Sadržaj

Uvod...........................................................................................4 Skrivena prošlost........................................................................6 Izvori alfabeta...........................................................................11 Početak putovanja.....................................................................19 Pojedinačna značenja Prva grupa..................................................................................22 Druga grupa...............................................................................27 Treća grupa................................................................................32 Invokacija..................................................................................37 Načini otvaranja........................................................................38 Vezivanje runa..........................................................................40 Izrada runa................................................................................43 Meditacija.................................................................................44 Runske poeme...........................................................................47 Stadhagaldr...............................................................................57 Havamal ili reči uzvišenoga......................................................60 Zaključak..................................................................................76

Uvod obzirom da se ova knjiga upravo sada nalazi u vašim rukama, predpostavljam da ili nešto već znate o ovim drevnim simbolima ili jednostavno želite da zadovoljite vašu znatiželju i potrošite preostalo slobodno vreme pre nego što vas nove okolnosti odnesu negde dalje. Ukoliko već poznajete ovo pismo čvrsto verujem da će ova knjiga da vam pomogne u vašem radu i na svojstven način dopuni vaše znanje, za one znatiželjne mogu reći samo jedno «dobro došli», ova knjiga povešće vas na jedno putovanje. Putovanje koje započinje u davnoj prošlosti dok su Bogovi hodali zemljom, putovanje čiji kraj je za sada nepoznat sinovima ljudi, osim možda odabranima a oni su retki. Vreme koje provedete uz ovu knjigu ubeđen sam da nećete smatrati uzaludnim i da će te sa sobom poneti jedan vredan poklon koji će biti uz vas na putu kojim se svi krećemo, putu ka nama samima i sopstvenom ostvarenju. Malo toga je napisano na ovim prostorima o samim Runama, većina tih dela pisana su kao lako štivo uz jutarnju kafu, jer po mom ličnom mišljenju dosta toga je nepotpuno, zavijeno bespotrebnom maglom ili je lični put nekog pojedinca svojstven njemu samom. Kompleksan svet koji se krije iza ovih simbola nije ni pomenut u tim delima. U današnje vreme svako može nazvati se vrsnim

poznavaocem runa, jer napraviti svoj set i pročitati neko džepno izdanje, veoma je lako. Često se u pomenutim delima mogu pronaći veoma subjektivna tumačenja runa poput ”primićete poklon”, ili ”dolazi plav muškarac u vaš život” i slično, možete ih pronaći po mnogim knjigama, uredno potpisanih i lepo ukoričenih. Moderno doba karakteriše potrebe ljudi da se puno posla obavi za što kraći vremenski period. Većina stvari, se zaista brzo i obavi, ali potreba da sve oko nas bude u instant pakovanjima ne može biti ostvarena kada je u pitanju znanje. Ovde govorim o znanju o nama samima, o našoj dubokoj unutrašnjosti, za to neki veruju nije dovoljan ni jedan celokupan život. Jedan istinski tragalac za znanjem o silama u njemu i oko njega, u dalekoj prošlosti nije bio u prilici da kupi sebi knjigu o tome kako postati dobar Šaman za jedan dan, a sumnjam da bi u to i poverovao. Za to je bilo potrebno mnogo odricanja i rada koji je donosio i određena iskustva, a to je ono naj vrednije. On je znao da predanošću i samodisciplinom može da stigne daleko na svome putu a da neizbežna smrt dolazi kao nastavak njegovog putovanja. Moja namera nije da prikažem sebe kao vrsnog poznavaoca ovog pisma jer to nije istinito, rune posmatram kao spoljašnje simbole za čije proučavanje je potrebno odvojiti dobar deo života ako ne i ceo, ili više njih. Rune je potrebno otkrivati prema svojoj ličnoj prirodi, a ono naj korisnije za sve je predstaviti ih u onoj meri u kojoj se možemo svi složiti da su u pitanju činjenice zasnovane na učenjima drevnih, iako čak i to zvuči nametljivo jer to nije moguće u potpunosti i ostvariti. Ovde ćete se susresti sa mnogim terminima iz Nordijske mitologije, odnosno severno Evropske to je jednostavno neizbežno zbog porekla samih runa. Rune kao instrument na putu samospoznaje veoma su korisne i kao takve ih treba i posmatrati. Iza svake rune krije se jedna čitav svet koji se nalazi duboko u vama, uvidom u taj skriveni svet postiže se balans koji omogućava širenje svesti i uvida u ono šta su mnogi uvek zvali jednostavnim imenom «skriveno». Ne treba nikako zaboraviti da je čovek svojevrsna projekcija univerzuma i kao takav on se širi, njegova svest može da raste do neslućenih razmera. Poznavajući sebe stičemo i znanje o svetu oko nas, i osnaženi čvrsto stojimo pred misterijama života. Ova knjiga koja je pred vama samo je kratka studija u poređenju sa vekovima koji su iza nas i koja za cilj ima da vam predstavi rune na onaj način koji će vam omogućiti da samostalno nastavite sa radom, a iz tog rada bi trebalo da nastane vaše lično mišljenje koje niko ne bi trebao

