EKONOMINOSTPROIZVODNJE POVRA

EKONOMIEKONOMINOSTNOSTPROIZVODNJE PROIZVODNJE POVRPOVRAA

PProfrof.. drdr NebojNeboja Novkovia NovkoviEE--mail: mail: nesann@polj.uns.ac.rsnesann@polj.uns.ac.rs

SVRHA - ZADOVOLJENJE POTREBA DRUGIH

CILJEVI DOBRI EKONOMSKI REZULTATI

CILJEVICILJEVICILJEVI

EFEKTIVNOST

EFIKASNOST

EFEKTIVNOSTEFEKTIVNOST

EEFIFIKKASNOSASNOSTT

EKONOMSKA EFEKTIVNOSTEKONOMSKEKONOMSKA A EFEKTIVNOSTEFEKTIVNOST

Ekonomska efektivnost je apsolutno vrednosno Ekonomska efektivnost je apsolutno vrednosno merilo rezultata proizvodnje i poslovanja i izramerilo rezultata proizvodnje i poslovanja i izraava ava se u novse u novanim jedinicama. Osnovni pokazatelji anim jedinicama. Osnovni pokazatelji ekonomske efektivnosti su:ekonomske efektivnosti su:

vrednost proizvodnjevrednost proizvodnje (ukupan prihod)(ukupan prihod),,

dobit (profit) idobit (profit) i

neto prihod.neto prihod.

Vrednost proizvodnje je proizvod koliine proizvoda i njegove cene.

Ukupan prihod vrednost ukupne proizvodnje koja realizovana (prodata).

Dobit razlika izmeu vrednosti proizvodnje i ukupnih trokova proizvodnje:

D = VP UT

D = dobit (profit); VP = vrednost proizvodnje; UT = ukupni trokovi.

Neto prihod predstavlja razliku izmeu vrednosti proizvodnje i direktnih (varijabilnih) trokova proizvodnje:

NP = VP DT

NP = neto prihodVP = vrednost proizvodnjeDT = direktni trokovi

U neto prihodu sadranu su indirektni trokovi i dobit (profit):

NP = D + IT

EKONOMSKA EFIKASNOSTEKONOMSKAEKONOMSKA EFIKASNOSTEFIKASNOST

Ekonomska efikasnost je relativno merilo Ekonomska efikasnost je relativno merilo ekonomskog uspeha. Ona se oekonomskog uspeha. Ona se odreuje dreuje stavljanjem u odnos (delenjem) apsolutnih stavljanjem u odnos (delenjem) apsolutnih proizvodnih rezultata i troproizvodnih rezultata i trokova. Efikasnost se kova. Efikasnost se ne izrane izraava u novava u novanim jedinicama, veanim jedinicama, ve u u procentima ili koeficijentomprocentima ili koeficijentom::

PRODUKTIVNOST RADA,PRODUKTIVNOST RADA,

EKONOMIEKONOMINOST INOST I

RENTABILNOSTRENTABILNOST

PRODUKTIVNOST RADA

Produktivnost je pokazatelj efikasnosti ivog rada. Produktivnost predstavlja odnos izmeu koliine proizvoda i ljudskog rada koji je utroen za njegovu proizvodnju.

Ona se izraunava po optoj formuli:

Pr = Q/R

Pr = produktivnost radaQ = obim proizvodnjeR = uloeni ljudski rad

UT

VPEp =

EKONOMINOST

Ekonominost se izraunava tako, to se stave u odnosvrednost proizvodnje i ukupni trokovi:

Ep = ekonominostVP = vrednost proizvodnjeUT = ukupni trokovi

RENTABILNOST

Rentabilnost je odnos izmeu dobiti (profita) i vrednosti ukupno uloenog kapitala u poslovni proces

100=K

DR

R = rentabilnost (%)D = dobitK = kapital.

Rentabilnost pokazuje koliko procenata uloenog kapitala e se vratiti vlasniku kroz ostvarenu dobit u toku jednog procesa proizvodnje.

Na osnovu toga se moe izraunati posle koliko ciklusa proizvodnje (ili godina eksploatacije) e se vratiti celokupni uloeni kapital kroz ostvarenu dobit:

RBcp

100=

Bcp = broj ciklusa proizvodnje potrebnih za povraaj celokupnog kapitala.

ODNOS IZMEU EFEKTIVNOSTI I EFIKASNOSTI

ODNOS IZMEU EFEKTIVNOSTI I ODNOS IZMEU EFEKTIVNOSTI I EFIKASNOSTIEFIKASNOSTI

U principu, uU principu, ukoliko je nekoliko je neto efektivno, trebalo bi biti i to efektivno, trebalo bi biti i efikasno, i obrnuto. efikasno, i obrnuto.

Meutim stepeni efektivnosti i efikasnosti ne moraju Meutim stepeni efektivnosti i efikasnosti ne moraju se podudarati. se podudarati. To znaTo znai da efektivnost i efikasnost i da efektivnost i efikasnost nisu proporcionalne ekonomske kategorije. Neka nisu proporcionalne ekonomske kategorije. Neka proizvodnja moproizvodnja moe biti efektivnija od druge, ali ne e biti efektivnija od druge, ali ne mora biti i efikasnija i obrnuto.mora biti i efikasnija i obrnuto.

