1

Elektronski i električni otpad

Damir Vučinić, Fakultet Organizacionih nauka, Beograd

Abstract: Problem reciklaţe električnog i elektronskog otpada je veoma sloţen. On je

masovan, a sadrţan je i u mnogim drugim proizvodima, kao što su dečje igračke,

automobili, avioni, poljoprivredna mehanizacija, industrijska oprema, vojna tehnika, itd.

Kako se električna i elektronska oprema i ureĎaji koriste u svim domenima ţivota

postavlja se više ozbiljnih problema koji su vezani za njihov kraj ţivotnog ciklusa. Na

prvom mestu je pitanje kako obezbediti sistematsko sakupljanje ove vrste otpada i

njegovu selekciju? TakoĎe, kako ove komponente sakupljati od sloţenih proizvoda na

kraju njihovog ţivotnog ciklusa, na primer automobila? A tek slede problemi kod njihove

demontaţe, naknadne selekcije i reciklaţe. Sam otpad je jako toksičan i sa njim treba

oprezno rukovati i manipulisati od odlaganja, transporta do njegovog rastavljanja i

reciklaţe. S druge strane, kod razvoja novih električnih i elektronskih proizvoda i

komponenata treba zameniti visokotoksične materijale i materije novim, koji su

prijateljski po ţivotnu sredinu i čoveka, ali to nije uvek moguće. Naravno, da je ova vrsta

otpada i veliki izvor vrednih materijala, kao što su zlato, platina, srebro, retke zemlje, ali

i mnogih drugih metala i metaloida. Reciklaţom se čuvaju ionako siromašni resursi

mnogih strategijski vaţnih materijala. Na obim električnog i elektronskog otpada utiče i

kratak ţivotni vek proizvoda, pre svega, zbog zastarevanja usled izuzetno brzog

tehnološkog razvoja u ovoj oblasti. Pri tom, reciklaţa materijala i specifičnih jedinjenja

sadrţanih u otpadu zahtevaju primenu sloţenih i skupih tehnologija.

Ključne reči: električni i elektronski otpad, odrţiva reciklaţa, toksični materijali, kraj ţivotnog ciklusa Uvod Elektronski otpad se odnosi na različite vrste otpada od električnih i elektronskih proizvoda, deli se na više vrsta i to na otpad od:

Kompjuterskih proizvoda

Audio-vizuelnih proizvoda

Komunikacionih proizvoda

Radio i televizijske opreme

Aparata i ureĎaja za domaćinstvo

Opreme za osvetlenje

Svih tipova akumulatora i baterija

Instrumenata i ureĎaja za praćenje i merenje

'Milivojević, Jovan, et al. "SISTEM ODRŽIVE RECIKLAŽE ELEKTRIČNOG I

ELEKTRONSKOG OTPADA SYSTEM SUSTAINABLE RECYCLING ELEKTRICAL AND

ELECTRONIC WASTE."

2

Električnih alata

Ţica i kablova

Elektronike za motorna vozila i ostalih saobraćajnih sredstava

Energetskih ureĎaja I opreme

Industrijske elektronike

Elektronike za vojna sredstva, ureĎaje i sisteme

Medicinske opreme i ureĎaja

Saobraćajne signalizacije i sistema

Laboratorijske i naučne opreme

Ostale elektronike U navedeni otpad treba uključiti i sav električni i elektronski otpad koji nastaje redovnom zamenom materijala delova i komponenata na proizvodima ili se menjaju zbog nispravnosti. Sa brzom primenom elektronike u različitim oblastima (od dečjih igrača pa do sistema bezbednosti kuća i stanova) dolazi do sve većeg nagomilavanja električnog i elektronskog otpada i to geometrijskom progresijom. S druge strane, eksplozivnim inovacijama u ovoj oblasti dolazi do brze zamene proizvoda, mnogo pre kraja ţivotnog veka (primer mobilnih telefona) što dovodi do višestrukog uvećavanja e-otpada. Elektronski otpad se akumulira skoro 3 puta brţe od običnog kućnog smeća. Tako se stopa rasta ovog otpada kreće od 5% do 10%. Naravno da je e-otpad i vaţan resurs za dobijanje strategijskih materijala, ali je istovremeno i veliki potencijalni zagaĎivač ţivotne sredine. Sadrţaj jedne tone mešovitog elektronskog otpada

GvoţĎe 35-40%

Bakar 17%

Olovo 2-3%

Aluminijum 7%

Cink 4-5%

Zlato 200-300 g

Srebro 300-1000 g

Platina 30-70 g

Vlakna i plastika 15%

Papir i nalepnice 5%

Ostatak koji se ne moţe reciklirati 3-5%

Tabela 1.

E-otpad sadrţi veliki broj plemenitih i teških metala, retke zemlje i radioaktivne materijale, plastiku, staklo i čitav niz drugih materijala koji se mogu reciklirati. Pored toga, sadrţi i veliki broj otrovnih i štetnih supstanci koje mogu dospeti u vodu, zagaditi tlo, i sl., što dovodi do kontaminacije ţivotne sredine i kontaminacije hrane u lancu proizvodnje.

'Milivojević, Jovan, et al. "SISTEM ODRŽIVE RECIKLAŽE ELEKTRIČNOG I

ELEKTRONSKOG OTPADA SYSTEM SUSTAINABLE RECYCLING ELEKTRICAL AND

ELECTRONIC WASTE."

