eliot fintušel - ilem

8/19/2019 Eliot Fintušel - Ilem

1/15

Eliot Fintu{elILEM

Mame iz Menhetna, to je bila uli~na banda nekih Portorikanaca koji su pobegli iz Njujorka grada i postali hiposi u Santa Feu. Obi~aj je njihov bio da sede u 'El Centru', jednom }umez-kafi}u-ludi}u gde je gazda bio neki ekscentri~ni

katoli~ki sve{tenik, i da gledaju kako Sunce zalazi za planine Sangre De Kristo. Dok je nebo dobijalo boju i tamnelo, oni su bubnjali po svemu {to je podesno da mu{karac ili èna po tome bubnjaju. Posle su {irili svoje armijske vre}e za spavanje i krnjosali do sutra.

No}i jedne bio sam na proputovanju i spavao na jednoj sofi koja je bilau zaista pacovskom stanju. Sa mnom je spavala ènska jednog od glavnih tipova utoj bandi. Desetak drugih Mama hrkalo je na podu. Da smo se skotrljali sa sofe,pali bismo na dvojicu, trojicu. I, eto, ja nju nateèm, ~epim, navla~im, kokam,i nikako da svr{im, a Devojka Sunca, dremljiva, naprosto me pu{ta. I, {ta, nikose ne buni. A za sve to vreme, dok smo se ona i ja kresali, gramofonska plo~a, valjda izgrebana, ponavljala je iste re~i:

Da li se taj de~ko i sad penje planinom?Da li se spotakao, da li je pao [KRRRRRRDa li se taj

A ja mo~im kod nje, ne prestajem. Evo do danas imam infekciju mokra}nihputeva, zara|enu te no}i. Pojavi se s vremena na vreme; nekakva veneri~na boljkica rezistentna na penicilin. Dobio sam je, posredno, od vo|e Mama sa Menhetna!

Tako|e te no}i, imadoh prvu od onih mojih glavobolja koje vode ka otkri}ima. Bio sam uglavljen u pukotinu uù od moje lobanje. Gvo`|e se topilo i slivalo potocima crveno uàrenim u moje o~i, u{i, usta i nos. Lavina je tutnjala oko mene, nebo se rojilo od zmija, otrovnih cvetova i prè}eg svetla.

Druga glavobolja spopala me 1966. godine, dok sam {etao pored reke Saskvehane i razmi{ljao kako bi lepo bilo leàti na dnu, mrtav. Kad se onaj veliki ne

stanak struje dogodio u Njujorku, ja mislio to ja. Tek posle je stigla vest da im se pokvarila centrala na Nijagari.

Glavobolja je bila, brate, kao obru{avanje jama u rudniku. Nebo iznad Brum Kauntija razbuktalo se od kojekakvih fantazmi i ognjenih lopti. Opet sam bioi zaglunut kao od lavine, i nikako se nisam mogao osloboditi mirisa kamene pra{ine - i kre~njaka i sumpora.

Sada, dvadeset sedam godina kasnije, znam...

1) Nestanak struje: nije bio ni zbog kakvih kvarova na centralama.2) Pesma: nije bila sa preska~u}e gramofonske plo~e.3) Moji 'simptomi': bili su opaànje stvarnosti.Znam sada, jer malo~as me spopade ta glavobolja opet, kao zemljotres koj

i ru{i neke kamene zidine, i zidine pado{e, i ja istinu videh.Povod za tre}u glavobolju bila je poseta jednog cimer-kolege iz studentskih dana. Tip se zove Sigi. Sa njim sam u vremenima onim stanovao u sobici u 'A' zgradici u brdima iznad Saskvehane. Poslovi ga navedo{e da pro|e kroz Sonomu, gde sada stanujem. U koledù smo on i ja ponekad razgovarali na onaj na~in kako neki ljudi ple{u, izvodili neverovatne figure u umu, ostajali do kasno u no} planiraju}i velika dela, sve do onog dana kad su do{la bolni~ka kola po njega. Odvedo{e ga u bolnicu dràvnu, gde je nastavio da blebe}e i vri{ti, a nekoliko dana kasnije nastupi veliki nestanak struje. Posle nekog vremena po~eli su mu davati elektro{okove, a onda su ga njegovi roditelji, imigranti, ina~e preìveli logora{i iz koncentracionog, odveli ku}i na Long Ajlend da se oporavlja. Zato je njimabilo sve gore i gore.

Svojevrsno takmi~enje bilo je izme|u nas, ko }e se prvi sru{iti, on u sv

oju maniju ili ja u moju depresiju. Sigi pobedio.Sada je izgledao manje-vi{e o-kej, mada ne{to sasu{en. Imao je pivski tr

buh, porodicu i zlatni 'Bulova' sat u koji je ~esto gledao. U bu|elaru slike èn


2/15


3/15

si."U ilem, Eli. Da se vrati{ u sam ilem! A to je i mesto odakle je Topsi d

o{la, zna{. Ilem je njen dom, de~ko. Ako je odvede{ tamo, veruj mi, vole}e te do besvesti."

"Znam ja to", rekoh mu. "Dobro kaè{. Ima da uradim to." Ne{to mi se dogodilo tada, o ~emu ne volim pri~ati. O~i su mi za trenutak izgubile ìù, i ja pomislih od Dube da je neko drugi, neki moj stari kolega iz studentskih dana. A j

a student nikad nisam bio. Onda je on opet bio Duba, a meni je laknulo.Topsi je leàla u uglu i slu{ala ono izme|u stanica, kao {to uvek ~ini:

ono {u{tanje, statik. Imala je i naziv za to: 'zaostalo pozadinsko zra~enje'. Ali ja sam je mogao pobediti u {ahu. Jedva sam je video, jer Topsi je crna kao senka, ~ak su joj crne i desni, i zubi, i 'beo'nja~e. Govorio sam joj da nosi beluode}u no}u, ali nju nije bilo briga ni za {ta, jedino ju je zanimao statik. "Tosu mi telegrami od ku}e", govorila je.

Kako to da ona pamti stvari koje se nikada nisu dogodile? Otkud ona znaboje i veli~ine stvari koje ne postoje, i datume ro|enja ljudi nero|enih? Tako {to je dospela ovde pravo od gospodina Bika, ili Bula, koji se zezao u dubokoj pro{losti.

Kad sam joj rekao o na{oj misiji, isklju~ila je radio prvi put u mesec d

ana (a dotad je bio uklju~en danju i no}u, danju i no}u) i zagrlila me i tako stisnula da sam u{ao u nju. Onda smo radili one stvari, pokazala mi je kako.Posle mi je rekla: "Taj kopilan Duba spremio je neko te{ko sranje, Eli,

ali, Eli, mo`da }e me to prebaciti ku}i." Ona me poznaje prili~no. Ume ona da vidi {ta ja mislim. Dade mi poljup~i}, pa re~e: "Eli, slatki moj, bi}e to i dom tvoj. Niko te tamo ne}e mo}i zloupotrebljavati, bi}emo zauvek zajedno, a kad pobedi{ u {ahu, ne}e{ se morati pla{iti da }e se neko zbog toga ljutiti." Nabacim jaosmeh onoliki.

Promaja od ispiranja WC {olje (koja je ta~no ispod mog lica) malo me dozove svesti. Sigi me pridràva obema {akama za ramena. "Mogu li ti doneti i{ta?"pita on. Sam zvuk njegovog glasa uàsno mi smeta, ali bar prestajem da se napinjem na dalje bljuvanje.

"Ne", kaèm ja. "Dobro mi je. Dobro mi je." Odgurujem glavu i ple}a, tov

ar olova silnog, od WC-a. "Sigi, {ta je ilem?"On se nasmeje. "Koga pita{, druè, to je za mene gr~ki." Po~nem ja da sk

lapam o~i i pu{tam da mi glava opet klizi nadole, kad on re~e: "Ej, zezam se, stvarno je gr~ki... ne, latinski! Zar se ne se}a{? Ga|ali smo se tom re~i u studentskom domu u onim vremenima. To je navodno ono stanje pre Velikog Praska, kad je sve bilo spakovano u jedno jedino mesto, ne ve}e od glave ~iode."