da dovodi u pitanje osim vas samih. Neka vas moćni Odin prati na vašem putu, kome i posvećujem ovaj spis... ...budi uz mene, Najveći.

Miro

Skrivena prošlost

efinisati Rune jednostavnim rečima u jednoj rečenici, ne bi bilo toliko teško ”Rune su drevni Germanski alfabet, korišćen za pisanje, divinaciju i magiju”, ali u njoj se ne nalaze vekovi u kojima su ljudi posvećivali veći deo svog vremena, između skoro neprekidne borbe i momenata mira, u komunikaciji sa silama prirode. Otvarajući kapije podsvesti ovim ključevima ljudi su pokušavali da prodru u svet Bogova. Kada govorimo o Bogovima moramo imati na umu da oni prema nekima, predstavljaju sile koje se nalaze u samom čoveku i oko njega. Drevni su te sile imenovali, dali im lik i osobine, pokušavali su da ih umilostive, da ih zadive ali i spoznaju. Iako to je samo jedna teorija, mnogi veruju da su Bogovi kao takvi stvarni i da su nekada zaista hodali zemljom. Među njima su i nekadašnji obični ljudi koji su uspeli da im se približe i pronađu svoje mesto među najvećima. Čoveka je od početka vremena gonila neprekidna glad za znanjem. Spoznati sebe i sile unutar nas samih dovodi do spoznaje i samih Bogova, jer oni su tu i vekovi promena ih nisu ubili, i kao takvi živeće do kraja vremena. Uvek će postojati neko ko će njihova imena tiho izgovarati nad plamenom. Sama reč “Runa” može se prevesti kao tajna ili šaputanje, skriveno. Svaka runa ima svoje posebno značenje i odnos sa kosmičkim silama u skladu sa njihovom prirodom, posebna vrednost skrivena je u njihovom obliku, imenu i zvuku. Dakle za davnog čoveka, one su predstavljale sile prirode i vezu sa Bogovima. Svaka Runa ima svoju posebnu priču, povezanu sa jednim od Severnih bogova. Osvrnimo se na jednu od njih, onu koja je vezana za samo otkriće runa. Odin, veliki ratnik i šaman, bio je obešen o drvo sveta «Yggdrassil», devet dana i noći, pretrpeo je velike muke i bio je proboden kopljem. Pred njim su na kamenu bile isklesane rune, Odin je kroz duboku meditaciju primio znanje o njihovom značenju i doživeo vaskrsenje, nakon toga uvek je govorio o njihovoj neprocenjivoj vrednosti. Priča o ranjavanju, raspeću i vaskrsenju zvuči veoma poznato, s tim što je priča o Odinu starija od biblijske. Ovaj događaj potvrdio je njegovu veličinu pred svim Bogovima i time je postao poglavar Asgarda i smenio dotadašnjeg vladara Tyra. Legenda kaže da je zatim, otkinuo granu o koju je visio i od nje napravio koplje, koje se pominje u mnogim sagama i predstavlja jedan od simbola ovog Boga.

