdanje. Ako se dati savet suproti tvojim ličnim ţ eljama, ne smeš da misliš da je tvoja mudrost dovoljna da drugima deli savete a još manje da sebi dozvoliš da dobar savet prezreš.

Ma gde da radiš, treba da ujediniš svoje napore sa naporom drugih uspešnih i iskusnih radnika. Ti nisi jedna kompletna celina; sam ne moţe š uspešno da završiš seriju sastanaka, ali moţ eš verno da izvršiš svoj deo u zajedničkim naporima. Moţd a će ti to izgledati poniţ avajuće, ali ne bi trebalo da tako gledaš, jer Bog je dao različite darove i On ţ eli da se svi ti darovi stope u jednu savršeno usklaĎenu celinu.

Treba da shvatiš opasnost sagledavanja stvari samo sa tvog vlastitog stanovišta, viĎenih svojim vlastitim očima ili rasuĎivanjem. Bilo bi dobro za tebe da svoje planove otvoreno izneseš pred svoju braću, da proveriš kako će isti izgledati u njihovim očima, jer okolnosti mogu tako ţ ivo da utiču na naš um, da nam je nemoguće da donesemo jedan svestran i ispravan zaključak. Dopusti da tvoji planovi budu dovoljno provereni; u iskrenoj molitvi iznesi svoj slučaj Onome koji sve zna. Savetuj se sa Njim. Neka šaputanje tvoga uma ili uma drugih ne zatvori vrata tvoga srca pred savetom Gospodnjih slugu.

9. Avgust 1896. Pišem ti zato što je stvar veoma vaţ na, jer sobom povlači ozbiljne posledice koje će štetno delovati na budući rad u drugim mestima. Bratu n... nisu potrebne tvoje reči laskanja; on ionako suviše ceni svoje sposobnosti koje javno ističe, kako bi umanjio vrednost drugih. Čak nije ni svestan koliko pokušava da bude prvi, niti je dovoljno pripremljen da na sebe preuzme odgovornosti jednog evanĎeliste. Da bi bio sluga EvanĎelja potreban mu je ponizan i smeran duh. On treba da nastavi sa proučavanjem Biblije pa kad se njegova braća osvedoče da ispunjava uslove koji se traţ e od onog koji ţ eli da bude propovednik EvanĎelja, oni će mu to dati do znanja. A tebi je potrebno upozorenje. Kolporterski rad

Ne mogu da vidim zašto kolporterski rad ne bi bio tako dobar i uspešan ako bi se vršio u radu za Gospoda. Kolporteri imaju prilike da se upoznaju sa ljudima, mogu sa njima da se mole i da saznaju koje su njihove stvarne potrebe. Na osnovu svetlosti koju mi je Gospod dao, na kolporterima leţ i velika odgovornost. Pre svega trebalo bi da krenu na posao spremni da objašnjavaju Pismo, i ništa ne bi trebalo biti rećeno ili učinjeno što bi vezalo njihove ruke. Ako se potpuno oslone na Gopoda biće okruţ eni anĎelima Boţ jim na svim putevima iz mesta u mesto, i oni će im dati reči koje budu potrebne da donesu svetlost, nadu i ohrabrenje mnogim dušama. Da nije bilo rada kolportera mnogi nikad ne bi čuli za istinu.

Kolporteri bi trebali da uvek sobom nose knjige, brošure i traktate koje će deliti onima koji ne mogu da kupe. Na taj način će istina ući u mnoge domove.

Od svih darova datih ljudima nema plemenitijeg ni većeg blagoslova od dara govora; ako je posvećen Duhom svetim. Jezikom uveravamo i ubeĎujemo druge; njim prinosimo Bogu svoje molitve i hvalu; njim prenosimo bogatstvo misli o Hristovoj ljubavi. Takvim radom kolporter moţe da seje seme istine na sve strane, kako bi videlo Boţ je reči obasjalo mnoga srca.

315

316

317

162

Kolportaţa ne poniţava propovednika

Iskreno se nadam da niko neće steći utisak da kolporterski rad predstavlja poniţe nje za jednog propovednika EvanĎelja. Čujmo svedočanstvo najvećeg evanĎeliste, apostola Pavla: ―Vi znate od prvoga dana kad doĎoh u Aziju, kako s vama jednako bih. Sluţ eći Gospodu sa svakom poniznosti i mnogim suzama i napastima koje mi se dogodiše od Jevreja koji mi raĎahu o glavi; kako ništa korisno ne izostavih da vam ne kaţe m i da vas naučim pred narodom i po kućama svedočeći i Jevrejima i Grcima pokajanje k Bogu i veru u Gospoda našega Isusa Hrista.‖ (Dela 20:18-21). Rečiti Pavle kome se sam Bog otkrio na čudesan način, išao je od kuće do kuće, u svoj poniznosti duha, sa mnogim suzama i napastima. Najdragocenija sluţba

Pokazano mi je da kolporterskim radom propovednika moţe da se ostvari najdragocenija i najvrednija sluţ ba za Gospoda. Radeći taj posao propovednici mogu da stiču najrazličitija iskustva, kakva je stekao i apostol Pavle. Prepisala sam izvadak iz jednog apela upućenog našoj braći, koji se odnosio na rad sa našim časopisima i knjigama: ―Kolportaţa je jedno vaţ no polje rada; mudar, ljubazan, bogobojazan kolporter, zauzima poloţa j ravan poloţ aju jednog porpovednika. Prema tome sme li kolporter da se oseća slobodnijim od jednog rukopoloţ enog propovednika da deluje na osnovu sebičnih pobuda? Zar da bude neveran principima misionarskog rada, pa da prodaje samo bezvredne i najjeftinije knjige, koje je najlakše prodati, ne nastojeći da pred ljude iznese knjige koje će pruţi ti više videla, samo zato što će takvim načinom rada zaraditi više za sebe? Kolportaţa je misionarski rad kome treba prići i koji treba obavljati misionarskim duhom. Sebični principi, ljubav za čašću i poloţ ajem ne bi smeli nikad ni da se spomenu meĎu nama! Nikad ne bi trebalo da nam padne na um misao kako bi smo postali najveći.‖

Cilj propovedanja nije radi zabave. Neki propovednici primenjuju stil propovedanja čiji uticaj nije najbolji. Već im je postala navika da svoje propovedi protkaju kojekakvim anegdotama. Uticaj odnosno utisak koji takve propovedi stvaraju kod slušalaca nije miris ţi vota na ţ ivot. Propovednici ne bi smeli da u svoje propovedi uvrste zabavne pričice. Narodu Boţ jem je potrebna prava hrana, čisto zrno, potpuno očišćeno od svake pleve. ―Propovedaj Reč‖, to je Pavlov nalog mladom Timotiju, a isto tako i nama. Propovednik koji u svojim propovedima meša vest Biblije sa pričanjem priča upotrebljava tuĎi oganj. Bog je uvreĎen, a stvar istine obeščašćena kada se Njegovi predstavnici spuste tako nisko da se sluţe jeftinim i beznačajnim rečima. (Review and Herald, 22. Decembar 1904.) Poglavlje 13 Sluţb enici konferencije Saveti i uputstva

Cooranbong, Australija, 13. Mart 1896.

U noćnom dobu čula sam Jednog koji je govorio sa autoritetom. Bile su to reči saveta koje su se odnosile na odgovornosti koje treba da se nose u svetom delu Boţ jem. Učitelj je rekao: ―Ništa ne sme biti uraĎeno slučajno.‖ A mnogo toga je bilo

318

319

163

upravo tako uraĎeno. Ljudima su data ovlašćenja, ali narod Boţ ji ne bi trebalo da zavisi od bednog, smrtnog i grešnog čoveka. Svo svoje poverenje bi trebalo da pokloni onoj mudrosti koja svoju silu nalazi u Bogu. Mnogo puta sam izrazila svoje negodovanje zbog tolikih odgovornosti usredsreĎenih u Betl-Kriku, ali saveti nisu bili usvojeni. Gospodnja uputstva i ukori su bili prenebregavani a ljudi su svojom domišljatošću i lukavstvom pronalazili puteve i načine da ih zaobiĎu, ili da im daju svoja vlastita tumačenja. Mesto Boţ jih, prihvaćani su ljudski sudovi.

U Betl-Kriku kao i na drugim mestima su doziĎivane zgrada na zgradu, kako bi se stvorio impozantan utisak. Postupak se pravdao ţ eljom da se na taj način doprinese značaju Boţ jeg dela. MeĎutim, ono što je bilo neophodno potrebno to je bila preobraţ avajuća sila Hristove niilosti, otkrivena u radu i ţ ivotu Njegovih slugu. To je jedini faktor koji moţ e da doprinese značaju dela. Bez Boţ je milosti se ništa ne moţ e postići.

Gospod dozvoljava da se pojave teškoće da bi čovek ponizno, istrajno i iskreno potraţ io Njegovu mudrost i silu, koja samo na taj način moţ e da se primi i pokaţ e. Ništa čoveka tako brzo ne odvaja od Boga i dovodi do poraza kao kad čovek svoje srce upravi taštini, kad oholo i nadmeno govori, i kad pokušava da zapoveda svojim bliţ njima koji su Boţ je vlasništvo. ―Niste svoji, kupljeni ste skupo‖ dragocenom krvlju Sina Boţ jega. Gospod je jedini dostojan slave i hvale. Neka svako ljudsko biće zadrţ i mesto koje mu je odreĎeno, i neka ne pokušava da se gura na mesto koje pripada Bogu. Jednom rečju, bilo je suviše mnogo uzdanja u ljude.

U Betl-Kriku imate dokaz da ljudi čija je reč trebala da se sluša, ne hode sa Bogom. Mnogo se radilo, aktivnosti je bilo na pretek, ali je malo onih koji rade sa Bogom. A baš su ti, koji ţ ive i rade ne osvrćući se na Njega, bili najaktivniji u planiranju i uvoĎenju novih metoda. Da su posedovali onu mudrost koja dolazi odozgo sa izvora svake mudrosti, delovali bi paţ ljivije i ozbiljnije bi pratili odnos uzroka na posledice. Prosudili bi da mišljenje nekolicine u Betl-Kriku ne moţ e i ne treba da bude sila koja rukovodi svim pitanjima i svim poslovima koji su u vezi sa delom Boţ jim.

Na čelu zemaljske Konferencije treba da stoje Ijudi koji ljube Boga i koji Ga se boje - ljudi sposobni, koji će u Hristovoj školi učiti kako da saraduju sa Njim, kako da nose Njegov jaram i podiţ u Njegovo breme. Oni treba da budu Hristovi saradnici u svetom delu spasavanja duša. Svi članovi takoĎe treba da rade zainteresovano, revno, ne teţ eći, kao što to mnogi čine, da postanu veći, da osiguraju veću platu, nego da pridobiju što više duša za Hrista. To znači biti delić firme u zajedništvu sa Hristom. Neka se svako trudi da učini sve što moţ e!

Pred mene je iznet predmet koji sam pokušala da prenesem braći. Suviše mnogo odgovornosti je dodeljeno nekolicini ljudi u Betl-Kriku, a dotičnim ljudima je neophodna preobraţ vajuća sila svetoga Duha, jer će inače nasledstvo Gospodnje povesti krivim stazama. Razne Konferencije budno prate svaki potez u centru dela. Neki su već dotle stigli da sa strepnjom gledaju u vodeće ljude u Betl-Kriku, plašeći se da učine bilo koji korak bez njihovog odobrenja. Ovakav stav sve više dolazi do izraţ aja i postaje prava, ozbiljna smetnja napretku Boţ jeg dela. Do toga nikako nije smelo doći! Bog je taj koji treba da upravlja svojim narodom! Narod treba da gleda u Boga, traţ eći ga verom i nastojeći da prepozna delovanje Njegovog proviĎenja.

Dogovor da sav novac mora da proĎe kroz Betl-Krik i bude podvrgnut kontroli nekolicine ljudi na tom mestu, pogrešan je način poslovanja. Suviše je mnogo teških, odgovornih duţ nosti stavljeno na pleća nekolicine ljudi, od kojih neki nisu izabrali Boga kao svoga savetnika. Šta ovi ljudi znaju o potrebama Boţ jeg dela u dalekim, stranim zemljama? Kako da se snaĎu i da reše probleme koji se iznesu pred njih i za

320

321

164

koje se traţ e jasna, odreĎena uputstva i saveti? Koliko dugo bi trebalo čekati na njihove odgovore i objašnjenja? Bila bi potrebna i tri meseca da oni u stranim zemljama prime odgovor za svoj problem, čak i tada kad u prepisci ne bi bilo odlaganja.

Trebalo bi zato u svakoj zemlji imenovati po jednog čoveka koji bi zastupao opšte interese dela. To ne mora da bude propovednik, ali ne sme ni da bude samo čovek slova zakona. Treba da je nesebičan, da ljubi Boga, da Ga se boji, i da Ga poštuje. Svo njegovo vreme treba da je posvećeno delu. Treba da planira nesebično i u strahu Boţ jem. Neka bude stalni predstavnik za tu zemlju i u stalnom kontaktu sa jednim odborom sastavljenim od najboljih ljudi koji će se zajednički savetovati i brinuti za delo unutar granica svoje zemlje. Ovakve poslovne ljude bi trebalo imenovati i u svim Američkim drţ avama. Opreznost pri izboru

Ljude koji deluju kao predsednici Unijskih konferencija treba paţ ljivo birati. A kad budu izabrani neka nose odgovornosti koje su im poverene u strahu Boţ jem, na najusrdniji i najpredaniji način. Ako nisu sposobni da temeljito i uspešno obavljaju svoj rad, ne drţ ite ih na tom poloţ aju.

Pred Generalnu Konferenciju se iznosi masa pitanja; svaki se teret prenosi na Betl-Krik. To predsednike konferencija čini veoma neodgovornima. Mnogi od njih ne rastu u razvijanju sposobnosti mišljenja i rasuĎivanja. DogaĎa se da čine pogrešne poteze tada kada bi već trebalo da imaju poodmaklo iskustvo koje bi im pomoglo da sami donose pravilna rešenja, pošto su prethodno traţ ili savet od Boga. Kao predsednici nekoliko konferencija trebalo bi da shvate da na poverljivom poloţ aju treba da budu verni. Ove konferencije treba da im budu škole u kojima treba da pokaţ u sposobnost rukovoĎenja. Potrebno je da uče i uče; da veţ baju i veţ baju. Hristovo delo treba da rade istrajno, dosledno i verno, čuvajući ga i trudeći se da raste a ne da se osipa.

Nepristrasni i nesebični

Onaj ko je izabran za predsednika Generalne Konferencije treba da nosi teret svog zvanja u strahu Boţ jem, radeći nesebično i nepristrasno. Treba da je veran pristav. Treba da bude sveštenik i mudri upravitelj u svom domu. Treba da dokaţ e da je vešt i da se razume u posao upravljanja vlastitom porodicom. Ako ovo zanemari, on će svoje nedostatke preneti i u posao koji mu se poverava. Ako neko ne dopušta da ljubav i strah Boţ ji budu središte njegovog bića, da bi istina mogla da upravlja njegovim ţ ivotom, već mu stvari ovoga sveta znače sve u svemu, takav nije ni za mesnog starešinu.

Od onih u Betl-Kriku se traţ i savet koji se odnosi na sporna pitanja koja bi isto tako dobro sredili ljudi koji su na terenu, na licu mesta, samo kada bi traţ ili savet od Gospoda i koja bi trebalo da srede unutar svojih granica. Isus je rekao: ―Ištite i daće vam se; traţ ite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se‖. (Matej 6:33). Kao što vidimo ovo je obećanje dvostruko, i trostruko zagarantovano. Bog ne zna za neuspeh. Ljudi koji su danas na duţ nosti predsednika Konferencije, daleko su ispod nivoa uspešnosti i sposobnosti koje se od njih očekuje jer čoveka stavljaju na mesto koje pripada samo Bogu pa primaju samo ono što čovek moţ e dati.

322

323

165

Traţi ti savet od Boga

Predsednici konferencija, učinićete mudro ako odlučite da doĎete k Bogu. Verujte u Njega. On će čuti vaše molitve, i doći će vam u pomoć brţ e nego što to mogu dva, tri ili četiri čoveka iz velike udaljenosti, putem javnog transporta, uz velike izdatke, da bi rešavali pitanja koja Bog svake mudrosti moţ e da sredi daleko bolje po vas.

On je obećao: ―Ako kome od vas nedostaje premudrosti, neka traţ i od Boga, koji daje svakom bez razlike i ne kori nikoga.‖ (Jakov 1:5). Ako svoja srca iskreno ponizite pred Njim, ako odbacite svako samouzvišenje i uroĎene mane svog karaktera, ako pobedite ljubav za vlašću i doĎete kao deca svom Ocu, On će na vas izliti silu svoga Duha. Ako se dvoje ili troje sloţ e u bilo čemu i potraţ e Boga u ime Isusovo, On će ih uslišiti.

Ako se smatra probitačnim da se sredstva investiraju u školske zgrade, sanatorijume i domove za nezbrinute da bi se na taj način otpočelo ili učvrstilo delo u nekoj zemlji, onda Bog očekuje od onih koji tamo ţ ive i rade, da hode pred Njim ponizno, dokazujući tako da su svesni svoje zavisnosti od Njega, i da veruju u Njegovu spremnost da im pomogne da mudro planiraju i da pronaĎu i pripreme sve što je potrebno za taj posao. On je isto tako spreman dati mudrost onima koji cene Njegovu milost, kao što je spreman da je da onima koji bi je tada uz mnogo troškova preneli vama. Gde je vaša vera? Zar će se čovek odvraćati od premudrosti Boţ je da bi traţ io mudrost od ograničenog, smrtnog čoveka, pozivajući ljude iz velike udaljenosti da bi im pomogli da izaĎu iz teškoća? Kako Bog gleda na takve postupke?

Svako neka sam sebe ispita da li veruje Bogu. Vi radite u jednom delu Njegovog duhovnog vinograda a On je rekao da svako ko oseća da mu nedostaje mudrost doĎe da je traţ i od Njega koji je daje svakome bez razlike i nikog ne prekorava. Ovaj naš svet je samo mali atom ogromnog carstva nad kojim vlada Bog. Pa ipak, taj mali, pali svet je u Njegovim očima dragoceniji od onih devedeset i devet koji nisu zastranili od stada. Ako Njega smatramo svojom uzdanicom, On neće dozvoliti da postanemo igračka u rukama sotone sa kojom bi on preko svojih lukavo zamišljenih iskušenja činio što mu je volja. Bog ţ eli da svaka duša za koju je Hristos umro bude ţ iva loza čvrsto povezana sa čokotom iz koga će crpeti svoju hranu. Naša zavisnost od Boga je potpuna, zato treba da smo veoma ponizni pred Njim; zbog te naše zavisnosti od Njega potrebno je da Ga mnogo više i mnogo bolje poznajemo. On ţ eli da odbacimo svaku vrstu sebičnosti, da Mu priĎemo, ne kao sami svoji, već kao Gospodnje vlasništvo, otkupljeno po skupoj ceni. Uspešan poslovan čovek

Danilo je tri puta na dan u iskrenoj molitvi traţ io od Gospoda mudrost, silu i hrabrost, da bi do kraja verno izvršio svoj zadatak i da bi jedinog, pravog Boga verno predstavio bezboţ nom Vavilonu. I vama će se desiti da često budete zbunjeni i da ne znate šta da počnete i šta da radite; ne hvatajte se tada pera i hartije da bi svoje nedoumice napisali i poslali u Betl-Krik. Moţ e da doĎe i do izvesnih nesuglasica oko pojedinih pitanja ali vaš Savetnik je blizu. Pognite glavu pred Njim i kaţ ite Mu šta vam je potrebno. Zar vam ljudi koji su u Betl-Kriku mogu poslati svetlost? Oni ne mogu da sagledaju i shvate vaše potrebe. Pošto nisu u toku dogaĎaja i pošto se nalaze tako daleko od mesta zbivanja, mogu za neke stvari da kaţ u Ne, za koje bi

324

325

166

Bog, da ste Ga pitali, sigurno rekao: ―Samo napred, ja ću biti s tobom i daću ti milost.‖

Već mnogo godina su ljudi vaspitavani da Boga stavljaju na drugo mesto, a čoveka na prvo. Učili su se da sve mora da se iznese pred veće nekolicine u Betl-Kriku. Bog vam je dao dovoljno prilike da uočite slabosti i propuste smrtnih ljudi. Zar u raznim zemljama Amerike nema ljudi koji hode pravo u očima Boţ jim?

Zar u nebeskim knjigama nema zapisanih imena onih koji ljube Boga i koji Mu sluţ e? Zar oni ne mogu da planiraju? Zar je onima u Betl-Kriku darovan izuzetan razum i mudrost koju Bog sem njima ne moţ e i ne ţ eli dati i drugima po raznim crkvama i oblastima? ―Ako kome od vas nedostaje mudrost neka traţ i od Gospoda koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daće mu se.‖ (Jakov 1:5)

Kada bi propovednici pravilno vaspitavali svoje stado onda bi crkve, delovanjem Duha svetoga, ostvarile stostruko više. Zato ih treba podsticati da imaju svagda na umu da im je Bog blizu a ne daleko, i da baš zato što će od Njega traţ iti pomoć i mudrost tamo gde su, sluţ e Njemu na čast. Tako bi ljudi razvijali veću sposobnost što bi predstavljalo pojačanje Generalnoj Konferenciji.

Talenata ima svuda, samo se uvek ne prepoznaju. Treba ih pronaći, upoznati i pokrenuti u akciju. Delovanjem Duha svetoga talenti će se razvijati i Bog je veoma obeščašćen kad ljude stavljamo na mesto koje pripada samo Njemu. On je jedini koji moţ e dati nepogrešivi savet. Ljudi koji su u odboru u Betl-Kriku ne mogu da procene stanje stvari u raznim mestima onako kako to mogu oni koji se nalaze na licu mesta; zato nije mudro obraćati se ljudima i polagati toliko poverenja u nekolicinu u Betl-Kriku od kojih neki već godinama ne hode sa Bogom. Time samo pokazujete da ljude neposvećenog srca stavljate na mesto na kome treba da bude Bog.

Predpostavimo da oni koji su u raznim dalekim poljima i učine neku grešku. Ipak bi posledice takve greške bile daleko manje od posledica koje bi pratile zabludu onih koji su u samom centru dela. Zašto onda ne poĎete velikom VoĎi koji je silan u svom savetu? Zar On ne moţ e da pomogne? Zar on nije u stanju da svrši posao za Vas? Zar nije spreman da ispuni vašu potrebu, ako doĎete k Njemu kao što deca dolaze svojim roditeljima? Dosad je bilo suviše mnogo naduvenog samopouzdanja u ljudskim oruĎima. Bog kroz takve ohole elemente ne moţ e da radi. On ne ţ eli da stupi na scenu sve dok ne prestane oholost, sve dok se lično ja ne ponizi. Oni koji svoje zabune iz raznih krajeva sveta šalju u Betl-Krik, pokazuju ljudsku a ne boţ ansku mudrost. Predsednici konferencija

2. avgust 1896.

Skrenuta mi je bila paţ nja na knjigu ―Sluge EvanĎelja‖ u kojoj se nalaze uputstva koja je Gospod našao za dobro da nam da. Ustala sam u tri časa ujutro i čitala predmet pod naslovom ―Predsednici Konferencije‖ stranica 232. Stalno su mi bile prikazivane iste stvari. Da li će naša braća obratiti paţ nju na njih? Ili će odvratiti svoje lice od svetlosti? Predsednik Generalne Konferencije bi trebalo da postupi prema videlu koje je dato, a ne suprotno tom videlu! Ako ljudi zatvaraju oči pred svedočanstvom koje je Bog našao za dobro da nam da, i misle da je mudro i dobro da hode u svetlosti ognja svog vlastitog nadahnuća, to će samo štetiti crkvi. Takvi nisu sposobni da budu propovednici a kamo li predsednici; oni ne prihvataju savet od Onoga koji je Izvor svake mudrosti.

326

327

167

Onaj ko je postavljen za predsednika jedne konferencije (oblasti, unije, generalne) mora da shvati da je Ijudsko srce prevarno i da ga molitvom i bdenjem treba strogo čuvati. Neka traţ i Gospoda istrajno i iskreno, učeći od Njega kako da preraste u uzornog čoveka u koga se moţ e imati poverenja, kako je to Bog imao u Avrama. Potrebno mu je svo oruţ je Boţ je, jer treba da se bori u dobroj borbi vere i izvrši sve na što ga Duh sveti upućuje. Njegovi neprijatelji mogu da budu njegovi domašnji: njegova ţ ena i deca, ali isto tako i njegove nasleĎene i stečene naklonosti, koje neprestano pokušavaju da njim zagospodare. Čovek je telesan, pun mana, zato mora da se bori kako bi pobedio. Svako ko pravilno počinje bitku, mora je početi u svom vlastitom srcu. Neka se sa iskrenih usana diţ e usrdna molitva: ―Učini mi Boţ e čisto srce i duh pravi ponovi u meni‖, pa će se na njemu ispuniti obećanje, ―I daću mu srce novo‖.

Svi koji će stupiti na mesta na kojima će biti podvrgnuti probi i kušanju treba da iz dana u dan uče lekcije kroz koje će dokazati da li su verni pristavi talenata koje su primili od Boga. Da li pokazuju da imaju strah Boţ ji u srcu, bilo da kontaktiraju sa višim, niţ im ili sebi ravnima? Istinu treba da ljube kao večno načelo koje moţ e da posveti dušu. Stvaralačka, preobraţ avajića sila Duha svetoga učiniće ih saradnicima Isusa Hrista. SaraĎujući sa Njime i boreći se u Njegovoj sili, biće više nego pobednici.

Čovek koji je svestan da je u sluţ bi Isusa Hrista čeznuće za prijateljstvom sa Bogom; on će se poniziti kako bi Bog bio sve a on ništa. Samo takav čovek je Hristov saradnik, dostojan da upravlja jednom Konferencijom. Ako se pokaţ e kao paţ ljiv i obazriv, on je spreman za bilo koji poloţ aj u skladu sa svojom odgovarajućom spremom i iskustvom. Neka crkve budu načisto da samo takvom čoveku treba verovati i podupirati ga. Ka njemu mogu dolaziti i sa njim se savetovati. Takav nikad neće samog sebe smatrati sposobnim i dovoljnim da nosi delo pa bilo to i u jednoj konferenciji, bez stalne Boţ je pomoći i milosti. On neće pokušavati da sam nosi teret odgovornosti. Radeći paţ ljivo i mudro, imaće dovoljno takta da prizna sposobnosti drugih. On će one koji imaju talenta upotrebiti i pomoći im, a oni će za uzvrat pomoći njemu u nošenju njegovih tereta. Ujedinite se sa braćom

Ako ljudi koji treba da izvrše neko delo za svog Učitelja ţ ele da u tom radu budu sami, pa odbijaju pomoć onih koji bi im bili od koristi, onda se tu radi o običnoj sebičnosti. Tako postupaju samo zato što se plaše da priznanje za dobro obavljen posao za koji sami sebi laskaju da će ga uspešno obaviti, ne bi morali da podele sa drugima. Ovakav stav je mnogo štetio delu Boţ jem. Neka se brat uhvati za brata! Neka se Petar i Jovan poveţ u! Neka svako bodri svoga brata da stane uz njega, kako bi zajedno revnovali u pravoj ljubavi kao saradnici u velikom i slavnom Boţ jem delu. Neka se dvoje ili troje zajedno mole, zajedno pesmom hvale Boga i zajedno rastu do pune visine rasta jednog radnika koji radi sa Bogom i za Boga. Neophodno je negovati savršeni sklad! Svi mora da su svesni da sluţ e Bogu a ne čoveku i da sebe smatraju granama jednog istog stabla.

Neka predsednici konferencija hode smerno sa Bogom svojim, pa neće biti potrebno da pišu predsedniku Generalne Konferencije da prekine svoj posao da bi sreĎivao njihove male stvari. Čak i mnogo veća pitanja mogu da se iznesu pred Boga i on će dati savet za svaku konferenciju. Bogu moţ e da doĎe svako! On je mnogo pristupačniji nego predsednik Genealne Konferencije! Neka predsednik Generalne Konferencije vaspitava ostale predsednike da mudro brinu o onom delu

328

329

168

duhovnog vinograda gde rade, a da svoje terete ne prenose na njega. Neka upućuje one koji su sposobni i imaju talenta da traţ e Boga da ih On nauči. Neka ih podstiče da idu Praizvoru mudrosti, da od Njega traţ e savete i uputstva. Istraţ ujte Pisma. ―Sve je Pismo od Boga dano i korisno za učenje, za karanje za popravljanje, za poučavanje u pravdi da bude savršen čovek Boţ ji za svako dobro delo pripravljen.‖ (2.Timotiju 3:16-17). Kakvo onda opravdanje imate što se u traţ enju saveta odvraćate od Onoga koji je bezgranična Mudrost, pa se obraćate ograničenom, smrtnom čoveku koji je isto tako slab kao vi? Jedan je stradao za vas, Pravednik za nepravednike.

Koliko beznačajnih prituţ bi čovek nabaca na papir i prenese u dušu svojih bliţ njih! Nije mudro ni razumno ponavljati i prenositi drugima ono što bi bilo bolje zadrţ ati za sebe. Ne napiši nikad ni jedan red obeshrabrenja! Ako uradiš onako kako je Isus savetovao da radimo, naći ćeš pomoć. ―Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni... i naći ćete pokoj dušama svojim.‖ (Matej 11:28-29). Gospod je pruţ io izobilje dokaza svoje spremnosti da ponese naše breme. Čim ti podigneš Njegovo, On podiţ e tvoje. Sve koji se trude i koji su natovareni On poziva ―Hodite k meni‖. Nije rećeno da treba da obiĎeš ceo svet da bi kazao šta te muči i da bi svoje nevolje i probleme prebacio na pleća svojih bliţ njih. ―Gle, ja sam s vama u sve dane‖, kaţ e Hristos, ―do svršetka sveta‖. Opomena protiv mešanja u politiku

17. decembar 1896. Generalnoj Konferenciji od 1897

Ja imam da uputim reči našoj braći koja će se skupiti na zasedanju Generalne Konferencije 1897. Pokazano mi je da su sadašnji finansijski sukobi jedna od sotonskih majstorija poslednjih dana. Postoji jedna sila koja potajno deluje, a pokreće je veliki neprijatelj. Smatram da će Adventni narod biti veoma staloţ en, da će radtiti veoma obazrivo i da će se drţ ati daleko od svih rasprava koje se odnose na nova sporna pitanja finansijske politike. Promena sadašnjeg finansijskog poslovanja nije Boţ ji izum. Šta se od nje moţ e očekivati? Ona će izazvati stanje koje će doneti bedu siromašnih i stvoriti veliku oskudicu. To je jedan od sotonskih planova, a ja mislim da oni koji poznaju istinu ne bi, trebalo da dozvole da ih neprijatelj uvuče u svoju zamku. Ali tokom 1896. bile su mi prikazane neke stvari zbog kojih strepim za naš narod. Bila sam svedok nekih razgovora onih koji su na poverljivim poloţ ajima u našim ustanovama, a u kojima je bilo mnogo ţ učnih prepirki zbog različito zauzetih stavova. Objašnjeno mi je: to je politika koju je isplanirao sotona da bi doneo nevolju.

Hoćemo li da znamo kako najbolje moţ emo ugoditi Spasitelju? Svakako ne angaţ ovanjem u političkim govorima, niti sa katedre ni osim katedre, već u razmišljanju sa strahom i trepetom nad svakom izgovorenom rečju. Tamo gde se narod Boţ ji sakuplja na bogosluţ enje neka se ne izgovara ni jedna reč koja bi odvajala misli od velikog i centralnog interesa - Isusa Hrista i to raspetoga! Treća anĎeoska vest je naše breme opomene. Ne treba da se bavimo politikom. Naš cilj treba da bude: Propovedaj reč! Mi treba da smo oni koji imaju iskustva u propovedanju i radu na spasavanju duša za koje je Hristos umro. To delo treba da zaokupi svu paţ nju onih koji pasu stado Boţ je. Naše je vreme doba kad će se čuti razni glasovi. Uši će tvoje slušati glas: ―Ovo je put, idite njim‖. Ali Gospod Isus kaţ e: ―Hajde za mnom‖. ―Ko za mnom ide neće hodati po tami.‖ (Jovan 8:12). Spasavanje

330

331

332

169

duša treba biti naš lični rad, od koga ništa ne sme da odvrati našu paţ nju. Hristos je došao na ovaj svet da spasava duše, da širi svetlost usred moralne tame. Još se i sad jasno čuje Njegov glas: ―Ja sam put, istina i ţ ivot.‖ (Jovan 14:6) Ostavimo politiku

Bila sam iznenaĎena kad sam videla Ijude koji kaţ u da veruju sadašnju istinu, potpuno obuzete stvarima - da li takvima koje se odnose na Gospoda Isusa i večne interese? Ne; oni su potpuno obuzeti pitanjima koja se odnose na kretanje na berzi. Neki propovednici su se posebno istakli utkavši ova pitanja u svoja predavanja. Toliko su ih ta pitanja uzbuĎivala da su se potpuno u njih upleli, i zauzimajući se za ono za šta ih Gospod nije zaduţ io. Angaţ ovali su se za stvar koja nije Gospodnja i delovali su tako samouvereno, a ustvari sami nisu znali šta zastupaju: da li brane načela koja potiču iz nebeskog Saveta ili zbornice sotonine.

Glas Jednoga koji ima vlast govori sa velikom odlučnošću: Ne znate kakvog ste duha. Čitajte uputstva data od jedinorodnog Sina Boţ jeg, koji je bio zaodeven u stub od oblaka. Ako se istom pokoravate, tada nećete dati svoj glas ili uticaj nijednoj politici koja obogaćuje jednu manjinu, a donosi tlačenje i patnju siromašnijoj klasi čovečanstva. U tim uzbuĎenjima postoji upravo ono što razdvaja ljude iste vere. Je li to nošenje boţ anskog poverenja? Čuvajte se! Gledajte da ne idete ruku pod ruku sa utelovljenim demonom koji se otkriva u vidu nekog čoveka. Hoda okolo i riče kao lav traţ eći koga da proţ dere i nalazi ga meĎu Adventistima Sedmog Dana. Svojom pravom rikom bi mogao da zastraši; ali kada je vešto prilagodi svojim ciljevima onda ona zvuči kao milozvučni glas anĎela videla koji govori o nebeskim stvarima. Zar on ne zna sve o nebeskoj slavi?

Ja pitam zašto oni koji mogu čitati svoje Biblije i videti opasnosti poslednjih dana tako brzo prihvataju stvari koje bi bilo bolje da ostave po strani. Kako mogu da se povezuju sa ljudima koji podrţ avaju i proturaju načela čije je poreklo u veću demona? Zašto ne vide da to nije rad koji im je Gospod dao da rade? Odgovor glasi: Zato što su svoja srca upravili taštini. Oni su obmanuti. Nisu svesni koliko su slabi. Postoje mnogi koji će biti zavedeni da svojim perom ili glasom, čak i svojim uticajem doprinesu stvaranju jednog zlog stanja stvari (jednog stanja koje će se i onako razviti bez obzira šta oni činili); a oni nikako ne bi smeli da se povezuju sa zlim poslanicima. Svi koji ţ ude za nekim angaţ ovanjem, koji poput Juja besno jure, imaće dovoljno prilike da se istaknu. Njihova će ruka biti povezana sa rukom onoga koji je nekad bio uzvišeni anĎeo, i koji nije zaboravio svoje navike i manire u nebeskim dvorovima. Taj isti način pretvaranja primeniće opet; prikazujući se u ljudskom obliku primamiće mnoge čiji ţ ivot nije sakriven sa Hristom u Bogu. Zašto se ljubav hladi?

Što će se bezakonje umnoţ iti, ohladneće ljubav mnogih. Zašto njihova ljubav hladni? Jer svoja srca nisu ponizili i potraţ ili svoje utoćište u Isusu Hristu. Gradili su se toliko mudri da su poludeli u svojim mislima i potpuno se iskvarili. Na taj naćin mnoge duše će se izgubiti. Knez tame će širiti svoje svetovne planove, prevare, tuĎa osećanja i principe koji su u direktnoj suprotnosti sa zakonom Boţ jim. Zato sav svoj uticaj treba da usmerimo uzdizanju istine. Mišljenja koja su političari izneli na površinu biće izglasana i od nekih koji tvrde da su svetkovatelji Subote. Šta sve anĎeli slušaju kad oni koji stoje za katedrom ustanu da stadu daju otrov umesto potpuno očišćene pšenice? To je delo sotoninih slugu koji nastoje da u misli i srca

333

334

170

mladih i starih unesu zabunu. Ali oni koji hode smerno s Bogom svojim neće se dati zavesti. Oni će se poveriti Boţ joj zaštiti i tako će pokazati da su naučili lekcije od svog velikog Učitelja koji je rekao: ―Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti.‖ (Matej 11:28)

Sve ove zabune i nemir zaokupljaju razum i duh gde ne stanuje istina. Mislite li da će svet, telo i sotona moći da zarobe one duše koje su poniznog srca i krotkog duha i da tako zaslepe njihov um da ne prepoznaju kakva društva izabiraju? Kad bi oči mnogih koji ravnodušno hodaju putem ţ ivota mogle da se otvore, ugledali bi ogromnu povorku u kojoj su zastupljene sve klase, svi narodi, sva plemena kako prolaze svrstani kao ortaci demona u istim redovima sa njima i sebe kako brzo odmiču u jednoj nepreglednoj povorci u sigurnu propast.

Šta hoću ovim da kaţ em? Vera mnogih, uključujući tu i one koji propovedaju reč, mora da bude nešto sasvim drugo od onoga što je sada, inače je njihova sudbina zauvek zapečaćena. Reč Boţ ja, paţ ljivo proučavana i sprovoĎena u ţ ivot, jedino je sredstvo koje moţ e da očisti čoveka i da ga odrţ i čistim. Samo ona moţ e da ga sačuva od mešanja sa bezakonjem koje sve više preovladava. Hrišćanin mora da nosi znak Cara nad carevima. Svako u ovom svetu mora da se opredeli na jednu stranu. Ali mi ne treba da učestvujemo ni na jednoj strani u političkom i novčanom sukobu. A on je ipak došao i u naše redove.

Postoje neki čak i meĎu Adventistima Sedmog Dana koji su pod ukorom reči Boţ je zbog načina na koji stiču i na koji koriste svoj imetak. Oni se ponašaju kao da je sve njihovo apsolutno vlasništvo, kao da su sve to sami stvorili a ne misle na Boga niti Ga mole da u sticanju i korišćenju sredstava On upravlja sa njima. Oni su uhvatili zmiju, koja će ih ujesti kao ljuta guja. Siguran put

Bog kaţ e o svom narodu: ―Ali će trgovina njegova i zasluga njegova biti posvećena Gospodu: neće se ostavljati niti čuvati.‖ (Isaija 23:18). Ali mnogi koji kaţ u da veruju istinu ne ţ ele da misle na Boga više od prepotopnih ljudi ili Sodomljana. Jedna jedina razumna pomisao na Boga probuĎena Duhom svetim, pokvarila bi sve njihove planove. Ja, i samo ja, bio je njihov bog, njihova alfa i omega.

Hrišćani su samo onda sigurni ako se u sticanju novca drţ e Boţ jih uputstava i ako ga koriste na način koji On moţ e da blagoslovi. Bog nam dopušta da se koristimo Njegovim dobrima ali na način koji će biti Njemu na slavu a nama na blagoslov, kako bismo i mi mogli da budemo blagoslov za druge. Oni koji su usvojili geslo sveta a zanemarili Boţ je odredbe, koji pohlepno grabe sve što mogu, oni su siroti, zaista siroti, jer na njima počiva Boţ je negodovanje. Oni se drţ e puteva koje su sami prokrčili pa tako obeščašćuju Boga i Njegovu istinu, Njegovu dobrotu, Njegovu milost i Njegov karakter. Sada, u ovo vreme probe svi se nalazimo na ispitu i iskušenju. Sotona je na delu, pa svojim primamljivim ponudama i obmanama podmićuje mnoge koji misle da su svojim nacrtima i planovima ostvarili vanredno uspešan posao. Ali, avaj! Kad budu mislili kako su sigurni i kako napreduju, pa se u svojoj sebičnosti ponesu i uzohole, iskusiće iznenada da Bog moţ e brţ e da raspe nego što su oni u stanju da sakupe.

―Videh bezboţ nika strašna koji se raširivaše kao granato drvo; ali proĎe i evo nema ga; traţ im ga i ne nahodim.‖ (Psalam 37:35-36). Onaj koji od početka vidi kraj i koji iz haosa stvara red; sve što čini ―veoma dobro‖ čini. Da pogledamo drugu stranu slike: ―Hrani čistotu i pazi pravdu, jer će u čoveka mirna ostati natraţ je.‖ (Psalam

335

336

171

37:37). Reč Boţ ja nudi svu pripremu za večni ţ ivot. Naša vera mora da bude ţ iva vera koja kroz ljubav radi i čisti dušu, a ne vera koja se opire i podvaljuje. Verujemo li reči Boţ joj? Da li su svi koji ispovedaju veru verni i ispravni, čvrsti u načelima? Da li misionski posao radimo u Hristovom duhu?

Postoje ljudi koji stoje na propovedaonici kao pastiri, tvrdeći da hrane stado, dok su ovce ustvari iscrpljene glaĎu, bez hleba ţ ivota. Propovedi se dugo pripremaju, ali se uglavnom sastoje od iznošenja anegdota; srca slušaoca ostaju netaknuta. Moţ da će neko proliti koju suzu, ali se srca nisu slomila na steni Hrista. Da su iznosili ono što se stvarno moţ e nazvati propoved, Gospod Isus bi svojim Duhom bio prisutan. MeĎutim njihove su reči bile lišene nebeske rose i daţ da. Oni su dokazali da im pomazanje prema opisu proroka Zaharije u četvrtom poglavlju nije sluţ ilo i pomagalo kako bi i oni mogli da posluţ e drugima. Slika prikazuje kako su se masline cedile kroz zlatne levke i tom bi prilikom dragoceno ulje iz njih teklo u zlatnu čašu a odatle u ţ iške ili crkve. To je zadatak svakog pravog, posvećenog sluge ţ ivoga Boga. Gospod Bog nebeski ne moţ e mnogo toga da odobri što sluţ beni govornici donose na propovedaonicu. Oni ne izlaze pred slušaoce sa idejama koje će biti blagoslov za one koji slušaju, već daju lošu, vrlo lošu i suvoparnu hranu narodu. TuĎi oganj

Kad govornik onako nemarno i nasumce lupa šta stigne, kad govori ono što mu padne napamet, kad ljudima govori o politici, on meša tuĎi oganj sa svetim. On obeščašćuje Boga. Nema ni sam pravog dokaza od Boga da govori istinu. Takvim načinom propovedanja on čini nepravdu svojim slušaocima. Moţ da seje seme koje će duboko pustiti svoje ţ ile i kad nikne doneti otrovan plod. Kako se ljudi usuĎuju da tako nešto čine? Kako se usuĎuju da iznose ideje za koje nisu sigurni odakle potiču ni da li su stvarno istina? Kakve su propovedi potrebne

Imaju li naša braća na umu da ţ ivimo usred opasnosti poslednjih dana? Čitajte Otkrivenje u vezi sa Danilom! Proučavajte ove stvari! Neka propovedi budu kratke, nadahnute, koje uzdiţ u! Neka propovednik bude ispunjen rečju Gospodnjom! Neka svako ko stupa na propovedaonicu bude svestan da se meĎu slušaocima nalaze i nebeski anĎeli. I kad ovi anĎeli iz sebe ―iscede‖ ulje istine u srce onoga koji propoveda reč tada će iznošenje istine biti svečana i ozbiljna stvar. AnĎeli, nebeski vesnici će iz srca odagnati greh, ukoliko vrata srca nisu zaključana i pristup Hristu zabranjen. Ali Hristos će odstupiti od onih koji uporno odbijaju nebeske blagoslove koji im se tako izobilno nude.

Duh sveti vrši svoje delo na ljudskim srcima. Ali ako sami propovednici nisu prethodno prihvatili vest sa neba, sami nisu crpeli iz osveţ avajućeg, ţ ivog izvora, kako i šta da puste da teče kad sami nisu ništa primili? Kakva strašna misao! Gladne i ţ edne poslati natrag - prazne! Moţ e neko da se razbacuje bogatstvom svoga znanja; moţ e da iscrpe svu moralnu snagu svoje prirode, pa da ipak ništa ne postigne jer sam nije primio dragoceno ulje pomazanja od nebeskih vesnika; prema tome nema šta da teče od njega što bi donosilo duhovni ţ ivot potrebnima. Vest radosti i nade mora da doĎe sa neba. Učite, oh učite od Isusa, šta znači prebivati u Hristu.

337

338

172

Ako hrišćanski propovednik primi dragoceno ulje, ima ţ ivot; a gde je ţ ivot tamo nema ustajalosti ni zakrţ ljalog iskustva. Tamo je stalan porast, sve do punine rasta visine Hristove. Ako imamo duboko, ţ ivo iskustvo u poznanju nebeskih stvari, onda ćemo hoditi sa Gospodom kao Enoh. Umesto pristajanja na sotonske ponude, biće više iskrenih molitava za nebesko pomazanje, kako bismo mogli da razlikujemo ono pravo, nebesko, od običnog.

Ako se borimo u sili Svemogućega, onda smo na onoj strani koja će da pobedi. Tako ćemo na kraju i mi biti pobednici. Pred nama je najvaţ niji posao, ali i najpogibeljniji prizori. Očekuje nas nepoštedna borba. Da li smo za nju spremni? Bog još uvek govori ljudskim sinovima, i to na razne načine. Hoće li ko čuti Njegov glas? Da li ćemo sa poverenjem staviti svoje ruke u Njegove i reći: ―Vodi me, Gospode i upravljaj samnom‖?

Beznačajne i bezvredne vere ima na pretek, ali ne postoji tako nešto kao bezvredno hrišćanstvo. U praksi laţ ne vere moţ e naveliko da figurira lično ja, ali u pravom hrišćanskom iskustvu ono se ne pojavljuje. Vi ste Boţ ji saradnici. ―Bez mene ne moţ ete činiti ništa‖, rekao je Isus. Mi ne moţ emo da budemo pravi pastiri stada ako se ne oslobodimo svojih loših navika, manira i običaja i ako ne postanemo slični Hristu. Ako se hranimo Njegovim telom i pijemo Njegovu krv, naša će sluţ ba nositi elemente večnog ţ ivota. To neće biti neka zaliha ustajalih, često ponavljanih ideja. Biće to jedno novo shvatanje istine.

Neki koji stoje za propovedaonicom čine da se nebeski vesnici, prisutni na bogosluţ enju, stide od njih. Dragoceno EvanĎelje, čije objavljivanje svetu tako mnogo staje, često se obeščašćuje. Iznose se obične, beznačajne teme; ponaša se odbojno i prave se neukusne grimase. Neki govore prebrzo, drugi promuklo, nerazgovetno. Svako čija sluţ ba zahteva da izlazi i staje pred narod treba da oseća svečanu obavezu da vodi računa kako tu sluţ bu obavlja. Pre svega, treba u potpunom samoodricanju da se preda Gospodu, čvrsto rešen da nestane njegovo ja a da u njemu ţ ivi Hristos.

Reč je propovednikovo videlo, koje kao dragoceno ulje teče iz nebeske masline u sud, te čini da ţ iţ ak ţ ivota svetli jasno, da ga svi prepoznaju i vide. Oni koji imaju prednost da budu u takvoj sluţ bi osetiće ako su im srca prijemljiva za uticaj Duha svetoga, jedan novi unutrašnji ţ ivot. U njima će se rasplamsati oganj Boţ je ljubavi. Biblija, Boţ ja reč, je hleb ţ ivota. Onaj koji hrani stado mora prvo sam da jede od tog hleba koji silazi sa neba. Samo tako moţ e da upozna i sagleda istinu sa svih strana. Nikad se neće usuditi da izaĎe pred narod sve dok najpre ne uspostavi vezu sa Bogom. Tada će ga sila neba voditi te će postupati onako kako je postupao Hristos. Poštovaće različite umove onih koji su prisutni. Imaće reči koje će dodirnuti slučaj i problem svakoga pojedinca a ne svetske zbunjujuće ideje i mišljenja. On nema prava da u svoje propovedi ubacuje svetske probleme i zabune. Hleb ţ ivota će zadovoljiti glad svake duše. Činovnici konferencije

Cooranbong, Australija, avgust 1896.

Predsednicima i savetnicima Konferencije Bog je Mojsiju dao naročito uputstvo o rukovoĎenju njegovim poslovima.

Uputio ga je na ljude koje je trebalo da uzme kao savetnike u svom poslu, koji bi mu olakšali njegovo breme. Preko tasta Jotora mu je data vest: ―Poslušaj mene; ja ću te savetovati, i Bog će biti s tobom: ti budi pred Bogom za narod i stvari njihove javljaj

339

340

173

Bogu; i uči ih naredbama i zakonima Njegovim, i pokazuj im put kojim će ići i šta će raditi. A iz svega zbora izaberi ljude poštene, koji se boje Boga, ljude pravedne, koji mrze na mito, pa ih postavi nad njima za poglavare, tisućnike, stotinike, pedesetnike i desetnike; oni neka sude narodu u svako doba; pa svaku stvar veliku neka javljaju tebi, a svaku stvar malu neka raspravljaju sami; tako će ti biti lakše, kad i oni stanu nositi teret s tobom. Ako to učiniš i Bog ti zapovedi, moţ eš se odrţ ati, i sav će narod doći mirno na svoje mesto.‖ (2.Mojsijeva 18:19-23).

