https://pravoslavljepzv.wordpress.com/2012/06/26/екуменизам-и-расколнички-зилотизам/

ЕКУМЕНИЗАМ И РАСКОЛНИЧКИ   ЗИЛОТИЗАМ Posted on 26/06/2012by Православље Живот Вечни

Црква се суочава са два проблема: са једне стране, ту јесатански изум – екуменизам, а са друге стране је душегубни фанатизам, који врло могуће може довести до застрашујуће хуле и јереси и помрачења истине. Плашимо се и бежимо и од једног и од другог. Не смемо скретати ни лево ни десно. Ходимо средњим и „царским“ путем, који је пут чистог православља које зна када да се заштитити акривијом, а такође зна да се и икономија не забрањује.МЕСТО УВОДА – О ФАЛСИФИКАТУ ОЦА ПЕТРА ДРАГОЈЛОВИЋАИмајући пред собом текст оца Епифанија из књиге „Две крајности: Екуменизам и зилотство“, не можемо а да не споменемо да је овај савремени богослов наше Цркве био превише злоупотребљаван од стране оних који су преводили делове његове књиге на српски језик. Отац Епифаније је светоотачки изобличио стварање расколничких, тзв. старокалендарских групација, и преводиоци на српски језик, који потичу пре свега из средина заражених јересју екуменизма, користили су делове текста који се односе на изобличење раскола и заблуда грчких старокалендараца. Други део његовог богословског огледа они су свесно или несвесно пренебрегли. Кад кажемо „несвесно“, мислимо на оно што је то учињено напорталу манастира Лепавине, где је писмо оцу Никодиму осакаћено, а само прва половина његова је објављена; када кажемо „свесно“, мислимо на осакаћени превод писма оца Епифанија једном другом монаху, оцу Теодориту, које је узето из исте књиге. Ову другу кривотворину је учинио отац Петар Драгојловић из Митрополије црногорске који је превео писмо оцу Теодориту без важних делова који нису одговарали његовој богословској концепцији.Осим изобличења расколничког старокалендарства у Грчкој, у истој књизи отац Епифаније Теодоропулос изобличава „сатански изум- екуменизам“, како то стоји у енглеском преводу његовог дела, или у руском „покретани ђаволом – екуменизам“. Зашто наши преводиоци једну опасност за Цркву која је покретана ђаволом, сматрају незанимљивoм за превођење? Труд оца Петра био би хвале вредан да се бавио свим главним питањима којима се бавио и о. Епифаније. Дакле:-старокалендарским расколом

-екуменистичком јересју

-могућношћу употребе 15. канона Цариградског двократног сабора којим се престаје са помињањем архијереја који је упао у јерес.

Нажалост, о. Петар се у свом преводу бавио само трећином проблема, тј. само старокалендарским расколом. Можда се његово резоновање види у следећим речима којима оправдава непревођење читавог писма:

-Други делови овог писма, који се баве календарским и неким другим питањима, нису од толиког значаја у нашој црквеној данашњици, те смо их само негде и узгред поменули.

Претенциозност избора превођених делова и разлог зашто је он изабрао то што је изабрао откривају нам тек његове „фусноте“ које су дугачке скоро толико колико и сам превод. Отац Петар је желео овим преводом да опонира владици Артемију, али је очигледно својим избором из дела оца Епифанија упао у сопствену замку, постао сличан секташима који ваде једну идеју из Светог Писма, извлаче је из контекста, преформулишу или релативизују значај, да би неку своју фикс-идеју спровели у дело. Са друге стране имамо и недавни интервју владике Артемија где он износи ставове, малтене идентичне са ставовима оца Епифанија.Најбитнији део који о. Петар „не преводи“ (и то два пута у свом преводу) односи се на употребу 15. канона Цариградског сабора. Владика Артемије је на основу овог канона престао да помиње патријарха Иринеја због јереси екуменизма. Отац Епифаније на више места у разним писмима истиче како је ово правилан начин борбе против јереси у Цркви, па и похваљује оног који на тај начин престаје општење са патријархом-екуменистом и каже да такав „не треба да буде суђен од других због тога.“„…ти не желиш да помињеш патријарха? Ти можеш тако да поступиш према 15 канону Двоктратног сабора, али ти нико не даје право да се оделиш од Цркве“

каже у свом писању о. Епифаније, а његов преводилац, отац Петар, то прескаче у преводу. Па даље, о. Епифаније наводи пример митрополита Филарета, како он у братској форми изражава протест, не општи са патријархом и америчким архиепископом, али их сматра тиме што јесу, тј. патријарх и архиепископ. Отац Петар, опет, и ово не преводи.

Недвосмислено је, дакле, да се овај део, од екумениста и оних који желе да их оправдају, намерно не помиње, ваљда у нади да ће народ који није теолошки образован из незнања прихватити заблуде екуменизма здраво за готово, без могућности борбе против ове јереси. Пример кривотворења оца Петра је заиста неозбиљан потез једног игумана и члана редакције познатог часописа „Светигора“. Уколико текст није представљао његов став, зашто га је уопште преводио, искривљујући смисао? Дело слично овоме било би када би следбеници Акакијевог зилотског раскола превели неки текст из ове књиге узимајући само делове против екуменизма, а прескакали делове где о. Епифаније говори негативно о групама сличним њима. На крају овог увода, рецимо и то: отац Петар је овим кривотворењем само начинио антирекламу и штету онима о којима

похвално говори у својим фуснотама, а нарочито свом архијереју, митрополиту Амфилохију.

Послушајмо сада шта отац Епифаније заиста каже:Писмо блаженог Епифанија Теодоропулоса о екуменизму и расколничком зилотизму старокалендарацаИз књиге: „Две крајности-екуменизам и зилотство“Атина, 22. јул 1971.године

Отац Епифаније рођен је 27. децембра 1930. године као Етеокле Теодоропулос. Од своје пете године присуствује свим службама у цркви, пости и пропрема се за

Свето причешће као одрасла особа. Године 1949. одлази у Атину и уписује Теолошки факултет Универзитета у Атини. Одбија студије у иностранству желећи да постане монах. Године 1956. рукоположен је у чин ђакона, чекајући да, према Канонима, наврши 25 година. Поново, у складу са Канонима, у тридесетој години бива рукоположен у чин свештеника. Објављује и „Отворено писмо Васељенском

Патријарху“ 1965. године и цели свој живот остаје један од највећих критичара екуменизма. Више пута му је предлагано да постане епископ, али је он ту част одбио. Године 1986. објављује књигу „Две крајности- екуменизам и зилотство“ која критикује и екуменизам и старокалендарце. Договоривши своју сахрану и духовно се припремивши, старац Епифаније уснуо је у Господу у 58-ој години

живота, 10. новембра 1989. године.

Драги оче Никодиме, радуј се у Христу Исусу, Господу нашему!

Прошло је више од месец дана како сам добио твоје писмо. Због великих обавеза касним са одговором и молим за твоје разумевање.

Укратко ћу одговорити, са обећањем да ћемо се вратити на оно што би, по твом мишљењу, захтевало додатно разјашњење.

Пре свега, драги мој оче Никодиме, обавеза ми је да те упознам са горком истином, која ће ти, вероватно, звучати парадоксално и чак те много изненадити. До сада сам, икономије ради, избегавао да формулишем своју позицију или сам је изражавао у скривеним терминима. Међутим, како су ствари отишле толико далеко, да се поједини људи, којима се, нажалост, увукао страх у кости, придружују старокалендарцима и постају жртве безобзирне пропаганде против Цркве, дошло је време да се каже истина, директно и безрезервно.

Дакле, оче Никодиме, сви они који, из страха од екуменизма, прелазе код старокалендараца, ништа не добијају, сем што бежећи од једне јереси, падају у другу. Наравно, они нису свесни да су пали у јерес, али то ни на који начин не мења стварно стање ствари.Немој да мислиш да сам неправедан или да преувеличавам. Доказаћу ти да су моји аргументи истинити. Молим те обрати пажњу.

Шта је то јерес, драги оче Никодиме? То је изопачење вере! Шта је то изопачење вере? Да ли је то кршење догмата? То је такође кварење вере, али не и само то. Изопачење вере је и уздизање на ниво догмата и онога што не представља догму. Другим речима, ако неко учини неку споредну ствар- чак и добру- верском догмом, и постави је као услов спасења, онда тај неко аутоматски постаје је-ре-тик!Хоћеш ли да ти наведем пример? Ево – чувени јевстатијевци! Шта су они урадили? Да ли су прекршили неко верско начело? Које? Можда неко о Светој Тројици? Можда о две природе Господа? Можда о Анђелима? Можда о ђаволима итд.? Не! Они нису прекршили ниједну догму.Али, шта су онда урадили? Они су на ниво догми, које су услов за спасење, ставили другостепене ствари: безбрачност и уздржање од меса. Црква каже да, иако су ове две ствари добре, свете и похвалне, оне НИСУ услов за спасење. Оне НИСУ догмати вере. „Не!“ – бесно су викали јевстатијевци. – „Они, који се не уздржавају од брака и од употребе меса, НЕ МОГУ да се спасу!“ Шта се догодило након тога? На Гангрском сабору Црква их је прогласила јеретицима и изрекла низ анатема против њих.

Драги оче Никодиме, једнообразност прослављања празника лепа је и света ствар (иако никад није у потпуности провођена у Цркви), али, то НИЈЕ догма вере, то НИЈЕ услов спасења.

„Не“, вичу старокалендарци. „Због нарушавања јединственог календара (питање: Да ли је Црква ИКАДА у потпуности поштовала јединствен календар?) Црква је остала без Божије благодати и Свете Тајне су ИЗГУБИЛЕ ДЕЈСТВО (слушај и ужасавај се!) и, наравно, новокалендарци су остали без благодати Божије, значи,

и без могућности спасења“. (!!!)Та страшна тврдња, брате Никодиме, ствара ужасну јерес и хулу на Духа Светога. Ти несрећници су питање календара и прослављања празника уврстили у догмате вере и прогласили за услове спасења!Наравно, нико не сматра да је постојање два календара у Православној саборној цркви нешто добро. Лоше је, веома је лоше, што је дошло до промене календара. Али је потпуно недопустиво да календар сматрамо догмом и да валидност Светих Тајни и спасење зависе од њих. Старокалендарци су могли да наставе да се придржавају старог календара, а да при том чувају јединство са Црквом. То не би изазвало никакву опасност. Уместо тога, они су одступили од Цркве због страха да не буду лишени благодати и спасења!!!Не желим да игноришем чињеницу, да има и оних старокалендараца који нису прихватили овакву хулу, али какве користи, ако ту има оних других, који су заправо и њихове вође, који подржавају овакве јеретичке ставове?

Сада послушај разговор који сам имао са једним младим човеком који је пришао старокалендарцима:Ја: Зашто си се оделио од Грчке Цркве?Он: Да не бих био у заједници са јеретицима екуменистима.Ја: Да ли су сви грчки епископи екуменисти?Он: Не, не! Али они су у заједници са патријархом-екуменистом. А ја не желим будем у заједници са онима, који су у општењу са јеретицима-екуменистима.Ја: Да ли верујеш да је календар догма и да су новокалендарци лишени благодати и да морају поново да приме миропомазање као они који се преобраћају из јереси?Он: Боже сачувај! Ја уопште не верујем у то безумље старокалендараца. Њима сам пришао само да бих избегао чак и индиректну заједницу са јеретицима-екуменистима!Ја: Али ти ниси избегао заједницу са другом јереси, обзиром на тврдњу старокалендараца да је реформа календара Цркву лишила благодати. То није обично безумље, како си ти то назвао малочас. То је најужасније богохуљење и јерес.Он: Али, ја не верујем у те ствари!Ја: Па ипак ти си у заједници са онима који у њих верују!Он: Шта сам друго могао? Због принципа икономије, присиљен сам то да толеришем..Ја: Добро, зашто онда због принципа икономије, ниси трпео грчке епископе, који опште са патријархом?….нема одговора…Ја: Видиш како си запао у противречност? Признајеш да су већина грчких епископа православни, а ипак избегаваш заједништво са њима зато што они помињу патријарха. На тај начин, ти не прихваташ заједницу са екуменистима, чак ни индиректну, али прихваташ директну заједницу, веома директну, са

људима који проповедају другу врсту јереси: ону која исповеда да спасење зависи од …календара!!! Па, каква је на крају твоја корист? Осим тога, немој да мислиш да си избегао индиректан контакт са екуменистима.Он: Како то?Ја: Слушај, ти си постао жртва искусних пропагатора: старокалендарци на сав глас, до промуклости, вичу да нас чак и сама заједничка молитва са патријархом (и његовим истомишњеницима) чини сличним њему, па чак, и ако другачије мислимо од онога што проповедају. Ох, кад би они макар били истрајни у тим својим ставовима… али доследност није једна од њихових добрих особина!Иди, драги пријатељу, у старокалендарске манастире, нарочито онај у Лаковриси, изван Атине и видећеш целе аутобусе новокалендараца који су дошли да присуствују Литургији! (Чак сам чуо, да недељом на службу долази много више новокалендараца, него старокалендараца!) Заправо, у часопису, који издаје манастир, од „поклоника“, који желе да присуствују службама у манастиру, захтева се да буду пристојно обучени –мушкарци, жене и деца. Ни речи нема о томе да у манастир не долазе новокалендарци. Не! Једина молба да се не долази у неодговарајућој одећи. Ако је та молба испуњена, вас више ни о чему не питају. Ако је молба испуњена, значи новокалендарци су добродошли на заједничку молитву и учешће на богослужењу.Такође ми је познато много случајева када су старокалендарски свештеници без икаквих ограничења примали новокалендарце на Тајну Исповести и чак на Свето Причешће. Другим речима, Тајне Исповести и Причешћа нуђене су лицима, која су, према претходним ставовима вођа старокалендараца, „далеко од истине и спасења“, само зато што припадају Грчкој Цркви, која је у заједници са Патријархом. Каква збрка и какво одступништво!Дакле, уколико твоји истомишљеници учествују у заједничким молитвама и опште са нама, који се молимо и општимо са патријархом, ти си, дакле, и даље у индиректној заједници са њим! И, шта си добио? Ти не само да ниси избегао индиректан контакт са екуменистима, већ се показало да си у директној заједници са јеретицима друге врсте!Ово су ствари о којима сам говорио тада са тим младићем. Понављам ти их, како би и ти извукао неки закључак, драги оче Никодиме.

А ево и неких кратких одговора на твоја питања:

Митрополит Филарет Вознесенски(Митрополит Филарет постао је поглавар Руске заграничне цркве 14/27. маја 1964. године. Децембра 1969. године Синод РЗПЦ са њим на челу, признао је

дејственост хиротоније епископа Акакија (Папаса) и других грчких старокалендарских архијереја, последоватеља Хризостома Флоринског. У тексту

одлуке Синода РЗПЦ наводи се следеће:Архијерејски Синод РЗПЦ, 18/31. децембар 1969. године

Његовом Блаженству, Преблаженом Авксентију, Архиепископу ИПХ у ГрчкојВаше Блаженство,

Братску посланицу Вашега Блаженства од 25. новембра 1969. год. прочитали смо на заседању Архијерејског Синода на данашњи дан. Многа искушења, каква Православна црква преживљава од почетка своје историје, нарочито су силна у

ово лукаво време и зато је особито потребно јединство међу онима који су истински предани вери Отаца. Са таквим осећањима желимо да Вас обавестимо

да Архијерејски Синод РЗПЦ признаје дејственост хиротоније Вашега претходника , блаженошпочившег архиепископа Акакија , и потоње хиротоније

епископа Ваше Свете Цркве. У вези са тим, и узимајући у обзир различите друге околности, наш Архијерејски Синод сматра Вашу јерархију сматра браћом у

Христу, која се налазе у пуном општењу са нама.Благослов Божији нека почива на целом клиру и вернима Ваше Цркве , особито у

наступајуће дане Рождества у плоти Господа и Спаса нашега Исуса Христа.Председавајући Архијерејским Синодом , митрополит Филарет.