Iz svoje ljubavi prema svom sinu Bragiju, istetovirao mu je rune na jezik radi zaštite, a znanje o runama preneo je Freyi Boginji Vanira, Boginji ljubavnika, ratnika i veštica, dok ga je ona zauzvrat podučila tajnama magije. Veruje se da su rune najveći poklon ljudima od strane Boga Odina. Tim postupkom Odin je ljudskoj vrsti ostavio mogućnost svojevrsnog ako ne i potpunog prosvetljenja kroz samospoznaju, ostali Bogovi su mu često prigovarali za njegovu povezanost sa ljudima. Ne treba zaboraviti da mnogi proučavaoci severno evropskih mitova često uzimaju u obzir teorije da su severni Bogovi bili ljudi koji su svojim velikim ratničkim i magijskim delima postali Bogovi. Kada se govori o Odinu, bilo bi dobro sagledati šta je vezano za prirodu tog Boga. To je veliki šaman, čarobnjak, pesnik, kralj, menjač lika čiji je svaki potez predstavljao svojevrstan simbol. Većina sledbenika Asatru religije u kojoj odaju počast starim germansko – nordijskim Bogovima uvek su zazirali od ovog Boga jer je važio kao Bog kome se ne može verovati, čiji postupci su uvek za mnoge bili nejasni. Odin, najveći od bogova, prikazuje se kao čovek u svojim pedesetim godinama, ali veoma aktivan i fizički sposoban, nekada sa kovrdžavom crnom kosom, nekada sa dugom sivom bradom i ćelavom glavom. Obično je obučen u sivu odeću sa plavom kapuljačom, preko čega nosi svoj čuveni plavi ogrtač poprskan belim (simbol neba sa oblacima). Često mu je u rukama njegovo nepobedivo koplje Gungnir, a na ruci magični prsten Draupnir, simbol plodnosti. U bitkama, Odin nosi šlem sa orlovim krilima, ali u većini drugih situacija nosi šešir sa širokim obodom, nakrivljen tako da sakrije njegovo nedostajuće oko. Jedna od najvećih stvari koje je Odin stvorio je veliki jasen «Yggdrassil», Drvo Sveta. Njegovi koreni su zalazili u Niflheim (podzemno carstvo), gde su rasli pored samog Hvergelmira; drugi koren je rastao pored Mimirovog bunara a treći pored izvora Urdar u Asgardu, svetu bogova. «Yggdrassil» je bio toliko visok da je njegova najviša grana zasenjivala Odinovu halu, i toliko širok da su njegove grane zalazile u sve svetove. Odin je bio obešen naglavačke o «Yggdrassil», sam naziv drveta se prevodi kao «drvo obešenog». Ovde se primeti sličnost sa biblijskim drvetom saznanja dobra i zla, kao i povezanost sa Tarot kartom «Obešen čovek» koja predstavlja smrt i transformaciju. Da bi stekao veće znanje Odin je pio iz bunara znanja koji se nalazi u korenu drveta, bunar čuva div Mimir (pamćenje). Odin je tražio od Mimira, da ga pusti da pije vodu u kojima se budućnost jasno ogleda; star div je, međutim, znajući

