Naslov originala

Eii Joikava

Mijamoto Musai

KNJIGA I ZEMLJA

Zvonce

I

Takezo je leao meu leevima.,,Ceo svet je poludeo, vrte se i nebo i zemlja, mislio je nejasno. ,,ovek bi isto tako mogao da bude mrtav osueni list koji leti pod udarima jesenjeg povetarca.Po izgledu ni sm se nije razlikovao od hiljada beivotnih tela koja su ga okruavala. Pokuao je da digne glavu, ali je jedva uspeo. Nikada se nije oseao toliko nemonim. ,,Koliko li sam dugo ovde? pitao se.Muve su mu dosadno zujale oko glave. Pokuao je da ih otera ali nije mogao da prikupi ni toliko snage da podigne ruku. Bila je ukoena, tvrda i lomna, skoro kao da nije bila od mesa, a takvo mu je bilo i celo telo. Nije se seao kako je bio ranjen bilo mu je jasno da su mu bar dva puana zrna zarivena u bedra. ,,Mora da sam ovde ve dugo, mislio je.Niski, crni oblaci zloslutno su se vukli preko neba. No pre toga, negde izmeu ponoi i zore, sitna gusta kia natopila je polje Sekigahare. Prolo je bilo podne petnaestog dana devetog meseca pete godine ere Keio[footnoteRef:1]. Prvi nalet tajfuna proao je i povremeni naleti kie polivali su mrtva tela i Takezoovo prema nebu okrenuto lice. Svaki put kad bi se pljusak spustio, Takezo je, kao riba koja se nala na suvom, irom otvarao usta i pokuao da uhvati neku kap. ,,Ovo je kao voda kojom zalivaju usta umrlih na odru, mislio je uivajui u svakoj kapi tenosti. U glavi mu je sve bilo mutno, misli su mu bile kao lelujave senke. [1: Japanci godine broje prema periodima vladavine pojedinih careva. Kada car doe na presto, poinje i prva godina njegove ere; nova era nastupa tek kada na njegovo mesto stupi drugi car. Posle smrti cara, ime ere postaje i njegovo posmrtno ime. Iako Japanci danas upotrebljavaju i Gregorijanski kalendar, 1986. godina, na primer, zvanino je u Japanu 61. godina ere jova. jova e biti i posmrtno ime cara Hirohita. Era Keio trajala je od 1596. do 1614. godine. Peta godina ere Keio je 1600. godina po Gregorijanskom kalendaru.]

Vojska na ijoj se strani borio bila je poraena. Toliko je znao. Iako se predstavljao kao saveznik, Hideaki Kobajakava bio je u dosluhu sa armijom Istoka i, kada se u sumrak naglo okrenuo protiv trupa Micunarija Iide, tok bitke se preokrenuo. Kada je napao trupe i drugih velikaa, Ukite, imazua i Koniija, propast armije Zapada bila je potpuna. Za samo pola dana borbe bilo je reeno pitanje ko e od sada vladati itavim Japanom. Vladar je sada Iejasu Tokugava, moni gospodar iz Edoa.[footnoteRef:2] [2: U srednjem veku car je u Japanu bio samo figura. Zemljom su vladali vojni upravitelji, oguni, ije je sedite bilo u Kamakuri, gradu u blizini dananjeg Tokija. Prvi ogun bio je Minamoto Joritomo, iji naslednici su bili njegovi potomci po direktnoj liniji. Sredinom prve polovine etrnaestog veka vlast je preuzela plemika porodica Aikaga, koja je u poetku vrsto drala sve konce vlasti, ali ve posle prve generacije oguna lagano je poela da slabi. Feudalci su ojaali i od svojih poseda stvorili prave dravice, izmeu kojih su voeni stalni ratovi. Pojavom plemia koji se zvao Oda Nobunaga dolo je do prvih pokuaja da se Japan ponovo ujedini i graanski rat zaustavi. Nobunagine napore nastavio je njegov vojskovoa Tojotomi Hidejoi, ovek potekao iz naroda i pravi vojni genije. On je prvi uspostavio vrstu vlast u zemlji i proglasio se regentom. Posle Hidejoijeve smrti dolo je ponovo do rascepa na grupu plemia sa severa, koje je predvodio mudri Tokugava Iejasu, i na grupu sa juga koja se ujedinila pod imenom tada sedmogodinjeg Hidejoijevog sina Hidejorija. Na dan 21. oktobra 1600. godine snage pod vostvom Tokugave (80 hiljada ljudi) sukobile su se sa Hidejorijevim snagama (130 hiljada ljudi) koje je predvodio vojskovoa Iida Kacuige. Pobedio je Tokugava, njegova je porodica preuzela naslednu titulu oguna, uspostavila vrstu administraciju i vladala skoro tri stotine godina. Odluujua bitka odigrala se na polju Sekigahara i ona se smatra jednim od dogaaja koji su oznaili prekretnicu u japanskoj istoriji.Tokugava Iejasu vladao je teritorijom oko Iidoa (dananji Tokio) i od njega kasnije nainio stalno sedite oguna. Prestonica je i dalje bila ostala u Kjotu. Godine 1868. car Meii preuzeo je vlast od poslednjeg Tokugave, Joinobua, i carsku prestonicu preneo iz Kjota u Edo. Od stupanja na vlast cara Meiija Edo je promenio ime u Tokio (istona prestonica).]

Lica njegove sestre, seljana prolazila su mu ispred oiju. ,,Umirem, mislio je bez i trunke tuge. ,,Da li to ba ovako izgleda? Mir smrti privlaio ga je kao to plamen velike vatre skoro hipnotizira dete.Iznenada, meu leevima oko njega die se jedna glava i zau se glas: ,,Takezo!Slike koje su mu se rojile po glavi nestadoe. Kao probuen iz smrti on okrenu glavu prema glasu. Taj glas, bio je potpuno siguran, pripadao je njegovom najboljem prijatelju. On nape svu snagu i, podiui se malo, prozbori apatom koji se jedva uo od rominjanja kie. ,,Matahai, jesi li to ti? Pao je, nemoan, ponovo na zemlju i leao miran, oslukujui.,,Takezo! Da li je mogue da si iv?,,iv sam! uzviknu on u naglom naletu snage. ,,A ti? Nemoj da umre. Da se nisi usudio! Oi su mu sada bile irom otvorene i jasan smeak igrao mu je na usnama.,,Ne brini, to mi se nee desiti. Hvatajui dah, dok je puzao na laktovima i vukao noge, Matahai se lagano pribliavao prijatelju. Najzad se dovukao do njega, ali samo toliko da svojim malim prstom uhvati Takezoov. Kao drugovi iz detinjstva esto su se tako zaklinjali jedan drugom. Najzad uspe da se jo vie priblii i uhvati mu itavu aku.,,Ne mogu da verujem da si iv! Nas dvojica mora da smo jedini preiveli.,,Ne prenagljuj. Ko zna da li u uopte uspeti da se dignem.,,Pomoi u ti, ne brini. Ajde, samo da se izvuemo odavde.Iznenada, Takezo povue Matahaija prema sebi i promrmlja: ,,Pravi se mrtav, izgleda da sve nevolje nisu prole.Tada zemlja poe da se trese kao veliki kotao u kome je provrila voda. Gledajui kroz prste kojima su prekrili lica, njih dvojica videe oblak praine koji se kao nailazak tajfuna pribliavao, a onda, kad se oblak priblii, nazree i kolonu kao no crnih konjanika koji su jurili prema njima.,,Kopilad, vraaju se! promrmlja Matahai privlaei nogu kao da se sprema da potri. Takezo ga zgrabi za zglob i skoro obori na tle.Narednog trenutka konji su ve leteli preko njih stotine blatnjavih smrtonosnih kopita u pravilnoj vojnikoj formaciji gazilo je nemilosrdno preko palih samuraja. Uz ratnike krike, dok im je oruje zveckalo o oklope, jahai su nailazili jedan za drugim.Matahai je leao na stomaku, oiju zatvorenih, bez nade da nee biti pregaeni; Takezo je, pak, gledao pravo uvis ne trepui. Konji su prolazili toliko blizu da je mogao da oseti njihov znoj i smrad. I onda sve bi gotovo. Nekim udom ostali su nepovreeni i, zanemeli, jedva su mogli da u to poveruju.,,Opet smo se izvukli! viknu Takezo pruajui ruku prema Matahaiju. Leei jo potrbuke na zemlji ovaj die glavu i na licu mu se ukaza slab, pomalo drhtav osmeh. ,,Neko je na naoj strani. To je sasvim sigurno, ree promuklo.Kasnije, dva prijatelja se, pomaui jedan drugom, digoe nekako na noge i preoe preko bojnog polja do bezbednih uma obraslih brda, epajui zagrljeni. Kad su stigli do prvog drvea, padoe, ali se posle kratkog odmora digoe jer ih stomaci opomenue da im je potrebna hrana. Dva dana iveli su na divljem kestenju i nekom liu koje su brali u kotlinama planine Ibuki. To ih je odralo da ne umru mada je Takezoa boleo stomak a Matahai je stalno imao proliv. Nita od te hrane nije moglo ni zaas da ispuni njegov stomak, nikakvo pie da kako treba utoli njegovu e, ali je ipak, malo-pomalo, oseao da mu se snaga deli po deli vraa.

II

Poslednja oluja na dan posle bitke nagovestila je i slabljenje tajfuna[footnoteRef:3]. Sada, samo dve veeri posle loga, hladni beli mesec gledao je bezizraajno sa vedrog neba. [3: Tajfun je snaan vetar koji duva u prolee i leto iznad japanskih ostrva. Vetru prethodi i posle njega dolazi prilino dug period neprekidnih sitnih, gustih kia, to se sve zajedno u Japanu naziva imenom taifu (tajfun).]

Iako je obojici bilo jasno koliko je opasno ostati na drumu, na meseini, gde su njihove siluete bile dobre mete svake patrole koja je tragala za preivelima iz protivnikog tabora, Takezo je doneo odluku da rizikuju i krenu putem. Poto je Matahai bio u tako bednom stanju da je stalno govorio da vie voli da ga uhvate nego da nastavi da hoda, nije bilo mnogo izbora. Morali su da se kreu i bilo je jasno da to pre moraju da nau neko mesto na kome bi mogli da se odmore. Ili su pravo prema mestu gde su mislili da treba da bude gradi Tarui.,,Moe li? stalno je pitao Takezo drei prijateljevu ruku koja mu je bila prebaena preko ramena. Brinuo ga je njegov teak dah. ,,Hoe li da se odmori?,,Mogu, ne brini, Matahai je pokuavao da bude hrabar, ali mu lice bee blee od meseca koji im je obasjavao put. ak i sa kopljem kojim se potapao jedva je pruao noge.,,ao mi je, Takezo, znam da te ja zadravam. Stvarno mi je ao, izvinjavao se neprestano.U poetku Takezo mu je samo kratko odgovarao da ne brine o tome, ali kad se jednom zaustavie da se odmore, on se okrete prijatelju i dreknu: ,,Sluaj, ja bi trebalo da se izvinjavam, a ne ti! Zar se ne sea da sam te ja poveo ovamo? Zar se ne sea kako sam ti priao o svom planu da najzad uinim neto to bi moglo da zadivi moga oca da je iv. Nikad nisam mogao da podnesem to to je on na samrtnom asu bio siguran da nisam nizata. Hteo sam da mu pokaem! Vidi me sad!Takezoov otac Munisai je ranije sluio pod gospodarem inmenom od Ige. im je Takezo uo da Iida Micunari[footnoteRef:4] sakuplja vojsku, bio je uveren da mu je to ivotna ansa. Njegov otac je bio samuraj i bilo je prirodno da i on to postane. eleo je da ostvari neki podvig, da dokae svoju vrednost, da se kroz selo raznese glas da je on ubio neprijateljskog vojskovou. Iz sveg srca je eleo da pokae da je on neko s kim se moe raunati, neko koga treba potovati, a ne obian seoski mangup. [4: Iida Micunari je drugo ime Iide Kacuigea, potomka nekada vladajue porodice Fuivara i vazala regenta Hidejoija. On je, u ime maloletnog Hidejoijevog sina Hidejorija, poveo vojsku da se na Sekigahari sukobi sa Tokugavom.]

Takezo podseti Matahaija na to, a ovaj klimajui glavom ree: ,,Znam, znam, ali i ja sam mislio isto, zato sam i poao sa tobom.,,eleo sam da krene sa mnom zato to smo uvek radili sve zajedno, nastavi Takezo. ,,A ta je uradila tvoja majka? Kukala je i svima priala da sam lud i zao! A tvoja verenica Ocu[footnoteRef:5], moja sestra, i svi ostali, plakali su i priali kako seoski momci treba da ostanu tu gde su. Moda su oni u neku ruku bili u pravu. Mi smo obojica jedini muki potomci u naim porodicama i kada bismo poginuli, ne bi bilo nikog da ponese porodino ime; ali, ta me briga za to. To nije nain na koji treba iveti. [5: Poslednjih decenija japanska enska imena zavravaju se najee recom ko, to znai dete (Joko, Secuko, Mariko), ali se to sada gubi i moderna postaju imena sa samo tradicionalnom osnovom (Secu, Mari). U vreme u koje je iveo Mijamoto Musai veina enskih imena poinjala je onorifikom reeom o. Takva su i skoro sva enska imena u ovom romanu.]