Чланови Синода: Никон, архиепископ вашингтонски и флоридски, Серафим, архиепископ чикашки и детроитски, архиепископ Антоније лосанђелески и

тексашки, Аверкије, архиепископ сиракушки и тројицки, Антоније, архиепископ западноамерички и санфранцискански, Сава, епископ едмондски, Андреј,

епископ рокландски, Павле, епископ менхетнски.)

1. Филарет је учинио „грубу грешку“ када је признао старокалендарце у Грчкој. Вероватно је постао жртва лошег саветовања. Дошао сам до неких сазнања да je он пожалио због онога што је урадио, када је упознао грчке старокалендарце. Али, време ће показати. Верујем да ће ту доћи до неког развоја ситуације… У сваком случају, по мом мишљењу, Грчка православна црква је све, само не јеретичка; закључци Филаретовог Свештеног синода не само да немају ауторитет, већ то, пошто је то свакако једно против-канонско мешање у унутрашња питања друге једноверне цркве, повлачи канонску одговорност за наведени Синод.2. Ако је Филарет веровао да је Грчка православна црква пала у јерес, онда је имао право да интервенише. Штавише, била је његова дужност, не да призна старокалендарце (који, иако нису екуменисти, нису ништа мање јеретици како сам и објаснио раније, јер исповедају да спасење зависи од …календара), већ да уместо тога рукоположи свештенике (или чак и епископе) изнова, да ојача Грчку цркву. Ти свештеници су могли да поштују стари календар, али да не прихватају горепоменуте јеретичке ставове, и такође су могли прихватити општење са вернима који поштују нови календар, како и чини сам Филарет.

3. Садашње стање (заједничке молитве, новотарије и сл.) не оправдавају „прелазак граница“. Само Црква која пада у јерес може дати право  епископима других јурисдикција да интервенишу.

4. Ако Православни Сабор осуди некога, није дозвољено да га Сабор било које друге помесне цркве помилује. Ако се то деси, следећи корак је поништавање. Другим речима, ако је клирик Грчке цркве осуђен и жали се другој помесној цркви, на пример Српској православној цркви, и тражи да му она суди, Српска црква ће одбити тај захтев, изјављујући да је то искључиво под јурисдикцијом Грчке цркве. Ако би Српска црква одговорила на захтев и судила том клирику, њена одлука би, са становишта Канона, била потпуно ништавна и повлачила би канонске одговорности.Ако прекршаји тог клирика не представљају препреку за свештенство и он се покаје због њих, онда једино Грчка црква има власт да му да одобрење да богослужи (извршава тајинства). Никако није дозвољено да се једна помесна црква меша у унутрашња питања друге.

Наравно, сасвим је друга ствар, ако једна помесна православна црква затражи помоћ друге помесне цркве, или од свих других цркава, у решавању унутрашњих проблема које има. У том случају, то се не схвата као арбитрарна интервенција, већ као сестринска подршка. Само Васељенски сабор, као врховна власт, има могућност да се меша у унутрашња питања помесне православне цркве и регулише их према своме расуђивању. На пример, ако клирик једне помесне цркве (која је његова примарна црква) верује да је неправедно осуђен, он има право да пише петицију осталим помесним црквама и након што им саопшти своју ситуацију, тражи да правда буде изречена. У случају да друге помесне цркве

пронађу да је жалба оправдана, могу да сазову Велики сабор, чија би одлука била обавезујућа за све. Једнострано мешање било које помесне цркве у унутрашња питања друге помесне цркве је недопустиво.Наравно, подразумева се да се ово односи само на православне помесне цркве, а никако на јеретике.

5. Реч „безблагодатан“, када се односи на Свете Тајне, карактерисала је некада потпуну ништавност (тј. непостојање) Тајни, а понегде се односила на постојеће, али које се извршавају на антиканонски начин. То зависи од тога какво значење дамо речи „безблагодатан“ у сваком конкретном случају.

6. „Зилот“ који се вратио цркви, кроз покајање бива поново прихваћен, чак и са обичном исповести свом духовном оцу. Ако је зилот клирик, мора да тражи поновно постављење од свог надлежног епископа, путем канонске процедуре. Промена позиције (прелазак из једне у другу календарску групацију) „с времена на време“ указује на очигледну несталност; нажалост, то је уобичајен случај са старокалендарцима.

7. Несумњиво, нико не може бити посвећен „и једној и другој страни“ истовремено. Потпуно је друга ствар ако, по икономији, једна страна показује толерантност према другој, у нади да ће онога, на кога се примењује икономија, вратити на прави пут.

8. Ако је неко толико простодушан и не може да схвати одређене ствари, али истовремено и не истрајава на свом кривом путу тако што је тврдоглав и слично, могуће је да добије благодат милошћу Божијом. Суд Божији је недокучив.Постоје случајеви када и мудри „стубови“ Цркве падају у заблуду; и опет, Бог, који испитује срца, а не лица, не осуђује их као оне који не заслужују Његову милост. Св. Григорије Велики, епископ Нисе, био је у одређеним догматским заблудама. А опет, он је светитељ и Отац Цркве. Такође и Дионисије Александријски, када се бавио теолошким питањима Сина, није показао завидну догматску јасноћу, и због тога је, ненамерно, дао темељ аријанцима који су се касније позивали на њега. Због свега овога, Атанасије Велики је био приморан да напише цео трактат на писање св. Дионисија, како би расветлио његове догматски непримерене изразе.

9. Ми, наравно, можемо имати блиске односе за „зилотима“; али није нам дозвољено да примамо Свете Тајне од њих. Наравно, ако су они, како пишеш, у заједници са нашом Црквом, онда је ситуација другачија. Али, искрено, да ли су „зилоти“ у заједници са нашом Црквом?

10. Нажалост, повратак Грчке цркве на стари календар није тако једноставна ствар. То може чак бити и немогуће. Али, чак и када би било могуће, немој ни да помишљаш да ће се сви „старокалендарци“ потчинити Цркви. Мноштво

старокалендарских клирика жели да буде неспутано и не би се сагласили да буду под јармом и контролом. Пронашли би они хиљаду и један „аргумент“ да оправдају своју истрајност у побуни. (Рекли би, на пример, да су епископи масони и слично). Добро познајем многе клирике старокалендарце… Један од вођа једне старокалендарске групе рекао ми је пре неколико година: „Не усуђујем се да наметнем својим клирицима чак ни десет дана забране свештенодејства. Они би „отишли код других“, рекли су ми…“ (мислио је на другу старокалендарску групацију). Из овога можеш закључити каква, заправо, воља за поштовање канонске дисциплине постоји међу старокалендарским клирицима- са свега неколико изузетака…

11. Ситуација наведена у „Епистоларном трактату“* примењива је само ако је наша Црква православна, а не јеретичка. „Постати здрава“ за Цркву – је веома широк појам. Не можемо тражити апсолутно оздрављење (канонско, административно, морално и сл.) Цркве, јер се она састоји од несавршених и грешних људи. То би било идеално, када би она била потпуно здрава у свим својим аспектима, али да ли је то могуће? Дакле, довољно је да она буде православна, а не јеретичка. Превише би било, барем за мене, да Грчку цркву окарактеришем као… јеретичку!!! Ако други желе да преузму ту страшну одговорност (тј. да једну православну помесну цркву окарактеришу као „јеретичку“), нека им буде…

Патријарх Атинагора и папа„На путу ка јединству не треба да се једна Црква креће према другој, него да сви заједно поново оснујемо једну Свету Католичанску и Апостолску Цркву, која ће

постојати на Истоку и Западу, као што смо живели до 1054 и поред тада постојећих теолошких разлика.“ (Из божићне посланице 1967)

При сусрету са Папом у Јерусалиму патријарх је изјавио: „(ово) није само сусрет између два човека од одговорности. Он има велики циљ, да поново нађемо

Христа (να πανευρωμεν τον Χριστον) који је само међу сједињеним, а не раздвојеним.“

12.-13. Православни, без сумње, не треба да се моле или имају неке друге везе са јеретицима (папистима, протестантима, и сл. –то се примењује и у случају расколника). Али, ако неко жели да се моли, или у неком другом облику буде у заједници са јеретицима, он би свакако био прекршилац светих Канона и заслужио би црквену казну; ипак никада га то не би аутоматски начинило јеретиком. Могуће је, да у таквим случајевима, неко верује православно, не одобравајући друга учења, али ипак не сматра лошим религијске контакте са иновернима. Таква особа, понављам, тешко крши свете Каноне, али није јеретик. Ипак, ако му ни то што ради није довољно, већ дели јеретичке ставове, онда је ту ситуација потпуно другачија. Такво понашање сврстава га међу јеретике. Он је јеретик, јер дели јеретичко веровање, чак и да нема никакве заједнице са другим јеретицима.Дакле, постоје две врсте јеретика: они којима је Црква судила, осудила их и одсекла их од свог тела, и они који још увек нису осуђени од Цркве, нити су својевољно напустили Цркву, већ су остали у оквиру њеног тела. Такав је случај, случај нашег патријарха. Патријарх Атинагора исповеда јеретичке погледе. Али он још увек није осуђен од Цркве, нити је се одрекао, нити је напустио. Остао је у Цркви и наставио да управља њоме и последично он је и даље преносилац благодати Божије; он савршава Свете Тајне.Шта можемо да учинимо?а) да се молимо за њега да се покаје и врати на пут истине,б) да протестујемо против њега и наставимо борбу. Ако нечија савест не дозвољава помињање његовог имена, тај има право да оде чак и даље и да престане да га помиње, сагласно 15. Канону прво-другог сабора. Али, то је најдаљи корак до кога се може ићи, ако се не жели отићи у раскол или постати узрочник нереда. Другим речима, престанаком помињања патријарха, он неће помињати неког другог епископа (осим ако не сматра да је сва наша црква пала у јерес); уместо тога, чекаће, како је и раније речено у „Епистоларном трактату“, мирно и стрпљиво, пресуду Сабора.Други проблем: Како ће се понашати они који су прекинули да помињу патријарха? Јер, постоје две врсте оних који помињу патријарха: (а) они који деле његове ставове (као Јаков амерички, Мелитон халкидонски и тд.) и (б) они који се не слажу са његовим ставовима (као што је то случај са већином архијереја Грчке цркве). Они ће се према онима из категорије (а) односити онако како и према патријарху, али према онима из категорије (б), чак и ако су они у заједници са патријархом, не могу да се понашају исто; другим речима, не треба да прекину да помињу и „несагласне са патријархом“. Према светим Канонима, није дозвољено прекинути и општење и са њима. Канони дају могућност престанка помињања, само оних епископа или патријарха који исповедају јеретичко учење. Они не дају право да се престане помињање осталих који, иако православни, толеришу вишеуказано понашање.

Ово треба веома пажљиво посматрати! Наша је дужност да разликујемо ове две ситуације: Постоји разлика међу онима који деле јеретичке ставове и онима који верују и уче православно, али их по икономији толеришу и у заједници су са њима.Такође: Постоји разлика међу онима који деле јеретичко веровање и нису напустили Цркву (нити су одлучени од стране Цркве) и онима који су напустили цркву самоиницијативно (и основали своје нове „цркве“ или приступили неким другим, јеретичким или расколничким), или онима којима је у Цркви суђено и који су осуђени. У овом последњем случају сви православни морају прекинути заједницу са таквима. Ипак, заједница са овим првима (док не буду осуђени) остављена је, путем светих Канона, на слободну вољу сваком православном.Другим речима, имамо право, дато нам светим Канонима, да прекинемо помињање, али и да то не урадимо. Као последица тога, ако неко искористи то право и прекине помињање, има право да то учини, и не треба да буде суђен од других због тога. Ако неко, имајући у виду разне чињенице, не искористи право које му Канони дају, већ сачека пресуду Сабора, он не треба да буде прекорен, а камоли да заслужује прекид општења са њим! Неко овде може применити, у складу са датом ситуацијом, речи светог апостола Павла: „Који помиње нека не презире оног који не помиње, и који не помиње, нека не осуђује онога који помиње“ (упореди: Посланица св. Апостола Павла Римљанима 14:3)Онда, можеш питати, шта добијамо тиме што не помињемо патријарха, ако ћемо бити у заједници са, рецимо, епископом Дринополиса, који помиње патријарха? Нећемо ли бити у неку руку „оскврњени“ ако будемо у индиректној вези са онима који исповедају јеретичко веровање?Ипак, престанак помињања „пре саборске одлуке“ и осуде није намењен за спречавање „оскврњења“ (од јереси која се проповеда)! Не, брате мој! Да је то сврха, онда Канони не би дали могућност престанка помињања (због јереси) „пре саборске одлуке“; они би садржали јасну и недвосмислену забрану, са оштрим казнама ако се не поштују.Престанак помињања због јереси „пре саборске одлуке“ има друго значење. То је одлучан, али и крајњи вид протеста православне савести; то је могући излаз за оне који су саблажњени, али истовремено не даје повод за стварање превремених проблема, до тог времена, док Црква не приступи објашњењу створене ситуације.Нема опасности да се постане… оскврњен, нити помињањем патријарха (ако он није још увек осуђен), нити, такође, ако прихватимо да будемо у заједници са онима који га помињу. Сваки закључак мимо овога, био би ништа више од бунцања „зилота“.Свети Кирил Јерусалимски није био оскврњен, иако је га је у чин епископа хиротонисао митрополит Акакије Кесаријски, који је, иако декларисани аријанац (и заправо један од вођа аријанства), остао и дејствовао унутар Цркве. Свети Анатолије је, такође, хиротонисан у чин епископа (и чак постављен у чин Цариградског патријарха) од стране патријарха Диоскора Александријског, који је

