elastični talasi

Elastini talasi - Povrinski talasi

Povrinski talasi: Rayleigh-evi i Love-ovi talasi Njihova amplituda opada sa dubinom. Imaju vee amplitude i sporiji su od zapreminskih talasa. Ovo su disperzivni talasi (vee periode su bre).

Prostiranja talasa iz vreg u meke tlo Brzina kojom se prostiru seizmiki talasi zavisi od materijala kroz koji se talas kree Talasi idu bre kroz vrste stene Talasi idu sporije kroz meke stene i sedimente Kada talas prelazi iz vre u meke tlo, on menja brzinu - usporava Kako bi odrao istu energiju mora da povea amplitudu (jainu) kretanja tlo se trese jae

NAINI POJAVE ZEMLJOTRESA 1) Predudari - Foreshocks 2) Glavni udar - Main shock 3) Naknadni udar - Aftershocks 4) Roj zemljotresa - Earthquake Swarm 5) Normalna seizmika aktivnost

TIPOVI ZEMLJOTRESA

1) Tektonski 2) Vulkanski 3) Usled uruavanja (objekata, podzemnih peina) 4) Usled eksplozija 5) Indukovani - prilikom punjenja akomulacionih jezera

ODREIVANJE JAINE ZEMLJOTRESA

Magnituda (M) - relativna mera koliine osloboene energije u hipocentru neimenovan broj (1 - 9).

Magnituda ne zavisi od dubine hipocentra (zarita).

Rihterova magnitudna skala (Charls Richter, 1935 matematiki definisao magnitudu kao energetsku meru dogoenog zemljotresa)

ENERGIJA ZEMLJOTRESA

log E = 12 + 1.8 ML log E = 5.8 + 2.4 mb log E = 11.4 + 1.5 Ms

Prvi zemljotres: log E1 = 11.4 + 1.5 M1 Drugi zemljotres: log E2 = 11.4 + 1.5 M1 log E2- log E1=1.5(M2-M1) E2/E1= 101.5(M2-M1) Poveanje magnitude za 1 dovodi do 32 puta vie osloboene energije!

stepen efekat zemljotresa

manje od 3.5

3.5-5.4

ispod 6.0

6.1-6.9

7.0-7.9

8 ili vei

Ne oseaju ga ljudi, registruju ga samo seizmografi.

Oseti se ali ne prouzrokuje tetu

Uzrokuje manje tete na veim graevinama ali moe prouzrokavati vee tete na loijim zgradama

Destruktivan u preniku od 10km

Veliki zemljotres,uzrokuje tete na veem prostoru

Nijedan vetacki objekat ne moze opstati. Tlo i reljef menjaju izgled, zarusavaju se jezera, dok reke menjaju svoja korita.

Rihterova skala - magnituda

Intenzitet (I) zemljotresa - stepen povrinskih efekata zemljotresa na graevinskim objektima, tlu, ljudima.

Merkalijeva (MCS - Mercali-Cancani-Siebergovu) skala, I - XII stepeni ekvivalentne, ali znatno detaljnije skale:

EMS-98 (Evropska Makroseizmicka Skala, 1998), MSK-64 (Medvedev - Sponhauer - Karnik skala, 1964).

Skale intenziteta su opisne i tekstualno izraavaju efekte zemljotresa na zamljinoj povri.

Intenzitet zemljotresa na zemljinoj povri znaajno zavisi od dubine zarita zemljotresa ali i od rastojanja take posmatranja do epicentra

St III III

IV

V

VI

V II

V III

IX

X

XI

XI I

Efekat zemljotresa Ne osecaju ga ljudi, registruju ga samo seizmografi. Reaguju samo vrlo osetljive osobe u stanju mirovanja. Oseti ga vie ljudi u zatvorenom prostoru. U kuama ga oseti vei dio stanovnika, a na otvorenom samo pojedinci. Posue i prozori zveckaju. Pojedinci se bude iz sna. Osete ga mnogi i na otvorenom prostoru. Predmeti koji slobodno vise, zanjiu se. Kod pojedinaca izaziva manju paniku. Osete ga sve osobe. Slike padaju sa zidova. Na slabije graenim zgradama nastaju prva oteenja. Nastaju ruenja delova nametaja u stanovima. Oteenja se javljaju i na kvalitetnijim kucama: manje pukotine na zidovima. Rue se delovi dimnjaka na kuama, padaju crepovi. Na slabijim objektima su moguca vea oteenja. Veina ljudi oteano ostaju na nogama. Javljaju se oteenja na 25% kua, neke slabije se rue. U vlanom tlu i na padinama javljaju se manje pukotine. Opta panika. Oko 50% kua znatno je oteeno, mnoge se rue, a veina je neupotrebljiva za dalje stanovanje. Teka oteenja javljaju se na oko 75% objekata, a veina njih se rui. U tlu nastaju pukotine irine do nekoliko centimetara; Sa padina se odronjavaju stene, stvaraju se velika klizita u tlu. Rue se sve zidane zgrade. U tlu nastaju iroke pukotine iz kojih prodire voda sa peskom i muljem. Javljaju se veliki odroni. Nijedan vetaki objekat ne moe opstati. Tlo i reljef menjaju izgled, zaruavaju se jezera, dok reke menjaju svoja korita. EMS-98 skala