Ovaj savet vaţ i i za nas. Naši odgovorni ljudi bi trebalo da ga poslušaju. Predsednik Generalne Konferencije je prepušten da sam nosi teret koji Bog nije stavio na njega, pa stvari koje pokušava da uradi ne mogu biti uraĎene mudro i kako valja... Mojsije kaţ e: ―Kad imaju šta meĎu sobom dolaze k meni te im sudim i kazujem naredbe Boţ je i zakone Njegove.‖ (2.Mojsijeva 18:16). Još i danas se ovako radi a kad ljudi koji nose odgovornosti ne bi hteli da rade ono što nije njihov posao tada bi morali drugi da priskoče u pomoć. Boţ je delo mora.da se radi i vodi bez lukavstva, licemerja i lakomstva. Karakter savetnika

U svojim uputstvima Mojsiju Gospod je vrlo jasno izneo kakav treba da je duh i karakter onih koji dolaze u obzir da zauzmu mesto savetnika. To treba da su ―ljudi pošteni, koji se boje Boga, ljudi pravedni, koji mrze na mito‖. Gospodnji savet se strašno zanemario. Na mestima svetog poverenja postoje ljudi koji, kad bivaju ukoreni, za ukor uopšte i ne mare. Neki koji su godinama vršili sluţ bu savetnika gordo izjavljuju da ne prihvataju niakavo dato svedočanstvo. *) Drsko su izjavljivali kako je mnogo naših najodgovornijih ljudi izgubilo poverenje u vesti koje dolaze preko sestre Vajt. **) Na taj su način oni, koji su odbacili videlo dobijali ohrabrenje za svoje neverstvo smatrajući da imaju prilično jake savetnike. I tako su ljudi koji su imali videlo, ţ iveli suprotno videlu. Na njih se mogu primeniti sledeće reči: ―Istina pade na ulicu i pravda ne moţ e da proĎe‖. (Isaija 59:14). Bolest neverstva širi svoju zaraznu moć na sve strane. Na sve ovo je već godinama bilo jasno ukazivano, ali se ništa nije preduzelo. Moţ e li se pod takvim uslovima očekivati Boţ ja pomoć i zaštita?... *)Odnos prema Svedočanstvima: Izjava da neki koji stoje kao savetnici govore ―da oni neće da prime Svedočanstva koja su data‖, osvetljava situaciju koja je postojala sredinom 1890. godine, kako je to opisano u Istorijskom Uvodniku. Staviše, na sednici Genealne Konferencije u 1901. više ljudi koji su bili čvrsti u svome poverenju u Duha Proroštva bili su uvučeni u pozicije vodstva. Prilikom otvaranja zasedanja te Konferencije, nakon što je sestra E.G. Vajt pozvala na reorganizaciju rada crkve, A.G. Daniels, koji je tada bio više godina u Australiji, i koji je za vreme ove Konferencije bio vodeći čovek crkve i postao je svima drag kad je izjavio: ―Svi mi osećamo da je jedina naša sigurnost u poslušnosti i sledbi našeg velikog VoĎe... Ako mi hodimo u svetlosti koju već imamo, toliko koliko danas moţ emo, Bog će nam podariti dalju svetlost; On će nas izbaviti iz ropstva i dovesti u slavnu slobodu.‖ - Bilten Generalne Konferencije, 3. april 1901, str. 27. Izvesni lideri institucionog rada propustili su da odgovore na vest usrdne molbe, opomene i saveta, nisu izvršili promene na koje su bili pozvani. **)Predsednik Generalne Konferencije: Godine 1896, upravo kada je sestra Vajt pisala vest upućenu predsednicima Konferencija Unija, u kojoj je tvrdila da ―nije mudro izabrati jednog čoveka za predsednika Generalne Konferencije‖, i da sluţ benici Generalne Konferencije treba da se sastoje od (1) jednog predsednika, (2) jednog dopisnog sekretara, i (3) jednog sekretara izvestitelja i blagajnika. U ovoj naročitoj godini bili su naimenovani sekretar za spoljnu misiju i sekretar za obrazovanje kao činovnici Generalne Konferencije. Ali 1901. godine nalazimo naimenovanje samo predsednika, sekretara i blagajnika. U kontekstu njenog članka sestra Vajt jasno govori i uči da treba da postoji

341

342

174

jedan predsednik Genralne Konferencije, ali da ima svoje savetnike, čiji karakteri treba da budu slični onima koje je Bog izabrao za Mojsija, što vaţ i i za predsednike Generalne Konferencije.‖ (str. 343). Ne stoji u spisima sestre E.G. Vajt ni pre ni posle 1901. godine da ona insistira da u planu organizacije ne treba da bude jedan predsednik izabran od strane delegata. U njenim spisima, objavljenim i neobjavljenim, postoje mnogi citati o predsedniku Generalne Konferencije, o njegovim odgovornostima, i o stavu koji on treba da manifestuje (pokazuje).

Godine 1902, Odbor Generalne Konferencije, koji je konstituisan na zasedanju od 1901, i sada oformljen, uspostavio je sluţ bu podpredsednika ili viceprezidenta Generalne Konferencije i izabrao jednog čoveka da zauzme taj poloţ aj. Od toga vremena naovamo teret voĎstva podnosio je više nego jedan čovek. Ustav Generalne Konferencije predviĎa nekoliko generalnih podpredsednika, i po jednog viceprezidenta za svaku svetsku diviziju, od kojih postoje trinaest. Studiranje Boţj ih metoda

Kao Boţ ji narod trebalo bi da studiramo Boţ je planove za voĎenje Njegovog dela. Svakom uputstvu, ma gde dato i ma na čega se odnosilo, treba pokloniti posebnu paţ nju. Nije mudro izabrati jednog čoveka za predsednika Generalne Konferencije. Delokrug rada i odgovornosti Generalne Konferencije se vremenom proširivao, pa su se neke stvari nepotrebno komplikovale. Pokazao se nedostatak oštroumlja. Trebalo bi izvršiti podelu polja ili pronaći neko drugo rešenje kako bi se sadašnje stanje izmenilo...

Predsednik Generalne Konferencije treba da ima pravo odlučivanja ko će biti njegovi savetnici. Pouzdani savetnici su oni koji paze na puteve Gospodnje, i koji negovanjem religije u svom porodičnom ţ ivotu razvijaju dubinu i oštrinu rasuĎivanja. O takvom jednom Ispitivač srca kaţ e: ―Jer znam da će zapovediti sinovima svojim i domu svojem nakon sebe, da se drţ e puteva Gospodnjih i da čine sud i pravdu.‖ (1.Mojsijeva 18:19). Predsedniku Generalne Konferencije su potrebni savetnici onakvog karaktera kakvog su bili ljudi koje je Gospod izabrao za savetnike Mojsiju. Njegovo je pravo da se konačno izjasni koje i kakve ljude bi ţ eleo za svoje savetnike. Njegova je duţ nost da proceni ko su ti koji sluţ e Bogu a ko oni koji Mu ne sluţ e. Ali neko čudno slepilo obuzima predsednika. A što je najbolnije, uticaj zla se kao kvasac širi i zarobljava ljudski um. Godinama je Bog zbog toga bio obeščašćen...

Imam posebnu poruku od Gospoda za predsednike unijskih konferencija. Oni treba da podmetnu pleća i da nose odgovornosti koje su sa poverenjem stavljene na njih. Ne pokušavajte da u svom radu zadovoljite ljudska merila, već merila Boţ jeg dela. Ako ne budete tako radili, ako ne budete najiskrenije traţ ili Gospoda, ako ne budete nosili svoj deo tereta nego svu teţ inu svojih odgovornosti svalite na pleća predsednika Generalne Konferencije, onda će te, iz sedmice u sedmicu, iz meseca u mesec, biti sve nesposobniji za delo Boţ je. Trebalo bi da ga napustite, i da se angaţ ujete u nekom drugom poslu koji ne uključuje tako izričite odgovornosti od večnog značaja.

Predsednici Konferencija, apelujem na vas u Hristovo ime: ―Traţ ite Gospoda dok se moţ e naći, prizivajte Ga dok je blizu. Neka bezboţ nik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu i smilovaću se na nj, i k Bogu našemu jer prašta mnogo,‖ (Isaija 55:6-7). Vi treba da budete misionari koji su se odrekli sebe, ljudi razumni, ljudi koji se mole za boţ ansko prosvetlenje, ljudi koji će biti verni i predani svojim duţ nostima. Sednite kod nogu Hristovih i istraţ ujte Njegovu volju. Od vas se očekuje više revnosti i marljivosti. Ne propovedajte svoje ideje, svoje planove, svoje namere i lozinke, nego učite ljude reči Gospodnjoj.

Molitvene sedmice koje odrţ avate neće vas osposobiti za vaše velike i svečane odgovrnosti, ako po završetku te sedmice zaključite da ste sve završili, da

343

344

175

je vaš posao gotov i pošto ste se ogledali u velikom moralnom ogledalu, odete dalje i zaboravite kakvi ste bili. Sluţ iti Bogu jedan dan nije dovoljno da bi se zadovoljila potreba vaše duše. Vi morate svakodnevno da dolazite pred presto milosti da biste se hranili i pojili telom i krvlju Sina Boţ jega. Religija ne sme da bude obezvreĎena u 1896. ili 1897. godini. Odvojte se od svetskog uticaja

Oni koji su sudeonici boţ anske prirode treba da se odvoje i uklone od uticaja sveta, od njegovih praznih svetkovina i da se spuste do Hristovih nogu, u srdačnoj zajednici sa svojim Izbaviteljem. Prestanite sa svojim nevernim brigama. Kad su učenici videli gladno mnoštvo pored jezera nemoć je uznemirila njihove misli pa su zapitali: ―Da idemo u selo i kupimo hleba da im damo da jedu?‖ (Marko 6:37). Upravo se tako danas u nekim unijama mnogi pitaju, ―Hoćemo li pozvati nekog iz Betl-Krika da doĎe, da sa nama odrţ i evangelizaciju, da nas oţ ivi i da nas nahrani?‖ Šta je rekao Hristos? Ne! Zapovedio je da mnoštvo poseda po travi u grupama od po pedeset i po sto. Narod je poslušao i posedao. A onda je Isus iz ruku jednog dečaka uzeo pet hlebova i dve ribe i podigavši pogled ka svom nebeskom Ocu, zatraţ io blagoslov nad to malo hrane. Zatim je hranu predao u ruke učenika da je razdele. I ono malo se u Hristovoj ruci stalno mnoţ ilo. On je dalje davao učenicima da bi oni dali narodu i to se tako odvijalo sve dok svi nisu bili siti. A onda je došla zapovest: ―Skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne.‖ (Jovan 6:12). Čak je bilo viška hrane da se pokupi.

Evo dobre lekcije za duhovni ţ ivot sviju nas! Koliko bi bilo manje briga, samo kad bi ljudi imali više poverenja u Boga! Gladnim dušama treba dati hleb ţ ivota. A koliko se i šta čini da bi se odgovorilo ovoj duţ nosti? Odrţ avaju se duga savetovanja da bi se pronašli novi planovi i nove metode. Ulaţ u se stalni napori u organizovanje raznih programa i svečanosti kako bi se ljudi privukli u crkvu i subotnu školu. Slično učenicima, radnici danas podiţ u glas i pitaju: ―Da idemo u selo i kupimo? Šta da se radi?‖ DoĎite Isusu. Ponizna vera i molitva učiniće mnogo više nego vaši dugi sastanci i savetovanja. Slušajte Boţ ji poziv. Stavite svoj vrat u Hristov jaram. Prihvatite teret. Prihvatite ono što On poklanja. On kaţ e, ―Jaram je moj blag i breme je moje lako.‖

Nema potrebe za nikakvo predviĎanje strašnih poteškoća. Moramo jesti i piti reč ţ ivota, što predstavlja jedenje i pijenje tela i krvi Hristove. Oni koji upoznaju istinu mora da nauče da je primaju iz ruku svojih pastira, da se nad njom mole i da je tvore. Tada će duše rasti u veri i razumnom poznanju; primiće hleb ţ ivota u sebe. ―Reči tvoje kad se jave prosvetljuju i urazumljuju proste.‖ (Psalam 119:130). Istina treba da prodre u srce i um. Više, mnogo više molitve, a manje dugih propovedi, to će biti bolje za zdravlje tela i duše.

Troši se toliki novac za slanje ljudi u Jerusalim da bi videli mesta kroz koja je Isus prošao, u kojima je učio, a dragoceni Spasitelj je tu uz nas, Njegova prisutnost je sa nama, i mi moţ emo imati Jerusalim u vlastitim kućama i u crkvama. Mi moţ emo hodati Njegovim sveţ im stopama, hraniti se Njegovom rečju i imati ţ ivot večni. Ali za to je potrebno da više proučavamo, da se više i iskrenije molimo i da odrţ avamo ţ ivu vezu sa Njim. Treba da slušamo onaj tihi, tanak glas i da verom u Hristovu ljubav naĎemo svoj mir. Da bismo postali silni i jaki hrišćani potrebno je da imamo više ličnog, ţ ivog iskustva.

Propovedi imamo isuviše, ali je potrebno da naučimo primati Boţ ju reč. Sva pomoć spolja ne moţ e da nadoknadi ovaj nedostatak. Misionski rad mora da oţ ivi.

345

346

176

Bog nije zadovoljan praksom koja se upraţ njava da se toliko mnogo truda ulaţ e za one koji već poznaju istinu i koji su imali prilike da je shvate daleko više nego što to u svakodnevnom ţ ivotu pokazuju, dok hiljade i hiljade propadaju u svetu, ne poznajući Hrista. Toliki novac, vreme i trud se ulaţ e i posvećuje onoj klasi koja uvek samo uči a nikad ne stigne do onog stepena poznanja kad istinu treba sprovesti u praktičan ţ ivot.

Za sluţ bu su spremni oni koji se najviše hrane Hristom. Oni čitaju i proučavaju Njegovu reč, napajaju se nadahnućem Njegovog Duha i primaju Njegovu milost ne zato da bi je skupljali i čuvali za sebe, već da bi je podelili drugima! Da bi mogli da budu učitelji drugih, prvo moraju sami da budu učenici Isusa Hrista. U svakoj crkvi postoje Marte. One su intenzivno zaposlene u verskim aktivnostima i čine mnoga dobra; ali nama je potrebna i ona druga strana Marijinog karaktera. I najrevnosniji radnici treba da se uče kod nogu Isusovih. Poglavlje 14 Apeli za istinu i vernost Vi ste svi braća

8. mart 1895. Moram da govorim svojoj braći blizu i daleko. Ne mogu da imam mira jer ne rade prema ispravnim principima. Oni koji stoje na odgovornim poloţ ajima ne treba da misle da ih njihov vaţ an poloţ aj čini ljudima nepogrešivog rasuĎivanja.

Sva su ljudska dela i svi njihovi putevi pod Gospodnjom upravom. Zato je najsigurnije da uvide i priznaju da je znanje u Svevišnjega. Samo oni koji se uzdaju u Boga i Njegovu mudrost a ne u svoju sopstvenu, hode sigurnim stazama. Oni nikad neće pomisliti da imaju pravo da veţ u usta volu koji vrše; smatraće nedoličnim da gospodare i nameću svoju volju saradnicima Boţ jim koje Gospod Isus poziva: ―Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer je jaram moj blag i breme je moje lako.‖ (Matej 11:28-30). ―Mi smo Bogu pomagači, a vi ste Boţ ja njiva, Boţ ja graĎevina. (1.Korinćanima 3:9).

Gospod nije stavio nijedno od svojih ljudskih oruĎa pod diktaturu i kontrolu onih koji su i sami grešni smrtnici. Nijednom čoveku nije dao vlast da kaţ e: ―Ti ćeš ovo činiti, a ti to ne smeš.‖ A baš u Betl-Kriku se primenjuje jedna sila koju Bog nije nikome dao i On će suditi onima koji su takvu vlast sami prigrabili. Oni imaju nešto od istog duha koji je naveo Uzu da stavi svoju ruku na kovčeg Gospodnji da bi ga pridrţ ao, kao da Bog nije u stanju da sačuva svoje svete simbole. Trebalo bi primenjivati daleko manje ljudske sile i autoriteta prema oruĎima kroz koja Bog radi. Braćo, prepustite da Bog vlada! Delo za ovo vreme

Veliko delo za ovo vreme zahteva da ljudi poĎu svuda, blizu i daleko, na puteve i ograde, šireći svetlost i noseći svetu reči ţ ivota. Zar je Bog ovlastio nekog čoveka ili neki odbor ljudi da ovo delo preuzmu u svoje ruke, i Boţ je vlasništvo da doĎe pod njihovu kontrolu?

347

348

177

Posao vezan za bilo koju granu Boţ jeg dela zahteva ljude koji rade u skladu sa Bogom, jer sila i uspeh u delu moţ e se postići jedino saradnjom ljudskog i boţ anskog. Bez sigurnog dokaza da neko ispravno shvata nebeske, večne stvari, nikom ne bi trebalo dati ovlašćenje da radi posao koji se tiče spasenja duša za koje je Hristos umro. Nesvete ruke i telesni um upravo su takvima davale punu podršku i vlast, pa su u prošlosti učinjeni potezi koji su bili vrlo nerazumni i koji se nisu poklapali sa Boţ jom voljom i putevima.

Niko nije merodavan da prosuĎuje posao drugog čoveka. Čovek je odgovoran samo Bogu; kad grešni, smrtni ljudi preuzmu u svoje ruke vlast nad svojim bliţ njima kao da ih je Gospod ovlastio da uzdiţ u i obaraju, celo se nebo ispunjava ogorčenjem. Zemaljske sudije su usvojile neke čudne principe koji se odnose na kontrolu mišljenja i rada drugih, kao da su ovi smrtni ljudi bogovi.

A kako je sa onima koji nose svete odgovornosti? Ljudi koji nisu duhovni, koji nisu posvećeni Bogu, nemaju nikakvu punomoć niti ovlašćenje koje bi im dalo pravo nad voljom ili radom svojih bliţ njih. Ipak, baš takvi, koji nisu u svakodnevnoj vezi sa Bogom umesto da Ga svim srcem traţ e i mole da ih osposobi za delo koje treba da obave, prisvajaju pravo da vladaju nad savešću drugih. Osećaj boţ anske prisutnosti bi izazvao strah i obuzdao dušu, ali oni taj osećaj nemaju. Kad u srcu ne gori ljubav prema Bogu onda i ljubav prema bliţ njima se hladi. Njihova srca nisu dirnuta prizorom ljudskog bola. Sebičnost stavlja svoj prljav ţ ig na ţ ivot i karakter i mnogo je onih koji taj ţ ig nikad neće ukloniti.

Zar da se delo Boţ je poveri u takve ruke? Zar da se sa dušama za koje je Hristos umro manipuliše po nahoĎenju ljudi koji odbijaju nebesko videlo? Treba da zaziremo od zakona i pravila koja su stvorili ljudi, od njihovih planova i metoda koji nisu u saglasnosti sa principima Boţ je reči koja odreĎuje odnos čoveka prema čoveku. ―Jer ste vi svi braća.‖ Sadašnje stanje zahteva promenu

Sadašnje stanje stvari mora da se menja, ili će Boţ ji gnev pasti na Njegova oruĎa koja ne deluju prema Njegovom planu.*) Zar je Bog bilo kome od vas dao pravo da gospodari nad Njegovim nasledstvom? Već godinama se primenjuje takav način rada Kad se ljudi postave izmeĎu Boga i Njegovih ljudskih oruĎa, oni time obeščašćuju Boga i štete dušama onih kojima je potrebno ohrabrenje, naklonost i ljubav. PrinuĎena sam da apelujem na naše radnike: Ma na kom poloţ aju bili, ne zavisite od ljudi, niti uzimajte telo sebi za mišicu.

Duh Boţ ji me nagoni da kaţ em vama koji ste u vezi sa Gospodnjim delom: Ne zaboravite nikad da ste potpuno zavisni od Boga. Ako dozvolite da proĎe samo jedan sat ili trenutak, a da se ne oslonite na Njegovu milost, ako vaše srce nije svagda otvoreno za primanje mudrosti koja nije zemaljska, budite sigurni da bez Hrista ne moţ ete ništa, i nećete biti u stanju da pravite razliku izmeĎu običnog i svetog. Vrlo neprijatne reči poteći će sa vaših usana, koje će razoriti nadu, hrabrost i veru. U nebeskim knjigama je zapisano: Vaše reči nisu bile nadahnute Duhom Boţ jim, već duhom neprijatelja koji ranjava Hrista u osobi Njegovog iskupljenika. Duše od neprocenjive vrednosti tretiraju se nemarno, nezainteresovano, prepuštajući ih da se same bore sa iskušenjima, čak se i guraju na sotonino bojno polje.

Jovljevi takozvani prijatelji bili su u stvari jadni tešioci, koji su njegov, ionako teţ ak poloţ aj činili još teţ im i bolnijim, a Jov nije bio kriv, kako su to oni pretpostavljali. Oni koji podnose muku, bol i patnju zbog neke svoje krivice, a sotona ih svim silama gura u očajanje, upravo su takvi kojima je pomoć najpotrebnija. O

349

350

178

kako ljudi, koji bi zabludelog trebalo da prihvate sa neţ nošću i ljubavlju, malo shvataju svu agoniju duše koju je sotona savladao i doveo u stanje potpune bespomoćnosti!

Stanje onoga koji pati zbog griţ e savesti je ţ alosno i bedno. On je kao neko ko opijen posrće i tone u prah. A mnogi, koji se smatraju pravednima postaju ―uzaludni tešioci‖, koji stanje samo pogoršavaju jer sa tako jadnim i bednim dušama postupaju nemilostivo i grubo. Svojim vreĎanjem i optuţ bama pokazuju svu tvrdoću srca a delo koje čine je isto ono koje čini i u kome uţ iva njihov savetnik sotona. Duša koja se muči dok prolazi kroz kušanje i probu, ne moţ e ništa jasno da sagleda. Um je zbunjen; čovek ne zna u kom pravcu da krene. Oh neka zato ne bude izgovorena ni jedna reč koja bi izazvala još dublji bol! *)Sadašnji red stvari mora se menjati: Vidi Istorijski Uvodnik, koji se odnosi na situaciju u Betl-Kriku, na koju se to odnosi. Kako postupati sa zabludelima

Naš Spasitelj kaţ e: ―A koji sablazni jednoga od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenični o vratu njegovu i da potone u dubinu morsku. Teško svetu od sablazni! jer je potrebno da doĎu sablazni; ali teško onom čoveku kroz koga dolazi sablazan... Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih; jer vam kaţ em da anĎeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca mojega koji je na nebesima. Jer sin čovečiji doĎe da naĎe i spase što je izgubljeno. Šta vam se čini? Kad ima jedan čovek sto ovaca pa zaĎe jedna od njih ne ostavi li on devedeset devet u planini i ide da traţ i onu što je zašla? I ako se dogodi da je naĎe, zaista vam kaţ em da se njoj više raduje nego onima devedeset i devet što nisu zašle. Tako nije volja Oca vašega da pogine jedan od ovih malih.‖ (Matej 18:6-14). ―Ja nisam došao‖, kaţ e Hristos, ―da zovem pravednike (vas koji ne osećate potrebu za pokajanjem) nego grešnike na pokajanje‖. (Marko 2:17). Hristovi saradnici će se drţ ati Hristovog načina rada. Ima mnogo sirotih duša pogrešno shvaćenih, prezrenih, punih očajanja i agonije - izgubljenih, zalutalih ovaca. Njihov um je pomračen, sami ne mogu da naĎu Boga; obuzelo ih je skoro beznadeţ no neverstvo. Ali ipak, u dnu duše osećaju jednu silnu, skoro neodoljivu čeţ nju za oproštajem i mirom.

Kad se pred vama pojavi ovakva slika, sigurno će se pojaviti i pitanje: ―Zar nema hrišćana kojima bi takav mogao da poĎe i potraţ i pomoć?‖ Na to pitanje odgovara Bog. ―No imam na tebe što si ljubav svoju prvu ostavio. Opomeni se dakle otkuda si spao i pokaj se, i prva dela čini; ako li ne, doći ću ti skoro i dignuću svećnjak tvoj s mesta njegova ako se ne pokaješ.‖ (Otkrivenje 2:4-5). Jedno hladno, tvrdokorno farisejstvo obuzelo je mnoge takozvane Hristove sledbenike pa je Isusova ljubav u njima mrtva.

―I anĎelu Sardske crkve napiši: tako govori Onaj što ima sedam duhova Boţ jih, i sedam zvezda; znam tvoja dela, da imaš ime da si ţ iv, a mrtav si. Straţ i i utvrĎuj ostale koji hoće da pomru; jer ne naĎoh tvojih dela savršenih pred Bogom svojim. Opominji se dakle kako si čuo i drţ i i pokaj se. Ako li ne uzastraţ iš, doći ću na tebe kao lupeţ i nećeš čuti u koji ću čas doći na tebe.‖ (Otkrivenje 3:1-3). Evo rešenja problema. Ličnosti ovde opisane su imale videlo koje bi ih podsticalo na sasvim drukčija dela, da su ga sledili i da su utvrĎivali one koji su bili gotovi da pomru. Pomaţ ući onima kojima je pomoć bila potrebna, mogli su da odrţ e u ţ ivotu onaj plamen koji je bljesnuo u njihovom srcu, tada kad je Isus rekao ―opraštaju ti se gresi tvoji‖.

351

352

179

Delo koje treba da se učini jasno je opisano: ―Straţ i i utvrĎuj ostale koji hoće da pomru; jer ne naĎoh tvojih dela savršenih pred Bogom svojim. Opominji se dakle kako si primio i kako si čuo i drţ i i pokaj se.‖ (Otkrivenje 3:2-3). Mnogi su čuli i prihvatili reč ţ ivota. Istina ih je oduševila i pokrenula ali su dozvolili da kroz oholost i uobraţ enje što poznaju istinu koju nisu sproveli u ţ ivot, njihova srca ohlade i vera oslabi. Istina koja nije sprovedena u ţ ivot, gubi svoju silu. Srce se zatvara za njen boţ anski uticaj a oni koji bi trebalo da rade za Hrista postaju lenji, pa duše kojima su mogli da pomognu ostaju u svom obeshrabrenju, tami i očajanju. Pomoć propadajućim dušama

Postoje duše koje čeznu za naklonošću i ljubavlju, koje već umiru od gladi za hlebom ţ ivota, ali nemaju poverenja da nekom otvore svoje srce i otkriju svoju veliku potrebu. Oni koji nose odgovornosti u Boţ jem delu trebalo bi da shvate da su pod najsvečanijom obavezom da pomognu ovim dušama; a da su se potčinili neţ nom uticaju Hristove ljubavi koja čoveka menja, bili bi spremni da im pomognu. Da li ove jadne duše, gotove da pomru, očekuju od njih pomoć? Ne, odavno su izgubile svaku nadu u pomoć sa te strane. Sad više ne vide ni jednu ispruţ enu ruku koja bi im pomogla da se spasu.

Ova ţ alosna stvarnost mi je prikazana na ovakav način: Neki čovek koji se davi i uzalud bori sa talasima spazi jedan čamac, i poslednjim ostatkom snage pokušava da ga stigne i čvrsto se hvata za ivicu. Toliko je slab da ne moţ e da govori a samrtna borba koja se ogleda na njegovom licu izazvala bi saţ aljenje u svakom srcu koje zna za ljudski osećaj dobrote i neţ nosti. Ali, da li oni iz čamca pruţ aju ruke da bi ga uvukli u čamac i tako spasli? Ne! Celo nebo gleda kako ovi ljudi guraju iznemogle ruke koje se zadnjom snagom grčevito hvataju za čamac, i stradajuće ljudsko biće pokrivaju valovi da se više nikad ne pojavi na površini. Ovaj prizor se svakodnevno ponavlja. Gleda ga i Onaj koji je dao svoj ţ ivot baš za takve duše. Bog je sa neba pruţ io svoju ruku spasenja. On sam je izvršio delo koje je poverio čoveku da ga nastavi i da na taj način stalno svedoči o istini da Bog ljubi grešnika. Isus kaţ e, ―Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugoga; kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite meĎu sobom‖ (Jovan 13:34). Golgota otkriva svakom od nas dubinu te ljubavi.

Ima duša koje u svom mraku, pune griţ e savesti, bola i patnje, još uvek veruju da je Bog pravedan i dobar. Gospod još odrţ ava onu slabu ali ţ ivu iskru nade u njihovim srcima. Jadna, tamom obuzeta duša razmišlja: Samo kad bih mogla da stanem pred Boga i da Njemu iznesem svoj slučaj, sigurna sam da bi mi se, Hrista radi, smilovao, pa bi ovaj uţ asan strah i patnja nestali. Neki jadnik je pokušavao da iznese ljudima svoju borbu i muke, ali su ga njegovi takozvani prijatelji grubo odbili, optuţ ili i ismejali. Ponekad ukori nagomilani na njegovu glavu skoro gase poslednju iskru nade. Svesni svojih iskrenih i časnih namera dolaze do zaključka da se manje boje Boga nego ljudi čije je srce tvrdo kao kamen. U svoj gorčini svoje duševne patnje odvraća se od osuĎivanja i pogrešnog suda ljudi koji ne mogu da čitaju srca a ipak uzimaju na sebe pravo da sude svojim bliţ njima. On se obraća Onome u kome nema ni senke nesporazuma: Onome koji zna sve pobude srca, koji poznaje sve okolnosti iskušenja. Bog zna svako delo prošlog ţ ivota, i s obzirom na sve to ţ alosna duša je spremna da svoj slučaj poveri Bogu, znajući da je On Bog milosti i utehe.

353

354

180

Neka zapadnem Gospodu u ruke

Kad je David trebao da izabere kaznu za svoj greh, on je rekao: ―U teskobi sam ljutoj; ali neka zapadnem Gospodu u ruke jer je milost Njegova velika; ali ljudima da ne zapadnem u ruke‖ (2.Samuilova 24:14). David je bio uveren da Bog zna borbu i patnju duše. Kad neko uspe da prozre i upozna Boţ ji karakter, on u njemu neće naći ni traga bezosećajnosti, ni osvetoljubivosti koja se pojavljuje, kako bi se uhvatili za Njegovu milost i dobrotu. ―Ko se meĎu vama boji Gospoda i sluša glas sluge Njegova? Ko hodi po mraku i nema videla neka se uzda u ime Gospodnje i neka se oslanja na Boga svojega.‖ (Isaija 50:10). Kad nesrećni, izgubljeni sin stigne do obala reke Boţ je ljubavi, on radosno kliče: Kad me okuša izaći ću kao zlato čisto. Duša koja je prošla kroz stradanje postala je strpljiva, poverljiva, pobedonosna u Gospodu, pod najteţ im okolnostima.

―Zato beše duţ an u svemu da bude kao braća, da bude milostiv poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne. Jer u čemu postrada i iskušan bi u onome moţ e pomoći onima koji se iskušavaju‖ (Jevrejima 2:17-18). ―Imajući dakle velikoga poglavara svešteničkoga koji je prošao nebesa Isusa sina Boţ jega, da se drţ imo priznanja. Jer nemamo poglavara svešteničkoga koji ne moţ e postradati s našim slabostima nego koji je u svačemu iskušan kao mi, osim greha. Da pristupimo dakle slobodno k prestolu blagodati da primimo milost i naĎemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć‖. (Jevrejima 4:14-16). ―Gledajte braćo da ne bude kad u kome od vas zlo srce neverstva da odstupi od Boga ţ ivoga‖. (Jevrejima 3:12).

Ako ograničeni, zabludeli čovek pruţ i dokaz da sam sebe smatra vaţ nijim od Boga, ako sebe smatra pravednim a ne pokazuje onaj neţ an duh, koji je karakterisao ţ ivot našeg Gospoda Isusa, budimo sigurni da ako se ne pokaje, brzo će njegov ţ iţ ak biti uzet sa mesta njegova. Celo je nebo zaprepašćeno uţ asnom ravnodušnošću ljudskih oruĎa. Ljudi koji su sami sebe doveli u iskušenje i greh i koji su sami potrebni oproštenja, puni su samopouzdanja i potpuno bezosećajni prema bratu koga je neprijatelj zaveo i čija bi nevolja i pogibao trebala da izazove hrišćansko saţ aljenje i da pokrene na odlučan napor da se njegova slaba kolena učvrste na solidnoj Steni. Kobna prevara

Ljudskom umu preti jedna strašna, kobna prevara. Kad se ljudi naĎu na poverljivom poloţ aju u Boţ jem delu, toliko porastu u svojim vlastitim očima da i ne uviĎaju da su i drugi u Boţ jim očima isto toliko vredni kao oni, pa ih zanemaruju, postupaju sa njima grubo, ranjavaju ih i ostavljaju da umru.

Preobraţ avajuća sila Boţ ja mora da se spusti na one koji rukuju svetim stvarima a koji, zbog razloga dobro poznatog Bogu, nisu sposobni da prave razliku izmeĎu svetog ognja koji je Bog zapalio i tuĎeg ognja, koji oni prinose. TuĎi oganj obeščašćuje Boga, kako je to prikazano u slučaju Nadava i Avijuda. Sveti oganj Boţ je ljubavi bi ljude učinio neţ nim, ljubaznim i saosećajnim prema onima koji su u opasnosti. Oni koji sebi dopuštaju grube, nadmene reči, ustvari kaţ u: Ja sam svetiji od tebe! Zar ne vidiš moj uzvišeni poloţ aj?

Ali, poloţ aj ne čini čoveka. Poštenje karaktera, Hristov Duh, koji ga čini zahvalnim, nesebičnim, nepristrasnim, nelicemernim, to je ono što je vredno pred Bogom. Onima čiji je ţ ivot sakriven s Hristom u Bogu, Gospod kaţ e: ―Gle, na dlanovima sam te izrezao, zidovi su tvoji jednako preda mnom‖. (Isaija 49:16)

355

356

357

181

Za sve koji su na odgovornim mestima imam jednu vest, koju su izgovorila usta Gospodnja, a koja se nalazi u pedeset petom poglavlju knjige proroka Isaije. Proučavajte to poglavlje i neka niko ne misli da je zbog velikih odgovornosti koje ima u delu Boţ jem iznad svojih bliţ njih. Ako on kao Danilo traţ i silu i mudrost koja dolazi odozgo da bi mogao da prikaţ e ne sebe, ne svoju nesavršenost u sebičnom, prevarljivom načinu ţ ivota, već istinu u pravdi, u njegovom karakteru neće biti ni traga oholosti ili uobraţ enja. Naprotiv, biće ispunjen duhom mudrosti Boţ je. Sveti i tuĎi oganj

Dotični će prikazati svetost dela, uzvisivaće istinu i svagda će pred nebom i pred ljudima prinositi Bogu sveti miris Hristovog karaktera. To je sveti oganj koji je zapalio sam Bog. Sve ostalo je tuĎi oganj, odvratan Bogu, i što je veći poloţ aj dotičnoga, utoliko su veće i njegove odgovornosti.

Ja imam jednu vest od Boga za grešnike u Sionu kojima se Hristos ovako obraća: ―Straţ i i utvrĎuj one koji hoće da pomru, jer ne naĎoh dela tvojih savršenih pred Bogom‖. (Otkrivenje 3:2). Potrebno je da svagda prinosite sveti oganj; samo tada će se Hristovo delo, Njegova ljubav, Njegova milost, Njegova pravda dizati pred Boga kao oblak svetog, ugodnog kada.

Naprotiv, tuĎi oganj se prinosi primenom grubih reči samouzvišenja, nadmenosti, isticanjem lične pravde, primenom autoriteta, dominiranjem, ugnjetavanjem, uskraćivanjem slobode Boţ joj deci, primoravanjem da ispunjavaju vaše planove i pravila koja nije Bog odredio, niti ih je On zamislio.

Vest za vas glasi: ―Traţ ite Gospoda dok se moţ e naći; prizivajte Ga dok je blizu. Neka bezboţ nik ostavi put svoj i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu i smilovaću se na nj; i k Bogu našemu jer prašta mnogo. Jer misli moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji putevi, veli Gospod; nego koliko su nebesa viša od zemlje toliko su putevi moji viši od vaših puteva i misli moje od vaših misli. Jer kako pada daţ d ili sneg sa neba i ne vraća se onamo nego natapa zemlju i učini da raĎa i da se zeleni, da daje semena da se seje i hleba da se jede, tako će biti reč moja kad izaĎe iz usta mojih: neće se vratiti prazna, nego će učiniti što mi je drago i srećno će svršiti na što je pošljem.‖ (Isaija 55:6-11)

―Zato sud odstupi natrag i pravda stoji daleko; jer istina pade na ulici i pravda ne moţ e da proĎe. I istine je nestalo, i ko se uklanja od zla postaje plen. To vide Gospod i ne bi mu milo što nema suda. I vide gde nema čoveka i začudi se što nema posrednika; zato učini mu spasenje misica njegova i pravda njegova podupre ga. Jer se obuče u pravdu kao u oklop i šlem spasenja metnu na glavu; odenu se osvetom kao odelom i ogrte se revnošću kao plaštem. Po delima, po delima da vrati gnev protivnicima svojim, ostrvima da plati. I bojaće se imena Gospodnjega sa zapada, i slave njegove sa istoka sunčanoga, jer će neprijatelj navaliti kao reka a duh će Gospodnji podignuti zastavu u suprot njemu. I doći će Izbavitelj u Sion i k onima od Jakova koji se obraćaju od greha, veli Gospod.‖ (Isaija 59:14-20) Nemoj imati drugih bogova uza me

Granville, Australija, septembar 1895. Ne mogu da naĎem duhovnog mira. Prikazuju mi se simboli za simbolima,

prizori za prizorima i nikako ne mogu da se smirim; moram da počnem da zapisujem ono što vidim. U centru dela se stvari tako formiraju da svaka druga ustanova kreće

358

359

182

istim putem. I sama Generalna Konferencija postaje pokvarena usled pogrešnih nazora i principa. U sprovoĎenju planova manifestuju se isti principi koji su prilično dugo vremena usmeravali stvari u Betl-Kriku.

Pokazano mi je da Jevrejski narod nije odjednom dospeo u svoje loše duhovno stanje. Iz generacije u generaciju su laţ ne teorije vršile svoj uticaj na formiranje principa koji su suprotni istini, i doprinosile stapanju planova i mišljenja koja su bila plod ljudskog umovanja sa njihovom religijom. Ljudskim izmišljotinama je davana prednost.

Sveta načela koja je Bog uspostavio predstavljaju sveti oganj, ali umesto njega koristi se običan ili tuĎi oganj. Na fini način, lukavo, pod izgovorom da to mora i treba da se tako uradi ―jer to je za napredak Boţ jeg dela‖, nameću se planovi koji su u suprotnosti sa istinom i pravdom. Ti ljudski planovi vode ka poniţ enju i nepravdi. Boţ je delo je slobodno od svake mrlje nepravde. Ono nikad ne postiţ e neku korist ili prednost lišavajući planove Boţ je porodice njihovih prava ili lične slobode. Svaki takav pokušaj je mrzak Gospodu. Na takvu praksu kakvu ste uveli putem vaših odbora, a koja se odnosi na objavljivanje knjiga, nije vas nadahnuo ni usmerio Bog.

Gospod ne prihvata takve transakcije; niti će takve poteze pratiti uspeh. Ljudi povezani sa Njegovim delom postupaju nepravedno. Vreme je da se zlo zaustavi. Neka se ljudi odnose prema svojim bliţ njima u skladu sa deset zapovesti. Neka u poslovnim stvarima ne zanemare ove principe. Neispravni predlozi prikazuju se kao ispravni i opravdani, a onda se sve čini kako bi se ostvarili iako nisu u skladu sa Boţ jom voljom već pogrešno prikazuju Njegov karakter.

Veliki sveti i milostivi Bog nikada neće biti saveznik nečasne prakse! On neće opravdati ni trunke nepravde. Ljudi su nečasno koristili one koji su, navodno, pod njihovom vlašću. Bili su čvrsto rešeni da pojedincima pokaţ u ko su! Njihovo geslo je: vladaj ili uništi! Nikakve stvarne promene neće biti sve dok se ne preduzmu odlučni koraci da se stvari iz osnova menjaju i uvede drugi red stvari.

Neka se ni u jednoj našoj ustanovi ne usvajaju planovi ili metode koje bi sputavale um ili talenat, dovodeći ga pod kontrolu ljudskog rasuĎivanja, jer to nije Boţ ije pravilo. Bog je ljudima dao talente uticaja koji pripadaju samo Njemu, pa se zato ne moţ e naneti veće poniţ enje Bogu nego kad jedan grešan čovek talente drugih dovodi pod svoju apsolutnu kontrolu, čak ni onda ako bi korist od toga bila upotrebljena za napredak dela! U jednom takvom odnosu um jednog čoveka gospodario bi umom drugoga, pa na taj način ljudsko biće bilo bi odvojeno od Boga i izloţ eno iskušenju. Sotonine metode imaju jedan cilj - načiniti ljude robovima ljudi. Kad to uspe javlja se kao rezultat pometnja i nepoverenje, zavist i svako zlo. Takav stav uništava veru u Boga i principe koji treba da upravljaju ţ ivotom i da čoveka oslobode svakog lukavstva, svake sebičnosti i licemerstva. Ohola vlast

Oholost, koja se vremenom razvila, misleći da poloţ aj ljude čini bogovima, ozbiljno me plaši. A postoji razlog koji izaziva strah. Gde god da se pojavi i ma ko da je primeni, ona predstavlja prokletstvo. Ovo razmetanje nad Boţ jim nasledstvom će izazvati takav osećaj gnušanja, koji će neminovno dovesti do stanja odvratnosti prema svakoj ljudskoj vlasti. Narod počinje da shvata da ljudima na visokim poloţ ajima ne moţ e da se dopusti da umove i karaktere drugih prilagoĎavaju svojim ţ eljama i nazorima. Posledica će biti gubitak poverenja čak i u poslovanje poniznih, vernih ljudi. Zato će Gospod podići radnike koji su svesni koliko su nemoćni bez

360

361

183

naročite Boţ je pomoći. Iz veka u vek je Isus poklanjao svoja blaga svojoj crkvi. U vreme prvog dolaska Hristovog na ovaj svet, ljudi koji su predstavljali voĎstvo crkve onih dana, članovi Sinedriona, koristili su svoj autoritet da bi gospodarili Ijudima po svojoj ţ elji. Na taj su način oni, za koje je Hristos umro da bi ih oslobodio robovanja sotoni, ponovo dovedeni u njegovo ropstvo samo u drugom obliku.

Da li mi individuaino shvatamo naš pravi poloţ aj, da nismo kao Boţ je najmljene sluge prokockali svoju sluţ bu pristava? Svi smo mi lično odgovorni pred nebeskim Svemirom da izvršimo posao koji nam je Bog poverio. Naša srca treba da se prenu. Naše ruke treba da učine nešto kako bi razdelile ono što nam je Bog poverio. I najmanji meĎu nama moţ e da bude Boţ ji predstavnik, koji će svoje darove koristiti u slavu Njegovog imena. Svako ko se trudi da razvije i usavrši svoje darove koliko god je to moguće, prinosi Bogu prinos kao posvećeni dar, čiji se ugodni miris diţ e Boţ jem prestolu. Duţ nost sviju nas je da se trudimo da Njegovi talenti donesu dobitak koji će biti vraćen Bogu pošto je učinjeno sve što se moglo učiniti da se primljeni talenti što bolje iskoriste.

Duh dominacije se proširio i na predsednike naših konferencija. Ako je neko suviše uveren u svoju moć, da nastoji da je primenjuje nad svojom braćom, smatrajući da ima pravo da svoju volju nameće kao zakon, takvog je najbolje i najsigurnije smeniti, kako ne bi naneo veću štetu, izgubio svoje lično spasenje i ugrozio spasenje drugih. ―Vi ste svi braća‖. Ako razmetljivci ne promene svoj stav, izazvaće silnu reakciju. Ljudi na poloţ aju treba da pokaţ u Hristov duh. Pri svakom slučaju koji zahteva posebnu obazrivost i paţ nju, trebalo bi da postupe kao što je postupio Isus. Treba da ţ ive i rade u sili Duha svetoga. Poloţ aj ne čini čoveka ni za jednu jotu ili titlu višim u Boţ jim očima: karakter je ono što Bog ceni.

Hristos je Mojsiju otkrio Boţ ju dobrotu, milost i ljubav. To je bio Boţ ji karakter. Ako ljudi koji tvrde da sluţ e Bogu preziru Njegov roditeljski karakter i odstupaju od puta časti i pravednosti u svom odnosu prema bliţ njima, sotona se uzvišuje, jer je on taj koji ih nadahnjuje svojim osobinama. Oni tada slede tragom romanizma (katolicizma). Putem romanizma (katolicizma)

Oni kojima je naloţ eno da prikaţ u osobine Boţ jeg karaktera odstupaju od biblijskog stanovišta i na osnovu svog ljudskog rasuĎivanja izmišljaju pravila i rešenja kojima nameću svoju volju drugima. Iznalaţ enje metoda kako da se ljudi prisile da slede propise drugih ljudi, uvelo je takvo stanje koje guši u srcu čoveka naklonost, razumevanje i neţ no saučešće i zaslepljuje oči za milost, pravdu i ljubav Boţ ju. Moralni uticaj i lična odgovornost bezobzirno se gazi nogama.

Neki potcenjuju Hristovu pravdu kroz veru, jer je to potpuno suprotno njihovom duhu i celokupnom njihovom ţ ivotnom iskustvu. Vladati, vladati, to je njihovo pravilo ponašanja. Ako se neko koji tvrdi da je Hristov predstavnik angaţ uje u oštro postupanje i prisiljava Ijude, dovodeći ih u teţ ak poloţ aj, ugnjetavani će odbaciti svaki obzir i pokidati svaku kariku uzdrţ anja, ili će doći do pogrešnog zaključka da je Bog nemilostivi gospodar. Na kraju će ih ogorčenje odvesti daleko od Boga a to je upravo ono što sotona ţ eli.

Tvrdoću srca onih koji tvrde da veruju istinu sotona pripisuje delovanju same istine i na taj način ljude navodi da istinu ne prime. Iz tog razloga nijedan čovek koji smatra da nije vaţ no da li ima mesno ili kameno srce, ne bi trebalo da ima bilo kakvu odgovornu duţ nost u ma kojoj našoj ustanovi. Ljudi misle da zastupaju Boţ ju pravednost, ali zaboravljaju da u njima nema one Hristove neţ nosti i Njegove velike

362

363

184

ljubavi kojom nas je ljubio. Njihova ljudska veština koja potiče od silnog sotoninog uticaja, deluje besprekorno zaslepljujući oči ljudima, jer je u njihovoj prirodi sklonost da veruju laţ i. Jednom poverovana i prihvaćena laţ za njih postaje istina. Tako sotona postiţ e svoj cilj da ljudi naprezanjem svog vlastitog izveštačenog uma doĎu do pogrešnih zaključaka.

Ali kako ustvari ljudi padaju u takvu zabludu? Prvo počnu sa laţ nim pretpostavkama, a zatim čine sve da te svoje pogrešne pretpostavke prikaţ u kao istinu. U nekim slučajevima početni principi imaju izvesnu meru istine, protkanu zabludom, ali to ne vodi u neku ispravnu akciju, na neki ispravan put i, eto kako ljudi bivaju zavedeni. U ţ elji da vladaju i postanu neka sila, koriste sotonine metode da bi opravdali svoje lične principe. Svim silama nastoje da se uzdignu kao ljudi nadmoćnog rasuĎivanja, dok ih drugi smatraju predstavnicima Boţ jim. Eto, to su laţ ni bogovi! Pod čijom zastavom

24. septembar

U našem svetu je sve u nekom uzbuĎenju. Dolazeći dogaĎaji bacaju daleko svoje senke. Znaci vremena zloslutno prete. Nema sigurnosti ni u čemu što je ljudsko, zemaljsko. Četiri andela još drţ e vetrove da ne duvaju; Bog nam svojom dobrotom i strpljenjem produţ ava vreme milosti. Svaka fizička, duhovna i duševna sposobnost, koja nam je darovana, treba da se čuva i neguje u svetom strahu i poboţ nosti, kako bi doprinela završetku dela koje nam je povereno u ovom svetu, u kome naši bliţ nji propadaju u svom neznanju. Bog nas opominje da idemo u sve krajeve sveta. Odlaganja ne sme da bude!

Ljudi se uţ urbano svrstavaju pod zastavu koju su izabrali nestrpljivo očekujući i prateći svaki potez svojih voĎa. Ima onih koji straţ e i čekaju, koji se pripremaju za dolazak našeg Gospoda; ali postoji i jedna grupa onih koji brzo prelaze u redove koje predvodi prvi i veliki otpadnik. Oni traţ e boga u ljudskom obličju pa se sotona predstavlja u obličju kakvom ţ ele. Mnoštvo koje je odbijalo istinu biće toliko zavedeno da će poverovati u njegovu prevaru. I tako će se umesto Boga, slaviti ljudsko, zemaljsko.

Jedan je samo Isus koji je došao iz nebeskih dvorova da otkrije Boga u ljudskom obličju. Sin Boţ ji je postao čovek i uselio se meĎu nas. ―U njoj beše ţ ivot, i ţ ivot beše videlo ljudima i videlo se svetli u tami i tama ga ne obuze... Beše videlo istinito koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet. Na svetu beše i svet kroza nj posta i svet ga ne pozna. K svojima doĎe i svoji ga ne primiše. A koji ga primiše dade im vlast da budu sinovi Boţ ji.‖ (Jovan 1:4-12)

Postoje samo dve stranke. Sotona deluje svom svojom silom prevare i obmane i hvata one koji ne hode u istini nego odvraćaju svoje uši od nje i okreću se kojekakvim laţ ima. Sotona sam ne hodi u istini; on je laţ a i tajna bezakonja. Svojim lukavstvom uspeva da zabludama koje uništavaju dušu daje izgled istine. Zato što su falsifikat istine, spiritizam, teozofija i ostale slične obmane uspevaju da utiču na ljude i da imaju jaku moć nad ljudskim umom. U tome leţ i svo majstorstvo sotone. On pretenduje da je toboţ e spasitelj čoveka, njegov dobrotvor, i tako lakše i brţ e namamljuje svoje ţ rtve u propast.

Boţ ja reč nas opominje da je stalna budnost cena sigurnosti. Samo na uskoj stazi istine i pravde moţ emo da odolimo sili kušača. Ali svet je uhvaćen u njegovu zamku. Sotona uveţ bava sve svoje prevarljive veštine u stvaranju bezbrojnih

364

365

366

185

planova i metoda kako bi postigao svoj cilj. Postao je pravi umetnik u pretvaranju, tako da je u stanju da se pretvori u anĎela svetlosti. Samo Boţ je oko moţ e da otkrije i prozre njegove namere da laţ nom naukom i pogubnim načelima, koja spolja izgledaju sušta dobrota, zatruje ceo svet. On deluje na uskraćivanju verske slobode, da u religiozni svet uvede neku vrstu ropstva. Ukoliko sila Boţ ja ne spreči, organizacije i ustanove će nastojati po sotoninom diktatu da ljude dovedu pod kontrolu ljudi. Prevara i lukavstvo će nositi obličje revnovanja za istinu i širenje carstva Boţ jega. Sve ono u našem ţ ivotu i radu što nije čisto i svetlo kao dan, pripada metodama kneza tame. Njegove se metode praktikuju čak i meĎu Adventistima Sedmog Dana koji tvrde da imaju naprednu istinu.