као монофизит и као моћни заштитник јеретичког вође Евтихија, касније био осуђен на Четвртом васељенском сабору.Дакле, ако хиротонија коју врше епископи који исповедају јерес (али нису још увек саборно осуђени и пребивају унутар Цркве) не оскврњује, још мање оскврњује заједница са онима,  који по икономији трпе и настављају да опште са таквима.„Старокалендарци“, залутали у противречностима, сами не схватају шта говоре и шта тврде и … остају оскврњени (погледај такође књигу Теодора Мавроса). Зашто? Зато што, како сам раније навео, они такође (упркос њиховим теоријским изјавама, или тачније, гласним и трагичним контрадикторностима) у пракси прихватају заједницу са лицима, која припадају Грчкој православној цркви и која су у заједници са патријархом. Дакле???Ако су хтели да буду доследни, нису смели допустити да им храмове посећује чак нити један једини припадник Грчке православне цркве (а камоли да их прими на исповест или свето Причешће), док претходно не исповеди да се одељује од Грчке цркве и са покајањем приступи њиховој „цркви“. Уместо тога, они са новокалендарцима без имало страха и без оклевања присуствују службама заједно у својом старокалендарским храмовима, и чак се у неким манастирима моле заједно и деле Свете Тајне.Да ли све ово звучи као доследност? Да ли је то морално дозвољено? Да ли су то канонски прихватљиве ствари? И на крају, да ли су њихова дела искрена? Они могу слободно рећи да то чине „по икономији“. Али зашто су онда направили раскол и поделе и ране на телу Цркве? Ако се они, који одлазе код старокалендараца, моле опет са оним који су у заједници са патријархом, зашто нису остали у Цркви и „по икономији“ толерисали патријарха и оне који деле његове ставове? На овај начин, они би, по икономији, толерисали само једну јерес: екуменизам; али одлазећи код старокалендараца, они толеришу две: екуменизам (што се показује у заједничким молитвама са новокалендарцима, који су у јединству са патријархом-екуменистом) и јерес грчких старокалендараца, који исповедају да су календар и прослава празника услови за нечије спасење!Посебно истичем „грчки старокалендарци“, јер немам намеру да осудим стари календар који поштују многе православне цркве, већ јеретичке тежње које су грчки старокалендарци без размишљања прихватили. Бојим се метежа и раскола, јер у већини случајева расколници постају и јеретици.Ово, драги мој оче Никодиме, су ствари које сам желео да напишем теби и твојој свештеној и богољубивој братији. И пишем ти „од многе жалости и са болом срца“ (2.Кор. 2:4). Стање у целој Православној цркви је тренутно крајње плачевно. Вероватно, иду и већа искушења.Будимо пажљиви! Са смиреношћу и скрушени, молитвом, постом, молимо просветљење од Господа, како да се понашамо током онога што ће тек доћи. Црква се суочава са два проблема: са једне стране, ту је сатански изум – екуменизам, а са друге стране је душегубни фанатизам, који врло могуће може довести до застрашујуће хуле и јереси и помрачења истине. Плашимо се и бежимо и од једног и од другог. Не смемо скретати ни лево ни десно. Ходимо

средњим и „царским“ путем, који је пут чистог православља које зна када да се заштитити акривијом, а такође зна да се и икономија не забрањује.Радуј се, брате. И опет кажем „радуј се“! Радуј се у свим недаћама и у свим страдањима. Јер Исус „би предан за наше грехе и устаде за оправдање наше“ (Рим. 4:25).Преклињем вас све да молите Господа да има милости и за мене најбезвреднијег, јер ја водим разноврсне борбе. Тужан сам због свега. „Споља борбе; изнутра страховања“ (2.Кор. 7:5- интерпретација П.Трембл).Увек на вашем располагању, и просећи молитве свих вас, остајем са дубоком љубављу и поштовањем, у Христу Исусу нашем Господу.

*Епистоларни трактат је дело оца Епифанија у коме он опширније објашњава оно што је написао у писмуКориштени текстови на руском и енглеском језику, као и оригинални текст нагрчком језику.Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

RelatedАнтиекуменизам и његов ћорсокак: РУКАВИЦА ЈЕ БАЧЕНАIn "Теологија"ПОВОДОМ ВЕСТИ ДА ЕПАРХИЈА НИШКА ПРОМОВИШЕ "ИЗДАЈНИКА" СРБИЈЕIn "Српска Црква"Свети Јосиф Темишварски - рашчињени светитељ и екуменизам његовог добаWith 3 commentsОвај унос је објављен под Теологија. Забележите сталну везу.

←   ДЕВОЈЧИЦА ПРЕЖИВЕЛА АБОРТУС

Југославија је значила пркос Христу, пркос Светом Сави, пркос   Српству   →

45 реаговања на ЕКУМЕНИЗАМ И РАСКОЛНИЧКИ ЗИЛОТИЗАМ

1. Stojadin Mrdjoharambasic i ostalo osakaceno svetosavsko jato каже:27/06/2012 у 7:57 am

Tek u kakvoj nevolji se mi u Australiji svetosavska cada nalazimo.Jeretici na prevaru uzese nam nase crkve i imanja , manastire .Opasni Dobrivojevic diriguje horom kukavica izdajica i slugeranja jeretickih bivsih nasih popova koji su skoro svii preko nasih ledja postali bogatasi.A isto doveo Mirko mlade snage , krsne momke (podsecaju na kosarkaski tim)iz Srbije da ga ukrase s leva i s desna kada nakicen u zlatnim brokatima sepuri se u crkvama gde samo dolaze oni koji neznaju sta je jeretik .S druge strane nas pritisla starogrcka crkva kojoj pristupio rascinjen pop Dragi Saracevic koji nas zavodi pod starokalendarce i koji koristi za svoje mahinacije i poslove nase veliko manastirsko zdanje kod grada Kanbera kao crkvu Sv Djordje u Kanberi i s obzirom da

se vernici razbezali ovu crkvu pretvorio u turizam a sebe samonazvao turistickim vodicem i blagajnikom za turistickeulaznice.Ima tu jos price o podeli izmedju ove „vrane i ale“nasih svetosavskih svetinja koje podize veran srbski narod , gde se pootimljase i za nase rodoljubive organizacije tj.njihova imanja i zgrade.Osta srbin svetosavac na ledini jedino da nas pomjane u svojim molitvama i na bogosluzenjima casni nas vladika Artemije. 

3

 

0

 

Rate This

Одговор

o Радош каже:02/09/2014 у 6:08 pm

Брате Стојадине, нешто теби фали. Ти кукаш на Иринеја, што је уреду, али кукаш и на проту Старчевића који је, с правом, одбио послушност Добријевићу. Онда се жалиш на старокалендарце Грке а заборављаш да је и Српска православна црква старокалендарска. Изгледа ми да си ти доста збуњен.

 

1

 

0

 

Rate This

Одговор

2. Православље Живот Вечни каже:27/06/2012 у 8:18 am

Брате Стојадине, читамо ове Ваше коментаре и тугујемо јер немамо неку реч утехе да би помогли нашем народу у Аустралији. Нека вас Бог ојача и да вам снаге да издржите ова тешка искушења о којима нам пишете. Остаје нам да се молимо једни за друге у нади да ће се стање некако поправити и да ће Црква Православна и у Аустралији вршити своју праву јеванђелску мисију, онако како су нас учили св. Сава, св. Николај Жички и сви наши свети преци.

 

4

 

0

 

Rate This

Одговор

3. Лазар каже:27/06/2012 у 9:00 am

Наравно да су у праву старокалендарци КАДА ИХ ЈЕ БОГ ПОТВРДИО ТРЕЋИМ ЈАВЉАЊЕМ ЧАСНОГ КРСТА 1926 године изнад исте те Атине. Чудо се десило у поноћ у тренутку када је обезглављена (без епископа) Црква православна у Грчкој (око 200 људи) певало крстовдански торпар. И не да се Крст појавио него је обасјао управо и једино тај малобројни народ што оста веран отачким предањима за календар, и не само обасјао НЕГО СЕ И НАГНУО као да благоссиља народ. Не сам Крст енго БОГ наравно. И шта је сада потребно пискарати и наводити преводити раззноразна мишљења и још разнразније осуде тамо неких самопрелештених новокалендарских бораца изнутра. Још те 1926 новокалендарски синод је издао у новинама коментара на ЧУДО БОЖЈЕ. Чудо су сви видели, сви који су имали очи да виде. И зато је огроман број људи у потрази за Божјом истином кренуо да долази на литургије код каквих таквих хризостомоваца. Саблазан је велика. требало је прећи њих и доћи у матејевски Синод. Могли би мало и да ишчитате наше матејевске списе. Зашто као прво не наведете да је све до 1995 постојао само један матејевски синод. зато што вам то не одговара, јер смо у том случају јединствени. Зашто не наведете шта је све било по среди око хиротоније Аакакија Папаса? Рецимо 200.000 драхми за ту хиротонију и гордост Акакијеву да по сваку цену буде владика, јер их је Хризостом оставио обезглављене, да би по повратку могли да парирају матејевским владикама… А владике у Грчкој су већ постојале. Они који их нису прознавали

називали су то Матејевски синод. Зашто не кажете да је новокалендарска масонерија убацила људе међу грлчки православни народ (старокалендарски) да би намерно изазвала расколе и после кренмула да их оптужује да се раскољавају. Прећуткујете Бога ми подоста прећуткујете!!!

 

0

 

2

 

Rate This

Одговор

o Православље Живот Вечни каже:27/06/2012 у 9:28 am

Ако је Бог потврдио да је чување старог календара исправно, није потврдио да је стварање раскола исправно.

 

2

 

3

 

Rate This

Одговор

Лазар каже:27/06/2012 у 1:38 pm

напротив чак је потврдио да је неисправно. Само они који тај очигледни раскол називају старокалендарски раскол тешко огрешују своју душу о Свете Оце. Није дакле старо него НОВОКАЛЕНДАРСКИ раскол у питању. направио га је Мелетије метаксакис, кога је по сле смрти првог видео његов ђакону у виђењу, јер се беше

молио Богу да му открије где је његов патријарх. Метаксакис је био у страшном облику, са исплеженим језиком до земље, у потпуно раздераној мантији и рекао да се сада страшно мучи због НАПРАВЉЕНОГ раскола. Зашто је уосталом и Св. Спиридон почео да лупа са својом иконом 1932 г. у градићу Каристос на југу острва Евие на свој дан (по старом календару), када је новокалендарска црквица славила „божић“. И у сред Литургије залупала икона светитеља на задњем стубу, а кад су питали шта лупа, неко из народа узвикну, данас је дан светог Спиридона, вадите тропар. Појци дакле отворише Минеј и једнсотавно отпочели службу Светом Спиридону (светац у Грчкој у рангу нашег Василија Острошког, изузетно изузетно поштован). много ту има непознаница за неког ко овлаш читуцка тамо неке сумњиве текстове и „мишљења“ тамо неких назови петогодишње одраслих, према канонском узрасту рукополаганих… Кључно питање за сваког, следује ли ко Оцима или уводи тамо нека нова „самосебеобјашњавајућа“ и „својезаблудеоправдавајућа“ мишљења ? Св. Златоусти каже ако је твој епископ јеретик бежи од њега, као што се бежи од змије. Дакле бежање од јеретика а не прављење раскола. Изговора за пребивање и незанимање за „зилоте“, које Бог потврди, НЕМА! Осим окамењености срца, што би узрок отпадања Израиља уосталом. Фарисеји и дан данас тврде да су следббеници Христови секта назарејска. Исто је и са званичним Православљем, што га одбаци Бог, због истог фарисејског лицемерја и шуровања са ђаволом.

 

3

 

1

 

Rate This

Православље Живот Вечни каже:27/06/2012 у 2:03 pm

Начин борбе мора бити у духу православља, а не у протестантском бунтовању. Ви од дрвета не видите шуму. Запетљани сте у клупко својих рационалистичких оправдања. Бежећи од једног отпадништва, упадате у друго. Одређујете по својим људским мерилима границе благодати и Духа Светог. Мелетије ће одговарати за своје заблуде, као и сви остали који су уводили новотарије и рушили Предање, али борба против новотарија и јереси не може бити оправдање за беспоредак.

 

2

 

5

 

Rate This

o Λέσανδρος Καρανήδες каже:16/05/2015 у 3:06 pm

Нисам знао за овај податак али свакако је логично да се свуда убацују агенти да би се Православље дискредитовало а истакла „новокалендарска“ благодат…

 

0

 

0

 

Rate This

Одговор

4. Лазар каже:27/06/2012 у 9:02 am

„око 200 људи“ је грешка. Радило се о 2000 људи сабраних у црквици Св. Јована Богослова изнада Атине у коју су по предању као студенти ходили св. јерарси Јован златоусти и Василије Велики. Наравно да је у Грчкој било стотине хиљада исто тако православних старокалендарских људи.

 

3

 

0

 

Rate This

Одговор

o miki каже:27/06/2012 у 5:53 pm

braco mila izgleda da smo mi sledeci na meti pocela je kampanja za pripremanje srba za novi kalendar

 

5

 

0

 

Rate This

Одговор

5. Stojadin Mrdjoharambasic i ostalo osakaceno svetosavsko jato каже:30/06/2012 у 6:31 am

Golema nevolja pritisla sa sviju strana i mnoge neutvrdjene duse padose zahvaljujuc vucima u janjecoj kozi koji se vuku blizu nasa tora (citaj crkvista)a bogumi imade i hijena.Tako mi u australia izgubismo svoje bogomolje o kratkom vremenu.Ni snasli se, cestito nismo.Au srbina brata pamcenje kratko, pa se ovaki u svome „zaboravu“priklonise starome liscu Dragu Saracevicu koji je samo nekih sest godina prije dovo crkvu Sv Nikola do prosjackog stapa svojom parnicom koju je vodio pred ovdasnjim sudom gde se lazno i zaklinjo da nema krova nad glavom a imade kucu na sprat i druge nekretnine .Krivotvorio i druga svoja stanja , iso tolko daoleko da naveo i gubljenje zivaca svoje „pose“kako od milja zove svoju ljubu popadiju inace profesionalnu kuharicu crkvenu koja dobre pare ubirase koristeci besplatno crkvene kuhinjske prostorije i eksploatisuci drugo zenskinje.U ime svoje i svoje ugrozene zenskadije popa Saracevic trazio odstetu ujerbo ga je verni narod izeksploatisao iako cemernik pokipova od popovske zarade i dr.priloga nekretnine , stampariju i luksuzna vozila.Ka je dosa iz Amerike zaboravijo da je bio go i bos jer ga nasi amerikanci bome zestoko pocerali kad je doso dopis da je pop bio zbir komunista i naravno ovo da je imo crvenu knjizicu zna svak jer se popfalio u Ilustrovanoj j Politiki

(nedje 80tih god.)o svojoj biografiji mmladog proletera metalca i poznavaoca Marksa kojim je poducavao svoju posu.Mora da nasi amerikanci citali ovu reportazu pa ih pocerali nazad a oni gde ce pa vrnuli jopet u Australiju gde im jedan brat nas kupio i robe i TV da otpocnu zivot ka ljudi.Tako se udomi u nasu slobodnu parohiju Sv Nikola u Blektaun kod Sydneya i poce sebogatiti.Ali i opet nas magarciti.Na kraju izvuce zadnji dolar iz kase na neposten nacin naplati neke presude suda gde je lazno svedocio o svome narodu .Isprazni fond zavestanje nam pociv.brataBolte koji je ostavijo velike pare da se za djecu dize skola.Pokupi Dragi Saracevic sve te pare , cuo sam licno da se fali narodu „da je na sudu dobijo velike pare“.E kukavno nase pleme jos kukavnije krilo srpsko slomljeno u Australija.S druge strane pritislo od Mirka , onog sto je izvadio iz problema americke pilote koji pikirali nasu nejac iz vazduha u Bosni.Mirko uze sve nase bogomolje bez nekoliko koje uze Dragi Saracevic.Sad se glodju nji dva ko ce uzet sve , sude se a dazbine suda goleme te opet daj narode sada za sud.A Bozje blagodati niotjkudje nema Liturdjije , nema spasenja sa takvima i onima koji im prisli.Jedan spasava Subotom , drugi skratio i izmenio hula na sve stranea ti narode udisi ove hule koje djavo kuva sa Mirkom i Draganom.Sada u Australiji skupe nekretnine , skupa zemlja nije ko negda kada smo lako kupovali jos lakse zidali onako slozni ko sto bismo i radili danonocno podizuci svetosavski beleg zidajuci srpske crkve i domove.Radili sve sa familijom.Ovinepomenici ugrabise milijunske svote u imanjima manastirima crkvama. Ostase srbi na ledini.FALA vi braco , vasa rec da ode do neba da nam Bog cuje jer kazu sveti i nasi stari govorase da za nas gresnike kada se brat pomoli onda mora Bog da to cuje.FALA i nasa je molitva kao sveca za sve srblje gde god ziveli na ovoj zemlji koja nas u ovome zivotu kusa ko smo i dal mozemo i na strasnome mestu izdrzati? 