Iz sela su krenuli neopaeno, uvereni da ih oekuje slava. Kad su stigli u logor inmena, morali su ipak da se suoe sa ratnom stvarnou. Rekli su im odmah da nije tako lako postati samuraj, ni preko noi, ni za nekoliko nedelja, bez obzira na to ta su radili njihovi oevi. Za Iidu i druge vojvode Takezo i Matahai bili su samo dva seoska prostaka, skoro deca, koji su nekako uspeli da dou do kopalja. Najbolje to su mogli da im ponude bilo je da postanu obini peaci i da pomau pri prenoenju oruja, kotlova za pirina i drugih stvari, da kose travu za konje, popravljaju puteve i eventualno se ponekad pridrue nekoj izvidnici.,,Samuraj! ree Takezo, kakva dobra ala! Da odrubim glavu protivnikog vojskovoe! Nisam uspeo da se pribliim ak ni obinom neprijateljskom samuraju a kamoli generalu. U svakom sluaju, sad je svreno s tim. Moramo da se spasemo odavde, a da te ostavim nema ni govora. Kako bih mogao da izaem pred tvoju majku i Ocu?,,Takezo, ne krivim te uopte za ovo u ta smo upali. Nije tvoja greka to smo poraeni. Ako je neko kriv, to je onda onaj dvolini Kobajakava. Voleo bih da mi padne aka, ubio bih to kopile!

III

Nekoliko asova kasnije stajali su na ivici male doline zurei u more crvenog poljskog cvea povijenog posle oluje, ija se boja jasno videla na meseini. Nije bilo kua. Nigde svetla. I tu je bilo mnogo leeva leali su onako kako su pali. Jednome je glava bila zarivena u visoku travu, drugi je leao u potoiu. Jednoga je, opet, teko pritisnuo uginuli konj. Kia je sprala krv sa njih i na meseini se njihova bela koa presijavala kao riblja krljut. Svud unaokolo ula se tuna jesenja pesma zrikavaca.,,Takezo, ako umrem, da li e se starati o Ocu? Dva potoia suza naoe put niz Matahaijevo umrljano lice. Disao je teko kao veoma bolestan ovek.,,ta ti je, jesi li pri sebi?,,Oseam se kao da umirem.,,Dobro, ako se ba tako osea, znai da e stvarno umreti, ree Takezo. Bio je iscrpljen i eleo je da mu je prijatelj zdraviji, da na njega moe da se osloni, ne fiziki, trebala mu je duhovna podrka. ,,Hajde, Matahai, ne budi kao plaljiva beba!,,O mojoj majci ima ko da brine, ali e Ocu ostati potpuno sama na svetu. Toliko mi je ao nje, Takezo. Obeaj mi da e voditi rauna o njoj kad mene ne bude.,,Ajde smiri se. Ljudi ne umiru od proliva. Uskoro emo naii na neku kuu, nai u ti mesto da se odmori i dati ti neki lek. Sad prekini sa tim brbljanjem o smrti.Idui dalje naidoe na mesto na kome su leevi bili toliko visoko naslagani da je izgledalo kao da je tu bila zbrisana itava divizija. Bili su toliko iscrpljeni i bezvoljni da ih taj prizor nije uzbudio pa stadoe da se jo malo odmore.Dok su hvatali dah, iznenada ue kako se neto mie meu leevima. Obojica se instinktivno bacie na zemlju.Uskoro se pojavi figura, kretala se brzo, kao u polju iznenaeni zec, pokuavajui da bude to blie zemlji da ne bi bila uoljiva. Pomislivi u poetku da to mora da je neki zalutali samuraj, obojica se pripremie za borbu na ivot i smrt; ubrzo se opustie kada videe da je ono za ta su mislili da je divlji ratnik samo neka mlada devojka. Izgledala je kao da ima trinaest, etrnaest godina; na sebi je imala kimono sa zaobljenim rukavima[footnoteRef:6]. Iako zakrpljen na nekim mestima, iroki pojas koji je obavila preko kimona bee od zlatnog brokata; tako nakiena, tu meu leevima, predstavljala je stvarno udnovat prizor. Ona ih iznenada ugleda i za trenutak zadra pogled, kao maji, koji ih je ispitivao. [6: Oblik i duina rukava na kimonima japanskih ena oznaavaju starost i brano stanje. Kimono sa zaobljenim rukavima znai da je re o veoma mladoj devojci. I dugi peevi na rukavima su takoe rezervisani za devojke pre udaje.]

IV

Takezo i Matahai mislili su tog trenutka isto. ta je moglo tu devojicu da dovede u polje ispunjeno leevima iji su duhovi verovatno ve lutali okolo, usred mukle noi? Izvesno vreme oni su samo zurili u nju, a onda Takezo zapita: ,,ta radi ti ovde?Ona trepnu nekoliko puta, okrete se i pobee.,,Stani, samo sam hteo da te neto pitam?! Ne idi! vikao je, ali je ona ve bila nestala kao munja koja sevne u noi; od nje ostade samo zvuk zvonca[footnoteRef:7]. [7: Zvonce je est ukras na japanskim hramovima, a kai se i na odeu, igrake, predmete za linu upotrebu. Zvukom zvonca prizivaju se bogovi stare japanske vere into. Devojka koju su sreli Takezo i Matahai nosi zvonce na pojasu.]

,,Da ovo nije bio duh? govorio je Takezo dok je gledao u mrak u kome devojka bee nestala.Matahai se strese i nasilu se nasmeja. ,,Da ima duhova, na ovom mestu ne bi uzimali onakav oblik. Ovde ima dovoljno mrtvih ratnika da devojke nisu potrebne.,,Krivo mi je to sam je uplaio, ree Takezo, ,,mogla je da nam pokae put do najblieg sela.Nastavie da hodaju i kada stigoe do jednog brdaca, popee se na njega. S druge strane brda bee udolina i u njoj movara koja se protezala na jug od planine Fuva. A u movari videe svetlost, i to veoma blizu.Kad su se pribliili kui iz koje je svetlelo, videe da to nije obina koliba ve prilino velika kua oko koje je ak bio debeli zatitni zid od naboja. Naroito je kapija pretendovala da bude grandiozna, u stvari ostaci kapije, jer je bila u prilino jadnom stanju. Takezo ode do vrata i zalupa nekoliko puta.Ne dobivi odgovor on pokua ponovo. ,,Izvinite to vas uznemiravamo u ovo doba, ali moj prijatelj je bolestan. Neemo praviti nikakve neprilike, samo elimo da se malo odmorimo! vikao je.Zau se neko aputanje iza vrata i najzad koraci.Javi se glas mlade devojke: ,,Vi ste begunci sa Sekigahare, zar ne? zapita.,,Tano, ree Takezo, ,,borili smo se pod inmenom od Ige.,,Odlazite, ako vas neko nae ovde, imaemo neprilike!,,Saekajte! ao nam je to vas uznemiravamo, ali ve dugo hodamo. Mom prijatelju je potreban odmor, bolestan je...,,Molim vas, odlazite.,,Dobro, ako ba tako hoete, otii emo, ali bih vas molio da mi date neki lek za prijatelja. Stomak mu je u jadnom stanju i zbog toga se teko kreemo...,,Pa, ne znam... u glasu se osetilo oklevanje.Posle nekoliko trenutaka zaue kako koraci odlaze dalje, u dubinu kue, i postaju sve neujniji. U tom trenutku primetie lice ene koja ih je, izgleda, sve vreme posmatrala sa prozora sa strane.,,Akemi! pozva ena, ,,pusti ih unutra. To su obini peaci. Oni su niko i nita i Tokugavini ljudi nee gubiti vreme oko njih.

V

Akemi je otvorila vrata i ena koja se predstavi kao Oko doe i sede sa Takezoom i Matahaijem da uje njihovu priu.Dozvolila im je da spavaju u upi, a Matahaiju dade prah od ugljenisanog magnolijevog drveta i pirinanu kau u koju je bilo umeano neko lekovito bilje, da mu smiri bolove. Sledeih nekoliko dana spavao je skoro neprekidno, dok je Takezo deurao pored njegove postelje i leio sebi rane na kuku jevtinim sakeom[footnoteRef:8]. [8: Sake je blaga rakija (nekad ga nazivaju i vinom) od pirina. To je japansko nacionalno pie.]

Nedelju dana kasnije, Takezo i Matahai sedeli su jedne veeri i razgovarali.,,Ove dve mora da trguju neim, primeti Takezo.,,Uopte me ne interesuje ta rade, vano mi je da su nas primile, promrmlja Matahai.,,Majka nije tako stara, nastavi Takezo, ija radoznalost bee zagolicana. ,,udno je da njih dve ive same ovde u ovoj movari.,,Hmm, zar ti se ne ini da devojka pomalo lii na Ocu?,,Stvarno ima neega to podsea na nju, ali ne mislim da ba lie. Obe su lepe, to je to. ta li je radila onda kad smo je zatekli da luta oko leeva usred noi? Izgledalo je da joj toliko mrtvih uopte ne smeta. Kao da je sad vidim. Lice joj je bilo nepokretno i mirno kao u lutaka koje prave u prestonici[footnoteRef:9]. Kakav je to bio prizor! [9: Pisac upotrebljava izraz ,,mijako ningjo (lutka iz prestonice) to oznaava tip lutki izraivan u tadanjoj prestonici Kjotu.]

Matahai mu iznenada dade znak da uti.,,, sluaj, njeno zvonce!Na vratima se zau Akemino lako kucanje, kao da detli kljuca na drvetu. ,,Matahai, Takezo! pozva ih tiho.,,Da?,,Ja sam.Takezo ustade, skide rezu i pusti je da ue sa posluavnikom na kome behu lekovi i hrana; ona ih odmah zapita za zdravlje.,,Mnogo nam je bolje, zahvaljujui tebi i tvojoj majci.,,To nije nita. Vas dvojica samo treba da pripazite jer Iida Micunari i jo neke vojvode jo nisu uhvaeni. Svugde su patrole i putevi prosto vrve od Tokugavinih vojnika. Iako ste samo obini peaci, sigurno bi nas zatvorili kad bi saznali da vas krijemo.,,Neemo dati ni glasa od sebe, obea Takezo. ,,ak u Matahaiju nabaciti ponjavu na usta ako suvie glasno hre.Akemi se nasmeja i krete. ,,Laku no. Videemo se sutra.,,ekaj, zaustavi je Matahai. ,,Ostani jo malo, da popriamo.,,Ne mogu.,,Zato?,,Majka e se ljutiti.,,ta te briga za nju. Koliko ti je godina?,,esnaest.,,Mala si za svoje godine, zar ne?,,Hvala na obavetenju.,,Gde ti je otac?,,Nemam ga vie.,,Stvarno mi je ao. Pa od ega onda ivite?,,Pravimo moksu.,,To bee onaj prah koji se pali na koi da se ublae bolovi?,,Jeste. Moksa iz ovih krajeva je uvena. U prolee beremo pelen na planini Ibuki, leti ga suimo, a u jesen i u zimu od njega pravimo moksu. Prodajemo je u Taruiju. Dolaze ljudi i izdaleka da je kupe od nas.,,I nije vam potreban mukarac da vam pomogne?,,Ako si zbog toga sve ovo pitao, onda idem!,,Saekaj, samo malo! ree Takezo. ,,Samo jo jedno pitanje.,,Dobro.,,One noi, kad smo doli ovamo, videli smo na bojnom polju devojku slinu tebi. Jesi li to bila ti?Akemi se okrete i bez rei otvori vrata.,,ta si radila tamo?Ona zalupi vrata za sobom i otra u kuu dok je zvonce zvonilo u ritmu njenih koraka.