Iz ovog Iz ovog kolskog primera vidi se da je proizvodnja povrkolskog primera vidi se da je proizvodnja povra A a A ektivnija od proizvodnje povrektivnija od proizvodnje povra B, a B, ak dvostruko, ak dvostruko, jer odbacuje dvostruko vijer odbacuje dvostruko vie dinara profita po jednom hektaru e dinara profita po jednom hektaru (2.000 (2.000 u odnosu na 1u odnosu na 1.000). .000). MeutimMeutim, s druge strane , s druge strane proizvodnja povrproizvodnja povra B je za 20% efikasnija od proizvodnje a B je za 20% efikasnija od proizvodnje povrpovra A, jer se na 100 dinara uloa A, jer se na 100 dinara uloenih sredstava u enih sredstava u proizvodnju kod suncokreta ostvaruje 150 dinara vrednosti proizvodnju kod suncokreta ostvaruje 150 dinara vrednosti proizvodnje, a kod proizvodnje, a kod eeerne repe 125 dinara.erne repe 125 dinara.

Postavlja se pitanje: Postavlja se pitanje: ta sejati?ta sejati?

UseviElementi

Povre A Povre B

Vrednost proizvodnje (d/ha) 10.000 3.000

Trokovi proizvodnje (d/ha) 8.000 2.000

Dobit (d/ha) 2.000 1.000

Ekonominost 1,25 1,50

Ukoliko imamo dovoljno zemljiUkoliko imamo dovoljno zemljita, a ogranita, a ogranieni smo eni smo finansijskim sredstvima, trebalo bi sejati povrfinansijskim sredstvima, trebalo bi sejati povre B , jer bi u e B , jer bi u tom slutom sluaju sa 8.000 dinara troaju sa 8.000 dinara trokova na 4 hektara ostvarili kova na 4 hektara ostvarili 4.000 dinara dobiti, 4.000 dinara dobiti, to je dvostruko vito je dvostruko vie nego da tih 8.000 e nego da tih 8.000 dinara ulodinara uloimo u proizvodnju jednog hektara povrimo u proizvodnju jednog hektara povra A. S a A. S druge strane, ako nam je zemljidruge strane, ako nam je zemljite limitirajute limitirajui faktor, a ne i faktor, a ne finansijka sredstva, onda ekonomska rafinansijka sredstva, onda ekonomska raunica nalaunica nalae e proizvodnju povrproizvodnju povra A, jer su ukupni efekti daleko vea A, jer su ukupni efekti daleko vei.i.

Pored navedenih ograniPored navedenih ogranienja u datom primeru (finansijskih enja u datom primeru (finansijskih sredstava i zemljisredstava i zemljita) na odluku o izboru linije proizvodnje ta) na odluku o izboru linije proizvodnje utiutie e itav niz drugih faktora kao itav niz drugih faktora kao to su: moguto su: mogunosti nosti plasmana, duplasmana, duina proizvodnog procesa, uslovi finansiranja, ina proizvodnog procesa, uslovi finansiranja, ograniogranienja plodoreda, radna snaga, sredstva za enja plodoreda, radna snaga, sredstva za proizvodnju i drugi.proizvodnju i drugi.

OGRANIENJAOGRANIOGRANIENJAENJA

Ilustrativni prikaz Libigovog zakona faktora u minimumuIlustrativni prikaz Libigovog zakona faktora u minimumu

EKONOMSKI POKAZATELJI OCENE INVESTICIJA

Rok povraaja uloenih sredstava,

Neto sadanja vrednost, i

Interna stopa rentabilnosti.

ROK POVRAAJA ULOENIH SREDSTAVA

It = -----

R

t = rok povraaja investicionih sredstava (godina, meseci)I = ukupna vrednost investicije (din)R = godinji (meseni) prinos (profit) od investicije

(din/god; din/mes)

NETO SADANJA VREDNOST INVESTICIJE

NSV = V I

NSV = Neto sadanja vrednost investicije (din)V = Zbir svih diskontovanih godinjih profita

u toku eksploatacijeinvesticije kapitalizovana vrednost investicije (din)

I = Zbir svih diskontovanih ulaganja u investiciju sadanja vrednost investicije (din)

INTERNA STOPA RENTABILNOSTI

Interna stopa rentabilnosti je ona diskontna stopa koja izjednaava kapitalizovanu sa sadanjom vrednou investicije, odnosno ona stopa pri kojoj je neto sadanja vrednost jednaka nuli.

Interna stopa rentabilnosti pokazuje koji prinos treba da se ostvari na jedan dinar uloenih investicionih sredstavada bi se u periodu od "n" godina vratila uloena investiciona sredstva.

Projekat se prihvata ukoliko je interna stopa rentabilnosti vea od aktuelne kamatne stope, odnosno od ranije definisanog standardnog parametra.

HVALA NA PAHVALA NA PANJINJI