kolika je vrednost traženog dara, zahtevao od Odina da mu zauzvrat da jedno svoje oko. Odin se uopšte nije premišljao, već je odmah izvadio svoje oko i predao ga Mimiru, koji je to oko zatim stavio u bunar, gde ga prema verovanjima čuva do današnjeg dana. Na putu spoznaje potrebno je podneti i određenu žrtvu, oko kao vid ka svetu oko nas predstavljalo je prepreku pogledu prema budućnosti i unutar samog Odina, ipak drugim okom on održava svojevrsnu ravnotežu i time potvrđuje svoj temelj sa kojeg i započinje svoje putovanje. Legenda se nastavlja o tome da je primivši znanje sa vodom iz bunara imao delimičan uvid i u budućnost i da od tada na njegovom licu više nije bilo osmeha, jer video je kraj Bogova i ljudi. Jedno od Odinovih imena je Gospodar prstena (lik Odina poslužio je J.R.R Tolkinu za kreiranje priče o Gospodarima prstenova), prsten kao krug simbol je samog života koji u krugu rađanja i umiranja održava balans koji omogućava njegovo postojanje. Ne zaboravimo da kada zvezda eksplodira, nastaju nove planete i nove zvezde ali da bi balans bio potpun nastaju i crne rupe. Univerzum se kreće u tom večnom krugu uništenja i rađanja, to putovanje je cilj samo po sebi, neko bi rekao jedna dobra kosmička šala. Odina prate dva gavrana; Hugin (misao) i Munin (sećanje), one lete niz drvo sveta i donose mu informacije svako veče iz postojećih svetova. U delu Poetska Edda (staroislandski zapis koji je ujedno i glavni izvor Asatru religije), Odin je rekao da strahuje da se Hugin ne vrati a Munin ne izgubi. Ovde je uočljiva poruka da misao treba da je pravilno usmerena i da se ne sme zaboraviti prošlost i učenje drvenih. Pored nogu su mu njegova dva vuka, Geri i Freki, koje lično hrani i veoma voli, neki ga zovu i gospodar vukova. Odin je ponekad učestvovao u bitkama, jašući svog osmonogog konja, Sleipnira, i vičući svoj bojni poklič: "Odin vas ima sve." Osam nogu njegovog konja mogu se tumačiti kroz povezanost broja osam sa Merkurom, Bogom pisane i izgovorene reči kao i intelekta. Kada su duvale jake oluje, verovalo se da je to Odin sa svojim ratnicima u Divljem Lovu na duhove, i da smrtnici moraju ostati među zidovima kako ne bi bili odneseni. Na ovakav postupan način pokušajte da uvidite prirodu svakog Boga bilo kog paganskog panteona, uvidećete vremenom kolika je mudrost skrivena u mitološkim pričama.

Rune su korišćene širom Evrope, Skandinavije i Britanskih ostrva izmedju 100 godine p.n.e. do 1600 n.e. a pronađeni su i na tlu Severne Amerike, što je u početku istraživanja predstavljalo najjaču podršku teoriji o vikinškim putovanjima na tlo Amerike pre evropljana. Ratnici su ih urezivali po oružju, Šamani čuvali svoje tajne, produbljivali svoje znanje i štitili pleme kroz vezu sa bogovima, dok su ih ostali koristili kao pismo ali i za divinaciju i magiju. Postoji priličan broj istorijskih Runskih zapisa, koji su nađeni urezani po raznim mestima, počevši od mačeva, preko kamena do bronzanih ukrasa, koji manje vise prikazuju celokupan alfabet. Jedan od najstarijih i najkompletnijih zapisa je kamen pronadjen u mestu Gotland u Švedskoj i datira iz V veka. Najveći broj ovih kamenja nađen je na prostorima skandinavije naročito Švedske ali i ostalih delova sveta gde su osvajači sa severa ostavljali svoj trag. Runsko kamenje su uglavnom bili spomen obeležja, grobovi ili mesta predviđena za rituale. Nisu svi zapisi kompletni prikaz ovog pisma, ali su veoma korisni u otkrivanju Runa i njihovog značenja. Većina zapisa na papiru datira iz perioda od IX do XII veka, i poznati su pod imenom Runske poeme. Postoje Islandske, Norveške i Anglosaxon