"Da li je to emitovalo radio-signale?""Ja-ja, kako da ne, ~uvena stanica W-Big-Beng-FM. Ne, ozbiljno, jeste em

itovalo, u izvesnom smislu. A neki momci koji su radili za 'Mamu Bel' otkrili su to, {ezdesetih godina. Vrlo slabo. Vrlo ohla|eno. Nekoliko stepeni iznad apsolutne nule. Statik. Poslesjaj Velikog Praska. Pravi fanki zvuk. Ho}e{ vode?"

"Zaostalo pozadinsko zra~enje?""Taaa-ko je. A za{to pita{ mene?"Slede}eg trenutka sedimo Topsi i ja u grubom ble{tanju sunca, na jednoj

pustoj ravnici od soli, nekoliko stotina metara od podno`ja jedne stenovite litice, a ja se ose}am zaista dobro. Osim {to mi je malo teè da nateram jednu misao da dolazi za drugom, a jo{ Topsi navalila da mi ne{to pri~a, pri~a, kao da nikad ne}e do}i sutra{nji dan, {to mi se ne dopada, {to je jasno i njoj, elem, ja se pitam za{to se toliko rasklepetala? Osim toga, na onoj drugoj strani od nas - ne prema litici - okupljaju se cepelini, koji mi nabijaju nervozu, a mislim da iTopsi zbog njih govori ovako brzo.

Pokazivala mi je neke stvari iz svojih dèpova, a dèpova je imala dva,po jedan na svakom kuku, oba puna, dok sam ja imao samo jedan. Govorila je: "Ovo ti je merni instrument za Doplerov efekat. Na ovom broj~aniku se odre|uje ~inilac skale. Tvoj je ta~no isti kao moj, a mi moramo paziti da ostanu jednako pode{

eni, Eli, ina~e }e stvari za~as postati vrlo zbunjuju}e. Slu{a{ li ti mene?""Ma sigurno da slu{am, Topsika", kaèm ja, "ali ovi diriàbli}i nisu Dub

ini, pa zato predlaèm da se nas dvoje izbistrimo odavde, jako brzo."


4/15

"Imam ja njih u vidu, Eli", ona veli. "Samo se ti usredsredi na ono {togovorim. Pamti{ hipodin?"

"Glava }e mi pu}i", kaèm ja Sigiju. "Znam da ovo zvu~i glupavo, ali moram te pitati: da li su mi o~i otvorene?"

"Nisu", kaè on."A ja vidim.""Reci mi {ta vidi{, Eliote."

"Nisam ovde. Mislim, nisam u Kaliforniji. Nisam u ovoj ku}i. Nisam ~ak ni u ovom vremenu, rekao bih. Nalazim se u jednoj mra~noj cevi. Mislim da je ne{to nalik na CAT skeniranje, ali zraci mi ne{to rade. Mislim da me ubijaju, Sigi."

"Ni{ta ti nije, Eli. Ne ubijaju te."Onda Topsin glas: "Slu{aj gospodina Dubu, Eli. To je hipodin. Ja sam sle

de}a, Eli. Idem korak iza tebe. Hipodin }e te pretvoriti u misli, Eli - to je jedan na~in da se to kaè. Ne pla{i se. Bi}u s tobom uskoro."

"Tako je, de~ko moj", kaè gospodin Duba. "Onda prebacujemo tebe i Topsi u vremenski brod, postupkom hipostaze."

"Strah me." Naime, to sam hteo da kaèm, ali ni{ta nije izi{lo. Neuspeh: ne uspeh ~ak ni usta svoja da prona|em. Valjda su i ona hipodinovana. Onda je gospodin Duba jo{ ne{to govorio, ali ja nisam bio siguran da li su to, ipak, samo

moje misli..."Nemaj brige, sinko. Znam kako ti je. Ose}a{ se kao vazduh u rasprsnutom balonu, a? Vrlo kratko }e potrajati. Evo, i Topsi dobija hipodin. Pridruì}e ti se pre nego {to stigne{ kazati 'Firma Duba, jiiik!' Onda te stazujemo u vremenski brod. Znam da }e{ nas u~initi zaista jako ponosnim, de~ko. Samo, mislim, de~ko, zaobi|i cepeline, mislim, a?

"Ne, Eli, ozbiljno, mislim da }e posle tebe ti momci koji uvaljuju helijum imati o ~emu da porazmisle. Sad radi {to ti Topsi kaè! Znam da ho}e{! Ovo je drugi Bul!"

("Drugi Bul? Ili Bula? Ili bik?" pita me Sigi. "On je rekao 'Ovo je drugi Bul'?" Sigi prstima jako steè moja ramena, usidruje me za planinu Sonomu.

"Jeste", kaèm ja, "to je valjda kao one zen stvari o bikovima:

Bika traè. Trag mu prate.Bika vide. Pa ga hvate.Pripitome. Pa poja{u...

...i tako dalje. A mi smo i{li za Bulom. Dakle, {ala.")Onda se osetih kao da sam voda od pranja sudova, dok vrtloì i ponire u

odvodnu cev, ponire, ponire, i kad sam sav ponro u cev, ujedno sam se i onesvestio temeljito, a kad sam se probudio, Topsi, {to zna~i Vrhunska, i ja, stojimo zajedno u senci nekih diriàbla, i ona mi pokazuje neke stvari, i govori: "Se}a{ se hipodina?" i ja se se}am.

Pa kaè: "Sada smo u vremenskom brodu, Eli. Ovaj pejza` je hipostaza, ili materijalizovana su{tina, cele istorije Vaseljene. Vidi kako jedan deo izgleda ravan, a onda, nekih dvesta metara odavde, po~inje blaga uzbrdica, pa litica vodi nekih ~etiri stotine metara strmo nagore? E sad pazi {ta ja radim sa mojim dopler-metrom, pa radi i ti ta~no isto, jesi ~uo?"

"Apsolutno sam ~uo, vrhunska devoj~ice", kaèm ja. "Lako je kao kola~i}."

U dèpu imam jedno to, {to i ona ima, jer su mi u dèp stavili, vadim ga dakle i gledam i radim ta~no isto {to i ona, a naime, pritiskam dugme 'autput', plavo. Zatim, crveno, i jo{ neka. Onda veliku skalu podesim na: 'crveni pomak,lokalni ~inilac, udvostru~i', i sru{im se. Topsi mi pomogne da ustanem.

"Vidi{, Eli?" kaè ona. "Upravo smo izmenili reljef ove zemlje." Teren na kome stojimo sada je vi{e nalik na planinski obronak. Mnogo strm. A diriàblisu ostali daleko iza nas, tako re}i se i ne vide.

"Ovo je neverovatno", kaèm ja Sigiju. Ne vidim ga - kese sa ledom su mi

pritisnute na glavu, na o~i, ali i da nisu, mislim da bih video samo unutra{njost vremenskog broda. "Imaju ma{inu koja ~ini da vreme izgleda kao planinska strmina negde u dràvi Juta. I drugu, koja menja gradijent nagiba, u skladu sa crven


5/15

im pomakom, dok se vra}amo kroz vreme. To je kao kad na mikroskopu podesi{ na drugo uve}anje, s tim {to ovde..."