Ako se ljudi opiru opomenama koje im Gospod šalje, stići će čak dotle da postanu voĎe u onom što je zlo. Takvi se onda usuĎuju da prisvajaju prerogative koje pripadaju samo Bogu; nastojeći da zavladaju ljudskim umom, dopuštaju sebi slobodu da čine ono što ni sam Bog ne čini. Uvode svoje sopstvene metode i planove pa svojim pogrešnim shvatanjem Boga slabe veru drugih u istinu, i uvoĎenjem pogrešnih načela koja se šire kao kvasac u testu truju i kvare naše crkve i ustanove. Sve što umanjuje čovekovo shvatanje Boga, pravde, pravičnosti i nepristrasnosti, svako pravilo i sredstvo koje Boţ ja stvorenja dovodi pod kontrolu ljudske volje i nazora, slabi njihovu veru u Boga; to odvaja dušu od Boga, jer odvodi sa staze striktnog poštenja i pravde.

Bog neće opravdati niti se sloţ iti ni sa jednim pravilom sa kojim bi čovek, makar u najmanjoj meri, gospodario ili prisiljavao svoje bliţ nje. Jedina nada za palog čoveka je da gleda u Isusa i da Njega prihvati kao jedinog Spasitelja. Čim čovek počne da stvara neka gvozdena pravila za druge, čim počne da se napreţ e i primorava druge da se sloţ e sa njegovim mišljenjem, on obeščašćuje Boga i ugroţ ava svoju sopstvenu dušu i duše svoje braće. Grešni čovek moţ e naći nadu i pravdu jedino u Bogu i nijedno ljudsko biće ne moţ e biti duţ e pravedno nego što traje njegova vera u Boga i ţ iva veza sa Njim. Poljski cvet mora da ima koren čvrsto u tlu; mora da ima dovoljno vazduha, rose, kiše i sunca. Cvetaće samo tada ako su zadovoljene sve ove potrebe, koje dolaze od Boga. Tako je i sa ljudima. Od Boga primamo ono što sluţ i za zadovoljavanje potreba naše duše. Bog nas upozorava da se ne uzdamo u čoveka niti da telo uzimamo sebi za mišicu. Nad svima koji tako čine izrečeno je jedno prokletstvo. Isus i Nikodim

Nikodim je jedne noći, vodeći razgovor sa Isusom, rekao: ―Ravi, znamo da si Ti učitelj od Boga došao; jer niko ne moţ e čudesa ovih činiti koja ti činiš, ako nije Bog sa njim.‖ Sve je to bilo istina ali šta je Isus rekao? On ―odgovori i reče mu: Zaista, zaista ti kaţ em: ako se ko nanovo ne rodi, ne moţ e videti carstva Boţ jega‖ (Jovan 3:2-3). Ovde je bio čovek na visokom poloţ aju, čovek koji je smatran dobrim poznavaocem Jevrejskih običaja, koji je bogat znanjem i mudrošću. I on je zaista posedovao talente koje nije imao običan čovek. Nije ţ eleo da danju potraţ i Isusa jer bi ga to izloţ ilo mnogim primedbama. Bilo bi poniţ enje za jednog Jevrejskog zakonika da prizna sebe simpatizerom prezrenog Nazarećanina. Nikodim je razmišljao i zaključio: ja ću sam za sebe da proverim misiju i zahteve tog učitelja, da vidim da li je on stvarno svetlost koja treba da obasja neznabošce, i da bude slava Izrailjeva.

Isus je stvarno rekao Nikodimu: Borba u tvom slučaju neće ništa pomoći. Dokazi neće doneti svetlost tvojoj duši. Ono što je potrebno, to je novo srce, inače

367

368

186

nećeš moći da shvatiš istinu o carstvu Boţ jem. Nikakav veći dokaz te neće dovesti na pravo mesto, već novi ciljevi i nove pobude. Moraš biti nanovo roĎen. Sve dok ne doĎe do te promene, dok sve u tebi ne postane novo, i najjači dokazi koji bi se mogli navesti ne bi imali nikakve svrhe. Nedostatak se nalazi u tvom srcu; sve se mora promeniti, inače nećeš videti carstva Boţ jega.

Ova je primedba bila za Nikodima veoma poniţ avajuća pa je istu primio sa izvesnom merom razdraţ ljivosti, govoreći: ―Kako se moţ e čovek roditi kad je star?‖ Nikodim nije bio toliko duhovan da bi shvatio pravi značaj Hristovih reči. Ali Spasitelj nije argument dočekao argumentom. Mirno je i dostojanstveno podigao ruku i sa još većom sigurnošću naglasio istinu: ―Zaista, zaista ti kaţ em: ako se ko ne rodi vodom i duhom ne moţ e ući u carstvo Boţ je. Što je roĎeno od tela, telo je, a što je roĎeno od duha, duh je. Ne čudi se što ti rekoh: valja vam se nanovo roditi. Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ a ne znaš od kuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovek roĎen od Duha.‖ Nikodim mu reče, ―Kako to moţ e biti?‖ (Jovan 3:4-9)

Neki zračak istine prodro je do uma ovog zakonika. Hristove reči su ga ispunile uţ asom i navele na pitanje, ―Kako to moţ e biti?‖ Sa dubokom ozbiljnošću Isus je odgovorio: ―Ti si učitelj Izrailjev i to li ne znaš?‖ (Jovan 3:9-10). Ove su reči prenele Nikodimu poruku da je, umesto što se razdraţ io i dopustio da na površinu izbije ironija, trebalo da zbog svog duhovnog neznanja ima daleko skromnije mišljenje o sebi. Hristove su reči bile izgovorene sa toliko svečanog dostojanstva a ton i pogled izraţ avao takvu ljubav, da Nikodim nije bio uvreĎen kad je shvatio svoj poniţ avajući poloţ aj.

Svakako da nekome kome je poverena briga oko duhovnog ţ ivota jednog naroda nije trebalo da bude nepoznata tako vaţ na istina kao što je uslov ulaska u carstvo Boţ je. ―Zaista, zaista ti kaţ em‖, nastavio je Isus ―da mi govorimo što znamo i svedočimo što videsmo i svedočanstva našega ne primate. Kad vam kazah zemaljsko pa ne verujete, kako ćete verovati ako vam kaţ em nebesko?‖ (Jovan 3:11-12) Ova nauka je i za nas danas

Iznosim ovu nauku datu Nikodimu kao veoma prikladnu za one koji se danas nalaze na odgovornim poloţ ajima kao poglavari u Izrailju i čiji se glas često čuje na saborima, dajući dokaz da su istog duha kao i Nikodim. Da li će nauka, data ovom vodećem zakoniku imati isti uticaj na njihova srca i njihov ţ ivot? Rezultat ovog razgovora je bilo obraćenje Nikodima. Iste ove reči Hristos upućuje predsednicima konferencija, starešinama crkava, onima koji zauzimaju razne odgovorne poloţ aje u našim ustanovama: ―Zaista, zaista vam kaţ em: ako se ko nanovo ne rodi ne moţ e videti carstva Boţ jega.‖ (Jovan 3:3). ―I daću vam novo srce.‖

Ako svakog dana Duh sveti oblikuje vaše srce, onda će te imati boţ ansku moć opaţ anja i shvatićete karakter carstva Boţ jega. Nikodim je prihvatio Hristovu nauku i postao pravi vernik. Njegov se glas čuo na sastanku Sinedriona protiv preduzetih mera koje su trebale da odvedu Hrista u smrt. ―Eda li zakon naš sudi čoveku dokle ga najpre ne sasluša i dozna šta čini? Odgovoriše mu i rekoše: nisi li i ti iz Galileje? Razgledaj i vidi da prorok iz Galileje ne dolazi.‖ (Jovan 7:50-52)

Isus je u Nikodimu stekao novog učenika. Te noći je pred Spasiteljem stajao čovek ubeĎen, savladan i omekšan uticajem istine koja je rasvetlila sve kleti njegovog uma i duboko se dotakla njegovog srca. Isus je rekao: ―Kad vam kazah zemljasko pa ne verujete kako će te verovati ako vam kaţ em nebesko? I niko se ne pope na nebo osim koji siĎe s neba, Sin čovečiji koji je na nebu‖ (Jovan 3:12-13).

369

370

187

Isus ne kaţ e Nikodimu samo da mu je potrebno da se nanovo rodi, kako bi mogao da vidi carstvo nebesko, već mu kaţ e i kako moţ e da dobije to novo srce. On čita misli onoga koji iskreno traga za istinom, pa pred njega iznosi samog sebe. ―I kao što Mojsije podiţ e zmiju u pustinji, tako treba Sin čovečiji da se podigne. Da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ţ ivot večni‖. Radosna vest! Radosna vest! odzvanja svetom: ―Jer Bogu tako omilje svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ţ ivot večni.‖ (Jovan 3:14-16). Ovo je jedna od najvaţ nijih nauka za svaku dušu. Ovde se iznose uslovi spasenja na sasvim odreĎen način. Kad sem ovog, u Bibliji ne bi bilo nijednog drugog stiha, samo ovaj bi bio dovoljan vodič za svaku dušu.

Ova divna, uzvišena istina, mogla bi da bude jasno videlo onima koji se prihvate odgvornosti savetnika i svih onih koji rade sa dušama. Ko god poseduje Boţ ju reč nije mu na čast ako kaţ e: ―Ja nemam nikakvog iskustva. Ne razumem se u te stvari.‖ Nikad neće biti mudriji ako najpre ne postane manji, mnogo manji i bezvredniji u svojim očima. Svoju lekciju treba da uči kao dete. Shvatanje Boţ jeg delovanja na obnovi srca i ţ ivota treba da postane njegov cilj. Ova promena mora da se dogodi u svakom čoveku, pre nego prihvati poloţ aj jednog voĎe ili upravitelja u svetom Boţ jem delu. Ako neko nije u ţ ivoj zajednici sa Bogom, preovladaće njegov telesni duh i telesna osećanja. A to se drugim rečima moţ e reći - prinošenje tuĎeg ognja na Boţ jem oltaru. Čovek je utkao u Boţ je delo mane svog karaktera, planove koji su ljudski i zemaljski, obmane kojima hvata u zamku sebe i sve one koji ih prihvataju. Sud Amalicima

Bog nudi svoje najsvetije obećanje da će vas blagosloviti ako idete Njegovim putem i ako činite pravdu i sud. ―Nemoj imati u torbi svojoj dvojaku meru, veliku i malu. Namoj imati u kući svojoj dvojaku efu, veliku i malu. Mera potpuna i prava neka ti je; efa potpuna i prava neka ti je, da bi ti se produljili dani tvoji na zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj. Jer je gad pred Gospodom Bogom tvojim ko god čini tako, ko god čini krivo. Opominji se šta ti je učinio Amalik na putu kad iĎaste iz Misira. Kako te dočeka na putu i pobi na kraju sve umorne koji iĎahu za tobom kad si bio sustao i iznemogao, i ne poboja se Boga.‖ (5.Mojsijeva 23:13-18)

Iako su sinovi Izrailjevi često ţ alostili Gospoda svojim odstupanjem od Njegovih saveta, On se ipak i dalje neţ no starao za njih. Gospod Isus Hristos je video kako njihovi neprijatelji zlouptrebljavaju njihovo teško stanje kako bi im naudili; a to je značilo novo stradanje ionako iscrpljenih putnika koje je Bog vodio u njihovu novu domovinu. Čujmo kakav je sud Bog najavio: ―Zato kad te Gospod Bog tvoj smiri od svih neprijatelja tvojih unaokolo u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj da je naslediš, tada zatri spomen Amaliku pod nebom; ne zaboravi.‖ (5.Mojsijeva 25:19)

Pišem ove Boţ je reči da oni koji se nazivaju Boţ jom decom ne bi na sebe navukli prokletstvo izgovoreno nad Amalicima zato što slede praksu Amalika. Kad je neznabošcima upućena ovakva pretnja zbog njihove ţ elje da slabe i iznemogle nadvladaju, šta li će tek Gospod izreći nad onima koji su imali videlo, velike prednosti i preimućstva, ali nisu pokazali Hristov duh prema svojoj braći?

Gospod vidi svako postupanje brata sa bratom koje slabi veru i uništava poverenje u njih kao u ljude od kojih sa pravom očekuju da postupaju po pravdi i istini! Najjasnijim i najodreĎenijim jezikom On izraţ ava svoje negodovanje na nepravedno poslovanje u trgovini. On kaţ e, ―Hoće li mi biti čist u koga su merila laţ na i u tobocu prevarno kamenje?‖ (Mihej 6:11). Moţ da se baš isto zlo o kome je

371

372

188

ovde reč nije činilo u našim ustanovama, ali dela koja su ovim predstavljena činila su se i još se uvek čine.

U odnosu na ove stvari mogle bi se pisati stranice za stranicama. Čitave konferencije su proţ ete ovim izopačenim načelima, kao kad kvasac obuzme svo testo. ―Jer su bogatuni njegovi puni nepravde, i stanovnici govore laţ i; u ustima im je jezik prevaran.‖ (Mihej 6:12). No Bog će preduzeti nešto da očisti svoju zajednicu. Istinu vam govorim: Gospod upravo ustaje da protrese i ispretura ustanove koje se zovu Njegovim imenom.*)

Upravo kako brzo će otpočeti ovo pročišćavanje zajednice ne mogu odreĎeno reći, ali sigurno je da neće biti dugo odlagano. Onaj u čijoj je ruci lopata za vejanje, očistiće svoj hram od moralne prljavštine. On će skroz očistiti svoje gumno. Bog ima parbu sa svima koji čine ma i najmanju nepravdu, jer postupajući tako oni odbacuju Boţ ji autoritet i dovode u opasnost mogućnost pomirenja i izbavljenja, koje je Hristos preduzeo za svakog sina i kćer Adamovu. Isplati li se protiviti Bogu? Isplati li se stavljati u svoju kadionicu tuĎi oganj i prinositi ga na Njegovom oltaru, ravnodušno govoreći da to nije vaţ no?

Boţ ja namera nije bila da se toliko toga nakupi u Betl-Kriku. Sadašnje postojeće stanje koje mi je pokazano više je nego zabrinjavajuće. Srce me boli zbog onog što sam videla. Gospod je na vreme slao opomene, kako bi sprečio ovakvo izopačeno stanje, ali opomene nisu uzimane u obzir. ―Vi ste so zemlji; ako so obljutavi čim će se osoliti? Ona već neće biti ni za što, osim da se prospe napolje i da je ljudi pogaze.‖ (Matej 5:13).

Apelujem na svoju braću da se probude. Ako se brzo ne dogodi jedna promena moraću izneti stvarne činjenice pred narod Boţ ji. Ovo stanje mora da se menja. Neobraćeni ljudi ne mogu više da budu upravitelji i direktori u tako vaţ nom i svetom delu. Primorana sam da zajedno sa Davidom kaţ em: ―Vreme je da Gospod radi; oboriše zakon tvoj.‖ (Psalam 119:126) *)Gospod će prevrnuti i preokrenuti: Kako je objašnjeno u Istorijskom Uvodniku, izvesne ustanove u Betl-Kriku bile su pod upravom ljudi koji su izgubili svoje posvećenje srca. Njima je slata opomena za opomenom da izvrše promenu vlasti koju su sprovodili. Činjeni su pokušaji od strane nekih članova odbora da doĎe do promene, ali su ti pokušaji propali. Nije bilo ni povoljnog odgovora na apel koji je sestra Vajt činila za vreme zasedanja Generalne Konferencije 1901. godine. Pri kraju godine upućene su najsvečanije opomene rukovodiocima naklade Review and Herald, koje su bile pročitane u Odboru, novembra 1901, gde je sestra Vajt pisala sledeće: ‖Ja osećam duševni strah kad vidim kroz šta je prošla naša izdavačka Naklada.‖ (Svedočanstva za zajednicu 8.sveska 91) Na istoj stranici ona tvrdi: ―Plašila sam se i uţ asavala da otvorim Review, bojeći se da ću videti kako je Bog ognjem očistio izdavačku kuću.‖ Trinaest meseci kasnije, 30. decembra 1902, izdavačka kuća bila je ognjem uništena. Uzrok nije nikada ustanovljen, ali očevici izjavljuju da je cela zgrada odjednom buknula u plamenu. Kada je obaveštena o toj nesreći, sestra E.G. Vajt je pisala: ―Nisam bila iznenaĎena ţ alosnom vešću, jer sam u noćnoj utvari videla jednog anĎela koji je stajao sa ispruţ enim plamenim mačem nad Betl-Krikom.‖ (Svedočanstva za zajednicu 8.sveska 97). Gospod ima parbu sa svojim narodom

Cooranbong, Australija, 5. juli 1896. Trebalo bi posvetiti brigu da svaki čovek bude pravilno poučen o svojoj

zavisnosti od Boga, jer On je izvor svake mudrosti, sile i uspeha. Pokazano mi je da je pogrešno smatrati da ljudi na specijalnim poloţ ajima u Betl-Kriku poseduju mudrost koja je daleko iznad mudrosti ostalih ljudi. Jer ako ljudi smatraju da je ovima zaista poklonjeno neko posebno boţ ansko prosvetljenje oni će se oslanjati na

373

374

189

njihovo rasuĎivanje i njihov savet primati kao pouzdanu vest od Boga.*) MeĎutim, to nuje siguran put. Ako se ljudi potpuno ne posvete Bogu, sotona će preko njih prenositi drugima ono što neće biti ni za sadašnje ni za večno dobro onih koji se na njih oslanjaju.

Mnogi su navikli, da čim doĎu u neku teškoću ili problem, pišu i potraţ e savet i uputstvo. Ali pogrešno je da oni koji su stavljeni na odgovorna mesta u raznim našim ustanovama zavise od ljudi koji ionako imaju da nose suviše odgovornosti i tereta. Jadno i slabo će biti iskustvo onih koji su navikli da potpuno zavise od drugih. Moţ da oni na koje se oslanjaju imaju manje straha Boţ jeg u sebi od njih samih, a ništa više duhovne snage i talenta nego što bi oni imali kad bi shvatili da više ne treba da budu deca nego čvrsti, odvaţ ni ljudi, koji veţ banjem i primenom onoga što imaju, trgovanjem talentima koje im je Bog poverio, uspešno razvijaju svoje sposobnosti. Svaki od nas je odgovoran za upotrebu talenata koje mu je Bog poverio. Naš um mora da se razvija. Rešenje raznih problema zahteva mnogo dubokog, napornog i istrajnog razmišljanja.

Gospod je svakom čoveku dao njegov odreĎeni rad, pa ako je našao za dobro da nekoga stavi na odgovoran poloţ aj, On će mu dati silu Duha svetoga, koja će ga osposobiti da pravilno odgovori poverenoj mu duţ nosti. Ali ljudi koji su pozvani da preduzmu duga i skupa putovanja da bi pomogli drugima u planiranju i pronalaţ enju rešenja za razne probleme, nisu sami u uskoj vezi sa Bogom svake mudrosti ako se oslanjaju na svoju silu i mudrost. Ako nisu spremni da nose Hristov jaram, da uče u Njegovoj školi da budu krotki i ponizni u srcu, kao što je On bio; ako nisu naučili da nose teret koji je On stavio na njihova pleća, kakav će biti rezultat njihovih skupih putovanja? Koliko vredi njihova mudrost? Zar to nije ludost pred Bogom? *)Savet Ijudi kao glas Boţj i: Vidi Istorijski Uvodnik o pozadini situacije u Betl-Kriku sredinom 1890. godine, u kojoj su ljudi gledali na ljude više nego na Boga. Učite narod ovome

Zemaljske konferencije moţ da očekuju svetlost, znanje i mudrost od Generalne Konferencije; ali da li je to za njih siguran put? Betl-Krik ne treba da bude centar Boţ jeg dela. To mesto moţ e da zauzme samo Bog. Kad se naš narod okupi u raznim mestima na svojim saborima učite ih Hrista radi i njihovih duša radi da ne uzimaju telo sebi za mišicu. Ljudi nemaju moć da čitaju srca svojih bliţ njih. Gospod je jedini na koga moţ emo mirno da se oslonimo i kome moţ emo slobodno da priĎemo u svako vreme i na svakom mestu, u svakoj crkvi i u svakoj Uniji. Stavljati ljude na mesto koje pripada Bogu, ne sluţ i Gospodu na čast i slavu. Zar predsednik Generalne Konferencije treba da bude bog narodu? Da li Ijude u Betl-Kriku treba smatrati beskrajno mudrima? Da bi Gospod radio na ljudskom umu i srcu, moraju se pred narod izneti drukčija načela i praksa. ―ProĎite se čoveka kome je duh u nosu - jer šta vredi?‖

Gospod ima parbu sa svojim narodom o ovoj stvari. Zašto su ostavili Gospoda Boga svojega ―koji ih je toliko ljubio, da je i Sina svojega jedinorodnog dao da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima ţ ivot večni.‖ (Jovan 3:16). Njegova ljubav nije nepostojana već naprotiv, daleko iznad svake druge ljubavi koliko je nebo višlje od zemlje. On svagda bdije nad svojom decom ljubavlju koja je večna i beskrajna. ―O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Boţ jega! kako su neispitljivi Njegovi sudovi i neistraţ ivi Njegovi putovi!‖ (Rimljanima 11:33)

375

376

190

―Ako li kome od vas nedostaje premudrosti neka ište u Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daće mu se.‖ (Jakov 1:5). Milost, ljubav i mudrost nalaze se u Bogu; ali mnogi koji kaţ u da Ga poznaju, odvraćaju se od Onoga u kome je središte naše nade na večni ţ ivot i navikavaju se da zavise od svojih slabih i pogrešivih bliţ njih. Oni su duhovno osakaćeni kad tako čine jer nema nepogrešivog čoveka, zato njegov uticaj vrlo lako moţ e da zavede na pogrešan put. Ko se uzda u čoveka, ne samo da se oslanja na stučenu trsku i daje sotoni priliku da se umeša, već nanosi štetu i onome na koga polaţ e svoje nadanje. Dotični počinje da se uzdiţ e sam u svojim očima, da polako gubi osećaj svoje zavisnosti od Boga. Čm se čovek stavi na mesto koje pripada Bogu, on gubi svoju čistotu, snagu i poverenje u Boţ ju silu. Tako dolazi do moralne zbrke jer njegove sposobnosti postaju neposvećene i izopačene. On se oseća merodavan da sudi svojim bliţ njima, i nezakonito nastoji da bude bog nad njima.

Ovo da se misli meĎu vama

Nikakvo samouzvišenje ne sme da postoji u delu Boţ jem. Koliko god znali, ma kolika da je naša umna obdarenost, niko od nas ne moţ e time da se hvali, jer sve što imamo samo je dar poveren u naše ruke da se sa njim oproba naša vernost. Verno korišćenje i usavršavanje ovih darova odlučuje o našoj večnoj sudbini. Ničeg dakle nemamo zbog čega bismo mogli da uzdiţ emo svoje ja, jer sve što imamo nije naše.

Prema drugima treba da smo učtivi, neţ ni, saosećajni. Takav je bio Hristos. Što smo u uţ em jedinstvu sa Isusom, to će naše ponašanje prema drugima biti neţ nije i srdačnije. Izbavljenje ljudske rase je tako planirano da čovek, ma kako duboko pao, moţ e da postane sudeonik boţ anske prirode, ako uteče od ţ elja ovoga sveta. Ako smo Njegovom milošću postali sudeonici boţ anske prirode, onda naš uticaj na one oko nas neće biti poguban već blagotvoran. Gledajući u Isusa, Načelnika i Svršitelja naše vere, moţ emo da budemo blagoslov za sve sa kojima dolazimo u dodir. Sila Duha svetoga čisti i čuva srce od svake prljavštine.

Oni koji ne prihvataju Hrista kao svog ličnog Spasitelja, koji ne osećaju potrebu Njegove milosti, ne mogu da šire oko sebe uticaj na dobro. Koji god društveni poloţ aj zauzimali u ţ ivotu, svuda će sobom nositi uticaj koji će sotona moći da koristi u svojoj sluţ bi. Za takve nema nade večnog ţ ivota, a svojim lošim primerom zavode i druge stranputicom u propast. Studiranje krsta

Krst Golgote znači sve propadajućim dušama. Kroz patnje i smrt Sina čovečijeg omogućeno je spasenje čoveka. Sluţ ba Duha svetoga je predviĎena kao sredstvo da se u čoveku obnovi boţ anski lik, da um i srce usvoje novo načelo ţ ivota. Ljubav Boţ ja je sasvim dovoljna da obnovi, nanovo izgradi, ohrabri i podupre svaku verujući dušu koja prihvati istinu kakva je u Isusu. Ali da bi se to ostvarilo, ljudi moraju da prihvate Hristov jaram. Hristov krst treba da se proučava i studira. On mora da privuče paţ nju i izazove naklonost. Krv koja je tamo prolivena za naše grehe, oplemeniće i očistiti srce i iz misli ukloniti svaki trag nadmenosti i sebičnosti.

377

378

191

Posvećenje istinom

Bog je Autor svake istine; istina sprovedena u ţ ivot otvara put za još veću istinu. Kad Boţ ji poslanici objavljuju novu istinu, Duh sveti pokreće um koji je bio pripremljen hodanjem u videlu, pojačavajući moć shvatanja, kako bi čovek mogao da otkrije i sagleda svu lepotu i veličanstvo istine.

Ali istina nije istina za onoga koji ne otkriva svojim oplemenjenim karakterom jednu silu koja je izvan sile koju moţ e dati ovaj svet, koji ne širi oko sebe jedan uticaj koji svojom svetlošću i delotvornošću odgovara samoj istini.

Ljudi koji su spaseni jedino ţ rtvom pomirenja Hrista Isusa, nemaju prava da se uzdiţ u iznad svojih bliţ njih. Neka krotko sednu kod Hristovih nogu, neka od Njega uče i neka se ne upinju da se što više istaknu. Ako u njima prebiva Hristova ljubav, nesvesno će širiti svetlost Njegove slave u ovom mračnom svetu. ―Kad ja budem podignut od zemlje‖ rekao je Isus, ―sve ću privući k sebi.‖ (Jovan 12:32). Ako jedan propovednik učini Hrista svojom nadom, svojim pouzdanjem i osloncem, onda će biti jedno sa Hristom; onda moţ e da se nazove pravim Boţ jim saradnikom; radom takvog propovednika obratiće se mnoge duše Hristu. Svaka sposobnost je od Boga

Postoje takvi koji nisu visoko obrazovani, koji nemaju tako velike darove, ali isti ne treba zbog toga da se obeshrabre. Neka koriste ono što imaju, budno straţ eći nad svakom slabom tačkom svog karaktera, trudeći se u Boţ joj sili da od onog što je slabo načine jako. Nema čoveka koji poseduje bilo kakvu sposobnost ili talenat a da to nije primio od Boga, sa izvora kome i najslabije ljudsko biće moţ e slobodno da priĎe. Ako verom priĎe bliţ e tom nepresušnom izvoru snage i moći, osvedočiće se da Bog ispunjava svoje obećanje. Zato nema nikakve potrebe da se obraćamo ljudima i da njih zovemo da nam sa hiljadu milja udaljenosti pruţ e pomoć. Hristos je obećao, ―Ištite i daće vam se.‖ (Matej 7:7)

Bog ne daje talente ljudima koji su kapriciozni, već prema njihovoj moći da ih koriste. Što su darovi poklonjeni čoveku veći, to se od njega više očekuje. Bog traţ i od svakog čoveka da se za savet obrati ţ ivoj, nepogrešivoj reči, da se dobro upozna sa Njegovom voljom izraţ enom u njoj, i da mudrim korišćenjem primljenih darova pridobija druge za Hrista.

Gospod ţ eli da naučimo svečanu nauku, da smo mi graditelji svoje sudbine. Karakter koji izgraĎujemo u ovom ţ ivotu odlučuje da li smo ili nismo dostojni večnog ţ ivota! Nijedan čovek ne moţ e biti siguran ako je lenj. Moţ da nema mnogo talenata ali neka trguje sa onim što ima, a Bog će ga blagosloviti u srazmeri sa poštenjem koje pokazuje prema Bogu i prema svojim bliţ njima.

Sveti Duh čeka da podupre i pomogne svakome ko veruje, a Isus izjavljuje: ―Gle ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.‖ (Matej 28:20). Neka oni koji veruju u Hrista imaju puno poverenje u Njegovu silu, neka se mole, neka budu nepokolebivi u svom ubeĎenju da On ima silu da spase. ―Prizovi me u nevolji svojoj, izbaviću te, i ti me proslavi.‖ (Psalam 50:15) Gospodnja molba

Dozvolite mi da najusrdnije zamolim naše konferencije i crkve da prestanu polagati svoje pouzdanje u ljude i da uzimaju telo sebi za mišicu. Ne gledajte kako se drugi ponašaju pod ubeĎenjem istine, niti traţ ite od njih pomoć. Ne očekujte niti

379

380

192

traţ ite snagu od ljudi koji su na odgovornim poloţ ajima, jer isti ti ljudi su u opasnosti da zaključe da je odgovorni poloţ aj dokaz naročite Boţ je naklonosti i sile. Naše su crkve slabe, jer su njeni članovi vaspitani da gledaju na ljude i da se oslanjaju na ljudsku pomoć, pa se hiljade dolara nepotrebno troše na prevoz odreĎenih Ijudi od jednog mesta do drugog da bi sreĎivali beznačajne teškoće, dok je Isus tako blizu onih koji su u potrebi i nevolji!

Opomene date u Boţ joj reči sinovima Izrailjevim predviĎene su ne samo za njih već za sve koji budu ţ iveli na ovoj zemlji. ―Teško sinovima odmetnicima, govori Gospod, koji sastavljaju namere koje nisu od mene, zaklanjaju se za zaklon koji nije od moga duha da domeću greh na greh; koji slaze u Misir ne pitajući šta ću Ja reći, da se ukrepe silom Faraonovom i da se zaklone pod sjenom Misirskim‖ (Isaija 30:1-2)

Ako je Bog nekada prekoravao svoj starozavetni narod što je u svojoj nevolji i iskušenju zanemario da od Njega potraţ i savet, zar neće biti nezadovoljan i danas, ako Njegov narod u svojoj nevolji i potrebi umesto da se osloni na sjajne zrake Sunca Pravde, da ono obasja njihov put, potraţ e pomoć od ljudi koji su slabi i pogrešivi kao oni sami? Gde leţ i naša sila? Zar u ljudima koji su isto tako bespomoćni i zavisni kao mi, kojima je potrebno Boţ je voĎstvo isto tako kao i nama? Prisutna pomoć

Hristos kaţ e: ―Bez Mene ne moţ ete činiti ništa‖, pa je u tu svrhu predvideo

svetoga Duha kao stalno prisutnu pomoć u svako vreme nevolje. Ipak mnogi imaju veoma skučeno versko iskustvo jer, umesto da od Gospoda traţ e pomoć Svetoga duha oni uzimaju telo sebi za mišicu. Učite Boţ ji narod da se obraća Bogu i da svoju snagu crpi iz obećanja koja su za svaku vernu dušu ―da‖ i ―amin‖.

Reč Boţ ja za nas glasi: ―Ištite i daće vam se; traţ ite, i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište prima; i koji traţ i nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se. Ili koji je meĎu vama čovek u koga ako zaište sin njegov hleba, kamen da mu da? ili ako ribe zaište da mu da zmiju? Kad dakle vi, zli budući, umete dobre dare davati deci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji ga mole?‖ (Matej 7:7-11)

Boţ ja obećanja su potpuna i izobilna i niko nema potrebe da se oslanja na ljude i da zavisi od njihove pomoći. Gospod je blizu svih koji Ga prizivaju j spreman je da brzo pruţ i pomoć kad zatreba. Zato je velika uvreda za Njega ako se, i pored pokušaja da nas pozivanjem na svoja obećanja podstakne na veće poverenje u Njega mi odvraćamo od Onoga jedinog koji moţ e dati nepogrešiv savet, pa se obraćamo ljudima koji su radi svojih slabosti skloni da nas povedu stramputice.

―Zato reče Gospod: što se ovaj narod pribliţ uje ustima svojim i usnama svojim poštuje me, a srce im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni. Zato ću evo još raditi čudesno s tim narodom, čudesno i divno, i mudrost mudrih njegovih poginuće i razuma razumnih nestaće. Teško onima koji duboko sakrivaju od Gospoda nameru, koji rade u mraku i govore: ko nas vidi? i ko nas zna?‖ (Isaija 29:13-15)

Gospod nam je pokazao svoj put; hoćemo li hoditi njim? Ili ćemo slabi i grešni kakvi jesmo hodati svojim putevima i ţ iveti po načelima protiv kojih nas je opominjao?

381

382

193

Sadašnje opomene

―Sada idi, napiši ovo pred njima na daščicu, napiši u knjigu, da ostane za vremena koja će doći doveka; jer su narod nepokoran, sinovi laţ ljivi, koji neće da slušaju zakona Gospodnjega; koji govore vidiocima: nemojte viĎati, i prorocima: nemojte nam prorokovati što je pravo, govorite nam mile stvari, prorokujte prevaru; svrnite s puta, odstupite sa staze, neka nestane ispred nas sveca Izrailjeva. Zato ovako veli svetac Izrailjev: kad odbacujete ovu reč, i uzdate se u prevaru i opačinu i na nju se oslanjate, zato će vam to bezakonje biti kao pukotina u zidu koji hoće da padne, koja uzdigne zid visoko, te se naglo ujedanput obori.‖ (Isaija 30:8-13)

―Koga će učiti mudrosti i koga će uputiti da razume nauku? Decu kojoj se ne daje više mleko, koja su odbijena od sise? Jer zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, ovde malo, onde malo, davaše se. Zato će nerazumljivom besedom i tuĎim jezikom govoriti tome narodu; Jer im reče: ovo je počinak, ostavite umorna da počine; ovo je odmor, ali ne hteše poslušati. I biće im reč Gospodnja, zapovest po zapovest, zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, malo ovde, malo onde, da idu i padaju nauznako i razbiju se i da se zapletu u zamke i uhvate. Zato slušajte reč Gospodnju, ljudi podsmevači, koji vladate narodom što je u Jerusalimu. Što rekoste: uhvatismo veru sa smrću, i ugovorismo s grobom; kad zaĎe bič kao povodanj, neće nas dohvatiti, jer od laţ i načinismo sebi utočište i za prevaru zaklonismo se; zato ovako veli Gospod evo, ja mećem u Sionu kamen, kamen izabran, kamen od ugla, skupocen, temelj tvrd; ko veruje neće se plašiti. I izvršiću sud po pravilu i pravdu po merilima; i grad će potrti laţ no utočište i voda će potopiti zaklon.‖ (Isaija 28:9-17)

―Jer ovako govori Gospod Gospod, svetac Izrailjev: ako se povratite i budete mirni, izbavićete se, u miru i uzdanju biće sila vaša; ali vi nećete.‖ (Isaija 30:15). ―I u taj će dan gluhi čuti reči u knjizi, i iz tame i mraka videće oči slepih. I krotki će se veoma radovati u Gospodu i ništi izmeĎu ljudi veseliće se sa sveca Izrailjeva. Jer nasilnika neće biti, i nestaće podsmevači i istrebiće se svi koji gledaju da čine bezakonje, koji okrivljuju čoveka za reč i meću zamku onome koji kara na vratima i obaraju pravednoga laţ ju. Zato Gospod, koji je otkupio Avrama, ovako govori za dom Jakovljev: neće se više Jakov postideti niti će mu lice pobledeti. Jer kad vidi usred sebe decu svoju, delo ruku mojih, tada će oni svetiti ime moje, svetiće sveca Izrailjeva i bojaće se Boga Jakovljeva. I koji lutaju duhom urazumiće se i vikači će primiti nauku.‖ (Isaija 29:18-24)

Hoće li ove opomene proći kao nešto beznačajno? Gospod poziva svakog učitelja, svakog propovednika, svakog koji je primio Videlo Njegove istine da dobro ispita i proceni svoje duhovno stanje. Njima je dato veliko videlo i da bi osigurali večni ţ ivot ne smeju više grešne ljude smatrati svojim osloncem, već treba da zidaju na sigurnijem temelju. Drţat i se čvrsto Boţj ih načela

Nijedno ljudsko veće ne moţ e da ukloni Boţ ja načela pa da na njihovo mesto postavi svoja; jer Boţ ja reč objavljuje: ―I izvršiću sud po pravilu i pravdu po merilima; i grad će potrti laţ no utočište i voda će potopiti zaklon.‖ (Isaija 28:17). ―Jer će Gospod ustati kao na gori Ferazimu, razgneviće se kao u dolu Gavaonskom, da učini delo svoje, neobično delo svoje, da svrši posao svoj, neobičan posao svoj. Nemojte se dakle više podsmevati da ne postanu jači okovi vaši, jer čuh od Gospoda Boga nad vojskama pogibao odreĎenu svoj zemlji.‖ (Isaija 28:21-22).

383

384

385

194

Ţivimo u vreme veoma vaţ no za svakoga pojedinca. Videlo svetli jasnom, pouzdanom svetlošću svuda oko nas. Ako se pravilno primi i ceni ono će biti blagoslov i za nas i za druge; ali ako se uzdamo u svoju mudrost i silu, ili mudrost i silu svojih bliţ njih, ono će se pretvoriti u otrov. U borbi za večni ţ ivot ne moţ emo da se oslanjamo jedni na druge. Ali Hlebom ţ ivota mora svako da se hrani sam za sebe. Svaki pojedinačno mora da jede od njega, kako bi duh, duša i telo mogli da se obnavljaju i jačaju njegovom preobraţ avajućom silom, a novi čovek umom i duhom postao sličan Isusu Hristu. Bog mora da bude prvi i poslednji, i najbolji u svemu.

Svako mora lično za sebe da gladni i ţ edni za pravdom. Oslanjanje na čoveka, poverenje u njegovu mudrost, opasno je po duhovni ţ ivot svakog hrišćanina. Moţ da su oni u koje se polaţ e pouzdanje časni i verni, revni u Gospodnjoj sluţ bi. Ali ako se sami trudimo da hodimo Hristovim tragom, i mi moţ emo da Ga sledimo isto tako kao i oni kojima se divimo zbog njihovog doslednog, poniznog ţ ivota. Ne čovek nego Gospod

Vrlo je čest slučaj da oni u koje se gleda, nisu ono za čega se smatraju. Često je greh pritajen u srcu i lukavstvo utkano u karakter. Kako nebeski otac gleda na ovo? Njegov je savet najpouzdaniji. On je svoju veliku ljubav prema ljudskom rodu dokazao. Zato sa ţ alošću gleda kako se njegova deca podstiču da se odvraćaju od Njega i da svoje poverenje poklanjaju grešnim ljudima, koje ne poznaju i čije mišljenje i iskustvo ne mora da bude pouzdano. Naţ alost, tako se činilo i Bog je stavljen na drugo mesto.

Preklinjem vas u ime Isusa Hrista Nazarećanina da se kao Boţ ji narod oslanjate na Gospoda. Pazite da kako ljude ne stavite na mesto koje pripada Bogu! Ako ljude izaberemo za svoje voĎe ne moţ emo da budemo sigurni, jer će nas oni sigurno razočarati. Svaki od nas treba da gradi svoje spasenje sa strahom i drhtanjem: ―Jer je Bog što čini u vama da hoćete i da učinite kako Mu je ugodno.‖ Naše zvanje u Isusu Hristu je uzvišeno zvanje; mi smo oni koji treba da izvrše ogroman i sveti posao zato nas Gospod poziva da Njegova merila uzdignemo visoko pred ovim svetom i čitavim Svemirom u sili Gospoda Jehove, koji je ―Večna Stena.‖

Mi treba da budemo jedno sa Hristom kao što je On jedno sa Ocem, pa će nas Otac ljubiti kao što je ljubio Svoga Sina. Na raspoloţ enju nam je ista pomoć i sila kojom se sluţ io Hristos u svakoj svojoj potrebi. Bog će biti naša prednja i zadnja straţ a. On će nas zaklanjati sa svih strana pa kad budemo izvedeni pred zemaljske vlasti i poglavarstva, nema potrebe da unapred brinemo šta ćemo reći. Bog će u trenutku potrebe da nas nauči i da metne u naša usta pravu reč. Neka nam Otac nebeski pomogne da u poniznosti srca doĎemo do Isusovih nogu da bismo učili od Njega pre nego pokušamo da budemo učitelji drugih. – ―Review and Herald‖, 18. februar 1890. Dragocenost Hristova Njegovim sledbenicima

Cooranbong, Australija, 4. maj 1896.

Bila sam ţ alosna kad sam čitala tvoje pismo koje je odisalo duhovnom potištenošću. Čitaj Efescima 2:4-22. Ovi stihovi su mi bili dati za tebe. Čitaj ih paţ ljivo, kao nikada pre. Oni su puni uputstava i saveta. Hristos verom nastanjen u našim srcima znači razmišljati o Hristu, gledati Ga svagda verom, ceniti Ga kao najboljeg i voljenog prijatelja, kako Ga nikad, nijednim postupkom ne bi oţ alostili, niti

386

387

195

mu se suprotstavili. Obećanja koja nam On daje uvek su tu, da nas teše i da nam pomaţ u u našoj borbi. ―Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Boţ ji.‖ (Efescima 2:8)

Imaj svagda na umu da ne postoji vreme kad paklena senka sotone neće padati na našu stazu da bi ometala našu veru i zamračivala videlo koje zrači sa lica Isusa Hrista, večnog Sunca Pravde. Naša vera ne sme da se koleba već naprotiv da odvaţ no krči put kroz tamu. Iskustvo koje imamo ne sme da bude zakopano u tami sumnje. Mi ne verujemo u osećanja već u istinu. Nadahnuti apostol govori da smo nazidani na temelju apostola i proroka, gde je sam Isus Hristos glavni ugaoni kamen. Hristova crkva je prikazana graĎevinom koja se zida, ―za stan Boţ ji u duhu‖. Ako smo ―ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi‖ mi ćemo ―razumeti sa svima svetima šta je širina i duţ ina, visina i dubina; i poznati preteţ niju od razuma ljubav Hristovu.‖ (Efescima 3:18-19). O kakva dragocena mogućnost i ohrabrenje! U ljudskom srcu, očišćenom od svake nećistote stanuje dragoceni Spasitelj koji oplemenjuje celu prirodu i od grešnog čoveka stvara hram svetoga Duha! Hristos lični spasitelj

Da li je onda Hristos naš lični Spasitelj? Mi u svom telu obznanjujemo smrt Gospoda našega Isusa Hrista koji nam postaje ţ ivot, spasenje i pravda. Kuda god idemo, sećamo se Jednoga koji nam je tako drag! To što ţ ivimo, ţ ivimo verom u Hrista. Pošto smo Ga verom primili, On prebiva u nama. Boţ ja prisutnost nas svuda prati i pošto smo svesni ove prisutnosti, naše su misli svagda podčinjene Isusu Hristu. Naš duhovni ţ ivot je u skladu sa svesnim osećanjem Njegove prisutnosti. Na takav način je Enoh hodio sa Bogom. Hristos samo onda prebiva verom u našem srcu ako shvatamo šta On za nas znači i šta je sve učinio za nas u svom slavnom planu spasenja. Razmišljajući o ovom velikom Boţ jem daru nama lično kao i čitavom svetu, osetićemo pravu radost i sreću.

Ove misli imaju delotvornu moć na čitav naš karakter. Ţelim da utisnem u vašu svest činjenicu da svagda moţ ete da imate pored sebe boţ anskog druga i prijatelja, samo ako to ţ elite: ―Ili kako se slaţ e crkva Boţ ja sa idolima? Jer ste vi crkva Boga ţ ivoga, kao što reče Bog: useliću se u njih i ţ iveću sa njima i biću im Bog i oni će biti moj narod.‖ (2.Korinćanima 6:16). Ako se misli bave Hristom onda se karakter preobraţ ava po boţ anskom obličju. Mislima preovladava svest o Njegovoj dobroti i Ijubavi. Time što promatramo Njegov karakter On je ustvari svagda prisutan u našim mislima. Njegova ljubav nas okruţ uje. Ako pokušamo samo za trenutak da pogledamo u podnevno sunce, pa se brzo okrenemo na stranu, slika sunca će se pojaviti na svemu na čega god pogledamo. Isto se to dogaĎa kad gledamo na Isusa: sve na šta pogledamo odraţ avaće Njegovu sliku, kao Sunca Pravde. Ništa drugo ne moţ emo da vidimo ni o čemu drugom da govorimo. Njegov je lik utisnut u zenicu duše i vrši svoj uticaj na čitav naš svakodnevni ţ ivot, omekšavajući i obuzdavajući čitavu našu prirodu. Stalnim gledanjem u Njega mi se preobraţ avamo u Njegovo obličje. Na sve sa kojima dolazimo u dodir, zračimo svetlost Njegove pravde. Naš karakter se menja; naša osećanja, naše misli, naše pobude, sve je ozračeno svetlošću koja dolazi od Onoga koji nas je silno ljubio da je i sebe dao za nas. Eto to je prikaz delovanja one oţ ivljavajuće sile u našim mislima i svakodnevnom ţ ivotu, kad u veri primimo Hrista kao svog ličnog Spasitelja.

388

389

196

Stalna Hristova prisutnost

Kad se prime reči Njegovih uputstava i potpuno nas obuzmu, onda je Isus za nas trajna prisutnost koja upravlja našim mislima, planovima i postupcima. Mi smo potpuno proţ eti uputstvima najvećeg Učitelja koga je svet ikad poznavao. Osećaj ljudske odgovornosti daje karakter našim pogledima na ţ ivot i svakodnevne duţ nosti. Isus Hristos je za nas sve - prvi i poslednji, jedini i najveći u svemu. Isus Hristos, Njegov Duh i Njegov karakter, daju boju svemu; On je osnova i potka, On je čista tkanina celoga našeg bića. Hristove reči su duh i ţ ivot. Ako je On u nama onda nismo u stanju da svoje misli usredsreĎujemo na naše lično ja, jer više ne ţ ivimo mi nego Hristos koji je naša nada slave. Naše lično ja je mrtvo a Hristos je ţ ivi Spasitelj. Gledajući stalno u Isusa mi prenosimo svetlost Njegovog obličja na sve oko nas. Više nismo u stanju da se zaustavljamo, razmišljamo i tuţ imo zbog naših razočarenja; o njima ne ţ elimo ni da govirmo, jer jedna daleko prijatnija slika privlači naš pogled - dragocena ljubav Isusova. On stanuje u nama i Njegova Reč je istina.

Šta je Isus rekao ţ eni Samarjanki na Jakovljevom izvoru? ―Da ti znaš dar Boţ ji i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, ti bi iskala u njega i dao bi ti vodu ţ ivu...‖ ―Svako koji pije od ove vode opet će oţ edneti; a koji pije od vode koju ću mu ja dati neće oţ edneti do veka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koji teţ e u ţ ivot večni.‖ (Jovan 4:10,14). Voda o kojoj je Isus govorio je otkrivenje Njegove milosti u Njegovoj reči. Njegov Duh, Njegovo učenje, to je izvor koji gasi ţ eĎ svake duše. Svaki drugi izvor kojem bi pribegli pokazaće se kao nedovoljan. Ali reč istine je kao sveţ i potok, kao vode sa Libana koje u svako doba gase ţ eĎ. U Hristu je punina radosti, kojoj nema kraja, Ţelje, zadovoljstva i radosti sveta nikad nisu zadovoljile ni iscelile dušu. Ali Isus kaţ e: ―Ko jede telo moje i pije moju krv, ima ţ ivot večni.‖ (Jovan 6:54)

Dragoceno Hristovo prisustvo u Njegovoj reči uvek govori duši rečima koje Ga prikazuju kao izvor ţ ive vode koja osveţ ava ţ ednu dušu. Naše je prvenstvo da imamo ţ ivog, stalno i svuda prisutnog Spasitelja. On je izvor duhovne sile presaĎene u nas, koja će kroz naše reči i naša dela teći i osveţ avati sve one koji dolaze sa nama u dodir, stvarajući u njima ţ elje i inspiracije za snagom, i čistoćom, za svetošću i mirom i za onom radošću koja nikad sa sobom ne donosi bol i ţ alost. To je rezultat stalno prisutnog Spasitelja. Hristovo posredovanje

Isus kaţ e: ―Evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.‖ (Matej 28:20). On je jednom hodio na zemlji kao čovek, Njegovo boţ anstvo je bilo zaogrnuto ljudskom prirodom, bio je čovek bola i stradanja, izloţ en sotoninim obmanama. Bio je iskušan u svemu kao mi, i zato zna kako da pritekne u pomoć onima koji se naĎu u iskušenju. Sada se nalazi s desne strane prestola na nebesima, kao naš branilac, koji nas zastupa pred Ocem nebeskim. Ta misao mora uvek da nas hrabri i teši, da nam daje novu nadu. On misli na one koji su predmet kušanja na ovom svetu. On misli na svakog od nas pojedinačno i zna svaku našu potrebu. Kad si u iskušanju samo reci: On brine za mene, On me zastupa, On me ljubi. On je za mene umro. Ja ću Mu se predati bezrezervno. Kad gunĎamo sami nad sobom kao da smo sami sebi spasioci tada ţ alostimo srce našeg Spasitelja. Poverimo se zato Bogu kao svom velikom Stvoritelju! Hristos svagda ţ ivi, da bi se molio za one koji prolaze kroz iskušenja i probe. Otovri svoje srce svetlim zracima Sunca Pravde, i ne dozvoli da trunka sumnje ili jedna jedina reč neverstva preĎe preko tvojih usana, da ne bi

390

391

197

posejao seme sumnje. Na nebu se čuva čitavo bogatstvo blagoslova spremljenih za nas; seţ imo verom za njima! Preklinjem vas da budete hrabri u Gospodu! Sve boţ anske sile nam stoje na raspoloţ enju; govorite ono što će da ohrabri, ojača i podiţ e veru. Čitajte treće poglavlje poslanice Efescima. Sprovodite u ţ ivot data uputstva. Pruţ ite ţ ivo svedočanstvo za Boga u svako vreme i pod svim okolnostima. Poglavlje 15 Boţj im neimarima Ukor zbog sebičnosti

Cooranbong, Australija, 6. februar 1896. Mojoj braći u Americi:

Naš Spasitelj je sasvim odreĎeno objasnio veliko delo svetog Duha: ―A kad On doĎe pokaraće svet za greh.‖ (Jovan 16:8). Hristos je znao da je ova izjava bila jedno divno zaveštanje. On se pribliţa vao završetku svoje misije na zemlji. Krst se već nazirao ţ ivo prikazujući sav teret krivice koji će biti stavljen na Njega kao nosioca greha. Ipak ono na čega je najviše mislio bili su Njegovi učenici. Trudio se da naĎe reči koje bi im pruţ ile utehu, pa je rekao: ―Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem: jer ako ne idem, utešitelj neće doći k vama; ako li idem, poslaću ga k vama.‖ (Jovan 16:7).