poeme, gde svaka strofa započinje sa nazivom jedne od runa. Neke od ovih poema su više ispunjene pričama o Bogovima od drugih, zajedničko je da su sve veoma teške za razumevanje. U hrišćanskom manastiru St. Gallen u Švajcarskoj pronađen je spis «Abecedarium Nordmanicum», koji datira iz 800 ili 900 n.e. u kojem je navedena i kraća poema starog Germansko runskog alfabeta. Jedan od najodređenijih zapisa o samom korišćenju Runa pronalazimo kod Tacitusa, u X poglavlju njegove Germanie, gde opisuje jednu formu Runske divinacije korišćenu među Germanskim plemenima: ”Za divinaciju i čini, obraćali su pažnju više od drugih ljudi. Njihov metod je veoma jednostavan: odsecali bi granu sa nekog Voćnog Drveta i podelili ga na manje delove koje su obeležavali određenim simbolima i ređali ih bez ikakvog reda na beloj tkanini. Zatim, je sveštenik zajednice, ukoliko je pitanje vezano za samu zajednicu ili Otac u familiji, ukoliko je u pitanju privatnost porodice, nakon invokacije Bogova, pogleda uprtim ka nebu, birao po tri parčeta drveta jedan za drugim i objašnjavo ih prema znakovima kojima su ih prethodno obeležili”. Pravi izvor ovih simbola nama je nepoznat, i sam Odin ih je pronašao uklesane na kamenju. Ono što nam je omogućeno, to je da pratimo njihovu pojavu u raznim alfabetima našeg sveta.

Izvori alfabeta unski alfabet se pojavio u upotrebi među Germanskim plemenima u centralnoj i severo zapadnoj evropi 100 godine p.n.e. Neki od runskih simbola, nalazimo i u drugim alfabetima, na primer u Grčkom, Etrurskom i ranom latinskom. Što je neizbežno kada se uzme u obzir broj tadašnjih migracija i osvajanja, kao i sporog transporta a time su kulture raznih plemena dolazile u duge međusobne kontakte. Prvi pronađeni runski zapisi na kamenu, datiraju iz bronzanog doba i potiču sa teritorije Švedske. Neke od runa su prepoznate po oblicima u kasnijim alfabetima dok su neke prepoznate kroz ideje i koncepte koji su ostali u samim imenima runa (sunce, konj, vo, itd). Runski zapisi se mogu čitati sa leve na desnu ili sa desne na levu stranu, čak i u jednom tekstu, stoga su pomenuti zapisi veoma teški i komplikovani za čitanje posebno zbog volje pisaca da veoma često koriste i šifre u vidu rebusa, što je samo uzrokovalo veće teškoće pri njihovom tumačenju. One su takođe vezivane u jedan simbol poput današnjeg «Æ» u norveškom pismu koje predstavlja slova «A» i «E». Čak i kod dobro očuvanih zapisa mi ne možemo biti sigurni u njihovu svrhu i šta zaista predstavljaju. Kao primer možemo pogledati sledeći tekst, prepisan sa jednog Runskog štapa (štap je bio polu raspadnut, tako da je tekst nepotpun):

Ja urezujem Rune lečenja, Ja urezujem Rune sigurnosti,

jednom protiv vila dvaput protiv divova triput protiv trolova

(...) Protiv nje koja daje zlo Valkirije (divova?) Da ona ne bi mogla Koliko god da hoće

prokletstvo (sudbina?) žene koja zna povrediti život

(...) Ja cu te poslati, ja cu te začarati

Zlo i nemir vučice budi bez mira

i puna besa divova nikada ne sedaj, nikada ne spavaj

(...) voliš me koliko i sebe

Ovde nije jasno o čemu se zapravo radi. Zaštitna magija? Pokušaj da se neka žena "omađija" tako da zavoli pisca? Poziv nekoj Boginji? Zaštita protiv nekog zamišljenog ženskog demona?

Mnoge debate vode se o samom poreklu alfabeta, pregledajući neke od alfabeta, može se videti uticaj koji je vodio do razvoja Germansko runskog pisma. Ova

teorija se zasniva na sličnosti runskog pisma sa datim alfabetima ali ne postoji drugi dokaz osim sličnosti koja je veoma velika. Druga teorija je da kada su rimljani doneli pismenost na sever Evrope da su tek onda tadašnji narodi počeli da rune koriste u pisanju. Prema teoriji o nastanku ovog pisma prema sličnosti sa drugim alfabetima navodi se Feničansko pismo koje je prenelo svoj uticaj na armensko i grčko pismo.