"Polako, ej, Eli", kaè Sigi. "Ne govori, Eliote.""S tim {to si ovde - tamo!" kaèm ja."Ne", kaè on, "ti si tamo, Eliote. A mi poku{avamo da te vratimo.""['a?" kaèm ja."Poku{avamo da te vratimo", rekao je Duba. Mislim, to sam ja mislio da j

e on rekao. Me|utim, Topsi kaè: {{{, nije to gospodin Duba, nego diriàblisti poku{avaju da nas obmanu, pa da nas poubijaju ili ve} nekako zaustave. Oni su konkurencija gospodinu Dubi, oni su taj pokvarenjak 'Bul', razume{, oni su proizveli tolike dodatne koli~ine helijuma da bi ostvarili pobedu na nekim trì{tima, pri ~emu su deonice gospodina Dube naglo po{le nizbrdo, a to su postigli tako {tosu se vratili svojim vremenskim brodom i ne{to petljali blizu ilema, {to }emo imi, samo na{ je bolji."

"ûj, Eli", kaè Topsi, "moramo poùriti. Ovi helijumisti su nam za petama. Radi kao ja. Prebaci na staru doplersku skalu. I dobro pazi da ne pipne{ ni{ta drugo dok ti ja ne kaèm. Onda me uhvati za ruku i beì napred, iz sve snage."

Po~injemo mi to sa na{im tipkama, ali onda Topsi kaè: "êkaj! Ovo ti mo

ram pokazati, Eli." Pokaè mi okruglu crnu loptu, toliko crnu da izgleda maltene kao rupa na njenom dlanu. "Ako se, Eli, meni ne{to desi, pa ne postignem da seuz liticu popnem, uzmi ovo od mene, razume{? I ponesi do vrha, do tamo gde crveni pomak iznosi deset milijardi, maltene na sam vrh. Tu su helijumski brojevi zamenjeni. Tamo uguraj ovo u neku pukotinu, ili poloì na neku kamenu plo~u, a onda se vrati dole. Nema potrebe, osim zbog mene, da ulazi{ u ilem."

Kaèm: "Ne}e{ ti umreti, Topsi."Onda oboje pritiskamo jo{ neke tipke, iste. Sve se poravna, padam na nos

inger, ali ustajem i dajem se u bekstvo, bogami, iz sve snage. To Topsi nije morala da mi kaè: glup toliko nisam. Ti veliki helijumski brodovi nebo su zakr~ili, i pucaju na nas, ispaljuju neke tvrde stvari, kao nitne ili velike eksere. Svaki udar toga stvara eksploziju i pukotinu na soli, tako je zapra{talo da zaista, verujte mi, ne èlim da uletim u tu paljbu niti da ostanem na mestu koje }e bit

i pogo|eno. ôvek bi tako mogao i poginuti."Hvataj jedan papir sa na{im zaglavljem", kaè Sigi. Dim cigar{tine je t

akav da mi se opet vrti u glavi, ~ak pomi{ljam da mo`da opet odjurim u kupatiloda povra}am.

"Nemoj", kaèm ja. "Molim te. [{{{!" O~i su mi pokrivene ledom koji je umotan u mokre krpe, a meni odnekud do{la pomisao da je to vizir koji omogu}ava da se vidi stvarno stanje Vasione, u kojoj neki deli} reljefa odgovara hipostatukroz koji Topsi i ja putujemo vremenskim brodom.

"Diì taj vizir i beì, Eli", govorila je Topsi."Ne mogu", rekoh. "Boli me glava. Muka mi je u stomaku.""Ma odgurni ga na gore", re~e ona. Vukla me je za ruku. Zakora~im ja sam

o jednom, a vizir, tras, opet sklizne dole, i ja se dibidus zbunim, zato {to posvuda vidim veeelike gu{tere, i naprsline na kopnu, i stvaranje okeana, i tako to. "Vratili smo se sto pedeset miliona godina, Eli. Ostani u hipostatu. A prokleti vizir, ne obra}aj pa`nju na njega!"

"Savr{eno me ne zanima kako se ose}a{", re~e mi Sigi. "Ho}u da uzme{ prokleti papir sa zaglavljem. Na{ memo. Razume{? Jasno ti je?"

"Jasno, jasno", kaèm ja. Na sve bih pristao, samo da smirim taj njegovglas, koji me opet gura ka rubu povra}anja, a povra}ati ne èlim. "Svakako, gospodine Dubo."

"Dobro. Nikakvih drugih primeraka, jesi ~uo? Ovo ide samo Bulu i nikom drugom. A bele{ke tvoje - spali. Uobi~ajene predostro`nosti..."

Pomislih: da li u te 'uobi~ajene predostro`nosti' spada i to da ja budem ubijen ~im se sa Bulom postigne pogodba? Pomeram krpe da bi ve}i deo leda dospeo na moje slepoo~nice.

"E, dobro. Najdraì P ta~ka i zapetaal ti je {tosznak uzvika Probudim se ja i {ta vidimznak pitanja Helijumski brojevi izmenjeni i to jo{ od ranog detinjstva Gospoda Boga, a pogodi ko se namestio da izvu~e profit iz toga dva-tri zna


6/15

ka uzvika I to od vremena iks minus jedan ta~ka Al si me ispaliozapeta aznak pitanja Nek ti je na ~ast ta~ka Preko no}i Duba izgubio dve-tri stotine a nebo zakr~eno od diriàbla ta~ka Ovo slede}e podvuci Tvojih diriàbla ta~ka Zna~i vratiosi se do Velikog praska znak uzvika - ne, ~ekaj, stavi tu ipak zapetu, ne}u da izgleda da sam suvi{e impresioniran i preuredio si nukleosintezu zapeta al ja tebi ne{to da kaèm zapeta mangupe jedan ta~ka Idem i ja tamo zapeta i sve }u da vratim na ono dobro i staro kako je bilo zapeta i ba{ me briga ako hrono-anomalije

budu takve da ti glava ubudu}e raste iz prepona ta~ka Moji momci su sve uklavirili sto posto sigurno tako da ti ne}e{ biti ~ak ni istorija zapeta Bule zapeta ~ove~e moj ta~ka Zato ajde bolje da se nagodimo pre nego {to moji ljudi prodru uilem zapeta {ta kaè{, a znak pitanja. Ako ne}e{ zapeta ba{ me briga zapeta, alonda se spremi da pi{a{ sam sebi uz nos ta~ka Tvoj iskreni i tako dalje. E, ovoda bude poslato Bulu prekju~e - ne, nego pro{log ~etvrtka. Ako je potrebno, upotrebi za ove svrhe moj direktorski vremenski {atl."

Kaèm: "Da gospon Duba" i teturam se prema kupatilu na jo{ jedno povra}anje.

Ni{ta tu nisam mogao u~initi, vizir mi je svaki ~as padao opet na o~i, i ja svaki put ugledam {to-{ta i zamalo da se sru{im, ali nekako nateram sebe daostanem uspravan, a ogrebotina sve vi{e i vi{e od tih nitni i klinova, i jedna b

a{ gadna rana na zadnjoj strani mog vrata, gde se ne{to i zabilo. Jednom mi se stopalo ma~ice okliznulo na neki {ljunak, i ja pogledam dole i dabome prokleti vizir - tras! Opet mi padne na o~i, vidim prevrtanje tog oblutka ispod mog stopala, ali, brate, to nije oblutak nego je celo jedno more puno ~udnih riba koje naviru u jatima i oblacima i napreduju od jaja do skeleta i tako sve dalje i stiù do onih velikih gu{tera kod kojih smo po~eli. Dignem ja opet vizir i, tutanj! Nebrini Topsi, stièm, brz sam ja.

Drugi put je bila prpa kad je pao vizir i ja stekao uverenje da je Topsi samo lik iz neke knjige koju sam nekada pro~itao, ili da je postojala ko-zna-koliko miliona godina pre mene, ali ne sada. Ovo poslednje bilo je, dabome, ta~no, jer ja sam zastao na sekund da podignem vizir i ona mi je, da kaèm - odmakla.