Vekovima se zlo gomilalo i samo ga je mogla obuzdati moćna sila svetoga Duha, trećeg lica Boţ anstva, koji će doći ne u nekoj promenjivoj, ograničenoj sili, već u svoj punini boţa nske moći. Trebalo je da se suzbije jedan drugi duh; jer srţ zla je delovala u svemu, i spremnost ljudi da joj se potčine bila je zaprepašćujuća. Sebičnost zamagljuje rasuĎivanje

Danas kao i u Hristove dane, sotona vlada umom mnogih. Oh, kad bi samo to njegovo strašno i uţ asno delo moglo da se uoči i da mu se odupre! Sebičnost je izopačila načela, sebičnost je otupila čula i zamaglila moć rasuĎivanja. Izgleda čudno da će pored svog videla koje silno svetli iz Boţj e reči biti toliko stranih, toliko čudnih ideja, tolikog odstupanja od cele istine i njene primene. Ţelja da se dočepa velika zarada sa rešenošću da se drugi liše Bogom danih prava, ima svoje poreklo u sotoninom duhu; a ljudi, svojom pokornošću njegovoj volji i njegovim zahtevima, stavljaju sebe pod njegovu zastavu. Teško da se moţ emo osloniti na one koji su upali u ovu zamku, osim ako se potpuno ne obrate i nanovo ne rode. Oni su bili toliko proţ eti pogrešnim principima čije je delovanje bilo toliko silno da nisu bili u stanju da prozru kako su pogubne njihove posledice.

Oh, da su ljudi u raznim poljima Amerike i širom sveta radili u skladu sa Biblijskim pravilima, da su se trudili da iskorene sebičnost, kakvo bi silno delo izvršili za Gospoda! Ali gresi na koje se s vremena na vreme ukazivalo, leţ e na vratima mnogih, gresi koje Gospod ne smatra ni malo lakim. Kada bi ljudi obuzdali svoje opiranje Svetom Duhu, koje već odavno proţi ma njihovo versko iskustvo, onda bi Duh sveti mogao da govori njihovim srcima. On bi ih uverio u greh. Kakvo delo! Naţ alost Duh sveti je uvreĎen, videlo je odbačeno. Da li je moguće da ljudi koji su godinama bili tako zaslepljeni, opet progledaju? Da li je moguće da u tom

392

393

198

poslednjem stadiumu otpora budu pomazane njihove oči svetim pomazanjem? Da li će biti sposobni da razlikuju glas Duha Boţ jega od zavodljivog glasa neprijatelja?

Postoje ljudi koji će ubrzo pokazati pod čijom zastavom stoje, da li pod zastavom Kneza ţ ivota ili pod zastavom kneza tame. Kada bi samo mogli da vide ono što je meni pokazano, kada bi mogli da vide da se, što se tiče njihovog spasenja, nalaze na ivici ponora, gotovi da skliznu u njegovu dubinu, sigurna sam da ni jedan trenutak više ne bi lebdeli na rubu smrti, ako im je stalo do spasenja.

Boţj a volja nije da neko propadne već da svi dobiju ţi vot večni. Oh, kad bi mogla da budem sigurna da će moja braća, prisutna na konferenciji koja se pribliţ ava, shvatiti šta za njih i sve ostale sa kojima su povezani znače čista, sveta načela, moje bi srce klicalo od radosti! Kada bi oni koji su lutali tako daleko od Boga i pravde pokazali da Duh sveti radi u njima, da su svesni svoje krivice odstupanja od reči Boţ je, da su svesni da su radili kao slepe voĎe slepih, imala bih nade. Ako se isti probude iz svoje duhovne paralize, biće nadvladani osećanjem o izgubljenom vremenu - dragocenom talentu Gospodnjem - svim izgubljenim prilikama koje su im bile pruţ ene da bi pokazali da cene beskrajnu Boţ ju ljubav prema palom čoveku. Teţnj a za sluţbo m

Svaka duša koja primi Hrista kao ličnog Spasitelja čeznuće za preimućstvom da sluţ i Bogu i revno će koristiti svaku priliku da posvećenjem svojih darova Boţj oj sluţ bi pokaţe svoju ljubav, i svoju zahvalnost. Ona će teţ iti da pokaţ e svoju ljubav za Isusa i Njegovo skupo plaćeno nasleĎe. Prosto će priţ eljkivati patnju, teškoće i ţ rtvu, tu zajednicu Hristovih muka. Smatraće prednošću da se odrekne sebe, da uzme krst i sledi Isusa kao dokaz svoje ljubavi i vernosti. Dela ljubavi i dobročinstva svedočiće o pravom obraćenju, pruţa jući svetu dokaz da se ne radi o licemerstvu već o pravom, predanom hrišćanstvu.

Ljudi danas predano koriste sva moguća sredstva kako bi zadovoljili ţ elju za dobitkom. Ako bi tu revnost, veštinu i nastojanje koristili u naporima da steknu nešto za Gospodnju riznicu, kako bi se mnogo toga postiglo! Ali ako inače sebični ljudi, celim srcem prime Hrista, pokazaće se da imaju novo srce. Umesto da grabe sve što mogu i da gledaju da iz svega izvuku neku korist, umesto da Gospodu prinose jadne, bezvredne ţ rtve, oni će činiti sve što budu mogli kako bi doprineli unapreĎenju Boţj eg dela. Duh lakomstva, toliko raširen u svetu, umreće u njima i oni će spremno da poslušaju Hristove reči: ―Idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima.‖ (Matej 19:21). I sa koliko su ţ ara, revnosti i upornosti nekad radili da bi stekli zemaljsko blago, još će sa većom revnošću i predanjem raditi sada na sazidanju carstva Boţj ega.

Govorim vam istinu! U svojim duţ nostima daleko zaostajemo za svojom verom. Oh, kada bi oni koji su primili poznanje istine i divne blagoslove koje to poznanje donosi ustali i stresli sa sebe čini kojima je sotona otupeo njihova čula i naveo ih da uskrate Bogu vernu sluţb u, šta bi sve njihovi pravilno usmereni napori postigli u delu spasavanja ljudi! Do kakve bi divne promene došlo u sprovoĎenju pravih, svetih načela! Svet, greh i sotona ne bi mogli da ih zaslepe u odnosu na sveta i ispravna načela Boţj a.

Usvajanje Boţ je reči, njena primena u svakodnevnom ţ ivotu je priprema za večni ţ ivot. Naţ alost, ljudi su ovoj reči dali takvo tumačenje da su je načinili besmislenom. Savest je otupila, srce se izopačilo. Pitam vas braćo, u ime Isusovo, verujete li Reči Boţ joj? Jeste li sinovi i kćeri Boţj e? Ako jeste, to ste samo zato što ste se obratili, primili Hrista u hram svoje duše i svoje misli i osećanja potčinili

394

395

199

novom, carskom zakonu slobode. O kada bih samo imala da vam javim radosnu vest da se um i volja onih u Betl-Kriku koji stoje na čelu dela kao voĎe, oslobodio robovanja i učenja sotone, čije su sluge tako dugo bili, bila bih spremna da preĎem široki Pacifik*) kako bih još jednom ugledala vaša lica! Ovako, nemam ţ elju da vas vidim sa vašom oslabljenom sposobnošću shvatanja i zamagljenim umom, jer ste umesto videla izabrali tamu. *) Sestra Vajt je tada radila u Australiji - tj. s one strane Pacifika ProbuĎujući uticaj svetoga Duha

Boţa nski Duh otkriva svoje delovanje na ljudskom srcu. Ako sveti Duh deluje na um, čovek će razumeti Hristovu izjavu: ―Od mojega će uzeti i javiće vam.‖ (Jovan 16:4). Potčinjavanje Boţ joj reči predstavlja obnovu čovekove prirode. Dopustite da Hristos radi svojim svetim Duhom i da vas probudi iz duhovne smrti i uskladi vaše misli sa Njegovim mislima! Neka On upotrebi i neka se koristi vašim darovima! On vam je dao svaku vašu sposobnost, zato da biste mogli bolje da Ga proslavite i uzvisite Njegovo ime. Posvetite se Njemu, pa će svi oko vas videti da su vaše snage nadahnute Bogom i svi vaši najplemenitiji darovi pokrenuti na sluţ bu Njemu. Sposobnosti, nekad korišćene za sluţ bu svome ja i sprovoĎenju nedostojnih principa, koje su nekad bile korišćene u sluţb i grešnih ciljeva, biće dovedene u pokornost Hristu i postaće jedno sa voljom Boţ jom. Mlade ljude treba veţba ti za sluţ bu

U našim crkvama treba da se izvrši jedan vaţa n rad. Mlade ljude i ţ ene treba veţ bati i vaspitavati pa će se onda za njih naći mesto u delu Boţ jem. Zabrinuti ste i zbunjeni jer Doktor N. uspeva nesrazmerno više u svom zdravstveno-misionarskom radu nego Generalna Konferencija svojim radom u crkvama. U čemu je stvar? Jasno je da se postupilo prema videlu koje je dato. Ljudi su Boţ je planove zamenili svojim planovima. Napredak zdravstveno-misionskog rada je Boţ ja stvar. Taj rad mora da se obavi. Istina mora da se odnese na sve puteve i raskršća. Poziv na reformu

Ali centrala dela je bila oslabljena lošim poslovanjem ljudi koji nisu išli ukorak sa svojim voĎom. Sotona je skrenuo njihov novac i njihove sposobnosti u pogrešne tokove. Njihovo dragoceno vreme je prolazilo u večnost. Ozbiljan rad koji se sada vrši, energična borba koja se sada vodi, mogla je odavno da se tako odlučno vodi da su ljudi sledili videlo koje je Bog slao. Čitavo telo je bolesno zbog lošeg poslovanja i pogrešne računice. Ljudi kojima je Bog poverio večna dobra, da budu čuvari istine koja donosi plodove za večnost, nosioci videla koje treba da obasja ceo svet, izgubili su pravac. Da li je Bog pogrešio? Da li su oni u centru dela izabrani sudovi, spremni da prime sveto ulje koje nebeski vesnici, predstavljeni sa dve masline, izlivaju u zlatne levke da bi napunili ţi ške? Da li oni u Betl-Kriku koje je Bog odredio da rade najsvečanije delo koje je ikad povereno smrtnim ljudima zaista rade u saradnji sa Isusom Hristom? Da li rade u skladu sa Boţ jom voljom? Da li oni koje je Bog obavezao da prenose svetlost sa svojih upaljenih ţi ţ aka na druge, kako bi mračni krajevi imali priliku da čuju vest spasenja, vrše svoju duţ nost?

396

397

398

200

Rezultati samozadovoljstva

Oh, ako bi oni koji kaţ u da poznaju istinu imali u srcu duh Hrista samopoţ rtvovanog Izbavitelja, koji je dao i svoje bogatstvo, svoju slavu neba, svoj uzvišeni poloţa j i učinio sve što Bog čini za spas duša, oni bi se odrekli sebe, uzeli svoj krst i pošli za Isusom! Šta ćete vi, koji Ijubite blaga ovoga sveta odgovoriti Bogu u onaj veliki dan suda za vaše bedne sanjive napore da se istina pošalje u daleke krajeve ovoga sveta? Za novac koji se troši za biciklove, odeću i sve ostale luksuzne stvari moraće da se poloţ i račun.*) Vi ste Boţ ja deca i kao takvi treba da predstavljate Isusa, a Isus se stidi onih koji ţi ve da bi ugaĎali sebi. Srce me boli i jedva savlaĎujem svoja osećanja kad pomislim kako se naš narod lako odvraća od praktičnih načela hrišćanstva ka sebičnom samozadovoljstvu! Mnogi od vas samo delimično veruju istinu. Gospod Isus kaţ e: ―Ne moţ ete sluţ iti Bogu i mamonu,‖ (Matej 6:24) već treba da ţi vimo od svake reči koja izlazi iz usta Boţ jih. Koliki veruju Njegovoj reči?

Gospod mrzi sebičnost, a ipak Njegova ispruţe na ruka još uvek čeka. Preporučujem vam radi vašeg dobra da poslušate moju molbu za one koji rade kao misionari u stranim zemljama a čije su ruke vezane zbog vašeg sebičnog stava. Sotona radi svim svojim silama, kako bi stvari doveo dotle da delo spreči usled nedostatka sredstava u blagajni.

Da li mislite o tome da svake godine hiljade i hiljade, i deset puta po deset hiljada duša propada umirući u svojim gresima? Zla i sudovi Boţj i se već izlivaju i vrše svoj posao, a duše odlaze u propast jer svetlost istine nije obasjala njihov put. Da li zaista verujete da mi treba da objavimo Boţj u reč celome svetu? Ko to veruje? ―Kako će dakle prizvati koga ne verovaše? A kako će verovati koga ne čuše? A kako će čuti bez propovednika?‖ (Rimljanima 10:14). Ko je taj koji ima takvu veru koja će ga osposobiti da tu reč sprovede u ţ ivot? Ko veruje videlu koje je Bog dao? *)Ovde je bila reč o biciklu, koji je tada bio veoma skup modni novitet. Bog poziva na akciju

Bog poziva na ujedinjenu akciju. Treba uloţ iti dobro organizovane napore kako bi se zadobili novi radnici. Ima siromašnih, časnih i poštenih ljudi, koje će Gospod dovesti na vaša mesta, koji nikad nisu imali prilike koje ste vi imali i koji ih nisu mogli imati jer vi niste radili sa svetim Duhom. Budite sigurni da kad sveti Duh bude izliven, oni koji nisu primili niti cenili rani daţd *) neće videti ni shvatiti vrednost poznog daţd a. Ako smo doista posvećeni Bogu, u našim će srcima verom prebivati Njegova ljubav, pa ćemo sa radošću ispunjavati našu duţ nost u skladu sa Boţ jom voljom.

Jako sam uznemirena što naše crkve pokazuju mali interes za delo Boţ je. Pozivam sve koji poseduju sredstva da se sete da su im ta sredstva data da bi bila upotrebljena za napredak dela za koje je Hristos došao da ga izvrši u svetu. Gospod poručuje svakom čoveku da u Njegovim očima nije vlasnik onoga što poseduje, već samo pristav ili upravitelj. ―Nije tvoje, nego moje‖ - kaţ e Gospod. Jednog dana će vas Gospod pozvati na odgovornost da se proveri kako ste obavili tu sluţb u pristava. Bilo da imate jedan, dva ili pet talanata, ni jedna para ne sme da se raspe naprazno. Vaša odgovornost nebu za sva poverena vam sredstva treba da u vama izazove osećaj straha i drhtanja. Kakva će se odluka doneti u onaj dan, zavisiće od vašeg

399

400

201

stava prema načelima praktične dareţ ljivosti. Hristos priznaje svako delo dobročinstva kao da je učinjeno Njemu. *)Ovde se ne misli na Rani Daţd Pedesetnice - već na zalog Duha pre Poznog Daţd a. Revnost za Hrista

Svi koji prizivaju Hristovo ime treba da rade za Njega svim svojim srcem, svom svojom dušom, svom snagom i svim umom svojim a tako će raditi samo ako veruju u slavnu vest EvanĎelja. Oganj njihove revnosti za Hrista svedočiće o meri njihove vere. Lično ―ja‖ će nestati u Hristu ako su zaista sjedinjeni sa Njim. ―A što sad ţ ivim‖, rekao je veliki apostol, ―ţi vim verom Sina Boţ jega, kojemu omiljeh i predade sebe za mene.‖ (Galatima 2:20)

Svetlost koja mi je Duhom Boţ jim neprestano davana jeste: Ne kolonizirajte se! UĎite u velike gradove, stvarajte tamo interes za istinu meĎu visokom i niţ om klasom. Postavite cilj da propovedate EvanĎelje siromašnima, ali nemojte da se tu zaustavite. Nastojte da doprete i do viših klasa. Upoznajte dobro vaše mesto misleći na to kako ćete što uspešnije svojim videlom da obasjate druge. To je trebalo već odavno učiniti. Nemojte pitanje Subote pretvoriti u vaš specijalitet sa kojim ćete najpre nastupiti. Ljude morate zadobiti praktičnim pitanjima oko kojih će svi moći da se sloţ e...

Boţj i narod treba da radi posao koji još nije uraĎen. Poslednja vest milosti mora da se objavi svetu koji propada u svojim gresima. Oni koji su vezani za naše ustanove imaju svaku mogućnost i priliku da rade za jadne grešnike koji su bez Hrista; ali pored svih mogućnosti oni su nemi i gluvi. Kada bi naše crkve sprovodile u ţ ivot istinu i tako dokazale da veruju da je Isus došao na ovaj svet da spase grešnike, velika Boţ ja sila bi pratila njihov rad. Da bi se postigao ovaj cilj, treba biti stalno u dodiru sa izvorom svetlosti i sile, ali i u dodiru sa ovim svetom, ne zato da bi poprimili duh ovoga sveta, već da bi u njemu izvršili rad koji nam je Bog zapovedio da vršimo... Propovednički seminari

―Idite po celom svetu i propovedajte EvanĎelje svakome stvorenju‖ to je Hristova zapovest Njegovim radnicima.

Naţ alost, ova jasna i svečana izjava je sada zanemarena. Iako je videlo bilo stalno slato, ljudi su bili pozivani da napuštaju polja i prekidaju posao koji je trebalo da nastave sa ljubavlju i u strahu Boţj em traţe ći izgubljene, da bi provodili sedmice i sedmice prisustvujući tečajevima za propovednike. Bilo je prilika i vremena kad je taj posao bio neophodan, pošto se narod Boţ ji protivio delovanju Duha svetoga, odbijajući istinu o opravdanju verom kroz Isusa Hrista. A to je videlo trebalo prihvatiti i objavljivati srcem, rečju i perom jer je u njemu sila i moć. Trebalo je u sili Duha svetoga tu istinu nositi i objavljivati drugima.

Ali posvećivanjem vremena iz godine u godinu propovedničkim tečajevima zanemareno je polje koje je zrelo za ţ etvu. Čak su i sami propovednici duhovno oslabili, umesto da su ojačali. Bila je to velika greška. Bog poziva svoje sluge da rade i objavljuju Boţ ju vest, a ne da uvek iznova uče i da nikad ne stignu do potpunog poznanja istine.

401

202

Delo svetoga Duha

Veliki predmet dolaska svetog Duha jasno je opisao Hristos: ―Kad On doĎe‖, rekao je Isus, ―pokaraće svet za greh, za pravdu i za sud‖ (Jovan 16:8). Godinama se našem narodu ukazuje na ovu istinu. Sila svetoga Duha se silno manifestovala u Betl-Kriku, u centru Boţj eg dela, da bi bila preneta onima duţ puteva i ograda i da bi mnoštvo duša koje se nalaze u ropstvu sotone i smrti moglo tom silom da doţ ivi obnovljenje i reformu. Ali kad je videlo došlo do ljudi u centru dela, oni nisu znali kako da se postave prema njemu. Svedočanstva koja je Bog dao svom narodu su u skladu sa Njegovom rečju.

Kad je Hristos izgovarao ove reči, stajao je već u senci sramotnog krsta, simbola krivice zbog koje je bila neophodna Hristova ţ rtva, da bi svet izbegao potpuno uništenje. Hristos je gledao unapred na vreme kada će Duh sveti kao Njegov zamenik doći da kroz Njegove zasluge izvrši jedno čudesno delo. Hristos se osećao počašćen da svojim učenicima prenese ovu utešnu vest...

Oni koji nemaju ţ ivu vezu sa Bogom ne cene ispoljavanje sile Duha svetoga niti razlikuju šta je sveto a šta nesveto; oni ne slušaju glas Boţ ji, jer kao Jevrejski narod, ne poznaju vreme svojega pohoĎenja. A za čoveka, ţ enu ili dete koji ne prepoznaju i ne poslušaju glas duţn osti, nema nade, jer je glas duţn osti - glas Boţ ji. Ako ljudi odbijaju da prihvate boţa nski savet i umesto njega izaberu put koji im se više sviĎa, njihove će oči, uši i srce postati neosetljivi za glas svetoga Duha.

Oh, koliko bi bolje bilo kad bi svi koji to rade bili povezani - umesto sa nekim drugim radom - sa svetim ustanovama koje je Gospod odredio da budu centri Njegovog dela! Pretpostavlja se da su isti pod voĎstvom svetoga Duha, a to je ipak zabluda. Oni ne rade verno Boţj e delo, niti pruţa ju dokaz da shvataju svetost tog rada. Njihov uticaj zavodi druge da se nemarno odnose prema sredstvima koja je Bog posvetio za spasavanje ljudi, smatrajući da mogu da sprovode svoje vlastite planove, mišljenja i ideje. Na taj način opada duhovni nivo članstva kao pojedinca i dosledno tome, i cele crkve, što predstavlja uvredu za Boga.

Bog bi ţ eleo kad bi svi u čijem je ţi votu ukorenjeno takvo iskustvo, našli neko drugo zaposlenje, neki fizički posao, u uţ em delokrugu rada gde zbog njihovog ţ ivota ne bi bili omalovaţa vani večni principi i gde bi bilo manje prilike da se suočavaju sa iskušenjem. Naporan fizički posao moţe da suzbije i nadvlada njihove zle sklonosti, pa se njihove mane i loše crte karaktera ne bi prenosile na druge. Nema neutralnog terena

Oni koji su u bilo kakvoj vezi sa delom u ma kojoj od naših ustanova, treba da budu u vezi sa Bogom, obavezni da pod svim okolnostima čine ono što je pravo, kako bi bili sigurni na kojoj će se strani naći u dan suda. Niko ko je povezan sa svetim Boţ jim delom ne moţ e da ostane na nekom neutralnom tlu. Onaj ko je polovičan, neodlučan, ko se koleba i okleva, sve dok ne bude siguran da ništa neće da izgubi, takav pokazuje da je ličnost koju Bog ne moţ e da upotrebi. Uza sve to, mnogi upravo tako rade. Takve ili nije Bog pozvao u sluţ bu ili su sami kasnije energično odbili da rade pod moćnim uplivom svetoga Duha.

Gospod će da upotrebi obrazovane ljude, ako ih njihovo navodno znanje ne navede da poţ ele da preuzmu rad svetoga Duha i ako ne pokušaju da uče Boga kako je ljudski stav bolji od boţ anskih planova, jer se bolje poklapa sa popularnim mišljenjem. Oni koji su u Boţ joj sluţb i pod svetom su obavezom da smelo ustanu i

402

403

404

203

da se suprotstave predrasudi, protivljenju i ljudskim strastima. Oni uvek moraju imati na umu da su Boţ je sluge koje treba da budu u Njegovoj sluţ bi. Boţj i vesnici

Gospod ţ eli da se Njegov narod ogradi od svega što nije biblijsko u odnosu na propovedničko zvanje. Od ljudi pozvanih u propovedničku sluţb u ne treba praviti idole; ne treba u njih gledati sa nekim sujevernim poštovanjem, jer zbog ovlašćenja koje im daje njihovo zvanje, greh u njima ipak nije izgubio svoju silu. Naprotiv sama njihova sluţb a čini greh u njima još grešnijim, jer kad čine greh sami sebe čine propovednicima greha i sotoninim zastupnicima kroz koje neprijatelj moţ e uspešno da radi na širenju greha.

Svi treba da imaju na umu naročite sotonine napore usmerene protiv propovednika. On dobro zna da je svaki propovednik samo slabo ljudsko oruĎe, koje samo po sebi ne poseduje ni svetost ni krepost. On zna da je propovednik zastupnik Boţj i, koga je Bog, večni Duh, odabrao da bude moćno sredstvo za spasenje duša, ali koje će biti silno samo ako ga Gospod takvim učini. On ne zaboravlja da se blago EvanĎelja nalazi u zemljanim sudovima i da samo Boţj a sila moţ e da ih načini sudovima za čast. Oni mogu da neguju vinograd, jedan Pavle da ga sadi, jedan Apolo da ga zaliva, ali samo Bog moţe dati da uzraste.

Bog nikad nije ostavio svoju crkvu bez nekog svedoka. U svim prizorima kušnje i progonstva, neprijateljstva i probe, usred moralne tame kroz koju je crkva prolazila, Bog je uvek imao ljude koji su bili gotovi da prihvate Njegovo delo u raznim fazama njegovog razvitka i da ga ponesu dalje. On je objavljivao svoju istinu svom narodu preko patrijarha i proroka. Hristos je bio učitelj svoga naroda kroz sve vekove, isto onako kako je bio kad je došao na ovaj svet zaogrnut plaštem ljudske prirode. Često je zaodevao svoju slavu ljudskim obličjem, pa se tako javljao svom narodu i govorio sa svojim slugama ―licem k licu kao što čovek govori sa prijateljem svojim.‖ (2.Mojsijeva 33:11). On, nevidljivi voĎa, nalazio se u stubu od oblaka danju i u stubu od ognja noću i govorio im preko svog sluge Mojsija. Boţ ji glas se čuo preko proroka koje je odredio za naročito delo i koji su trebali da prenesu narodu naročitu vest. Često ih je slao da ponavljaju iste vesti. Vest koju je stavljao u njihova usta nije bila izraz ljudske volje i mišljenja već vest koju je On pripremio za njih da je prenesu narodu. On je svoje sluge uveravao da će im Duh sveti dati pravu reč u pravi čas. On koji poznaje srca i zna njegove potrebe davao je svojim vesnicima pravu reč koja će uticati na srce.

Ponekad vest nije bila ugodna onima kojima je bila poslana. Nisu priţ eljkivali nešto novo već su ţe leli da nastave onako kako su do tada ţi veli, ali Gospod ih je svojim opomenama budio i podsticao; korio ih je zbog njihovog načina ţ ivota. Unosio je novi ţi vot u one koji su dremali na svojoj duţ nosti, koji nisu bili verni straţ ari; ukazivao im je na njihovu odgovornost i podsećao ih da od njih zavisi bezbednost naroda. Podsećao ih je da su straţa ri koji ne smeju da spavaju ni danju ni noću. Svagda treba da prepoznaju neprijatelja, i da daju znak za uzbunu, da bi se svako našao na svom mestu i kako neprijatelj ne bi mogao da iskoristi ni jednu priliku. Odgovornosti Boţj ih straţara

Gospod izjavljuje da ako njegovi straţ ari ne budu verni i ne opominju narod koji je u opasnosti, ljudi će poginuti zbog svojih greha, ali ―njihovu krv‖ kaţ e Gospod ―traţ iću iz tvojih ruku.‖ Ako pak vesnici podignu svoj glas opomene i prekora da bi

405

406

204

ljude odvratili od njihovih grešnih puteva, a oni ih ne poslušaju, tada je straţa r slobodan od svake odgovornosti; grešnik će poginuti zbog svog bezakonja i njegova krv će pasti na njegovu glavu.

Ovaj ozbiljni predmet prikazan mi je veoma svečano i jasno. Gospod je dao apostole, pastire, evanĎeliste i učitelje da se sveti pripreme za delo sluţb e na sazidanje tela Hristovog dok svi ne doĎu u jedinstvo vere i poznanje Sina Boţj ega. Gospod izjavljuje, ―jer ste vi Boţ ja njiva, Boţ ja graĎevina‖. (1.Korinćanima 3:9). U tom delu pripreme za sluţ bu treba da se pokaţ e stalni napredak. Njegovi sledbenici moraju korak po korak da utiru pravu stazu svojim stopama da sa pravog puta ne svrne ništa što je slabo i hromo. Oni koji ţe le da rade za Boga moraju da se trude istrajno i mudro, kako bi ispravili svoje nedostatke i kako bi svojim ţ ivotom ispunjenim svetlošću Sunca Pravde predstavljali verno Boga Izrailjevog. Samo će na takav način povesti crkvu u pobedu i uzdići je prema nebu, pa će razlika izmeĎu nje i sveta biti sve uočljivija i jasnija.

Što budu više usklaĎivali svoj karakter prema boţ anskom uzoru sve će manje misliti na sebe i svoje lično dostojanstvo. Sa ljubavlju, budno i predano, danonoćno će straţ iti nad svetošću crkve i čuvati je od neprijatelja koji preti da potamni i zamagli svetlost kojom Bog preko nje ţ eli da obasja ovaj svet. Paziće da u njoj ne naĎu mesta ni podrške sotonini izumi kao što su iznalaţ enje grešaka, ogovaranje, klevetanje i optuţ ivanje braće, jer bi je to oslabilo i na kraju oborilo. Sukob se pojačava

Nikad u istoriji crkve neće doći vreme kada će Boţ ji radnik mirno moći da skrsti ruke i da kaţ e: ―mir je, nema se čega bojati.‖ Jer baš tada kada bi tako pomislio, iznenada moţe doći zlo i uništenje. Na izgled sve moţe da teče mirno i ustaljeno, ali sotona je budan. Sa svojim zlim anĎelima proučava i ispituje koji bi novi način napada bio uspešan. Sa njegove strane priprema se sve ţ ešća bitka; on stavlja u pokret sve svoje sile mraka. Dok Boţ ji narod korača napred posvećenom i nezadrţi vom rešenošću, učvršćujući u crkvi zastavu Hristove pravde podupiranu silom sa Boţ jeg prestola, dotle se velika borba sve više rasplamsava i postaje sve odlučnija. Umovi će se svrstati jedan protiv drugoga, planovi protiv planova, sile neba protiv sile sotone. Istina u svojim različitim vidovima sukobiće se sa zabludom u njenim večito promenljivim oblicima, sa kojima će, ako bude moguće pokušavati da prevari i izabrane.

Duţ ni smo da radimo ozbiljno i revno. Ne kao oni koji biju vetar. Propovednički kadar, propovedanje i štampana reč, zahtevaju ljude slične Halevu, koji su odvaţn i i spremni, ljude čije su oči širom otvorene, kako bi otkrili šta je istina a šta laţ , i čije su uši posvećene kako bi uhvatile svaku reč vernog Svedoka. Duh sa prestola Boţ jeg će se razgneviti nad otpalim hrišćanstvom i izopačenim svetom, koji je sazreo da ga unište dugo odgaĎani sudovi uvreĎenog Boga. Mrţnj a zbog ukora

Postoji opasnost da ljudi izgube iz vida vaţ ne istine koje se odnose na ovo vreme, pa potraţ e nešto novo, neobično i uzbudljivo. Mnogi ukoreni Svetim duhom preko njegovih izabranih oruĎa, odbijaju da prihvate opomenu, pa se u njihovom srcu razvije koren gorčine protiv Gospodnjih slugu, koji vrše teške, neprijatne duţ nosti. Ima mnogo takvih koji druge poučavaju istini, ali ne ispravljaju svoje vlastite puteve pred Bogom, koji pokušavaju da prikriju svoje neverstvo, pa i druge podstiču

407

408

205

na udaljavanje od Boga. Takvi nemaju moralne snage da učine ono što je za njihovo vlastito dobro. Ne uviĎaju potrebu za reformom, zato odbijaju reči Gospodnje i mrze onoga koji ih ―kara na vratima.‖

Ovo odbijanje da se posluša opomena koju šalje Gospod, pruţ a sotoni priliku da od njih načini najogorčenije neprijatelje onih koji su im govorili istinu. Oni postaju opadači onih koji su im doneli vest od Gospoda.

Čovek koji odbija reč Gospodnju, koji se bori i nastoji da učvrsti svoje puteve i svoju volju, gotov je da rastrgne vesnika i vest koju Gospod šalje da bi mu otkrio njegov greh. Njegove telesne sklonosti su uticale na ponašanje pa je svoju ličnost izgradio na pogrešan način. Boţ je pravilo glasi: ―Ako li jedete, ako li pijete, sve na slavu Boţ ju činite.‖ (1.Korinćanima 10:31). Ali on ne bi da tako čini. Čovek je onakav kakve su njegove misli. Iznutra, iz srca, izlaze zle misli, koje je nadahnuo sotona. On počinje da ismeva pravila i stavove. Sotonski duh ga povezuje sa neprijateljem te kritikuje i nevaţn e stvari. Istina za njega sve više gubi vrednost. On postaje opadač braće, itd., i menja voĎe. Ovaj svet ima na njega veći uticaj od čitave bujice svetlosti koju je Bog izlio na ovaj svet u vesti kojoj se nekad i sam radovao.

Oh, koliko se toga zbilo od kad se napunio mrţn jom protiv Boga, pošto mu je ukazao na njegove greške i opasnosti koje mu prete! Dopuštao je da zle misli jačaju i nadvladaju; nije se iz dana u dan hranio telom Hristovim, niti pio od krvi Sina Boţj ega i nije postao sudeonik Njegove prirode. Ono što dolazi iznutra to prlja čoveka. Kako onda mora da je nečist izvor iz koga su potekla sva ta zla. Kobni izbor

Neposvećeni propovednici se svrstavaju protiv Boga. Istovremeno hvale Hrista i boga ovoga sveta. Dok javno priznaju Hrista, dotle u srcu nose Barabu i svojim delima viču: ―Nećemo Ovoga nego Barabu.‖ (Luka 23:18). Neka svaki koji čita ove redove dobro pazi. Sotona se diči onim što moţ e da postigne. On misli da moţe da uništi jedinstvo crkve za koje se Isus molio. On kaţe : ―izaći ću meĎu njih kao duh laţ i da navedem one koje mogu, da kritikuju, osuĎuju i klevetaju.‖ Ako crkva, koja je imala veliko videlo i veliko iskustvo, dopusti sinu prevare i laţ i da se uvuče u njene redove, ta će crkva odbaciti vest Gospodnju i prihvatiti najnelogičnija tvrĎenja i laţ ne pretpostavke i teorije. Sotona se ismeva njihovoj bezumnosti, jer tačno zna šta je istina.

Mnogi će stajati na našim katedrama sa buktinjom laţn og proroštva u rukama, koja je zapaljena paklenom buktinjom sotone. Ako se izabere sumnja i neverstvo, verni propovednici će biti udaljeni od naroda koji misli da mnogo zna. Hristos kaţ e: ―Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! ali je sad sakriveno od očiju tvojih.‖ (Luka 19:42). Videlo istine

Ipak, ―tvrdo stoji temelj Boţj i, imajući ovaj pečat: Gospod poznaje svoje.‖ U ustima posvećenih propovednika ne sme da se naĎe prevara. Njegov ţi vot mora da je svetao kao dan, čist od svakog traga zla. Posvećeno propovedništvo i štampa biće sila u širenju svetlosti istine ovom tvrdovratom naraštaju. Videla, braćo, više videla nam treba! Trubite u trubu na Sionu; oglasite znak za uzbunu na svetoj gori Gospodnjoj. Saberite narod Gospodnji sa posvećenim srcem da čujete šta će Gospod reći svom narodu: jer je On dao svetlost za sve koji ţ ele da ga vide i čuju. Neka se opreme i naoruţa ju i neka doĎu u bitku - u pomoć Gospodu protiv silnih.

409

410

206

Sam Gospod će se boriti za Izrailj. Umuknuće svaki jezik laţ ni AnĎeoska ruka će oboriti i razgolititi laţ ne sotonine spletke i planove. Sotonine pristalice nikad neće trijumfovati. Pobeda će pratiti vest trećeg anĎela. Kao što je Gospod nad vojskama oborio zidove drevnog Jerihona, tako će narod koji drţi zapovesti Boţj e i ima veru Isusovu na kraju trijumfovati i nadvladati sve neprijatelje. Neka niko ne gunĎa i neka se ne tuţ i na sluge Boţ je koji im donose vest sa neba. Ne traţi te više nešto što bi vam posluţi lo kao razlog i opravdanje da moţe te da kaţe te, ―suviše traţ e, suviše su strogi.‖ Moţd a i govore strogo, ali zar to nije potrebno? Gospod će učiniti da zazuje uši onih koji čuju Njegov glas i kome bude javljena Njegova vest, ako je oni odbiju i ne prime. Na kraju će ih javno ţi gosati zbog njihovog protivljenja reči Boţ joj. Ljudi spremni za akciju

Sotona je preduzeo sve moguće mere da do nas kao naroda ne dopre ništa što bi nas opomenulo, pokaralo i podstaklo da odbacimo naše zablude. Ipak postoji jedan narod koji će nositi kovčeg Boţ ji. Neki će otići izmeĎu nas jer neće moći dalje nositi sveti kovčeg. Ali oni neće praviti zidove protiv istine, jer će ona napredovati sve do kraja. Bog je u prošlosti podizao ljude i još uvek ih ima, koji čekaju spremni i odlučni da izvrše ono na što ih bude poslao - ljude koji će proći kroz sve prepreke kao kroz zid koji je zidan i premazan nevaljalim krečom. Kad Bog na njih izlije silu svoga Duha oni će raditi. Oni će propovedati reč Gospodnju: podići će svoj glas kao truba. Istina u njihovim rukama neće biti poniţ ena, niti će izgubiti išta od svoje sile. Oni će bez straha ukazivati ljudima na nihove prestupe i domu Jakovljevu na njihove grehe. Ţestoko delovanje sotone

Sukob nastaje sve ţ ešći i ţe šći. Sotona će stupiti na scenu i predstavljaće Hrista. On će pogrešno prikazivati, primenjivati i izopačiti sve što moţ e. da bi prevario ako bude moguće i izabrane. I sami smo svedoci i još ćemo mnogo toga videti, kako su čitave prorodice koje su se jednom radovale istini, izgubile veru, zbog laţ i i kleveta koje su im prenete o onima koje su ljubili i prema kojima su gajili topla prijateljska i bratska osećanja. Oni su svoja srca otvorili neprijatelju, koji seje kukolj; seme je, niklo zajedno sa pšenicom; svakog je dana bivalo sve jače i bujnije, a pšenica je postajala sve slabija i slabija. Dragocena istina je izgubila svoj uticaj na njih. Vremenom se njihovim laţ nim teorijama pridruţi la laţ na revnost, pa je srce otvrdlo prema zastupnicima istine kao nekad srca Jevreja protiv Hrista.

Neki će pod plaštem revnosti izvesno vreme odavati izgled ljudi izvanrednog duhovnog stanja, ali to neće dugo potrajati. Oni nisu ni svesni da ih je sotona dotle doveo da prkose svetome Duhu. Gospod ih izvesno vreme trpi; oni se šepure kao lovorika. Gospod im dopušta da izraze svoju zlobu i mrţn ju prema Boţ jem narodu isto kao što je dopustio da sotona do kraja razvije i pokaţe svoj pravi karakter, da bi ceo bezgrešni Svemir i nepali svetovi i naš pali svet mogli da se uvere koji su njegovi pravi ciljevi i da upozna njegove osobine varalice, opadača braće i krvnika u srcu. Podići barijere protiv neprijatelja

Mnogi koji sada tvrde da veruju istinu, ali sidro njihove vere nije u njoj čvrsto ukopano, brzo će se naći na sotoninoj strani. Oni koji sada ne rade na Gospodnjoj strani predstavljaće kamen spoticanja za one koji se trude da lično steknu iskustva

411

412

207

sa Bogom. Neka svaki propovednik, umesto da kritikuje i ispituje, sumnja i pobija, ukoliko za to bude prilike, svoju paţ nju obrati na podizanje ograda kao zaštite protiv razbesnelog neprijatelja. Umesto da se bori protiv onih koje im Gospod šalje kao svoja oruĎa, preko kojih ţ eli da ih spase, neka se Boţ ji narod moli toplo, iskreno i istrajno za silu Boţ je milosti, pa će Zapovednik vojske nebeske preuzeti bitku u svoje ruke. Umesto da sednu na sudijsku stolicu i osuĎuju one koje je Bog pozvao u svoju sluţ bu, neka se mole dan i noć da Gospod pošalje više radnika u svoj vinograd. Propovednici, ne vreĎajte Boga i ne ţ alostite svetoga Duha upućujući opomene protiv metoda i načina rada ljudi koje Gospod bude izabrao. Bog poznaje srce. On poznaje temperament ljudi koje je izabrao. On zna da niko sem iskrenih, odlučnih, revnih, postojanih neće shvatiti onaj bitni značaj dela, niti će u svoj posao uneti toliko čvrstine i odlučnosti pred čijim će naletom popustiti sotonine barijere.

Bog šalje ljudima savet i opomenu za njihovo dobro. On je poslao svoju vest da bi im javio šta je neophodno za 1897. Jeste Ii primili tu vest? Jeste li se odazvali tom pozivu? On vam je dao priliku da naoruţ ani i opremljeni pristupite u pomoć Gospodu. I pošto je učinio sve što je neophodno, pozvao vas je da ustanete. A da li ste spremni? Da li ste rekli: ―Evo mene, pošalji mene?‖ Još uvek sedite i ništa ne preduzimate! Dozvolili ste da reč Boţj a neprimećena padne na zemlju. Sada je Gospod pozvao ljude koji su bili dečaci kad ste vi stajali na čelu bitke i njima je predao posao koji vi niste izvršili. Zar ćete im biti kamen spoticanja? Zar ćete ih kritikovati? Valjda nećete reći: ―Neka se sklone sa tog mesta?‖ A vi sami niste popunili mesta na koja su sad oni pozvani.

Oh, zašto ljudi postaju smetnja kad mogu da budu od pomoći? Zašto da podmeću klip pod točak kad bi mogli sa uspehom da guraju kola? Zašto uskraćuju dobro svojoj vlastitoj duši pa druge lišavaju blagoslova koji bi preko njih mogli da prime? Ovi odbacivači svetlosti postaće kao suva pustinja, gde nema ni kapi vode, i njihova sluţ ba će biti besplodna kao gore Gelvujske na koje nije bilo vlage, ni daţd a i rose. Oni nisu obučeni u silu s visine, niti prenose blagoslov na druge. Ali još ima nade, ako ponize svoja srca, priznaju svoje greške i raskinu sveze kojima ih je sotona vezao. Ako raskinu lance koje je skovalo vaspitanje, predrasude ili navike. Kad bi samo potraţ ili Gospoda u duhu pokajanja, oni bi Ga i našli! Tada ne bi svoje zahteve postavljali na prvo mesto nego bi bez pogovora išli tamo gde ih Duh Gospodnji vodi, i On bi se onda prihvatio da im bude pomoćnik i voĎa na putu. Skupljajte zrake svetlosti

Po svim našim crkvama koje su imale velike mogućnosti i prednosti ali ih nisu iskoristile, doći će do ozbiljnog čišćenja. Bog je učinio sve što je bilo potrebno, ništa nije bilo izostavljeno. Jedino što je trebalo bilo je čisto, posvećeno srce da prigrli videlo koje je Bog slao i da u njemu hodi.

Nema potrebe da govorimo: ―Nevolje poslednjih dana dolaze na nas‖. One su već došle. Nama je potreban sada mač Gospodnji da prodre u samu srţ telesnih ţ elja, apetita i strasti. Neka sudi i neka zaseče jače i energičnije nego ikad pre! Neka odvoji od nas svu oholost! Neka telesni napuste utočište laţ i i licemerstva pod čijom se maskom kriju, i tako zavode Boţ ju decu. Neka mač Gospodnji saseče ličnu pravdu i otvori oči slepih da progledaju i da vide da nisu ispravni pred Bogom!

Obraćam se Boţj em narodu koji se čvrsto drţi svog uverenja, koji neće odstupiti od vere koja je jednom data svetima, koji čvrsto stoje usred moralne tame bezakonja poslednjih dana. Reč Gospodnja vam kaţe , ―I ja ću se veseliti radi Jerusalima i radovaću se radi naroda svojega.‖ (Isaija 65:19). Zar u ovim rečima ne

413

414

208

nalazimo dokaz velike očinske ljubavi Boţ je prema onima koji se čvrsto drţe vere u pravdi? IzmeĎu Boga i Njegovog naroda postoji najneţ niji i najuţi odnos. Ne samo da smo predmet Njegove beskrajne milosti i ljubavi, nego smo još više od toga. Gospod se raduje radi svog naroda! On se oduševljava njih radi. On je njihova sigurnost. On će divnim uresom ukrasiti one koji mu sluţ e celim srcem u duhu i svetinji istine. On ih odeva u krasne haljine svoje pravde. On ljubi one koji tvore Njegovu volju, koji verno odrţ avaju Njegov lik. Svi koji su verni, iskreni i istiniti preobraţ avaju se u Njegovo obličje. U njihovim ustima nema prevare jer su bez mane pred Bogom i pred Jagnjetom. Naša vest

Šta je naša vest koju treba da objavimo? ―Oj ţ edni koji ste god, hodite na vodu, i koji nemate novaca, hodite, kupujte i jedite; hodite, kupujte bez novaca i bez plate vina i mleka. Zašto trošite novce svoje na ono što nije hrana, i trud svoj na ono što ne siti? Slušajte me, pa ćete jesti što je dobro i duša će se vaša nasititi pretiline. Prignite uho svoje i hodite k meni; poslušajte i ţi va će biti duša vaša, i učiniću sa vama zavet večan milosti Davidove istinite. Evo dadoh ga za svedoka narodima, za voĎu i zapovednika narodima. Evo zvaćeš narod koga nisi znao i narodi koji te nisu znali steći će se k tebi, radi Gospoda Boga tvojega i sveca Izrailjeva, jer te proslavi. Traţ ite Gospoda dok se moţ e naći; prizivajte ga dok je blizu. Neka bezboţn ik ostavi put svoj i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu, i smilovaću se na njega, i k Bogu našemu, jer prašta mnogo.― (Isaija 55:1-7)

Hoću da kaţe m mojoj propovedničkoj braći: sprovedite ovaj rad mudro i taktički. Zaposlite ljude i ţ ene u vašim crkvama. Kombinujte lekarsko-misionski rad sa objavljivanjem treće anĎeoske vesti. Preduzmite jedan redovan organizovan rad kako bi svoje crkve podigli iz mrtvila u kome su zapale i u kome se već godinama nalaze. Pošaljite po crkvama radnike koji će iznositi načela zdravstvene reforme povezana sa vešću trećeg anĎela pred svaku porodicu i svakog pojedinca. Ohrabrite sve da uzmu učešća u radu za svoje bliţ nje, i videćete kako će se dah ţi vota brzo povratiti u ove crkve.

Proučavajte paţl jivo trideset treću glavu proroka Jezekilja. Onaj rad koji je otpočeo u lekarsko-misionskom pravcu jeste upravo rad koji je Hristos zapovedio svojim učenicima da ga vrše. Zar ne vidite jasno da oni koji su angaţ ovani u tom radu ispunjavaju Spasiteljev nalog? Zar ne moţ ete videti da bi ste ugodili Gospodu ako bi odbacili laţ no dostojanstvo i učili se u Njegovoj školi da nosite Njegov jaram i podiţe te Njegovo breme? Potrebno je pravo hrišćanstvo

Svetu je potreban dokaz pravog hrišćanstva. Zvanično Hrišćanstvo moţe se videti svuda; ali ako se sila Boţj e milosti otkrije u našim crkvama onda će njeni članovi činiti dela koja je činio Hristos. Prirodne i nasleĎene crte karaktera biće izmenjene. Prisutnost Njegovog duha osposobiće ih da otkriju Hristovo obličje. Uspeh njihovog rada biće srazmeran čistoti njihove poboţn osti.

U ovom svetu ima mnogo hrišćanskih radnika koji još nisu čuli grandiozne i divne istine koje su nama otkrivene. Oni obavljaju dobar i plemenit posao u skladu sa videlom koje poseduju, a mnogi od njih su mnogo više napredovali u sticanju iskustva u svom poslu od onih koji imaju mnogo veće videlo i mnogo veće prednosti.

415

416

417

209

Ravnodušnost koja vlada u redovima naših propovednika u odnosu na zdravstvenu reformu i lekarsko-misionsko delo je zaprepašćujuća. Neki koji ne tvrde da su hrišćani tretiraju ove stvari sa većim poštovanjem nego što to čine neki od našeg naroda; i ukoliko se ne probudimo oni će nas preteći.

Reči koje mi je Gospod dao za naše propovednike i naše crkve glasi: ―Idite napred!‖ ―Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite dakle i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da sve drţ e što sam vam zapovedio; i evo Ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.‖ (Matej 28:18-20) Traţi te Gospoda

Cooranbong, Australija, 27 avgust 1896.

Poboţ nost je neophodna. U našoj sredini treba da se vidi daleko manje

samopouzdanja a mnogo više poniznosti. Na Boţ je delo se gleda kao na običnu stvar. Bilo bi mnogo bolje da se ljudi u raznim odborima i komisijama češće menjaju, nego što ih se godinama drţa lo na istom poloţ aju sve dok nisu počeli zamišljati da imaju pravo da se njihovi predlozi usvajaju bez pogovora; i uglavnom, nijedan se glas nije dizao protiv. Postoje ljudi koji sede u Odboru, koji nemaju rasuĎivanja koje bi trebalo da imaju. Njihovo je shvatanje skučeno i sebično. Zato je neophodna promena. Jer, ne bi bilo mudro ni dobro sprovesti samo polovinu ili četvrtinu planiranog poduhvata.

Neka svaki koji sedi u Savetu ili Odboru ispiše u svom srcu reči: Ja radim za vreme i za večnost. Bogu ću morati da polaţe m računa za sve pobude koje me pokreću na akciju. Neka to bude njegova lozinka. I neka se Bogu diţ e molitva kojom se molio Boţ ji sluga i car David: ―Postavi Gospode, straţu kod jezika mojega, čuvaj vrata usta mojih. Ne daj srcu mome da zastrani na zle pomisli, da čini dela bezboţn a, s ljudima koji postupaju nepravedno; i da ne okusim sladosti njihovih.― (Psalam 141:3-4) Daj mi srce svoje

Adelaida, Australija, 12 Oktobar 1896. Oni koji se nalaze na odgovornim poloţ ajima ne treba da se prepuste

principima samougaĎanja i preterivanja koji vladaju u ovom svetu jer jednostavno to ne mogu sebi dozvoliti; ako bi i mogli, hrišćanski principi im to ne dopuštaju. Treba dati još mnogostruke nauke ―Koga će učiti mudrosti i koga će uputiti da razume nauku? Decu kojoj se ne daje više mleko, koja su odbijena od sise? Jer zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, ovde malo, onde malo, davaše se.‖ (Isaija 28:9-10). Tako bi roditelji koji veruju reči Boţj oj trebalo strpljivo da uče svoju decu, napominjući im stalno reč Gospodnju. ―Zato će nerazumljivom besedom i tuĎim jezikom govoriti tome narodu; jer im reče: ovo je počinak, ostavite umorna da počine; ovo je odmor; ali ne hteše poslušati. I biće im reč Gospodnja, zapovest po zapovest, zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, malo ovde, malo onde, da idu i padaju nauznako i razbiju se, i da se zapletu u zamke i da se uhvate.‖ (Isaija 28:12-13). Zašto? - jer nisu pazili na reč koju im je Gospod slao.

