Egipatski kostimIstorija kostima

Istorija Egipta

Egipat, država u severoistočnoj Africi. Skoro istovremeno sa pojavom paleolitskog čoveka u Evropi, tragovi ljudi se pojavljuju i u ušću Nila, i započinje civilizacija koja je trajala oko 4000 godina.Oko rekle Nila formirale su se dve države, Donji i gornji Egipat. Osvajanjem Donjeg Egipta, gornji Egipat stvara prvu jedinstvenu državu i utemeljena je prva dinastija egipatskih faraona.I narednih 3000 godina Egipat prolazi kroz tri perioda: Staro, Srednje i Novo Carstvo. Egipcani su bili mnogobožci, odnosno imali politeističku religiju, takođe verovali u zagroban život (odnosno život posle smrti). Iz religijskih razloga, telo pokojnika je bilo balsamovano i sahranjivanoi zajedno sa njihovim bogatstvom.Grobnice farona su bile čuvene piramide.Zahvaljujuci odličnim uslovima, određeni predmeti (uključujući komade odeće i obuće) su sačuvani i do danas.

Veći deo saznanja o kostimu starog Egipta zasniva se na zidnim slikama (freskama), statuama, ornamentima, nakitu, čak i odeći i obući koji su sačuvani u njihovim grobnicama.Kostim Egipćana se nije značajno menjao kroz vekove. bili su poznati po prerađivanju lana, pa su uglavom njega koristili za odevanje. tkanine su bile prozračne i fine, jer zbog klimatskih uslova odeća nije imala zaštitnu ulogu već je više služila kao ukras i samim tim je i muški i ženski kostim bio vrlo otkrivajuć. Kvalitet tkanine se razlikovao kod viših i nižih staleža, a deca i robovi su često bili nagi.

Za razliku od šarenih kostima Azijskih naroda, Egipćani su preferirali belu boju, delom i zbog toga što su joj pripisivali sveti karakter. Time su želeli i da pokažu svoju nadmoć. Tkanine su često bile plisirane i ukrašavane bojenim koncem (vez).

muški egipatski kostim

Najstarija muška odeća je ŠENTI ili nabedrenik, traka obmotana oko bedara kod koje je jedan kraj zadenut u struku a drugi je pušten da pada s prednje strane. On nije bio odlika staleža, njega su svi nosili, već je broj i dužina ukazivala na stalež.

SINDON je ime dato dugačkom nabedreniku od pazuha do gležnjeva, on se nosio preko dva kraća nabedrenika i njega su nosili samo bogati ljudi.

Šenti je u periodu izmedju 1425 i 1405 p.n.e, za vreme vladavine Tutmozisa IV zamenjen suknjom. Nju je u struku pridržavao kaiš sa ukrašenom klinastom keceljom.

U istom periodu pojavljuje se tunika kratkih rukava. Njena dužina varira od kolena do gležnjeva.

Kao što se može pretpostaviti, faraoni nose providnu tkaninu kakvu su samo majstori mogli da istkaju, dok trgovci i srednja klasa nosi puniju, neprozirnu tkaninu lošije izrade.

muški kostim

Ženski kostim se od muškog nije razlikovao po svojoj svrsi – i on je služio da ulepša telo i, u ovom slučaju, naglasi ženske obline, a ne da ih sakrije.

Tako su žene višeg staleža nosile duge, nabrane, providne haljine od finog lana zvane KALAZIRIS.

Kalaziris je bio ravan, sa ili bez rukava, nošen uz telo, žene su često iz praktičnih razloga rasecale haljine sa strane.

Javlja se još jedna vrsta ženske odeće, a to je suknja od ispod grudi do gležnjeva. Ove suknje su najčešće imale dva široka tregera, koji su se mogli spuštati ravno sa ramena preko grudi ili u “V”, tako da grudi ostaju otkrivene.

Dok su se tako oblačile žene visokog roda, igračice i robinje su obično bile nage ili u suknjama na preklop. Razlog tome nije bilo omalovažavanje sirotinje tako što bi išli skoro nagi, već je razlog bio nedostatak sredstava da sebi priušte fine, ili bilo kakve, tkanine.

ženski egipatski kostim

ženski kostim

kape i obućaDrevni Egipćani su često nosili kape. One su najčešće

bile od tankog filca i pratile su oblik glave. Izuzetno popularna je bila jedna vrsta prugaste marame koja se vezivala u različite šematske oblike. Ona se nazivala KLAFT i često je srećemo na portretima vladara, ali i kod svih ostalih staleža.