1

 

0

 

Rate This

Одговор

6. Stojadin Mrdjoharambasic i ostalo osakaceno svetosavsko jato каже:05/07/2012 у 4:07 am

Kao laik verujem da je Gospod nas i Bog u svojoj velikoj milosti i covekoljublju i premudrosti podario obilno nasem svetosavskom stadu goleme darove bas u ova ova

predapokalipticna vremena.Jer zasto bas nama srbljima , zasto medju nama takovi plod? Ovo recem a mislim na nase svete :Sv Nikolaja vladiku Ohridska i Zicka i njegova sadruga Oca Justina Popovica Celiskoga.Braco, krepimo se na izvoru vode zive recju ova dva bogolika i novo zlatousta.Ko cita ,razum mu se bistri m i jelej mudre pravednicke reci stize do srca a nase je samo da se podvizavamo kolko daje snaga i isprioseno molitvom od Boga da nas ozari svojim Svesvetim Duhom.Ovo su sigurne luke u ova smutna vremena gde se malo ko brine sto ovce ostase bez tora ili progonjene vucjomj celjusti.U Australia znamo kolko se oko nas brinu , cim zbrinuse nase svetinje koje gledaju kao svoj kapital , ljudske duse nikog nebrinu.Al Gospod nam ostavi velku nauku u malo svojih reci . golemu svojim delom!Kazete ojadjena bratijo i sestrice pravoslavci iz Australia:niko se za nas nwe brine niko nema bol duse za nas sadasnje sirotane.Ne boj se malo stado !Seti se da Gospod Isus Hrist najvecma voljase sirote.Ko sto nas osirotese , takom nas Bog bogati a njino oteto jeste prokleto .Njine svecarske odore skupoceni brokati zlatom vezeni jesu ogrtaci -okreceni grobovi.Seti se brale ,da nas Vladika Nikolaj imadjase samo istanjenu i izbledelu od upotrebe monasku mantiju i kofercic s unutra frulicom njegovom razgovornicom i Svetu knjigu Bibliju.Posti , moli se , isti!Njiove terevenke u portama , njiove turisticke atrakcije i zarade u nasem crkvistu, njiove anglikanske kamp skole u nasem manastiru , sve to skupa i s leva i s desna sto dolazi od hulnih mantijasa prebega , i ekumenista i sluga Lukavago jeste za malena zemaljskoga carstva. 

1

 

1

 

Rate This

Одговор

7. O. Mihailo Mikic каже:07/07/2012 у 7:04 pm

Na mnogim sajtovima vodi se pravi rat protiv Starokalendarca koji se optuzuju za „raskol i pogresna ucenja“ ali se pri tome ne navode nikakvi dokaze za takve klevete koji dolaze od ljudi koji se Boga ne boje a Srbskog naroda ne stide. Zbog pravde i istine Bozije koja drzi zemlju i gradove, bilo bi pozeljno ubuduce kada se govori i pise o Starokalendarcima da se bude posten prema njima i sebi i zato navede gde su Starokalendarci rekli ili napisali da je spasenje samo u Starom Kalendaru?

Na to pitanje niko mi do sada od njihovih kriticara ili klevetnika odgovorio nije, niti bilo kakav primjer naveo za opravdanost takvih neosnovanih tvrdnji koje su najverovatnije proizvod lazi i kleveta od tajnih ili javnih slebdenika rimokatolickog grigorijanskog kalendara koji se kao takvi izdajnici Boga i SRbstva: Pravoslavlja i Svetosavlja ne slazu sa Starokalendarcima, ali se zato iz ekumenskih razloga kao papisti, globalisti, novotarci, pacifisti i komunisti slazu sa svim neprijateljima Srbskoga naroda i Gospoda naseg isusa Hrista!

MIKI, ti si nazalost u pravu! Odavno se radi medju SRBima na uvodjenju rimokatolickog grigorijanskog kalendara i stvaranju unije sa rimokatolickom „crkvom“ i ostalim protestanskim vjerskim zajednicama. O tome je pisala i „Staza Pravoslavlja“ – zvanicni organ SPC u Sjevernoj Americi, u svome februarskom broju od ove godine pod naslovom „Jedinstvo Crkve i satanska zamka raskola i jeresi“.

Pisac toga clanka – Jeromonah Tihon Stavronikijski, ide toliko daleko da opravdano ukazujuci na greh raskola ispod zita pokusava lijepim rijecima da opravda sadasnje nezdravo stanje u Crkvi i promjenu kalendara, osudjujuci unapred sve one „koji bi se drzali starog kalendara“ i suprostavili njegovoj promjeni. On ne shvaca da Jednu Svetu Sabornu i Apostolsku Crkvu Boziju ne cine oni „vernici“ koji promjenu i napuste Stari Kalendar, prihvatajuci Novi rimokatolicki ili grigorijanski kalendar, nego samo oni pravoslavni hriscani koji ostanu u Starom Kalendaru kao ikoni vremena nasih Svetih Bogootaca iz Vaskolikog Roda SRbskog.

Sveti Apostol Pavle kaze: „stojte i drzite uredbe kojima se nauciste ili rijecju ili iz poslanice nase“. (2.Sol.2,15) Ili „hvalim vas sto m se u svemu secate i drzite PREDANJE kakvo vam ih predadoh“. (1.Kor.11,2) Jedna od UREDBI ili PREDANJA koje smo mi nasledili od Svetih Bogootaca nasih jeste i nas osveceni STARI JULIJANSKI KALENDAR. Zato Srbine brate „sacuvaj sto ti je predano“! (1.Tim.6,20) ako i dalje zelis Srbin biti! 

4

 

0

 

Rate This

Одговор

8. ljubisa каже:

02/09/2014 у 5:15 pm

Св. Кирило Јерусалимски (†389) : „Духом Божијим утврђена, Света Црква не треба да мења дане и месеце у свим својим предањима. Она неизоставно чува једин-ствени устав и чин и предања св. Апостола и св. Отаца и држаће све то до краја времена.”

Св. Јован Златоусти: „Ако би Црква чак и грешила у одређивању дана Пасхе, ни у том случају не би толико похвално било тачно астрономско посматрање времена, колико би то био осуде достојан раскол.”

Васељенски Патријарх Јеремија II (†1595): „Оштро је одрицао григоријански календар као папску творевину, а који је непријатељска сила православном истоку. Гледао је на тај календар као на карактеристичну новотарију у целом систему папских новачења, наспрам традиције великог православног истока. Сматрао га је за оруђе папске освајачке политике у односу на аутокефалне грчке Цркве.”

Васељенски Патријарх Кирило V, подобно Патријарху Јеремији II,издао је синђелију, тј. окружну посланицу 1756. године у којој пише:„Најчаснији клирици наше Христове велике Цркве и остали побожни јеромонаси, појци у црквама нашег града и сви који следите неботајнику Павлу који је рекао у својој посланици Галатима (Гл. 1, стих 89): Ако вам и ми или анђео с неба проповеда Јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, анатема да буде! Поводом нових саблазни које су произвели паписти, а које се тичу промене наше свештене Пасхе и календара (објављујемо) – ОДЛУЧЕЊЕ ОД ЦРКВЕ: Јереј или мирјанин, који прими григоријански календар – да буде одлучен од Бога, проклет, и по смрти да се не распадне но да пребива у вечним мукама. Камен и гвожђе нека се распадну и распу, они неће никад и никако. Да наследе губу Гијезијину и вешање Јудино, да буду на земљи као Каин – стењући и тресући се – и гнев Божији да им лежи на глави, да им удео буде са Јудом и богоборним Јудејима. Земља да се отвори и да их прогута као Датана и Авирона. Анђео Божији да их прогони са мачем у све дане живота њиховог: да подлегну свим проклетствима Патријараха и Сабора, под вечним одлучењем и у мукама вечног огња. Амин! Да буде!” (Mисли се на јереје или мирјане који би били зачетници календарског раскола. Очигледно се овим оштро осуђују они који су произвели календарски раскол на челу са цариградским патријархом Мелетијем, као и они који су у другим помесним Црквама радили на мењању календара. Такође, овим ставом се подстичу они који данас поштују нови календар да се врате на благословено од Цркве рачунање времена. Последњих година је у Бугарској Цркви изражена борба побожних архијереја да се ова Црква врати на стари календар. Примедба ур. ПЖВ)

Васељенски Патријарх Јоаким III (†1904): „Суштински празник православља који саставља сам темељ целе његове канонске и правне грађевине јесте: не нарушавати наредбе донесене од стране наших Отаца на вечне векове. Само то може одбити нова устремљења и силе, које, по речима апостола, исходе од мудрости земаљске, душевне и ђаволске. Јер како да оно што је постојало у току толиких векова по чину и благообразно не сачува силу и да не буде свештено и на остало време?”

Сверуски Сабор 1917 – 1918. год.: „Свештени Сабор, увидевши погубност сваког зближавања са григоријанским календаром и дајући преимућство јулијанском ка-лендару, одлучно је одбацио нови календар и одлучио да се остане на старом календару за црквено рачунање.”Године 1923. Руска православна црква поново је потврдила решење свог Сабора из 1917 – 1918. године и поново је одбила да прими нови календар, не обазирући се на оштро принуђивање богоборне бољшевичке власти која ју је хтела подјармити, чврсто чувајући црквено свештено Предање и свој православни календар.

Саборне одлуке Руских заграничних архијереја:Четири Сабора православних архипастира Руске заграничне цркве, који су се одржали 1923, 1924, 1926 и 1931. године, одлучили су да се одбаци нови календар, јер су на њега бачена проклетства од стране источних патријараха 1583. и 1756. године, а која важе и до данас, јер нису скинута и разрешена никаквим потоњим Сабором. (Церковныя Ведомости тих година)

С. В. Булгаков – Настольная книга: „Веома важан разлог одбојности православних према новом календару био је такође и у томе што су католици тежили да наметну заједно са новим календаром и сам папизам са његовим досадним и наметљивим предлогом (о унији – п. п.), који је понекад прелазио у апсолутно угњетавање и прогон (…) Пропаганда новог календара донела је јужном руском народу много зла, много страдања, вређала је његова најбоља осећања, уносила раздор и злобу и у саме породице. Историја целог живота Руског народа за последњих 300 година обавезује нас да се према григоријанском календару односимо у потпуности одречно, као према оруђу пољскојезуитске интриге, те као извору угњетавања и насиља, духовног и материјалног.”

 

3

 

0

 

Rate This

Одговор

o Православље Живот Вечни каже:02/09/2014 у 5:26 pm

Наравно, све је то истина, али је питање шта урадити када појединци у локалној Цркви немају довољно снаге да поврате стари календар. Не треба их одбацивати као јеретике, јер ћемо тиме само бити узрочници погибије слабога уда Тела Христовог – Цркве.

 

3

 

6

 

Rate This

Одговор

Брале каже:11/12/2014 у 9:12 pm

+… „Наравно, све је то истина, али је питање шта урадити када појединци у … Ее , ја ( мали и последњи ) НЕЋУ са тим слабим “ залуталим удом “ у т. з. в. црквом-НОВОКАЛЕНДАРској-папковој-ФИЛИоквојској-плућној-новоПасхалној……НЕЕЕ . + Заиста , занимљиво !!! …а шта би требало сви да смо у 1053 г. ? и “ живели дуго и срећно „… Ми поштујемо све свете оце Православне Цркве , 7-ам Васењенских сабора, сва Предања нам прадана и све АНАТЕМЕ и ПРОКЛЕТСТВА изречена ( бачена ) и ми исто у 21 веку радосно ПОТВРЂУЈЕМО . А они који одступише нек размишљају како ће к Господу и Творцу + Једна Света Православна Црква је Старо-Календарска +И Једна , једина која све прима кад се ПОКАЈУ , одрекну и одбаце сва учења супротна светом Предању Православља + Просто и једноставно НЕ +

 

5

 

0

 

Rate This

SRBin Svetosavac каже:15/12/2014 у 1:02 am

Svaki „pravoslavni hriscanin“ koji se odrice JULIJANSKOG CRKVENOG KALENDARA kao Svetog crkvenog Predanja i Pravoslavnog Hristovog ucenja izeazenog kroz Svetootackog bogosluzenja i odluka Sedam vaseljenski Sabora, jeste jeretik i otpadnik od Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve Hristove!

Takvi „hriscai“ su zarazeni raznim jeresima koje Crkva Bozija poslije trokratnog poziva na pokajanje treba da iskljuci iz svojih redova, ako oni i dalje ostanu u svojim vjerskim zabludama. Crkva ostavlja gresnicima Svetu Tajnu POKAJANJA za njihovo SPASENJE, ali jeretike Crkva Hristova iz prestroznosti treba da ostrani iz svojih redova da oni nebi svojom pogresnom „naukom“ i izopacenim nacinom zivota zarazili i druge zdrave „ude Tela Hristovog“!

Ako nam jedan prst boluje od neke zarazne bolesti za koju vise leka nema (na primjer gangrene) mi cemo bolesni prst mirne savjesti osjeci sa zeljom da nam bolesni prst nebi zatrovao i druge zdrave djelove tjela. Isto se tako radi i sa jereticima i otpadnicima od Boga i SRBstva, Pravoslavlja i Svetosavlja. Sa njima Crkva Bozija nema o cemu drugom da razgovara osim o nacinu njihovog pokajanja!

Tako barem uci Sveti Apostol Pavle u svojoj Drugoj Poslanici Koricanima 6:17-18, gde kaze: „Zato izadjite iz njihove sredine i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se necistog, i ja cu vas primiti i bicu vam Otac, i vi cete biti moji sinovi i kceri, godovri Gospod Svedrzitelj.“ Da ovde Sv. Apostol Pavle misli na duhovno i telesno odvajanje sinova i kceri Svetog Pravoslavlja od jeretika i otpadnika od Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve Hristove ili njihovo odvajanje do pokajanje od Crkve najbolje se vidiiz 1.Kor.5:9-10; zatim iz 2. Sol.3,14 itd.

Zato pojedinci koji „nemaju dovoljno snage da povrate stari Kalendar“ nisu Crkva Hristova. Oni se nalaze do svog pokajanja i povratka na crkveni JULIJANSKI KLENDAR u kalendarskoj jeresi i raskolu koji je smrtonosan kao i svaka druga jeres i raskol. To je istina koju novokalendarcima treba uvijek javno saopstiti ako je nama zaista stalo do

njihovog spasenja. OVO JE VREME ISTINE, KADA SVAKI PROBLEM TREBA NAZVATI NJEGOVIM PRAVIM IMENOM. SAMO TAKO, GOVORECI ISTINU UVIJEK I NA SVAKOM MJESTU MOZEMO DA BUDEMO BOZJI SINOVI I KCERI!