Znači da Gospod one koji ne primaju nauku i uputstva, već izbiraju svoju sopstvenu mudrost i postupaju u skladu sa svojim ličnim mišljenjem, stavlja na probu, da se vidi da li će zauzeti stav poslušnosti Njegovim savetima ili će ih odbiti i

418

419

210

nastaviti svojim putem, u kom slučaju će ih Gospod prepustiti neminovnim posledicama. Na svim našim putevima, u čitavoj našoj sluţ bi Bogu, On nam govori: ―Sine moj, daj mi srce svoje.‖ (Priče 23:26). Ono što Bog ţe li, jeste poučljiv i ponizan duh. Ono što molitvi daje pravu vrednost jeste činjenica da potiče iz odanog i poslušnog srca. Bog zahteva izvesne stvari od svoga naroda; ali ako on kaţe : ―Ne mogu, moje se srce ne slaţ e sa tim‖, Gospod ih prepušta da nastave putem svoje uobraţe ne mudrosti, koja nema nikakve veze sa nebeskom mudrošću sve dok se ovaj tekst (Isaija 28:13) ne ispuni. Ne treba da kaţe te: ―Slediću Gospodnja uputstva, do izvesne mere koja je u skladu sa mojim mišljenjem,‖ a zatim da se čvrsto drţi te svojih ideja, odbijajući da se oblikujete po boţ anskom uzoru. Uvek pitajte: Da li je to Gospodnja volja? a ne: Da li je to mišljenje ili sud toga i toga? Boţj e merilo

Svaki mora biti posmatran u svetlosti Hristovog primera. On je Istina. On je pravo i jedino videlo koje obasjava svakog čoveka koji dolazi na ovaj svet. Slušajte Njegove reči, kopirajte Njegov primer samoodricanja i poţ rtvovanja, gledajte na zasluge Hristove za slavu Njegovog karaktera, da biste se iz dana u dan menjali u to isto obličje. Oni koji slede Hrista ne ţ ive da bi ugaĎali sebi. Ljudska merila su nepouzdana kao stučena trska. Gospodnje merilo je savršenstvo karaktera.

―Jer će Gospod ustati kao na gori Ferazimu, razgneviće se kao u Dolu Gavaonskom, da učini delo svoje, neobično delo svoje, da svrši posao svoj, neobični posao svoj. Nemojte se dakle više potsmevati, da ne postanu jači okovi vaši, jer čuh od Gospoda nad vojskama pogibao odreĎenu svoj zemlji.‖ (Isaija 28:21-22). Čitajte 5. Mojsijevu 7:6. Čitajte celu tu glavu, kao i glavu 1. i 8. Gospod mi je pokazao da su to reči Gospodnje. To je napisano za nauku nama, na koje posledak sveta doĎe.

Treba da u našim ustanovama imamo samo one koji slušaju reč Boţ ju, koji je cene i tvore. Ako neko u ma kojoj ustanovi zahteva da se njegovo mišljenje smatra vrhunskim, to je najbolji dokaz da taj čovek ne poznaje sebe i da nije dorastao poslu koji obavlja. On će sigurno činiti zloupotrebe i nepravilnosti većma nego što će popravljati. On uopšte ne zna kakve su odgovornosti uključene u njegov odnos prema Bogu i bliţ njima.

―Kad će se dakle ovo sve raskopati, kakovim treba vama biti u svetom ţ ivljenju i poboţ nosti?‖ (2.Petrova 3:11). Oni koji hode smerno s Bogom svojim neće se truditi da dobiju veće odgovornosti nego će razmišljati da imaju jedno osobito delo da ga izvrše i biće verni na svojoj duţ nosti. Veliko bi se dobro učinilo, ako bi se po našim ustanovama, primerom i propisom preporučivala štednja u svim pravcima. Ako ti, moj brate, u Hristovoj školi naučiš da budeš krotak i smeran u srcu, onda ćeš uvek stajati na sigurnom čvrstom tlu. Ali ti nemaš jedan stabilan, uravnoteţ en karakter. Zato ne moţ eš sa sigurnošću da se pouzdaš u vlastiti sud u svim stvarima. Ljudski način je da smišlja i planira; ali Bog usaĎuje načelo. Čovek se trudi da duţ nost prilagodi svojim telesnim naklonostima; ali ţ ivot je bojno polje i jedna trka u kojoj se mora probijati da bi postao pobednik... Izgovori su bez vrednosti

Pitanje o kome treba da razmišljamo jeste: Imamo li Hristove osobine? Izgovori nemaju nikakvu vrednost. Sve okolnosti, svi apetiti i sve čeţn je treba da budu sluge bogobojaznom čoveku a ne njegovi gospodari. Hrišćanin ne treba da

420

421

211

bude zarobljen nikakvim nasleĎenim ili stečenim navikama ili naklonostima. On moţe i treba da gospodari ţi votinjskim strastima, a ne da bude rob navika.

Ne smemo da budemo igračke okolnosti, nego da gospodarimo okolnostima sluţ eći se uzvišenim principima naučenim od Velikog Učitelja. Svečani poloţa j u kome danas stojimo pred svetom, ozbiljne odgovornosti i duţ nosti koje nam je naloţi o Gospod, ne smeju se zanemariti nego da budu načelo pri usklaĎivanju volje i okolnosti. Načelo samoodricanja i poţ rtvovanosti treba, kako je to pokazano u primeru Isusa Hrista, Jovana Krstitelja, Danila i njegovih drugova, da kao plug preore sve naše nasleĎene i stečene sklonosti pod svim okolnostima i situacijama.

Pitam vas, da li je carstvo Boţ je unutra u vama? Boţ ji narod treba da je tačan, uvek spreman, uvek staloţ en u Isusu Hristu. Došlo je vreme kad jednog trenutka moţe mo biti na tlu, ali već sledećeg momenta moţe da nam tlo izmakne ispod nogu. Zemljotresi će se dogaĎati tamo gde se najmanje očekuju.

Hrišćanstvo ima mnogo širi značaj nego što su mu mnogi do sad pridavali. To nije jedna vera. To je reč Onoga koji ţ ivi i postoji za uvek. To je jedno ţ ivo načelo koje zaokuplja misli, um, srce, pobude i celog čoveka. Hrišćanstvo - oh, kad bi svi mogli iskusiti njegovo delovanje! To je vitalno, lično iskustvo koje uzdiţ e i oplemenjuje celog čoveka. Zato je svako odgovoran pred Bogom koji je omogućio svima da prime ovaj blagoslov. Ali mnogi taj dar ne primaju iako ga je Isus platio po skupoj ceni. Oni se ne otimaju za blagoslov koji im je na dohvatu ruke, zato je njihov karakter još uvek zadrţ ao loše crte i navike; zato je greh na njihovim vratima. Oni govore o poboţ nosti, ali ih je sotona učinio svojim oruĎima., kroz koja ruši i stvara pometnju kad god to moţ e. Oni šire poguban uticaj na duše koje traţ e primer koji bi im pomogao na njihovom putu za nebo.

Ko su podanici carstva Boţ jega? - Svi oni koji tvore Njegovu volju. Oni imaju pravdu, mir i radost u Duhu svetome. Članovi Hristovog carstva su sinovi Boţ ji, sudeonici Njegove velike firme. Oni su izabranici Boţj i, odabrani naraštaj, osobiti narod, izbrani rod, koji treba da objavi dobrodetelj Onoga koji ih dozva iz tame čudnom videlu svome. Oni su so zemlji i videlo svetu. Oni su ţ ivo kamenje i carsko sveštenstvo. Oni su saradnici Isusa Hrista. Oni su ti koji idu za Jagnjetom kud god Ono poĎe... Naša ličnost

Postoje prava koja pripadaju svakom pojedincu. Mi imamo osobnost i identičnost koja je samo naša. Niko ne moţ e da utopi tu svoju osobenost u bilo koju drugu ličnost. Svako mora da deluje za sebe, u skladu sa diktatom svoje savesti. Što se tiče naše odgovornosti i uticaja, zavisni smo od Boga, pošto naš ţ ivot dolazi od Njega. Ţivot ne dobijamo od čoveka već samo i jedino od Boga. Njegovi smo i delom stvaranja i delom izbavljenja. Ni naše telo ustvari nije naše, da bismo smeli sa njim da postupamo kako hoćemo, da ga osakaćujemo navikama koje vode u bolest, čineći ga nesposobnim da Bogu prinesemo savršenu sluţ bu. Naš ţ ivot i sve sposobnosti pripadaju Njemu. On je taj koji se svakog trenutka brine za nas; On odrţ ava tu ţi vu mašineriju u pokretu; ako bi smo bili prepušteni sami sebi makar samo za trenutak, umrli bismo. Dakle, apsolutno smo zavisni od Boga.

Kad pravilno shvatimo svoj Odnos prema Bogu, i Njegov prema nama, onda smo naučili jednu veliku lekciju. ―Niste svoji; jer ste kupljeni skupo,‖ (1.Korinćanima 6:19-20) to treba da stoji kao moto u odaji našeg uma, da bismo mogli uvek da priznamo Bogu pravo na naše talente, naše imanje, naš uticaj i na celu našu ličnost. Moramo da učimo kako da postupamo sa ovim Boţ jim darom, duhom, dušom i

422

423

212

telom, da bismo sa ovim Hristovim otkupljenim vlasništvom vršili na ovoj zemlji jednu korisnu i ugodnu sluţ bu. Sejati pokraj svake vode

Naša je duţ nost da sejemo pored svake vode čuvajući dušu svoju u Hristovoj ljubavi, radeći dok je dan, koristeći sredstva koja nam je Gospod dao za različite duţ nosti koje nam slede. Radimo sa radošću; kakva god ţ rtva da se traţ i prinesimo je dragovoljno, od sveg srca na oltar Bogu. Ako sejemo pored svake vode, iskusićemo da ―koji blagoslov seje blagoslov će i poţ njeti.‖ (2.Korinćanima 9:6).

―Svaki po volji svojega srca a ne sa ţa lošću ili od nevolje: jer Bog ljubi onoga koji dragovoljno daje. A Bog je kadar učiniti da je meĎu vama izobilna svaka blagodat da u svemu svagda svako dovoljstvo imajući izobilujete; za svako dobro djelo. (2.Korinćanima 9:7-8). Ne povlačite se kad jednom Duh sveti probudi u vama osećaj duţn osti. Postupite prema uputstvu, jer ga je poslao Gospod. ―Ako li odstupi neće biti po volji moje duše. (Jevrejima 10:39)

Mnogo to znači sejati pored svake vode. To znači stalno, trajno prilagati svoje darove i prinose. Vernom pristavu Boţ jih dobara će sam Bog osigurati priliv sredstava, tako da će biti dobro snabdeven svim dobrima, da će moći da izobiluje u svakom dobrom delu. Propovedanje Hrista

Postoji jedno veliko delo koje mora da se izvrši. Svet neće biti obraćen darom jezika ili vršenjem čudesa, već propovedanjem Hrista raspetoga. Zato treba dopustiti Duhu svetom da On radi. Bog je u naše ruke stavio razna sredstva i svako od njih mora da se koristi da bi se ispunila Njegova volja i namera. Kao vernici imamo prednost da uzmemo udela u unapreĎenju istine za ovo vreme. Treba da koristimo, koliko je god moguće, sredstva i oruĎa koja nam je Bog dao da odnesemo istinu u nova područja. Zato je potrebno da podiţ emo crkve u koje će Boţ ji narod dolaziti i moliti se, i koje će biti kao svetionici u tami ovoga sveta...

Bog ţ eli da radimo ovaj posao. Oni koji se nazivaju Njegovom decom moraju da slede Njegov primer. Pomozite bliţn jima u njihovim fizičkim potrebama, pa će njihova zahvalnost porušiti barijere i omogućiti vam da doprete do njihovog srca. Razmotrite ozbiljno ovo pitanje. Kao crkva vi imate priliku da radite kao Boţ ji saradnici. Da ste već do sad poslušali reč Boţ ju, da ste se dali na posao, bili biste blagosloveni i osetili bi novu hrabrost i snagu; stekli bi divno, bogato iskustvo. Našli bi se kao sluge koje revno zastupaju plan spasenja i obnove. Taj plan nije predodreĎen već progresivan, korak po korak, iz slave u slavu, i iz sile u silu.

Hristos je traţi o ljude tamo gde su bili, i iznosio im istine o svome carstvu idući od mesta do mesta, blagosiljao je putem i propovedao, tešio one koji pate i isceljivao bolesne. To je posao koji i mi treba da radimo. Bog očekuje da pomaţ emo one koji su u bedi. Uzrok što Gospod izrazitije ne otkriva svoju silu leţ i u tome što je meĎu onima koji tvrde da veruju istinu tako malo duhovnosti.

424

425

213

Poglavlje 16 Uzdignite stanovište Čiste ruke i čista srca

Postoji mnogo propevedanja istine, ali je malo posvećenja kroz istinu. Poboţ nost niti pravda se ne unose u svakodnevni ţ ivot, pa je zato Gospod ćesto obeščašćen, i nemajući ţ ive veze sa Bogom, siromašna i slaba ljudska priroda ne moţ e da se odupre iskušenju i nikad to neće moći ako sila Boţ ja koja jedino moţ e da promeni i obnovi čoveka, ne ispuni njegovu dušu.

Mi smo sve bliţ e sudu, i oni koji nose vest opomene moraju imati čiste ruke i čisto srce. A da bi to imali moraju odrţ avati ţ ivu vezu sa Bogom. Misli moraju biti svagda svete i čiste, ţ ivot neokaljan, duh i duša i telo sveti, čist prinos Bogu, inače ga On neće primiti.

Uţ asno razviće zla jedan je od najvećih dokaza da je kraj blizu. Sotona kao razbesneli lav ide okolo, riče i traţ i koga da proţ dere. Ako se ljudi pored sveg videla koje tako jasno svetli u ovo ozbiljno i teško vreme, naĎu kao preljubočinci, ja se bojim da će ih Bog zauvek odvojiti od ovog dela. Potrebna je odlučna akcija

Sa mladima se često postupa veoma strogo radi lošeg vladanja i sličnih stvari; ali, kad se ljudi i ţ ene sa velikim iskustvom, koji su smatrani primerom poboţ nosti, pokaţ u u svom pravom svetlu - neposvećeni, telesni, nečistih misli, besramnog ponašanja, - onda je vreme da se prema takvima postupi na najodlučniji način. Veliko strpljenje koje se pokazivalo prema njima, imalo je, koliko je meni poznato samo negativne posledice. To ih je navelo da svoje preljubočinstvo olako shvataju, i svi njihovi izgovori i pretvaranja su se pokazala kao jutarnja rosa kad na nju sine sunce.

Čim doĎu u iskušenje odmah se na površini pojave njihovi moralni nedostaci koji su dokaz da nisu sudeonici boţ anske prirode, niti su utekli od telesnih ţ elja ovoga sveta nego su zemaljski, pohotljivi, Ďavolski. Sotona u njima uvek pronaĎe nešto što moţ e da razvije u izrazito bezakonje, zato koristi svaku takvu priliku pa se na kraju utvrdi da su oni koji se smatraju pastirima stada nepreporoĎeni i telesni, pa stado koje im je povereno i čiju bi čistotu, krotost i čednost trebali budno da čuvaju, ustvari vode u razuzdanost i pokvarenost. Nebeski anĎeli gledaju na to sa stidom, bolom i zgraţ anjem. Kako mogu čisti nebeski anĎeli sluţ iti jednoj takvoj klasi? Kako mogu nositi nebesku svetlost na skupove na kojima takvi propovednici zastupaju zakon Boţ ji, iako ga krše kad god im se za to ukaţ e prilika; kad tvore laţ i hode nepoštenim stazama, kad potajno gaje prljave misli i raspiruju svoje niske strasti i onda koriste ljude ili ţ ene koji su gotovi kao i oni da poruše sve ograde, ponize svoja tela i uprljaju svoju dušu? Kako samo mogu da čine nešto takvo? Kako pred njihovim očima nema straha Boţ jega? Gde je u njihovim srcima ljubav prema Bogu? Šta vredi njihova vera u istinu?

Očistite oko Gospodnji od ove moralne pokvarenosti, makar to značilo gubitak najuglednijih ljudi na najvišim poloţ ajima! U našim redovima postoji preljuba.*) Ja to znam i pokazano mi je da će se njihova pokvarenost pojačati i proširiti. Mnogo više tog zla ima nego što ćemo ikad saznati, ali ono što je otkriveno čini crkvu

426

427

428

214

odgovornom i krivom ukoliko ne zauzme odlučan stav i ne preduzme odgovarajuće mere, da se zlo iskoreni. Očistite oko Gospodnji, jer u njemu postoji prokleta stvar! Boţ je reči Isusu Navinu glase: ―Zato neće moći sinovi Izrailjevi stajati pred neprijateljima svojim; pleća će obraćati pred neprijateljima svojim, jer su pod prokletstvom; neću više biti s vama ako ne istrebite izmeĎu sebe prokletinje. Ustani, osveštaj narod, i reci: osveštajte se za sutra; jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev: prokletstvo je usred tebe, Izrailju; nećeš moći stajati pred neprijateljima svojim dokle ne uklonite prokletstva izmeĎu sebe‖ (Isus Navin 7:12-13). ―A ovo se napisa za nauku nama, na koje posledak veka doĎe.‖ (1.Korinćanima 10:11). *) Blud u našim redovima: Reči E.G. Vajt na str. 203 ove knjige su značajne (podnaslov ―Boţj i vesnici‖). Ona piše: ―Svi treba da imaju na umu osobite sotonske napore koji su upereni protiv propovednika.‖ Na nesreću neki 'su izigrali svoje poverenje. Svečane poruke koje se nalaze u ovom poglavlju godinama sluţ e kao opomena. Stroga načela koja su sada na snazi onemogućavaju jednom propovedniku koji se uhvati u prestupu sedme zapovesti da ikada više ponovo stekne i nosi sveto poverenje. To je najefikasnije sredstvo protiv slične situacije, koje je Elen Vajt ovde iznela starešinama Zajednice. Laţn i pastiri

Zaista nemam čemu da se nadam za one koji su stajali kao pastiri stada i prema kojima je milostivi Bog godinama imao strpljenja, slao im opomene i ukore i pretnje, a oni su prikrivali svoje zle puteve i nastavljali da dalje idu njima, suprotstavljajući se svojim bludnim ţ ivotom zakonu Boga nebeskoga. Prepustimo im da se sa strahom i drhtanjem bore za svoje spasenje, posle svega što je učinjeno da bi se popravili, ali ni u kom slučaju ne smemo im poveriti brigu nad dušama! Laţ ni pastiri! Zar je moguće da ljudi angaţ ovani u ovom delu toliko kvare svoj put pred Gospodom, posle toliko slavnih iskustava i naročitog videla?

Onaj koji dolazi, kaţ e: ―Evo ću doću skoro i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim‖. (Otkrivenje 22:12). Svako dobro delo koje učini Njegov narod i koje je rod prave vere, imaće odgovarajuću platu. Kao što se jedna zvezda razlikuje od druge zvezde u slavi, isto tako će i vernici imati svoje različite sfere dodeljene im u budućem ţ ivotu. Hoće li se čovek koji nije hodio sa Bogom, kao Enoh nego sa sotonom, prihvatajući njegove predloge, pokoravajući se njegovim ciljevima i ugroţ avajući svoju dušu i duše onih koji su mu povereni, a za koje je Hristos umro, već zadovoljavao svoje telesne ţ elje, - hoće li se takav naći meĎu pobednicima?

Kad čovek umre, sa njim ne umire i njegov uticaj; naprotiv, on i dalje ţ ivi, obnavljajući se. Uticaj čoveka koji je bio dobar, čist i svet, nastavlja da ţ ivi posle njegove smrti, kao odsjaj zalazećeg sunca koje još dugo pošto je zašlo na horizontu, svojim slavnim zracima pozlaćuje vrhove dalekih gora. Tako i ţ ivot i dela čistih, svetih i vernih ljudi zrači svoju svetlost i onda kad ih više nema da lično govore i deluju. Njihova će dela, reči i primer ţ iveti za uvek. ―Pravednik će se spominjati uvek‖ (Psalam 112:6)

Ali kako je suprotan ovome ţ ivot telesnih, poţ udnih, čulnih i razvratnih! Čulnim se zadovoljstvima popuštalo! U svetlosti nepogrešivog suda čovek stoji onakav kakav je, ogoljen bez nebeske odeće koju je licemerno ogrtao. Ali on stoji i pred drugima koji imaju moć zdravog rasuĎivanja, i takvi ga vide u svetlosti Boţ je reči onakvog kako ga vidi Bog! Neka svako dobro razmisli hoće li dela koja ga prate biti blagotvorna svetlost neba, ili mračna senka tame; da li će zaostavština koju predaje u nasleĎe biti blagoslov ili prokletstvo.

429

215

Svaki prolazni trenutak sadašnjice formira naš karakter i odlučuje o našoj budućnosti. Trenuci izgubljeni ni u šta, vreme provedeno u samougaĎanju i telesnim zadovoljstvima, odlučuju o našoj večnoj sudbini. Reči koje danas izgovaramo odjekivaće dalje i tada kad nas više ne bude bilo. Dela učinjena danas prenose se u knjige neba, kao što umetnik prenosi crte lica u mermer ili metal. Ona će odlučiti našu sudbinu za večnost; za slavu ili večnu propast i uţ asnu patnju griţ e savesti. Kad Isus bude došao neće biti više nikakve mogućnosti promene karaktera, kao ni posle čovekove smrti. Zgrada karaktera se izgraĎuje za vreme čovekovog ţ ivota. Bojim se da će onima čiji je ţ ivot nečist, koji ţ ive da bi ugaĎali sebi, kajanje doći suviše kasno. Po neka odluka, po koja suza nikada neće ukloniti krivicu prošlog ţ ivota niti izbrisati iz nebeskih knjiga prestupe svesnih, namernih greha onih koji su imali dragoceno videlo istine, koji su bili u stanju da drugima tumače Pismo, dok su u isto vreme greh i bezakonje pili kao slatku, ukradenu vodu. Njihovo će bezakonje ostati kao da je gvozdenom pisaljkom zauvek urezao u stenu. Potrebna uzbuna

Ţelela bih, ako uspem, da alarmiram moju braću! Hoću da ih podstaknem perom i glasom: Ţivite u Gospodu, hodite sa Bogom, ako umirete, umirite u Bogu, da biste mogli zauvek da ţ ivite tamo gde je Gospod. Ne budite nepokorni nebeskim opomenama; prihvatite zanemarene pozive, opomene, molbe, ukore, pretnje, i neka one isprave i promene vaše grešno srce. Neka vas preobraţ avajuća milost Hristova učini čistima, vernima i svetima, ljubaznima u Bogu, da budete kao čisti, beli Ijiljani, koji otvaraju svoje krunice suncu u naručju jezera. Prenesite svoju ljubav na onoga koji je umro za vas na krstu Golgote. Veţ bajte svoje usne da govore hvalu Njemu, i da mu prinose vaše molitve kao sveti miris tamjana.

Ponovo pitam, kako mogu oni koji imaju dragoceno videlo i svečanu vest za ovo vreme da popuštaju nečistim mislima i nesvetim delima kad znaju da Onaj koji nikad ne drema niti spava vidi svako delo i čita svaku pomisao srca? Oh, to je zato jer se bezakonje nalazi u priznatom Boţ jem narodu, tako da On moţ e tako malo da učini za njih. Istina u srcu posvećuje

Istina, primljena u srce, posvećuje primaoca; udaljena iz ţ ivota i prakse, ona je mrtva i nekorisna za primaoca. Kako moţ ete, oh, kako moţ ete ţ alostiti svoga Izbavitelja? Kako moţ ete da Ga obeščašćujete pred Njegovim anĎelima i pred ljudima? Kako moţ ete da ţ alostite svetoga Duha Boţ jeg? Kako moţ ete da dajete priliku sotoni i njegovim anĎelima da se uzdiţ u i triumfuju nad onima koji tvrde da su verni podanici Isusa Hrista?

Svi preljubočinci će biti izvan Boţ jeg grada. Boţ ji anĎeli već su spremni za delo suda, a Duh Boţ ji se postepeno podiţ e sa zemlje. Trijumf crkve je vrlo blizu, plata koja treba da se da skoro je na dohvatu, a ipak se bezakonje nalazi meĎu onima koji tvrde da imaju sjaj nebeske svetlosti.

Onaj koji upravlja svojom crkvom i sudbinom naroda, sprovodi poslednji deo rada koji treba da se izvrši za ovaj svet. Svojim anĎelima već daje nalog da izvrše Njegove sudove. Neka se propovednici probude, neka shvate situaciju! Delo suda počinje od svetinje, od kuće Boţ je. ―I gle, šest ljudi doĎe do visokih vrata koja gledaju na sever, svaki sa svojim oruţ jem smrtnim u ruci, i meĎu njima beše jedan čovek obučen u platno s opremom pisarskom uz bedricu; i došavši stadoše kod

430

431

216

oltara mjedenoga. (Jezekilj 9:2-7). Zapovest je glasila: ―ProĎite za njim po gradu i pobijete, neka ne ţ ali oko vaše niti se smilujete; starce i mladiće, devojke i decu i ţ ene pobijte da se istrebe; ali na kome god bude znak k njemu ne pristupajte; i počnite od moje svetinje. I počeše od starešina što behu pred domom.‖ I reče Bog: ―Put njihov obratiću na glavu njihovu.‖ (Jezekilj 9:5,6,10).

Uskoro će biti izgovorene reči: ―Idite i izlijte sedam čaša gneva Boţ jega na zemlju.‖ (Otkrivenje 16:1). Jedan od izvršioca osvete izjavljuje: ―I čuh anĎela vodenoga gde govori: Pravedan si, Gospode, koji jesi, i koji beše, i koji ćeš biti što si ovo sudio‖ (Otkrivenje 16:5) Ova nebeska bića koja treba da izvrše Boţ ji nalog ne postavljaju nikakvo pitanje nego čine onako kako im je zapoveĎeno. Jehova nad vojskama, Gospod Bog svemogući, pravedan, veran i svet, dao im je posao koji treba da rade. Nepokolebivom vernošću i tačnošću kreću oni u čistim, belim haljinama, opasani zlatnim pojasom. I kad se poslednja čaša Boţ jeg gneva izlije na ovu zemlju, oni se vraćaju i prazne čaše stavljaju kod nogu Gospodnjih.

Posle ovoga se opisuje sledeći prizor: ―I posle ovoga... čuh kao glas naroda mnogoga i kao glas voda mnogih i kao glas gromova jakih, koji govore: Aliluja! jer caruje Gospod Bog svedrţ itelj!― (Otkrivenje 19:1,6). I pevahu pesmu Mojsijevu i pesmu Jagnjetovu. Drţat i se čvrsto VoĎe

Moramo se čvrsto drţ ati svoga VoĎe inače ćemo postati zbunjeni, i izgubiti iz vida ProviĎenje koje upravlja crkvom, svetom i svakim pojedincem. Način Boţ jeg postupanja biće velika tajna. Moţ e se desiti da izgubimo trag Boţ ji i da hodimo zbunjeni, govoreći: ―Tvoji su sudovi neistraţ ivi‖. Ali ako je srce odano Bogu, onda će sve biti jasno.

Pred nama je dan kada će nam sve Boţ je tajne biti otkrivene i svako Njegovo delo i postupak biti opravdan; dan kada ćemo se osvedočiti da su pravda, milost i ljubav zaista svojstva Njegovog prestola. Pošto se završi duga i teška zemaljska borba, i sveti se sakupe u svom večnom domu, naša prva tema će biti pesma Mojsija, sluge Boţ jega. Druga tema će biti pesma Jagnjetova. Ova će pesma glasnija, dostojanstvenija i uzvišenijeg stila odjektivati kroz nebeske dvorove. To je pesma koja opeva Boţ je proviĎenje kroz razne etape slavnog plana spasenja. Sada se sve vidi bez ikakvog pokrivala, počevši od davanja zakona, preko proroka, do evanĎeoskog perioda. Istorija crkve na ovoj zemlji i istorija crkve u večnosti imaju svoj centar u krstu sa Golgote. To je tema - to je pesma - Hristos sve i u svemu, koja odjekuje iz hiljade hiljada, i iz deset hiljada puta deset hiljada grla kroz beskrajno prostranstvo Svemira. U toj je pesmi sve sadrţ ano od Mojsija, do Jagnjeta. To je Nova pesma jer nikada pre nije pevana na nebu.

Ja opet pitam: s obzirom na viziju Otkrivenja datu Jovanu na ostrvu Patmosu, koje je od prve do poslednje glave jedno veliko videlo, otkriveno nama preko Isusa Hrista, koji je izabrao Jovana da bude kanal kroz koga je trebalo ovo videlo da zasvetli svetu tako divnim istinama koje pred nas iznose dogaĎaje koji će se zbivati neposredno pred drugi Hristov dolazak na oblacima, sa silom i slavom velikom - kako mogu oni koji tvrde da vide čudesne stvari zakona Boţ jeg, da se nalaze na listi nečistih bludnika i preljubočinaca koji stalno izbegavaju istinu i njene propise i tajno čine bezakonje? Mislite li da oni mogu sakriti svoje puteve od Gospoda? da Bog ne vidi i ne zna?

432

433

434

217

Nezvani gost

Dok je Valtazar bio zanet svojom bogohulnom gozbom nije ni bio svestan da na njoj ima nezvanih gostiju. Bog je čuo reči hvalisanja koje su bile upućene predmetima od zlata i srebra. Video je skrnavljenje onoga što je svetim posvećenjem bilo odvojeno za sluţ bu Njemu. Pratio je kako se te svete stvari koriste u bezboţ ne i razvratne svrhe. Istina koja bi trebala da natera suze u naše oči je činjenica da su oni koji ţ ive u poslednje dane daleko više krivi nego što je bio Valtazar! To je moguće na više načina. Kad su ljudi posvetili sve svoje sile Boţ joj sluţ bi; kad zauzimaju poloţ aj tumača biblijskih istina, i kad su preuzeli na sebe svečane odgovornosti; kad su Bog i Njegovi anĎeli prizvani da budu svedoci svečanog posvećenja tela, duha i duše Boţ joj sluţ bi - hoće li tada ti ljudi koji vrše najsvetiju sluţ bu skrnaviti snage koje im je Bog dao koristeći ih u grešne svrhe? Zar da se sveti sudovi koje Bog treba za izvršenje svetog i uzvišenog dela povlače iz svete, uzvišene i disciplinovane sfere, da bi sluţ ili niskim grešnim strastima? Zar to nije idolopoklonstvo najniţ e vrste? Usne izraţ avaju hvalu i oboţ avanje grešnom ljudskom biću, izlivajući izraze ushićenja, neţ nosti i pohvala koje pripadaju samo Bogu; sile i sposobnosti, svetim posvećenjem namenjene sluţ bi Boţ joj poklanjaju se jednoj bludnici; jer svaka ţ ena koja dozvoli da joj se obraća bilo koji drugi čovek sem njenog muţ a, koja je spremna da sluša udvaranja, kojoj gode ljubavne izjave, oboţ avanje, neţ nosti tuĎeg čoveka, jeste preljubočinica i bludnica.

Nema veće nesreće nego postati oboţ avaoc laţ nog boga. Niko nije bedniji ni u većem mraku od onoga koji je izgubio put za nebo. On je zanesen, obuzet slepilom, jer ima laţ nog boga. Usmeriti ovo oboţ avanje grešnog, iskvarenog ljudskog bića jednom pravom predmetu dostojnom da mu se klanja, izgleda potpuno beznadeţ an pokušaj. U naše se dane stalno ponavljaju Valtazarove gozbe i Valtazarovi obredi posvećeni idolima. Valtazarov greh se ponavlja uvek kad se srce koje Bog traţ i da se sveto i čisto preda Njemu, i usne stvorene da izgovaraju reči hvale i ljubavi koja pripada Gospodu Bogu nebeskome odvraćaju od Njega da bi sluţ ile i oboţ avale neko grešno, ljudsko biće. Ako se osećanja i naklonosti na koje Bog polaţ e apsolutno pravo zadrţ avaju i kreću oko zemaljskih predmeta - ţ ene, čoveka ili ma čega drugog, Gospod je potisnut u stranu onim što privlači čula pa se sile koje su bile svečano posvećene Bogu, poklanjaju ljudskom biću uprljanom grehom. Ljude i ţ ene koji su nekad nosili Boţ je obličje, ali su ga grehom i neposlušnošću izgubili, Bog ţ eli i moţ e da obnovi i učini ih sudeonicima svoje prirode samo ako uteku od telesnih ţ elja ovoga sveta. Ako svoje, od Boga primljene sile posvete grešnim ciljevima, ako njima sluţ e ţ eljama tela, onda obeščašćuju Boga, a sebe vode u propast.

Kad se postepeno upuštaš u oboţ avanje čoveka ili ţ ene, seti se da je tu prisutan isti onaj svedok koji je prisustvovao Valtazarovoj gozbi! Tom prilikom je, usred najvećeg orgijanja, kad je Bog bio sasvim zapostavljen, kad su se obrazi ţ arili i telesna se osećanja rasplamsala, osećaj uţ asa ispunio sve prisutne. Pehar koga je car slaveći idole podigao pred očima sviju, odjednom je ispao iz njegove drhtave ruke, a reč Pisma kaţ e: ―Promeni se lice caru, misli ga uznemiriše, pojas se oko njega raspasa i kolena mu udarahu jedno o drugo.‖ (Danilo 5:6). Pojavila se jedna tajanstvena, beskrvna ruka koja je počela da ispisuje slova po zidu. Ovi tajanstveni prsti voĎeni nekom nevidljivom silom ispisivali su tako zagonetna slova, da niko od prisutnih nije mogao da razume njihovo značenje. Učesnici ove bučne zabave bili su ispunjeni uţ asom. Svetlost slična munji pratila je ispisivanje svakog slova i ostajala na njemu tako da je pismo koje se formiralo pred njihovim očima delovalo

435

436

218

zastrašujuće i preteće. ―Mene, mene, tekel, ufarsin.‖ Već sama činjenica da nisu znali da čitaju slova ispisana po zidu i obasjana svetlošću, stvarala je uţ as u njihovim srcima. ProbuĎena savest tumačila je ovo pismo kao optuţ bu protiv njih. Sumja, strah i uzbuĎenje ispunilo je srce cara i knezova.

Valtazar, uţ asnut ovim prizorom Boţ je sile koji je ukazao na činjenicu da je meĎu njima bio prisutan jedan nevidljivi svedok, a da oni toga nisu bili svesni, imao je mnogo prilika i velike mogućnosti da upozna dela velikog i ţ ivog Boga, da sazna za Njegovu beskrajnu moć i da tvori Njegovu volju. Bilo mu je dostupno veliko videlo. Njegov deda Navuhodonosor iskusio je tešku opomenu što je zaboravio Boga i uzdigao sebe. Valtazaru je bilo poznato njegovo proterivanje iz ljudskog društva, kao i druţ enje sa poljskim zverima. Ali on je ove činjenice koje su trebale da mu posluţ e kao pouka zanemario kao da se nikad nisu zbile; sam je ponavljao grehe svoga dede. Usudio se da izvrši zla zbog kojih su Navuhodonosora stigli sudovi Boţ ji. Nije bio osuĎen samo zato što je činio zlo već i zato što nije iskoristio prilike da čini ono što je pravo. Zašto osuĎeni

Bog neće nikoga osuditi na sudu zato što je iskreno verovao laţ ili svesno izabrao zabludu; osudiće ga zato što je propustio prilike da upozna istinu. Nevernik će biti osuĎen ne zato što je bio neveran, već zato što nije iskoristio sredstva koja je imao na raspolaganju i koja mu je Bog slao da bi mu omogućio da postane hrišćanin.

Tako će se odlučivati na sudu. Bog je jasno izricao ukore protiv ljudi i ţ ena koji su grešili na taj način, što su razuzdanošću upropašćavali svoja tela i prljali svoju dušu. Oni su opominjali druge koji su se našli u sličnim okolnostima, koje je kušač savladao a tačno su znali da i na njima počiva Boţ je negodovanje. Imali su primer Josifa i Danila koji su se bojali Gospoda. Josif je, kad je bio kušan pogledao na nebo i shvatio da ga Boţ je oko gleda pa je uzviknuo, ―Kako bih učinio tako grdno zlo i Bogu zgrešio?‖ (1.Mojsijeva 39:9). I pomisao na duţ nost prema gospodaru koji je u njega imao toliko poverenje takoĎe ga je podsticala da se odupre iskušenju.

Bog je izlio svetlost na stazu svakog čoveka. Ukori, opomene i upozorenja su davana pojedincima koji su se našli u sličnoj situaciji. Bog je izricao sud nad grehom u svim njegovim oblicima. Greh razuzdanosti i razvrata je jasno i nedvosmisleno ukoren i osuĎen. Zato će se ljudima suditi prema videlu koje je Bog davao. Zanemarene lekcije postaju strašne optuţ be. Bog uzalud šalje opomene ako se ljudi odvraćaju od njih idući za ličnim ţ eljama i planovima. Te zanemarene opomene će opravdati presudu koja bude doneta na Boţ jem sudu za njih. Jedina sigurnost za svakoga od nas jeste da u praksi sprovodimo svaku lekciju koju dajemo drugima. Ako neko drugome objavljuje vest, njegova je duţ nost da je sam prvi prihvati. Pokazati Boţj u silu

Bog poziva one koji tvrde da su poslani da nose istinu svetu, da pokaţ u na svakom mestu, kako u javnom tako i u svom privatnom ţ ivotu da su u vezi sa Bogom, da ih je hrišćanstvo oplemenilo, da su svetiji i srećniji od onih koji ne priznaju svoju obavezu prema zakonu Boţ jem. Bog se ne zadovoljava ničim drugim osim da Njegovi sledbenici u svom ličnom ţ ivotu otkriju svetlost Hristovog karaktera, i da rečju i primerom posvedoče da Isus nije uzalud stradao i umro, da slika Boţ ja zaista moţ e da se obnovi u nama kroz Njegovu milost izbavljenja.

437

438

219

Boţ ja reč svedoči da Bog procenjuje sve ljude, njihove reči, dela, pobude, drugim rečima sve što odreĎuje čovekov karakter. ―Ne govorite više ponosito, i neka ne izlaze iz usta vaših reči ohole jer je Gospod Bog koji sve zna, i On udešava namere.‖ (1.Samuilova 2:3). ―Ta sinovi su prostački ništa, sinovi su gospodski laţ , da se metnu na merila bili bi lakši nego ništa.‖ (Psalam 62:9). ―Put je pravedniku prav, ti ravniš stazu pravednome.‖ (Psalam 26:7). ―Čoveku se svi putevi njegovi čine čisti ali Gospod ispituje duhove.‖ (Priče 16:2). U ovim stihovima ne nalazimo nijednu misao ili povod koji bi bio skriven ili nepoznat Bogu. On sve vidi i zna tako jasno, kao da čita neku otvorenu knjigu. On je taj koji zna i meri sve pobude i sva dela svakoga čoveka. Bog hoće celo srce

Neka naši propovednici i radnici shvate da nije toliko potrebno veće videlo koje bi zračilo sa propovedaonice koliko, da u ţ ivot sprovedu videlo koje već poseduju. Propovedati danas svečanu istinu narodu a već sutra se prepustiti najodvratnijoj praksi ili sledeće sedmice krenuti stazom nepoštenja, to nije rešenje. Onaj koji ispituje srca, poznaje karakter, javno će ţ igosati svako nepravedno delo na svom velikom sudu. ―Gospode, ti me kušaš i znaš. Ti znaš... sve puteve moje.‖ ―Znaš pomisli moje izdaleka.‖ (Psalam 139:1-3). Razmišljajte malo o ovom! Postoji jedan svedok svakog vašeg najtajnijeg dela koje nikad ne biste učinili u prisustvu ljudi; ali pošto je Bog nevidljiv za ljudske oči zato pred Njim činite ono na šta se On gadi, kao da On to ne zna i ne vidi. A sad čitajmo zahtev Boţ ji postavljen svakom čoveku! ―Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom; a bliţ njega svojega kao samoga sebe.‖ (Luka 10:27). Bog neće odstupiti ni jedan atom od svojih zahteva. On ne prima polovičnu sluţ bu, kojom bi pola srca bilo dato Njemu a pola nekom idolu. Bog traţ i celo srce, ceo um. Bog ne dozvoljava da svoje misli odvraćamo od Njega i da ih usmeravamo na neki drugi predmet. Merilo karaktera

Na merilima nebeske svetinje odlučuje se večna sudbina svakog čoveka. Na jednoj strani vage stoji Boţ ji zahtev a na drugoj čovekov karakter. Setite se ovoga vi koji ste ţ iveli nemarno i koji ste olako shvatili greh! Godinama ste tako ţ iveli bez ikakvog osećaja odgovornosti prema Bogu - godine sebičnog ugaĎanja na zabranjenoj stazi. Razmišljajte o savršenom, nepromenjivom karakteru zakona čije ste zahteve rečima zastupali. Zakon traţ i savršenu, nepokolebivu poslušnost. Na suprotnoj strani zakona su greh, laţ , prevara, nečiste misli, nesveta dela; a prevaga ili nedovoljna teţ ina odlučuju o dobru ili zlu svakog pojedinca. Za mnoge nad rezultatom merenja stoji natpis: ―Izmeren si na merila i našao si se lak.‖ (Danilo 5:27).

Hoće li oni pred koje doĎe ovo pismo razmotriti svoj lični slučaj i umesto da sude druge, analizirati svoj karakter u svetlosti Boţ jeg zakona?

Da li je vaš karakter promenjen? Da li je tamu zamenila svetlost a ljubav prema grehu ljubav prema čistoti i svetosti? Da li ste vi, koji ste ovlaščeni da učite druge Boţ jim istinama, obraćeni? Da li se u vama dogodila ona potpuna, celovita promena? Jeste li utkali Hrista u svoj karakter? Ne smete da budete u nedoumici po ovom pitanju! Da li se Sunce pravde rodilo i obasjalo vašu dušu? Ako jeste, vi to morate znati! A ako ne znate da li ste obraćeni ili ne, onda ne izgovorite ni jednu

439

440

220

propoved dok u to ne budete uvereni! Kako moţ ete da vodite duše izvoru ţ ivota sa koga se sami niste napojili? Sluţ ite li Bogu ili idolima? Da li vas je Duh sveti nanovo rodio ili ste još mrtvi u gresima svojim? Biti hrišćanin znači mnogo više nego što to mnogi misle. Ljudi se mere na jednim merilima i proglašavaju lakim ako u svom ţ ivotu svesno čine bilo koji greh. Prednost je svakog Boţ jeg deteta da iz trenutka u trenutak ţ ivi kao pravi hrišćanin. Tada će celo nebo biti na njegovoj strani. A u njegovom srcu ţ iveće Bog.

Čovek koji je jedno sa Hristom, koji jede Njegovo telo i pije Njegovu krv, koji prima i ţ ivi o svakoj reči koja izlazi iz usta Boţ jih, boriće se protiv svakog iskušenja i čuvaće se svakog dodira greha. On će svakog dana biti sve jače i jače videlo, svakoga dana sve veći i veći pobednik. Napredovaće iz slave u slavu, a ne padati iz slabosti u slabost.

Neka niko ne vara svoju dušu! Ako gajite oholost, samouzvišenje, teţ nju za prvenstvom, za praznom slavom, nesvete ambicije, nezadovoljstvo, gunĎanje, gorčinu, ogovaranje, laţ , obmanu, klevetanje, tada u vašem srcu ne prebiva Hristos. Vaša dela dokazuju da imate um i karakter sotone a ne Hrista koji je bio krotak i smeran u srcu. A vi treba da izgradite karakter koji će ostati za večnost. Moţ da imate dobre namere, moţ da lepo i ubedljivo objašnjavate istinu, ali niste gotovi za carstvo nebesko. Vaš karakter ima u sebi loš materijal, koji kao troska smanjuje vrednost zlata. Još niste dostigli potrebnu visinu. Boţ anski pečat još nije utisnut na vas. Ognjena peć će vas progutati jer ste bezvredno, laţ no zlato.

MeĎu onima koji tvrde da veruju istinu mora da doĎe do potpune promene, ili se neće odrţ ati na sudu. Boţ ji narod mora da dostigne veći nivo. To treba da bude sveti narod, osobiti narod, izabrani rod - koji čezne za dobrim delima. Upravite srce prema Sionu

Hristos nije zato umro za vas da biste zadrţ ali ţ elje, ukus i navike ljudi ovoga sveta. Teško je razlikovati one koji sluţ e Bogu od onih koji Mu ne sluţ e, tako je mala i neznatna razlika njihovog karaktera. Ne moţ ete sluţ iti Bogu i Velijaru. Sinovi Boţ ji pripadaju jednom drugom narodu - carstvu čistote i svetosti. Oni su plemstvo neba. Na njima se nalazi znak Boţ ji. On je tako uočljiv i vidljiv da izaziva neprijateljstvo sveta protiv njih. Pozivam svakog ko tvrdi da je sin Boţ ji da nikad ne zaboravi ovu veliku istinu, da je neophodno da Duh sveti bude u nama kako bi dospeli na nebo i delo Hristovo izvan nas kako bismo stekli pravo na večno nasledstvo. Oni koji osećaju neodoljivi izliv ljubavi prema ljudskim bićima, ljudima ili ţ enama, imaju jedan idol koga oboţ avaju, kome sluţ e, kome posvećuju najtoplija osećanja svoga srca. Jedno od izrazitih karakteristika Boţ je dece jeste da su njihovi razgovori, njihova čeţ nja, njihova ljubav, njihova stremljenja vezana za nebo. Šta preovlaĎuje u tvojim osećanjima, tvom ukusu i tvojim sklonostima? U kom je pravcu usmeren tok tvojih naklonosti, simpatija, razgovora, ţ elja?

Nijedan čovek neće proći kroz vrata slave sem onaj čije je srce tamo upravljeno. Postavimo onda pitanje: Borite li se za zemaljske stvari? Da li su vam misli čiste? Udišete li atmosferu neba? Ili moţ da sobom nosite štetni uticaj zagaĎenja greha? Da li vaše srce voli ili oboţ ava ţ enu koju nemate prava da volite? Gde je vaše srce? Gde je vaše blago? Gde je vaš Bog? Jeste li oprali haljine svog karaktera i ubelili ih u krvi Jagnjeta? Ili ste još uvek uprljani moralnom pokvarenošću? Neka propovednici EvanĎelja primene ovo na sebe. Vi ste blagosloveni poznavanjem Pisma, ali mislite li na slavu Boţ ju? Da li revno i predano

441

442

443

221

sluţ ite Bogu u čistoti i svetinji istine? Pitajte sebe iskreno, u strahu Boţ jem: Da li sam ja dete Boţ je ili nisam?

―Vi ste videlo svetu.‖ (Matej 5:14). Kakav je silan utisak ostavio ţ ivot proroka Danila na cara Darija! Danilo je ţ iveo svetim, čistim ţ ivotom. Za njega je Bog bio na prvom mestu. Kad god hrišćanska načela vladaju srcem, to će se otkriti u karakteru. Svako će prepoznati da su takvi bili sa Isusom. Bogu mora da se pokloni nepodeljena ljubav. Potrebna je temeljna reformacija

U svim našim crkvama je potrebna temeljna reformacija. Boţ ja sila koja preobraţ ava mora da doĎe u sve naše crkve. Traţ ite Gospoda najiskrenije, odbacite svoje grehe i čekajte u Jerusalimu sve dok ne primite silu sa visine. Neka vas Bog odvoji za delo sluţ be. Očistite duše svoje poslušanjem istine. Vera bez dela je mrtva. Ne odlaţ ite dan pripreme. Ne dremajte u stanju potpune nespremnosti, sa sudovima u kojima nema ulja, za vaše ţ iške. Neka niko ne propusti pitanje svoga spasenja slučajnosti! Neka ne čeka više u neizvesnosti jer neizvesnost je opasna i kobna. Pitajte se ozbiljno: Jesam li meĎu spasenima ili meĎu izgubljenima? Hoću li se odrţ ati na sudu ili ne? Samo će onaj opstati u veliki dan Gospodnji u koga su čiste ruke i čisto srce. Budite čisti

Ja pozivam propovednike koji upravljaju rečju Boţ jom: ―Očistite se vi, koji nosite sude Gospodnje.‖ (Isaija 52:11). Pitam narod koji sluša istinu sa propovedaonice: Kakva su vaša osećanja u očekivanju tog velikog dana? Za taj dan svaki od vas ima lični interes. Budite sigurni da se Bog ne šali sa svojim zahtevima. Imate li svadbeno ruho?

Svakog dana čujemo vesti o zemljotresima na raznim mestima, o poţ arima, olujama, nesrećama na kopnu i na moru, o pomoru, o gladi. Kako ovi znaci deluju na vas? To je samo početak onoga što će se zbiti! Apostol Jovan, pisac Otkrivenja, opisuje taj dan. Do njegovog je uha dopro vapaj milijardi uţ asom obuzetih ljudi. ―Jer doĎe veliki dan suda Njegova i ko moţ e opstati?‖ (Otkrivenje 6:17). Sam apostol je bio uzbuĎen i duboko potresen.

Šta će biti vaše utočište u taj dan?

Kada takvi prizori doĎu i takvi dramatični sudovi počnu da se izlivaju na ovaj grešni svet, šta će tada biti utočište za Boţ ji narod? Gde će se tada skloniti dok ne proĎe gnev? Jovan vidi prirodne elemente - zemljotrese, oluje, političke sukobe - prikazane pod kontrolom četiri anĎela nazvana imenom: četiri vetra zemaljska. Ovi će vetrovi biti pod kontrolom sve dok Bog ne bude dao zapovest anĎelima da ih puste. Ovde je sigurnost za Boţ ju crkvu. AnĎeli Boţ ji izvršavaju Njegov nalog zadrţ avajući vetrove zemaljske da ne duvaju na zemlju, ni na more, ni na ikakvo drvo, sve dok Boţ je sluge ne budu zapečaćene na čelima svojim. Jedan moćni anĎeo se vidi kako dolazi od istoka sunčanoga. Taj najmoćniji izmeĎu anĎela ima u ruci pečat ţ ivoga Boga, ili Onoga koji jedini moţ e dati ţ ivot, koji moţ e da napiše na čelima znak i kao potvrdu da je nekome garantovana besmrtnost ili večni ţ ivot. To je glas onog najvišeg anĎela koji ima vlast da zapovedi četvorici anĎela da drţ e pod

444

445

222

svojom vlašću četiri vetra sve dok ovo delo ne bude završeno i dok ne dobiju nalog da ih puste.