Otrovne peurke

I

Sa skoro sto osamdeset centimetara Takezo je bio visok za ljude svoga vremena. Telo kao u mladog pastuva, snano i gipko, sa dugim ilavim udovima, usne pune i crvene a obrve bujne i lepog oblika. Pruale su se mnogo due nego to su bile njegove oi i naglaavale njegovu mukost. Seljaci su ga zvali ,,dete rodne godine, izrazom koji se upotrebljavao samo za decu koja su bila vea i krupnija od ostalih. Iako nije bio uvredljiv, taj nadimak izdvajao ga je od ostale dece i zadavao mu dosta muka u mlaim danima.Iako Matahaija nisu tako zvali, i za njega je mogao da bude upotrebljen isti izraz. Malo nii i nabijeniji od Takezoa, irok u ramenima i okruglog lica, odavao je utisak veselosti i skoro lakrdijatva. Njegove krupne, pomalo izbuljene oi igrale su dok je govorio i mnogo je bilo ala koje su pravili na njegov raun, govorili da podsea na abu koja krekee unedogled u letnoj noi.Oba mladia bila su u godinama kad se telo razvija i zbog toga su lako preivljavali sve muke. Kad su Takezoove rane skoro zacelile, Matahai je bio toliko zdrav da nije mogao da izdri dosadu. esto je etao preko proplanka do ume i stalno priao da se osea kao da je u zatvoru. Ko zna koliko je puta, nepanjom, rekao da se osea kao zrikavac u tamnoj vlanoj rupi, a Takezo je izgleda samo to ekao da mu spusti kako abe (a njega su u selu tako zvali) i zrikavci stvarno i treba da ive na takvim mestima.U nekom trenutku Matahai mora da je poeo da odlazi u kuu jer jednog dana on se nae nad uvo svog prijatelja da mu apne senzacionalne vesti: ,,Svake veeri, tiho je aputao, ,,udovica se puderie i ulepava! Takezo se zgrozi nad svojim prijateljem, kao deak od dvanaest godina koji ne moe da podnese druga koji voli devojice. Matahai mu je izgledao kao izdajica i sve mu je runije i runije delovao.Onda Matahai poe da sedi u kui pored ognjita sa Akemi i njenom mladolikom majkom. Posle nekoliko dana brbljanja pored vatre ve je bio postao lan porodice. On prestade da se vraa u upu ak i preko noi, a i kada bi dolazio, bazdio je na sake i pokuavao da Takezoa nagovori da pree u kuu pevajui ode lepom ivotu koji ga eka na samo nekoliko metara odatle.,,Ti si lud! govorio je Takezo, ,,ti eli da nas ubiju ili u najboljem sluaju uhapse. Poraeni smo, mi smo begunci sa bojnog polja, zar ti to ne ulazi u glavu? Trebalo bi da se sakrivamo i budemo oprezni dok se stvari ne smire.On se uskoro umori od ubeivanja svog prijatelja sklonog zadovoljstvima i poe da mu na sva nagovaranja odgovara samo kratko i nezainteresovano: ,,Ne volim sake, ili ponekad: ,,Vie mi se svia ovde, zaklonjeno je.Ali i Takezou sve poe da dosauje. Nije vie mogao da podnese uvek istu svakodnevicu i poeo je da pokazuje znake poputanja. ,,Je li stvarno sigurno napolju? pitao je. ,,Da nema patrola u okolini? Jesi li siguran?Poto je bio prosto sahranjen tokom dvadeset dana u upi, on najzad dobi izgled pregladnelog ratnog zarobljenika. Koa mu bee bleda, kao u mrtvaca, to je bilo naroito uoljivo dok je stajao pored svog od sakea i sunca pocrvenelog prijatelja. On zevnu punim ustima ruku rairenih prema nebu i podignute glave.Kad je zatvorio usta, videlo se da su mu obrve potpuno spojene. Izgledao je zabrinut.,,Matahai, ree on ozbiljno, ,,mi smo na teretu onim enama. One mnogo rizikuju to nas dre ovde i mislim da bi trebalo da krenemo kui.,,ini mi se da si u pravu, ree Matahai. ,,Ali nikog ne proputaju kroz kontrolne postaje dok ga ne ispitaju. Udovica kae da se ne moe nijednim putem, ni prema Iseu ni prema Kjotu. Ona misli da je bolje da ostanemo do prvog snega, a i devojka kae isto. Ona misli da treba da se krijemo, a zna da je ona stalno napolju i da zna kako stvari stoje.,,Ti sedenje pored vatre uz pie naziva skrivanjem?,,Naravno. Zna li ta sam uradio pre neki dan? Doli su bili neki Tokugavini ljudi oni jo trae vojvodu Ukitu i njukali su okolo. Oslobodio sam ih se tako to sam jednostavno izaao pred njih da ih pozdravim.Takezoove se oi rairie u neverici, a Matahai se gromoglasno nasmeja. Kad je prestao da se smeje, nastavi: ,,Sigurnije je biti na otvorenom nego se kao ti kriti meu drvima, sluati svaki korak i ludeti postepeno. To pokuavam da ti kaem.Matahai se opet zasmeja, a Takezo slee ramenima:,,Moda si u pravu. Moda je to stvarno najbolji nain da se preivi u ovoj situaciji.I dalje je bio rezervisan, ali posle tog razgovora obojica se potpuno preselie u kuu, a Oko, koja je oigledno volela drutvo, naroito mukarce, uini da se oseaju sasvim kao kod svoje kue. Samo ponekad ona bi im nabacila da bi jedan od njih dvojice mogao da se oeni sa Akemi, to se izgleda vie lepilo za Matahaija nego za Takezoa koji je jednostavno ignorisao takve predloge ili izbegavao odgovor ubacujui neku aljivu primedbu.

II

To bee doba kada su rasle sone mirisne macutake[footnoteRef:10], kojih je najvie bilo u podnoju borovih stabala, i Takezo se toliko oslobodi da poe da ide da skuplja te velike peurke u umi na padini brda odmah iza kue. Akemi je ila sa njim sa korpom u ruci i, idui od drveta do drveta, svaki put kad bi nala neku peurku, zvala ga je dok joj je glas odjekivao meu drveem. [10: Velike peurke koje rastu na stablima borova (macu=bor).]

,,Takezo, ovamo! Ima ih puno!Budui uvek u blizini, on bi odgovarao na uvek isti nain:,,Ima ih dosta i ovde.Kroz granje borova jesenje sunce je prosijavalo prema njima tankim i slabim zracima, a tepih borovih iglica u sveem zaklonu drvea bio je kao meka praina usitnjenih rua. Kada bi se umorili, Akemi bi ga zadirkivala.,,Da vidimo ko ima vie?,,Ja, naravno, odgovarao bi on uobraeno, a ona bi odmah grabila njegovu korpu da proveri.Taj dan ne bee drugaiji od ostalih.,,Ha, ha, znala sam! vikala je ona. Pobedniki ozarena, na nain na koji to samo mogu devojke, bez skrivenog samopouzdanja ili naglaene skromnosti, ona izvrnu njegovu korpu.,,Ti ovde ima gomilu obinih otrovnih peurki!Onda je uzela i odvojila otrovne peurke, jednu po jednu, ne brojei ih suvie glasno, ali tako sporih tempiranih pokreta da Takezo nije mogao da ostane ravnoduan ak ni da je zatvorio oi. Obavivi zadatak ona je pogledala u njegovo lice sijajui sva od zadovoljstva.,,Sad pogledaj koliko imam vie od tebe!,,Suvie je kasno, promrmlja Takezo. ,,Hajdemo kui.,,Krivo ti je to si izgubio, zar ne?Poela je da kao fazan tri niz padinu, ali iznenada, kao uplaena, stade. Pribliavajui se sa strane, preko padine, ila je planina od oveka, dugih i tromih koraka, a njegove sjajne oi buljile su pravo u krhku mladu devojku. Izgledao je zastraujue primitivno. Sve na njemu odraavalo je borbu da preivi i imao je neki udan izgled ratobornosti, sa divljim upavim kao etka obrvama i zadebljalom povijenom gornjom usnom. O pasu mu je visio teak ma, bio je ogrnut oklopnom mreicom, a preko nje ivotinjskom koom.,,Akemi! zaurla ovek dok joj se pribliavao. On se iroko isceri pokazujui red utih trulih zuba, ali je na Akeminom licu i dalje mogao da se vidi samo uas.,,Je l ti mamica kod kue? zapita je sa oiglednim sarkazmom.,,Jeste, procedi ona odgovor.,,Dobro, kad ode kui hou da joj neto kae. Hoe li?Govorio je sa podrugljivom ugladenou.,,Dobro.Glas mu iznenada postade grub.,,Kai joj da vie ne pokuava da me obmanjuje i da zarauje pare iza mojih lea. Svratiu uskoro da uzmem svoje. Je l si razumela?Akemi ne ree nita.,,Ona sigurno misli da ja nita ne znam, ali momak kome je prodala robu odmah mi je javio. Kladim se da si i ti, mala, ila na Sekigaharu. Ila si, zar ne?,,Nisam, naravno da nisam, branila se neuverljivo.,,Neka, neka, to sad nije ni vano. Kai joj samo ono to sam ti rekao. Ako opet pokua tako neto brzopleto, izbaciu je iz ovog kraja.Gledao je za trenutak u devojku, a onda tromo nastavi dalje. Takezo skrenu pogled sa doljaka koji se ve gubio u daljini i zabrinuto pogleda u Akemi.,,Ko ti je ovaj uopte?,,Zove se Cuikaze i ivi u selu Fuva, jedva odgovari Akemi dok su joj se usne jo tresle. Glas joj je bio jedva ujniji od apata.,,On je pljaka, zar ne?,,Jeste.,,Zbog ega se toliko uzbudio?utala je.,,Neu rei nikome, uveravao ju je. ,,Kai mi o emu se radi. Sva potitena, Akemi je oigledno traila rei. Iznenada, ona se nasloni na Takezoove grudi i zamoli ga: ,,Obeaj da nikome nee rei.,,Kome da kaem, Tokugavinim samurajima?,,Da li se sea one noi kad si me video prvi put? One noi na Sekigahari?,,Naravno da se seam.,,E, da li sada shvata ta sam tamo radila?,,Ne, nisam mnogo razmiljao o tome, ree on ozbiljno.,,Pa, ja sam tada krala. Gledala je izbliza njegovo lice pokuavajui da vidi kako e da reaguje.,,Krala?!,,Posle bitke uvek idem na bojno polje i uzimam stvari od poginulih. Maeve, ukrase sa korica, amajlije, sve to moe da se proda.Pokuavala je da na njegovom licu pronae i najmanji znak zgraavanja i protivljenja; ono, meutim ne odavae nita.,,Plaim se, uzdahnu ona, ,,ali novac nam je potreban za hranu. Kad majci kaem da me je strah i da mi se ne ide, prosto pobesni.

III

Sunce je bilo jo prilino visoko. Akemi povue Takezoa i sedoe zajedno na travu. Kroz borove mogli su da gledaju kuu u dolini. Takezo je, kao da govori sam sa sobom, klimao glavom i mrmljao neto kao da neto rauna, pa najzad progovori.,,Ono to ste priale da berete pelen u planinama i od njega pravite moksu, to je bila la, zar ne?,,A, ne. Mi radimo i to! Ali majka ima tako skupe prohteve da nikada ne bismo mogle da ivimo samo od mokse. Dok mi je otac bio iv iveli smo u najboljoj kui u selu, u svih sedam sela u Ibukiju. Imali smo mnogo slugu i majka je uvek imala najlepe stvari.,,Je li ti otac bio trgovac?,,Naravno ne, on je bio voa pljakaa! Akemine oi sinue od ponosa. Bilo je jasno da se vie nije bojala Takezoovog reagovanja i da se potpuno prepustila oseanjima dok je govorila usne i pesnice bile su joj stegnute.,,Onaj ovek koga smo malopre sreli, Cuikaze Tenma, on ga je ubio. Odnosno, svi priaju da je to on uinio.,,Hoe da kae da je tvoj otac ubijen?Klimnuvi glavom ona poe, iako se uzdravala, da plae, a Takezo, dotle ukoen, oseti neto duboko u sebi i poe da se topi. Devojka mu se u poetku nije mnogo svidela. Iako sitnija od mnogih devojaka njenog uzrasta, govorila je kao odrasla ena i stalno inila neke udne brze pokrete koji kao da su upozoravali sagovornika da se uva. Ali kad suze poee da padaju sa njenih dugih trepavica, on se ispuni saaljenjem i poele da je stegne u naruje i zatiti.Ona je bila devojka na kojoj se videlo da nije dobila pravo vaspitanje, ona ak nije dovodila u pitanje svoju uverenost da je poziv njenog oca bio jedan od najuzvienijih na svetu. Majka ju je uverila da je potpuno u redu pljakati leeve, ne da bi se jelo ve da bi se lepo ivelo. Ko zna koliko bi se pravih lopova na njenom mestu zgrozilo i odustalo od svega.Tokom dugih godina borbi meu feudalcima dolo je bilo dotle da su svi probisveti u toj oblasti poeli da ive slinim ivotom, to je na kraju i poelo da se oekuje od njih. Kad bi rat poinjao, lokalne vojskovoe su ak koristile njihove usluge, nagraivali ih bogato za podmetanje vatre u neprijateljska skladita, irenje lanih vesti, krau konja iz neprijateljskih logora i druge stvari. Mnogo puta te usluge su bogato plaane, a kad i nisu, rat je nudio mnogo drugih mogunosti. Pored toga to su meu leevima nalazili razne vredne stvari, deavalo se i da odseku glavu nekom ubijenom samuraju za koga je bila nuena nagrada. Jedna velika bitka omoguavala je ovim beskrupuloznim lopovima da lepo ive i po est meseci, pa i itavu godinu.U najburnijim vremenima ak je i obian seljak i drvosea nauio kako da zaradi na ljudskoj bedi i krvoproliu. Borbe u okolini sela terale su te proste ljude da se ostave rada i munjevito prilagoavaju situaciji otkrivajui da mogu da ive od ostataka, kao leinari. Delom zbog ovih uplitanja neprofesionalaca u njihov posao, a delom zbog ponosa, pravi pljakai pokuavali su da dre pod kontrolom svoje teritorije. Vladalo je gvozdeno pravilo da lovokradice, u stvari razbojnici koji su delovali na teritoriji nekog od monijih razbojnika, nisu mogli da prou nekanjeno. Oni koji su se usuivali da ugroze optepriznata prava tih siledija bili su u opasnosti da ih stigne surova osveta.Akemi zadrhta i ree: ,,ta da radimo? Tenmini momci su ve na putu ovamo, to je sigurno.,,Ne brini, umiri je Takezo, ,,ako se pokau, ja u ih lino doekati.Kad su sili s brda, sumrak je ve bio pao na movaru i sve bee tiho. Dim iz kue u kojoj se zagrevalo kupatilo vijugao je nad visokom trskom kao neka vijugava lebdea zmija[footnoteRef:11]. [11: Prilino vlana klima primorala je Japance da odvajkada vode rauna o linoj higijeni. I uzabaenim selima stanovnici su, jo u srednjem veku, nalazili naina da se redovno kupaju, a kupanje je kao relaksacija ulo u red svakodnevnih aktivnosti Japanaca. Za one koji nemaju kupatila u kui i danas postoji veliki broj udobnih javnih kupatila. Kupatilo u kui u zabaenoj movari, tako, ne predstavlja suvie veliki luksuz, niti kupanje njenih stanovnika neku ekstravaganciju.]

Naminkavi se, kao to je obino inila uvee, Oko je besposlena stajala na zadnjim vratima. Kad vide kerku kako se pribliava sa Takezoom, ona viknu:,,Akemi, ta si radila do sada?U njenom glasu bee strogosti i devojka koja dotle hodae zamiljena tre se. Bila je osetljivija na raspoloenje svoje majke nego na bilo ta drugo na svetu. Majka je ve bila nauila da pothranjuje tu njenu osetljivost i da je koristi, da bi kerkom manipulisala kao sa lutkom na koncu mogla je da je pokrene i najmanjim gestom. Akemi pobee od Takezoa, pocrvenevi naglo, i utra u kuu.