Pretr~im ja mo`da jo{ pedeset metara, i prestanem se brinuti zbog predmeta kojima su nas ga|ali iz diriàbla, naime, zbog stena i kamen~ina koje su tres

kale iz neba stvaraju}i rup~age oko nas; Topsi re~e: "Pre{li smo blizu ~etiri ipo milijarde godina." Eto, to Topsi re~opsi. Bila je nekih pedeset miliona godina ispred mene, {to, zapravo, zna~i iza mene, jer na{e je zalaènje bilo u pro{lost, a Topsi je odmakla jedno dve stope.

"Izgubili smo vreme", re~e Topsi. "Ovde Bul vi{e ne moè za nama, osim pe{ke. Odavde }e svaki korak zna~iti slede}ih ~etvrt milijarde godina, Eli. Uskoro vi{e ne}e biti ni planeta, ne}e jo{ biti stvorene. Niti ~vrstih stena - mislim, ne u stvarnom svetu. Ovde, u hipostatu, moèmo se i sad kretati, nema problema..."

"...ali samo svojom sopstvenom snagom", rekoh. Sigija je, pod svetiljkom za ~itanje, hvatao dreme`.

"O ~emu pri~a{ ti?" upita on."O hipostatu, Sigi", rekoh mu ja. "Kad se vrati{ do ove ta~ke, od koje }

e crveni pomak morati da se izraàva brojevima koji su stepenovani eksponentima{to su ve} stepenovani i to na ne{to mnogo, ne moè{ vi{e koristiti nikakva prevozna sredstva. Te{ko da moè{ ~ak i bilo kakvu ode}u zadràti. Dopler-metar i vizir su samo kompromisi. Naime, Sigi, vidi{, tu se mora{ pome{ati sa samom stvari. Mora{ se boriti da u|e{ u pejza` hipostata, da postane{ deo njegov. To ti je jedini na~in da ostane{ u vremenskom brodu. Ina~e brodsko korito ima da odleti uBog zna {ta, u ne{to gde ne}e biti u sinhronitetu ni sa ~im na ovom svetu, a nislede}em."

"Ma, razumem ja tebe, daaa", uzdahnu Sigi. Mljacnu ustima, namesti se udobnije u jastu~i}e na klonuloj fotelji, i dva daha kasnije ve} zaspa.

Zastanem ja na minut da proverim u kakvom je stanju telo moje, po{to sad mogu sebi to da dozvolim. Boli i bridi posvuda, ali modrice i ogrebotine ipak i

mam samo na nekoliko mesta. Najgore je pro{la moja leva '{unka' u koju se jedanod Bulovih projektil~i}a duboko zario. Mogu ga potezati, ali svaki put zaboli pakleno, a kad je bol stvarno gadan, tad ja, hteo-ne hteo, vidim gde sam: na nekih


7/15

~etiri koma {est milijardi godina pre Hrista, okruèn lebde}im arhipelazima nebeskog kamenja, mra~nim kosmi~kim Sne{ko-Beli}ima koji u laganom valjanju postaju sve ve}i, na svome putu ka planetnim veli~inama. Za`murim jako, jako, o~i kao dve male crne pesnice, i i{~upam taj klin. Se}anje imam da sam to ve} jednom, negde i nekad, radio... a iz iskustva znam da je takvo se}anje pouzdan dokaz da seto nije nikada dogodilo.

Uzdièm crne ruke moje kao krila, i osmatram ih celom duìnom da vidim i

ma li i drugih povreda. Pregledam i noge i torzo. Ni{ta ozbiljno. Eli umire, ali ne zna to. Strelica boje mesinga, zarivena od straga u njegov vrat, puna je sporog otrova, to je Bulova pozivnica. Ni{ta se tu ne moè vi{e u~initi, ostaje samo nada da }e se on nekako dovu}i sa mnom do vrha pre nego {to njegovo nervno tkivo po~ne gubiti integritet.

Ba{ kao ovaj teren na na{em putovanju unazad kroz vreme, teren oblikovan logaritamskim usponom crvenog pomaka, a to zna~i i tempom uzmicanja galaksija (one su eksplodirale iz ilema; pogledaj dobro! Provele su toliko milijardi godina eksplodiraju}i iz ilema), i Elijeva bolest bi}e neznatna i po~etku, onda iznenadno jaka, pa katastrofalna - {to pokazuje ova strma litica na nekih sto pedesetmetara ispred nas, litica kao erupcija, uzvinuta pravo do izvora sveukupnog Postanja, do Amitabhe Bude, do Veoma Zbijenog, do ilema - doma mog.

Neka mi Buda pomogne (pomozi, Budo)da smrt ove jadne budale (umri budalo)pomogne mome povratku (vrati se ja!)a propasti Bula i Dube (propadni, Dubo).

Zemljotres drma celi taj pejza`, baca me u Elijevo naru~je. Borimo se da ostanemo uspravni, iako su upravo nestali 'gore' i 'dole', i, gle, odle}emo napola klizanjem, napola tumbanjem u kolaps protosolarne magline. I sama na{a la|aje pod napadom; atakirana, takore}i. Po brodskom koritu dobonja paljba HHK-a.

"H-h-k-a?" pita me Sigi. Njegov glas zvu~i ~udno, ali ja ne vidim zbog ~ega; krpe sa ledom unutra, koji se ve} topi, bile su mi pritisnute oko oka oba,a uz to sam se osetio kao da me je pritisnulo ne{to neodoljivo te{ko, kao pokrov

od olova. Ovde ne{to miri{e na hlor, pomalo. Na{i glasovi odjekuju grubo, kao da smo zbijeni izme|u tesnih malterisanih zidova.

"HHK", obja{njavam ja. Onda, ~uv{i biv{i glas svoj, uvidim: ja sam Sigi. "Hipostatizovane Hablove konstante."

"Mmm hmmm!" Novi glas."Hablova konstanta ti daje brzinu odmicanja galaksija, izra~unatu na osn

ovu njihove udaljenosti", objasnih ja."Ispri~aj ti to meni", re~e mra~ni."Pa, dobro, nije to stvarno konstanta..." kaèm ja."Aha.""...nego se, starenjem Vaseljene, menja. Ali glasi: r = Hd. Uradi matema

tiku, i...""Aha.""...i vide}e{ da H, Hablova konstanta, jeste jednaka r kroz d. Me|utim,

d je, naprosto, r puta t.""Daljina je brzina puta vreme?""Pa, da. Zna~i, dobije{ da je H jednako r kroz r puta t.""Onda bi se ta dva r poni{tila, skratila.""Manje-vi{e. Zna~i, ispadne: H = 1/t Vidi{? To su oni ispaljivali na nas

.""Ovo nisam ba{ razumeo.""Inverzna vrednost vremena!" kaèm ja. "Hablova konstanta je inverzna vr

ednost vremena! Ona ubija normalno vreme! Neutrali{e ga, poni{tava! Vidi{ li sad {ta su oni poku{avali da nam urade?"

"Polako, ej. Sedi, molim te; vrati se na tu fotelju. Opusti se. Di{i. Se

di. Ma, sedi.""Kako to misli{, da di{em? Pa {ta drugo radim?""Sestro!..."


8/15

Uvek ustanem rano, ~ak i posle veoma dugog no}nog dre`danja; naprosto sam takav. îm ~ujem da u vrata tresne primerak 'Sonoma Indeks Tribjuna', moj danje po~eo, bez obzira na ~asovnik, mamurluk i mulj sna jo{ ulepljen u moje zup~anike.

I grickam ja, tako, prepe~en bagel i srku}em vru}u vodu - 'zen ~aj' - islu{am kako reù mlazevi ki{e po zidu. Morao sam se pomiriti da klopam margarin,

zato {to je Sigi pojeo, do poslenje trun~ice, i krem-sir i maslac. Ina~e, Sigije ostao ta~no na mestu gde sam ga ostavio, sav onako skljokan u fotelji ispod svetiljke za ~itanje, koja je ostala da gori cele no}i i, evo, jo{ gori. Kroz sva moja medve|a zevanja i prekopavanja po friìderu, Sigi hr~e. Ali ~im otkinem crvenu gumicu kojom su novine bile pritegnute, on se probudi.