Oni koji pobede svet, telo i Ďavola, biće izabranici Boţ ji koji će primiti pečat ţ ivoga Boga. Oni čije ruke nisu čiste, čija srca nisu čista, neće imati pečat ţ ivoga Boga. Oni koji su planirali greh i činili ga, biće prepušteni sebi. Samo oni koji se danas kaju i priznaju svoje grehe kao na veliki dan pomirenja, biće priznati kao dostojni i obeleţ eni kao dostojni Boţ je zaštite. Imena onih koji su tvrdo čekali i straţ ili, spremajući se za dolazak svoga Spasitelja - ozbiljnije i ţ eljnije nego što se čeka jutarnja zora - biće ubrojani meĎu zapečaćene. Ali imena onih čiju je dušu obasjalo videlo istine, ali oni nisu hteli da rade u skladu sa priznanjem svoje vere, ili ih je greh omamio načinivši idole u njihovom srcu, oskrvnivši njihovu dušu pred Bogom, i duše onih sa kojima su grešno bili povezani, biće izbrisana iz knjige ţ ivota i zauvek će ostati u tami bez ulja u sudovima za svoje ţ iške. ―Ali onima koji se boje imena mojega granuće sunce pravde i zdravlje će biti na zracima njegovim.‖ (Malahija 4:2).

Ovo pečaćenje Boţ jih slugu je ono isto delo koje je u viziji bilo pokazano proroku Jezekilju. Apostol Jovan je takoĎe bio svedok ovog uzbudljivog otkrivenja. On je video kako zatalasano more buči i preti i ljudska srca ispunjava strahom. Gledao je kako zemlja podrhtava a gore se prevaljuju u srce morima (što se bukvalno tako i dogaĎa) i kako voda iza toga buči i kipi a gore se tresu. Pokazani su mu pomori, zla, glad i smrt kako izvršavaju svoju strašnu misiju. Izbavi ţi vot svoj

Isti anĎeo koji je posetio Sodom, objavljuje istu opomenu: ―izbavi dušu svoju.― (1.Mojsijeva 19:17). Čaše gnjeva Boţ jega ne mogu biti izlivene da unište grešne i njihova dela dok se ne završi sud nad Boţ jim narodom i dok se ne ispita svaki pojedini slučaj, kako ţ ivih tako i mrtvih. Čak i pošto sveti budu zapečaćeni pečatom ţ ivoga Boga, Njegovi izbranici će imati pojedinačna iskušenja i nevolje. Naići će lične napasti, ali iznad peći nevolje bdije jedno oko koje neće dozvoliti da oganj proguta zlato, jer je na njemu neizbrisiv znak Boţ ji. Bog ih moţ e odbraniti jer je Njegovo sopstveno ime napisano na njima. Gospod ih uzima pod svoju zaštitu. Njihovo opredeljenje je ispisano na čelima: ―BOG, NOVI JERUSALIM.‖ Oni su Boţ je vlasništvo, Njegovo blago.

Hoće li ovaj pečat biti stavljen na ljude nečistih misli, na preljubočince i bludnike, na one koji ţ ele ţ enu bliţ njega svojega? Neka vaše duše odgovore na pitanje: ―Da li moj karakter odgovara kvalifikacijama koje su bitne da mogu dobiti pasoš ili stanove koje je Hristos, spremio za one koji su podobni za nebo?‖ Svetost mora da bude utkana u naš karakter.

Bog mi je pokazao da upravo u ono vreme kad znaci počnu da se zbivaju oko nas i kad već čujemo zvuke nebeske vojske koja je krenula da ispuni svoj zadatak, mnogi će inteligentni ljudi, ljudi na odgovornim poloţ ajima u zgradu svog karaktera ugraĎivati trulu graĎu - materijal koji će oganj Boţ jega gnjeva u veliki dan Gospodnji u trenutku progutati, i zbog koga neće biti dostojni da uĎu u nebeske stanove. Oni su odbili da skinu svoje prljave haljine; toliko su prionuli za njih kao da su od neocenjive vrednosti. Zbog tih će prljavih haljina izgubiti nebo i njegovu večnu slavu.

446

447

223

Budite obraćeni ljudi

Pozivam vas koji sluţ ite svetim stvarima da se obratite pre nego počnete bilo koji rad u delu svog Učitelja. Sada je vreme da se pripremite i budete gotovi jer je strašna proba pred vratima - a bez svetosti niko neće videti Boga. Ne recite: Moj je put sakriven od Gospoda i Bog ništa ne zna o mojim putevima. Moţ da još nije kasno. Pokajte se dok moţ ete. Čak ako pored vašeg imena bude napisano - oprošteno, pretrpećete teţ ak gubitak jer će na vašoj duši ostati trajni oţ iljci.

Oh, kako samo moţ e neko ko je imao videlo istine, slavno videlo, darovano od Boga, da se suprotstavlja Boţ jim delima i sudovima, grešeći protiv Njega i čineći baš ono što im Bog u svojoj reči zabranjuje? Kako je Sotoni uspelo da ih toliko zaslepi da u lice vreĎaju Boga i svesno grešeći prljaju svoju dušu? Apostol kaţ e: ―Jer smo gledanje i svetu i anĎelima i ljudima.‖ (1.Korinćanima 4:9) Hoće li ovi grešnici - ili da ih nazovem licemerima? - u Sionu zapitati: ―Na koji sam to ja način gledanje svetu, anĎelima i ljudima?‖ To moţ ete da odgovorite sami sebi: svojom zloupotrebom svetlosti, preimućstva i milosti koje mi je Bog dao, nedoličmm delima koja kvare i prljaju dušu. Tvrdeći da verujem Bogu da li ga istovremeno isključujem iz svojih misli i zamenjujem nekim idolom? Da li svojim primerom navodim druge da greh olako shvataju? Da li sam ja gledanje svetu slabog morala? Da li sam gledanje anĎelima u nepristojnim postupcima i moralnoj prljavštini? Apostol nas opominje: ―Molim vas dakle braćo, milosti Boţ je radi, da date tela svoja u ţ rtvu ţ ivu svetu, i ugodnu Bogu: to da bude vaše duhovno bogomoljstvo. I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svojega, da biste mogli kušati koje je sveta ugodna i savršena volja Boţ ja.‖ (Rimljanima 12:1-2). ―Imajući dakle ovakva obećanja, o ljubazni, da očistimo sebe od svake poganštine tela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Boţ jem.‖ (2.Korinćanima 7:1) Boţj e merilo

Bog ima jedan zakon koji predstavlja slavno merilo pravde. Svako ko se oslanja na Boţ ju milost a čini bezakonje, biće suĎen prema svojim delima. Gospod vas je upozoravao da se klonite svakog bezakonja. Svakom je pojedinačno zapovedio da se odupre zlu, a ne da ga prihvata kao počasnog gosta. Došlo je vreme kad se Jerusalim paţ ljivo pretraţ uje kao sa upaljenim ţ išcima. Bog ispituje karakter, meri moralnu vrednost svakog čoveka, i izriče sud nad svakim ispitanim slučajem. Moţ da još nije suviše kasno za one koji su grešili da se pokaju i da revnuju u čistoti srca za stvar Boţ ju. ―Jer ţ alost koja je po Bogu donosi za spasenje pokajanje za koje se nigda ne kaje; a ţ alost ovoga sveta smrt donosi.‖ (2.Korinćanima 7:10). Ţalost ovoga sveta je laţ na. U njoj nema nikakve vrednosti. To nije ţ aljenje zbog činjenice što je greh učinjen, već ţ alost što su drugi za njega saznali. Takva ţ alost ne dovodi do priznanja koje bi bilo rezultat kajanja, već samo priznavanja onoga što se ne moţ e poreći, jer je već otkriveno.

To je ţ alost sveta, koja donosi smrt i ućutkuje savest, a greh se i dalje voli i nastaviće da se dalje čini, ako bude za to prilike i ako bude izgleda da moţ e da se sakrije. ―Jer gle, ovo što se po Bogu oţ alostiste, koliko učini staranje meĎu vama? kakvo pravdanje, kakvu nepovoljnost, kakav strah, kakvu revnost, kakvu osvetu? U svemu pokazaste se da ste čisti u delu.‖ (2.Korinćanima 7:11). Ovde nalazimo duţ nost koja leţ i na crkvi da postupi prema onima koji ţ ive potpuno suprotno videlu koje su primili. Da li će Boţ ji narod zauzeti biblijski stav, ili će biti gori od nevernika,

448

449

224

te im tako dati u ruke argumente da sramote Boga i istinu, jer nisu ispunili zahteve EvanĎelja verom, poslušnošću, mudrim ţ ivotom i svetim karakterom.

Oni koji tvrde da imaju videlo istine, nisu ispunili uslove od kojih zavisi ispunjenje Boţ jih obećanja, niti su bili dostojni Hristove milosti. Od crkve se očekuje i zahteva karakter i sluţ ba koja će biti u skladu sa primljenim talantima. Njena vera i poslušnost trebalo bi da je ravna vrednosti koju bi verno korišćenje njenog videla i prilika značilo za njeno moralno i duhovno uzdizanje.

Ali mnogi - ne neki, nego mnogi - su gubili svoju duhovnu revnost i posvećenje pa su se odvraćali od istine koja je postajala sve jasnija i jasnija, te su odbijali da hode u istini jer njena posvećujuća sila nije bila ono što im godi i što ţ ele. Mogli su da doţ ive obnovljenje i svetost i da dostignu visoki duhovni nivo koji kao cilj postavlja reč Boţ ja; meĎutim, nad njima visi osuda! Mnogi propovednici i mnogi članovi su u tami. Izgubili su iz vida VoĎu koji je videlo sveta. Njihova je krivica srazmerna milosti i istini koja je bila dostupna njihovom shvatanju. Podignite zastavu

Bog poziva svoj narod da visoko podigne svoje stanovište. Crkva mora da pokaţ e svoju revnost za Boga u postupanju sa onima koji ispovedaju veliku i slavnu istinu a istovremeno javno sramote Hrista. Oni dovode u opasnost istinu. Oni su neverni straţ ari. Takvi nanose prekor i sramotu Boţ jem delu. Vreme je za odlučan i ozbiljan napor da se crkva očisti od prljavštine i nečistote koja kalja njen dobar glas i njenu čistotu. Crkva Hristova je pozvana da bude sveti i silan narod, poznat i hvaljen na celoj zemlji. Za Judu i Jerusalim je otvoren jedan izvor za pranje svake nečistoće i greha. Postoji jedan strahoviti otpad u Boţ joj crkvi kojoj je bila poverena sveta istina. Njena vera, njena sluţ ba, njena dela mora da se uporede sa onim što bi bila da je stalno gledala gore i išla napred ka postavljenom cilju, u skladu sa merom milosti i istinom koja joj je darovana.

Na merilima svetinje biće izmeren svaki član Hristove crkve; pa ako njegov moralni karakter i duhovno stanje ne odgovara blagoslovima i prednostima koje su mu poverene, naći će se lak. Ako ne donosi rod, onda ne proslavlja Boga.

―Opomeni se dakle otkuda si spao i pokaj se, i prva dela čini: ako li ne, doći ću ti skoro i dignuću svećnjak tvoj s mesta njegova ako se ne pokaješ.‖ (Otkrivenje 2:5)

Izgleda da oni koji su odstupili od Boga nisu svesni svog stanja. Da li je Bog već uklonio njihov svećnjak s mesta njegova? Pozivam one koji bezbriţ no počivaju u svom sadašnjem stanju mrtvila, da ustanu i vaskrsnu iz mrtvih, pa će im Hristos poslati svetlost. Mnogi se osećaju sigurni i zadovoljni, kao da je njihov zaklon i vodič stub od oblaka i stub od ognja. Mnogi izjavljuju da poznaju Boga ali Ga se svojim delima odriču. Ubrajaju sami sebe meĎu Boţ ji izabrani narod koji ima naročito svečanu vest poverenu da je čuva i obznanjuje, da joj dozvoli da posveti njegov ţ ivot i da je prenese svetu, ali sila istine se vrlo retko manifestuje u njihovom ţ ivotu u jednom iskrenom revnovanju za Boga. Kako je gusta tama, a mi toga nismo ni svesni! Videlo nije izgubilo svoju moć, nego mi ne hodimo u njegovoj svetlosti. Strahovita iluzija (obmana)

Kakva veća obmana moţ e zavesti ljudski um nego kad ljudi laskaju sami sebi da imaju istinu, da stoje na jednom sigurnom i čvrstom temelju, i da Gospod prima njihovu sluţ bu jer su aktivni u nekoj grani Boţ jeg dela, a idući suprotno Njegovoj objavljenoj volji greše protiv Njega? Oni rade mehanički, kao neka mašina, ali

450

451

225

priprema srca i posvećenje karaktera nedostaju. Svete stvari su dovedene na nivo običnih, stvari. U našim crkvama se gaji i razvija ono što je bez ikakve vrednosti. Sama bogosluţ enja postepeno gube ono svoje pravo obeleţ je i ne predstavljaju mnogo više od obične formalnosti.

Stanovište mora da se podigne. Delo mora da poprimi viši oblik. Treba se osloboditi običaja i prakse ovoga sveta, i odvojiti se od njega. I narod i propovednici moraju doći na jedno višlje stanovište. U ţ ivotu i karakteru onih koji polaţ u pravo da deluju u bilo kojoj grani Boţ jega dela, mora da bude što više Isus, Njegova krotost, Njegova svetost, Njegova poniznost, samoodricanje, čistoća, prava poboţ nost, i plemeniti karakter.

Neka Boţ ja reč bude voĎa i pravilo ţ ivota. Poslušajte je, jer je ona izraz Njegove volje. Bog poziva svakog, da kao odgovorno biće usmeri sve svoje snage u ispunjavanje Njegove volje. Ako taj poziv prihvatite, to će se javno pokazati. Vaša borba protiv uroĎenih i stečenih mana, koje vojuju na dušu biće dokaz da se trudite da ispunite svoj deo posla.

Neka niko ne kaţ e da su njegova osećanja toliko jaka prema nezakonitoj ljubavi da ne moţ e da se otrgne. To je prevara. Vi jednostavno volite greh; vi ga pothranjujete. Volite ga više nego istinu, čistotu i pravdu. Ne hvatate se za Boţ ju silu i pomoć, otimajući se od štetnog i opasnog društva. Poslušno i pokorno se predajete zlu, kao da nemate na raspoloţ enju nikakvu moralnu podršku. Proučavanje Boţ je reči sa molitvom pomaţ e da se njeni zahtevi odlučno i nepokolebivo izvršavaju, kao što su to činili Josif i Danilo. Oslonite se na pomoć koju je Bog milostivo obećao. Morate izabrati

Hoće li vas Bog prisiliti na poslušnost? Hoće li primorati vašu volju? Nikada! Gospod vam je dao moć razuma, nadario vas je sposobnošću shvatanja i stvaranja zaključaka, sposobnošću donošenja odluka. Sa neba je poslao svog jedinorodnog Sina da vam prokrči i otvori put i da vam omogući besmrtnost. Kakav ćete odgovor dati Bogu za svoje slabosti, neposlušnost, nečistotu, zle misli i zla dela?

Bog je predvideo sredstva koja, ako se pravilno i sa molitvom upotrebe, neće dopustiti da nijedan brod doţ ivi brodolom, već da savlada buru i oluju, i da se na kraju sigurno i mirno usidri u luci sreće. Ali ako prezremo i zanemarimo ove mogućnosti i prednosti, Bog neće činiti čuda da bi nas spasio, te ćemo kao sotona i Juda biti za svu večnost izgubljeni.

Nemojte misliti da će Bog činiti čuda da spasi te slabe duše koje izbiraju zlo, koje čine greh; ili da će u njihov ţ ivot biti unet neki nadprirodni elemenat koji bi ih uzdigao iznad njihovog ja u više sfere, gde bi im bilo srazmerno lakše da se bore, da bi bez razapinjanja svoga ja došli do pobede. Svi koji se zabavljaju i zadrţ avaju na sotoninom začaranom mestu biće izgubljeni zajedno sa svima koji čine zlo i bezakonje. Pogibao će doći iznenada i neće biti leka. Svetost - sada

Ako se Bog pobrinuo za čoveka da ima večni ţ ivot, onda ima mogućnosti i načina da čoveka pouči i da mu pomogne da u ovom ţ ivotu postigne svetost. Svi koji veruju da ima mogućnosti da dobiju večni ţ ivot, pokazaće u svom zemaljskom ţ ivotu i svom karakteru da su novi ljudi, čisti sveti koji slede videlo koje im je Bog poslao.

452

453

226

Put za nebo je otvoren uz visoku cenu i Oca i Sina. Da li svako od nas ide tim putem, ispunjavajući odreĎene uslove? Da li ste vi na tom putu? Sledite li VoĎu, Videlo ţ ivota? Izabrani – za čega?

Postoji samo jedan jedini izbor kako pojedinaca tako i naroda, za koji Boţ ja reč zna, a to je da čovek bude spasen. Mnogi su smatrali da su izabrani za večnu slavu, pa su skrštenih ruku čekali kraj. MeĎutim, to nije izbor o kome govori Biblija. Čovek je izabran da lično sa strahom i drhtanjem gradi svoje spasenje. On je izabran da se spremi i izvojuje dobru borbu vere. Izabran je da koristi sredstva koja je Bog obezbedio za borbu protiv svake grešne ţ elje, sa kojom sotona pokušava da osvoji njegovu dušu. On je izabran da u molitvi straţ i i da istraţ uje Pismo, da se kloni iskušenja. Izabran je da uvek veruje i bude poslušan svakoj reči koja izlazi iz usta Boţ jih, da ne bi bio samo zaboravan slušač, nego tvorac reči. To je Biblijski izbor.

Zato što im je bilo dato veliko videlo, zato su se ljudi kao knezovi u Izrailju, popeli na visoko mesto i pošto su bili privilegovani da imaju zajednicu sa Bogom, i što im je bilo dopušteno da prebivaju u svetlosti Njegove slave - zbog toga su ovi miljenici mislili da posle svega toga mogu da greše i da kvare svoje puteve pred Bogom i da nastave dalje kao da tvore Boţ ju volju, kao da se Bog neće osvrtati na njihove grehe, jer ih je toliko uzvisio - no takav je njihov zaključak fatalna pogreška. Veliko videlo i velike prednosti traţ e za uzvrat odgovarajuću svetost i krepost koja će biti srazmerna meri videla koje su primili. Sve što bi bilo manje od toga Bog ne prihvata.

Velika manifestacija Boţ je dobrote milosti i poverenja ne bi nikad smela da uljulja u laţ nu sigurnost i nemarnost. Oni nikako nisu smeli da daju slobodu razuzdanosti, niti da postupaju tako da oni koji greše pomisle kako Bog neće prema njima biti strog jer su Mu zbog svojih sposobnosti i znanja potrebni u Njegovom delu. MeĎutim, sve prednosti koje su u njihovim očima toliko velike dao im je Bog kao sredstva koja bi trebala da zapale vatru u njihovim srcima, koja bi u njihov rad unela revnost, a u ispunjavanje Njegove volje radost i tačnost.

Vi ste se, braćo moja, skrštenih ruku prepustili struji zla i čekate da Bog nekim čudom izmeni vaš karakter i prisili vas da budete sveti i čisti! Zar da se neodgovorno izlaţ ete iskušenju, očekujući da Bog prisili vaš um i vaše naklonosti na poslušnost, kako se ne bi pokvarili? Zar ćete staviti zmiju u nedra i onda čekati da je Bog začara kako vas ne bi otrovala svojim ujedom? Hoćete li ispiti otrov, očekujući da će Bog obezbediti protivotrov? Budite Boţj i ljudi

I dok s jedne strane treba pod Boţ jim voĎstvom i u Njegovoj sili da koristimo sredstva koja je On predvideo za spasenje naših duša, s druge strane ne smemo da se oslanjamo na ono što mi sami moţ emo da učinimo, kao da je to dovoljno da se spasemo, Ma da moramo da se trudimo svim svojim srcem, snagom i umom, sve to moramo da radimo kroz Isusa Hrista. Čista istina kakva je u Isusu Hristu mora da ispuni srce, dom i crkvu. Bog će upotrebiti kanale koje je osigurao, da preko njih teče Njegova blagodat.

Oh, kad bi moja braća bili ljudi po Boţ jem srcu, koji čuvaju svoje uzvišeno mesto u ogromnoj ljudskoj porodici, shvatajući da su samo deo velikog dela Boţ jeg

454

455

227

stvaranja i izbavljenja! Samo budite ljudi, pa će to biti odlučan korak vašeg napretka u hrišćanskom ţ ivotu. ,

Sva potrebna sredstva su osigurana, zato niko nema izgovor za svoj greh. Ako ne uspete da ga pobedite, za to postoji neki razlog. To znači da ne slušate Boţ ju otkrivenu volju; da se ne molite; da se ne trudite; da se ne borite protiv loših navika i grešnih misli. Mislite li da ste jači nego Bog? Smete li, moţ ete li da se borite sa Večnim? Ako niste neranjivi protiv Boţ jih sudova, ako niste otporni na Njegovu osvetu, onda ne idite dalje svojim zlim putevima. Ustanite i zauzmite odlučan stav protiv sotone! Učinite nešto i to odmah! Pokajte se još danas, priznajte i ostavite! Dan ognja, dan bure samo što se nije izlio na ovaj svet. Uskladite svoj ţ ivot sa jasnim zahtevima Boţ je reči! Traţ ite sa molitvom pomoć Duha Boţ jega i uz to straţ ite, pa ćete kroz Onoga koji nas je ljubio biti više nego pobednici. Čitajte 1. Jovanova 4:10. Sve je Gospodnje

I samo telo u kome je duša svetište i kroz koje deluje, jeste Gospodnje. Zato nemamo prava da zanemarujemo bilo koji deo te ţ ive mašinerije. Svaki delić ţ ivog organizma je Gospodnji. Poznavanje našeg fizičkog organizma bi trebalo da nas pouči da svaki njegov ud treba da sluţ i Bogu kao oruĎe pravde.

Niko sem Boga ne moţ e da savlada ponos ljudskog srca. Sami sebe ne moţ emo da spasemo. Sami sebe ne moţ emo da preporodimo. U nebeskim dvorovima se neće pevati pesma: ―Meni, koji sam se ljubio i koji sam se oprao i izbavio, meni slava i čast, blagoslov i hvala.‖ Ali to je osnovna nota i glavna misao pesme koju pevaju mnogi na ovom svetu. Oni ne znaju šta to znači, biti krotak i ponizan u srcu nastojeći da to izbegnu. Celo EvanĎelje je saţ eto u učenju o Hristu, o Njegovoj krotosti i poniznosti.

Šta je opravdanje verom? To je delo Boţ je, da poloţ i slavu čovečiju u prah, i da učini za čoveka ono što on sam za sebe nije u stanju da učini. Poglavlje 17 Poziv i opomena Potreba sveta

Review and Herald, 31. mart 1910.

U ovom veku prosvetljenosti, Hrišćanska crkva se suočava sa jednim svetom koji leţ i u najgušćoj tami, potpuno prepušten idolopoklonstvu. Gotovo sveopšte nepoštovanje Boţ jeg zakona brzim tempom daje ovom svetu obličje gradova Sodoma i Gomora. Nasilje ispunjava zemlju kao u dane pre potopa. Kockanje i pljačka postaju sveopšte zlo. Upotreba opojnih droga raste. Mnogi od onih koji su zadovoljavali svoje grešne ţ elje, završavaju svoj besciljni ţ ivot samoubistvom. Bezakonje i kriminal svake vrste nalazi pristup i u najvišim krugovima u svetu, a oni koji pristaju i odobravaju ova zla nastoje svim silama da krivce zaštite od odgovornosti i kazne. Pokvarenosti je toliko mnogo u ovom svetu, da ni stoti njegov deo nije poznat svetu. Malo se zna o okrutnosti koja vlada. Zloća je ljudska skoro dostigla svoj vrhunac.

456

457

228

Sotona na mnogo načina dokazuje da vlada ovim svetom. On vrši snaţ an uticaj na ljudska srca i prlja njihov um. Ljudi na visokom poloţ aju daju dokaze da su sve misli srca njihova uvek samo zle. Mnogi toliko jure za bogatstvom i ne ustručavaju se da ga povećaju nepoštenim poslovanjem. Gospod dopušta ovim ljudima da prevazilaze jedni druge u njihovim zlim delima; oni razgolićuju i otkrivaju svoja zla u svojim zlim delima. Njihova zla dela se javno prikazuju svetu da bi mudri, ljudi koji još uvek u svom srcu osećaju ţ elju da budu časni i pravični prema svojim bliţ njima, mogli da shvate zašto Bog počinje da izliva svoje sudove na zemlju. Gospod će sigurno kazniti svet radi njegovog bezakonja. ―I zemlja će otkriti krvi svoje, niti će više pokrivati pobijenih svojih.‖ (Isaija 26:21)

Gospod u svojoj milosti pokušava da rasvetli um onih koji danas pipaju traţ eći put u mraku zablude. On odlaţ e svoje sudove nad nepokajanim svetom da bi nosioci Njegovog videla mogli da traţ e i spasu ono što je izgubljeno. On danas poziva svoju crkvu na zemlji da se probudi iz svoje ravnodušnosti u koju se sotona trudi da je uvuče, i da ispuni svoju duţ nost koju joj je nebo odredilo, da svetlošću istine obasja ovaj svet. Njegova vest crkvi glasi: ―Ustani, svetli se; jer doĎe svetlost tvoja i slava Gospodnja obasja te.‖ (Isaija 60:1). Da bi se suprotstavila stanju koje vlada u vreme kad mrak pokriva zemlju i tama narode, crkva Boţ ja je opunomoćena da saraĎuje sa Bogom u širenju svetlosti biblijske istine. Onima koji se trude da kao nosioci dragocenog videla verno ispune svoj deo zadatka dato je obećanje: ―A tebe će obasjati Gospod i .glava Njegova pokazaće se nad tobom. I narodi će doći k videlu tvojemu i ka svetlosti koja će te obasjati.‖ (Isaija 60:2-3)

Svet je danas u vapijućoj potrebi za otkrivenjem Isusa Hrista u ličnosti Njegovih svetih. Bog ţ eli da Njegov narod danas stoji pred svetom kao sveti narod. Zašto? Zato što u svetu ima onih koji treba da budu spaseni svetlošću EvanĎelja istine. I dok crkva objavljuje vest istine koja treba da pozove ljude iz tame ka divnom i čudnom videlu Boţ jem, dotle ţ ivot njenih članova treba da podupire istinitost objavljene vesti.

Bog ţ eli da se Njegov narod stavi u pravi odnos prema Njemu da bi mogao da razume šta je to što Bog iznad svega očekuje od njega. On treba da otkrije svakoj duši koja se bori u ovom svetu šta to znači činiti pravdu, ljubiti milost, hoditi smerno s Bogom svojim. Gde god da se nalaze, u domovini ili daleko, oni treba da su narod koji drţ i Boţ je zapovesti. Treba da su sigurni da su im gresi oprošteni i da su primljeni kao deca Svevišnjega... Osiguran uspeh

Svetu je potrebna spasavajuća istina koju je Bog poverio svome narodu. Svet će propasti ukoliko mu ne bude dato poznanje Boga kroz Njegova izabrana oruĎa. Zato Hristovi saradnici u sili Svetoga duha treba da rade neumorno i da svuda na ovom svetu šire svetlost dragocene istine. I dok stupaju na puteve i raskršća, i rade po pustim mestima ove zemlje, blizu i daleko, doţ iveće radost da vide kako se spasenje Boţ je otkriva i ostvaruje na divan i slavan način.

Boţ ji vesnici treba verom da nastoje da Boţ je delo rade na način koji je Bog predvideo. Treba da uspostave usku zajednicu sa velikim Učiteljem, da bi svakog dana mogli od Njega da uče. Treba da se u iskrenoj molitvi bore za krštenje Svetim duhom kako bi mogli da zadovolje potrebe sveta koji propada u svojim gresima i neznanju. Onima koji puni vere kreću da objavljuju većno EvanĎelje obećana je svaka pomoć i sila. I dok oni nose ovom svetu vest ţ ivota koja dolazi sa prestola Boţ jeg, svetlost istine će silno zasjati i njeni će zraci dospeti do svih krajeva sveta.

458

459

229

Ta će svetlost odagnati tamu zablude i neverstva iz srca i uma onih časnih ljudi, poštenih u srcu i duši, koji čeznu za Bogom po svim zemljama sveta. ―Da traţ e Gospoda, ne bi li Ga barem osetili i našli.‖ (Dela 17:27) Opasnost uvoĎenja svetske vlasti u Boţj em delu

Za vreme mog rada u Salamanki, Njujork, 3 novembra 1890 godine, dok sam bila u razgovoru sa Bogom, u vreme noći, bejah preneta daleko van sebe na sastanke koji su se odrţ avali u raznim mestima gde sam objavljivala odreĎeno svedočanstvo ukora i opomene. U Betl-Kriku se odrţ avao sastanak propovednika i odgovornih ljudi iz izdavačke kuće i nekih drugih ustanova, i čula sam da neko od prisutnih, otmenim duhom, protura mišljenje i podstiče usvajanje mera koje su me ispunile strahom i nemirom.

Godinama pre toga bila sam pozvana da proĎem kroz jedno slično iskustvo. Gospod mi je tada otkrio mnoge vaţ ne i bitne stvari koje je trebalo da prenesem onima koji su se nalazili u opasnosti. U noći 3. novembra ove opomene su se vratile u sećanje i bilo mi je zapoveĎeno da ih iznesem pred one na odgovornim poloţ ajima, uz napomenu da se ne obeshrabrim i da ne klonem. Pred mene su bile iznete neke stvari koje nisam mogla da razumem, ali mi je data garancija da Gospod neće dopustiti da Njegov narod bude obavijen maglom svetskog skepticizma i neverstva i time beskrajno povezan sa svetom; ali ako budu slušali Njegov glas i sledili Ga, drţ eći Njegove zapovesti, On će ih uzdići iznad sumnji i neverstva, i njihove noge učvrstiti na Stenu gde bi mogli da dišu atmosferu sigurnosti i pobede.

Dok sam se tako usrdno molila, izgubila sam sve oko sebe; soba je bila ispunjena svetlošću i ja sam iznosila vest nekom skupu, koji je izgledao kao da je Generalna Konferencija. Boţ ji duh me pokrenuo da uputim najiskreniji apel; jer sam imala utisak da je pred nama velika opasnost koja preti samom središtu dela. Bila sam, i još sam uvek, savladana iscrpljenošću tela i duha, opterećena mišlju da treba da odnesem vest našem narodu u Betl-Kriku i da ih upozorim protiv smernica rada koji bi odvojio Boga od izdavačke kuće. Ukoravanje zajednice

Oči Gospodnje su sa ţ alošću bile upravljene na narod sa dubokim nezadovoljstvom, dok su bile izgovorene sledeće reči: ―Imam nešto na tebe, jer si ljubav svoju prvu ostavio. Opomeni se dakle odakle si pao i pokaj se, i prva dela čini; ako li ne, doći ću ti uskoro i uzeću svetnjak tvoj s mesta njegova, ako se ne pokaješ.‖ (Otkrivenje 2:4-5)

Onaj koji je plakao nad nepokajanim Izrailjem ističući njegovo zanemarivanje Boga i odbacivanje Hrista, svoga Spasitelja, pogleda i na centar svoga dela u Betl-Kriku. Opasnost je pretila a neki to nisu znali. Neverstvo je zaslepilo njihove oči pa su se oslanjali na ljudsku mudrost u voĎenju najvaţ nijih poslova Boţ jeg dela koji su vezani za izdavačku delatnost. U ograničenosti ljudskog rasuĎivanja preuzimana su u slabe, grešne ruke uţ a kontrole a Boţ ja volja, Njegov put i savet nisu smatrani vaţ nim. Ljudi uporne, nesalomive volje su se udruţ ili odlučni da proguraju izvesne mere koje su bile u skladu sa njihovim ličnim mišljenjem.

460

461

462

230

Potreba duhovnog razlikovanja

Rekla sam im: ―To ne moţ ete činiti. Kontrola ovog vaţ nog poslovanja ne moţ e da se potpuno prepusti onima koji su pokazali da imaju suviše malo iskustva u Boţ jim stvarima i da im nedostaje duhovno razlikovanje. Zbog lošeg poslovanja grešnih ljudi, ne sme da se poljulja poverenje Boţ jeg naroda u našim redovima u tako vaţ an posao u samoj centrali Boţ jega dela koja ima odlučujući uticaj kako na crkve u SAD tako i na one u stranim zemljama. Ako pruţ ite svoju ruku na izdavačko delo, taj silni instrumenat u radu koji treba da se obavi, da biste na njega stavili svoj otisak i pečat, osvedočićete se koliko je to opasno po vašu dušu i kako kobno za delo Boţ je. To će biti u Boţ jim očima isto tako veliki greh, kao što je bio greh Uze, koji je pruţ io svoju ruku da bi pridrţ ao kovčeg Gospodnji. Ima onih koji se mešaju u posao drugih, a jedino što Bog od njih očekuje, to je da rade pravo svoj posao, da ljube milost i da hode smerno s Bogom svojim. Da rade kao ljudi koje je i Bog i narod zaduţ io da savesno obavljaju posao koji je poveren njihovim rukama. Naţ alost, mnogi su zanemarili da tako postupaju, o čemu svedoče njihova dela. Ma na kom poloţ aju da su, kakvu god duţ nost da obavljaju, ako bi imali vlast čak kao Ahav što je imao, ustanoviće da je Bog nad njima, da je Njegova vlast vrhovna vlast‖...

Ne sme se sklapati nikakav sporazum sa nevernima, niti okupljati oko sebe neki izabrani krug onih koji misle kao vi i koji će reći Amin na sve što vi predloţ ite, a druge da isključite za koje mislite da se neće usaglasiti sa vašim mišljenjem. Pokazano mi je da u takvom načinu rada leţ i velika opasnost.

―Jer mi ovako reče Gospod uhvativši me za ruku, i opomenuvši me da ne idem putem ovoga naroda, govoreći: ne govorite buna kad god ovaj narod kaţ e buna, i ne bojte se čega se on boji, i ne plašite se. Gospoda nad vojskama svetite; i on neka vam je strah i bojazan... Zakon i svedočanstvo traţ ite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.‖ (Isaija 8:11-20). Svet ne treba i ne moţ e da bude naše merilo. Neka Gospod radi, i neka se Njegov glas čuje! Nikakav savez sa nevernima

Oni koji su zaposleni u ma kojoj grani dela kroz koje istina treba da deluje i preobraţ ava svet, ne smeju stupati ni u kakav savez sa onima koji ne poznaju istinu. Svet ne poznaje Oca ni Sina, i nema duhovnog raspoznavanja karaktera našeg dela, niti shvata šta treba, a šta ne treba da se čini. Mi smo duţ ni da izvršavamo naloge koji dolaze sa neba, a savete ovog sveta ni njihove planove ne smemo da podrţ avamo ni prihvatamo. Sugestije onih koji ne znaju šta Bog čini u ovo vreme, oslabile bi delotvornost Boţ jih sredstava predviĎenih za dovršetak Njegovog dela. Prihvatanje takvih sugestija značilo bi omalovaţ avanje Boţ jih saveta...

Oko Gospodnje je nad čitavim delom, nad svim planovima i pomislima svakog pojedinca koji u njemu radi. On vidi dublje od onog što je spolja, prepoznaje misli i namere srca. Nema sakrivenog dela ni plana, ni pobude, koju On ne čita kao otvorenu knjigu. Svako delo, svaka reč, svaka misao, verno je zapisana u izveštaju velikog ispitivača srca, koji kaţ e: ―Znam tvoja dela‖.

Pokazano mi je da će se ludosti Izrailja iz Samuilovih dana ponoviti meĎu Boţ jim narodom danas ukoliko ne bude više poniznosti, a manje samopouzdanja, ukoliko ne bude više poverenja u Gospoda Boga Izrailjeva, Gospodara neba i zemlje. Delo će samo onda izdrţ ati probu, ako se boţ anske sile ujedine sa ljudskim naporom. Kad se ljudi više ne budu oslanjali na čoveka, ni na svoj vlastiti sud, nego Bog bude njihov oslonac, to će se pokazati u svakom slučaju krotošću duha, u

463

464

231

manjem govorenju a mnogo više u moljenju; veţ bajući oprez u svim svojim planovima i pokretima. Takvi ljudi će otkrivati činjenicu da je njihovo pouzdanje u Bogu i da imaju um Hristov. Pouzdanje u ljude

Često mi je bilo pokazano da Boţ ji narod poslednjih dana ne moţ e da bude siguran ako se uzda u ljude i ako telo uzima sebi za mišicu. Jako gleto istine izvadilo ih je iz kamenoloma sveta kao grubo kamenje koje treba da se isteše, uglača, i uskladi za nebesku graĎevinu. Proročka reč sa svojim ukorima, opomenama, upozorenjima i savetima treba da ih teše dok ne postanu slični Boţ anskom Uzoru; to je onaj specijalni rad Duha Utešitelja, koji menja srce i karakter i osposobljava ljude da se drţ e puteva Gospodnjih...

Još od 1845. godine su s vremena na vreme pred mene su iznošene opasnosti Boţ jeg naroda i pokazano mi je da će vremenom one biti sve veće i da će sve ozbiljnije pretiti narodu ostatka u poslednje dane. Te opasnosti su mi otkrivene sve do poslednjeg dana. Veliki prizori će se brzo reĎati pred nama. Gospod dolazi sa silom i slavom velikom. Sotona zna da će njegova uzurpatorska vlast uskoro biti zauvek okončana. Pred njim je njegova poslednja prilika da zagospodari svetom, pa će zato uloţ iti najodlučnije napore kako bi ostvario uništenje stanovnika zemaljskih. Oni koji veruju istini moraju biti verni straţ ari na kuli, inače će im sotona sugerisati specijalne misli i izraze kojim će oni izneveriti svete istine. Neprijateljstvo sotone protiv svakog dobra sve će se više i više pokazivati, jer on stavlja u pokret sve svoje snage u ovom poslednjem svom buntovnom pokušaju, i svaka duša koja se ne bude potpuno predala Bogu i drţ ala se boţ anske sile, sklopiće savez sa sotonom protiv neba, i udruţ iće se u borbi protiv Vladara Vasione.

U jednoj viziji datoj 1880. godine pitala sam: ―Gde je utočište Boţ jeg naroda u ovim danima nevolje?‖ Odgovor je glasio: ―Isus posreduje za svoj narod, iako sotona stoji s njegove desne strane da mu se protivi.‖ ―A Gospod reče sotoni: Gospod da te ukori sotono, Gospod da te ukori, koji izabra Jerusalim; nije li on ugarak istrgnut iz ognja?‖ (Zaharija 3:2). Kao zastupnik i branilac čoveka, Isus će voditi sve koji dozvole da budu voĎeni, govoreći: ―Sledite me gore korak po korak, tamo gde jasno svetli videlo Sunca Pravde.‖

Ali svi nisu sledili videlo. Neki su skrenuli sa sigurne staze čiji je svaki korak put poniznosti. Bog je svojim slugama poverio jednu vest za ovo vreme; ali ova vest se u svemu ne podudara sa idejama vodećih ljudi, i neki kritikuju i vest i vesnike. UsuĎuju se čak da odbace reči opomene koje im Bog šalje preko svoga svetoga Duha.

Kakvu naknadnu silu će Gospod upotrebiti da bi zadobio srca onih koji odbacuju Njegove opomene i ukore, a svedočanstvo Duha Boţ jeg pripisuju ljudskoj mudrosti? Šta ćete moći vi, koji tako postupate, da iznesete na sudu pred Boga, kao izgovor ili opravdanje što ste se odvraćali od dokaza koje vam je pruţ ao, da bi vas uverio da je On taj koji stoji iza svega toga? ―Po rodovima njihovim poznaćete ih.‖ (Matej 7:20). Ne ţ elim sada da ponovo pred vas iznosim dokaze iz protekle dve godine o Boţ jem postupanju prema izabranim slugama; ali sadašnji dokaz stoji pred vama pa ste obavezni da verujete. Ne smete da zanemarite Boţ je vesti opomene, a još manje da ih odbijete, ili olako shvatite, a da to ne bude po cenu vašeg gubitka.

465

466

232

Poniznost duše

Zameranje, ismejavanje i klevetanje moţ e se trpeti samo ako ste spremni na poniţ enje vlastite duše. Upotreba takvog oruţ ja neće vam doneti dragocenu pobedu, već naprotiv obezvrediti um i odvojiti dušu od Boga. Svete stvari će spustiti na nivo običnih, i stvoriće takvo stanje koje godi knezu tame a ţ alosti Boţ jega duha. KuĎenje i kritika uskraćuju duši rosu milosti kao što su gore Gelvujske lišene kiše. Mudrosti i zdravom rasuĎivanju onih koji se upuštaju u ismejavanje i klevete, ne moţ e se pokloniti poverenje. Njihovim se predlozima i odlukama ne moţ e pridati nikakav značaj. Pre nego učinite odlučne poteze za razvoj Boţ jeg dela, morate za to dobiti boţ ansko odobrenje.

Optuţ ivati i kritikovati one kroz koje se Bog sluţ i, znači optuţ ivati i kritikovati Gospodara koji ih šalje. Veoma je vaţ no da svi razvijaju svoje religiozne sile da bi mogli pravilno da rasuĎuju o verskim stvarima. Neki su grešili u procenjivanju i prepoznavanju čistog zlata i običnog sjaja, izmeĎu bitnosti i senke.

Predrasude i mišljenja koja su preovladavala u Mineapolisu nisu mrtva ni u čemu; seme posejano tada u mnoga srca gotovo je da proklija i donese sličnu ţ etvu. Stablo je oboreno, ali korenje nije nikad bilo isčupano, i još uvek donosi svoje nesvete rodove koji truju um, izopačuju moć shvatanja i zaslepljuju razum onih sa kojima dolazite u dodir u odnosu na vest i vesnike. Ako iskrenim kajanjem uništite koren gorčine, Boţ jom ćete svetlošću videti svetlost. Bez ovog temeljitog rada nikad nećete očistiti svoju dušu. Boţ ju reč treba da proučavate ne sa ciljem da dokaţ ete svoje ideje, već da ih proverite, uskladite, osudite ili potvrdite, prema tome da li su ili nisu u skladu sa Boţ jom rečju. Biblija bi trebala da bude vaš stalni pratilac. Trebalo bi da proučavate Svedočanstva, ne zato da bi vadili izvesne rečenice pa ih koristili kako vam odgovara, da bi podupirali svoje tvrdnje, a zanemarivali najjasnije izjave koje su date da bi ispravile vaš pogrešan način delovanja. Omalovaţa vanje prave religije

MeĎu nama je došlo do udaljavanja od Boga pa delo pokajanja i vraćanja prvoj ljubavi, toliko bitnoj za obnovu srca i uspostavljanje prave zajednice sa Bogom, još nije ostvareno. Neverstvo je prodrlo u naše redove; postalo je moderno udaljavati se od Hrista i ustupati mesto skepticizmu. Zahtev mnogih srca je bio: ―Nećemo da ovaj čovek vlada nad nama!‖ (Luka 19:14). Val, Val, to je izbor mnogih. Religija mnogih meĎu nama će biti religija otpalog Izrailja, jer su im mili vlastiti putevi, a na put Gospodnji zaboravljaju. Prava vera, jedina vera Biblije, koja uči o oproštenju jedino kroz zasluge raspetog i vaskrslog Spasitelja, koja zastupa opravdanje kroz veru Sina Boţ jega, omalovaţ ena je, osporavana, ismevana i odbačena. Optuţ ena je da vodi u zanos i fanatizam. MeĎutim, ona je ţ ivot Isusa Hrista u duši, aktivno načelo ljubavi, objavljeno kroz Svetoga duha koji jedino moţ e da učini čoveka plodnim u dobrim delima. Hristova ljubav je pogonska sila svake vesti o Bogu, koja je ikada dolazila sa ljudskih usana. Kakva nas budućnost očekuje ako svi ne doĎemo u jedinstvo vere?

Kad doĎemo u jedinstvo vere za koje se Isus molio, ova duga borba koju sotona vodi kroz svoja oruĎa biće završena. Više nećemo gledati kako ljudi kuju planove prema pravilima ovog sveta zato što nemaju duhovne oči koje mogu da raspoznaju duhovne stvari. Oni sad ―vide ljude kao drva‖, te im je zato potreban boţ anski dodir da bi gledali kao što Bog gleda i da bi radili kao što je Hristos radio.

467

468

233

Tada će straţ ari u Sionu jedinstveno zatrubiti jasnim, silnim glasom jer će videti mač koji se pribliţ ava i shvatiće opasnost koja preti Boţ jem narodu.

Potrebno je da svojim nogama prokrčite pravu stazu, kako ne bi skrenulo s puta ono što je slabo i hromo. Mi smo okruţ eni hromim i kolebljivima u veri, i vi treba da im pomognete, ne kolebajući se sami i ne zastajkujući na putu, već hodeći odvaţ no i nepokolebivo kao oni koji su oprobani i okušani, čvrsti u načelima kao stena. Veliki i ozbiljan posao mora da se uradi, inače mnogi neće biti pripremljeni da prime videlo anĎela koji je poslan sa neba da svojom slavom obasja celu zemlju. Nemojte da se nadate da ćete se u vreme poznog daţ da naći kao sudovi za čast, da primite slavu Boţ ju, ako danas svoja srca upravljate taštini, ako govorite laţ , i potajno gajite koren gorčine. Nad vama će zasigurno biti Boţ ji gnev i Njegovo negodovanje nad svima onima koji miluju i gaje ovaj koren razdora i duh koji je tako stran Hristovom duhu.

Jednom dok je Duh Gospodnji počivao na meni, činilo mi se kao da prisustvujem jednom od naših savetovanja. Ustao je jedan član; njegov je stav bio veoma ozbiljan i odlučan. Podigao je pred svima jedan časopis. Mogla sam jasno da pročitam naslov časopisa; bio je to American Santinel (Američki Straţ ar)*) A onda je počela kritika časopisa i članaka koji su u njemu objavljeni. Članovi komisije su ukazali na izvesne pasuse, izjavljujući: Ovo mora biti izbačeno, a ono promenjeno. Izgovorene su teške reči kritike o metodama sa kojima se časopis obraĎuje. MeĎu prisutnima je preovladavao grub nehrišćanski duh. Čuli su se odlučni i prezrivi glasovi.

Moj vodič mi je dao reči opomene i ukora za one koji su učestvovali u ovoj raspravi i koji se nisu ustručavali od optuţ bi i osuĎivanja. Evo ukratko datog ukora: Gospod nije predsedavao ovom zasedanju na kome je vladao duh sukoba meĎu saradnicima. Misli i srca ovih ljudi nisu bila pod kontrolom svetoga Duha. Neka protivnici naše vere budu oni koji će predlagati i sprovodili takve planove o kojima ste vi sada diskutovali! Sa svetskog stanovišta se nekim od ovih planova ne bi imalo šta prigovoriti; Ali oni koji imaju nebesko videlo ne bi smeli da ih usvoje. Trebalo bi poštovati videlo koje nam je Bog dao ne samo naše sigurnosti radi, već isto tako radi dobra i sigurnosti crkve. Korake koje je sada preuzela nekolicina ljudi ne sme da sledi ostatak naroda Boţ jeg. Vaš stav nebo neće i ne moţ e da podrţ i. Vaš način delovanja dokazuje da ste svoje planove stvarali bez pomoći Onoga koji je silan i moćan u savetu svome. Gospod će zato da ustane i da radi! Oni koji su kritikovali Boţ je delo treba da mole za pomazanje svojih očiju, kako se ne bi osećali silni i moćni u svojoj vlastitoj snazi, jer ima Jedan koji moţ e da sveţ e ruke moćnih i da osujeti namere silnih i oholih. *) American Sentinel (Američki Straţ ar). Ovaj časopis je publikovan nedeljno u izdanju Pacifik Press-a i bio namenjen interesima religiozne slobode. On je bio preteča današnjeg časopisa Liberty (Sloboda). Nosite Boţj u vest

Vest koju treba da nosimo ovom svetu nije vest koju treba uvijeno objavljivati. Niko ne treba da pokušava da prikriva njeno poreklo i njenu svrhu. Njeni zastupnici moraju biti ljudi koji neće umuknuti ni danju ni noću. Kao ljudi koji smo sklopili svečani zavet sa Bogom i koje je Bog zaduţ io kao vesnike i pristave tajni milosti svoje, obavezni smo da verno objavljujemo celu istinu. Ne smemo da zanemarimo isticati upravo one istine koje čine da se razlikujemo i odvajamo od sveta, i koje nas

469

470

234

ustvari čine onim što jesmo, jer od njih zavisi večna sudbina ljudi. Gospod nam je dao videlo koje se odnosi na ono što se sada zbiva u poslednjem ostatku vremena, zato trebamo rečju i perom da objavljujemo ovom svetu istinu, ne na neki beţ ivotan i mlaki način već u punoj sili svetoga Duha. Širenje vesti izazvaće najţ ešće borbe, ali posledice njenog objavljivanja su sudbonosne i za nebo i za zemlju.

―Na zidovima tvojim, Jerusalime, postavih straţ are, koji neće umuknuti nikada, ni danju ni noću. Koji pominjete Gospoda nemojte ćutati. I ne dajte da se umukne o Njemu dokle ne utvrdi i učini Jerusalim da bude slava na Zemlji.‖ (Isaija 62:6-7)

Borba izmeĎu te dve velike sile, dobra i zla brzo će se završiti; ali sve do tog završetka će biti stalnih i oštrih sukoba. Mi trebamo sada ―naumiti‖ kao nekad Danilo i njegovi drugovi u Vavilonu, da ćemo ostati verni načelima, pa makar šta se dogodilo. Ni uţ arena peć, sedam puta vrelija nego obično, nije pokolebala ove verne Boţ je sluge da se odreknu vernosti istini. Ostali su čvrsti u vreme najveće nevolje i iskušenja, gde su bili bačeni u peć, ali ih Bog nije napustio. Oblik nekog četvrtog bića video se kako hodi posred peći plamene i uţ arene; a kad su izašii napolje, na njihovoj se odeći nije osetio čak ni miris dima...