IV

Sledeeg dana Akemi ispria majci o Cuikazeu Tenmi, a Oko se razbesne. ,,Zato mi odmah nisi rekla?! vikala je jurei okolo kao poludela, upajui kose, razbacujui stvari iz fioka i ormara i gomilajui ih na sredini sobe.,,Matahai, Takezo, pomozite mi! Treba sve da sakrijemo.Matahai poslua Oko i pope se na mali tavan izmeu krova i greda, na koji se ulazilo pravo iz sobe. Nije bilo mnogo prostora, teko da bi ovek tu mogao i da puzi, ali bilo ga je dovoljno da poslui Okoinim namerama. Po svemu, izgledalo je da se tim prostorom sluio i njen pokojni mu. Stojei na stoliici izmeu majke i kerke, Takezo poe da dodaje jednu po jednu stvar Matahaiju. Da od Akemi nije bio uo priu o tome ta su njih dve radile, Takezo bi bio iznenaen onim to je tog jutra video. Njih dve su oigledno dugo radile taj posao, ali i pored toga skoro da nije verovao da su toliko toga uspele da prikupe.Bee tu jedan bode, pa ukrasna kita sa koplja, rukav sa jednog oklopa, minijaturni oltar koji je mogao da se sklapa i nosi, budistike svete stvarice, zastava... Bilo je tu ak i jedno sedlo od lakiranog drveta, divno izrezbareno i ukraeno zlatom, srebrom i vencem od koljki. Iz otvora u plafonu Matahai proviri sa smenim izrazom na licu bilo mu je oigledno tesno.,,Je li to sve?,,Ne, ima jo jedna stvar, ree Oko i otra negde. U trenutku ona se vrati sa skoro metar i po dugim drvenim maem od crne hrastovine. Takezo poe da ga doda Matahaiju, ali teina, zakrivljenost, savrena ravnotea oruja koje je oseao u rukama toliko ga oduevi da je morao da zastane.,,Da li bi mi dala ovo? zapita on Oko sa potitenim izrazom lica, dok mu je u oima neto odavalo utisak ranjivosti. Onda spusti pogled prema stopalima, kao da eli da pokae da zna da niim nije zasluio poklon.,,Je l ga stvarno eli? zapita Oko mekim glasom i sa neim materinskim u izrazu.,,Da, da, stvarno bih eleo...Iako nije rekla da mu ga daje, ona se nasmei, a na obrazima joj se ukazae jamice. Takezo shvati da je ma sada njegov. Matahai skoi na pod sav crven od zavisti gledajui gramzivo ma, na ta se Oko nasmeja.,,Vidi kako se pui to nije dobio poklon. Ona pokua da ga odobrovolji davi mu konu torbicu ukraenu ahatom[footnoteRef:12], ali Matahai nije ba delovao oduevljeno. I dalje mu je pogled skretao prema mau od crne hrastovine[footnoteRef:13]. Oseanja su mu bila povreena i torbica nije mogla da zaceli njegov ranjeni ponos. [12: Ahat je poludragi kamen koji se esto upotrebljava za nakit ili ukrase. Poto se sastoji iz vie slojeva, moe da ima viebojne pruge.] [13: Drveni maevi i palice od bambusa sluili su za vcbanje samuraja. Upotrebljavani su esto u dvobojima, a mnogi borci su u pravim bitkama, u nedostatku oruja od elika, upotrebljavali drvene maeve koji su, ako se njima dobro vlada, bili prilino efikasni.]

Dok joj je mu bio iv, Oko je bila navikla da se svake veeri dugo i lagano kupa u vreloj pari, naminka se i onda popije malo sakea. Ukratko, ona je na ulepavanje troila isto toliko koliko i najbolje plaena geja. Taj luksuz sebi nije mogao da dozvoli obian svet, ali je ona bila uporna i ak uila Akemi da radi isto, iako je devojci oigledno sve to bilo dosadno, a razlozi za sve te napore za nju nedovoljno ubedljivi. Oko ne samo da je ivela lepo, ve je bila odluila da zauvek ostane mlada.Te veeri, dok su sedeli oko ognjita u podu, Oko nasu Matahaiju sakea i pokua da i Takezoa ubedi da popije malo. Kad je odbio, ona mu ugura alicu u ruku, stegnu mu prste oko nje i natera ga da je prinese usnama.,,Mukarci treba da budu sposobni da piju, ukori ga ona. ,,Ako ne moe sam da naui, ja u ti pomoi.S vremena na vreme Matahai je pogledao u nju, a Oko, koja je bila svesna njegovih pogleda, postade jo prisnija sa Takezoom. Naslonivi se na njegovo koleno ona poe da pevui jednu poznatu ljubavnu pesmu. Matahaiju ve bee previe svega. Okrenuvi se prema Takezou, on iznenada ree: ,,Trebalo bi uskoro da krenemo.Njegove rei postigle su eljeni efekat.,,Ali, ali,... ekaj. Kuda da idete? poe da muca Oko.,,Kui, u Mijamoto. Moja majka je tamo, a i moja verenica...Uspevi da se povrati od prvog iznenaenja, Oko skupi oi, osmeh joj se sledi a glas postade jedak.,,Dobro, ao mi je to sam vas ovoliko zadravala, primila vas, dala vam dom. Ako neka devojka eka na tebe, bolje bi bilo da pouri. Ne bih elela da te zadravam.

V

Otkako je dobio ma od crne hrastovine, Takezo se nije razdvajao od njega. Samo to to ga je drao u ruci izazivalo je u njemu neobino zadovoljstvo. esto bi samo vrsto stegao drku ili dlanom prevukao preko zatupljene otrice kako bi osetio savrenu proporciju krivine. Kad je spavao, privlaio ga je sasvim uz telo, a hladnoa koju je oseao od njegovog dodira na obrazu podseala ga je na asove u dvorani za vebanje, gde je trenirao maevanje preko zime. Taj savreni instrument umetnosti i smrti budio je u njemu borilaki duh koji je nasledio od oca.Takezo je voleo svoju majku, ali ona je bila napustila oca dok joj je sin jo bio mali, ostavila ga samo sa Munisaijem, samurajem koji, i da je hteo, ne bi umeo da razmazi dete. U oevom prisustvu deak je uvek bio zaplaen i nikada nije mogao da se potpuno opusti. Kad je imao devet godina, toliko je eznuo za majinim toplim reima da je pobegao od kue ak u provinciju Harima, gde je ona ivela. Takezo nikada nije bio saznao zato je majka napustila oca i otila da se uda za drugog samuraja sa kojim je imala jo jedno dete.Kad je mali begunac stigao u Harimu, brzo je pronaao majku, a ona ga odmah odvela u umu iza into svetilita[footnoteRef:14], tamo ga vrsto drala u zagrljaju i sa suzama u oima pokuavala da mu objasni da treba da se vrati ocu. Takezo nikada nije zaboravio taj dan, svaki njegov detalj ostao mu je urezan u seanju itavog ivota. [14: Budizam je u Japan dospeo poetkom srednjeg veka, sa prodorom kineske kulture. Pre njega Japanci su pripadali mnogoboakoj religiji into, ija svetilita i danas stoje naporedo sa budistikim hramovima. Japansko shvatanje vere ne iskljuuje istovremenu privrenost dvema, trima... religijama. Tako ima Japanaca koji se smatraju hrianima ali se, recimo venavaju uz intoistiki obred a sahranjuju po odredbama budistike vere.]

Munisai je naravno im je primetio da ga nema, odmah poslao ljude za sinom, a bilo mu je jasno i kuda je deak otiao. Takezo je vraen u Mijamoto uvezan kao naramak drva na leima neosedlanog konja. Umesto pozdrava, Munisai ga je nazvao bezobraznim deranom i u besu, koji je postepeno preao u histeriju, tukao ga tapom dotle dok se sam nije umorio. Takezo se, uprkos svemu tome, najbolje seao otrova sa kojim mu je otac tada izrekao ultimatum:,,Ako jo jedanput ode kod majke, odrei u te se.Ubrzo posle toga Takezo je uo da mu se majka razbolela i umrla, a njena smrt stvori od njega, mirnog i potitenog deaka, pravog seoskog kavgadiju. Na kraju je i Munisai poeo da ga se plai, jer, kad bi nekad podigao tap na njega, deak je hvatao najbliu motku i suprotstavljao mu se. U vreme kada je napunio dvanaestu, Takezo je ve izgledao kao odrastao ovek i osim Matahaija, koji je takoe bio samurajski sin, i koji je jedini mogao da mu se suprotstavi, sva deca u selu sluala su njegova nareenja.Jedne godine, lutajui maevalac Kihei Arima istakao je zlatom optoenu zastavu i objavio da e se boriti sa svakim izazivaem iz sela[footnoteRef:15]. Takezo ga je sa lakoom ubio i izazvao divljenje meu seljanima, ali je njihovo visoko miljenje o njemu bilo kratkog veka, poto je, kako je postajao stariji, bio sve nepredvidljiviji i suroviji. Mnogi su ga ak smatrali sadistom i uskoro, kada bi se negde pojavio, poeli su da ga svi upadljivo izbegavaju, a njegovo ponaanje bilo je sve vie u skladu sa njihovom hladnoom. [15: U periodu graanskih ratova, propau nekog feudalca, gubili su slubu i mnogi samuraji. Ako ne bi dobili mesto u vojsci drugog gospodara, postajali su ronini (samuraji bez gospodara) i esto lutali zemljom traei sreu i iskuavajui se u dvobojima.]

Kada je njegov osorni i nepopustljivi otac najzad umro, surovost kod Takezoa postade jo upadljivija i, da na njega nije stalno pazila starija sestra Ogin, odavno bi ga ve linovali i isterali iz sela. Sreom, on je voleo sestru i, nemoan pred njenim suzama, obino inio onako kako bi mu ona govorila.Odlazak u rat sa Matahaijem bio je za Takezoa neka vrsta preokreta, jer je bilo jasno, da kao i drugi mukarci, eli da zauzme mesto u drutvu. Ali poraz kod Sekigahare naglo je izbrisao sve nade i Takezo se ponovo naao baen u mranu stvarnost iz koje je mislio da je ve bio pobegao. Bio je i dalje mladi obdaren veselou koja cveta samo u tim godinama i kad je spavao lice mu je izgledalo nevino kao u novoroeneta. Budan ili u snu, imao je svoje snove, ali je bio doiveo i mnoga razoaranja. Iako nije imao mnogo toga to bi mu pomoglo da neto pone, nije imao mnogo ta ni da izgubi i, iako je na neki nain bio nesiguran, nikakva nevolja nije mogla tako lako da ga uzdrma.Diui ravnomerno i duboko i drei vrsto drveni ma, Takezo je u tom trenutku verovatno neto sanjao, a laki osmeh na njegovim usnama pokazivao je da zatvorenim oima, preko kojih su bile sputene duge trepavice, u snu vidi sestru i kaskade planina i brda koje se kao vodopad sputaju prema njegovom selu. U tom trenutku, sa lampom u ruci, Oko tiho ue u njegovu sobu.,,Kakvo mirno lice, pomisli ona sa divljenjem dok je zadravala dah, pa prui ruku i prstima dodirnu njegove usne.

VI

Oko ugasi lampu i lee pored njega. Lagano, kao maka dok puzi, privlaila mu se sve blie i blie, sa svojim izbeljenim licem i arenom nonom haljinom koja je za nju bila previe mladalaka i ije su se boje jedva nazirale u tami. Jedini zvuk koji je mogao da se uje bili su udari kapi rose o prozorsku dasku.,,Mora da je jo nevin, mislila je dok mu se privlaila i najzad uspela da doe do maa pokuavajui da mu ga istrgne i skloni ga. Samo to ga je dodirnula, Takezo ve bee na nogama.Odgurnuta, Oko je bila pala na lampu koja je ubode u rame, a ve sledeeg trenutka Takezo bee na njoj nemilosrdno joj savijajui ruku. Ona kriknu od bola i on je, zapanjen, pusti.,,Jao, booli, jaukala je Oko.,,ao mi je, bio sam ubeen da je neki lopov.,,Ti i ne zna koliko si jak, samo to mi nisi iupao ruku.,,Rekao sam da mi je ao. ta uopte radi ovde u ovo doba?Pravei se da ne uje njegovo naivno pitanje, Oko se brzo povrati i pokua da ga zagrli guui: ,,Ne treba da se izvinjava, Takezo, govorila je dok je pokuavala da ga pomiluje po obrazu.,,Ej, ta to radi, je si li luda!? viknu on pokuavajui da se istrgne iz njenog zagrljaja.,,Ne pravi toliko buke, budalo, ree ona pokuavajui da ga zadri dok se on branio kao da ga napada ceo roj pela.,,Zna valjda ta oseam prema tebi.,,Znam i zahvalan sam ti za to. Ni ja ni Matahai neemo nikad zaboraviti tvoju ljubaznost i dobrotu.,,Ne mislim na to, Takezo, govorim ti o oseanjima koje imam kao ena. O toplini oseaja i ljubavi.,,Saekaj malo, samo malo, skoi on. ,,Saekaj, upaliu lampu.,,Oh, kako moe da bude tako surov, zacvile ona pokuavajui ponovo da ga zagrli.,,Prestani! povika on bespomono, ,,prestani kad ti kaem!Takezo oseti kako mu cvokou zubi i kako su mu noge nesigurne. Nikada u ivotu nije osetio takav strah, ak ni kad je na Sekigahari leei posmatrao konje kako galopiraju nad njim. Nikad mu srce nije tako udaralo. On pobee i zavue se u sam ugao sobe.,,Odlazi, molio je. ,,Idi u svoju sobu. Ako ne ode, zvau Matahaija. Probudiu celu kuu.Oko se ne pomeri. Sedela je u mraku teko diui i buljei u njega. Nije mogla da zamisli da e je ikada iko odbiti na takav nain.,,Takezo, pokua ona ponovo, ,,zar ne shvata ta oseam prema tebi?On ne odgovori.,,Zar ne shvata?,,Shvatam, ali ti ne razume mene. Probudila si me usred noi, zaplaila do smrti, kao da je tigar na mene skoio u mraku...Sad na nju doe red da zauti. Tihi apat, skoro krkljanje zau se iz njenog grla. ,,Kako moe da me dovodi u tako neugodan poloaj?,,Ja tebe dovodim u neugodan poloaj?,,Naravno, to je uvredljivo.Toliko su oboje bili uzbueni da nisu uli kucanje na vratima koje je, oigledno, trajalo izvesno vreme. Ovog puta udarci u vrata behu propraeni uzvicima. ,,ta se deava tamo, jeste li gluvi!? Otvori vrata!Iza alona se pojavi svetlo. I Akemi bee budna. Onda se zaue i Matahaijevi koraci kako tutnje prema vratima.,,Majko, gde si? Odgovori molim te! Akemi je ve bila u predsoblju.Oko pobee u svoju sobu, koja je bila odmah do Takezoove, i javi se odande. Ljudi koji su lupali ve su bili oigledno izvalili rezu i uspeli da uu u kuu. Kad je stigla u glavnu sobu, ona vide est ili sedam ljudi irokih lea kako su se zbili u kuhinji koja je imala zemljani pod. Jedan od njih je vikao: ,,Ja sam! Cuikaze Tenma! Daj svetlo!