"Eliote!" kaè on i {iri se iz jastu~i}a kao zgnje~en sun|er u vodi. "Isssuse! Mora idem na poso! Koko e sati? [a si zbulio?"

"[ta?""Kaèm, stao mi moj 'Bulova' ru~ni ~asovnik. Kol'ko je sati?""Ne znam", kaèm ja."Ne zna{ koliko je sati?""A-a. I ne}e mi se da pogledam, zasad. Nisam spreman da iskora~im iz bes

kona~nosti.""Ali si novine uzeo.""Kriv", kaèm ja i gledam naslove.ûjem kako Sigi otvara prozor u kupatilu, i opet ga zatvara jer unutra n

avaljuje ki{a; ~ujem ga kako vodu u WC-u povla~i, a onda pi{a. "Kakve su vesti?" dernja se. "Je l' Bul sklopio taj dil sa Dubom?"

"Jeste", dernjam se ja uzvratno. "Izgleda da su na{li zajedni~ki jezik nekako, podlaci."

"Al' su te zavrnuli, a? Dàbe si i{'o. Oni diriàbli su bili suvi{e dobra stvar. Videlo se da su bili previ{e jeftini i pristupa~ni."

"Previ{e dobri za male ljude, kao {to smo mi", kaèm ja."Sad }e njih dvojica da odre|uju cene kako god im se ho}e. Uvek mali ~ov

ek bude zajeban, Eliote."

"Kao da ne znam to!" kaèm ja. "Kao da ne znam to! Kao da ne znam to! Kao da ne znam to! Kao da ne znam to!"

Vetar je produvao pravo kroz stakla prozora, pocepao mi novine iz ruku,prikovao za zid Sigija koji tek {to je izi{ao, {lica tek do pola povu~enog nagore, iz kupatila. Kosu mu zabacivao, i kravatu kao nekakvu maramu oko vrata, i izobli~io mu facu: orbitalna brzina, zatim jo{ ve}a, druga kosmi~ka. Zveknem ja glavom o sto... i ne mogu je podi}i, prejak je vetar.

Vetar izjavi: "Mislio sam da }e ti ne{to biti jasno, Bule. Nema smisla da se nas dvojica bijemo. Na ovaj na~in pobedi}emo obojica."

"Umalo da te ukebam, matori stvore!" kaèm ja njemu. Pod se pod nama bacaka kao traka ispred ventilatora. O~ajni~ki se drìm za sto. "Jedan od tvojih ljudi je bio o-kej, valjda. Ali zaboga, zaboga, |e na|e onog drugog?"

"U po{tanskoj sobi!" smeje se vetar. "Zar misli{ da bih ja bacao moje najbolje ljude?"

"A onaj dobar, onaj crni?" rekoh. Morao sam vikati iz sve snage da bih ~uo svoj sopstveni glas. Pr{te prozor i staklo kr{nu kroz sobu. Za~uh Sigijev krik.

"Ona crna je bila poklon od tebe, mom~ino", re~e vetar. "[ala, {ala, a?Kad su tvoji ljudi izmenili jedna~ine blizu ilema da bi nastala ve}a koli~ina helijuma, dobili smo Topsi."

"Hrono-anomaliju! Pokvarenjaku jedan!""Siro~e u vremenu? Ej, ako ona ostane ìva, pomo}i }u joj da podnese pro

tiv tebe tu`bu za utvr|ivanje o~instva, Bule! Pa mora{ neku odgovornost i ti daprihvati{! Hja hja hja! Ima da te udesim, glavonjo jedan, sve do tvojih zen bula koje su ti na dupetu istetovirane! Hja-hja!"

Dobra fora. Znao sam da se uz ovog tipa moè ne{to i zaraditi. Ume da vodi loptu. âk zna i za bule. Ali, naravno, treba se od njega i ~uvati. Rekoh: "E, sad kad smo se rukovali i osmehnuli jedan drugome u lice belo, i suo~ili advok


9/15

ate na{e, sad kad si ti saglasan da ostane{ izvan ilema, prijatelju Dubo moj, aja prestao mitraljirati tvoje hrononaute, reci mi, reci, {ta namerava{ u~initi sa njima?"

"Sa Topsi? Sa Elijem? Vremenskim brodom?" re~e vetar. "O tome se, o prijatelju moj, brinuti ne-moj. Mere se ve} preduzimaju."

"Probili su se! Procurilo!", rekoh ja. Guraju mi znatne koli~ine vate u

usta i privezuju me za sto. Ose}am miris metil-alkohola sa elektroda koje se pri~vr{}uju na male obrijane povr{ine na mojoj lobanji. Odve} sam rastresen da se opirem. Poku{avam objasniti. "Ono {to curi jeste vreme. Stvarno vreme nam curi ubrod, u mlazevima, kroz pukotinu na krmi." Kauzalna naprslina koja je na{em vremenskom brodu ~inila ki~mu i koja je jem~ila kontrolisanu disjunkciju izme|u onoga {to se de{avalo unutra i onoga napolju, ozle|ena je prodorom jednog HHK.

Eli legao na le|a i rita {ljunak."Nemoj!" vi~em ja. "Svaka trun~ica pra{ine koju podigne{ jeste svet, ne~

iji svet tamo negde, i svaki eksplodira. Pogledaj!" Gurnem mu vizir na lice, i Eli se odmah uko~i.

"Sve se to izme{alo, Topsi", re~e on. "Gu{teri i zvezde i lava i ribe itoliki meseci... Jesu li to meseci, Topsi? Onako izbu{eni kraterima? Vrtoglavica

me neka hvata.""Moramo poku{ati da se probijemo", kaèm ja, "pre nego {to postane jo{ gore." Unutar vremenskog broda, nizovi doga|aja po~inju se iskrivljavati. Ja sadizve{tavam o njima i naprosto ih pi{em u logi~nom, kauzalnom poretku, prvo pitanje, posle odgovor, a posledicu tek posle uzroka, ali doìvljena stvarnost bila je sasvim druk~ija. Tek po{to sam pomogao Eliju da ustane, uloìh trud da to postignem; eto, to je jedan primer. A ta sekvenca je ponovljena, cela, ~etiri puta,u jednom i istom onom {to ~asovnik pokazuje.

Imaj na umu onu de~ju zbunjivalicu koja se sastoji od jednog crteà podeljenog u uspravne pruge. Zapravo su to dva crteà izrezana i sloèna naizmeni~no jedan uz drugi; pokriv{i svaku drugu prugu, vidi{ jedan, a pokriv{i svaku prvu, vidi{ drugi. E tako, ali stostruko umnoèno, i preneto translacijom u tri dimenzije i u stvarno vreme... dobije{ na{ razlomljeni svet-brod za plovidbu kroz vre

me, izbu{en vrtlozima u vremenu i vi{eglavim HHK-ima, brod u kome pojedini, nasumi~no odabrani trenuci postojanja naprosto `mirnu i i{~eznu.

"Hajdemo!" rekla sam i dohvatila Elija za ruku. "Idemo!"[etam pored reke Saskvehane i razmi{ljam kako bi lepo bilo leàti na dnu

, mrtav. Doga|a se onaj veliki nestanak struje u Njujorku, i ja pomi{ljam: to proisti~e iz mene. Stiè, me|utim, vest o mehani~kom kvaru u elektri~noj centralina Nijagari.

Ova moja glavobolja je, brate, kao obru{avanje podzemnih kopova u rudniku. Fantazmi i vatrene lopte provaljuju nebo iznad pokrajine Brum. Opet sam zaglunut kao od lavine, i nikako se ne mogu osloboditi mirisa kre~njaka, sumpora, kamene pra{ine.