3

Pri tom kontaminacija zemljišta je trajna, što nanosi veliku štetu okruţenju i ljudskom zdravlju i istovremeno smanjuje resurse za proizvodnju hrane. Zato je jako vaţno da se uspostavi efikasan sistem rukovanja i upravljanja e-otpadom kako bi se izbegle ove posledice, a otpad postao vaţan resurs za proizvodnju plemenitih i strategijskih materijala. Upotreba elektronskih ureĎaja se u velikoj meri povećala u prethodnih nekoliko decenija, i proporcionalno, količina elektronskih ureĎaja,kao što su kompjuteri, mobilni telefoni i ostali ureĎaji koji su zastareli, se povećala drastično u svetu. 1994, Procenjeno je da je otprilike 20 miliona računara( oko 7 miliona tona) zastarelo. Do 2004, ova cifra je dostigla preko 100 miliona, da bi danas ona dostigla preko milijardu. U skladu sa prethodno navedenim, oko 500 miliona računara je zastarelo u periodu izmeĎu 1994 i 2003. 500 miliona računara sadrţi otprilike 2.872.000 t plastike, 718.000 t olova, 1.363 t kadmijuma i 287 t ţive. Trţište e-otpada je u konstantnom porastu, jer je globalno trţište računara takvo da je daleko od zasićenja i prosečni ţivotni vek računara je smanjen drastično, npr. sa 4-6 godina 1997 do 2 godine 2005. Vrste e-otpada E-otpad se uopšteno moţe klasifikovati na otpad od elektronske i električne opreme i električnih i elektronskih proizvoda ugraĎenih u druge proizvode (automobil, avion, i dr.). MeĎutim, radi boljeg snalaţenja i pouzdanijeg rukovanja ovim otpadom, e-otpad je klasifikovan u deset kategorija(WEEE Directive,EU 4.jul 2012.), i to:

1. Veliki kućni aparati 2. Mali kućni aparati 3. IT i telekomunikaciona oprema 4. Potrošačka oprema i fotonaponski paneli 5. Oprema za osvetljenje 6. Električni i elektronski alati (osim velikih nepokretnih industrijskih alata) 7. Igračke, oprema za slobodno vreme i sport 8. Medicinska sredstva (sa izuzetkom svih implantiranih i zaraţenih proizvoda) 9. Instrumenti za praćenje i kontrolu 10. Automati

MeĎutim, WEEE Direktiva nije obuhvatila e-otpad od vojne i obaveštajne opreme, velikih telekomunikacionih sistema, vojne industrije, avio kosmičke industrije i njenih proizvoda, velikih energetskih sistema. To je i razumljivo, jer kod navedenih proizvoda, industrija i velikih sistema ne postavlja se pitanje zagaĎivanja ţivotne sredine, pošto prednost imaju efektivnost, efikasnost i pouzdanost i njihova raspoloţivost u svakom trenutku.

'Milivojević, Jovan, et al. "SISTEM ODRŽIVE RECIKLAŽE ELEKTRIČNOG I

ELEKTRONSKOG OTPADA SYSTEM SUSTAINABLE RECYCLING ELEKTRICAL AND

ELECTRONIC WASTE."

4

Uticaj E-otpada na životnu sredinu Plastičan primer je proizvodnja i upotreba računara. Tu imamo direktne i indirektne uticaje na ţivotnu sredinu i ljude. Pri tom se razmatra celokupni ciklus računara od proizvodnje materijala, korišćenja do odlaganja na kraju ţivotnog ciklusa i reciklaţe. Direktan uticaj: Uticaj na ţivotnu sredinu u procesu proizvodnje(potrošnja energije, izloţenost radnika štetnim i opasnim materijama, negativni uticaji tokom proizvodnje metala, materijala i hemikalija koji su sastavni delovi računara ili se koriste tokom njegove proizvodnje), Potrošnja energije tokom korišćenja, Uticaj na ţivotnu sredinu odloţenih računara na kraju ţivotnog ciklusa(teška demontaţa, teški metali, opasne materije) Indirektan uticaj: Uticaj na zdravlje korisnika(oštećenje zglobova, očiju i kičmenog stuba, nedostatak fizičke aktivnosti – gojaznost i prateće bolesti gojaznosti, zavisnost od kompjuterskih igara), Uticaji kod industrijskih aktivnosti(dugoročan uticaj agresivnih i toksičnih materija na zdravlje radnika, zagaĎivanje okoline u kojim se nalaze pogoni/fabrike), Uticaj tokom upotrebe(potrošnja papira (seča šuma), ..), Uticaj nakon odlaganja istrošenih računara(deponija e-otpada), Dugoročno zagaĎivanje zemljišta, voda (površinskih, podzemnih) Na sličan se način moţe analizirati i ostala električna i elektronska oprema i njihov e-otpad. Opasnosti rukovanja E-otpadom Nepotrebni elektronski i električni proizvodi su jedan od najbrţe rastućih tokova otpada i procenjuje se da ovi proizvodi čine 8% sveukupnog otpada. Porast e-otpada u kombinaciji sa sloţenim sastavom samih proizvoda kao i komplikovano pravilno odlaganje, su razlozi za brigu. Elektronska i električna oprema moţe da sadrţi veliki broj opasnih materija, kao što su teški metali(ţiva,kadmijum, olovo…), usporivači plamena(pentabromophenol, polybrominated diphenyl ethers (PBDEs), i ostale supstance opasne ,kako za čoveka tako i za ţivotnu sredinu. Upravo zbog prisustva ovih supstanci, e-otpad se smatra opasnim otpadom. Postoje uobičajene komponente elektronskih i električnih ureĎaja koje sadrţi većinu opasnih supstanci, navešćemo najopasnije:

1. Komponente koje sadrţe ţivu- ţiva se nalazi u relejima(telekomunikacionim, industrijskim), prekidačima, baterijama, lampama koje koriste gas( LCD monitori,televizori, kamere, projektori, mašine za kopiranje, faks mašine)

2. Baterije-sa ekološke tačke gledišta, zabrinjavajuće su baterije koje sadrţe ţivu i punjive baterije koje sadrţe kadmijum, olovo i litijum.Punjive baterije sadrţe nikl-kadmijum(Ni-Cd), nikl- metal- hidrat(NiMeH), litijum-jon i baterije koje koriste olovnu kiselinu, i one se najčešće koriste u prenosnim računarima, mobilnim telefonima, kamerama itd

'Tsydenova, Oyuna, and Magnus Bengtsson. "Chemical hazards associated with treatment of waste

electrical and electronic equipment." Waste Management 31.1 (2011): 45-58.

5

3. Matične ploče- one sadrţe veliki broj zabrinjavajućih supstanci kao što su olovo, antimon, berilijum, kadmijum, usporivači plamena koji sadrţe brom... pored opasnih materija, matične ploče sadrţe i veliki broj vrednih supstanci, bakar, zlato, srebro, paladijum

4. Monitori sa katodnom cevi-sadrţe najveći broj svih zabrinjavajućih supstanci. Stariji model moţe da sadrţi 2-3 kg olova, dok noviji model sadrţi ne više od 1 kg olova.

5. Ekrani sa tečnim kristalom (LCD)- istraţivanja ,a samim tim i informacije su oskudne, i nema se dovoljno podataka o toksičnosti elemenata LCD-a, ali činjenica je da sadrţi veliki broj potencijalno opasnih supstanci

6. Plastika koja sadrţi usporivač plamena koji sadrţi brom i plastika napravljena od polivinil-hlorid-a(PVC)- Plastika čini značajan procenat ukupnog e-otpada po masi, oko 30% i ona se kao komponenta masovno koristi u elektronskoj i električnoj opremi. Razlog za brigu je prisustvo hlorina u PVC-u, koji prilikom nekontrolisanog spaljivanja otpušta opasne materije. Razlog za brigu čini, takoĎe i prisustvo metala,posebno kadmijuma u PVC-u.

Opasnosti i rizici recikliranja e-otpada Nivo opasnosti po radnike i okruţenje, u velikoj meri varira u zavisnosti od operacija koje se izvršavaju u odreĎenom preduzeću za recikliranje. Npr, neke operacije ručnog rastavljanja predstavljaju vrlo nizak nivo opasnosti za zdravlje i okruţenje, dok druge, kao što su lomljenje CRT-a ili upotreba sekača mogu da predstavljaju niz mnogo ozbiljnijih problema. Opasnosti koji se vezuju za fazu rastavljanja su mogućnost slučajnog ispuštanja i prosipanja opasnih materija(npr. ţiva). Osnovna opasnost mehaničkog tretiranja otpadom se povezuje sa koracima separacije i redukcije veličine. Sečenje, mlevenje i ostali procesi redukcije veličine doprinose stvaranju prašine. Prašina koja nastaje ovim putem sadrţi plastiku,metale,keramiku i silicijum-dioksid. Procesi separacije se povezuju se sa istom opasnosti stvaranja prašine. Prašina moţe da predstavlja opasnost po radnike(udisanje, koţne infekcije), kao i opasnost zagaĎivanja prirodnog okruţenja. Postoje naučni dokazi o ispuštanju opasnih materija u procesu sečenja. U proceni kvaliteta vazduha u pogonu za recikliranje elektronskih ureĎaja, u blizini sekača e-otpada, procena je pokazala visoke nivoe kadmijuma i olova koji dostiţu zabrinjavajuće razmere. Metalurški procesi, posebno topljenje, se u velikoj meri koristi za reciklaţu metala iz e-otpada. Opasnosti koje se vezuju za metalurške procese su emisija isparenja od metala, posebno metala sa niskom tačkom topljenja kao što su bakar, kadmijum, olovo...

'Tsydenova, Oyuna, and Magnus Bengtsson. "Chemical hazards associated with treatment of

waste electrical and electronic equipment." Waste Management 31.1 (2011): 45-58.