Izgubljeni ealj

I

Ljudi uletee u glavni deo kue ne skidajui sandale s nogu i poee da rasturaju sve to stignu, izvlae fioke, otvaraju plakare, diu ak i ramove sa razapetim asurama sa poda[footnoteRef:16]. Tenma je kao kralj sedeo i gledao kako njegovi ljudi pretrauju kuu, uivao u injenici da on njima zapoveda; ubrzo se, meutim umori od sopstvene neaktivnosti. [16: Prostorije u japanskim kuama prekrivene su drvenim ramovima standardne veliine (90x180 cm) na kojima je razapeta sitno pletena bambusova asura tatami. Na takvim podovima se sedi, hoda se po njima i prostire posteljina kada se spava. U srednjem veku je u siromanim kuama postojao samo pod od utabane zemlje. Takve podove imale su i dobrostojee kue u prostorijama u kojima postoji opasnost od prljanja poda.Ulaenje sa obuom na nogama u deo kue koji je prekriven tatamijem znak je velike grubosti i nepotovanja domaina.]

,,Ovo ve suvie dugo traje, zagrokta on. ,,Mora da ima neto robe kod kue. Gde je?,,Ne znam o emu uopte govori, odgovori Oko pokuavajui da se uzdri.,,Na zafrkavaj me, eno, samo kai gde je. Ja znam da je tu negde.,,Nemam ba nita.,,Nita?,,Nita.,,Dobro, moda nema. Moda su me pogreno obavestili.Buljio je u nju gladei bradu. ,,Dosta je ljudi! zagrme.Oko je ve sedela u susednoj sobi sa pominim vratima irom otvorenim i okrenuta leima prema njima, kao da hoe da im pokae da je ne interesuje gde pretrauju.,,Oko! pozva je Tenma osorno.,,ta hoe? odgovori ledeno ona.,,ta misli o tome da nam iznese neko pie?,,Da li bi hteo malo vode?,,Ne izazivaj, opomenu je on.,,Sake je u kuhinji, ako hoe da pije, uzmi sam.,,Oko, poe on ovoga puta blae, kao da joj se divi na hladnoi i tvrdoglavosti koju je pokazala. ,,Ne budi takva. Nisam te poseivao dugo. Zar je to nain na koji se postupa sa starim prijateljima?,,Je li ovo poseta?,,Dobro, dobro, smiri se. Ti si delom kriva za sve. Od mnogih sam o tebi uo isto pa nisam mogao da pomislim da svi lau. uo sam da si slala svoju lepu kerkicu da pljaka leeve.,,Dokai! zakreta ona. ,,Ima li neki dokaz?,,Da sam mislio da ga pronaem, ne bih ranije opomenuo Akemi. Ti zna pravila igre. Ovo je moja teritorija i ja moram da ti pretraim kuu da proverim glasine. U suprotnom, svako bi pomislio da moe da radi ta hoe. ta bi onda bilo od mene? Moram sam sebe da zatitim.Gledala ga je dugo, bez rei, poluokrenuta prema njemu i glave i nosa prkosno dignutih.,,Eto, Oko, sad zna da sam posebno bio ljubazan prema tebi.,,Ljubazan? Ne zasmejavaj me.,,Oko! Doi ovamo i sipaj mi da popijem!Kad ona ne pokaza elju da se pokrene, on prasnu. ,,Ti, luda kuko! Zar ne shvata da, kad bi bila dobra prema meni, ne bi morala da ivi ovako. On spusti malo glas. ,,Razmisli malo o tome.,,Zapanjena sam vaom ljubaznou, gospodine, ree ona posprdno.,,Ne sviam ti se?,,Ko je ubio moga mua, samo mi to odgovori?! Ne oekuje valjda da u ti verovati da ne zna.,,Ako eli da se osveti, pomoi u ti, pa ma ko to bio.,,Ne izigravaj budalu.,,Kako to misli?,,Izgleda da dosta slua ta ljudi priaju. Zar ti nisu rekli i to da si ti ubio mog mua? Zar nisi uo da je ubica Cuikaze Tenma? Svako to zna. Ja sam moda ena jednog pljakaa, ali nisam spala toliko nisko da se provodim sa muevljevim ubicom.,,Nisi mogla da izdri a da to ne kae? Ne bi trebalo da govori takve stvari, jer to nije dobro za tvoje zdravlje ni za zdravlje tvoje lepe kerke. On u jednom gutljaju ispi au sakea koju mu dodadoe i nasmeja se.,,Ja u odgajati svoju kerku i vaspitati je kako treba, a kad se uda, onda u ti se oduiti za sve. Zapamti ove moje rei!Tenmi su se od smeha zatresla prvo ramena, a onda je poelo i celo telo da mu se trese kao kitnjikez od pasulja[footnoteRef:17]. Kad je popio sav sake koji je mogao da nae, on zovnu jednog od svojih ljudi iz kuhinje; ovaj doe sa dugim kopljem u ruci. [17: Jokan, japanski slatki koji se pravi od sojinog pasulja. Slian je naem kitnjikezu.]

,,Hej ti, poguraj malo kopljem daske na plafonu.ovek uradi ono to mu je bilo nareeno i kako je buio plafon, tako je Okoino sakriveno blago padalo kao grad iz oblaka.,,Ba kao to sam i pretpostavljao, ree Tenma ustajui. ,,Vidite, ljudi, evo dokaza! Prekrila je pravila, to je nesumnjivo. Zgrabite je i dajte joj ono to zasluuje!

II

Njegovi ljudi krenue prema glavnoj sobi, ali se iznenada zaustavie. Oko je stajala u vratima gledajui ih kao da im govori da je bolje ako se ne usude da spuste ruku na nju. Tenma, koji je ve bio siao u kuhinju, okrete se nestrpljivo i viknu: ,,ta je, ta ekate? Dovedite je ovamo!Nita se ne dogodi. Oko je nastavila da zuri u ljude, a oni behu kao paralizovani. Tenma odlui da se umea. Pucnuvi jezikom on poe prema Oko, ali i on stade kad doe do vrata. Tek tada je video da iza nje stoje dva mladia divljeg izgleda. Takezo je drao drveni ma horizontalno, spreman da njime smrvi kosti prvome koji naie i svakom dovoljno ludom da krene za njim. S druge strane stajao je Matahai sa visokopodignutim maem, spreman da ga spusti na vrat prvom koji bi proao kroz vrata. Akemi ne bee u blizini.,,A, tako?! riknu Tenma. ,,Onog momka sam skoro video kako eta sa Akemi. Onog sa drvenim maem. Ko ti je onaj drugi?Ni Takezo ni Matahai ne rekoe ni re, kao da pokazuju reenost da odgovore samo orujem. Napetost se poveavala.,,Otkud ovi mukarci u kui! rikao je Tenma. ,,Hej, vas dvojica, vi mora da ste sa Sekigahare? Bolje da se pripazite, opominjem vas!Nijedan mii na licima dva prijatelja ne pomeri se.,,U ovim krajevima nema nikog ko nije uo za ime Cuikazea Tenme! Pokazaemo vam ta mi radimo sa beguncima!Muk.Tenma mahnu svojim ljudima da se uklone. Jedan od njih, kreui se unazad, upade pravo u ognjite u podu[footnoteRef:18] digavi ak do plafona itav buket varnica. Za tren oka soba se ispuni dimom. [18: Da se ne bi zapalio pod od bambusovih asura, ognjita u japanaskim kuama izdubljivana su u podu, prilino duboko. Oko njega bi se okupljali ukuani i grejali se.]

,,Jaoooj!Kad Temna ulete u sobu, Matahai spusti ma svom snagom, ali stariji ovek bee suvie brz za njega i ma ga samo okrznu po koricama. Oko je bila pobegla u najblii ugao, a Takezo je ekao, drei dugi crni ma i dalje u istom poloaju. On pokua da Tenmu udari po nogama zamahnuvi svom snagom. Ma zviznu kroz tamu, ali ne pogodi, jer taj kao bik jaki i veliki ovek uspe da na vreme odskoi i baci se na Takezoa kao stena koja se kotrlja niz padinu.Takezo oseti udarac kao da se sudario sa medvedom. Bio je to najjai ovek sa kojim se ikada borio. Tenma ga epa za vrat i udari dva-tri puta tako da je mislio da e mu se rasprsnuti lobanja. On ipak uspe da uhvati vazduh, prikupi snagu i posla Tenmu kroz vazduh toliko snano da ovaj lupi o zid, od ega se zatrese itava kua. I dok je Takezo dizao drveni ma da ga spusti na Tenminu glavu, pljaka se otkotrlja, skoi, i izlete iz kue, sa Takezoom koji ga je pratio u stopu.

III

Takezo je bio odluio da ne pusti Tenmu da pobegne. To bi bilo suvie opasno. Bio je ve doneo odluku. Kada ga bude stigao, nee ga samo udariti, gledae da se uveri da vie nijedan dah iz njega ne izae. Takva je bila Takezoova priroda, bio je ovek ekstrema. ak i kad je bio sasvim mali, bilo je neeg primitivnog u njemu, neeg to je podsealo na ratnike drevnog Japana, neto isto toliko divlje koliko i isto. U njemu ne bee ni prosvetljenja civilizovanosti, ni blagosti znanja, niti je znao za ublaavanja. To je bilo neto u njemu duboko ukorenjeno i zbog toga ga verovatno ni otac nije voleo. Munisai je pokuao da na nain na koji to ine pripadnici vojnike klase umanji sinovljevu okrutnost: esto ga je strogo kanjavao, ali efekat takvog naina vaspitavanja bio je suprotan. Deak je postao jo vie divalj, kao mladi medved koji pobesni to mu se ne da hrana. I to su seljani vie prezirali mladog prostaka, on je postajao sve drskiji prema njima.Kad je takav deak postao ovek, epurio se po selu kao da je ono njegovo. A jadne seljake bilo je veoma lako zastraiti. Uskoro on poe da sanja o veim podvizima, a Sekigahara mu dade prvu lekciju o onome ta je ivot u stvari. Njegove iluzije iz mladosti behu razbijene, nije vie imao nita od ega bi ponovo poeo. Ali on uopte nije pomiljao da ali zbog neuspeha u prvom ,,poduhvatu, niti je mislio da se zabrine nad sivilom budunosti. Jo nije znao za znaenje samodiscipline ali je bez muke savladao gorinu poraza.A sada je, eto, sluajno, naleteo na stvarno veliku ribu, na Cuikazea Tenmu, vou pljakaa. To je bila vrsta protivnika sa kakvom je na Sekigahari nameravao da ukrsti rogove.,,Kukavico! vikao je. ,,Stani i bori se!Takezo je jurio kao munja preko mranog polja, izvikujui poruge. Samo desetak koraka napred, Tenma je leteo svom snagom. Dok je vetar zujao oko njegovih uiju, Takezo je bio srean, sreniji nego ikad u ivotu. to se vie pribliavao Tenmi, sve je bio blii ivotinjskoj ekstazi.Najzad uspe da se priblii i zada udarac, krv prsnu sa vrha drvenog maa i krik koji ledi krv u ilama razori tihu no. Zdepasto pljakaevo telo uz tupi udar pade na zemlju i prevrnu se. Lobanja mu je bila razmrskana, oi izletele iz duplji, a posle jo nekoliko snanih udaraca rebra mu ispadoe kroz kou.Takezo die ruku da otre znoj s ela.,,Jesi li sad zadovoljan, pljakau? zapita trijumfalno.Onda lagano krete prema kui: sluajni posmatra, koji nije gledao sve od poetka, pomislio bi da je to neki mirni eta koji ne haje nizata na svetu. Takezo se oseti lakim i shvati da se uopte ne kaje. Znao je: da je onaj ovek pobedio, sad bi on leao tamo mrtav. Iz mraka se zau Matahaijev glas.,,Takezo, jesi li to ti?,,Jesam, ta je bilo? odgovori ovaj mlitavo.,,Ubio sam jednoga, a ta je s tobom? Matahai bee dotrao do njega, sav bez daha.,,I ja sam ubio jednoga.Matahai se epurio ne isputajui ma krvav do balaka. ,,Ostali su pobegli. Ti lopovski kopilani nisu neki borci. Nemaju petlje. Oni mogu da se bore samo sa mrtvacima. Ha, ha, ha, ha!Obojica behu puni sebe, zadovoljni i sreni kao par dobro hranjenih maaka. avrljajui veselo krenue prema svetlu koje se videlo u daljini. Takezo sa svojim krvavim komadom drveta, Matahai sa okrvavljenim maem.