Na nogama su nosli ispletene od papirusa ili palminog lišća sa kaišićima između prstiju i preko stopala (nalik na današnje japanke). Nekada bi vrhovi bili predugi pa bi se savijali na gore tj. prema risu. Obuću su u početku, uglavnom, nosili ljudi višeg staleža.

Sveštenici nisu nosili kožne sandale niti vunene tkanine, jer su ih, zbog kulta životinja, smatrali nečistim.

Odelo faraonaOdelo faraona se znatno razlikovalo od bilo kog drugog kostima u Egiptu, pre svega bilo je mnogo

složenije i prozračnije, što je ukazivalo na kvalitet i finoću tkanine. Faraonovo odelo se sastajalo iz tri osnovna komada odeće to su: nabedrenik, ogrtač (haik) i okovratnik.

Nabedrenik je bio ukrašen perlama i dragim kamenjem, prilikom svečanosti bi se za pojas kačila jedna vrsta trouglaste kecelje sačinjena od štirkanog platna. Ona bi bila bogato ukrašena najraznovrsnijem dragim i poludragim kamenjem i zlatom.

Psent (pšent) je jedna vrsta krune koja je bila sastavljena od dve kape: visoke, bele i niže, otvorene,crvene. Ove kape su predstavljale simbol ujedinjenja Gornjeg i Donjeg Egipta.

Druga vrsta krune je bila plave boje i predstavljala je ratnu krunu.

Sastavni deo krune bio je UREUS - glava kobre, koja se uzdizala iznad čela, simbol faraonskog božanskog porekla i njegove moći nad narodom.

Skiptar je na vrhu imao glavu šakala ili dvostruke viljuške. Faraon je nosio veštačku bradu geometrizovanog oblika.

Odelo kraljice se sastajalo od bogato ukrasenog kalazirisa i haika. Ukras ovog kostima je bio bogato ukrašen pojas koji se obmotavao dva puta oko struka i padao na pednjem delu kalazirisa.

Njena kruna je načešće bila u obliku ptice ibis, sačinjena od zlatnih pločica, a skiptar je na vrhu imao lotosov cvet.

Ako bi kraljici bila poverena uprava nad zemljom i ona bi nosila veštačku bradu.

Faraon i kraljica

frizura, šminka i nakitEgipćani su dosta pažnje posvećivali frizuri. Kosa im je najčešće bila kratka, a dečaci su uglavnom

brijali glavu. Žene su na kosu nanosile ulja od kuvane krvi mačaka ili bika, kako bi održale prirodnu boju. Muškarci i žene imali su perike od ovčije vune i ljudske kose, i one su ih štitile od toplote i služile su kao dekoracija. tako je nastala perika, skoro uvek u crnoj boji, a model se menjao zavisno od uzrasta, pola i socijalne klase onoga ko je nosi. Razlikovale su se i po dužini (bilo je važno da li prekriva uši ili ne), obliku i rasporedu pletenica. Dešavalo bi se da princeze koje imaju bolje poreklo od muža nose veštačku bradu.

Zbog loših prirodnih uslova posvećivali su posebnu pažnju nezi kože. Kupali su se nekoliko puta na dan i koristili razna ulja napravljena od biljnih ekstrakta i masti mačaka, krokodila i nilskog konja. Šminka im je pružala dodatnu zaštitu kože od sunca i insekata. Oker crvenom bojom naglašavale su se usne, obrazi i u tom bojom su žene bojile (“lakirale”) nokte, a i muškarci i žene su kajalom zatamnjivali deo oko očiju i trepavica. Žene su kao senku koristile plavu, zelenu i zlatnu boju.

Nakit je bio raznovrstan: od ukosnica, češljeva, prstenja, minđuša, do narukvica. Najčešći motivi su bili skarabej i lotosov cvet. Jedan od najkarakterističnijih komada odeće možemo da svrstamo i u nakit. To je okovratnik, koji je u početku bio namenjen samo pripadnicima visokog staleža. U Novom carstvu su ga svi nosili, čak po zakonu nisu smeli biti sahranjivani bez njega. Okovratnik se pravio od najrazličitijih čvrstih materijala (perli, stakla, poludragog kamenja). Odecu i nakit su često ukrašeni karakterističnim simbolima - krst sa alkom (ankh – simbol života) i krug sa rogovima (simbol boginje ljubavi, lepote i materinstva, Hator).

frizura, šminka, nakit

Nadamo se da ste uživali!

Pozdravljaju Vas: Katarina Krajnović, Jelisaveta Rapaić, Jovan Lojić i Melani Golić

posetite: http://www.youtube.com/watch?v=YmElsF7Rruc

http://www.youtube.com/watch?v=yVrNV_5LhNE

2012/2013.