6

Jedna Norveška studija na temu povezanosti izloţenosti usporivačima plamena koji sadrţe brom sa odreĎenim zanimanjem radnika, koristeći uzorke plazme tri grupe radnika: radnici u pogonu za rastavljanje elektronskih ureĎaja, radnici u proizvodnji matičnih ploča i laboratorijskog osoblja. Radnici koji rade u pogonu za rastavljanje elektronskih ureĎaja su imali značajno viši nivo plazme(TBBPA i BDE-153) u poreĎenju sa ostalim grupama radnika. Recikliranje elektronskog i električnog otpada je rastuća industrija kojoj se, kada su u pitanju opasnosti, gleda kroz prste. Čvrsti dokazi o emisiji opasnih materija unutar pogona za recikliranje, su neophodni da bi se napravile procene rizika i smernice za buduće poslovanje preduzeća za recikliranje. Isto tako, neophodno je I kontrolisanje okruţenja pogona, da bi se utvrdilo da li postoji opasnost po prirodno okruţenje I stanovništvo u blizini pogona za recikliranje. Opasnosti i rizici recikliranja e-otpada u zemljama u razvoju U zemljama u razvoju, sektor recikliranja e-otpada je u velikoj meri neregulisan potrebnim zakonima i procedurama koje se primenjuju u razvijenim zemljama. Zbog toga se koriste zastarele metode prerade e-otpada radi dobijanja vrednih materijala koje su sastavni deo istih. Pored e-otpada koji nastaje proizvodnjom, zemlje, sa malim brojem propisa vezanih za prirodno okruţenje i sa jeftinom radnom snagom, uvoze otpad nastao u drugim zemljama(najčešće razvijenim zemljama). Zemlje za koje se pouzdano zna da uvoze e-otpad nastao u drugim zemljama su Kina, Indija, Pakistan, kao i afričke zemlje Gana, Nigerija. U ovim zemljama, upravo zbog nedostatka neophodnih propisa i zakona, kao i odgovarajuće infrastructure, e-otpad biva zakopavan, paljen na otvorenom prostoru, ili čak bačen u reke,jezera…! Guiyu, Kina Recikliranje matičnih ploča u kineskom selu, Guiyu, predstavlja značajnu opasnost kako za prirodno okruţenje tako i za ljudsko zdravlje. Da bi se procenilo koliko teški metali(kadmijum,kobalt, hrom, bakar, nikl, olovo, cink), koji se oslobaĎaju u procesu reciklaţe matičnih ploča, zagaĎuju okolinu, uzimani su uzorci prašine iz neposredne blizine pogona za recikliranje(pogoni za recikliranje,putevi,školska dvorišta,pijace). Ako je i očekivano da su nivoi teških metala ektremno povišeni u blizini pogona za recikliranje i okolnih puteva, svakako su zabrinjavajući povišeni nivoi u školskim dvorištima i pijacama na kojima se prodaje hrana. Konkretno, istraţivanje sprovedeno na deci uzrasta1-6 godina u zabavištu u Giuyu, pokazala su da 81.8% ima nivo metala u krvi viši od 10 mikrograma po decilitru(znači:5.79-15.3). Zaključak je da najviši nivo metala u krvi imaju deca čiji roditelji rade u pogonima za recikliranje matičnih ploča, u odnosu na onu čiji roditelji rade u pogonu za recikliranje plastike. U poreĎenju sa istraţivanjem u Guiyu, raĎeno je i istraţivanje na deci uzrasta1-5 godina u gradu Shantou koje se nalazi 30km od Guiyu-a.

'Leung, Anna OW, et al. "Heavy metals concentrations of surface dust from e-waste recycling

and its human health implications in southeast China."Environmental science &

technology 42.7 (2008): 2674-2680.

7

Rezultati u Shantou su pokazali da deca imaju dva puta niţi nivo metala u krvi od dece u Guiyu-u(3.6-7.9 mikrograma po decilitru). Ovo je samo jedno od mnogih istraţivanja na temu, sa ciljem da situacija u Guiyu-u bude opomena svim zemljama koje imaju sličnu praksu nekontrolisanog recikliranja e-otpada.

Slika 1. Nigerija U Afričkim zemljama, najviše u Nigeriji, masovno se uvoze polovni računari i tehnika, koji se posle koriste kako za kucnu upotrebu tako i za naučne i druge svrhe. Studija sprovedena u Nigeriji od strane Basel Action Network(BAN) pod nazovom Reuse and abuse to Afrika, otkrila je da je nivo prekograničnog kretanja polovne i neupotrebljive elektronske i električne opreme koja dolazi u Nigeriju. Studija je pokazala da u proseku 500 kontejnera opreme mesečno udje u Nigeriju preko luke u Lagosu, gde svaki kontejner sadrţi oko 800 monitora ili kompjutera. To znači da oko 400.000 polovne ili neupotrebljive( e-otpad) opreme bude uvezeno u Nigeriju mesečno, i to samo preko luke u Lagosu(postoje i druge morske like i aerodromi preko kojih se vrši uvoz e-opreme). Godišnje se uveze oko 5 miliona jedinica opreme, teţine oko 60.000 tona. Vrlo je malo podataka o kretanju i uvozu nove opreme od originalnih proizvoĎača. Zabrinjavajući podatak studije sprovedene u Nigeriji(Basel Ban study) je da oko 25-75% uvezene e-opreme je beskorisno Ďubre koje je neupotrebljivo ili ne moţe da se popravi! Uvozi se 15.000-45.000 tona neupotrebljive opreme koja moţe da sadrţi i do 1000-3.600 tona olova. Sa etiketa uvezene opreme i informacija sa hard diskova, BAN studija je pokazala da oko 45% opreme dolazi iz EU, 45% iz USA, dok ostalih 10% iz ostalih zemalja(Japan, Izrael, Korea, Singapur). Postavlja se pitanje, gde završava sva ta neupotrebljiva oprema, s obzirom da Nigerija nema neophodne kapacitete za recikliranje e-opreme? Završava na lokalnim deponijama.

'Nnorom, Innocent Chidi, and Oladele Osibanjo. "Electronic waste (e-waste): Material flows

and management practices in Nigeria." Waste Management 28.8 (2008): 1472-1479.