Zato {to smo zasuti mrvicama kre~njaka i {ljunkom, zaista. To se ru{i na nas sa jednog planinskog ispusta, ili pro{irenja, ispod koga smo. Eli i ja smose do~epali podno`ja te litice, ali tu komadi}i kamena padaju kao ki{a na nas. Podno`je se ispred nas, u slede}ih pedesetak metara, polako uzdiè, od kolapsa na{e protogalaksije - a posledica toga je nastanak zvezda u Mle~nom Putu - unatrag sve do razdvajanja materije od energije, {to je bilo na manje od pola milijarde godina posle Velikog Praska, pri crvenom pomaku koji je iznosio deset hiljada (za razliku od sada{njeg koji je ~etiri!).

Mozak mi je bio kao hladna me{avina vode i sto~ne hrane. Ose}aji su mi govorili da sedim na stolici, ali mi je pamet javljala da leìm vodoravno. Videosam da mra~ni govori ne{to, ali sam, razumom, znao da su mi o~i sklopljene. Znao sam da }e svakog ~asa nai}i u posetu moji mama i tata, i èleo sam da se ovo {to pre okon~a, iako se uop{te i ne doga|a.

"Postavi}u ti jedno pitanje, ali ne èlim da se uzbu|uje{ ili ljuti{. Se

di mirno i razmisli o onome {to }u te pitati." Tako re~e mra~ni ~ovek. Nagnu senapred. Znao sam: ako odgovorim pogre{no, pa on kaè mojim roditeljima o tome, srce }e im se slomiti. "Ako je nestanak struje u Njujorku izazvan, kao {to ti tvr


10/15

di{, lavinom kamenja u jednom vremenskom brodu pre nekoliko milijardi godina, onda kako obja{njava{ kvar na generatorima u centrali na Nijagarinim vodopadima? Da li je to bila samo neka podudarnost?"

Rekoh: "Daj mi cigar duvana.""Cigarete su {tetne za tebe, Sigi", odgovori mi on."Znam", rekoh. On mi dodade jednu cigaretu iz one kutije koju ima u {iro

koj ladici svog metalnog radnog stola; ~ak mi je i pripali. Potegoh duuugu dim~i

nu, koju zatim po~eh izduvavati u vidu velikog plavog oblaka. I rekoh: "Rekonstituisanje kauzaliteta."

"[ta je to?""Rekonstituisanje kauzaliteta", rekoh, gledaju}i kako moj dim guta njego

vu ~upavu glavu. Kad bude izi{ao iz bolnice danas i oti{ao ku}i kod svoje ènice i de~ice, nosi}e u zulufima moj dim. "Uvek tako biva. U vezi je sa strukturom ljudskog uma. Ali ne samo sa njom. Jer, ipak, ljudski um je odraz onih zakona i onih oblika iz kojih je evoluirao. Sveukupna stvarnost, u dosluhu sa ljudskim umom, dovodi do rekonstituisanja kauzaliteta... Vidim da izazivam tvoje nestrpljenje."

"Ni najmanje. Samo ~ekam da mi objasni{ {ta je 'rekonstituisanje kauzaliteta'."

"Uzro~no-posledi~ni redosled stvari se naru{i. Ne stvarno; to se nikadane moè stvarno desiti. Ali udaljenost izme|u sveta uzroka i sveta posledica bude tako ogromna u prostoru ili u vremenu, ili u koncepciji, da se stekne privid potpunog razlaza. Me|utim, u kauzalnosti, ba{ kao i u hidraulici, Priroda se uàsava vakuuma. Zato se rodi, prividno, jedan novi uzrok, u neposrednoj blizini posledice, dakle ne uzrok pre mnogo milijardi godina, niti uzrok na nekoj drugoj planeti, nego ba{ ovde, uzrok ba{ na istom lokalitetu gde je i posledica: na primer, to na Nijagari."

"Ali niko nije izmislio kvar na toj centrali, stvarno se dogodio, Sigi.Sumnja{ li ti u to?"

"Ne sumnjam", rekoh. Morao sam zastati na trenutak. Morao sam pogledativrhove svojih prstiju. Ba{ su ùti! Nisam znao da su toliko poùteli od nikotina. Mislim da nisu bili u toliko lo{em stanju pre mog ulaska u dràvnu bolnicu. "D

ogodilo se to na Nijagari, sumnje nema. Ali nije izazvalo nestanak struje. Negosu i nestanak struje i kvar na hidrocentrali posledice jednog istog, zajedni~kog uzroka."

"A svrha je bila da mi ne budemo u mogu}nosti da nastavimo tvoju elektroterapiju tog dana, nego tek slede}eg?"

"Ne, do vraga, pa nisam ja ludak! Ne mislim da se svet vrti oko mene. To je bila zaista puka podudarnost. Ja o vremenskim brodovima govorim. O evoluciji proklete Vasione!"

"Samo smireno. Ne smatra{ da je tvoje obja{njenje malo nategnuto? Ne veruje{ u Okamovu o{tricu?"

"Okam? Ono da je istinito uvek obja{njenje koje je najjednostavnije? Nato misli{?"

"Da.""Doktore, kad bismo mi zaista verovali u Okamovu o{tricu, svi bismo bili

solipsisti. Molim te...""[ta je, Sigi?""Molim te, nemoj re}i mom tati i mojoj mami ni{ta od ovoga {to ja govori

m.""Vide}emo."Dim se vrtloìo i nadimao, suncem prozra~en, po doktorovoj ordinaciji, i

spunjavao ju je kao oblak izduvnih gasova. A i bio je to: oblak izduvnih gasovaiz Dubinog direktorskog vremenskog {atla koji je, pomo}u retroraketa, odmicao napred, svoju misiju ostvariv{i, u epohu u kojoj }e/je sklopiti/o pogodbu sa firmom 'Bul Interplanetari'. Zaista lep dim, pomislih ja. Volim ja da bude lepog dima, samo da ne mora{ od njega ka{ljati ili ne{to tako.

"Kopile!" îm sam ~uo da je Topsi to rekla, osetio sam se lo{e, iako sustene padale na nas, iako se me{alo 'pre' i 'posle', iako je bilo mnogih drugihstvari kojima bih, ako sam pametan, morao posvetiti pa`nju, a ja nisam glup, zna


11/15

te. Ali pomislio sam da ona to kaè o meni. A nije rekla o meni nego o gospodinu Dubi. Gledala je gore, u rupu u nebu, i ponavljala: "Kopile! Kopile!" Onda unatra{ke: "Elipok! Elipok! Elipok!" kao da se taj zvuk, ranije izgovoren, vra}a u nju, usisava.

Sela je. "Nemoj da si mi sela, Topsi", kaèm ja, "jer vidi koje kamen~ine padaju na nas, ej."

A ona: "Drag si ti ~ove~uljak, Eli, ali ostala sam bez daha. Naprosto be

z daha. Ovaj napad na nas nije bio Bulov. To nas je Duba napao. Vidi{ onaj dimni trag? To je njegov {atl, to je jasno. Uklju~io hipodin, i beì odavde, svom snagom, sad kad nas je upropastio. Za {ta god da smo mu bili potrebni, sad je prestalo. On }e nas naprosto odbaciti u sme}e."

Onda je sva splasnula, kao prazna vre}a. Tako isto je izgledala u mom stanu kad je tamo leàla u senkama i slu{ala prazni radio-{um izme|u stanica i razmi{ljala o domu svome.