IV

Zalutali konj proturi glavu kroz prozor i pogleda u unutranjost kue. Njegovo frktanje probudi mladie koji su spavali. Takezo skoivi udari lagano konja po njuci, Matahai poe da se protee.,,Sunce je odavno izalo, primeti Takezo.,,Zar misli da je prolo podne?,,Ko zna.Posle dobrog sna zaboravili su sve to se dogaalo protekle noi za njih dvojicu postojalo je samo sutra. Takezo otra iza kue, go do pojasa. Klekavi pored istog hladnog planinskog potoka on ispljuska lice, okvasi kosu, opra grudi i lea. Onda podigne glavu i udahne duboko nekoliko puta, kao da pokuava da popije sunevu svetlost i celo nebo. Matahai je za to vreme ve bio otiao u glavnu sobu da poeli dobro jutro Oko i Akemi.,,Hej, vas dve divne dame, to ste se toliko zabrinule? Izgledate kao da alite nekoga. Ne alite valjda to smo ubili ubicu tvoga mua i prebili njegove ljude tako da nas nee skoro zaboraviti?Matahaijevo nezadovoljstvo bilo je oigledno. Mislio je da e udovica i njena kerka biti oduevljene kada uju da je Tenma mrtav. Akemi je, kad je prvi put ula, zapljeskala ali danas, sedei pored vatre, izgledala je potiteno.,,ta je s njima? zapita se on, govorei sebi da su njih dve ene koje je najtee zadovoljiti na svetu.,,Koja zahvalnost, ree sam za sebe primajui gorki aj koji mu je Akemi pruila.Oko se slabo nasmei. ,,Matahai, ti izgleda ne shvata. Tenma ima na stotine sledbenika.,,Naravno, imao je. Ali mi se ne plaimo onih koji se kupe oko ljudi kao to je on. Ako smo mogli da ubijemo njega, zato bismo se plaili onih koji su gori od njega. Ako neto pokuaju, Takezo i ja emo...,,Neete vi nita da uradite! prekide ga Oko.,,Kako moe tako da govori. Dovedi ih koliko hoe. To je samo jedna gomila crva i nita vie. Ili misli da smo Takezo i ja kukavice i da emo da pobegnemo.,,Niste kukavice, ali ste detinjasti. Tenma ima mlaeg brata koji se zove Cuikaze Kohei; ako on krene protiv vas, i da obojica postanete jedan ovek, nemate anse protiv njega.Mahatai je bio uo za Koheija koji je imao veliku bandu u Jasugavi, kod Kisoa. I ne samo to. Bio je majstor u borilakim vetinama i posebno sposoban da ljude napadne kad se najmanje nadaju. Nijedan ovek za koga je do sada Cuikaze Kohei objavio da e ga ubiti nije imao miran san. Za Matahaija nije bilo problema ako ga neko napadne otvoreno; bila je, meutim, sasvim druga stvar ako ga uhvati na spavanju.,,To mi je slaba taka, priznade. ,,Spavam vrsto kao klada.Dok je sedela zamiljena, Oko zakljui da postoji samo jedno reenje: napustiti kuu i ceo ivot koji su do tada vodili i otii negde daleko odatle. Ona zapita Matahaija da li i on i Takezo misle isto.,,Porazgovarau s njim, odgovori Matahai. ,,Samo, gde li li otiao od jutros?On izae napolje i pogleda, ali Takezoa ne bee nigde. Posle izvesnog vremena, kad se dobro zagledao, ugleda ga u daljini kako jae na golom konju, onom lutalici koji ih je probudio tog jutra.,,Ba njega briga za bilo ta na svetu! Hej ti, vraaj se, imam neto da te pitam! Matahai je osetio zavist prema drugu koji je mogao da bude toliko miran.

V

,,Znai, ti misli da bi trebalo da krenemo kui? ree Matahai kasnije, dok su leali u travi grickajui svee stabljike i razmiljali ta da rade.,,Da, ne moemo da zauvek ostanemo sa ovim enama.,,U pravu si.,,Ja, inae, ne volim ene. Takezo je barem u to bio siguran.,,Dobro, onda da krenemo. Matahai pogleda u nebo. ,,Poto smo ve odluili, bolje je da krenemo odmah. Sad shvatam koliko mi nedostaje Ocu i koliko elim da je vidim. Vidi onaj oblak tamo, podsea me na njen profil. Vidi onaj deo tamo, isti je kao njena kosa kad je tek opere, pokazivao je Matahai prema nebu kopajui petama zemlju.Takezo je gledao za konjem koji je ponovo odlutao. Kao i druge skitnice, konji su dobroudna stvorenja i ne ele da dugo budu nekome na teretu.Iz kue izae Akemi da ih pozove na veeru i oni ustadoe.,,Ajde da se trkamo! viknu Takezo.,,Krei, prihvati Matahai.Akemi zadovoljno pljesnu rukama kad ih vide kako rame uz rame tre kroz visoku travu ostavljajui za sobom tanak pramen praine.Posle veere Akemi postade zamiljena. Mladii su joj ba bili rekli da su odluili da krenu kuama. Bilo je zanimljivo dok su bili tu i elela je da to veno potraje.,,Glupao, zato plae, grdila ju je majka. Oko se minkala, lagano i pedantno kao i uvek, i dok je prekorevala devojku u ogledalu, posmatrala je Takezoa. Ovaj oseti taj pogled i iznenada se seti otrog mirisa njene kose koji je osetio one noi kad mu je upala u sobu.Matahai, ponaajui se kao domain, uze veliki krag sa sakeom i poe da puni keramiku posudu za zagrevanje pia. Odluili su bili da popiju zajedno po neku aicu poto je to bilo njihovo poslednje zajedniko vee. Izgledalo je da i Oko ulae posebno velike napore da te veeri izgleda to lepe.,,Ne ostavimo ni kap nepopijenu, ree ona. ,,Ne vredi nita ostavljati pacovima.,,Ili crvima, upade Matahai.Za kratko vreme ispraznili su tri kraga. Oko se nae prema Matahaiju i poe da ga miluje tako upadljivo da je Takezo, zbunjen, morao da okrene glavu.,,Ne, ne mogu da hodam, mumlala je Oko pijano.Matahai je povede do njene sobe, sa njenom rukom vrsto obavijenom oko svojih ramena. Kad su ve bili na vratima, ona se okrenu i ljutito ree Takezou: ,,Ej, Takezo, spavaj sam! Ti ionako voli da sam spava, zar ne?Ne rekavi ni rei, on se isprui tamo gde je sedeo. Bio je pijan, a i bilo je ve prilino kasno.Kad se probudio, bio je ve uveliko dan. Neto mu je govorilo da u kui nema nikoga. Pogleda oko sebe i vide da su sve stvari koje su Akemi i Oko nagomilale pred put bile nestale. U predsoblju nije bilo sandala. I nije bilo Matahaija. On pozva glasno, ali odgovora ne dobi, niti ga je on oekivao. Naputena kua odaje neku posebnu atmosferu koja se odmah oseti.Nikog nije bilo ni u dvoritu, ni iza kue. Jedini trag njegovih prijatelja bio je jarkocrveni ealj koji je leao na dasci za umivanje pored potoka. Osetivi miris elja, on se jo jednom seti kako je Oko pokuala da ga zavede jedne od prethodnih noi. ,,Jedino je ona mogla da pobedi Matahaija, pomisli on sav besan.,,Budalo! viknu. ,,A ta e sa Ocu, ta misli sa njom da uradi? Zar nije bila dovoljno dugo sama? Svinjo!On nagazi jevtini crveni ealj i poele da u besu krikne. Ne zbog sebe, ve zbog Ocu, koju je mogao da zamisli kako sedi i eka ih u njihovom selu.Dok je oajan sedeo u kuhinji, konj lutalica se pojavi na vratima. Shvativi na neki nain da ga Takezo nee udariti po njuci, on poe da traga po kuhinjskom slivniku i da lagano lie zrnca pirina koja su se tamo zadrala.

Cvetni paviljon

I

U sedamnaestom veku put preko Mimasake bio je jedna od glavnih saobraajnica[footnoteRef:19]. Vodio je od Tacunoa u provinciji Harima, preko terena koji je slikovito opisivan ,,planina za planinom i, kao granini stubovi izmeu Mimasake i Harime, iao preko bezbrojnih brda. Putnici koji bi proli kroz klanac Nakajama, gledali bi sa puta prema dolini reke Aida, gde bi, na iznenaenje namernika, mogla da se vide esto veoma velika sela. [19: Japan ini veliki broj ostrva, od kojih su najvea Honju, ikoku, Kjuju i Hokaido. Musai je roen u zapadnom delu najveeg ostrva Honju, u oblasti koja se nazivala i ugoku (centralna oblast). Poto se Musaijevo rodno selo nalazilo na glavnom putu koji je presecao Honju i u blizini prestonice Kjoto i velikog grada Osake, Musaiju kasnije nije teko da u svojim lutanjima ode u ova mesta u kojima se odigravalo gotovo sve to je bilo od znaaja u srednjovekovnom Japanu.]

Sam Mijamoto bio je pre skup razbacanih zaselaka nego pravo selo. Jedna grupa kua pruila se uz obale reke, druga je bila daleko u brdima, a bilo je kua i usred polja, kamenitih i tekih za obradu. U svakom sluaju, broj kua u njemu bio je prilino veliki za sela toga vremena.Do pre otprilike godinu dana gospodar inmen od Ige imao je zamak na kilometar uz reku. Zamak je bio mali, kao veina zamkova tog vremena, ali je, uprkos tome, privlaio stalnu reku zanatlija i trgovaca. Dalje na sever bili su rudnici u ikozaki, sada ve prilino iscrpeni, a nekada su vrveli od rudara iz svih krajeva zemlje.Putnici koji su ili iz Tottorija u Himei, ili iz Taime kroz planine Bizena, prirodno bi se koristili tim putem. Isto tako prirodno, oni bi zastajali da se odmore u Mijamotou. Selo je imalo izgled naselja koje esto poseuju ljudi iz drugih provincija u njemu ne samo da je bila krma, ve je imalo i prodavnicu tekstila. U selu je esto boravilo i jato lakih ena koje su se, napuderisanih vratova, kako je zahtevala tadanja moda, okupljale oko krme i prodavnice kao slepi mievi pod strehom. To je bilo mesto iz koga su Takezo i Matahai krenuli u rat.Ocu je sedela gledajui krovove Mijamotoa i sanjarila. Bila je to sitna devojka, sa lepom koom i sjajnom crnom kosom. Krhkog tela, dugih kostiju, imala je neki asketski, skoro eterini izgled, za razliku od veine seljanica, robusnih i grubih, koje su radile u pirinanim poljima u nizini. Pokreti su joj bili neni, hodala je otmeno sa dugim vratom ispravljenim i glavom visoko dignutom. Dok je sedela na verandi hrama ippoi, iz daljine je podseala na porculansku figurinu.Odgojena u tom planinskom budistikom hramu, stekla je neku rezervisanost kakva je retka kod devojaka u esnaestoj. Odvojenost od drugih devojica njenoga doba i od sveta obuzetog svakodnevnim radom dala je njenim oima neku zamiljenost, neku ozbiljnost koja je odbijala mukarce naviknute na lakomislene ene. Njen zarunik Matahai bio je samo godinu dana stariji od nje; otkako je, prole godine, sa Takezoom otiao iz Mijamotoa, o njemu nije ula nita. ak je i prvih meseci godine koja je nastupila eznula za veu o njemu, ali kada je ve doao april, prestala je da gaji bilo kakvu nadu.,,Uskoro e biti puna godina kako je otiao, razmiljala je pogleda uprtog u daleke oblake.,,Ni Takezoova sestra dugo nije nita ula o bratu. Bila bih luda ako bih se nadala da je ijedan od njih dvojice iv. Kada bi neto slino rekla ljudima sa kojima bi razgovarala, gledala bi ih skoro moleivim pogledom, kao da trai da je sagovornik uveri u suprotno i kae joj da nada ne treba da je napusti.Navikavi se ve na Tokugavine vojnike koji su zauzeli zamak inmen, seljaci su mislili da i nema razloga da veruju da je neko od njihovih preiveo bitku. Nijedan lan porodice gospodara inmena nije se vratio sa polja Sekigahara, ali sve to bee prirodno. Bili su samuraji i izgubili su bitku. I da su mogli, sigurno ne bi eleli da se suoe sa ljudima koji su ih poznavali[footnoteRef:20]. A obini vojnici-peaci, zar su oni uopte mogli da se vrate kuama? Da su mogli, oni bi, nesputavani pravilima ponaanja samuraja, to i uinili. Da su ostali ivi. [20: U konfuijanskom sistemu dravne uprave i drutvenog ureenja pitanje krivice, naroito meu pripadnicima samurajske klase, bilo je veoma vano. Poraz u ratu znaio je krivicu prema sredini u kojoj samuraj ivi, i ona je esto okajavana samoubistvom ili pustinjatvom. Osramoen ovek nije imao pravo da nastavi ivot u svojoj sredini do smrti ili dok krivicu na neki nain ne okaje.]