 

6

 

0

 

Rate This

9. православље каже:18/12/2014 у 2:00 am

Молим да ми одговорите на следећа питања, питам са најбољом намером себе ради.1. Да ли је владика Артемије у евхаристијском општењу са Грцима новокалендарцима, са СПЦ и са било којом другом помесном црквом?2. У складу са претходним питањем да ли је владика Артемије спреман да се врати у окриље СПЦ уколико га позову назад и врате му епархију?3. Под чије окриље ће отићи клирици, монаси и монахиње, уколико се, не дај Боже, владика Артемије упокоји? Да ли ће грчки новокалендарци да рукоположе неког од клирика ЕРП у епископа и да ли се то узима у обзир?Свако добро! Наставите да пишете.

 

3

 

0

 

Rate This

Одговор

10. SRBin Svetosavac каже:

18/12/2014 у 4:06 am

Razgovarajuci sa Vladikom Artemijem o Kalendaru, cuo sam iz njegovih usta na svoje usi da je zamjena osvecenog julijanskog Kalendara u Crkvi sa rimokatolickim jeretickim grigorijanskim kalendarom bila VELIKA GRESKA. Medjutim, ja smatram da Vladika Artemije i pored ovakvog svog ispravnog misljenja o promjeni Kalendara u Crkvi, pogresno veruje da Kalendar nije dogmatsko pitanje. On je zato ostao i dalje poslije svoga proterivanja sa KiM u duhovnoj zajednici sa grckim novokalendarcima koji ga podrzavaju i pomazu!

Taj prijateljski odnos sa grckim novokalendarcima Vladika Artemije je nasledio kao Episkop SPC. Isti odnos prema novokalendarcima Vladika Artemije je zadrzao i poslije svoga nasilnog i nezakonitog svrgavanja sa Trona svojoj Eparhije. Koliko ja znam, Vladika Artemije kao svetosavski Episkop nije vise u duhovnoj vezi sa zvanicnom SPC niti sa bilo kojom drugom novokalendarskom vjerskom zajednicom!

Za mene je neprihvatljivo da Pravoslavni svestenik ili episkop sluzi sa novokalendarcima po njihovim „crkvama“ po jeretickom grigorijanskom rimokatolickom kalendaru, a zatim po nasim crkvama da sluzim po starom osvecenom julijanskom Kalendaru. Neka meni gresnome Gospod i dobri ljudi oprosto sto cu ja sada da kazem, ali meni takvi medjuljudski odnosi vise lice na farisejstvo i DUHOVNU PROSTITUCIJU nego na bratsku ljubav i sluzbu Boziju!

Sto se tice ostalih pitanja koja ste mi postavili, smatram da je najbolje za Vas da odgovor potrazite od samog Vladike Artemija. On najbolje zna sta ce da bude poslije njegove smrti sa njegovim bogomoljackim pokretom: monasima, monahinjama i vjernim narodom!

Za mene kao SRBina: Pravoslavca i Svetosavca, Apostolsko PRIJEMSTVO ne sastoji se samo u polaganju ruke na novoizabrane Pravoslavne svestenike ili episkope, vec takodje u cuvanju i njegovanju neizmenitog vjeroucenja Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve Hristove!

 

8

 

0

 

Rate This

Одговор

o православље каже:18/12/2014 у 5:10 am

Читајући владикине интервјуе, мени ништа није јасно, дефинитвно. Зато и питам ако је неко боље упућен да ми објасни. Нажалост, нисам у прилици да питам владику лично, а и да питам опет морам да питам неког да ми појасни. Можда је у питању моја интелигенција. Значи владика Артемије није у евхаристијском јединству са СПЦ , али јесте са грчким новокалендарцима? То значи јесте посредно у евхаристијском јединству са СПЦ, са патријархом Иринејем, са Вартоломејем и свима осталима. Редовно читам као изговор да је и свети Јустин Ћелијски био са грчким новокалендарцима, али то је било пре 45 и више година, кад је и руска загранична црква била у општењу са српском црквом, али после тога је анатемисала све који су у екуменизму. Данас свети Јустин не би био ни са грчким новокалендарцима, ни са партијархом Иринејем, јер је све то дубоко загазило у јерес, да ту неће бити исповедништва. Нека да Бог да буде, али како ствари изгледају, неће.Тзв. старокалендарци, а зар и ми то нисмо јер се држимо старог календара, се нису одвојили само због календара него и због екуменизма. Шта је била промена календара него екуменизам у почетном стадијуму? Тј. трајало је то све одавно и траје то кроз векове, него су Свети Оци то све одсецали и одржали чисту веру, а данас имамо најгори облик млакости и оправдања, кад су сви епископи пали, као неки се нешто буде, тамо нешто потписују, а где је ту исповедништво? Где је ту следовање Светом Марку Ефеском, једном од многих?То је латинска тактика онда, једни су за екуменизам, други против екуменизма, а у суштини су сви заједно. Овакве смутње не знам да ли је икад било. Уколико је све ово тачно и уколико владика Артемије на делу не исповеди веру ускоро, онда ће бити одговоран за оно мало српских душа што је спремно да за веру страда. Можда народ нема знања, али има жеље да иде за истинским пастиром, међутим уколико пастир не може да да конкретан и јасан одговор и да следује светим Оцима онда шта рећи….Ево примера како се обмањује народ, један свештеник је скоро написао на интернету, да уколико је његов епископ у једиству са патријархом Вартоломејем, он то није. Зна ли он ишта или се прави луд?Нека сви погледају мошти савремених исповедника, а ја сада идем да прочитам још једном шта каже Господ Филаделфијсој цркви, а шта Лаодикијској, да не заборавим.

 

5

 

0

 

Rate This

Одговор

11. SRBin Svetosavac каже:18/12/2014 у 5:38 pm

DJAVO VARA CRESTO PUTA I SVETE BOZJE LJUDE! Tako je bilo i sa nasim Avom, Svetim Justinom Celijskim. Svojim bogoslovskim radovima a posebno svojim besjedama drzanim za vreme njemacke okupacije tokom Drugog svjetskog rata SRBskoj omladini iz kojih ce poslije nastati njegova najljepsa knjiga „SVETOSAVLJE KAO FILOZOFIJA ZIVOTA“ a poslije rata u komunistickom robstvu „ZITIJE SVETIH“ i knjiga nad knjigama „PRAVOSLAVMA CRKVA I EKUMENIZAM“ Ava Justin je sebi sa tim knjigama jos za zivota podigao najljepsi spomenik koji ce vjecno da sija dokle god bude SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja!

Medjutim, i pored svoga velikog bogoslovskog uma i asketskog nacina zivota sa kojim niko od ljudi na zemlji nije mogao da se mjeri za vreme njegovog zemaljskog zivota, djavo je uspio da Svetog Avu Justina prevari kao i mnoge druge PRAVOSLAVNE SVETITELJE u proslosti Crkve na taj nacin sto je on bio glavni propovjednik uvodjenja u bogosluzenje umjesto osvecenog CRKVENOSLAVENSKOG JEZIKA govornog sadasnjeg SRBskog narodnog jezika, i sto se nikada Ava u svome zivotu nije javno odvojio i ogradio od NOVOKALENDARACA!

Takav bogoslovski stav Svetog Ave Justina Celijskog je doprineo jezickoj podjeli i sadasnjoj jezickoj pometnji u Slavenskoj Crkvi Starog SRBskog Rodjaka, Gospoda naseg Isusa Hrista, i ucvrscivanju NOVOKALENDARACA u njihovim pogresnim i jeretickim kalendarskim pogledima posebno u Grckoj crkvi. Mozda su to osnovni razlozi sto njegovo tijelo Gospod nije proslavio svojim cudom, i ostavio za svedocanstvo vjernim – Svete: cijele i netrulezne!

Julijanski Kalendar nije crkveni dogmat u klasicnom smislu te rijeci koji se usvaja bez konkretnih dokaza. On je vise od toga. Stari julijanski crkveni Kalendar je dio Svetog Predanja bez kojeg nema duhovne veze izmedju zemaljske i nebeske Crkve. Bez zivota u prolaznom vremenu koje neprestalno tece po danima koji se racunaju po osvecenom crkvenom julijanskom Kalendaru nema zato SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, nema zato Crkve Bozije na zemlji!

Procesu nastajanja i pretvaranja svetovnog julijanskog Kalendara u crkveni, i njegovom osvecenju i ucvrscivanju u zivotu Crkve doprineli su Sveti Oci Pravoslavlja. Oni su cjelokupni crkveni zivot zasnovali racunajuci vreme sa pravom po osvecenom julijanskom Kalendaru. Bilo je i tada drugi kalendara u upotrebi kao sto njih ima i sada, ali Sveti Oci Pravoslavlja su vodjeni Duhom Svetim izmedju mnogih kalendara svoga vremena zbog njegove tacnosti i prakticnosti izabrali julijanski Kalendar za upotrebu u Crkvi Hristovoj. Zato je julijanski Kalendar – Svet, i za Pravoslavne hriscane koji zele da ostanu u duhovnom jedinstvu sa Svetim Precima svojim NEZAMENLJIV i NEPROMENLJIV!

Promjena osvecenog crkvenog julijanskog Kalendara 4. Oktombra 1582 godine po naredbi od Gospoda otpalog rimskog Pape Grgura 13, docekana je zato opravdano od strane Svetih Otaca Pravoslavlja kao ruganje Hristu i Crkvi Njegovoj. Oni su zato u vise navrata osudili promjenu starog, osvecenog i crkvenog julijanskog Kalendara i uvodjenje novog grigorijanskog kalendara od strane jereticke rimokatolicke „crkve“ kao KALENDARSKU JERES. U kalendarsku jeres je zatim od pomjesnih pravoslavnih crkava pod uticajem masona prva upala Carigradska grcka crkva. Ona je poput rimokatolika 10 mart 1924 godine proglasila za 23 mart. Sa tim svojim postupkom grcka crkva je izazvala kalendarski raskol medju Pravoslavnim hriscanima i tako otpala od Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve!

Pokusaj grcke drzave da silom ugusi pobunu naroda zbog promjene Kalendara, samo je jos vise produbila raskol imedju STAROKALENDARACA i zvanicne Grcke „crkve“. Novokalendarci uz pomoc grcke drzave a nauceni od svog oca djavola poceli su STAROKALENDARCE da optuzuju za raskol. Medjutim, nisu STAROKALENDARCI u Grckoj bili raskolnici vec NOVOKALENDARCI koji su samovoljno napustili osveceni crkveni julijanski Kalendar i prihvatili novi, jereticki, rimokatolicki grigorijanski Kalendar. Ne mogu biti raskolnici STAROKALENDARCI koji su ostali vjerni postojecem kalendarskom bogosluzbneom crkvenom redu i poretku, vec samo novokalendarci koji su nasilno prekinuli i narusili taj vijekovni crkveni red i poredak!

Promjena Kalendara je izazvala raskol u Crkvi Hristovoj i dovela do mlakosti u vjeri koja se zamenjuje u nasem vremenu ljudskim umovanjem. Vjera po kazivanju covjecijem, po razumu ovog svijeta nije od Boga vec od djavola koji ce dovesti na kraju vremena do pojave lazne crkve o kojoj govori Sveti Jovan Bogoslovom u svome Otkrovenju. Lazne crkve jesu sve one „crkve“ koje sada bogosluzenje vrse po novom rimokatolickom, jeretickom, grigorijanskom kalendaru, i koje skracuju i menjaju bogosluzenje. Na taj nacin takve „ckve“ koje sa vana izgledaju pravoslavne bez pravoslavnog duha u sebi se odricu sile Duha Svetog, i one pod uticajem svoga oca djavola na taj nacin od Crkve Hristove prave zbornicu sotonsku u kojoj nema spasenja dusi ljudskoj!

SRBine brate, cuvaj zato Pravoslavnu vjeru svoju nepromenjenu i ne uprljanu ljudskim mudrovanjem. Cuvaj je onakvom kavu si je nasledio od Svetih Bogootaca i Bogomajki

nasih: cistom i svetom, pa ce tada i Stari SRbski Rodjak, Gospod nas Isus Hristos da bude sa tobom u sve dane zivota tvoga. Nemoj da se plasis nicije zemaljske sile i moci. Gospod nije u sili vec u istini i pravdi Bozijoj. Zato, „MI SVOJU SUDBU ZNAMO I SVE STO NAS CEKA, NO STRAH NAM NECE ZALEDITI GRUDI, SRB JE HRISTOV NE BOJI SE SMRTI“!

 

7

 

0

 

Rate This

Одговор

o православље каже:18/12/2014 у 6:13 pm

Не знам ко си ни којој цркви припадаш, али све си добро написао.Нека ти је на спасење и живот вечни.

 

5

 

0

 

Rate This

Одговор

12. Ђорђе каже:18/12/2014 у 9:23 pm

Свети Нектарије ЕгинскиЧак и ако сви промене,ви останите при свом предању,неква вам куће постану Цркве.

Св. Кирило Јерусалимски (†389) : „Духом Божијим утврђена, Света Црква не треба да мења дане и месеце у свим својим предањима. Она неизоставно чува једин-ствени устав и чин и предања св. Апостола и св. Отаца и држаће све то до краја времена.”

Св. Јован Златоусти: „Ако би Црква чак и грешила у одређивању дана Пасхе, ни у том случају не би толико похвално било тачно астрономско посматрање времена, колико би то био осуде достојан раскол.”

Васељенски Патријарх Јоаким III (†1904): „Суштински празник православља који саставља сам темељ целе његове канонске и правне грађевине јесте: не нарушавати наредбе донесене од стране наших Отаца на вечне векове. Само то може одбити нова устремљења и силе, које, по речима апостола, исходе од мудрости земаљске, душевне и ђаволске. Јер како да оно што је постојало у току толиких векова по чину и благообразно не сачува силу и да не буде свештено и на остало време?”

Сверуски Сабор 1917 – 1918. год.: „Свештени Сабор, увидевши погубност сваког зближавања са григоријанским календаром и дајући преимућство јулијанском ка-лендару, одлучно је одбацио нови календар и одлучио да се остане на старом календару за црквено рачунање.”Године 1923. Руска православна црква поново је потврдила решење свог Сабора из 1917 – 1918. године и поново је одбила да прими нови календар, не обазирући се на оштро принуђивање богоборне бољшевичке власти која ју је хтела подјармити, чврсто чувајући црквено свештено Предање и свој православни календар.