Od ega zavisi Intenzitet zemljotresa? Magnituda zemljotresa - to je vea magnituda, vea je koliina osloboene energije u aritu vea teta na objektima Rastojanje od hipocentra - Obino, energija zemljotresa opada sa rastojanjem (osim npr. u sluaju da je pucanje raseda usmereno ba u pravcu dalje lokacije a suprotno od pravca blie lokacije) blii zemljotres vea teta na objektima Vrsta tla ispod konstrukcije - vrste stene osciluju sa niim periodima oscilovanja (npr. 0.1-0.3s) to zbog rezonancije dovodi do veih teta na kruim objektima koji takoe osciluju sa niim periodima oscilovanja [period oscilovanja je otprilike jednak 0.1 puta broj spratova!] - Meke tlo osciluje na viim periodima oscilovanja (npr. 0.4-0.8s) to zbog rezonancije dovodi do teta na fleksibilnijim objektima

Efekti lokalnog tla/geologije

Mexico City 1985: Rihterova magnituta 8.0 a Intenzitet IX po Merkalijevoj skali. -Ogromne tete iako je epicentar zemljotresa bio jako daleko (~300km). -Akapulko, koji je bio mnogo blie epicentru, ali koji se nalazi na vrstoj steni, doiveo mnogo manje tete nego Meksiko Siti.


Mexico City 1985

Efekti lokalnog tla/geologije Meksiko siti je izgraen na meavini mekih slojeva vulkanskog pepela, ljunka i peska i gline od isuenog jezera. Kretanje tla je bilo slabo ali je dugo trajalo (oko 3-4 minuta) i pobudilo ovaj sloj mekanog tla na oscilovanje na visokim periodama. Poto i visoke zgrade osciluju na slinim periodama, dolo je do rezonance, i mnoge visoke zrade su se sruile, i to najvie zgrade visoke 6 do 13 spratova.


Projektovanje zgrada u seizmiki aktivnim podrujima Osnovne mere za izbegavanje pojave rezonancije: - ukoliko je u pitanju industrijski/privredni objekat premestiti velike terete u objektu na nie spratove - Ukoliko se ustanovi da je lokalno tlo stenovito i veoma vrsto : poeljno je projektovati i izgraditi to fleksibilniju konstrukciju, manjih dimenzija u osnovi a viu, - Ukoliko se ustanovi da je lokalno tlo meko i rastresito: 1) poeljno je projektovati i izgraditi to kruu konstrukciju, veih dimenzija u osnovi a niu, 2) izvriti temeljenje konstrukcije na ipovima

Posledice zemljotresa Direktne mogue posledice (usled kretanja tla) Ruenje zgrada & ljudske rtve Oteenje dalekovoda (prekid snabdevanja elektrinom energijom) Oteenje cevovoda (voda & gas) tete na putevima i mostovima

Posledice zemljotresa Indirektni hazardi Poari: kretanje tla dovodi do oteivanja gasovoda, rezervoara za gorivo i dalekovoda. -Snadbevanje vodom je esto u prekidu, to dovodi do smanjenja koliine vode koja je dostupna vatrogascima. Klizita: zemljotresi dovode do pokretanja- klizanja nestabilnih kosina.

Cunami: usled zemljotresa okeansko dno se naglo die ili sputa, to dovodi do stvaranja dinovskih talasa visine i do 30 metara.

Efekti zemljotresa Cunamiji

Cunami

Veliki zemljotres kod Sumatre praen "cunamijem" 2004

Mag = 9.0 Cunami je praktino zbrisao sve obale od Sumatre do juga Indije i ri Lanke Konaan broj ljudskih rtava oko 300 hiljada.

elastični talasi

Documents