Svet je danas pun laskavaca i licemera, ali Bog zabranjuje onima koji tvrde da su čuvari svetih istina da zbog laskavih sugestija i lukavstva neprijatelja svake pravde izdaju interese Boţ jeg dela.

Nije vreme da se svrstavamo na stranu onih koji gaze Boţ ji zakon, da gledamo njihovim očima, slušamo njihovim ušima i shvatamo i zaključujemo njihovim izopačenim umom i čulima. Moramo zbiti svoje redove. Moramo svim silama nastojati da postanemo jedno, da budemo sveti u ţ ivotu i čisti u karakteru. Neka se oni koji izjavljuju da su sluge ţ ivoga Boga ne klanjaju idolu ljudskih mišljenja, neka više ne robuju grešnim ţ eljama, neka više ne prinose Gospodu oskvrnjenu, grehom upraljanu dušu.

Kao marijivi studenti čitajte reč i budite iskreni tvorci reči pa će Duh sveti biti sasvim blizu svakog takvog radnika, a ljubav Hristova goreće u srcu onoga ko sluša savet i radi celim srcem u delu koje je Gospod odredio da se dovrši. Sotonine zamke *)

Dok se narod Boţ ji pribliţ ava opasnostima poslednjih dana, dotle sotona sa svojim anĎelima odrţ ava ozbiljna savetovanja na kojima se dogovara koji bi to bio najuspešniji plan kojim bi oborio njihovu veru. On zna da je popularne crkve već uljuljao u san svojom silom prevare. Izvrtanjem činjenica i laţ nim čudima moţ e dalje da ih drţ i pod svojom kontrolom. Zato upućuje svoje anĎele da postavljaju svoje zamke onima koji čekaju drugi Hristov dolazak i koji se trude da drţ e Njegove zapovesti.

Veliki varalica kaţ e: ―Moramo da straţ imo nad onima koji skreću paţ nju ljudi na Subotu Gospodnju, jer će oni mnoge upoznati sa zakonom Boţ jim; a isto videlo koje otkriva pravu Subotu otkriva i istinu o Hristovoj sluţ bi u nebeskoj svetinji i ukazuje da se upravo sada odvija poslednji čin velikog dela spasenja čoveka. Zadrţ ite um tih ljudi u mraku dok se delo na nebu ne završi, pa ćemo tako zadobiti i crkvu i svet.‖

―Subota je veliko pitanje od kojeg zavisi večna sudbina ljudi. Moramo zato da uzdignemo (laţ nu) subotu koju smo mi načinili. Moramo da damo sve od sebe kako bi je prihvatili svetski ljudi, kao i članovi crkve. Sada crkva mora biti navedena da se sjedini sa svetom traţ eći njegovu potporu. Znacima i čudesima moramo zaslepiti oči

471

472

235

za istinu, da ih tako navedemo da odbace znanje i strah Boţ ji i da se vrate običajima i tradiciji.‖

―Ja ću uticati na propovednike raznih crkava da odvraćaju ljude od Boţ jih zapovesti. Ono što Pismo proglašava savršenim zakonom slobode, mi ćemo prikazati kao ropski jaram. Jer narod rado prihvata objašnjenje Pisma od svojih sveštenika i propovednika. Oni ne istraţ uju sami za sebe. Tako radeći preko sveštenstva, mogu da upravljam narodom po svojoj volji.‖

―Ali glavna naša briga jeste da ućutkamo sektu poštovalaca subote, Moramo na neki način da izazovemo opšti gnev protiv njih. Moramo da privučemo velike ljude ovoga sveta na našu stranu i da navedemo one koji su na vlasti da ostvaruju naše namere. Tada će (laţ na) subota koju sam ja uspostavio biti nametnuta najoštrijim i najstroţ ijim zakonima. Oni koji se ne budu osvrtali na zahteve tog zakona, biće proterani iz gradova i sela, izloţ eni gladi i bedi. Kad nam jednom uspe da zadobijemo vlast, pokazaćemo svima onima koji se ne budu dali pokrenuti od svoje vernosti Bogu šta mi moţ emo! Navešćemo Rimsku crkvu da nametne kaznu zatvora, mučenja i smrti onima koji odbiju da se pokore njenim dekretima; i kada budemo doveli Protestante i svet u harmoniju sa ovom desnom rukom naše snage, mi ćemo konačno imati novi zakon da se istrebe svi koji se ne pokoravaju našem autoritetu. Kad smrt postane neminovna posledica gaţ enja naše nedelje, tada će mnogi iz redova onih koji sada drţ e pravu Subotu preći na našu stranu.‖

―Ali pre nego preĎemo na ove krajnje mere, moramo da upregnemo svu svoju mudrost da bismo zaveli one koji slave pravu Subotu. Svetovnošću, ţ eljama tela, i ohološću moţ emo mnoge da odvojimo od Hrista. Neka se oni osećaju sigurni što veruju istini, ali popuštanjem apetitu i niskim strastima koje otupljuju razum i smanjuju moć zapaţ anja, izazvaćemo njihov pad.‖

―Idite i omamite vlasnike zemlje i novca brigama za ovaj ţ ivot. Prikaţ ite im svet u najprivlačnijim bojama, kako bi svoje blago gomilali ovde na zemlji, i svoju ljubav vezali za zemaljske stvari. Učinimo krajnje napore da sprečimo one koji rade u Boţ jem delu da doĎu do sredstva koja bi upotrebili u borbi protiv nas. Zadrţ imo novac u svojim rukama. Što više novca uspeju da sakupe to će više štete naneti našem carstvu. Jer sluţ eći se tim sredstvima, zadobijaće naše podanike za sebe. Učinimo da se više brinu za novac nego za podupiranje i širenje Hristovog carstva. Ako uspemo da sprečimo širenje istine koju mrzimo, ne treba da se plašimo njihovog uticaja, jer dobro znamo da će svaka lakoma, sebična osoba lako pasti pod naš uticaj pa će se na kraju odvojiti od Boţ jeg naroda.‖

»Kroz one koji imaju obličje poboţ nosti, ali ne poznaju njenu silu, moţ emo da zadobijemo mnoge koji bi nam inače naneli mnogo štete. Oni koji vole zadovoljstva i uţ ivanja više nego Boga, biće nam najuspešniji pomagači. Oni koji su sposobni i inteligentni, posluţ iće kao mamci koji će privlačiti druge u naše zamke. Niko se neće bojati njihovog uticaja, jer oni ispovedaju istu veru. Preko njih ćemo druge dovesti do zaključka da Hristovi zahtevi nisu baš tako striktni, kako su to oni ranije mislili i da će usaglašavanjem sa ovim svetom imati više uticaja na ljude u svetu. Tako će se i oni odvojiti od Hrista a onda neće imati sile da se odupru našem uticaju i neće potrajati dugo, a oni će biti gotovi da ismejavaju svoju nekadašnju revnost i posvećenje.‖

―Sve dok ne bude zadat ovaj poslednji, odlučni udarac, naš napor protiv onih koji drţ e Boţ je zapovesti mora biti neumoran. Moramo da prisustvujemo svim njihovim sastancima. Naš rad je naročito ugroţ en njihovim velikim skupovima, zato moramo biti veoma oprezni i budni, i da koristimo svu svoju veštinu zavoĎenja, da bi ih sprečili da paţ ljivo slušaju iznošenje istine i da ih se ona ne dotakne.‖

473

474

236

―Imam na raspoloţ enju ljude koji su moji zastupnici, i koji se drţ e laţ ne doktrine pomešane sa tek toliko istine koliko je dovoljno da zavedu duše. MeĎu prisutnima ću imati neverne koji će izraţ avati sumnju u odnosu na Gospodnju vest opomene Njegovoj crkvi. Ako bi ljudi čitali i slušali ove opomene bilo bi malo nade da ćemo ih savladati. Ali ako uspemo da njihovu paţ nju odvratimo od ovih opomena, oni neće ni biti svesni naše moći i lukavstva, te ćemo ih na kraju privući u svoje redove. Bog neće dozvoliti da se Njegove reči nekaţ njeno omalovaţ avaju. Ako uspemo da izvesno vreme zadrţ imo ove prevarene duše, Bog će povući svoju milost od njih pa će biti potpuno prepušteni našoj kontroli.‖

―Moramo da izazovemo nesuglasice i raspre. Moramo da uništimo u njima onu ţ arku ţ elju za spasenjem. Moramo nekako da ih navedemo da kritikuju, osuĎuju, i optuţ uju jedni druge; da gaje sebičnost i netrpeljivost. Zbog ovih je greha Bog i nas oterao iz svoje prisutnosti, pa će svi oni koji slede naš primer doţ iveti istu sudbinu.‖ *) Članak u ovom poglavlju objavljen je u originalu 1884. u knjizi ―Duh Proroštva sveska IV‖. To je bila jedna sveska pisana za Zajednicu. Kao što je sestra Vajt planirala da prezentujea istoriju koju mi danas poznajemo kao seriju ―Sukob Vekova‖ koja je uglavnom cirkulisala u ono vreme, ona je odlučila da izostavi iz proširenog izdanja Velike Borbe od 1888, neke delove koji su pisani specijalno za članove Zajednice. Ona je uvidela da postoje neke stvari podesne za članove crkve, ali nisu podesne za one koji nisu članovi crkve. Neka nebo vodi

Proroštvo se mora ispuniti. Gospod kaţ e, ―Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka pre nego doĎe veliki i strašni dan Gospodnji.‖ (Malahija 4:5). Neko treba da doĎe u sili i duhu Ilije, a kad se on pojavi, ljudi će reči: ―Suviše si revan, ne tumačiš Pismo na ispravan način. Dopusti da ti kaţ em kako da učiš ljude tvojoj vesti!―*)

Ima mnogo, mnogo onih koji nisu u stanju da razlikuju Boţ je delovanje od ljudskoga. Govoriću istinu onako kako mi je Bog dao, i sad kaţ em: Ako nastavite da iznalazite greške, da gajite duh nesloge, nikada nećete poznati istinu. Isus je rekao svojim učenicima: ―Imam mnogo da vam kaţ em ali sad ne moţ ete nositi.‖ (Jovan 16:12). Učenici nisu bili u stanju da procene svete i večne stvari, ali im je Isus obećao da će im poslati Utešitelja koji će ih naučiti svemu i podsetiti ih na sve što je On govorio.

Braćo, ne smemo polagati svoje pouzdanje u čoveka. ―ProĎite se čoveka kojemu je dah u nosu; jer šta vredi?‖ (Isaija 2:22) Svoje bespomoćne duše poverite Isusu. Zašto da pijemo sa izvora u ravnici, kad postoje divni, gorski izvori? Ostavimo mutne, plitke potoke! Popnimo se do sveţ eg planinskog vrela! Ako postoji neka tačka istine koju ne razumete, i oko koje se ne slaţ ete, istraţ ujte, uporeĎujte Pismo sa pismom, usecite duboko okno u rudniku Boţ je reči. Svoje ja, svoja mišljenja i gledišta poloţ ite na Boţ ji oltar; odbacite svoje unapred postavljene stavove i dozvolite da vas Duh Boţ ji upozna i uvede u istinu. - Review and Herald, 18. mart 1890. *) Neko treba da doĎe u duhu i sili Ilije: Ove reči su bile pogrešno primenjene od pojedinih ličnosti: da će se pojaviti neko sa proročkom vešću nakon ţ vota i rada sestre Vajt. Tri odlomka koji sačinjavaju ovaj članak pod naslovom ―NEKA NEBO VODI‖, samo su mali deo jednog govora sestre Vajt u Betl-Kriku, Mičigen, ujutru 29. januara 1890. Kada je to bilo štampano u Review and Heraldu od 18. februara 1890. godine, nosilo je naslov: ―Kako suzbiti protivničke tačke nauke‖. Članak je bio preštampan u celosti u knjizi Selected Messages (Odabrane vesti) knjiga I, stranice 406—416, sa delom koji sačinjava naslov ―Neka nebo void‖, koji se nalazi u istoj knjizi na stranicama 412 i 413.

475

476

237

Kada se taj članak čita u celini, postaje očigledno da sestra Elen Vajt u ovom članku koji je izgovorila nešto više od godinu dana nakon Konferencije u Mineapolisu pred jednom grupom u Betl-Kriku, govori o svojoj sluţ bi, kada su neki kritikovali njen rad ―Mi ćemo doći u situaciju kada će isčeznuti svaka razlika. Ako ja mislim da imam videlo, ja ću izvršiti svoju duţn ost da isto objavim. Pretpostavimo da sam konsultovala druge odnosno vesti koju mi je Gospod hteo dati za narod, vrata bi mi mogla biti zatvorena tako da svetlost ne bi mogla dospeti do onoga kome je Gospod šalje. Kada je Isus ujahao u Jerusalim, celo mnoštvo učenika i naroda počelo se radovati i klicati, hvaleći Boga jasnim glasom za sva silna dela koja su videli, govoreći: Blagosloven da je car koji dolazi u ime Gospodnje: mir na nebu i slava na visini Bogu! A neki od fariseja koji behu u narodu rekoše mu: Učitelju, zapreti svojim učenicima! A On im odgovori i reče: Zaista vam kaţ em: ako oni ućute, onda će kamenje povikati.‖ (Luka 19:37-40). Jevreji su pokušali da zaustave propovedanje vesti koja je bila prorečena u Boţ joj reči.‖ Tada je (E.G. Vajt) ponovo ukazala na svoje lično iskustvo: ―Proročanstvo mora da se ispuni. Gospod kaţ e: ―Evo, Ja ću vam poslati Iliju proroka pre nego što doĎe veliki i strašni dan Gospodnji.2 (Malahija 4:5). Neko će doći u duhu i sili Ilijinoj, i kada se on pojavi ljudi će moţ da reći: ―Ti si previše strog‖ ti ne tumačiš Pismo na ispravan način.‖ Odabrane vesti, sveska 1, str. 412. To što je ona ukazivala na svoje lično iskustvo je postalo jasno iz sledećeg pasusa u kome ona izjavljuje: ―Kazaću vam istinu onakvu kako mi je Bog dao‖. Poglavlje 18 Ţivotna načela u odnosima Jehova je naš car

Bog mi je otkrio mnoge stvari i zapovedio mi da ih rečju i perom prenesem Njegovom narodu. Kroz ove vesti svetoga Duha data su Boţ jem narodu sveta uputstva odnosno njihove duţ nosti prema Bogu i svojim bliţ njima.

Jedna čudna stvar ušla je u naše crkve. Ljudi koji su postavljeni na visoke poloţ aje da bi bili mudri savetnici i pomagači svojih saradnika, zamišljaju da su postavljeni da budu kao carevi i vladari u crkvama, da zapovede jednome bratu: Učini ovo; a drugom: Učini ono; a trećemu opet da kaţ u: Pazi da to uradiš na takav i takav način! Bilo je na nekom mestu kad je radnicima rečeno da ako se ne pridrţ avaju uputstva ovih odgovornih ljudi, da će im biti uskraćena plata od strane Unije!

Pravilno je da se radnici meĎusobno savetuju kao braća; ali onaj čovek koji zahteva da njegovi saradnici traţ e njegovo lično mišljenje i savet, odnosno detalja njihovog rada i da ih on uči njihovoj duţ nosti, u opasnom je poloţ aju, pa je neophodno da sazna koje su odgovornosti uključene u njegovu sluţ bu. Bog nikoga nije postavio da bude savest svojih bliţ njih. Nije mudro staviti toliko odgovornosti na jednog čoveka da se isti oseti primoran da postane diktator. Stalna opasnost

Godinama je bila sve veća tendencija (sklonost) ljudi na visokim poloţ ajima da vladaju Boţ jim nasledstvom, gušeći u članovima crkve onaj silni osećaj potrebe za boţ anskim uputstvom i svest o dragocenoj prednosti da se savetuju sa Bogom odnosno svoje duţ nosti. Takvo stanje mora da se promeni. Mora doći do jedne reforme. Ljude koji nemaju bogatu meru mudrosti koja dolazi odozgo, ne bi trebalo pozivati da sluţ e na mestima gde njihov uticaj tako mnogo znači za članove crkve.

U mojim ranijim iskustvima u vesti, bila sam pozivana da se suprotstavim ovom zlu. Za vreme mog rada u Evropi i Australiji i nedavno na sastanku pod

477

478

238

šatorima u San Jose 1905, ja sam iznela moje svedočanstvo opomene protiv istog zla, jer su duše bile tako voĎene da od čoveka očekuju mudrost, umesto da gledaju na Boga, koji je naša mudrost, posvećenje i pravda. I sada mi se daje ova ista vest ponovo, ali još odreĎenije i još odlučnije, jer je bilo još većeg otpora Duhu Boţ jemu. Jedna uzvišena privilegija

Bog je utešitelj svoga naroda. Svi koji ponize svoja srca pred Njim biće naučeni od Boga. ―Ako li kome od vas nedostaje premudrosti neka ište u Boga, koji daje svakome bez razlike, i ne kori nikoga, i daće mu se.‖ (Jakov 1:5). Gospod ţ eli da se svaki član crkve iskreno moli za mudrost da bi tačno znao šta Bog od njega očekuje. Privilegija je svakog vernika da stekne lično iskustvo, veţ bajući se da svoje brige i nedoumice iznese pred Boga. Pisano je: ―Pribliţ ite se Bogu i On će se pribliţ iti vama.‖ (Jakov 4:8)

Gospod poziva svoju crkvu preko svog sluge Isaije da ceni tu uzvišenu prednost što joj mudrost beskonačnoga stoji na raspolaganju: ―IzaĎi na visoku goru, Sione, koji javljaš dobre glase; podigni silno glas, svoj, Jerusalime, koji javljaš dobre glase; podigni, ne boj se; kaţ i gradovima Judinim: Evo Boga vašega. Evo, Gospod ide na jakoga i mišica će Njegova ovladati njim; evo plata je njegova kod njega, i delo je njegovo pred Njim. Kao pastir pašće stado svoje; u naručje svoje sabraće jaganjce, i u nedrima će ih nositi, a dojilice će voditi polako.

Ko je izmerio vodu grstima svojim i nebesa premerio peĎu? Ko je merom izmerio prah zemaljski? i gore izmerio na merila i bregove na poteg? Ko je upravljao Duh Gospodnji, ili Mu bio savetnik? i naučio ga? S kim se je dogovarao i ko ga je urazumio i naučio putu suda i naučio ga znanju i pokazao mu put razuma? Gle narodi su kao kap iz vedra i kao praška na merilima broje se; gle premešta ostrva kao prašak. Ni Liban ne bi bio dosta za oganj i ţ ivotinje njegove ne bi bile dosta za ţ rtvu paljenicu. Svi su narodi kao ništa pred Njim, manje nego li ništa i taština vrede mu.‖ (Isaija 40:9-17)

―Ne znaš li? nisi li čuo, da Bog večni Gospod koji je stvorio krajeve zemaljske, ne sustaje, niti se utruĎuje? razumu Njegovom nema mere. On daje snagu umornome i nejakome umnoţ ava krepost. Deca se more i sustaju, i mladići padaju; ali koji se nadaju Gospodu dobijaju novu snagu, podiţ u se na krilima kao orlovi, trče i ne sustaju, hode i ne more se.‖ (Isaija 40:28-31)

Od četrdesetprve pa do četrdesetpete glave knjige proroka Isaije, Bog sasvim jasno otkriva svoju nameru sa svojim narodom, zato ova pogljavlja treba proučavati sa ozbiljnom molitvom. Bog ovde ne upućuje svoj narod da se odvraća od Njegove mudrosti i da mudrost traţ i od grešnog, smrtnog čoveka. ―Pamti to, Jakove, i Izrailju jer si moj sluga‖ izjavljuje Gospod...« neću te zaboraviti. Rasuću kao oblak prestupe tvoje i grehe tvoje kao maglu; vrati se k meni, jer sam te izbavio: Pevajte nebesa jer Gospod učini, podvikujte nizine zemaljske, popevajte gore, šume i sva drva u njima, jer izbavi Gospod Jakova i proslavi se u Izrailju...‖ (Isaija 44:21-23)

―Oglasite i dovedite, neka vijećaju zajedno: ko je to od starine kazao? ko je javio još onda? Nijesam li ja, Gospod? Nema osim mene drugoga Boga, nema Boga pravednoga i spasitelja drugoga osim mene. Pogledajte u mene i spašćete se svi krajevi zemaljski; jer sam ja Bog i nema drugoga. Sobom se zakleh; iziĎe iz usta mojih reč pravedna i neće se poreći, da će mi se pokloniti svako koleno i zaklinjati se svaki jezik, i govoriće: u Gospodu je pravda i sila; k Njemu će doći; ali će se posramiti svi koji se gneve na nj. U Gospodu će se opravdati i proslaviti sve seme Izrailjevo.‖ (Isaija 45:21-25)

479

4800

239

Izlomiti svaki jaram

Pišem otvoreno jer mi je pokazano da su propovednici i članovi sve više i više u iskušenju da se uzdaju u ograničenog čoveka za mudrost i da telo uzimaju sebi za mišicu. Predsednicima konferencija i ljudima na odgovornim poloţ ajima donosim ovu vest: Pokidajte sveze i okove koji su stavljeni na Boţ ji narod! To vama govori: ―Izlomite svaki jaram!‖ Ako ne prestanete da potčinjavate čoveka čoveku, ako ne ponizite svoja srca i ne učite puteve Gospodnje kao mala deca, Gospod će vas odvojiti od svog dela. Mi treba da postupamo meĎu sobom kao braća, kao saradnici, kao ljudi i ţ ene koji zajedno traţ imo videlo i razumevanje puteva Gospodnjih, i čeznemo za Njegovom slavom.

Bog izjavljuje: ―Biću proslavljen u narodu mojemu‖, ali samopouzdano upravljanje dovelo je do odbacivanja Boga i prihvatanja ljudskih izmišljotina. Ako dozvolite da se tako nastavi, vaša će se vera brzo ugasiti. Bog je svuda prisutan i prati vladanje naroda koji izjavljuje da zastupa načela Njegovog dela. On zahteva promenu. Njegova je ţ elja da se Njegov narod oblikuje ne prema idejama ljudskim, nego po obličju Boţ jem. Preklinjem vas da istraţ ujete Pismo kao nikad pre, da biste upoznali put i volju Boţ ju. Oh, kad bi svaka duša bila dirnuta ovom vešću, i odbacila zlo! Pavlovo iskustvo

Mi bi dobro učinili ako bi paţ ljivo proučavali prvu i drugu glavu 1. Korinćanima. ―A mi propovedamo Hrista razapeta,‖ izjavljuje apostol, ―Jevrejima dakle sablazan, a Grcima bezumlje; onima pak koji su pozvani, i Jevrejima i Grcima, Hrista, Boţ ju silu i premudrost. Jer je ludost Boţ ja mudrija od ljudi; i slabost je Boţ ja jača od ljudi. Jer pogledajte zvanje svoje, braćo, da nema ni mnogo premudrih po telu, ni mnogo silnih ni mnogo plemenitih; nego što je ludo pred svetom, ono izabra Bog da posrami premudre; i što je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jake; i što je neplemenito pred svetom i uništeno izabra Bog, i što nije, da uništi ono što jeste, da se ne pohvali nijedno telo pred Bogom. Iz koga ste vi u Hristu Isusu, koji nam posta premudrost od Boga i pravda i osvećenje i izbavljenje. Da (kao što se piše) ko se hvali, Gospodom da se hvali.‖ Onaj ko preuzima na sebe da bude mudrost i razum drugoga ustanoviće da se prevario.

―I ja bijah meĎu vama‖, nastavlja Pavle, ―u slabosti, i u strahu i u velikom drhtanju. I reč moja i poučenje moje ne bijaše u nadgovorljivim rečima ljudske premudrosti nego u dokazivanju Duha i sile. Da vera vaša ne bude u mudrosti ijudskoj nego u sili Boţ joj. Ali premudrost govorimo koja je u savršenima a ne premudrost veka ovoga, ni knezova veka ovoga koji prolaze. Nego govorimo premudrost Boţ ju u tajnosti sakrivenu, koju odredi Bog prije sveta za slavu našu; koje nijedan od knezova veka ovoga ne pozna; jer da su je poznali, ne bi Gospoda slave razapeli.‖ (1.Korinćanima 2:3-8)

Naučeni od Duha

Sledeće reči apostola ukazuju na pravi izvor mudrosti za verne: ―A nama je Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje i dubine Boţ je. Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovečijega koji je u njemu? tako i u Bogu što je niko ne zna osim Duha Boţ jega... Koje i govorimo ne rečima što je naučila mudrost čovečija

4810

4820

4830

240

nego što uči Duh sveti; i duhovne stvari duhovno razmatramo.‖ (1.Korinćanima 2:10-16)

Ove reči mnogo znače duši koja pokušava da vojuje bitku i trči trku na koju je uputilo EvanĎelje. ―A telesni čovek ne razume što je od Duha Boţ jega; jer mu se čini ludost i ne moţ e da razume jer treba duhovno da se razgleda. Duhovni pak sve razgleda a njega sama niko ne razgleda. Jer ko pozna um Gospodnji? A mi um Hristov imamo.‖

Čitajte takoĎe treće poglavlje ove knjige proučavajte i molite se nad ovim rečima. Naša vera i naš ţ ivot kao naroda Boţ jeg mora da bude energičan silom Svetoga duha. Ne sme da se primeni nikakva sila koja bi primoravala ljude da se pokoravaju diktatu ograničenog ljudskog uma. ―ProĎite se čoveka kome je dah u nosu‖, zapoveda Gospod. Obraćajući um ljudi da se oslanjaju na ljudsku mudrost stavljamo veo izmeĎu Boga i čoveka, tako da nema viĎenja Onoga koji je nevidijiv.

U našim ličnim iskustvima mi treba da smo naučeni od Boga. Ako ga traţ imo sa iskrenim srcem mi ćemo mu priznati svoje nedostatke karaktera, jer je obećao da će primiti sve koji doĎu k Njemu u poniznosti i pouzdanju. Onaj ko se pokori Boţ jim zahtevima imaće stalnu prisutnost Hrista čije drugarstvo će mu biti najdragocenije. Traţ eći i drţ eći se boţ anske mudrosti sačuvaće se od pokvarenosti koja vlada u svetu. Iz dana u dan će sve potpunije i sve bolje shvatati kako da svoje potrebe iznosi Onome koji je obećao da će biti pomoćnik koji se u nevolji brzo nalazi.

To je vest koja se upućuje svim našim crkvama u svetu. Pogrešno iskustvo koje se uvuklo vrši snaţ an uticaj na uzdizanje ljudskih oruĎa i navodi neke da zavise od ljudskih sudova i da se povinuju kontroli ljudskog uma. Takav uticaj odvraća čoveka od Boga. Bog zabranjuje da se takva praksa učvršćuje i razvija u našim redovima kao Adventista Sedmog Dana. Naše molbe treba da dopru iznad grešnog čoveka do Boga. Bog nije ograničen samo na jedno mesto ili jednu ličnost. On sa neba gleda na sinove ljudske; vidi njihove nevolje i potrebe i zna sve okolnosti pod kojima ţ ivi svaki čovek. On najbolje poznaje svoj rad na ljudskom srcu, pa nema potrebe da bilo ko usmerava delovanje Njegovog Duha.

―I ovo je sloboda koju imamo k njemu da ako što molimo po volji Njegovoj posluša nas. I kad znamo da nas sluša što god molimo, znamo da će nam dati što ištemo u Njega.‖ (1.Jovanova 5:14-15). Bog je odredio anĎele koji ispunjavaju Njegovu volju da odgovore na molitve krotkih na zemlji i da savetom i znanjem vode Njegove propovednike. Nebeska oruĎa stalno nastoje da dodele milost i snagu i uputstva vernoj Boţ joj deci, da bi mogla da izvrše svoj deo u objavljivanju videla ovom svetu. Dragocena Hristova ţ rtva je omogućila svakom čoveku da izvrši jedno naročito delo. Ako radnik prima mudrost sa jedinog pravog izvora, postaće čisti, osvećeni kanal svetlosti i blagoslova; jer će svu svoju sposobnost za sluţ bu dobiti iz bogatog izvora milosti i videla koji teče od Boţ jeg prestola. Lična odgovornost i hrišćansko jedinstvo

Sanatorijum, Kalifornija, 16. januar 1907.

Mi ţ ivimo u doba kada svaki hrišćanin mora da odrţ ava ţ ivu, tesnu vezu sa Bogom. Svet je preplavljen sa izopačenostima neprijatelja, i mi smo jedino tada sigurni ako lekcije istine učimo od Velikog Učitelja. Svečano delo u kome smo angaţ ovani zahteva od nas snaţ an, ujedinjen napor, pod boţ anskim voĎstvom.

Gospod ţ eli da se Njegovi radnici meĎusobno savetuju, a ne da svaki radi nezavisno. Oni koji su odreĎeni za propovednike i voĎe naroda, treba više da se

4840

4850

241

mole kad se sastaju zajedno. To bi dalo veliku pomoć i ohrabrenje, povezalo bi srce sa srcem, i dušu sa dušom, vodeći svakog čoveka da se ujedini u miru i snazi kao i uspehu i naporima za delo Boţ je.

Naša snaga leţ i u spremnosti da svoje terete donesemo velikom Nosiocu tereta. Bog počašćuje one koji dolaze k Njemu i mole za pomoć u čvrstoj veri da će biti primljeni.

Ljudska pomoć je slaba. Ali zato moţ emo da se ujedinimo u traţ enju pomoći i milosti od Onoga koji je rekao: ―Ištite i daće vam se; traţ ite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se.‖ (Matej 7:7). Boţ anska sila je neiscrpna. DoĎimo onda Bogu, moleći se za voĎstvo Njegovog svetog Duha. Neka naše traţ enje bude pomešano sa slavom i zahvalnošću. Potreba verskog vaspitanja

Hristos, naš zastupnik kod Oca, zna kako da saoseća sa svakom dušom. Onima koji Ga prime kao svog Spasitelja daje vlast da budu sinovi i kćeri Boţ je. Njegov ţ ivot savršeno slobodan od greha pripravio je put pred nama; kroz Njega nam je otvoren pristup Svetinji nad Svetinjama.

―Jer Bogu tako omilje svet, da je i Sina svoga jedinorodnoga dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima ţ ivot većni.‖ ―Koji primi Njegovo svedočanstvo potvrdi da je Bog istinit. Jer koga Bog posla, onaj reči Boţ je govori: jer Bog duha ne daje na meru. Jer otac ljubi Sina i sve dade u ruke Njegove. Ko veruje Sina ima ţ ivot večni; a ko ne veruje Sina, neće videti ţ ivota, nego gnev Boţ ji ostaje na njemu.‖ (Jovan 3:33-36)

Svima koji učestvuju u delu Isusa Hrista veoma je potrebno jedno religiozno vaspitanje. Oni treba da saraĎuju sa Bogom u jednom svetom i svečanom delu. Svaki zato treba da je naučen od Gospoda da ima lično iskustvo, da je naučen od velikog UčiteIja da svakodnevo odrţ ava zajednicu sa Bogom. Od Boga treba da primi jedan novi ţ ivot a taj ţ ivot treba da odrţ ava sila svetoga Duha. Ako postoji duhovno jedinstvo sa Hristom, onda će on pokretati i uticati na srce. On će voditi, pa će se u ţ ivotu videti jedna zajednica sa Hristom.

Hristos je naša jedina nada. Na Njega sa sigurnošću moţ emo da gledamo, jer On je naš Spasitelj. U Njegovu reč moţ emo da imamo puno poverenje, Njega treba da načinimo svojim zaštitnikom On zna pomoći upravo gde je potrebno, i mi se moţ emo sigurno osloniti na Njega. Ako se oslonimo na ljudsku mudrost da nas ona vodi, neizbeţ no ćemo se naći na onoj strani koja gubi. Ali mi moţ emo doći direktno Gospodu Isusu jer On je rekao: ―Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene jer sam ja krotak i smeran u srcu: i naći ćete pokoj dušama svojim‖ (Matej 11:28-29). Naša je privilegija da budemo naučeni od Onoga koji je rekao: ―Ako ne jedete tela Sina čovečijega i ne pijete krvi Njegove nemate ţ ivota u sebi.‖ (Jovan 6:53)

Mi uţ ivamo jedan boţ anski prijem na kome moţ emo izloţ iti sve naše zahteve i molbe. Neka nas onda ništa ne spreči da u ime Isusovo iznosimo svoje molbe nepokolebivom verom da nas Bog čuje i da će nam odgovoriti. Iznesimo svoje teškoće Bogu, ponizivši se pred Njim. Očekuje nas veliki posao ali, premda je dobro da se meĎu sobom savetujemo ipak mora da budemo sigurni i da u svemu traţ imo savet od Boga, jer nas On nikad neće uputiti u pogrešnom pravcu. Ali ne trebamo da učinimo telo svojom mišicim. Ako to činimo, oslanjajući se uglavnom na ljudsku pomoć i voĎstvo neopaţ eno će se u naše srce prikrasti neverstvo i naša će vera umreti.

4860

4870

242

Stalno primam pisma od pojedinaca koji govore o svojim nevoljama i problemima, moleći me da pitam Gospoda šta da čine. Onima za koje mi Gospod nije dao posebno videlo, često odgovaram: Bog me nije odredio za posao koji traţ ite od mene. Isus te poziva da svoje brige doneseš Onome koji poznaje sve okolnosti i sve probleme ţ ivota. ―Zato vam kaţ em: sve što ištete u svojoj molitvi verujte da ćete primiti; i biće vam. I kad stojite na molitvi, praštajte, ako što imate na koga; da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše. Ako li pak ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama pogrešaka vaših.‖ (Marko 11:24-26). Ne bih nikako htela da obeščastim moga Gospoda ohrabrujući ljude da dolaze k meni za savet, kad imaju stalan poziv da doĎu Onome koji je u stanju da nosi i njih i sve njihove terete.

―U prorocima stoji napisano: i biće svi naučeni od Boga. Svaki koji čuje od oca i nauči doći će k meni... Ja sam hleb ţ ivi koji siĎe s neba; koji jede od ovoga hleba ţ iveće vavek; i hleb koji ću ja dati telo je moje koje ću dati za ţ ivot sveta.‖ (Jovan 6:45,51).

Bog radi sa svakim čovekom lično, dajući svakom njegov posao. Svi treba da su naučeni od Gospoda. Svaka duša kroz Hristovu milost mora da postigne pravdu i da nastavi ţ ivu vezu sa Ocem i Sinom. To je ono pravo iskustvo koje je od vaţ nosti. Potreba usklaĎene akcije

Premda je istina da Gospod vodi pojedince, isto je tako istina da On vodi čitav narod, ne nekolicinu izdvojenih pojedinaca tu i tamo, od kojih jedan veruje ovo drugi ono. AnĎeli Boţ ji vrše rad koji im je poveren. Treći anĎeo izvodi i čisti jedan narod koji treba sa njim sloţ no da ide.

Oni koji su u početku našeg dela radili sa nama, nestali su (pomrli su). MeĎu nama je ostalo još samo malo pionira. Zato su mnogi teški tereti koje su nekad nosili ljudi sa velikim iskustvom sada pali na mlade ljude.

Ovo prenošenje odgovornosti na radnike čije je iskustvo manje-više ograničeno, praćeno je sa nekim opasnostima zbog kojih treba da smo na straţ i. Svet je ispunjen borbom za prevlast. Duh odvajanja naših saradnika, duh dezorganizacije je prosto u vazduhu koji udišemo. Po nekima se svaki pokušaj da se uspostavi red, smatra opasnošću, nekim ograničavanjem lične slobode koga se treba čuvati kao papstva. Oni izjavljuju da ne prihvataju nikakvo čovečje nareĎenje i da nisu zavisni ni od kog čoveka. Bila sam poučena da je to naročiti sotonin pokušaj da ljude ubedi da je Bogu milo ako odaberu svoj vlastiti pravac nezavisno od svoje braće.

U tome leţ i ozbiljna opasnost za napredak našeg dela. Zato treba da radimo u poverenju, mudro i u skladu sa sudom bogobojaznih savetnika; jer samo u tom pravcu rada leţ i naša sigurnost i naša sila. Inače Bog ne moţ e da radi sa nama, kroz nas i za nas.

Oh, kako bi se sotona radovao kada bi uspeo u svojim naporima da se uvuče meĎu Boţ ji narod i dezorganizuje delo u vreme kad je savršena organizacija toliko bitna; jer će u njoj biti sila koja će sprečiti raĎanje buna i biti u stanju da opovrgne sve tvrdnje i mišljenja koja se ne mogu potkrepiti Boţ jom rečju. Nastojmo da budemo jedinstveni da ne bi došlo do obaranja sistema organizacije i reda koji je bio izgraĎen paţ ljivim i mudrim radom. Elementima nereda koji u ove poslednje dane ţ ele da kontrolišu Boţ je delo ne sme se to dozvoljavati.

4880

4890

243

Jedinstvo napora

Neki su proširili misao da ukoliko se pribliţ ujemo kraju vremena, svako Boţ je dete će delovati nezavisno od bilo koje verske organizacije. Ali ja sam bila upućena od Gospoda da u ovom delu ne postoji tako nešto da svako bude nezavisan. Nebeske zvezde su sve pod jednim zakonom, svaka utiče na drugu da izvršava Boţ ju volju, pokoravajući se zajednički zakonu gravitacije, koji upravlja njihovim kretanjem. Da bi Gospodnje delo moglo da napreduje i bude solidno, Boţ ji narod mora da zbije svoje redove.

Grčeviti, vatreni i kapriciozni pokreti nekih koji tvrde da su hrišćani dobro je prikazan slikom jakih ali neuveţ banih konja. Kad jedan povuče napred, drugi vuče nazad; na glas svog gospodara, jedan skoči napred, dok se drugi ukopa u mestu. Ako ljudi neće da rade u skladu sa velikim i slavnim delom za ovo vreme, onda će doći do pometnje. Ako neko odbija da radi rame uz rame sa svojom braćom, to nije dobar znak. Umesto da se izdvajaju neka se takvi pridruţ e svojoj braći saradnicima. Ako tako ne postupe njihovo će delovanje biti uraĎeno u pogrešno vreme i na pogrešan način. Često će raditi suprotno onome što Bog ţ eli pa će njihov trud biti više nego uzaludan. Savetnici, a ne gospodari

―Uzdaj se u Gospoda, budi slobodan; neka bude srce tvoje krepko, uzdaj se u Gospoda.‖ (Psalam 27:14); Neka se svako od nas uzda u Gospoda, i On će nas naučiti kako da radimo. On će nam pokazati koji nam posao najbolje odgovara. To neće navesti ljude da otpočnu u nezavisnom duhu, i da propagiraju neke nove teorije. U ovo vreme, kad sotona nastoji da obezvredi i ukine Zakon Boţ ji uzdignućem laţ ne nauke, treba najozbiljnije da straţ imo i da se čuvamo svega što bi slabilo našu veru i razbilo naše snage. Kao Boţ ji saradnici treba da smo u skladu sa istinom i sa našom braćom. MeĎu nama treba da postoji saradnja i dogovor.

Čak usred najvećih prevara poslednjih dana, kad će se pred očima ljudi zbivati laţ na čudesa koja bi trebala da podupru sotonine teorije, mi imamo prednost da se sakrijemo u Isusu Hristu. Imamo slobodu da traţ imo i naĎemo spasenje. U ovo vreme nesvakidašnjih opasnosti moraćemo da naučimo da stojimo sami, upravljajući našu veru ne na reči ljudske, već na sigurna obećanja Boţ ja.

MeĎu svim Boţ jim radnicima treba da vlada duh sloge i jedinstva. Gospod je neke posebno blagoslovio iskustvom koje ih je osposobilo da budu mudri savetnici. U našim raznoraznim zvanjima treba da postoji uzajamna zavisnost i pomaganje jednih drugima. Petar kaţ e: ―Tako vi mladi slušajte starešine; a svi se slušajte meĎu sobom i stecite poniznost; jer se Bog ponositima suproti a poniţ enima daje blagodat.‖ (1.Petrova 5:5)

To ne znači da je neko ovlašćen da samovoljno zapoveda svojoj braći da čine ono što on smatra pametnim ne uvaţ avajući njihovo lično uverenje i shvatanje duţ nosti. Niti Boţ ji izabrani radnici treba da misle da na svakom koraku mora da zastanu da bi sačekali dok stigne odgovor nekog sluţ benika koga su pitali mogu li da urade ovo ili ono. Dok iskreno i od srca saraĎuju sa svojom braćom u ostvarivanju planova opšteg značaja, oni treba očima vere da stalno gledaju u Boga Izrailjevog sa ţ eljom da ih On uči i vodi.

Ponekad čovek, postavljen na poloţ aj odgovornog voĎe, doĎe na ideju da je njegov poloţ aj vrhunskog autoriteta i da sva braća pre nego učine neki korak

4900

4910

244

napred, moraju najpre da doĎu kod njega za dozvolu da učine ono što smatraju da bi trebalo učiniti.*) Takav se čovek nalazi u opasnom poloţ aju. On je prevideo ulogu jednog pravog voĎe meĎu Boţ jim narodom. Umesto da radi kao mudri savetnik, on je prisvojio pravo jednog surovog gospodara. Svakim takvim razmetanjem autoriteta i samouzvišenjem obeščašćuje se Bog. Nikad nijedan čovek u svojoj ljudskoj sili ne treba da bude učitelj i sudija drugoga, koga Gospod koristi i preko koga se sluţ i u svom delu. Niko ne sme da postavlja pravila i naredbe da bi vladao nad svojim saradnicima koji imaju iskustvo u istini.

Bog poziva one koji su preterano koristili svoj autoritet da provuku svoju dominantnu, vladajuću ruku sa Boţ jih radnika. Neka se svako kome su poverene svete odgovornosti, trudi da razume svoju ličnu duţ nost pred Bogom i neka tu svoju duţ nost vrši ponizno i verno. Neka se niko ne smatra gospodarom, koji ima vlast i pravo da kontroliše svoju braću. Treba ozbiljno proučavati načela Boţ je reči i sprovoditi ih u ţ ivot. *) Ako je neki vernik izvršio neko delo, ma kako bilo dobro, voĎa mu kaţe : ―Koga si pitao? i ko ti je dozvolio?‖ Drugim rečima zašto nisi prvo pitao NJEGA! Odgovorni Bogu

Poštujući autoritet i radeći u skladu sa mudro postavljenim planovima, svaki je radnik odgovoran Velikom Učitelju za pravilno korišćenje sposobnosti rasuĎivanja, koju je primio od Boga i svog prava da se za mudrost i savet obraća Bogu nebeskome. Bog je Zapovednik i Vladar nad svima. Mi imamo ličnog Spasitelja čiju reč ne smemo da zamenimo rečju ma kog čoveka. U Pismu Gospod je dao uputstva za svakog radnika. Reči vrhovnog Gospodara treba marljivo ispitivati jer su one duh i ţ ivot. Radnici koji se trude da rade u skladu sa ovim uputstvima su pod voĎstvom i zaštitom svetoga Duha, zato ne treba uvek, pre nego učine neki novi korak, da traţ e dozvolu od nekog drugog. Nikakva precizna linija ne treba da se zacrta. Neka sveti Duh upućuje radnike. Ako gledaju u Načelnika i Svršitelja svoje vere, darovi milosti će se, mudrim korišćenjem, sve više povećavati.

Bog ţ eli da svi uspostave pravilan odnos sa Njim. On ţ eli da sve što izgovorimo bude sveto; da sve što je u nama, duh, duša i telo, bude predano Njegovoj svetoj volji. Vreme je da se ţ ivom verom uhvatimo za Gospoda Isusa Hrista; da prihvatimo pomoć koja nam se svetim Duhom nudi i da naše reči otkriju da smo pod Gospodnjom kontrolom. Verujmo u Boga, i imajmo poverenja u Njega, pa ćemo biti svedoci moćnog delovanja Njegove sile meĎu nama.

Godine 1895. sam napisala braći propovednicima sledeće: ―Moram da progovorim svojoj braći gde god se nalaze. Ne mogu više da ćutim. Oni ne rade prema ispravnim načelima. Oni na odgovornim poloţ ajima ne smeju da smatraju da ih njihov odgovoran poloţ aj čini ljudima nepogrešivog rasuĎivanja.‖

―Sva su ljudska dela u ruci Gospodnjoj. Zato će biti najsigurnije da priznaju da je u Svemogućega mudrost i znanje. Oni koji se oslanjaju na Boga i Njegovu mudrost, a ne na svoju, hode sigurnim stazama. Nikad im neće pasti na um da zatvaraju usta volu koji vrše; i kako je sablaţ njivo kad čovek gospodari oruĎima koja su u saradnji sa Bogom, koje je Gospod pozvao sa rečima: ―Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene jer sam ja krotak i smeran u srcu i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer je jaram

4920

4930

245

moj blag i breme je moje lako.‖ (Matej 11:28.29). Mi smo Bogu pomagači; a vi ste Boţ ja njiva, Boţ ja graĎevina.‖ (1.Korinćanima 3:9)

―Bog nije predao ni jedno svoje ljudsko oruĎe pod diktaturu i kontrolu onih koji su sami smrtni grešnici. Nikoga nije ovlastio da kaţ e, ―Ti ćeš uraditi ovo‖ ili: ―Ti ne smeš uraditi to i to.‖ ―Nijedan čovek nije merodavan sudija duţ nosti drugog čoveka. Čovek je odgovoran Bogu; i ako ograničeni grešni čovek uzme u svoje ruke nadleţ nost svojih bliţ njih, kao da mu je Gospod zapovedio da diţ e i obara, celo nebo ispunjava ogorčenjem. Uspostavljaju se tuĎa načela radi kontrole uma i rada drugih ljudi, kroz ljudske sudije, kao da su ovi ograničeni ljudi bili bogovi.

―Organizacije i ustanove će, ako ih Boţ ja sila ne sačuva, delovati prema diktatu sotone, da ljude dovedu pod kontrolu ljudi; lukavstvo i licemerstvo će nositi obličje revnovanja za istinu i širenje carstva Boţ jega... ―

―Bog neće odobriti nijedan plan kojim bi čovek ma u najmanjoj meri gospodario ili kinjio svoje bliţ nje. Jedina nada za palog čoveka je da pogleda u Isusa i da Ga primi kao svog Spasitelja. Čim čovek počne da priprema gvozdena pravila za druge, čim počne da ih prisiljava da se usklade sa njegovim mišljenjem, on obeščašćuje Boga, i dovodi u opasnost svoju dušu i duše svoje braće. Grešan čovek moţ e da naĎe nadu i pravdu samo u Bogu; nijedno ljudsko biće nije pravedno ako nema pravu veru u Boga i ako ne odrţ ava ţ ivu vezu sa Njim. Poljski cvet mora da ima koren dobro učvršćen u tlu, mora da ima vazduh, rosu, kišu, sunce; i cvetaće samo onda ako su sve ove potrebe zadovoljene, a one dolaze od Boga. Zato nam se daje opomena da se ne uzdamo u čoveka niti da telo činimo svojom mišicom.‖ Gore izneto je objavljeno u Specijalnim Svedočanstvima (serija A, br. 9, 1897).

Godine 1903. pisala sam predsedniku jedne unijske Konferencije sledeće: ―Posredstvom jednog oruĎa, Isusa Hrista, Bog je na jedan tajanstven način povezao meĎusobno sve ljude. Svakom je čoveku odredio naročitu sluţ bu; treba da brţ e shvatamo koliko je vaţ no da ne zanemarujemo posao koji je nama lično dat zato da bismo se mešali u posao koji rade drugi, a koji nije sasvim isti kao naš. Nikome nije odreĎen posao da se meša u delo njegovog saradnika, pokušavajući da ga preuzme u svoje ruke; jer on bi tako njim rukovao da bi ga pokvario. Svakome je dat drukčiji posao.‖

―Setimo se da ne poslujemo sa idealnim ljudima već sa običnim smrtnicima koji su isti takvi kao mi, ljudima koji padaju u iste greške kao mi, ljudima sličnih ambicija i sličnih slabosti. Niko nije postavljen gospodarem nad umom i savešću bliţ njih. Budimo zato veoma paţ ljivi u svom odnosu prema onima koje je Boţ ji Sin svojom krvlju otkupio.‖

―Ni jednom čoveku nije dodeljen posao da gospodari nad svojim bliţ njima. Svaki čovek treba da nosi svoj teret. On moţ e da govori reči ohrabrenja, vere i nade svojim saradnicima; moţ e da im pomaţ e u nošenju naročitih tereta predlaţ ući im već oprobane metode rada; ali ni u kom slučaju ne sme da ih obeshrabri i poljulja u veri, da ne bi neprijatelj stekao prevlast nad njihovim umom, i vremenom potpuno zagospodario nad njima.

―Sa uţ ima neţ ne ljubavi i saučešća Gospod privlači ljude sebi. Za nas On kaţ e: ―Jer ste vi Bogu pomagači, Boţ ja njiva, Boţ ja graĎevina.‖ Ovaj odnos treba da priznamo. Ako smo povezani sa Hristom svagda ćemo pokazati Hristovu dobrotu i dugo podnošenje prema onima koji se trude svim silama koje im je Bog dao da nose svoje terete, kao što mi nosimo svoje.‖

―U našim raznim zvanjima treba da postoji neka uzajamna zavisnost i spremnost da jedni drugima pomognemo. Duh vladanja ne sme da se primenjuje čak ni od strane predsednika Konferencije jer poloţ aj ne menja čoveka u stvorenje koje

4940

4950

4960

246

ne moţ e da pogreši. Svaki radnik kome je povereno da vodi neku oblast treba da radi kao što je radio Hristos, da nosi njegov jaram i da se uči od njega poniznosti i krotosti. Duh jednog predsednika, njegovo ponašanje, njegove reči i dela, sve to otkriva da li je svestan svojih slabosti i da li se oslanja na Boga ili misli da mu njegov uticajni poloţ aj osigurava svaku mudrost. Ako ljubi Boga, ako ga se boji, ako shvata vrednost duše, ako zna da ceni i najmanju pomoć koju mu Boţ jom pomoću moţ e da pruţ i njegov brat saradnik, on će biti u stanju da zadobije srca ljubavlju koju je Hristos otkrio za vreme svoje zemaljske sluţ be. Uvek će biti spreman da progovori reč utehe bolnom i ţ alosnom.‖

―Ako ne gaji neki nadmeni stav gospodara, nego svagda ima na umu da je njegov gospodar jedan i to Isus Hristos, moći će da savetuje neiskusne bodreći ih da budu ruka pomoćnica Bogu. ―Slabe ruke ne treba da budu sprečavane da urade nešto za svog Učitelja. Oni čija kolena su slaba ne smeju se spoticati Gospod ţ eli da ohrabrimo one čije su ruke slabe da čvrsto stegnu Hristovu ruku i da rade s puno nade. Svaka ruka bi trebalo da je pruţ ena u pomoć onoj ruci koja se trudi da učini nešto za svog Učitelja. Moţ e doći vreme kad će ruke koje su podupirale slabe, same biti poduprte rukama onih kojima su sluţ ile. Bog je tako uredio sve da niko nije apsolutno nezavisan od svojih bliţ njih.‖ Savet ljudima na zvaničnom poloţaj u

Medu Boţ jim narodom ima nekih koji imaju već dugo iskustvo u Njegovom delu, ljudi koji nisu odstupali od vere. Ma kako bile velike nevolje kroz koje su prolazili, ostali su verni. Njih treba smatrati proverenim i oprobanim savetnicima. Trebalo bi ih poštovati, a mlaĎi ili oni sa manje iskustva bi trebali da uvaţ avaju njihovo mišljenje, makar ti mlaĎi bili na odgovornim poloţ ajima.