"Razvedri se Topsi stara", kaèm ja. "Moramo te odvesti ku}i. Nemoj da si toliko klonula, jer sad se moramo penjati do ilema, devoj~ice, a onda }e{ biti k'o Bog." Onda sam seo i ja, pored nje, zato {to me je vrat boleo, a ruke su mi bile ne{to utrnule. Ona poloì crnu {aketinu na moju glavu, pa se osmehnu, i tu se pokaza{e blistanja nalik na pra}akanje riba i razgaranje vatri na nebesima;

kao da su se gomile toga pojavile ta~no iza moje Vrhunske. Izgledala mi je kao an|elka, de~ko!"Prosto se ose}am toliko usamljeno, Eli. @ao mi je. Nego, kaì mi - da l

i zaista postoji nekakav 'gospodin Duba'?""Naravno da postoji, Tops", rekoh ja."I mi smo stvarno u vremebrodu, a? To nije samo neki vremensko-anomalijs

ki utisak koji se u moju glavu za-glavio?""Stvarno jesmo, Topsika.""I moèmo do ilema sti}i. Popeti se do njega. To je na{a namera, zar ne?

Ne samo u mom mozgu koji je siro~e u vremenu?""Namera nam je ta, Topsi.""A Sigi je sa nama?"Rekoh: "Da, svakako, Tops", da bih je umirio, a ina~e, {ta joj je ili ko

'Sigi', to ba{ nisam znao."Sigi je sa nama?" re~e Sigi. "Ona je rekla 'Sigi je sa nama'?" Nasmejao

se i bacio mi na glavu, sa balkona na{e studentske A-zgrade, neki ve{. "Drkajlo jedan ludi, Eliote", nasmeja se on. "Svakako mi je drago {to nemam tvoje snove."

"Slu{aj", rekoh mu. "Sad postaje jo{ bolje. Ta èna-pepeo, ta dibidus crna, Topsi, po~inje se pentrati liticom. Jedan korak prevali, dva, i - tras! - ve} se izdiè snagom ruku: pored galaksija koje napu{taju svoja jata i rasformiraju se, idu unazad kroz vreme, vuku se kao kon~i}i pljuva~ke razvu~eni u maglu. Slu{a{ me, Sigi?"

"Slu{am", dernja se on sa sprata, iz svoje spava}e sobe. "Ne zamera{ ako pustim neku muziku?"

"Zameram. Onda Topsi stiè do okomitog uspona, na oko devetnaest i po milijardi godina u pro{losti, pri ~emu crveni pomak iznosi, na dopler-metru, 10.000."

"Dopler-metar! E, jesi pacijent, je l' zna{?""Ima jo{", kaèm ja. Sigi stavlja gramofonsku plo~u...Da li se taj de~ko..."Ej, prestani s tim, Sigi! Ima jo{!"

[KRRRRRRRR!

"Hvala", kaèm ja. "Dakle Red Shift je po njenom Dopleru deset hiljada.Svaki dalji centimetar napredovanja zna~i penjanje za jo{ oko deset miliona godina u pro{lost. Eli.."

"Eliot?""Ne! Eli! Ne ja! Taj Eli ide metar-dva za njom, dakle on je nekih tri~et

vrt milijardi godina bliè sada{njici. Tu se, oko njega, jo{ obrazuju galaksije.


12/15

Vazduh je pun guste paljbe HHK-a iz Dubinih topova, i viskozan od vremenskih strujanja i od pozitrona koji kaleidoskopiraju kroz njegovo vidno polje. âk i kad mu je vizir podignut sa lica, Eli vidi galaksije, i paprati, i vrtloge inverznog vremena. Nije Eli mnogo pametan ni za {ta, osim za sabiranje brojeva napisanih jedan ispod drugog, i za {ah; ne zna gde da na|e nogostup. Topsi mu javlja, i zahvaljuju}i njenim uputstvima on ide dalje."

A Sigi re~e: "Eno njih dvoje."

"A?""Baci pogled kroz prozor, majstore."Bacio sam pogled. Sa na{ih velikih panoramskih prozora mogao si gledati

dole, niz planinu, i ka severu preko Brum Kauntija, sve do poletno-sletne stazeza avione. @ena crna kao gar tamo je bila, u triko kaki boje obu~ena, i izvla~ila se rukama uz poslednju liticu, grabila sad neki `bun, onda neku puzavicu, da bi imala oslonac; vodila je ~oveka koji je izgledao previ{e (mnogo, brate) nalikna mene.

Uspon je bio ~ist i jasan, ravan toliko da ravnijih nema, tek sa nekoliko talasi}a i pokojim udubljenjem i ispup~enjem pogodnim da se uhvati{ rukom iliosloni{ nogom. Istaknuta slabost tog klifa beja{e jedan niz pukotina, raspore|enih u cik-cak, koji se pruào u nedogled visoko; a taj niz bio je hipostati~ka sl

ika jednog kauzalnog jaza, koji je nastao jo{ u Plankovoj epohi, na samo nekoliko centimetara od samog vrha. Leva i desna strana svake od tih naprslina korespondirala je sa kauzalno-distinktnim delovima primordijalne mase; distanca izme|u njih ve}a je bila nego {to bi svetlost mogla proputovati pre nego {to se one razmaknu jo{ vi{e. Mo`da bi neko mogao ugurati prste, ili samo vrhove prstiju, u terascepe, i izvu}i se nagore, kroz najranija hiljadugodi{ta. Mo`da i ne.

Ovde nikakvih pre~ica nije bilo; tako radi vremenski brod. "...Naime, Sigi, vidi{, tu se mora{ pome{ati sa samom stvari", rekoh ja. "Mora{ se boriti dau|e{ u pejza` hipostata, da postane{ deo njegov. To ti je jedini na~in da ostane{ u vremenskom brodu. Ina~e brodsko korito ima da odleti u Bog zna {ta, u ne{togde ne}e biti u sinhronitetu ni sa ~im na ovom svetu, a ni na slede}em."

Me|utim, nikakav 'Sigi' nije postojao. Bio je to samo jo{ jedan }orsokak u mojim hrono-anomalnim nervima, u mom umu nalik na kristale joda - na sme|u pr

a{inu nastalu iz sme|ih isparenja koja se sublimiraju zbog nasumi~nog da{ka vremena. Samo sam ja postojala, i Eli, polumrtvi polumoron koji mi se drào za listnoge moje crne; i oskrvavljeni vremebrod, iz koga su krvarili eoni u prazni vremeprostor, dok smo se nas dvoje dizali 'na mi{i}e' prema ilemu.

Pomislila sam da eventualno izmenim ugao dizanja litice, tako da bude manje strma. To bi se mo`da moglo posti}i ako bi se {to-{ta uradilo oko Doplera, ako bi se izvr{ila rekalibracija, ako bi se redukovao prividni Hablov nagib, alionda bi daljina koju moramo prevaliti postala ve}a. Po{to se vremenski brod uveliko raspadao oko nas - a Dubini ljudi odmicali na svome putu ku}i, ka dobijanjuvarijabilnog dodatka na platu - mogli smo samo jedno u~initi, jurnuti uz ovu okomitu liticu i nadati se da }emo usko~iti u ilem pre nego {to izginemo zbog provaljenosti broda. Ne: pre nego {to poginem samo ja. Za Elija se pripremala jedna druga~ija smrt.

Odvaìla sam se da virnem ka dopler-metru: blizu deset na peti. Po~e nevolja. Neposredno iznad mene, naprslina je bila tako mala, da sam samo jedan mali prst mogla ugurati u nju, i izvu}i se mo`da sto pedeset miliona godina uvis; petnaestak centimetara. Pozvah Elija, da mu kaèm da i on postupi tako. Glava mu se po~injala klatiti zbog otrova iz one Bulove strelice. "Prsima se pribij uza zid, kao pripijaljkom!" upozorila sam ga. "Ostani uspravan!" Tamo, dole, gde je on bio - gde su se galaksije jo{ rasturale unazad kroz vreme - postojalo je jo{ poneko malo ispup~enje pogodno za nogostup.

Za~uh klizanje {ljunka dole. Elijevi prsti su se okliznuli, ispustili kamen za koji se bio uhvatio, a koji je uglavljen u jednu pukotinu. Taj kamen je Bokova globula, hladni, mra~ni oblak koji tek treba da kolabira u protozvezde. Po~e se suljati Eli naniè, i strmoglavi se, mlataraju}i rukama i nogama, vi{e od

milijardu godina, po~e se tamo ne{to dernjati okruèn gomilama vrlo mladih, tekro|enih galaksija. I najednom ostade sasvim nepomi~an.