8

Slika 2. Extended Producer Responsibility(EPR) Extended Producer Responsibility je propagiran kao novi pristup u upravljanju otpadom. Organization for Economic Cooperation and Development (OECD, 2001.), je definisao EPR kao pristup očuvanju ţivotne sredine, gde je odgovornost proizvoĎača za proizvod proširena i na fazu upotrebe proizvoda od strane korisnika(kupaca), kao i na fazu konačnog odlaganja proizvoda. Vodeći se principom”zagaĎivač plaća” (Polluter pays), EPR karakteriše prebacivanje odgovornosti sa opština na proizvoĎača, tako što cenu recikliranja i odlaganja uključuje u cenu proizvoda. Zakonodavci masovno prihvataju EPR za upravljanje raznim vrstama otpada, kao što su automobile, e-ureĎaji, baterije koji zahtevaju posebnu brigu i upravljanje. Legalno, i sa administrativne tačke gledišta, postoje razni načini primenjivanja instrumenata ERP-a. Dobrovoljini pristup je najčešće upotrebljavana forma EPR-ovih strategija. Stepen uključenja proizvoĎača moţe da varira, od privatnog do javnog, sa zajedničkim operacijama, kontrolom i opcije javnog savetovanja izmeĎu proizvoĎača i korisnika. Da bi se uspešno primenio EPR system, veoma je bitno da svi, proizvoĎači, korisnici, predstavnici vlasti, menadţeri otpada, imaju tačno i jasno definisane uloge Razlikuju se pet parametara uspešnog upravljanja e-otpadom i to:

1. Pravni propisi- Koliko su jasni zakoni 2. Pokrivenost sistema- Da li se sakuplja sav e-otpad, bez obzira na marku, ili

svaka se sakuplja svaka marka odvojeno

'Widmer, Rolf, et al. "Global perspectives on e-waste." Environmental Impact Assessment

Review 25.5 (2005): 436-458.

9

3. Finansiranje sistema- Ko plaća, koliko i šta tačno 4. Odgovornost proizvoĎača- Prilikom dizajniranja sistema veoma je bitno da se

odredi koliku će odgovornost da snosi prodavac i koliko će ona zaista da iznosi u praksi

5. ObezbeĎivanje pristanka- Sistem mora da bude tako dizajniran da obezbedi kontrolu, kao i da obezbedi kazne za one koji nepoštuju dogovor

Mogući pristupi ERP-u i primeri

Pristup ERP-u Primer

Take back program Obavezan povraćaj

Dobrovoljan povraćaj ili dogovoren povraćaj

Pristup regulisan zakonima Minimalni standardi proizvoda

Zabrana odreĎenih opasnih materijala ili proizvoda

Zabrane nekontrolisanog odlaganja

Obavezno recikliranje Dobrovoljni pristup Dobrovoljna primena

Privatna/javna partnerstva

Lizing i servisiranje

Obeleţavanje proizvoda Ekonomski pristup Depozit-povraćaj system

Nadoknade za recikliranje

Nadoknade za odlaganje

Takse za odreĎene materijale

Tabela 2.

Konvencija u Bazelu Konvencija u Bazelu, o kontroli kretanja opasnog otpada i njegovom deponovanju, je doneta 1989. a stupila je na snagu 1992. Doneta je sa ciljem sprečavanja deponovanja opasnog otpada iz bogatih u siromašne zemlje. Basel Ban amandman, donet 1995, zabranjuje izvoz opasnog otpada zemalja članica(EU,OECD i Lihtenštajn) u ostale zemlje članice konvencije. USA, je jedina zemlja članica OECD-a koja još nije prihvatila konvenciju u Bazelu kao ni Basel Ban amandman.

'Schwarzer, Stefan, et al. "E-waste, the hidden side of IT equipment's manufacturing and use."

(2005).

10

Švajcarsko iskustvo upravljanja e-otpadom Švajcarska je razvijeno trţište korisnika elektronske i električne opreme. Konstantno je na vrhu potrošnje e-opreme po glavi stanovnika(3.618 $, 2001.). Proizvodnja e-opreme u Švajcarskoj je zanemarljivo mala u odnosu na količinu neophodne opreme koja je potrebna za trţište. ProizvoĎači i trgovci uvoze većinu opreme koja se prodaje u Švajcarskoj, tako odgovornost proizvoĎača obuhvata proizvodnju, sastavljanje i izvoz e-opreme. E-otpad u Švajcarskoj je iznosio oko 2.6% sveukupnog otpada 2003. godine. Švajcarska je prva zemlja koja je donela zakone vezane za upravljanje e-otpadom. Swiss Federal Office for the Environment(FOEN), kancelarija za upravljanje e-otpadom, je otvorena 1998. MeĎutim, sakupljanje e-otpada je počelo ranije, od strane dobrovoljnih inicijativa producer responsibility organisations(PROs). PRO su organizacije koje pomaţu napore kompanija koje su njihovi članovi u ispunjavanju svojih obaveza i dostizanju ciljeva zacrtanih ERP-om. PROs snose operacionu odgovornost, tako što obezbeĎuju upravljanje e-otpadom, upravljanje finansijama, sakupljanjem, transportom i kontrolom sistema. Švajcarska ima četiri PRO organizacije i sve su neprofitne! Švajcarski sistem upravljanja e-otpadom je sistem baziran na ERP-u, i on je jasno definisan sa ulogama i obavezama svih koji se nalaze na trţištu e-opreme. Učesnici na trţištu i njihove odgovornosti u Švajcarskom sistemu upravljanja e-otpadom

Učesnik Uloge i odgovornosti

Vlada Vlada ima ulogu nadgledanja, postavljanja smernica i zakona, kao i kontrole

ProizvoĎači/uvoznici PROs Snose ekonomsku i fizičku odgovornost za proizvod

Distributeri i trgovci Snose deo fizičke odgovornosti proizvoda kao i deo odgovornosti za tok informacija.