Mi smo angaţ ovani u jednom velikom delu i u njemu ima prilike za raznovrsnu sluţ bu. Neka se svi iskreno mole Bogu da ih On vodi i uputi na put prave sluţ be Boţ ji radnici ne bi trebalo da zanemare ni jednu priliku da pomognu drugima na sve moguće načine. Ako budu iskreno traţ ili savet od Gospoda, onda će Njegova reč koja donosi spasenje, da ih vodi. Radeći svaki posao koji im doĎe do ruku, čineći sve što mogu da bi uklonili svaku sumnju i svaku teškoću u shvatanju istine, daće priliku Duhu Boţ jem da ih osposobi da budu uticajni radnici.

Gospod traţ i ljude koji su gotovi da propovedaju reč u vreme i nevreme, koji će privući paţ nju i osvedočiti srce. Carstvo Boţ je ne predstavlja ono što je spolja. Niko neće primiti videlo ako se drţ i svojih sebičnih planova već ako gleda u Isusa i ako sledi Njegova uputstva a ne ljudske pretpostavke. Carstvo Boţ je je pravda, mir i radost u Duhu svetome.

DogaĎa se često da se pojave takve okolnosti koje zahtevaju hitnu akciju. Ali se ponekad zbog odlaganja gube dragocene mogućnosti. Onaj koji je trebalo da hitno stupi u akciju smatrao je da prvo treba da se konsultuje sa nekim koji je u to vreme bio veoma daleko i koji uopšte nije upoznat sa pravim stanjem. I tako je, zbog traţ enja saveta od ljudi koji u stvari nisu ni bili u poloţ aju da pruţ e mudar savet izgubljeno mnogo vremena. Neka svi Boţ ji radnici budu voĎeni rečju istine koja ukazuje na njihovu duţ nost i neka izričito slede uputstva koja je dao Hristos.

Godine 1883. rekla sam braći okupljenoj na Generalnoj Konferenciji: ―Sotona trijumfuje kad ljudi gledaju na ljude i kad se u njih uzdaju. Onaj koji je predmet ovako nerazumnog poverenja izloţ en je teškom iskušenju. Sotona će, ako bude moguće, da razvije u njemu samopouzdanje, kako bi ljudske mane ometale delo. On će biti u opasnosti da podstiče svoju braću da se oslanjaju na njega i da misle da sve što se

4970

4980

247

odnosi na razvoj dela mora da se daje njemu na znanje. Na taj način delo će nositi pečat čoveka, umesto pečata Boţ jeg. Ali ako svi nauče da se oslanjaju na Boga biće izbegnute mnoge opasnosti koje nasrću na onoga koji stoji na čelu dela. Ako on pogreši, ako dozvoli da ljudski uticaj pokoleba njegov stav, njegova braća mogu da mu pomognu i da ga isprave. Oni koji se veţ baju da idu Bogu da od Njega traţ e pomoć i savet, uče lekcije koje će im biti od neprocenjive koristi.‖

―Da bi sluţ benici jedne Konferencije uspešno nosili terete koji su na njih stavljeni, moraju da se mole, moraju da veruju i da se povere Bogu, da ih upotrebi kao svoja oruĎa preko kojih će sačuvati crkve te Konferencije u dobrom duhovnom stanju. To je deo vinograda koji oni treba da neguju. Mora da se vidi daleko više lične odgovomosti, mnogo dubljeg razmišljanja i planiranja, mnogo više umnog napora posvećenog i unetog u rad za Učitelja. To bi proširilo moći uma i oštrije zapaţ anje onoga što treba i kako treba da se uradi. Braćo, vi ćete trebati da se uhvatite u koštac sa teškoćama, da nosite terete, da dajete predloge, da planirate i sprovodite planove u delo, stalno gledajući u Boga i od Njega traţ eći pomoć. Molite i radite, radite i molite; kao Ďaci koji uče u Hristovoj školi poučeni od Isusa.‖

―Gospod nam je dao obećanje: ―Ako kome od vas nedostaje mudrosti neka traţ i u Boga koji daje svakom bez razlike i ne kori nikoga i daće mu se.‖ (Jakov 1:5). Prema Boţ jem planu oni koji nose odgovornosti trebalo bi da se češće zajednički savetuju i da se usrdno mole za mudrost koju samo Bog moţ e dati. Iznesite zajedno svoje potrebe Bogu. Manje govorite; mnogo se dragocenog vremena izgubi u govoru koji ne donosi videlo. Neka se braća sjedine u postu i molitvi, za mudrost koju je Bog obećao da će rado dati svakome izobilno ko je bude traţ io.‖

―PoĎite Bogu i kaţ ite mu kao Mojsije: ―Ako neće ići napred lice Tvoje, nemoj nas kretati odavde.‖ (2.Mojsijeva 33) Onda traţ ite još više; molite se sa Mojsijem: ―Pokaţ i mi Tvoju slavu.‖ Šta je ta slava? Karakter Boţ ji. To je ono što je Bog odgovorio Mojsiju. Neka čovek u ţ ivoj veri posti pred Bogom. Neka jezik govori hvalu Njemu. Kad se okupite neka se misli pune strahopoštovanja usmere na razmišljanje o večnim stvarima. Tako ćete pomagati jedni drugima u duhovnom napredovanju. Ako vaša volja bude u skladu sa Boţ anskom voljom, onda ćete biti u skladu jedan sa drugim; uz sebe ćete imati nepogrešivog savetnika Isusa Hrista.‖ (Gospel Workers, old edition, p. 235-237) (Glasnici evanĎelja staro izdanje str 235-237). Neposvećena nezavisnost

Gospod nije osposobio ni jednog od nas da bude u stanju da sam nosi teret dela. On je udruţ io ljude različitih sposobnosti i sklonosti da se savetuju i pomaţ u jedni drugima. Na taj je način nedostatak iskustva i sposobnosti jednoga nadoknaĎen iskustvom i sposobnošću drugoga. Svi bi trebali da paţ ljivo proučavamo uputstva data u poslanicama Korinćanima i Efescima u pogledu našeg odnosa jednih prema drugima kao članova tela Hristovog.

U svom radu moramo da uzmemo u obzir odnos po kome bi trebalo da svaki radnik podrţ ava druge radnike sa kojima je povezan istim delom. Treba da imamo na umu da ostali kao i mi sami imaju da obave posao koji je vezan za ovo delo. Ne smemo da zatvorimo srce ni um pred savetom. U našim planovima za napredak dela naš um i srce treba da stoje rame uz rame sa drugima.

Negujmo duh poverenja u mudrost svoje braće. Treba da smo spremni da primimo savet i upozorenje svojih saradnika. Povezani sluţ bom Boţ jom, svaki pojedinačno treba da shvati da smo mi deo jedne velike celine. Od Boga treba da

4990

5000

248

traţ imo mudrost i da u isto vreme učimo šta znači posedovati duh koji ume da čeka i straţ i, i da poĎe Spasitelju a ne čoveku, kad oseti umor i obeshrabrenje.

Pogrešno je povući se od onih koji se ne slaţ u sa našim idejama i mišljenjima. To našu braću neće nadahnuti poverenjem u naš sud. Naša je duţ nost da se savetujemo sa njima i da njihovom predlogu poklonimo dovoljnu paţ nju. Sami treba da traţ imo njihov savet, a kad ga daju, ne smemo da ga odbacimo kao da su naši neprijatelji. Dokle god svoja srca ne ponizimo pred Bogom nećemo poznati Njegovu volju.

Odlučimo zato da budemo u jedinstvu sa svojom braćom. To nam je duţ nost data od Boga. Prihvatajući njihov savet i koristeći se njim, učinićemo im radost. Naprotiv, ako smatramo da nam savet naše braće nije potreban, mi zatvaramo vrata za mogućnost da svojim savetom pomognemo njima kad bude zatrebalo.

Ţelela bih da svakoj crkvi uputim vest da čovek ne sme da se uzdiţ e svojim razumom. Krotost i poniznost srca će voditi ljude da poţ ele savet na svakom koraku. A Gospod će reći: ―Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene.‖ Naša je prednost da učimo od Hrista. Ali ako ljudi, puni samopouzdanja, misle da su oni ti koji treba da dele savete umesto da poţ ele da budu posavetovani od svoje iskusne braće, oni će slušati glasove koji će ih odvesti na tuĎe staze.

Na ovom svetu su Boţ ji anĎeli, ah takoĎe i sotonina oruĎa su tu. Bilo mi je dopušteno da vidim sklonosti nekih da se povode za izrazitim crtama svog karaktera. Ako takvi odbiju da zajednički nose jaram sa onima koji već imaju iza sebe dugo iskustvo, zaslepiće ih njihovo samopouzdanje, pa neće biti u stanju da razlikuju istinu od laţ i. Nije dobro da takvi stoje na poloţ aju voĎa jer će slediti svoja lična mišljenja i planove.Sigurnom stazom idu samo oni koji prihvataju opomene i upozorenja koja im se upućuju. Neka niko ne podlegne ţ elji da postane veliki voĎa ili ţ elji da nezavisno stvara planove kako za sebe lično tako i za delo Boţ je. Neprijatelju je vrlo lako da radi preko nekih koji, iako na svakom koraku trebaju savet, preuzimaju na sebe duţ nost čuvara duša a da se nisu naučili Hristovoj poniznosti i krotosti. Takvima je potreban savet Onoga koji kaţ e: ―Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni.‖

Naši propovednici i voĎe treba da shvate neophodnost savetovanja sa braćom koja su bila dugo u delu i koja su stekla duboko iskustvo sa Gospodom. Sklonost nekih da se zatvore u sebe i da se osećaju merodavnima da planiraju i deluju prema svom ličnom nahoĎenju i sklonostima, dovodi ih u neprilike. Propovednici i učitelji u našim konferencijama treba sloţ no da rade sa svojom iskusnom braćom, pitajući ih za savet i poštujući njihove predloge.

Osećam se slobodnom da kaţ em našoj braći koja u poniznosti srca slede Gospodnji savet: Ako ste sigurni da vas je Gospod izabrao u nekom radu, onda idite napred. Oni koji imaju videlo i svest da je Bog njihova najveća potreba, neće se obraćati ni jednom čoveku da odreĎuje njihovu duţ nost. Oni treba da prime savet od najvećeg autoriteta. Sigurnost, mir i spokojstvo se mogu naći samo ako se sledi savet najvećeg Učitelja koji je ikad ţ iveo na ovoj zemlji. Ne odvraćajmo se zato od Njegovog nepogrešivog saveta.

Naši utisci i osećanja nisu uvek siguran voĎa u obavljanju naših duţ nosti. Ljudski će nagon pokušati da nas uveri da nas Bog vodi i tada kad se u stvari drţ imo svog vlastitog puta. Ali ako budno straţ imo i savetujemo se sa braćom, bićemo svesni istine, jer imamo obećanje koje glasi: ―Upućuje krotke istini, uči krotke hoditi putevima Njegovim‖ (Psalam 25:9). Ne dopustimo zato da ljudska mišljenja i sklonosti zadobiju prevlast nad nama.

5010

5020

249

Jedan apel za jedinstvom

Hristovi radnici treba da teţ e za jedinstvom. Mi smo deca jedne iste porodice i svi imamo jednog nebeskog Oca. Ne ogrćimo nebeske haljine ako gajimo sumnju i nedostatak poverenja u svoju braću. Ne bi trebalo da ranjavamo svoje duše skupljanjem trnja i čkalja; Bolje da umesto toga skupljamo ruţ e, ljiljane i karanfile i širimo njihov miris u svojim rečima i delima.

Sledeće je deo govora odrţ anog skupu propovednika na zasedanju Generalne Konferencije 1883. godine:

―A dalje braćo moja, što je god istinito, što je god pošteno, što je god pravedno, što je god prečisto, što je god preljubazno, što je god slavno i još ako ima koja dobrodetelj i ako ima koja pohvala, to mislite.‖ (Filibljanima 4:8)

―Boţ je postupanje prema njegovom narodu često izgleda zagonetno. Njegovi putevi nisu naši putevi, niti su Njegove misli naše misli. Često je Njegov način postupanja sasvim suprotan našim planovima i očekivanjima, pa ostajemo zapanjeni i zbunjeni. Mi ne poznajemo svoju izopačenu prirodu pa često, kad ugaĎamo sebi, popuštajući svojim sklonostima, laskamo svome ja kako sprovodimo namere Boţ je. Zato je neophodno da istraţ ujemo Pismo i da se više molimo, da bi nam po svom obećanju Bog mogao dati mudrost.

Premda svaki od nas ima svoj vlastiti posao i ličnu odgovornost pred Bogom, ipak ne treba da se oslanjamo na svoj sud i mišljenje jer bi takav stav izazvao nered u crkvi. Duţ nost je propovednika da poštuje mišljenje svoje braće, ali bi trebalo njihov odnos, kao i doktrina koju uče, da se podvrgnu proveri zakona i svedočanstva. Tada, ako je srce poučljivo, neće meĎu nama biti nesloge. Neki su skloni nepokornosti, pa odstupaju od slavnih meĎaša vere; a Bog savetuje svoje propovednike da budu jedno u duhu i nauci.

Ponekad se braća godinama druţ e i smatraju da mogu da imaju potpuno poverenje u one koje tako dobro poznaju, kao što mogu da se oslone na članove svoje sopstvene porodice. U takvom odnosu prijateljstva postoji sloboda i poverenje koga nema meĎu onima koji nisu iste vere. I sve je lepo i idealno. dok traje bratska ljubav; ali dozvolite opadaću braće da uĎe u srce jednog od njih, da zavlada umom i maštom, i eto, stvara se zavist, rodi se sumnja i zavist pa onaj koji se osećao sigurnim u odnosu ljubavi i prijateljstva sa svojim bratom brzo uviĎa da se prevario, da je izneveren i da su njegove pobude pogrešno protumačene. Laţ ni brat zaboravlja lične slabosti, zaboravlja da ne treba da misli i govori zlo, da ne bi obeščastio Boga i ranio Hrista u ličnosti Njegovih svetih, pa se o svakom stvarnom ili zamišljenom nedostatku bez milosti komentariše, a karakter jednog brata prikazuje sumnjivim i u crnim bojama.

Postoji izdajstvo svetog poverenja. Stvari izgovorene sa punim bratskim poverenjem ponavljaju se pred drugima i pogrešno tumače; svaka reč, svaki postupak, kako god bio dobronameran i bezazlen, pomno se ispituje i izlaţ e hladnoj, zlobnoj kritici onih koji su smatrani suviše plemenitima, suviše poštenima, da bi zloupotrebili prijateljstvo i bratsko poverenje. Pošto su srca nepristupačna za milost, razumevanje i Boţ ju ljubav, neminovno se otkriva hladan, podrugljiv, prezriv duh, koji sotona izraţ ava prema svojim ţ rtvama.

Ako sotona moţ e da zaposli priznate verne da postupaju kao tuţ ioci braće, biće u potpunosti zadovoljan; jer oni koji tako čine upravo mu verno sluţ e kao što je bio slučaj sa Judom kada je izdao Hrista, mada to moţ da čine u neznanju. Sotona nije ništa manje aktivan sada nego što je bio u vreme Hristovo i oni koji se usuĎuju da vrše ovaj njegov rad otkrivaće njegov duh.

5030

5040

250

Nosioci zlih glasina često su razarači jedinstva meĎu braćom. Ima takvih koji napetih ušiju i široko otvorenih očiju i usta straţ are kako bi uhvatili ili saznali neku novu priču ili klevetu. Takvi prikupljaju male incidente koji su moţ da sami po sebi beznačajni, ali koji se prepričavaju i preuveličavaju sve dok neko zbog tih priča ne bude proglašen pravim grešnikom. Njihovo geslo bi moglo biti: ―Raportirajte, da raportiramo!‖ Ovi spletkaroši vrše sotonino delo sa iznenaĎujućom vernošću, a da nisu ni svesni koliko je njihov stav uvredijiv za Boga... Vrata uma treba da su zatvorena protiv svakog: ―Oni kaţ u‖ ili ―Čuo sam‖. Zašto ne bismo, umesto da dopustimo zavisti ili zlim sumnjama da uĎu u naše srce, pošli svojoj braći i pošto smo paţ ijivo pred njih izneli ono što smo čuli, a što šteti njihovom karakteru i uticaju, pomolili se sa njima i za njih? Premda ne smemo da imamo zajednicu sa onima koji su ogorčeni neprijatelji Hristovi, ipak treba da gajimo duh krotosti i ljubavi što je bilo karakteristika našeg Učitelja - ljubavi koja se ne srdi i ne misli o zlu.

Negujmo marljivo čista načela Hristovog EvanĎelja - veru, ne samouzvišenja, već ljubavi, krotosti i poniznosti srca. Tek tada ćemo ljubiti svoju braću i ceniti ih više od sebe. Naše misli neće se baviti skandalima i laţ nim prepričavanjima, nego isključivo onim ―što je god istinito, što je god pošteno, što je god pravedno, što je god prečisto, što je god preljubazno, što je god slavno, i još ako ima koja dobrodetelj i ako ima koja pohvala, to mislite.‖ (Filibljanima 4:8)

Bog nas kao narod prekorava što tako malo radimo. Koliko je onda vaţ no da se briţ no čuvamo svega što bi moglo da obeshrabri i oslabi uticaj onoga ko radi delo za koje ga je Bog zaduţ io. Kada bismo predstavljali jedinstveni front i svi pojedinačno traţ ili od Gospoda silu i Njegovo voĎstvo, izvojevali bismo mnoge pobede. Moliti se pozni daţd

―Ištite od Gospoda daţ da u vreme poznoga daţ da, Gospod će pustiti munje, i daće vam izobila daţ da i svakome trave u polju.‖ (Zaharija 10:1). ―Jer će vam dati daţ d na vreme i spustiće vam daţ d rani i pozni na vreme.‖ (Joilo 2:23). Na Istoku rani daţ d pada u vreme setve. To je neophodno da bi seme moglo da proklija. Pod uticajem plodonosnih pljuskova niče neţ na klica. Pozni daţ d koji pada u vreme dozrevanja, potpomaţ e nalivanje i sazrevanje zrna pripremajući ga za ţ etvu. Gospod se sluţ i ovom slikom procesa u prirodi da prikaţ e delo svetoga Duha. Kao što rosa i kiša prvo izazivaju klijanje semena, a onda doprinose da ţ etva sazri, tako se i sveti Duh daje da ostvari, korak po korak, proces duhovnog rasta. Sazrevanje zrna predstavlja završetak dela Boţ je milosti u srcu i ţ ivotu čoveka. Silom svetoga Duha treba da se u karakteru usavrši moralni lik Boţ ji. Mi treba da se potpuno preobrazimo u obličje Hristovo.

Pozni daţ d koji čini da zemaljska ţ etva sazri, predstavlja duhovnu milost koja priprema crkvu za dolazak Sina čovečijeg. Ali ukoliko nije pao rani daţ d neće biti ţ ivota; neće se pojaviti ona neţ na zelena travka. Ako rani daţ d ne izvrši svoje delo, pozni daţ d ne moţ e ništa da doprinese usavršavanju semena.

Prvo mora da bude ―trava, potom klas, pa onda zrno ispuni pšenicu u klasu.‖ Tako mora da se stalno razvija i raste ţ ivot jednog hrišćanina i da stalno napreduje njegovo hrišćansko iskustvo. To je ono što treba da traţ imo sa ţ arkom ţ eljom, da bismo nauku Hrista našeg Spasitelja učinili vrednom divljenja.

Mnogi su u velikoj meri zanemarili da prime rani daţ d. Zbog toga nisu stekli sva ona preimućstva koja Bog osigurava ranim daţ dom. Očekivali su da će pozni daţ d nadoknaditi ono što je bilo propušteno. Oni planiraju da otvore svoja srca tada

5050

5060

5070

251

kad se milost izlije bogatije i potpunije. Ali takvi čine uţ asnu grešku. Delo koje je Bog započeo u ljudskom srcu davanjem svog videla i poznanja istine mora stalno da napreduje. Svaki pojedinačno mora da shvati svoju ličnu potrebu. Srce mora da se isprazni od svake prljavštine i da se očisti da bi bilo priugotovljeno za stan svetome Duhu. Priznanje i napuštanje greha, iskrena molitva i predanje Bogu, to je učenike pripremilo za izlivanje svetoga Duha na dan Pedesetnice. Isto tako, samo u još većoj meri, mora da se učini i danas; tek onda ljudska oruĎa mogu da se mole za blagoslov i da čekaju da Gospod izvrši svoje delo na njima. Bog je onaj koji je otpočeo i On će i završiti svoje delo, obnavljajući celog čoveka u Isusu Hristu. Ali pre toga ne sme da se zanemari milost koja predstavlja rani daţ d. Samo oni koji ţ ive po videlu koje su već primili mogu da očekuju dar većeg videla. Ako svakodnevno ne napredujemo u razvijanju hrišćanskih vrilina nećemo prepoznati manifestaciju svetoga Duha u poznom daţ du. On će se moţ da izlivati na sva srca oko nas, a da mi to ne primetimo niti ga primimo.

Ni u jednoj tački našeg iskustva ne smemo da se lišimo pomoći onoga što nas osposobljava da učinimo prvi korak. Blagoslovi primljeni putem ranog daţ da *) biće nam potrebni sve do kraja. Ipak, oni sami neće biti dovoljni. I dok cenimo blagoslove ranog daţ da, ne smemo da izgubimo iz vida činjenicu da bez poznog daţ da koji treba da ispuni klas i učini da zrno sazri, ţ etva neće biti gotova za srp, pa će posao sejača biti uzaludan. Boţ anska milost je potrebna u početku, ona je neophodna na svakom koraku rasta i samo ona će završiti posao. Nema ni mesta ni vremena za nemaran stav. Nikad ne smemo da zaboravimo Hristove opomene: ―Straţ ite u molitvi‖, ―Straţ ite... molite se svagda.‖ Veza sa boţ anskim predstavnikom je u svakom trenutku bitna za naš napredak. Moţ da smo imali izvesnu meru Duha Boţ jega, ali verom i molitvom treba stalno da traţ imo više Duha. Ako ne napredujemo, ako ne primimo daţ d i rani i pozni, izgubićemo svoje duše i zato ćemo sami biti krivi.

―Ištite od Gospoda daţ da u vreme poznog daţ da.‖ Ne čekajte bezbriţ no, misleći kako će, kad za to bude vreme, doći daţ d. Traţ ite ga. Rast i napredak semena ne zavisi od sejača. Samo Bog moţ e da učini da ţ etva sazri. Ali je ljudska saradnja neophodna. Boţ je delo za nas zahteva akciju našeg uma i primenu naše vere. Njegovu milost mora da traţ imo celim srcem da bi se na nas spustio daţ d milosti. Treba da iskoristimo svaku priliku kako bismo se našli na stazi kojom teče blagoslov. Hristos je rekao: ―Gde se dvoje ili troje sakupe u moje ime, Ja sam meĎu njima.‖ (Luka 21:36)

Crkveni sabori, redovna bogosluţ enja i sve slične prilike gde se ulaţ e lični napor za duše, jesu od Boga odreĎene prilike za izlivanje ranog i poznog daţ da. Ali neka se niko ne vara da je prisustvom na tim skupovima završena njegova duţ nost. Prisustvo iz običaja na svim sastancima koji se odrţ avaju neće samo po sebi nikome doneti blagoslova. Nije nepromenjivi zakon da će svi koji prisustvuju generalnim ili lokalnim sastancima primiti veliki zalog pomoći sa neba. Okolnosti mogu da izgledaju povoljne za jedno bogato izlivanje daţ da milosti, ali sam Gospod mora da zapovedi da padne kiša. Zato ne smemo da zanemarimo molitvu. Ne smemo da se oslanjamo samo na obično delovanje proviĎenja.

Moramo da se molimo da Bog otpečati izvor vode ţ ivota, ali mi sami moramo da pijemo od te vode. Molimo se najusrdnije, skrušenog i poniznog srca, da se sada, u vreme poznog daţ da, obilje milosti izlije na nas. Na svakom bogosluţ enju kome prisustvujemo, treba da se diţ u naše tople molitve Bogu da bi podario toplotu i vlagu našoj duši. I kako iz dana u dan traţ imo od Boga silu Svetoga duha tako će On u nama razvijati krotost, poniznost i zavisnost od Boga za pozni daţ d koji dovršava

5080

5090

252

delo. Ako punom verom traţ imo ovaj dragoceni blagoslov, primićemo ga, jer je to Bog obećao.

Stalnu vezu svetoga Duha sa crkvom prikazao je prorok Zaharija jednom drugom slikom u kojoj se nalazi divna pouka za naše ohrabrenje. Prorok kaţ e, ―Potom vrati se anĎeo koji mi govoraše i probudi me kao čoveka koji se budi oda sna. I reče mi: Šta vidiš? A ja rekoh: Vidim, eto svećnjak sav od zlata i gore na njemu čaše i sedam ţ iţ aka njegovih na njemu i sedam levaka za sedam ţ iţ aka što su gore na njemu, i dve masline uzanj, jedna s desne strane čaši, a jedna s leve. I progovorih anĎelu koji govoraše sa mnom, i rekoh: Šta je to, gospodaru moj? ...A on odgovori i reče mi govoreći: To je reč Gospodnja Zorovavelju: ne silom ni krepošću nego Duhom Mojim, veli Gospod nad vojskama... Tada odgovarajući rekoh mu: Što su one dve masline s desne strane svećnjaku i leve? ... Tada reće: To su dva pomazanika koji stoje kod Gospoda sve zemlje.‖ (Zaharija 4:1-6, 10-14).

Iz dva maslinova stabla se preko zlatnih levaka cedi dragoceno ulje u čašu svećnjaka, a odatle u zlatne ţ iške koji osvetljavaju Svetinju. Tako se isto preko svetih koji stoje u Boţ joj prisutnosti deli Duh Sveti ljudima koji su posvećeni Njegovoj sluţ bi. Misija ta dva pomazanika jeste da prenose videlo i silu Boţ ju narodu, to jest da primaju Boţ ji blagoslov za nas pošto stoje pred Bogom. Kao što se masline prazne u zlatne levke tako nebeski vesnici nastoje da prenesu sve što od Boga prime. Svo blago neba čeka na našu molbu i naše prihvatanje; a kad to blago primimo, naša je duţ nost da ga pruţ imo drugima. Na taj se način pune sveti ţ išci, a crkva postaje nosilac videla u svetu.

To je posao za koji Gospod ţ eli da pripremi svakoga u ovo vreme kad četiri anĎela zadrţ avaju četiri vetra da ne duvaju dok sluge Boţ je ne budu zapačaćene na čelima svojim. Nema vremena za zadovoljstva i uţ ivanja. Zišci duše moraju biti ukrašeni. Mora da su snabdeveni rezervom ulja milosti. Treba preduzeti svaku meru opreznosti da se spreči duhovno opadanje, kako nas veliki dan Gospodnji ne bi iznenadio kao lupeţ noću. Svaki Boţ ji svedok mora da radi mudro na području koje mu je Gospod odredio. Svakog dana treba da stičemo ţ ivo, duboko iskustvo u nastojanju usavršavanja hrišćanskog karaktera. Svakog dana treba da primamo sveto ulje da bi mogli da ga delimo drugima. Danas je potrebno da se molimo više nego ikada. Hristos zapoveda: ―Molite se bez prestanka‖, to jest neka su vam misli stalno upravljene gore ka nebu, gde je izvor svake naše sile i moći.

Moţ da već dugo hodamo uskom stazom, ali to nije garancija da ćemo njom ići do kraja. Ako smo do sad hodali sa Bogom u zajednici Duha bilo je to zato što smo Ga svakog dana verom traţ ili. Ulje koje teče iz dve masline preko zlatnih levaka stizalo je do nas. A oni koji ne gaje duh molitve, ne mogu da očekuju da prime to dragoceno ulje dobrote, dugog podnošenja, neţ nosti i ljubavi.

Svako treba da se drţ i odvojen od sveta, koji je pun bezakonja. Nije dovoljno da idemo jedno vreme sa Bogom, a onda da napustimo Njegovo društvo i da nastavimo dalje u svetlosti iskre našeg vlastitog nadahnuća. U našoj sluţ bi Bogu mora da bude doslednosti i postojanosti u delima vere. Naša je duţ nost da hvalimo Boga i da svojim karakterom otkrivamo Njegovu slavu. Niko od nas neće izvojevati pobedu bez istrajnog, neumornog truda koji treba da je srazmeran vrednosti onoga što traţ imo i ţ elimo a to je ţ ivot večni.

Vreme u kome ţ ivimo je za one koji traţ e, vreme delovanja Svetoga Duha. Molite se i traţ ite Njegovu silu. Vreme je da budemo iskreniji i predaniji u svojim molitvama. Nama je poveren naporan ali blagosloven zadatak da objavljujemo Hrista onima koji su u tami. Pozvani smo da objavimo naročite istine za ovo vreme. Za to je

5100

5110

5120

253

neophodna sila Svetog Duha. Molimo se za tu silu. Gospod ţ eli da od Njega traţ imo. U prošlosti nismo bili celim srcem predani delu.

Šta mogu da kaţ em mojoj braći u ime Gospoda? Koliko je naš napor bio mali prema videlu koje nam je Gospod milostivo poklanjao! Ne smemo da zavisimo od forme ili spoljašnosti organizacije rada. Ono što nam je potrebno to je oţ ivljavajuća sila Duha svetoga. ―Ne silom ni krepošću nego duhom mojim, govori Gospod nad vojskama‖ (Zaharija 4:6). Molite se bez prestanka i straţ ite radeći u skladu sa svojim molitvama. Dok se molite, verujte i uzdajte se u Boga. Ovo je vreme poznog daţ da, kada će Gospod izliti u većoj meri silu svoga Duha. Budite ognjeni u molitvi i straţ ite u Duhu.

Kako da Ga sledimo da bismo mogli da učimo od Njega koji je naš Učitelj? Moţ emo istraţ ivati Njegovu reč, upoznati se sa Njegovim ţ ivotom i Njegovim delima. Primimo Njegovu reč kao hleb za svoje duše. U ma kojoj sredini da se naĎemo i ma koji delokrug našeg rada bio, svuda moţ emo da naĎemo tragove koje nam je ostavio Gospod Isus. Dobro činimo ako te tragove sledimo. Duh kroz koga je u sva vremena govorio, treba i mi danas da traţ imo; istinu treba da objavljujemo onakvu kakva je u Isusu. Naročito treba da Ga sledimo u čistoti i ljubavi. Naše Ja treba da se sakrije sa Hristom u Bogu; tako ćemo se, kad se pojavi Hristos, ţ ivot naš, i mi pojaviti sa Njim u slavi. *) Ovde se ne misli na onaj Rani daţd koji se izlio u vreme apostola, već je reč o prethodnom daţd u ili zalogu svetoga Duha, o kome govori Pavle u poslanicama. Pozdravne reči

Sakupljenima na Generalnoj Konferenciji 1913 Draga moja braćo!

Prednost je naših vodećih ljudi koji prisustvuju zasedanju Generalne

Konferencije da osete i gaje duh nade i hrabrosti. Braćo moja, Spasitelj vam se otkrivao na razne načine. Ispunjavao je vaša srca svetlošću svoje prisutnosti, bilo da ste radili u dalekim zemljama ili u domovini; čuvao vas je u opasnostima za koje ste znali i kojih niste ni bili svesni; sada, pošto se još jednom sastajete sa svojom braćom iz raznih krajeva na ovom saboru, imate prednost da se radujete u Gospodu i veselite u poznanju Njegove podrţ avajuće milosti.

Neka Njegova ljubav obuzme vaš duh i srce. Čuvajte se da se ne umorite, da vas brige ne savladaju, i da ne klonete. Donesite jedno ohrabrujuće svedočanstvo. Odvratite svoj pogled od onog što je mračno i obeshrabrujuće i gledajte u Isusa našeg velikog VoĎu pod čijim će rukovodstvom slavno trijumfovati delo sadašnje istine, kome smo posvetili svoj ţ ivot i sve što imamo.

Stav koji naši vodeći ljudi budu zauzeli tokom konferencije imaće silan uticaj na sve, kako na one u polju, tako i na same delegate. Oh, neka se vidi braćo moja, da u srcu prebiva Isus, da je On taj koji podrţ ava, jača i teši. Vaše je prvenstvo da iz dana u dan primate izobilnu meru Njegovog Duha i da steknete šire shvatanje značaja i cilja vesti koju objavljujemo svetu. Gospod je spreman da vam otkrije čudesne stvari iz svog zakona. Čekajte pred Njim u poniznosti srca. Molite se iskreno da bi razumeli vreme u kome ţ ivimo, da potpuno shvatite Njegove namere; molite Ga za veći uspeh u spasavanju duša.

5130

5140

254

Često mi je u noćnom viĎenju zapoveĎeno da naglasim našoj braći na odgovornim mestima da istraju u svom iskrenom naporu da što bolje upoznaju Gospoda. Kad naši radnici shvate onako kako bi trebalo značaj vremena u kome ţ ivimo, tada će se njihova čvrsta odluka da budu na Gospodnjoj strani, izrazito videti, jer će zaista postati verni saradnici Boţ ji. Kad posvete srca i duh sluţ bi Boţ joj ustanoviće da je neophodno jedno iskustvo, dublje od svakog koje su do tada stekli da bi trijumfovali nad svakim grehom.

Biće veoma dobro za nas da više razmišljamo i proučavamo o tome što uskoro treba da doĎe na zemlju. Ovo ozbiljno vreme ne dozvoljava sitničarenje i sebičnost. Ako se vreme u kome ţ ivimo ozbiljno ne takne našeg uma i srca, šta će nas stići? Zar Pismo ne poziva na čistija i svetija dela od onog koje smo do sad videli? Sada su potrebni ljudi bistrog uma. Bog poziva one koji su gotovi da se pokore Duhu Svetom, da izvrše delo prodiruće reformacije. Ja vidim jednu krizu pred nama, i Gospod poziva svoje radnike da stupe u redove. Svaka duša treba sada da stoji u poloţ aju dubljeg predanja Bogu nego u toku prošlih godina...

―Radujem se, moja braćo, što se u svemu mogu osloniti na vas.‖ (2.Korinćanima 7:16). I premda sam još uvek duboko zabrinuta zbog stava nekih prema vaţ nim merama vezanim za razvoj Boţ jeg dela na zemlji, ipak imam čvrsto poverenje u radnike širom sveta, i verujem da će, pošto se sloţ e i ponize pred Gospodom i nanovo posvete Njegovoj sluţ bi, primiti silu da ispune Njegovu volju. Ima takvih koji još uvek ne vide stvari u pravom svetlu; ali i oni mogu da se sloţ e sa svojim saradnicima i izbegnu ozbiljne greške ako iskreno potraţ e Gospoda i ako se potpuno potčine Boţ joj volji.

Bila sam duboko uzbuĎena prizorima koji su mi nedavno, u toku noći bili prikazani. Izgledalo je kao jedan veliki pokret - jedno delo probuĎenja - koje je napredovalo na mnogim mestima. Naš narod je stupio u redove odgovarajući na Boţ ji poziv. Braćo moja, Gospod vam govori. Zar da ne poslušamo Njegov glas? Zar nećemo ukrasiti svoje ţ iške, i raditi kao sluge koje čekaju da doĎe njihov Gospodar? Vreme nas poziva na nošenje videla, na akciju.

Neka oni u svim dalekim zemljama rade nesebično u strahu i ljubavi Boţ joj za napredak dela; kao Boţ ji misionari mogu mnogo da učine ako su u vezi sa Njim. Potrebno je zato da se pribliţ e Bogu sa punim pouzdanjem i verom, podiţ ući nebu svete ruke u kojima nema gneva ili sumnje. Bog će takvima pokazati svoju volju; ali oni koji ne rade sa ciljem da proslave Boga oslanjajući se na Njega i verujući Mu, nego se oslanjaju na ljudski razum, padaće iz greške u grešku. U radu za Boga stiče se najbogatije iskustvo. Tu ćete i vi steći mudrost i osvedočiti se da su Boţ ja obećanja istinita. *) Bilten Generalne Konferencije 1913, str. 33-34 Pobedonosni ţi vot *)

Sanatorijum, Kalifornija, 14. juni 1914. Dragi prijatelju!

Gospod mi je dao vest za tebe, ali ne samo za tebe nego i za sve druge verne duše koje muči sumnja i strah odnosno njihovog primanja od strane Gospoda Isusa Hrista. Njegova reč za tebe glasi: ―Ne boj se jer ja te otkupih, pozvah te po imenu tvom; moj si.‖ (Isaija 43:5). Ti ţ eliš da ugodiš Bogu i ako veruješ u Njegova obećanja

5150

5160

255

to moţ eš i da postigneš. On čeka da te uvede u luku dragocenog iskustva, i On ti zapoveda: ―Utolite i poznajte da sam ja Bog.‖ (Isija 46:10). Bio si zabrinut i uznemiren; ali Isus ti kaţ e: ―Hodite k meni... Ja ću vas odmoriti.‖ (Matej 11:28). Hristova radost u duši vredi više od svega. ―Vesele se kad se stišaju,‖ (Psalam 107:30) jer imaju prvenstvo da počivaju u naručju večne ljubavi.

Odbaci svoje nepoverenje u nebeskog Oca! Umesto da govoriš o svojim sumnjama, Hristovom silom otrgni se od njih i neka u tvojoj duši zasja videlo i tvoje reči neka izraze pouzdanje i poverenje u Boga. Znam da je Gospod vrlo blizu da ti da pobedu, i ja ti kaţ em: Sumnje će napadati tvoj um, jer sotona tim pokušava da te zadrţ i u ropstvu svoje okrutne sile; ali ti mu se suprotstavi u sili koju je Isus voljan da ti da, i tako pobedi sklonost da izraţ avaš sumnju u svog Spasitelja.

Ne govori o svojoj nesposobnosti i svojim manama. Kad izgleda da očajanje preplavljuje tvoju dušu, pogledaj verom u Isusa i kaţ i: Jer On ţ ivi zato da se moli za mene. Zaboravi na ono što je ostrag i veruj u obećanje: ―Doći ću k vama i ţ iveću sa vama.‖

Bog čeka da izlije blagoslov oproštenja, praštanje bezakonja i dar pravde na sve koji veruju u Njegovu ljubav i prihvataju spasenje koje On nudi. Spreman je da kaţ e grešniku koji se kaje: ―Vidi, uzeh s tebe bezakonje tvoje i obukoh ti nove haljine.‖ (Zaharija 3:4). Hristova krv je dovoljno uverljiva molba Ocu, koja govori u našu korist. Ta krv, ―očišća nas od svakoga greha.‖ (1.Jovanova 1:7)

Tvoje je isključivo pravo da se za svoje spasenje uzdaš u Hristovu ljubav na najpotpuniji, najsigurniji i najplemenitiji način; da kaţ eš: On me ljubi, On me prima; uzdaću se u Njega jer je za mene dao svoj ţ ivot. Ništa tako sigurno ne odgoni sumnju kao kad čovek dobro upozna Hristov karakter. On izjavljuje: ―Koji dolazi k meni neću ga isterati napolje,‖ (Jovan 6:37) to jest, nema mogućnosti da ga odbacim napolje jer sam dao svoju reč da ga primam. Drţ i Hrista za reč i neka tvoje usne objave da si izvojevao pobedu.

Da li je Isus istinit? Da li misli ono što kaţ e? Odgovori odlučno: Da u svakoj reči. A onda, kad si to utvrdio, traţ i verom ispunjenje svakog obećanja koje je dato i primićeš blagoslov; jer to prihvatanje verom daje ţ ivot duši. Budi siguran da ti je Isus veran čak i onda kad se osećaš najslabiji i najnedostojniji od sve Njegove dece. Kad to poveruješ, sve tvoje mračne, crne sumnje, odbijaju se od tebe i vraćaju se velikoj varalici od koga su i potekle. Ti moţ eš da budeš veliki blagoslov za druge, ako se verom uhvatiš za Boţ ju reč. Uzdaj se u Njega ţ ivom verom čak i tada kad u tebi postoji neki silan nagon da govoriš reči nepouzdanja.

Mir se vraća sa pouzdanjem u boţ ansku silu. Čim čovek odluči da postupi u skladu sa primljenim videlom Sveti Duh daje više videla i više snage. Milost Duha je dovoljna da saraĎuje sa odlukom duše, ali ne kao zamena za lično veţ banje vere. Uspeh u hrišćanskom ţ ivotu zavisi od prihvatanja videla koje je Bog dao. Izobilje videla i dokaza nije ono što dušu čini slobodnom u Hristu, već rastenje snage, volje i energije duše da iskreno uzvikne: ―Verujem Gospode, pomozi mojemu neverju.‖ (Marko 9:24)

Ja se radujem svetim izgledima budućnosti, a tako moţ eš i ti. Raduj se i hvali Gospoda za Njegovu dobrotu. Ono što nisi u stanju da razumeš, poveri Njemu. On te ljubi i saţ aljeva svaku tvoju slabost. ―On nas je blagoslovio svakim blagoslovom duhovnim na nebesima kroz Hrista.‖ (Efescima 1:3). Srce beskonačnoga ne bi bilo zadovoljno da onima koji ljube Njegovog Sina pruţ i manji blagoslov nego što je dao svom Sinu.

Sotona pokušava da odvrati naše misli od moćnog Pomoćnika te da se prepustimo razmišljanju o našoj duševnoj izopačenosti. Ali Isus, premda zna sve

5170

5180

256

krivice naše prošlosti, On izriče oproštaj; za to oproštenje ne bi trebalo da ga obeščastimo sumnjom u Njegovu ljubav. Osećaj krivice treba da ostane u podnoţ ju krsta, inače će zatrovati klicu ţ ivota. Ako ti se sotona preteći pribliţ ava, okreni mu leĎa i teši se Boţ jim obećanjem. Oblak moţ e sam po sebi da bude crn i mračan, ali kad ga obasja nebeska svetlost, on se pretvara u sjaj zlata, jer na njemu počiva slava Boţ ja.

Boţ ja deca nikad ne smeju da se prepuste osećanjima i uzbuĎenjima. Ako se kolebaju izmeĎu nade i straha, nanose bol srcu našeg Spasitelja, jer On im je pruţ io dovoljno dokaza svoje beskrajne ljubavi. On ţ eli i očekuje da Njegovi sledbenici budu učvršćeni, utemeljeni i ukorenjeni u najsvetijoj veri. On od njih očekuje da verno rade posao koji im je dao. Onda će njihova srca u Njegovoj ruci postati svete harfe, čiji će zvuci objavljivati hvalu i slavu Onome koji je poslan od Boga da uzme grehe sveta.

Hristova ljubav prema Njegovoj deci je isto toliko neţ na koliko i jaka. A jača je od smrti; jer On je umro da bi omogućio naše spasenje i da bi nas učinio jedno sa Njim, večno i tajanstveno jedno. Njegova ljubav je toliko jaka da upravlja svim Njegovim silama, koristeći sva nebeska blaga na dobrobit Njegovog naroda. Ona je večna, nepromenjiva - ista juče, danas i uvek. Iako je greh koji vekovima postoji pokušavao da suzbije tu ljubav i da zaustavi njen tok sa neba na zemlju, ona još uvek teče bogato i izobilno onima za koje je Hristos umro.

Bog ljubi bezgrešne anĎele koji mu verno sluţ e i izvršavaju sve Njegove naredbe; ali njima ne daje milost; oni je nikad i ne trebaju, jer nikad nisu sagrešili. Milost je Boţ ja osobina, pokazana bićima koja je ne zasluţ uju. Mi je nismo traţ ili, ona je poslana da potraţ i nas. Gospod se raduje što moţ e da izlije svoju milost na sve koji su gladni i ţ edni milosti, ne zato što je zasluţ uju, nego baš zato što su je nezasluţ ni. Naša potreba je u stvari ono što nam garantuje da ćemo primiti dar koji će tu potrebu zadovoljiti.

Ne bi trebalo da nam je teško setiti se da Gospod ţ eli da svoje nevolje i brige donesemo do Njegovih nogu i da ih tamo ostavimo. PoĎi Njemu i kaţ i: ―Gospode, moj teret je suviše teţ ak da bih mogao da ga nosim. Hoćeš li ga Ti poneti umesto mene?‖ On će ti odgovoriti: ―Uzeću ga, jer te ljubim ljubavlju večnom. Uzimam tvoje grehe i dajem ti svoj mir.‖ Ne gazi više svoje dostojanstvo; ja sam te kupio cenom svoje krvi. Moj si. Tvoju slabost ću ojačati svojom snagom. Tvoju griţ u savesti radi greha ja ću otkloniti.‖

―Ja, Ja sam‖, kaţ e Gospod, ―brišem tvoje prestupe sebe radi i greha tvojih ne pominjem. Opomeni me, da se sudimo, kazuj, da se opravdaš.‖(Isaija 23:45-46). ―Nisam govorio tajno ni na mračnom mestu na zemlji, nisam rekao semenu Jakovljevu: traţ ite me uzalud. Ja Gospod govorim pravdu, javljam što je pravo.‖ ―Pogledajte u mene i spašćete se svi krajevi zemaljski: jer sam ja Gospod i nema Boga osim mene.― (Isaija 45:19,22). Odgovori na poziv Boţ je milosti i reci, ―osloniću se na Gospoda i biću utešen; hvaliću Gospoda jer se Njegov gnjev odvrati od mene. Radovaću se u Bogu svojemu koji daje pobedu.‖ Vaspitanje u obradi zemlje*)

Mi ne treba da budemo obeshrabreni zemaljskim stvarima, jer su očevidno loše, niti da budemo obesnaţ eni. Treba da radimo zemlju paţ ljivo, nadeţ no i blagodarno, verujući da će zemljište bogato nagraditi vernog radnika punom ţ itnicom, bogatijom od srebra i zlata. Tvrdičluk i oskudica je opterećuju laţ nim

5190

5200

257

svedočenjem. Sa podesnim i razumnim negovanjem zemlja će donositi svoje bogatstvo za dobro čoveka.

Duhovne lekcije koje treba da se nauče nisu sredstvo prisile. Seme istine posejano u srcu neće se u celosti izgubiti, nego će ipak nići, najpre travka, zatim klas, a onda pšenica u klasu. Bog je rekao u početku: ―Neka zemlja pusti iz sebe travu, bilje što nosi seme, i drvo rodno koje donosi rod.‖ Bog je stvorio seme kao i zemlju svojom boţ anskom rečju. Mi treba da veţ bamo naše umne snage u obraĎivanju zemljišta i da verujemo Boţ joj reči koja moţ e stvoriti zemaljski plod za dobro čoveka.

ObraĎivanje našeg zemljišta zahtevalo je veţ bu svih umnih snaga koje posedujemo. Zemlja oko nas svedoči o ljudskoj nemarnosti. Mi se nadamo da će se probuditi aktivnost uspavanih savesti. Mi se nadamo da ćemo videti razumne farmere, koji će biti nagraĎeni za svoj ozbiljni rad. Ruke i srce moraju saraĎivati, stvarajući nove i savesne planove za uspošno obraĎivanje zemlje. Mi smo ovde videli ogromno drveće oboreno i povaĎeno iz korena, gde sada plugovi duboko zaoravaju svoje brazde za sadnju mladih voćaka i setvu semena. Studenti se uče da znaju šta znači oranje i kako se rukuje motikom, ašovom i grabljicama u svrhu korisnog rada. Pogreške se često učine, ali zabluda tapka pored istine. Znanje se uči uz pogreške, a početak daje nadu na konačan uspeh. Oklevanje zadrţ ava stvari, brzopletost takoĎe smeta, ali sve to sluţ i kao lekcija ljudima.

U školi koja je otpočela ovde u Koranbongu (Cooranbong) mi ţ elimo da vidimo stvarni uspeh u poljoprivrednoj grani, kombinovanoj sa studiranjem nauke. Mi ţ elimo da ovo mesto postane jedan centar iz koga će svetliti svetlost na sve strane, kao dragoceno poznanje koje će rezultirati obradom neplodne zemlje da postane kao bašta rascvetalih ruţ a. Za decu i omladinu, rad kombinovan sa naukom pretstavljaće sveobuhvatno vaspitanje. Obrazovanje duha doprineće intenzivnoj obradi zemljišta.

Nastaće jedna nova klasa ljudi, proizvoĎača hleba, hranitelja, koja će posedovati obrazovanu, izveţ banu sposobnost da obraĎuje i unapredi zemljoradnju. Njihov duh neće biti preopterećen i prenapregnut studiranjem nauke. Takvi ljudi će prevazići glupa osećanja da fizički rad poniţ ava čoveka. Nastupiće uticaj koji se neće sastojati u glasnogovorništvu, oratoriju, nego u stvarnom idealizmu. Videćemo farmere koji nisu prosti, grubi i neotesani, bezbriţ nog izgleda i odevanja, neurednih domova, već koji će uneti isproban ukus u svom domaćinstvu. Sobe će im biti sunčane i privlačne. Nećemo videti čaĎave tavanice po kućama, punim prašine. Nauka, nadarenost i inteligencija otkrivaće se u njihovom domu. Kultiviranje zemlje pokazaće se u tretiranju zemlje kao Boţ je riznice. Što jedan čovek postigne veći stepen inteligencije, utoliko će zračiti većom svetlošću. Gospod će nam poveriti zemlju kao svoju dragocenu riznicu. *) Dopuna naslova ―Uravnoteţe no obazovanje‖

ellen g. white naslov originala: testimonies to ministers ...1 svedoČanstva za propovednike i...

Documents