Doviknem ja njemu: "Jesi li dobro, Eli?"


13/15

"Ba{ je lepo!" kaè on. "Kao veliki duhovi, Topsi! Pogledaj ih kako upli}u prste jedan s drugim. Vidi{? Jedan ima i prsten."

"Diì taj vizir sa o~iju", kaèm ja njemu, ali ne vredi, vizir mu je ve} dignut.

"Sve blista, Topsi. I-jao {to je lepo!... Velike ogrlice i dijamanti jedu manje ogrlice i dijamante. Idi ti ku}i. Ja ostajem da razgledam ovo, medena."

"[ta?" viknem ja.

"Medena!"Drìm ja Devojku Sunca i nastojim da prenebregnem Mame; a oni hr~u na po

du i povremeno se me{kolje. Sudaramo se ona i ja telima, kao da pulsira neka meduza, ali ne stièmo ni do kakvog svr{etka. Ona suvi{e dremljiva, ja suvi{e slab. Po~elo me obuzimati ose}anje da smo samo tvorevina ma{te ovih pozaspalih Cigana, a to smo, valjda, na neki na~in i bili. Oni su, iza sklopljenih o~iju, slu{ali, i pamtili na{e zvuke, ~uvaju}i ih za budu}e erotske fantazije. U susednoj sobi gramofonska plo~a je neprekidno preskakala:

Da li se taj de~ko i sad penje planinom?Da li se spotakao, da li je pao [KRRRRRRDa li se taj

A ja mo~im kod nje, ne prestajem. Ne postièm ono pravo trenje. Par sati smo se kresali ona i ja; par sati, verovali ili ne. Nisam hteo da odustanem. Onda po~e glavobolja, strava od glavobolje. Sve je blistalo tako jako da su me o~i bolele. Vazduh - kao da neko sipa rastopljeno olovo preko mene. Na nebesima eksplozije ne~eg nalik na one osovine sa to~kastim tegovima za diza~e tegova; i prstenovi dima; i neki vatreni projektili nalik na kamenje ispaljeno iz pra}ke. Ne, idi ti ku}i, Topsi. Idi za statikom tvojim, medena, sve do ku}e, u koju u|i. Ja moram odspavati malo.

"[ta nije u redu?"Otvorim o~i i kaèm: "Umro Eli."Doktor re~e: "To vidi{? To doìvljava{ u ovom trenutku?""Da", kaèm ja. "Eli je umro od Buletovog otrova. Nije uspeo."

"Ko je Bule?" pita doktor."Bule je sada u dogovoru sa Dubom. U po~etku su ratovali jedan protiv dr

ugog, ali sad se span|ali. Eli i Topsi bili su im samo topovsko meso. Glavni mafija{i odlaze sa popri{ta, jedan drugog preko ple}a zagrlio, a dèpovi im nabrekli od lovudè."

"Da te obri{em maramicom?""Ma, ne.""Ljut si na njih dvojicu?""Nisam. Pretpostavljam da je svet naprosto takav.""Kaì mi jednu stvar", re~e doktor. "Ima{ li ose}aj da je Sigi tvojom kr

ivicom pro{ao tako kako je pro{ao?""Naravno da imam. Proveo sam s njim sve vreme.""Da li si zbog toga poku{ao samoubistvo? I da li si zbog toga dospeo ova

mo?""Mo`da. Ali postoji ne{to drugo.""[ta to, Eliote?""Eli je, doktore, poginuo, ali Topsi - ne znam da li }e uspeti."Nije to plo~a gramofonska preskakala dok sam se ja preznojavao na Devojc

i Sunca. Gramofon je bio jo{ jedan slu~aj rekonstituisanja kauzaliteta. Metak ispaljen iz nekog od Bulovih diriàbla udario je u jednu gomilu soli, u vremenskom brodu. Ta so je poletela u vazduh, kao kakva eksplozija, i tu je zahva}ena jedim od Dubinih HHK-a.

Jedan kristali} te soli bio je, zapravo, hipostati~na slika jednog doga|aja koji se u vreme Bulovog napada jo{ ne beja{e odigrao: doga|aja koji se sastoji od toga {to Duba sedi u svojoj kancelariji u {tabu 'Duba Kompanije', u mamuts

koj zgradi koja je svojevremeno bila planina blizu granice Pensilvanije, na domak gradi}a Bingemtona; Duba iz debele cigare izvla~i dim i izduvava ga u obliku prstenova; i rasejano mrmori u sebi neku pesmicu. Razmi{lja o Elijevoj pogibiji,


14/15


15/15

jivu tajnu materice sveta, u crveni pomak koji se bliì beskona~nom, u podatke koji se bliè nuli - ili se bliè ~emu god ja ho}u da se bliè, ja, Topsi, Primum Mobile!

To beja{e pre dvadeset milijardi leta. Topsi je svoje ostvarila: to da se nikad nije ni rodila - a, kao {to re~e moj deda: "Ko ima toliko mnogo sre}e? Mo`da svaki milioniti ~ovek!" Me|utim, postoje jo{ dve Bule:

Deveta: i pored doma (ilema) pro|iDeseta: daljem ìvotu do|i.

Sedim kraj prozora na gori Sonomi, pi{em ove me|usobno neuklopljene bele{ke, a nebo po~inje da se àri zra~enjem na{eg pet milijardi godina starog roditelja. Sunce izmagli~asto, gora tamnozelena. Glava me i sad boli uàsno. Zave`ljaji sa ledom su samo mlitave krpe koje svojim curenjem prljaju uglove moje sveske. Diriàbla vi{e nema, nigde nijednoga.

Sigijevo hrkanje je najneprijatnije u istoriji ~ove~anstva; ili mi se tako samo ~ini, zbog migrene. Ovo je Deveta bula: ja sam opet jedan mali ~ovek, zvezdani pepeo, denuman. Ja sam Eliot, ba{ kao {to i pi{e tamo gde vam je navedeno ime autora ove pri~e. A Deseta bula sastoji se u tome {to }u kroz nekih pet min

uti}a morati da budim Sigija da bi on stigao na svoj zakazani sastanak u San Rafaelu na vreme.Veliki sam pristalica rekonstituisanja kauzaliteta. Bog blagoslovio reko

nstituisanje kauzaliteta! Bog blagoslovio ènice ili muì}e, i de~icu, u sli~icama u nov~anicima; i tupa, lokalna obja{njenja za dosadne lokalne doga|aje; pa ~ak i migrenske glavobolje, ako su vam one prihvatljive kao na~in da se uvali dòmba neprelaznica izme|u ovog, Bogom-blagoslovenog sveta, i neobja{njivih, Bogom-prokletih drugih svetova.

Kad sam izlazio iz }umeza 'El Centra' u Santa Feu, Sun~ani Dasa me dohvatio obema {akama za okovratnik. Nije bio ni najmanje ljut {to sam drnda~io njegovu ènsku. âk sam stekao njegovu naklonost. "Ne idi ku}i, ~ove~e", re~e mi Sun~ani. "Ne budi kao svi... Ostan' ovde s nama, budi hi-pi."

Ali nisam poslu{ao savet Sun~anoga. Jer, {ta je, na kraju, ovaj ìvot, d

ubok poput neba no}i, tajanstveno bogat, a u njemu svaki tren i svaki stvor neizmerno drevan? Trun pra{ine ~elo mi doti~e, to je Dubina crna lopta u padu sa vrhunca vremena, odakle ju je Topsi ispustila. Iz radija prsketa statik, drhtaj izone prve, praiskonske, plamene kugle.

Dovoljno je zaprepa{}uju}e biti i kao svi.

eliot fintušel - ilem

Documents