Саборне одлуке Руских заграничних архијереја:Четири Сабора православних архипастира Руске заграничне цркве, који су се одржали 1923, 1924, 1926 и 1931. године, одлучили су да се одбаци нови календар, јер су на њега бачена проклетства од стране источних патријараха 1583. и 1756. године, а која важе и до данас, јер нису скинута и разрешена никаквим потоњим Сабором. (Церковныя Ведомости тих година)

***

Свети Теофан Полтавски нови затворник,Кратко канонско расуђивање о календару:

Питање: Да ли увођење новог календара има важан или неважан значај?Одговор: Веома важан, а посебно у вези са Пасхалијом; и представља крајње безакоње и црквени раскол, који отуђује од општења и јединства са целом Црквом Христовом, који лишава благодати Светог Духа онога који колеба догматско

јединство Цркве и подобно Арију раздире нешивени хитон Христов, то јест који свуда раздељује православне лишавајући их једномислија и раскида везу са црквеним свештеним предањем, те потпада под саборну осуду за презирање Предања – по горе наведеном догматском одређењу VII Васељенског Сабора. Докази: “Јеретицима су (древни Оци) називали оне који су се сасвим отуђили од вере; расколницима су називали оне који имају различита мишљења по неким црквеним предметима и питањима, а који допуштају могућност да буду поново приведени истини. Парасинагоге су зборови које чине непокорни свештеници или епископи или неуки (ненаучени) народ… и мада почетак поделе беше услед раскола, одступници од вере више нису на себи имали благодат Светог Духа, јер је те благодати нестало онда када се прекинуло прејемство; јер први који су се оделили постали су световњаци и више немају власти да крштавају, рукополажу, нити да другима предају благодат Духа Светог…” (Св. Василије Велики, правило 1).

Питање: Како, на основу правила, православни треба да се односе према новокалендарцима-расколницима?Одговор: Православни са њима не смеју да имају никакво молитвено општење чак и пре њихове црквене осуде. Докази: “Са јеретицима или расколницима не сме се молити” (Лаодикијског Сабора, правило 33). Тумачење овог правила у грчкој Крмчији (стр. 252): “Ово правило одређује да се ми не смемо молити ни са јеретицима који греше у вери, ни са расколницима који не греше у православној вери, али су се оделили од Саборне Цркве због неких предања” (Упореди: Апостолско правило 45, 65; Лаодикијског Сабора, правило 6, 9, 32, 37; Епископа Тимотеја Александријског, правило 9).

Питање: Каква је казна, по црквеним правилима, за оне који се моле са новокалендарцима-расколницима?Одговор: Једнака осуда. Докази: “Ако се неко заједно помоли са оним који је одлучен (из заједнице), па макар то чинио и у приватном дому, такав нека се одлучи.” (Апостолско правило 10). “За молитву са одлученим подвргавају се или одлучењу, или свргнућу, или анатеми, како сами учесници молитве, тако и они који се са њима [учесницима] моле” (тумачење на 9. правило Картагенског Сабора – грчка Крмчија, стр. 252).

Питање: Да ли има дејство епитимија пастира-новокалендараца над православнима који им се не потчињавају и одвајају се од њих у молитвама?Одговор: Нема никаквог дејства ни силе. Докази: Оно што је речено у другој половини 15. правила Двократног сабора о јеретицима-пастирима односи се и на новокалендарце-расколнике. У тумачењу на 29 (38) правило Картагенског Сабора у Синтагми Матеја Властара у руском преводу (глва 17, стр. 56), пише: “…без опасности може да пренебрегне епитимију”. Тумачење на 31. правило Светих Апостола у грчкој Крмчији (страна 19) наводи: “…они, који се одвајају од епископа

пре саборне осуде, јер он јавно проповеда било коју јерес или злославље – такви не само да не подлежу епитимијама наведеним у 31. Апостолском и 15. Двократног сабора већ су и достојни части која приличи православнима”.

 

4

 

0

 

Rate This

Одговор

13. Љубиша каже:13/05/2015 у 11:41 am

И ја би хтео да дам своје мишљење, по питању новог календара и о Зилотима.У “ Откривењу “ Светог Јована Богослова у глави 2 ред 24 и 25, јасно нам Господ говори да се не сме ништа мењати што је већ утврђено, и то све до његовог другог доласка.Позивање, на Икономију, по моме мишљењу, да је то демонска превара. Икономија се може привремено применити, код слабих појединаца, али само у почетку, док он поново порасте у вери и онда Икономија престаје и тако остаје и даље у важности основна начела Цркве.Не може се промена календара подбацити под Икономијом. Сви који то чине, они су или неверници или лажни верници и тако навлаче оне, који су истинити верници на погрешан пут и правац пакао.Шта се постиже добро у нашој Цркви увођењем новог календара?Прихватање папске жеље, је да се православци одвајају од Предања и приклоне њему.Није забадава Господ казао у Светом Јеванђељу: Када дођем поново, дали ћу наћи вере у вама и још је казао; да ће бити мало спашених.Ко су ти који ће бити мало спашених?По моме мишљењу, то ће бити они који се чврсто држе предања и ИСТИНИТЕ ВЕРЕ У БОГА.Мени се чини осуђивати Зилоте што се хоће чврсто држати ПРЕДАЊА, да је то тежак грех и да ће можда баш они бити ти, који ће да буду спашени.Не смеју људи да много мудрују и у ИМЕ Господње да говоре, да се неби нашли као вукови у стаду ХРИСТОВОМ.

Моје мишљење, да и наш Владика Артемије, када буду прошле све ове хајке на њега, да се он врати назад и на литургије које су биле прео ових промена, које су унели у СПЦ.Код руса примећујем, да се све 9 Благодати помињу, а код нас се почиње од Милостивих.Моје је мишљење: Да ће се касније ујединити Владика Артемије и Владика Акакије и дати једну: ИСТИНИТУ СВЕТОСАВСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ.Будите поздрављениВолео би и ваше миљење, по овоме моме коментару.Љубиша

 

3

 

1

 

Rate This

Одговор

o ljubiša каже:20/05/2015 у 7:40 am

Moје је мишљење да Артемије чека одређен тренутак и да ће се вратити под окриље спц.Ако је и постојало наде о сједињењу СИПЦ и Егзилаца,после једноличне хиротоније од стране Артемија, рекао бих да су изгледи све мањи

 

0

 

0

 

Rate This

Одговор

Љубиша каже:28/05/2015 у 9:14 am

Твоје мишљењ има шансе да се покаже,; дали је исправно или није.У Куриру од 27.05.2015 године, Сабор СПЦ, позвао је Владику артемија да се врати у окриље СПЦ, која жели у екуменизам.До сада 28.05.2015 године, Владика Артемије није ништа одређено ракао, али из извених изјава, показује се да не жели да се враћа у СПЦ,све дотле докле се наша СПЦ, не окрене од екуменизма и остане ИСТИНИТА СП Ц .Још немамо такву изјаву од Владике Артемија, али као што сам ракао, да то долази из његових других изјава.Ја ипак верујем, да је наш Владика Артемије исправан Владика и да ће све проблеме превазићи и остаће у старом календару и уједини ће се са Владиком Акакијем.Владика Артемије је диван човек и Владика и ја веујем да ће њега Дух Свети извести на прави пут, и да га Господ неће заборавити и да ће га Господ, због свих ових мука и недаћа његових у ово време, можда, подићи и до величине Светаца.Љубиша.

 

0

 

0

 

Rate This

14. Λέσανδρος Καρανήδες каже:16/05/2015 у 3:00 pm

Владика Акакије као и Владика Артемије су органски део Србске Цркве и њени легитимни Епископи! Владика Акакије није пао са марса него је новосађанин саблажњен екуменизмом и полтронством црквених главешина који под нормалним окоолностима( (Црквеносвенародни сабор) никада не би били ни изабрани за Владике нити били рукоположени….Као што је Икономија канонски привремена тако је и Божанска икономија привремена..Другим речима Бог не жели да одсече недужан народ од Тела Христовог и дозвољава Благодат и Свете Тајне у Цркви Православној све док она потпуно не отпадне од Христа правећи унију са папом…Зилоти могу само имати ВЕЋУ БЛАГОДАТ али никако не могу бити

Безблагодатни! Кад човек уђе у цркву и доживи искуство мистичког сједињења са Христом свакако се упознаје са вером и везује за Цркву и њен живот тако да је његова побуна против новотарија и издаје Цркве сасвим нормална реакција…Верник тада повећава акривију и креће према Ревнитељству није битно у ком степену ревности ,него у зависности да ли Брани календар,да ли Богослужбени поредак,да ли пост итд…Епископи на власти прецењују свој статус схватајући Цркву као неку партију или странку где од мишљења већине зависи и Благодат Цркве ..Као да ,Боже опрости, кад су засели на тронове сад имају неки монопол над Духом Светим и могу да раде шта хоће!Не може неко избацити човека из Цркве зато што не пристаје на екуменизам и да уместо Божића слави ПАПИН РОЂЕНДАН! Није то КПЈ па је неко отпао због РЕЗОЛУЦИЈЕ ИНФОРБИРОА и заглавио голи оток!Овде није у питању јерес по себи него подмукло отпадништво Епископата који је на та места дошао преко разних Озни ,Удби,ватикана,фанара и страних агентура а не Божијим избором ..Тако да је шака Епископа попут Артемија и Акакија ,Никанора и ту још понеког ЧИСТ ЋАР и милост Божија!

 

3

 

1

 

Rate This

Одговор

o Љубиша каже:28/05/2015 у 9:29 am

Ево и ја сам ито тако сагласан са твојим мишљењем.По моме схватању и познавању наше вере, многе ствари си нам овде, врло лепо објаснио.Дај Боже, да се овакви истомишљеници умноже.Истинити Христови следбеници, морају имати истога Светога Духа и да веома слично мисле и верују, а разлика несмеју бити између њих и ако буду те разлике, оне би морале бити врло мале, јер ђаво не мирује и увек ће, где му се укаже прилика да уноси своје зло семе и на тај начин прави разлике у мишљењу о вери

и БОЖИЈОЈ ИСТИНИ.Љубиша

 

0

 

0

 

Rate This

Одговор

15. Λέσανδρος Καρανήδες каже:16/05/2015 у 3:34 pm

Много се хоће да се преломи преко колена и лако се све анатемише! Црква је огроман организам и ту има свега и свачега..Није исто кад по икономији да би прешли у Православље Финцима или тамо неким западњацима дозволиш папски календарски указ /(пошто то ни није календар него указ ) или кад на другој страни продани епископи унутар помесне Цркве која служи по Богоустројеном календару пређу на папски указ…Треба престати помињати такве отпале епископе,али не треба напустити Цркву нити постављати посебне услове онима који прилазе… Треба се унутар Цркве борити за свргавање и дискредитацију таквих епископа али не треба напуштати Цркву јер народ и свештенство нису криви него систем који на тронове поставља шпијуне уместо владика…Треба постепено обновити Црквенонародне саборе који ће једног дана бити толико масовни да ће СВРГНУТИ ТО ЂУБРЕ ШПИЈУНСКО са власти! Због тога треба општити са свима помињући ПРАВОСЛАВНО ЕПИСКОПСТВО или Србско Православно Епископство(Бог зна најбоље) али не и те агенте ватикана и узурпаторе и полако придобијати народ учећи га и просвећујући благо и разумно!Тако све до момента док Црква не учини прељубу са папом или дефинитивно доведе англиканце и друге јеретике да служе и саслужују у нашој Цркви тада морамо изаћи из ње!

 

0

 

0

 

Rate This

Одговор

o Љубиша каже:28/05/2015 у 9:51 am

Овде сам ја мало другачијег мишљења.Остати у у СПЦ и борити се изнутра, па ту нема шансе, да би се могло изборити. Зар немамо пример нашег Владике Артемија. Он је покушао да се бори изнутра, а Зилоти су се одмах одвојили и докле се стигло.Владика Артемије је морао да прихвате промене унете у нашу СПЦ и да служи по њима, јер ако би их одбацио, онда би био расколник у очима народа, јер би пропаганда од наших црквених главара била толико велика, да би чак и велики вертници посумњали у исправност нашег Владике Артемија.Зашто је толика кампања, противу Зилота и Владике Акакија и то који су се благовремено удаљили и ковчега који тоне, а шта би тек било противу Владике Артемија, ако би се он сада одмах вратио на чисто Православље и удружио са Владиком Акакијем?Ја верујем да ће, када буде време и дозволе верске прилике, доћи до уједињењ, наших Владика. Артемија и Акакјија и да ћемо имати једну и ИСТИНИТУ СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ, а да ће ова наша екуменистичка црква нестати, јер ће се народ освестити и нико неће више ићи њима у цркве и цркве ће зврјати празне.Љубиша

 

0

 

0

 

Rate This

Одговор

православље каже:

29/05/2015 у 2:23 am

Морам да питам, ако неко зна боље да ми одговори. Да ли се икад у историји српске помесне цркве десило да имамо три фракције истински православних као што имамо данас?Владика Артемије се већ изјаснио да неће да се уједини са владиком Акакијем. Такође владика Артемије је имао контакте са бившим Синодом Супротстављених тзв. кипријановци, који су сада у ГОХ-Калиник и није дошло ни до каквог договора. Проблем са владиком Акакијем је што га Истински православна црква Грчке сматра за расколника јер је хиротонисан од стране руске истински православне цркве са којом Грци немају евхаристијско општење, али јесу били преговори о уједињењу и прекинути су након ове хиротоније. Након тога је уследила серија текстова против Грчке истински православне цркве од стране вл. Акакија. Затим је прошле године дошло до уједињења Руса (Агатангел), Грка, Румуна и Бугара. Руска црква (Тихон) са којом је вл. Акакије у општењу има негативан став о овом уједињењу исто као и владика Акакије и то због наводног „кипријанизма“ за који опет уједињене стране тврде да није ни постојао. Са друге стране владика Артемије тврди, бар тако кажу, мени није лично рекао, да су старокалендарци расколници. И сад имамо ризу Христову поцепану, у Србији као што рекох у претходној поруци, три фракције истински православних у Србији вл. Артемије, вл.Акакије, ГОХ-Калиник. Сад смо као Грци кад су сви били раздвојени колико владика, толико цркава. Ако нам буде требало 100 година док се не ујединимо, ако нас и буде до тад, јер православних је све мање, онда не знам шта да мислим. Сви смо очигледно полудели. Кад би се ујединили, екуменисти могу да нам „пљуну под прозор“. Што се тиче екуменистичких цркава оне су већ празне. Верника није ни било много, а сад су се разбежали на три стране. У екуменистичке цркве иду само ови летећи што само запале свећу, и они што два до четири пута годишње иду на службе. Заиста би требали сви истински православни да размисле, па да бар ако и тренутно неће да се уједине, не пишу једни против других, осим ако нека од страна није у јереси.

 

0

 

0

 

Rate This

16. Vukman Cejovic каже:

17/05/2015 у 6:34 pm

Brate, nije krajnja izdaja jedinstvo sa papom, KOJE VEC POSTOJI, nego je KRAJNJA IZDAJA „SVETSKI SAVEZ CRKAVA I EKUMENIZAM“.

Po ucenju Crkve to je MAKSIMUM, iznad toga se ne moze nize pasti.I SVE crkve otpadnickog svetskog pravoslavlja su se POTPUNO utopile u svetski savez crkava i u ekumenizam i ako neka nije ona sasluzuje sa onima koji su tamo.

Dakle, NE POSTOJE PRAVOSLAVNI EPISKOPI u svetskom savezu crkava, jer da postoje oni bi se bunili i izasli odatle.

Ovo tvoje pisanje podseca veoma na moja pisanja (onako samo za sebe sto sam pisao) prije nego sto sam otisao u zilote a i jedno vrijeme posle toga.

To su bili moji pokusaji da pomirim ono sto se pomiriti ne moze.

Mozes probati SVE akrobacije, videces, ne ide, ili ces biti zilot ili ces biti u apostaziji.