,,Zato? pitala se Ocu po ko zna koji put, ,,zato mukarci idu u rat? Poela je da uiva u tim trenucima melanholije dok je sedela sama na verandi hrama i razmiljala uvek o istom. Udubljena u ta eznutljiva sanjarenja ostajala bi tamo satima. Iznenada, ona zau muki glas koji ju je zvao i naglo osvojio njeno ostrvo mira.,,Ocuuu!Podigavi glavu Ocu vide mladog oveka kako od bunara ide prema njoj. Bio je vitak i lep, obuen samo u pojas od pamune tkanine koji jedva da je zaklanjao sve to bi trebalo da zakloni, i imao suncem i vetrom opaljenu kou koja je sijala kao staro zlato neke Budine statue. Bee to kaluer reda Zena[footnoteRef:21] koji je pre tri ili etiri godine dolutao negde iz provincije Taima i sve to vreme proveo u hramu. [21: ,,Zen ju je budistika sekta ije uenje, kada je stiglo u Japan, u sedmom veku, nije imalo velikog uspeha. Tek je u dvanaestom veku budistiki kaluer Eisai, posle putovanja po Kini, podigao prvi hram sekte jofukui u Hakati. Otada uenje, prema kome svaki ovek moe da dopre do znanja o ,,Zakonu i prirodi iskljuivo meditacijom i bez uticaja bilo kakvih doktrina ili uenja o tim pitanjima, postaje sve popularnije. Osniva sekte u Kini bio je Darma (Daruma) godine 520 svetac koji je, prema predanju, toliko dugo sedeo u pozi za meditaciju da su mu potpuno zakrljale noge.]

,,Najzad je stiglo prolee, ree on zadovoljno kao da govori za sebe. ,,Blagosloveno prolee, ali sa razliitim vrstama blagoslova. im malo otopli, ove dosadne vai nau se svugde. One pokuavaju da osvoje svet, kao i ona samovoljna regentska hulja Miinaga Fuivara[footnoteRef:22]. Ba sam oprao odeu, ali gde u, zaboga, da osuim ovaj dronjak od haljine? Ne mogu da ga obesim na rascvetalo ljivino drvo; bilo bi skrnavljenje i uvreda za prirodu prekriti te divne cvetove. Eto, ja, ovek od umetnikog ukusa, nemam gde da obesim ve! Ocu, daj mi tvoju motku za suenje. [22: Miinaga Fuivara (966 1027), pripadnik ugledne plemike porodice Fuivara, koja je dugo davala i japanske vladare. Preko porodinih veza sa carevima vladao je Japanom kao regent vie od trideset godina. Za ivota udao je tri kerke za careve, a kasnije su etiri njegova unuka na kratko vreme zauzimala carski tron. Njegovo ime je jedan od simbola vladalakih ambicija u Japanu.]

,,Takuane, ne moe tako da eta skoro go dok ti se odelo ne osui! vrisnu Ocu, pocrvenevi kad je videla polugolog kaluera.,,Dobro, dobro. Otii u onda da odspavam. ta misli o tome?,,Ah, ti si nemogu!Digavi jednu ruku prema nebu a drugu ispruivi prema zemlji kaluer zauze pozu onih budistikih statua koje su hodoasnici jedanput godinje pomazivali slatkim ajem.,,Trebalo je u stvari samo da saekam sutranji dan. Poto je sutra osmi, Budin roendan, mogao sam da stojim ovako i da pustim narod da mi se klanja, a kad me poliju slatkim ajem samo da oliem usne.

II

Sa pobonim izgledom, Takuan izree prve Budine rei: ,,Gore na nebu i dole na zemlji, samo sam ja svet.Na to njegovo skrnavljenje Ocu prsnu u smeh. ,,Zna li da stvarno lii na njega?,,Naravno, ja sam iva inkarnacija princa Sidarte[footnoteRef:23]. [23: Princ Sidarta je jedno od imena indijskog kraljevia Bude, osnivaa sada iroko rairene religije budizma.]

,,Onda budi miran i ne mii se. Sad u da donesem malo aja da te prelijem.U tom trenutku jedna pela poe vazduni napad na kaluerovu glavu pa njegova sveta poza bi ubrzo zamenjena grozniavim mahanjem ruku. Kao da je videla mesto za prodor u njegovom loe privrenom pojasu, pela ulete unutra a Ocu se zaceni od smeha.Od dolaska Takuana Sohoa nije proao dan a da ak i utljiva Ocu nije bila primorana da se smeje neemu to bi on uradio ili rekao. Iznenada, ona prestade da se smeje. ,,Vie ne mogu da gubim vreme s tobom. Imam da zavrim vane poslove, ree dok je obuvala sandale.,,Kakve to stvari, zapita je nevino kaluer.,,Kakve stvari! Zar si zaboravio? Tvoja pantomima me jo ba podsetila ta sve treba da pripremim za sutra. Stari svetenik mi je rekao da treba da naberem cvee i ukrasim hram, a treba da pripremim i sve za sutranju ceremoniju pomazanja i skuvam dovoljno slatkog aja.,,Gde e da bere cvee?,,Tamo dole na poljima pored reke.,,Idem i ja s tobom.,,Tako bez odela?,,Sama nikad nee moi da nabere dovoljno. Potrebna ti je pomo. Sem toga, ovek se raa neodeven i goliavost je njegovo prirodno stanje.,,Moe biti da je tako, ali to za mene nije prirodno. Radije u sama.Mislei da ga se oslobodila, Ocu ode iza hrama da uzme korpu; zabaci je na lea, uze srp i izae na zadnju kapiju. Ve posle nekoliko trenutaka ona iza sebe vide Takuana. Sav je bio uvijen u veliki komad platna od koga su pravljene boe za prenoenje posteljine.,,Ovo ti se vie svia, zapita je cerei se.,,Naravno da ne. Izgleda smeno. Svi e misliti da si poludeo.,,Zato?,,Nije vano. Samo nemoj da mi se pribliava.,,Je li ti i ranije smetalo da hoda sa neodevenim mukarcima?,,Takuane, ti si stvarno grozan! Ocu pobee dok ju je on pratio koracima koji bi dolikovali Budi kad se sputa sa Himalaja, dok mu se ogrta vijorio na vetru.,,Ocu, ne ljuti se, samo sam se alio! I ne bi trebalo da se pui toliko. Mukarci takve ne vole.Na kilometar niz padinu proleno cvee cvetalo je svugde du reke Aida. Ocu spusti korpu i u moru ustreptalih leptirova poe da iroko izmahuje srpom.,,Kako je mirno ovde, ree posle izvesnog vremena Takuan, dok mu je glas zvuao istovremeno religiozno i detinjasto. ,,Zato vie volimo da plaemo, patimo i izgubimo se u strastima i besu, muei sami sebe u plamenovima pakla, umesto da ivimo u raju punom cvea. Nadam se da e bar ti odluiti da ivi kako treba i ne proe kroza sve to.

III

Dok je ritminim pokretima punila korpu pokoenim utim cvetovima, prolenim hrizantemama, krasuljcima, makovima i ljubiicama, Ocu mu odgovori: ,,Takuane, umesto to propoveda, bolje da pazi da opet ne naleti na neku pelu.On uzdahnu i zaklima prekorno glavom. ,,Ja ne govorim o pelama, Ocu. Samo pokuavam da ti prenesem Budino uenje o sudbini ene.,,Sudbina OVE ENE OVDE nije tvoj posao!,,Ali ekaj. Moj posao kao svetenika je da brinem o ljudskim ivotima. Slaem se da je to nikakav posao, ali nije nita manje besmislen od posla trgovca, suknara, drvodelje ili samuraja. To zanimanje postoji jer je neophodno. Ni zbog ega drugog.,,Pretpostavljam da si u pravu, omeka malo Ocu.,,injenica je, naravno, da su svetenici u loim odnosima sa enama ve nekih tri hiljade godina. Budizam ui da je ena zlo, avo, glasnik pakla. Ja sam godine proveo zaronjen u budistike spise i nije udo da se nas dvoje stalno svaamo.,,I zato je prema tvojim spisima ena zlo?,,Zato to ona zavodi mukarca.,,Ali, zar i mukarci ne zavode ene?,,Jeste, ali... I sam Buda je, kao to zna, bio mukarac.,,Hoe da kae da bi stvari izgledale drugaije da je on bio ena?,,Naravno da ne. Kako bi demon uopte mogao da postane Buda?,,Takuane, to to ti pria nema nikakve veze sa mojim pitanjem!,,Da su religiozna uenja iskljuivo stvar zdravog razuma, ne bi nam bili potrebni proroci da ih prenose ljudima.,,Eto, opet izvre stvari onako kako tebi odgovara.,,Tipino enska primedba. Zato sada napada mene. To je ve lino.Ona prestade da izmahuje srpom. ,,Takuane, hajde da prestanemo s time, danas uopte nisam raspoloena.,,uti, eno!,,Ti stalno pria, ne ja.Takuan sklopi oi kao da prikuplja strpljenje. ,,Dozvoli da ti objasnim. Kad je Buda bio mlad, seo je pod drvo i ene demoni opsedali su ga dan i no. Prirodno je da nije stekao lepo miljenje o enama, ali je i pored toga kasnije ipak uzeo nekoliko ena za uenike.,,Je l to zato to je postao mudriji, ili senilniji?,,Ne huli! upozorio je on otro. ,,I ne zaboravi da je bodisatva Nagarduna[footnoteRef:24] isto toliko mrzeo ene, hou rei plaio se ena kao i Buda. Ali uprkos tome iao je toliko daleko da je hvalio etiri tipa ene: pokorne sestre, verne ljubavnice, dobre majke i krotke slukinje. U beskraj je o njima priao i mukarcima savetovao da se takvim enama ene. [24: Jedno od budistikih boanstava, Budin uenik.]

,,Pokorne sestre, verne ljubavnice, dobre majke i krotke slukinje sve udeeno kako prija mukarcu!,,To je prirodno. U staroj Indiji mukarci su bili cenjeni vie a ene mnogo manje nego sada u Japanu. Ali voleo bih da uje kakav je savet Nagarduna dao enama.,,Kakav savet?,,Rekao je: eno, ne udaj se za mukarca.,,To je smeno!,,Pusti me da zavrim. Rekao je: eno, udaj se za istinu.Ocu ga pogleda zbunjeno.,,Zar ne shvata, ree on, ,,udaj se za istinu znai da treba da bude opsednuta ne samo smrtnim stvarima, ve i venim.,,Ali, Takuane, zapita ona nestrpljivo, ,,ta je to istina?Takuanu obe ruke padoe niz telo i on se zagleda u zemlju. ,,Poni sama da misli o tome. Ni ja nisam potpuno siguran.Ocu prsnu u smeh; Takuan se nije obazirao na to. ,,Postoji neto to sigurno znam. Primenjena na tvoj ivot, iskrenost u braku znai da ne treba da misli o odlasku u grad da bi raala slabu, razmaenu decu. Ostani ovde gde pripada i raaj zdrave momke.Ocu nestrpljivo podie srp i prosikta: ,,Takuane, jesi li ti doao ovde da mi pomae ili ne?,,Naravno da ti pomognem, zato sam ovde.,,U tom sluaju, prestani da propoveda i uzmi taj srp u ruke.,,Dobro, ako ne eli moja duhovna uputstva, neu ti ih nametati, ree on pravei se uvreden.,,Dobro, dok ti bude radio, ja u da trknem do Oginine kue i vidim da li je gotov pojas koji sutra treba da nosim preko kimona.,,Ogin, Takezoova sestra? ini mi se da sam je upoznao kad je jedanput dolazila u hram. On baci srp. ,,Idem i ja s tobom.,,Tako obuen?Pravio se da ne uje. ,,Tamo emo sigurno dobiti aj. Umirem od ei.Umorna od rasprava s kaluerom, Ocu samo klimnu glavom i njih dvoje krenue obalom.

IV

Ogin je bila ena od dvadeset pet godina; nisu je vie smatrali osobom u cvetu mladosti ali su ipak svi mislili da ne izgleda loe. Iako joj je smetala reputacija njenog brata, imala je dosta prosilaca jer su njeno dranje i njene dobre osobine odmah upadale u oi. Ipak, ona je odbijala sve prosce redom uz jednostavno objanjenje da eli da se jo malo brine o mlaem bratu.Kuu u kojoj je ivela podigao je njihov otac Munisai, dok je jo bio uitelj borilakih vetina u klanu inmen. Kao nagradu za izvanredne zasluge dobio je tada ak i privilegiju da nosi inmenovo ime. Kua je stajala na brdu iznad reke, bila opkoljena zidom od naboja sa kamenim temeljima i bila suvie velika za potrebe obinog samuraja. Iako je ranije bila lepa, sada je ve poela da propada. Divlje perunike ikale su iz krova a zid prostora za vebu, na kome je Munisai nekada poduavao borilake vetine, bio je sav ulepljen izmetom lasta.Munisai je pao u nemilost, izgubio status i umro kao siromaan ovek, to nije bila udna sudbina u to doba previranja. Ubrzo posle njegove smrti sve sluge napustie kuu, ali, poto su svi bili iz Mijamotoa, mnogi su i dalje esto svraali. Kad bi navratili, donosili bi svee povre, istili prazne sobe, punili upove vodom, ureivali staze i na mnogo drugih naina pomagali da se stara kua odri. U tim prilikama uvek bi ostajali i da vode prijatne razgovore sa Munisaijevom kerkom.Dok je tog dana ila, Ogin zau da se otvaraju vrata ali pomisli da to mora da je neko od bivih slugu i tako zadubljena u posao iznenaeno skoi kad vide Ocu.,,O, ti si? ree. ,,Uplaila si me. Ba zavravam tvoj pojas za sutranju ceremoniju.,,Hvala ti, Ogin. Mnogo ti hvala to si se toliko trudila oko njega. Trebalo je da ga sama saijem, ali u hramu ima toliko mnogo posla, stvarno ne bih imala vremena.,,Drago mi je da sam ti od pomoi. Imam vie vremena nego to je to dobro za mene, a kad nemam ta da radim, postaje mi dosadno.Ocu iznenada baci pogled na kuni oltar ispod koga bee posuda i u njoj zapaljena svea[footnoteRef:25]. Svea je osvetljavala dva zapisa ispisana etkicom, ispod kojih bee ista voda i cvee. Na njima je pisalo: [25: Udubljenje u zidu ili ugao najvee sobe u japanskoj kui je neka vrsta kunog oltara koji se zove tokonoma. Obino se ukraava umetnikom slikom ili kaligrafskim zapisom.]