U obavezi su da se pobrinu za proizvod nakon što dostigne kraj svog ţivotnog veka, bez obzira da li su oni prodali proizvod ili je potrošač kopio drugi proizvod kao zamenu

Potrošači Zakonom su u obavezi da vrate proizvod trgovcu ili onome ko je za to zaduţen(mesta sakupljanja e-otpada).

Snose finansijsku obavezu plaćanjem nadoknade za recikliranje prilikom kupovine proizvoda

Mesta sakupljanja e-otpada Sakupljaju sve vrste e-otpada bez naplate i brinu o bezbednosti deponovane opreme

Reciklaţni centri Moraju da se pridrţavaju standarda vezanih za emisije i zaštitu zdravlja

'Khetriwal, Deepali Sinha, Philipp Kraeuchi, and Rolf Widmer. "Producer responsibility for e-

waste management: key issues for consideration–learning from the Swiss experience." Journal

of Environmental Management 90.1 (2009): 153-165.

11

zaposlenih.

Neophodno je da poseduju licencu vlade kao i od PROs

Tabela 3.

Švajcarsko iskustvo upravljanja e-otpadom koristi nove pristupe ERP-a koji su u suprotnosti da tradicionalnim načinima upravljanja otpadom. Prilikom primene ERP-ovih principa treba obratiti paţnju na sledećih pet ključnih tačaka sa kojima se susreću menadţeri upravljanja e-otpadom:

1. UvoĎenje sistema: kako savladati otpor? 2. ObezbeĎivanje finansiranja: kako obezbediti finansijski odrţiv system? 3. Kako na pravi način obezbediti logistiku sakupljanja: koliko široku oblast da

obuhvata system i kakav da bude raspored logističkog sistema? 4. ObezbeĎivanje pristanka: kako da se obezbedi da svi učesnici ispune svoje

obaveze? 5. Onemogućavanje monopola: kako sprečiti da trţište postane nekonkurentsko?

Na ove stavke treba posebno da se obrati paţnja(iako nikako nisu jedine), prilikom procenjivanja potencijala uvoĎenja ERP-a, i ona predstavljaju najrelevantnija pitanja koja obezbeĎuju osnovu na kojima mogu da se vode buduće diskusije na temu. Japanski sistem recikliranja kućnih električnih uređaja Paralelno sa rastom broja elektronskih ureĎaja raste i potencijalna opasnost po prirodnu sredinu. Mnoge zemlje, meĎu kojima je i Japan, su uvele sisteme recikliranja e-otpada. The Law for the Recycling of Specified Kinds of Home Appliances je predstavljen u Japanu 1998. dok je na snazi od fiskalne 2001.godine. Japanski zakon o recikliranju je predstavio osnove koje predstavljaju obaveze koje proizvoĎači i trgovci e-opreme moraju da ispune. Četiri kućna ureĎaja koja obuhvata zakon su:klima ureĎaji, monitori sa katodnom cevi, friţideri i veš mašine.Ovi ureĎaji su izabrani iz sledećih razloga:

Poteškoće Vlade u upravljanju otpadom

Postojeći programi vraćanja zastarele opreme za korisnike, pogotovo u vreme kupovine novih proizvoda

Ekonomska opravdanost recikiranja

Opravdanost promocije ekološkog dizajna Zakon podstiče i uloge svih učesnika trţišta. Trgovci sakupljaju proizvode od korisnika i predaju ih proizvoĎačima(uključujući uvoznike) koji recikliraju proizvode.Korisnici plaćaju nadoknadu prilikom deponovanja. Zakon predviĎa da su proizvoĎači u obavezi da dostignu odreĎeni nivo prinosa od recikliranja(50-60%, u zavisnosti od ureĎaja) i da se pobrinu posebno za hlor-fluor-karbonate(CFC), hidro-hlor-fluor-karbonate(HCFC), i hidro-fluor-karbonate(HFC) koji se nalaze u klima ureĎajima i friţiderima.

'Aizawa, Hirofumi, Hideto Yoshida, and Shin-ichi Sakai. "Current results and future

perspectives for Japanese recycling of home electrical appliances."Resources, Conservation and

Recycling 52.12 (2008): 1399-1410.

12

Da bi se osiguralo da otpad kućnih električnih ureĎaja bude dostavljen od strane korisnika do proizvoĎača preko trgovačkih radnji, donet je manifest prema kome korisnici i predstavnici vlasti mogu da provere da li je e-otpad prošao sve neophodne korake i bio recikliran. Nakon primene zakona, proizvoĎači su se podelili u dve grupe radi zajedničkih ciljeva recikliranja. Osnovali su mesta sakupljanja e-otpada(380 mesta 2007.), kao i pogone za recikliranje(48 pogona 2007.). Japanski sistem ima nekoliko specifičnosti:

OdreĎen broj e-ureĎaja

Nadoknada za recikliranje se plaća u vreme deponovanja proizvoda

Direktna obaveza recikliranja proizvoĎača, koji je odgovoran za fizički a ne za finansijski deo tretiranja e-otpadom