U ekumenizmu nema Blagodati a ako Gospod po svojoj milosti ekumenistima, muslimanima ili budistima ponekad da neku vrstu Blagodati, to nije nase da o tome mozgamo.

Ako Gospod to radi, to radi da nekoga od muslimana, budista ili ekumenista privede pravoj vjeri.

Sveti Oci (odnosno Gospod Isus Hristos) govore da u jeresi nema Blagodati a ekumenizam je po rijecima svetog Averkija Tauseva poklanjanje satani.

I svi koji se ne bune i koji opste sa ekumenistima su krivi za to.

Ovo je NAJOPASNIJA I NAJEZIVIJA JERES, upravo zato sto se ne vidi, upravo zato jer mogu da podijele uloge pa da kazu „eno Artemija ispovjednika prave vjere“, ili „eno Nikanora, vidji ga kako je hrabar, jado moj“ a obadvojica njih opste sa jereticima i priznaju im Blagodat.

Sto se mene tice, ja sam sa njima zavrsio za sva vremena a ko hoce sa njima da se kuva u kazanu sa mlakom vodom, neka se kuva. Mene su dosta kuvali u tom kazanu i JEDVA sam iskocio iz njega.

Sto vise budes odugovlacio sa izlaskom iz otpadnickog pravoslavlja to ce ti biti teze.

 

2

 

0

 

Rate This

Одговор

o Λέσανδρος Καρανήδες каже:22/05/2015 у 8:46 am

То је због тога што многи од вас на Цркву гледају као на некакав скуп правила и канона а не као на живу личност! Црква је жива личност= НЕВЕСТА ХРИСТОВА и само она има Благодат а немају је Епископи..Епископи имају чинодејство а Благодат је Христово власништво које овај дарује својој вољеној Цркви а не власништо Сабора нити Епископа…Црква је Жена= Невеста и за Њу важе иста правила као и за сваку жену …НЕ МОЖЕШЈЕ ОТПУСТИТИ ОСИМ ЗБОГ ДОКАЗАНЕ ПРЕЉУБЕ!!! То значи да не можеш напустити Цркву док се не докаже ПРЕЉУБА са папом или другим јеретицима! Ништа не може да се шлепује вечно јер љубавница прави сплетке да те растави од жене или да те ухвати на стомак за дете и неће се смирити док те не покопа тако и прељуба Цркве не може вечито да се скрива него брзо се обелодањује помињањем папе ОТКРИВЕНЕ ГЛАВЕ или исповедањем јереси ОТКРИВЕНЕ ГЛАВЕ!Кад би то било тако рађено за сваку измену или нешто са јеретицима ОДМАХ РАСКОЛ! У том случају би Црква одавно престала да постоји јер би се кроз векове одавно распала! То је Огроман простор то су народи и народи са својим обичајима и навикама …Престанак помињања Епископа је легитиман и канонски начин борбе против лажних,од световне власти и других агентура наметнутих Епископа….Другим речима то што је „епископ“ отпао од Христа не значи да сам и ја отпао и да ћу уместо рецимо тебе или Владике Акакија да позовем за кума неког католика или протестанта!

 

0

 

0

 

Rate This

Одговор

ljubiša каже:22/05/2015 у 12:30 pm

Шта? Зар то значи да се са Отпадништвом треба помирити и ,,прикључити се”? Наравно да не! Ево шта нам је чинити: ,,Удаљи се од њега и чувај – то ти је довољно. Упознај дух времена и проучи га, да би, ако је могуће, избегао његов утицај”. У наше време важно је упамтити и у уму и срцу ову драгоцену поруку великог руског светитеља! Ето зашто је злочинство ћутати о Отпадништву, обмањивати и себе и друге да је све у реду и да се не треба узнемиравати. Без разлога. Ако и ми немамо снаге ,,да својом немоћном руком зауставимо Отпадништво”, дужност хришћанске љубави нам налаже не само да се ,,удаљимо” и да се ,,чувамо” него и наше ближње да заштитимо, да их упозоримо на оно што сами не увиђају. Овде се увек ваља сетити речи једног од највећих стубова наше Цркве – Светог Григорија Богослова: ,,ћутањем се издаје Бог”. Не смемо ћутати када је у питању дело од највеће важности, какво је дело спасења људских душа!

 

2

 

0

 

Rate This

o Љубиша каже:28/05/2015 у 8:01 pm

Издаја у малом им издаја у великом: Издаја је издаја.Дали би пришли само католичкој цркви или одмах прешли у екуменизам, не мења много ствари, јер се одступа од Православља и тако и такоЈа се у потпуности слажем са тобом.Такво је и моје мишљење, јер или си са Христом или ниси, а ако јеси онда буди и чврсто стоји, као што су стајали ранији хришћани, па су чак и своје животе давали, али су зато добили Царство Божије.

Ако би били млаки, као што смо ми сада; време њиховог живота би и тако, тако прошло и оставши млаки у вери и као такви би отпали од Хроиста, а такође и од Царства Божијег.Буди поздрављен слуго БожијиЉубиша

 

0

 

0

 

Rate This

Одговор

17. istinotražitelj каже:17/05/2015 у 10:07 pm

Pomesne crkve koje su uvele novi kalendar u crkvenu upotrebu 1924 zapravo su napravile raskol,jer je uvođenjem istog narušeno JEDINSTVO(SABORNOST)Crkve.Dokaz za to je činjenica da nisu pristale na tu novotariju sve pomesne crkve.Osnovno pitanje vezano za crkveni kalendar glasi:“ ZAŠTO JE PROMENJEN CRKVOM OSVEŠTANI KALENDAR,KOJI JE BIO U UPOTREBI GOTOVO 1700 GODINA?“ Koji je bio razlog,koji povod,kakvi motivi? Principijelno,sve novo što se uvodi u upotrebu,trebalo bi da ima dobru pozadinu,dobar motiv,korist i sl.Prilikom uvođenja ovog novog kalendara,apsolutno nije postignuto ništa dobro…crkva se „podelila“ na dva dela,nastala je pometnja,nejedinstvo u praznovanju praznika,nejedinstvo povodom velikih postova…drugim rečima,narušen je Simvol vere koji između,ostalog,govori da je Crkva-jedna,sveta,SABORNA,apostolska.Upravo je narušen ovaj član-SABORNA.Olakose prelazi preko ove reči,olako se nipodaštava njeno značenje…zaboravlja se da je to organski deo Simvola vere,koji je ,inače,fundament naše pravoslavnevere.Svako,ko se drznuo da promeni Simvol vere,narušavajući DOGMAT o jedinstvu ,tj.dogmat o SABORNOSTI CRKVE,koji se,kako rekosmo projavljuje,kroz zajedničko praznovanje SVIH praznika i istovremenu upotrebu velikih postova,usprotivio se Svetom duhu ,koji je posredstvom svetih i bogonosnih otaca,progovorio i OZAKONIO sva ona pravila ,koja su onidoneli.Dakle,nije bezazleno smatrati uvođenje novog kalendara,kao neku nevažnu stvar,i pritom smatrati,da se to pitanje kalendara ne dotiče dogme.Zar Simvol vere,i sve ono ,o čemu on govori-nije DOGMA!! Jedinstvo(sabornost) Crkve je itekako važna

stvar…činjenica da je utkana u Simvol vere,govori -sve.Novokalendarci,kao i većina vernika SPC,ne doživljava uvođenje novog kalendara kao sredstvo kojim se narušilo organsko jedinstvo pomesnih crkava.Zabrinjavajuća ječinjenica,da i episkop Artemije,koji kao dugogodišnji duhovnik i doktor teologije,smatra uvođenje novog kalendara-greškom!! Vekovni život crkve i njeno iskustvo nam govore,da kada se u crkvu uvode novotarije,a pogotovo ono što se tiče narušavanja njenog jedinstva-a,rekosmo,već da se uvođenjem kalendara narušilo jedinstvo- u takvom slučaju,jezik crkve NIGDE ne pominje reč GREŠKA,već umesto te reči,koristi uobičajeni izraz JERES!! To su odlično znali oci 16 veka,koji kada su papisti uveli novi kalendar u upotrebu u RKC,nisu imali dileme oko toga,kako da nazovu tu novotariju-nazvali su je pravim i jedinim ispravnim nazivom-KALENDARSKA JERES! Dakle,da rezimiramo… kalendar sam po sebi nije dogma,to niko od starokalendaraca ne tvrdi,niti je tvrdio,kako to ,obično,vole da imputiraju novokalendarci starokalendarcima,umesto da pošteno i trezveno nazovu stvari njihovim pravim imenima,pa da kažu- uvođenje novog kalendara je jeretička stvar zbog toga što je tim činom narušeno jedinstvo(sabornost) crkve,a ne zato što je kalendar sam po sebi dogma.Najbitnija stvar u svemu je nepoštovanje odluka koje su bogonosni oci po pitanju praznovanja Pashe i ostalih praznika( mesecoslova),utvrdili za VEČNO! Odluku o uvođenju julijanskog kalendara doneli su bogonosni oci prvog vaseljenskog sabora,a svi ostali sabori ,zaključno sa sedmim vaseljenskim saborom su to POTVRDILI…kao i svi ostali pomesni sabori.Dakle,apsolutnojednomislije,saborno razmišljanje,nepomućeno i neraskidivo jedinstvo sa svim svetim ocima svih vaseljenskih i svih pomesnih sabora…i to,sve do nesrećnog dvadesetog veka,kada se neki usudiše da raskinu to savršeno 1700 godišnje jedinstvo .Nije bitno,uopšte koji je razlog uvođenja te novotarije( čitaj jeresi!),bitno je da je od tada tj.1924 godine -uveden RASKOL- a,da za to,uopšte nisu krivi oni koji su zadržali stari kalendar,nego,naprotiv,oni koji su uveli tu novotariju(novokalendarci)…da ironija bude veća,oni su sebe proglasili Crkvom koja ima prejemstvo,a ove koji su ZADRŽALI SVETOOTAČKI BLAGOSLOVENI KALENDAR- njih su proglasili kao raskolnike,jeretike,neposlušne majci Crkvi,bezblagodatne,gorde,u prelesti,bez ljubavi….i sl.Apsolutno je nejasno,kako ep.Artemije ne može da pojmi ove elementarne stvari,pa da razluči,ko je taj ko je napravio raskol u grčkoj crkvi 1924 godine- da li starokalendarci,ili novokalendarci? Ne verujem,da mu nije poznato- kakav su krvav progon imali starkalendarci od strane novokalendarske grčke crkve,kao i od strane tadašnje grčke države… svako,ko je i malo zainteresovan za sve ovo,ali pre svega,ako je istinoljubiv i pravdoljubiv,može o ovome da se informiše- i da,nakon svega,postavi (sebi) suštinsko pitanje :“ Zbog čega su starokalendarci bili tako žestoko progonjeni( od strane novokalendarske crkve i države),kada su i onako bili u manjini,marginalizovani,nebitni,bezopasni i po državu i po novokalendarsku crkvu….zašto.zašto ?? Ako su novokalendarci bili ubeđeni u svoju ispravnost,onda apsolutno nisu imali razloga da krvavo progone starokalendarce.Sva se ova pitanja nameću sama od sebe.Naprosto ne verujem da je osnovni razlog njegovog(Artemijevog) priznavanja novokalendaraca kao ispravnih i važećih,a istovremeno starokalendaraca,kao raskolnika i bezblagodatnih- činjenica što su svi

tadašnji episkopi grčke crkve prihvatili novi kalendar,i time bili u većini,spram ono malo mirjana i sveštenika,koji nisu prihvatili tu novotariju(jeres).Ne mogu da verujem da ep.Artemije,kao daleko bolji poznavalac sveštene istorije Crkve,ne zna da je bilo bezbroj slučajeva kroz istoriju da ,su čak čitave pomesne crkve padale u jeres,a da su samo pojedinci,koji se nisu priklonili toj jeresi bili,zapravo nosioci punoće Crkve( setimo se sv.Atanasija velikog,sv.Marka efeskog,sv.Maksima ispovednika i sl.) Svaki istinski revnitelj Pravoslavlja i svetootačkog predanja,kao i posledovatelj sveštenih kanona i pravila svete pravoslavne crkve,ne bi trebao da ima dileme oko toga ,da li novokalendarce treba posmatrati kao raskolnike ili ne… i shodno tome,doneti odluku,jasno i nedvosmisleno,i prekinuti svako molitveno i evharistijsko opštenje sa novokalendarcima,pa makar se i neki od njih izjašnjavali kao antiekumenisti.Takav je slučaj sa Serafimom pirejskim,koji jedini podržava episkopa Artemija(ali samo na rečima) i stvara zabunu kod mnogih,jer na rečima kritikuje i osuđuje ekumeniste,a sam se nalazi i u novokalendarskoj i istovremeno ekumenistčkoj grčkoj crkvi.Inače,suvišno je i reći,da su svi novokalendarci istovremeno i ekumenisti tj.pristalice najveće moguće jeresi koja se ikad pojavila u istoriji crkve. Za svakog istinskog borca za pravoslavlje,osnovni pokretač svih njegovih delatnosti,pre svega mora da bude ljubav za ISTINOM,koju su kroz burne vekove Crkve formulisali i objasnili bogonosni oci Crkve…kao jedini istinski nosioci Presvetog duha…i koji treba da su nam jedino merilo istine.Svi oni,koji istovremeno zagovaraju svete oce i njihove preporuke,a istovremeno opšte sa onima koji su narušili sveštena pravila( kalendar),treba dobro da se zamisle i da preispitaju svoj stav,da ne bi bili proglašeni kao oni,koji nisu ni hladni ni vrući.Između ostalog,to je jedan od razloga,zbog čega je apsolutno nemoguće molitveno i liturgijsko opštenje između Artemija i Akakija,Artemija i SPC,Akakija i SPC…zato što su oni definitivno i potpuno inkompatibilni.Svaka takozvana borba iznutra unutar SPC,radi uspostavljanja reda i pravilnog bogoslužbenog poretka,je najobičnija utopija,koja nema ni najmanjeg izgleda za uspeh…obzirom da su se SVI EPISKOPI PRIKLONILI EKUMENIZMU I NOVOTARIJAMA, bilo javno i otvoreno,bilo „mudrim upornim“ ćutanjem,kao da se ništa opasno ne dešava,ne reagujući,ne suprotstavljajući se,makar i jednom rečju,a kamoli delom.Takve,kojićute videvši bezakonje,znamo kako je Gospod nazvao u Jevanđelju. 

4

 

0

 

Rate This

Одговор

18. Vukman Cejovic каже:18/05/2015 у 6:42 pm

Teoretski bi se moglo reci, da medju „episkopima“ laznog otpalog pravoslavlje ima mozda poneki blagocestivi.

Ali, NEMA NI JEDNOGA!

Vise ima blagodati bilo koja zilotska nepismena baba nego SVI „patrijasi“ i „episkopi“ otpadnickog pravoslavlja da se skupe na gomilu.

Ako ima Duha Svetoga medju njima, valjda bi to trebalo neko da vidi.

A evo kako se vidi:

1. Zreci ekumenistickog pravoslavlja Irinej Bulovic i onaj Irinej niski, pa jos neki Porfirije, paljase svijece po civutskim sinagogama i od preko 40 „vladika“ beogradske parasinagoge ni JEDAN se ne pobunise. Narod se masovno zgozavao a od njih ni jedan muk.Je li to znak prisustva Duha Svetoga kod njih?