,,Preminuli duh inmena Takezoa, sedamnaest godina.,,Preminuli duh Honiden Matahaija, istih godina.,,Ogin, uzviknu uzbuena Ocu, ,,zar ti je neko javio da su poginuli?,,Nije, ali ta drugo mogu da mislim? Ve sam prihvatila misao da su nali smrt na Sekigahari.Ocu energino zaklima glavom. ,,Ne govori tako neto, donee nesreu. Nisu mrtvi, nisu! Znam da e se pojaviti, i to ovih dana!Ogin je gledala u pojas koji je proivala. ,,Da li sanja Matahaija?,,Da, sve ovo vreme. Zato?,,To dokazuje da je mrtav. I ja samo sanjam svoga brata.,,Ogin, ne govori tako! Otravi do oltara Ocu stre natpise. ,,Baciu ovo, samo donosi nesreu.Dok je gasila sveu, suze su joj klizile niz obraze. Poto se nije zadovoljila samo time, dohvati posudu sa vodom i cvee i kroz susednu sobu otra na verandu sa koje baci cvee to je dalje mogla a vodu prosu pravo na Takuanovu glavu.,,Jaaao, ledena je! kriknu on skoivi i pokuavajui da se obrie ogrtaem. ,,ta radi? Doao sam ovde na olju aja, ne da se kupam!Ocu se smejala sve dok joj svee suze, suze zadovoljstva, ne navree na oi. ,,Izvini, Takuane, stvarno mi je ao. Nisam te videla.

V

Da bi se opravdala, Ocu donese aj[footnoteRef:26] Takuanu, a kad se vrati u sobu, Ogin je, dok je neprestano gledala prema verandi, zapita: ,,Ko je to? [26: Japanci najee piju zeleni aj (od osuenih zelenih listia aja crveni aj dobija se peenjem zelenih listia) ali vole i ajeve od raznih itarica i drugih biljaka. Osim ,,crvenog (kod nas ruski ili indijski) u Japanu se svi ovi ajevi piju gorki.]

,,To je lutajui svetenik koji spava u hramu. Sea se onog prljavog, videla si ga jedanput. Leao je na suncu na stomaku sa glavom poduprtom rukama i kad smo ga pitale ta radi, rekao je da gleda rvanje svojih vaiju. Rekao je da ih trenira kako bi ga zabavljale.,,Aa, on?,,Jeste. Zove se Takuan Soho.,,udan neki ovek.,,Tako bi se to blae reklo.,,U ta je to odeven? Ne lii na sveteniku haljinu.,,I nije, to je platno za velike boe.,,Ba je ekscentrian! Koliko mu je godina?,,On kae da ima trideset jednu, ali se ponekad oseam kao da sam mu starija sestra, tako je udan i detinjast. Jedan od svetenika iz naeg hrama rekao mi je da je, bez obzira na njegovo ponaanje, on izvrstan kaluer.,,Pretpostavljam da je to istina. Ne moe uvek da ceni ljude izgledu. Odakle je on?,,Roen je u oblasti Taima i jo u desetoj godini poeo je da ui za svetenika. etiri godine posle toga primljen je u hram sekte Rinzai Zen, a kad je otiao odatle, postao je uenik nekog umnog svetenika iz hrama Daitokui, putovao je s njim u Kjoto i Naru. Kasnije je uio kod Gudoa iz Mjoinija, Ittoa iz Sennana i jo ko zna koliko uvenih svetih ljudi. Grdno vreme proveo je uei. Postavljen je carskim ukazom za opata Daitokuija, ali je odatle pobegao posle tri dana.Ocu je i dalje priala kako su uvene vojskovoe, kao Hosokava, i plemii, kao Karasumaru, nudili Takuanu da mu izgrade hram i daju novac za njegovo izdravanje, ali da njega to jednostavno ne interesuje. ,,On kae da najvie voli da luta kao prosjak, samo sa vaima kao prijateljima. Mislim da je malo lud.,,Sa njegove take gledita moda smo mi ludi.,,On ba tako kae.,,Koliko dugo ostaje ovde?,,Nema naina da se to sazna. On ima obiaj da doe jednog dana a nestane ve sledeeg.,,ujem vas sve to govorite, zau se sa verande Takuanov glas.,,Dobro, ionako nije nita loe, odgovori veselo Ocu.,,Ne tie me se i ako je loe, ako vas to zabavlja, ali zar ne biste mogle da mi date malo kolaa uz ovaj aj.,,Eto vidi, ree Ocu, ,,uvek je takav.,,Kako to misli, uvek sam takav, zapita Takuan. ,,A ti? Sedi tu sa nevinim izrazom na licu kao da ne bi ubila ni muvu, a bez srca si i surovija nego to bih ja ikada mogao da budem.,,Stvarno, a zato sam ja to surova i bez srca?,,Zato to me ostavlja napolju bespomonog. Daje mi samo aj, a sedi tamo satima i kuka za izgubljenim ljubavnikom. Eto zato.

VI

Zvona su zvonila u Daijoiju i ippoiju. Poela su da zvone odreenim ritmom odmah posle zore i jednako su se ula i kad je ve bilo prolo podne. Od ranog jutra povorka vernika kretala se prema hramovima. Devojke opasane crvenim pojasevima, ene trgovaca sa pojasevima mirnijih boja, a tu i tamo videle su se i starije ene u tamnim kimonima, koje su vodile unuad[footnoteRef:27]. Glavna sala u ippoiju bila je prepuna hodoasnika, ali su mlai meu njima izgleda vie voleli da bace pogled na Ocu koja je pomagala u izvoenju verske ceremonije. [27: ene u godinama nose iskljuivo odeu tamnijih boja. Pojasevi preko kimona takoe govore o ivotnom dobu ene.]

,,Evo je. Lepa je nego ikad, ulo se aputanje.U sali je bio postavljen minijaturni hram ukraen cvetovima i nazvan ,,hram cvea. U njemu je bila ezdesetak centimetara visoka statua Bude koji je jednom rukom pokazivao prema nebu, a drugom prema zemlji. Statua je bila postavljena u plitku posudu od ilovae i hodoasnici su bambusovom kutlaom polivali Budu ajem po glavi. Takuan je stajao pored malog hrama sa svetim melemom i punio njime bambusove cevi[footnoteRef:28] onih koji su eleli da aj ponesu kui, za sreu, mrmljajui uz to kao da se moli. [28: Veto preseene bambusove stabljike sluile su Japancima kao neka vrsta posuda za noenje vode i drugih tenosti. Sline takve cevi nosili su kuriri da u njima uvaju pisma, a sluili su i kao novanici ili torbice.]

,,Ovaj hram je siromaan i zato ostavite u njemu to vie moete para, naroito vi bogatiji. Znam vas sve, ne brinite. Vi u odei od lepe svile sa skupocenim pojasevima, vi imate dosta para. Mora da uz to imate i dosta problema i muka. Ako ostavite ovde mericu para za aj, vae brige bie za mericu lake, govorio je.S druge strane cvetnog hrama, za stolom od crnog lakiranog drveta, sedela je Ocu, lica uarenog i rumenog kao cvee oko nje. Sa novim pojasom preko kimona pisala je molitve na komadiima papira. Od davnina u tom kraju se verovalo da ti papiri, kad se okae negde u kui, tite ne samo od raznih tetoina nego i od bolesti i nesree. Ispisivala je tekst bezbroj puta i ruka ve poe da joj se koi. Zastavi za trenutak da se odmori, ona pozva Takuana: ,,Prestani da pljaka taj narod, uzima im suvie!,,Ja govorim onima koji imaju suvie, pa im to ve postaje teret. Osloboditi ih tog tereta je pravo dobro delo, odgovori on.Da bi se opustila, Ocu se okrete od svog stola i Takuana i pogleda du gomile ljudi, pa, iznenada bacivi etkicu, skoi skoro oborivi sto. Lice koje je bila ugledala ve je bilo nestalo, kao to riba nestaje u morskoj vodi. Nesvesna svega to se deava oko nje, ona se progura do vrata hrama viui: ,,Takezo! Takezo!

Ljudi iz polja

I

Matahaijeva porodica, Honideni, bili su ponosni lanovi grupe seoskih plemia koji su pripadali samurajskoj klasi ali su istovremeno radili i na zemlji. Prava glava porodice bila je njegova majka, jedna nepopravljivo tvrdoglava ena koja se zvala Osugi. Iako je imala skoro ezdeset godina, predvodila je svakog dana lanove porodice i nadniare na putu u polja, kosila sa njima ito i radila sa njima rame uz rame. Kad bi je mrak prekinuo u poslu, uvek bi nalazila neto da natovari na lea i odvue kui. esto bi to bila gomila dudovog granja, toliko velika da je njeno telo, previjeno nadvoje, jedva moglo da se vidi, a uvee bi se brinula o svilenim bubama.,,Baba!Na dan praznika cvea, po podne, Osugi die glavu dok je radila meu dudovima i vide svog unuka kako bos kao bez daha tri preko njiva.,,Gde si bio, Heita? U hramu?, upita ga, dok joj je deak trei prilazio.,,Eh. Bio sam, e, e, e...,,Je li Ocu tamo?,,Jeste, odgovori on teko, jo bez daha, ,,imala je jako lep pojas. Bila je zauzeta oko ceremonije tamo na sveanosti.,,Jesi li doneo malo slatkog aja i zapis koji uva od tetoina?,,Eeeh, eh.,,ta, nisi? Oi stare ene, obino sakrivene meu borama, otvorie se irom, u gnevu.,,Ocu mi je rekla da e ga ostaviti za nas i da se za to ne brinem, nego da odmah trim kui i kaem ti...,,ta da mi kae?!,,Onaj Takezo to ivi preko reke. Videla ga je na sveanosti.Osugi spusti glas za oktavu. ,,taaa, zar ti je tako rekla?,,Da, baba.Njeno snano telo kao da odjednom izgubi svu snagu a oi joj se ispunie suzama. Lagano, ona se osvrnu, kao da oekuje da vidi sina kako stoji iza nje. Ne ugledavi nikoga ona se naglo okrenu prema unuku. ,,Heita, ree grubo, ,,ostani ovde i beri dudovo lie!,,Kuda e ti?,,Kui. Ako se Takezo vratio, mora da je i Matahai.,,Idem i ja.,,Nee, ne budi dosadan, Heita.Stara ena ode ostavljajui deaka izgubljenog kao siroe, proe pored kue okruene starim hrastovima i ode pravo prema itnici gde je njena kerka radila sa nekoliko nadniara. Jo iz daljine poe histerino da ih doziva. ,,Je li Matahai stigao kui? Gde je?Uplaeni, buljili su u nju kao da je izgubila razum.,,Nije, najzad ree jedan od ljudi, ali stara ena kao da ga nije ula. U tom trenutku takvo neto nije mogla da prihvati kao odgovor. Matahai je trebalo da bude tu kad je tu inmen Takezo. Kad ljudi nastavie da bulje u nju, ona im ispria ta je ula od Heite i, preuzevi ulogu glavnokomandujueg, posla ili u potragu u raznim pravcima. Ona sama ostade kod kue i kad god bi ula da se neko pribliava, istravala bi da vidi da to nije njen sin koji se vraa iz bitke kod Sekigahare, gde je ve mislila da je poginuo. Osugi je posebno volela Matahaija.U sumrak, i dalje ne gubei nadu, ona zapali sveu ispred oltara predaka svoga mua i zadubljena u molitvu ostade tu nepomina, kao kamena statua. Nikoga nije bilo kod kue, ne bi ni veere. Kad pade mrak a jo nije bilo nikakvih vesti, Osugi se najzad pokrenu. Kao u transu, ona izae na kapiju i ostade tu, nevidljiva u mraku. Vodnjikavi mesec sijao je kroz grane hrastova oko kue a planine koje su se nazirale okolo bile su skrivene u izmaglici. Sladak miris krukovih cvetova lebdeo je u vazduhu.Onda jedna figura poe da se izdvaja iz mraka u vonjaku. Prepoznavi Ocu koja se pribliavala, Osugi joj mahnu dozivajui je.,,Jesi li ti, Ocu?,,Baba, dotra Ocu mokrih papua.

II

,,Ocu, je li istina da si videla Takezoa?!,,Naravno, to je bio on. Opazila sam ga u gomili ispred hrama.,,Zar nisi videla Matahaija?,,Ne. Potrala sam da pitam Takezoa za njega, ali kad sam ga pozvala, skoio je kao uplaeni zec. Samo sam mu na trenutak uhvatila pogled i onda je pobegao. Uvek je bio udan momak, ali ne znam uopte zato bi sada beao.,,Pobegao?, zapita Osugi sumnjiavo. U njenoj glavi sve se vie formirala misao da je taj lupe Takezo, koga je toliko omrzla kad je Matahaija nagovorio da krenu u rat, ostavio negde njenog sina i sam se vratio u selo. ,,Kukavica, poe da se sva u besu trese Osugi, ,,nee moi da se sakrije od mene! Ostavio je Matahaija i vratio se sam!,,Ne bih rekla da je Takezo sposoban za tako neto, ree Ocu, ,,sigurno bi bar doao da nam javi o njegovoj sudbini.Ali Osugi niko vie nije mogao da razuveri. Takezo je za nju bio perfidan mangup i ona je u to bila sigurna. ,,Taj avo bez srca, ta bi Matatahaiju da poe s njim, govorila je tresui glavom.,,Sluajte, pokua jo jednom Ocu, ,,hajde da odemo do Oginine kue i vidimo da Takezo moda nije tamo. Tada emo znati na emu smo.,,Moda si u pravu, popusti starija ena. ,,Ona mu je sestra, a u ovome selu nema drugoga kod koga bi mogao da ode. Ali nikada neu oprostiti toj devojci to za sve ovo vreme nije nijedanput dola da mi se izvini zbog toga to je njen brat odvuk