Upravljanje e-otpadom, Maine, USA Uzimajući u obzir visok stepen deponovanja,kao načina odlaganja e-otpada, i nizak stepen recikliranja, kao i neprestani izvoz opreme zemljama u razvoju, prepuštanje odgovornosti za upravljanje e-otpadom opštinama, sveukupni utisak je da je upravljanje e-otpadom u USA,neuspešno. Maine, USA, je prva američka drţava koja je naznačila odgovornost proizvoĎača u recikliranju otpada od ureĎaja domaćinstava.Program drţave Maine(uveden 2006. godine) je uveo sistem zajedničke odgovornosti proizvoĎača, opština i korisnika. Istraţivanje sprovedeno u drţavi Maine, je pokazalo da je uvoĎenje zajedničke odgovornosti rezultovalo značajnim smanjenjem deponovanja i porastom recikliranja. U prve tri godine programa, 6.406 miliona kg otpada od opreme domaćinstava je sakupljeno i reciklirano, u populaciji od 1.32 miliona stanovnika. U prvoj godini porast od 108%, u drugoj 170%, u trećoj godini porast je iznosio 221%. Program je rasteretio troškove opština i domaćinstava, upravo zbog pristupa zajedničke odgovornosti i po prvi put uveo troškove za proizvoĎače. Program drţave Maine, se zasniva na principu zajedničke odgovornosti, što zapravo znači da je to zakon koji se zasniva na princima EPR-a. Program nalaţe da su proizvoĎači odgovorni za upravljanje, transport i recikliranje e-otpada. Uloga domaćinstava(korisnika), kao dela zajedničke odgovornosti, se ogleda u tome da ona moraju da dopreme e-otpad do za to predviĎenih lokacija. Opštine moraju da sakupe, odloţe i pripreme e-otpad za isporuku proizvoĎaču.

'Wagner, Travis P. "Shared responsibility for managing electronic waste: A case study of

Maine, USA." Waste Management 29.12 (2009): 3014-3021.

13

Situacija u Srbiji Sa gledišta očuvanja ţivotnog prostora i ekologije vrtoglavi rast ponude i traţnje električnih i elektronskih proizvoda, koje odlikuje visoka stopa zastarevanja usled novih inovativnih rešenja, čini e-otpad jedan od najvećih globalnih svetskih problema. Na teritoriji Srbije ne postoje precizni podaci o količini generisanog e-otpada. Procenjeno je da se u raznim skladištima, divljim deponijama i magacinima nalazi preko 40.000 tona e-otpada i da se godišnje generiše najmanje 30.000 tona (na osnovu Nacionalne strategije za upravljanje otpadom). TakoĎe, procenjuje se da je u poslednjoj godini uveţeno ili proizvedeno u Srbiji oko 85.000 tona. U cilju uspostavljanja odrţivog sistema upravljanja e-otpadom i smanjenje njegovog pogubnog uticaja na ţivotnu sredinu i javno zdravlje u Srbiji doneti su:

Zakon o upravljanju otpadom (Sluţbeni glasnik RS, 36/2009, 88/2010.)

Strategija za upravljanje otpadom za period 2010-2019 (Sluţbeni glasnik RS, 99/2010).

Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada (“Sluţbeni glasnik RS“, br. 54/2010)

Uredba o visini i uslovima za dodelu podsti-cajnih sredstava (“Sluţbeni glasnik RS“, br. 88/2009, 67/2010 i 101/2010)

Pravilnik o listi električnih i elektronskih proi-zvoda, merama zabrane i ograničenja korišće-nja električne i elektronske opreme koja sadrţi opasne materije, načinu i postupku upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvo-da (“Sluţbeni glasnik RS“, br. 99/2010)

Pravilnik o utvrĎivanju usklaĎenih iznosa naknade za upravljanje posebnim tokovima otpada (“Sluţbeni glasnik RS”, br. 23/2011)

Pravilnik o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvom za njegovo popunjavanje (“Sl. glasnik RS”, br. 95/2010)

Prema nezvaničnim procenama godišnje se u Srbiji reciklira manje od 10% e-otpada, odnosno najveći deo ovog otpada završava na komunalnim ili divljim deponijama! Reciklaţa e-otpada u Srbiji prvenstveno se odnosi na organizovano prikupljanje i reciklaţu e-otpada od preduzeća, odnosno poslovnih subjekata. Srbija veoma kasni sa uspostavljanjem sistema upravljanja e-otpadom. Najveći problem i izazov predstavlja sistemsko rešavanje problema finansiranja sakupljanja e-otpada na lokalnom nivou. To ima za posledicu nezainteresovanost pojedinih aktera za ozbiljnije uključivanje u ovaj proces. TakoĎe odsustvo partnerskih odnosa izmeĎu svih sektora u rešavanju problema čini ovaj proces neefikasnim, skupim i neodrţivim. U Srbiji se mogu sresti svi modeli prikupljanja e-otpada koji se koriste u EU. To su uglavnom modeli prikupljanja čvrstog otpada i opasnih materija na teritoriji opštine i to:

1. Prikupljanje otpada putem povremenih akcija - Model Drop-off event 2. Reciklaţni centri ili sakupljački centri 3. Programi prikupljanja masivnog otpada

'Nedić, Bogdan. "MODELI PRIKUPLJANJA E-OTPADA MODELS OF COLLECTING E-

WASTE."