2. Evo svake godine po dva puta se sastaju ti foliranti sto se sa Hristom sprdaju i cu li iko od vas jedan jedini MUK oko ekumenizma i clanstva u svetskom clanstvu crkava.Je li i to znak prisustva Duha Svetoga kod njih.

3. Hiljade zajednickih molitava sa papistima, samanistima i sa svim mogucim antihristima i tu isto.Cu li iko od vas jednoga od toh silnih „vladilka“ da se pobuni, ili makar jednu rijec da izuzsti.Eto, nije li i to znak kakav duh vlada njima.

To je onaj duh sto onoga sto Hristos izlijeci napravi nijemim.

To je duh kojeg u sebe konzumira SVAKO ko se kod njih pricescuje i ko njima ljubi ruku. To je duh nijemi, duh koji oslepljuje, koji pomracuje mozak, koji pravi od covjeka zombija.- To je taj duh prevare o kojem pise Sveto Pismo.

Evo braco sada je sabor ovih gubavaca, koji se sprdaju sa Hristom. Pogledajte o cemu oni diskutuju. O vijagri, o USA, o hotelu u kojem ce konaciti, o njihovim medjusobnim prepucavanjima.

Ni rijeci o ekumenizmu, o clanstvu u svetskom savezu crkava o revnosti o Hristu.

To nije Crkva, to je GAD PRED GOSPODOM i svako ko je sa njima zajedno skrnavi samoga sebe.

 

7

 

0

 

Rate This

Одговор

o ljubiša каже:18/05/2015 у 7:32 pm

Лепо речено брате Вукмане,свака част!

 

0

 

0

 

Rate This

Одговор

o Λέσανδρος Καρανήδες каже:22/05/2015 у 9:06 am

Све је то тачно и због тога их не треба помињати као епископе нити се причешћивати на њиховим новотарским МИСАМА! Они јесу у Цркви. иринеји,папилохије и други бивши епископи али више нису ЕПИСКОПИ тако да Служба која помиње њих као Епископе НИЈЕ ВАЛИДНА!!!!Тако је све до момента док не почну да саслужују са папом јавно га помињући на служби!

Тек тада креће ЛАНЧАНО КАНОНСКИ да су сви коју опште са њима УНИЈАТИ!Та дакле Црква више није Невеста Христова него невеста папина и ти њени верници уместо Христа исповедају папу као што новокалендарци уместо Христовог славе ПАПИН РОЂЕНДАН! Начинили су први корак који ће ићи ка пуноћи општења и тада ће сви који остану у општењу са папондарцима отпасти од Христа!

 

0

 

0

 

Rate This

Одговор

19. православље каже:19/05/2015 у 6:22 pm

Опет и опет се враћамо на исту тему.Моје мишљење је било у вези владике Артемија да ће се он вратити у светско православље, тј. у екуменистичку цркву. Да појасним, да не дође до забуне, под тим не подразумевам Цркву којој је глава Христос, него на земаљску институцију палу у јерес. Међутим, сада кад је дошло до хиротоније (канонске, неканонске, шта год), јасно је да владика Артемије неће саслуживати са екуменистима, што је и о.Максим назначио у појашњењу. Значи тај део смо решили и то је било оно што је мене у свему збуњивало, према томе повлачим реч и Бог нека ми опрости због мог пређашњег мишљења. Дакле, владика Артемије јесте у истински православној Цркви нема сумње, што би рекао отац Микић овде присутан, у СРБској Православној Цркви. Јесмо се отац Микић и ја споречкали, али око јереси и ту гајим наду да ће отац Микић пресећи у корист истинске Цркве.Лично ја сам у ГОХ, зато што живим далеко, па ми је то једини избор што се тиче истинског православља, а наравно да је моја жеља да будем у српској помесној цркви али је нема овде. Зато ћу писати из перспективе православног Србина и истински православног хришћанина. Као православцу, за мене јерес не долази у обзир јер нам Свети Оци јасно кажу да се од јереси треба одвајати под хитно. Зато је мој избор пао на ГОХ иако је како многи трвде код Грка био читав хаос, били суподељени, међутим ако су и били подељени, нису били у јереси, у томе је битна разлика. Ствари се тренутно кристалишу и на том пољу те у последњих пар

година долази до дијалога између истински православних и полако се уједињују. Сви знају за владику Артемија и знају и за скорашњу хиротонију. Као што је за владику Артемија смутња што су се они одвојили због новог календара и остали у старом календару (што и није истина, јер шта је увођење новог календара него екуменизам), тако ни њима није јасно зашто владика Артемије тврди да су старокалендарци расколници, а екуменисти новокалендарци нису. Можда владика Артемије то и не тврди, али тако је владика Акакије написао и сад су истински православни на западу прочитавши ово забезекнути. Уколико владика Артемије не жели да буде у евхаристијском општењу са владиком Акакијем, можда је то због негативних утисака јер је владика Акакије прво био са Грцима, а затим са Русима у општењу. Да ли владика Артемије заиста има негативно мишљење о истински православним црквама које нису у јереси екуменизма, мислим на помесне цркве које ипак заједно чине Цркву Христову, мислим да ће време показати. Свакако он не може остати сам. Тзв. старокалендарски епископи, истински православни, имају добро мишљење о владики Артемију и вест да се владика Артемије одвојио од екумениста је оставила позитиван утисак. Тамо где је исповедање вере исправно, тамо је и Црква Христова. Нажалост, тренутно су постоји још подела између истински православних, али искрено се надам да ће се те поделе превазићи, јер су више личне природе појединих епископа и да ће се Српска Православна Црква и овај пут обновити. Безвезе је да сад у Србији имамо три фракције истински православних, једни ког Грка, једни код владике Акакија, једни код владике Артемија. У сваком случају, страсти би требале да се смире на свим странама и да се седне и поразговара, озбиљно, људски и духу православних, како су то Свети Оци радили, ако ћемо следовати пут Светих отаца. За владику Акакија морам да кажем да му ти текстови о владики Артемију иду на штету, јер то читају не само у Србији него и свугде у свету, а нарочито кад те тексове преведе на енглески. На тај начин само се продубљује јаз између свих православних, а зашто то радити? Даће Господ да владика Артемије промени свој став у вези старокалендараца и да дође до уједињења свих који иду путем Светих Отаца.

 

1

 

0

 

Rate This

Одговор

20. Vukman Cejovic каже:23/05/2015 у 7:33 pm

Aleksandre, ono sto pises o tome da je jeres tek kada se pominje papa je samo djelimicno tracnoJeres je ekumenizam i to mnogo veca jeres nego pominjanje pape.Takodje je jeres cutanje o izdajstvu.Jeres je i sasluzivanje sa jereticima itd, da ne pominjemo sve sta je jeres ili bolje receno izdaja Crkve.

U svakom slucaju ne treba prisustvovati liturgijama na kojima se pominje ime jeretika, odnosno bilo koga ko je clan svetskog saveza crkava.

Takodje ne treba prisustvovati liturgijama na kojima se pominje ime nekog episkopa koji ima liturgijsku zajednicu sa bilo kim ko je u svetskom savezu crkava.

Nadam se da ces se sloziti sa mnom, jer ovo nije moje ucenje nego ucenje Crkve, koja isto kao sto osudjuje jeretike osudjuje i one koji sa njima opste, na potpuno isti nacin.

Ako tako stvari gledamo, onda se JASNO vidi da covjek moze ici u Crkvu samo kod zilota.Svi ostali pominju na liturgiju jeretike ili one koji imaju opstenje sa jereticima,. dakloe pominju ekumeniste ili one koji sa ekumenistima opste.

Anatema ruske zagranicke crkve anatemise ne samo ekumeniste nego i one koji SVJESNO sa njima imaju opstenje, koji ich brane ili pomazu.

Nema ti druge, moras ici u zilote.Akrobatika ne pomaze, videces, probao sam i ja sve vrste akrobacije ali ne die.

Istina je jednostavna i JASNO se vidi da bilo ko ko je u svetskom savezu crkava nije u Crkvi.Pusti papu, svetski savez crkava je ono kljucno, to je crkva antihrista u kojoj ce papa jedno vrijeme igrati vaznu ulogu.

 

1

 

0

 

Rate This

Одговор

o Λέσανδρος Καρανήδες каже:30/05/2015 у 1:29 pm

Чланови светског савета Цркава срамоте своју Цркву и своју веру и конкретно Епископи који то подржавају и тамо одлазе на те недоличне скупове не заслужују да их помињемо као епископе нити да се причешћујемо на службама на којима се они помињу као епископи,чак ни тајне да не примамо од свештеника који њих помињу као Епископе …Али не можемо да напуштамо >Цркву све до момента ПРЕЉУБЕ… Тек кад почну да се причешћују и саслужују у светском савету Цркава тада прекинути општење са њима као и са Православнима који са њима опште!

 

0

 

0

 

Rate This

Одговор

21. Љубиша каже:28/05/2015 у 8:09 pm

Врло добар коментар и веома правилно резоновање.По моме мишљењу: Може се ићи на службе Божије код Артемија и Зилоте, оне све друге би требало избегавати..Ја верујем да ће и Владика Артемије, касније прићи Зилотима.Буди поздравље и пиши и даље, овако лепе коментаре.Љубиша

 

0

 

0

 

Rate This

Одговор

22. Vukman Cejovic каже:30/05/2015 у 2:40 pm

Ti kazes da se kod „episkopa“ koji idu na ekumenisticke skupove se ne treba pricescivati i tacno kazes.Takodje kazes da se ne treba pricescivati ni kod onih „episkopa“ koji ove ekumeniste pominju na sluzbama i to tacno kazes.

A zasto je to sto ti kazes tacno?

Pa zato jer ni oni koji ucestvuju u ekumenistickom pokretu nisu pravoslavni, niti su oni koji opste sa njima pravoslavni.Ona zajednica koju ISKLJUCIVO sacinjavaju ekumenisti ili oni koji opste sa ekumenistima ne moze nikako biti Crkva.Ako pogledamo SPC videcemo da nju ISKLJUCIVO sacinjavaju „episkopi“ koji su ili aktivno u ekumenistickom pokretu ili koji opste sa ekumenistima.

Dakle, SPC ISKLJUCIVO I BEZ JEDNOG JEDINOG IZUZETKA sacinjavaju oni „episkopi“ ZA KOJE TI TACNO RECE DA SE KOD NJIH NE SMIJEMO PRICESCIVATI.

Dakle, mi koji smo se od tih smrdljivih gubavaca odvojili se nismo odvojili od Crkve, JER GUBAVCI NISU CRKVA, vec smo se mi odvbojili od jeretika, za koje ti sam kaza da nisu pravoslavni i da iz njihove ruke ni orah ne treba uzimati a kamoli neko njihovo pricesce „osveceno“ duhom svetske kosmicko satanske crkve.

Ali nisi ti samo rekao da od njih ni orah iz ruke ne treba primiti, nego SVI Sveti Oci tako ucase i svo pravoslavlje ovih 2015 godina isto tako ucase.

To sto je za nas tako tesko da vidimo da su jedan i jedan dva, je zbog toga sto smo se predugo kuvali u njjihovom zombi-ekumenistickom kazanu, iz koje nekim cudom i uz pomoc VELIKE BLAGODATI BOZIJE jedva iskocismo.

 

0

 

0

 

Rate This

Одговор

23. Vukman Cejovic каже:30/05/2015 у 3:06 pm

I te nesojske price pricine, kojim nas ekumenisticki specijalni agenti, preruseni u stubove srpskog pravoslavlja ucase kada govorahu, da je izdaja ne ako se zajedno mole nego ako zajednicki sasluzuju a zajednicko sasluzivanje je po njima tek kada stave epartehilj ili uz to naprave deset sklekova i dva stoja na glavu, ili salto mortale naprijed, pa onda kolut unazad i posle njega leteci joko geri kekomi, su samo price za malu djecu.

Nije uopste potrebno da se oni sa bilo kime pricescuju, niti je potrebno da oni sa bilo kime sasluzuju, sa epartehiljom ili bez njega, uz salto ili bez njega.

Jedino sto je potrebno je da se oni zajednicki mole a zajednicki se mole kada su zajedno i kada je neka molitva u toku. I to oni rade non stop, ne slucajno nego namjerno i u ogromnom broju slucajeva. Njihova jedina zanimancija je zajednicka molitva. To je njjihov zadatak, zbog toga ih je judeo masonerija postavila da budu „episkopi“ i to oni rade bestidno, bezobrazno, non stop.

Ne postoji ni jedan jedini kanon koji kaze da je neko odlucen od Crkve ako se moli u epartehilju, ili u nekoj specijalnoj odeci, nego se kaze samo „ako se moli zajedno“.

To bi isto bilo kada bi neko rekao da jedna djevojka gubi nevinost samo ako se kresne u svilenim carapama a ako se kresne bez carapa, ona je nevina.

Ili djevojka je casna i postena ako nije nikada imala normalan seks, a ako je imala analni i oralni seks i to nekoliko stotina puta onda je ona i dalje casna i postena.

Ne braco, dovoljno je samo ako se zajedno mole sa jereticima, ako su CLANOVI SVETSKOG SAVEZA CRKAVA I TO 60 GODINA, to je PREDOVOLJNO da otpadnu od Crkve i to ne samo oni, NEGO I SVI ONI KOJI SU SA NJIMA U OPSTENJU.

Shvatate, veca izdaja od clanstva u svetski savez crkava (satanska crkva par exelans) nije moguca.Znaci maksimum izdaje je davno postignut, vise od toga nije moguce.To da ce se oni zajedno pricescivati nije uopste potrebno, jer oni ne mogu da se pricescuju, jer nemaju Sveto Pricesce. Oni9 mogu nesto da bleje i nesto da izigravaju, ali to nije potrebno.

Kako rece otac Danilo Zilot, dovoljno je da stoje zajedno na molitvi, jer sve drugo bi bilo kao kada bi utakmicu igrali fudbaleri i kosarkasi. Fudbaleri sutiraju loptu a kosarkasi ubacuju u kos. Kako tu naci zajednicki imenitelj. Dakle, nije potrebno da se zajednicki pricescuju i to iz vise razloga:

1. Zato sto niko od njih ne posjeduje pricesce.2. Zato da kada se i igraju pricesca (sprdaju sa Gospodom) oni to „pricesce“ posmatraju razlicito.3. Iz tehnickih razloga, kako cemo ukomponovati pricesce muslimana i papista, ili hinduista i pravoslavaca.

Mozda bi bila dobra ideja da se „pravoslavci“ umoce u nabujalu rijeku Gang, onda kada navrne njihov cuveni monsun i da onda uzmu da ispiraju usta sa vodom iz rijeka Gang, dok u medjuvremenu pored njih plivaju lipsala tijela mrtvih krava, beba, baba i djedova. Ovako rade hinduisti, pa u sklopu nekog pravoslavno-hinduistickog vjerskog dijaloga, sto se ne bi umocili u rijeku Gang.

Ni najmanje me nece zacuditi da u blickoj buducnosti budemo svjedoci jednog takvog „bogosluzenja“.

Ali i onda ce se naci neki, koji ce reci, „NE, ONI SU ISPIRALI USTA BEZ EPARTEHILJA, DAKLE NE SMIJEMO NASPUSTATI CRKVU“.

 

0

 

0

 

Rate This

Одговор

Оставите одговор