14

4. Prikupljanje u maloprodajnim objektima

Vozilo sa ADR sertifikatom

Loša praksa, uz neospornu činjenicu da je sakupljanje najveći problem u procesu uspostavljanja odrţivog sistema upravljanja e-otpadom, logično vodi ka činjenici da je neophodno dodatno pomoći sakupljačima da obavljaju svoju delatnost. Podsticajna sredstva dodeljivana sakupljačima bi bila namenjena isključivo za pokrivanje troškova nastalih u procesu sakupljanja e-otpada. Na ovaj način bi se osnaţila sakupljačka mreţa i samim time drastično smanjio procenat nepravilno odloţenog i tretiranog e-otpada. Zaključak Upravljanje e-otpad-om je hitno pitanje, pokrenuto sve većom količinom opreme,kompleksnog sastava, koja zahteva pravilno odlaganje na kraju svog ţivotnog ciklusa. Globalni nivo proizvodnje, potrošnje i recikliranja dovodi do kretanja ogromnog broja kako otrovnih tako i vrednih supstanci. Sva elektronska i električna roba koja se proizvede i proda će jednoga dana postati zastarela(nepotrebna). Kao rezultat toga, nastaju sve veće količine e-otpada, koje sadrţe materijal koji moţe da bude ponovo iskorišćen, kao i opasan materijal i supstance. Samim tim, imajući u vidu odrţivi razvoj, taj otpad mora da bude adekvatno recikliran ili odloţen. Trenutno se u Evropi do 2/3 e-otpada deponuje ili izvozi zemljama u razvoju koje često nemaju adekvatne pogone za recikliranje i odlaganje! Na svako nepravilno odlaganje ili na opremu koja nije reciklirana, mora da se gleda kao na ogroman gubitak vrednih materijala i gubitak energije. Odgovarajući zakoni upravljanja e-otpada kao i akcije prikupljanja pokrenute od strane proizvoĎača, su se pokazala kao ključna za efikasan stepen povraćaja i prikupljanja e-opreme. Kao rezultat, značajan porast prikupljene opreme dovodi do veće ekonomske profitabilnosti samog procesa recikliranja(veći prihodi sluţe kao podstrek kompanijama za recikliranje da uloţe više u nove i još efikasnije tehnologije).

'Widmer, Rolf, et al. "Global perspectives on e-waste." Environmental Impact Assessment

Review 25.5 (2005): 436-458.

15

MeĎunarodni zakoni, uglavnom zasnovani na Konvenciji u Bazelu, usmereni su na globalnu zabranu prekograničnog kretanja e-otpada, susreću se sa poteškoćama efikasne implementacije. Na globalnom nivou, odreĎene aktivnosti su pokrenute da bi se identifikovali tokovi e-otpada u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, pri čemu je fokus na kvantitetu. Svaka zemlja treba da razvije sopstvene načine i da se uhvati u koštac sa stvarnim problemima upravljanja e-otpadom ili da se ugleda na iskustva razvijenih zemalja i primeni njihove metode. Stoga, partnerstva izmeĎu razvijenih i zemalja u razvoju su neophodna da bi se zaista rešili rastući problemi upravljanja elektronskim i električnim otpadom.

We need to change the dominant paradigm that has prevailed over the past three decades. The lust for faster, smaller and cheaper must be governed by a new paradigm of sustainability that demands that our products are cleaner, long-lived,

up-gradable, and recyclable." (BAN, SVTC)

Literatura

Aizawa, Hirofumi, Hideto Yoshida, and Shin-ichi Sakai. "Current results and future perspectives for Japanese recycling of home electrical appliances."Resources, Conservation and Recycling 52.12 (2008): 1399-1410.

Khetriwal, Deepali Sinha, Philipp Kraeuchi, and Rolf Widmer. "Producer responsibility for e-waste management: key issues for consideration–learning from the Swiss experience." Journal of Environmental Management 90.1 (2009): 153-165.

Leung, Anna OW, et al. "Heavy metals concentrations of surface dust from e-waste recycling and its human health implications in southeast China."Environmental science & technology 42.7 (2008): 2674-2680.

Liu, Hanxia, et al. "E-waste recycling induced polybrominated diphenyl ethers, polychlorinated biphenyls, polychlorinated dibenzo-< i> p-dioxins and dibenzo-furans pollution in the ambient environment." Environment international34.1 (2008): 67-72.

Milivojević, Jovan, et al. "SISTEM ODRŢIVE RECIKLAŢE ELEKTRIČNOG I ELEKTRONSKOG OTPADA SYSTEM SUSTAINABLE RECYCLING ELEKTRICAL AND ELECTRONIC WASTE."

Nedić, Bogdan. "MODELI PRIKUPLJANJA E-OTPADA MODELS OF COLLECTING E-WASTE."

Nnorom, I. C., and O. Osibanjo. "Overview of electronic waste (e-waste) management practices and legislations, and their poor applications in the developing countries." Resources, conservation and recycling 52.6 (2008): 843-858.

16

Nnorom, Innocent Chidi, and Oladele Osibanjo. "Electronic waste (e-waste): Material flows and management practices in Nigeria." Waste Management 28.8 (2008): 1472-1479.

Schwarzer, Stefan, et al. "E-waste, the hidden side of IT equipment's manufacturing and use." (2005).

Tanskanen, Pia. "Management and recycling of electronic waste." Acta materialia 61.3 (2013): 1001-1011.

Tsydenova, Oyuna, and Magnus Bengtsson. "Chemical hazards associated with treatment of waste electrical and electronic equipment." Waste Management 31.1 (2011): 45-58.

Wagner, Travis P. "Shared responsibility for managing electronic waste: A case study of Maine, USA." Waste Management 29.12 (2009): 3014-3021.

Widmer, Rolf, et al. "Global perspectives on e-waste." Environmental Impact Assessment Review 25.5 (2005): 436-458.