Grčki alfabet se zatim podelilo na istočni i zapadni, dok je zapadni izvršio uticaj na latinski i severni italik. Sličnosti germansko runskog alfabeta sa severnim italik alfabetom i latinskim uzrok je pomenutih debata, ono što ne može biti neprimećeno je činjenica da je sličnost sa Italik pismom naj izraženija. Rune su korišćene kao zapis mnogih jezika uključujući Gotik, Nemački, Finski, Mađarski, Engleski, Danski, Švedski, Norveški, Islandski, Litvanski i Ruski a primećene su i u semitskim jezicima (posebno Semitskih plemena na putu svile). Kada su Evropska severna plemena počela da usvajaju Italic alfabet u njihov lični sistem simbola, svakom slovu davali su imena povezana sa raznim aspektima njihovih verovanja, transformacijom stvoren je magični alfabet korišćen za pisanje, talismane i divinaciju. Rune su verovatno korišćene i pre toga ali samo kao simboli koje su poznavali šamani, vezivanjem uz alfabet došlo je do ekspanzije u korišćenju.

Rune takođe imaju i svoj broj, što je omogućilo i lakše šifrovanje tekstova a i korišćene su i za izradu kalendara. Jedan od primera ovakvih kalendara je i «Computus Runicus» iz 1328, pronađen u Gotlandu (Švedska). Ovo je jedan od retkih kalendara koji su zapisani na papiru, većina se urezivala u krugove ili na štapove.

Originalni Runski alfabet, ili “Stari Futark” sastoji se od 24 rune. Prvih šest runa ovog alfabeta ispisuju reč FUThARK a otuda je i nastalo ime samog pisma. Korišćene su među Germanskim plemenima Švedske, Norveške, Danske i severne Nemačke.

Tokom V veka došlo je do Anglo Saksonske invazije tri germanska plemena: Angles, Saxons i Jutes na teritorije severo zapada Nemačke i Holandije, tada je stvoren «Anglo Saxon Futark», koji je takav prenet i na Britanska ostrva. Ovaj alfabet je tada proširen na 33 simbola a sama imena runa preneta su približno tačno, iako ne postoje detaljni zapisi o precizno tačnim imenima starog alfabeta.

Stari Futark korišćen je do sredine VIII veka, kada su se dogodile drastične promene u starom nordijskom jeziku, a samim tim su urađene i korispodentne

promene runskog alfabeta prema novim zvukovima samog jezika. Tim promenama njihov broj sveden je na 16 i takav set poznat je pod imenom ”Mlađi Futark”, oblik nekih runa takođe je izmenjen. Ovakva forma Runskog alfabeta, prema nekim zapisima potekla je sa prostora današnje Danske, te su je vikinzi preneli na ostale delove današnje Skandinavije, Grenlanda kao i severne Amerike. U ovom obliku danas se proučava kao Norveški runski alfabet jer postoje izvesne razlike između alfabeta Danske, Islanda i Norveške.

Rune u Anglo­Saxon obliku korišćene su u javnosti do 17. veka, i bile su u veoma čestoj upotrebi. Nažalost, zajedno sa mnogim magijskim veštinama starog doba zvanično su zabranjene za upotrebu 1639 u skladu sa naporima hrišćanske crkve da oteraju Đavola sa prostora Evrope. Svi oni koji su svakodnevno koristili Rune otišli su u tajnost, iz tajnosti u zaborav, dok je veći deo njih pogubljen. S obzirom na ove okolnosti, mnogi smatraju da je gotovo nemoguće razgraničiti tradiciju i modernu Ezoteričnu filozofiju u slučaju Runa. Potrebno je pomenuti još jednu teoriju o nastanku runa koja kao izvor pominje Vinčanske simbole. Ovde se javlja problem da se još uvek ne zna dali su ti simboli korišćeni u ritualne svrhe ili kao alfabet, s obzirom da su ga koristili samo sveštenici. Vinčansko pismo je starije od Egipatskih hijeroglifa i od pločica iz doline Eufrata. Ukoliko ikada bude dokazano da je zaista u pitanju pismo a ne sled određenih simbola, to bi dovelo u pitanje pojam «Srednjeg Istoka» kao kolevku kulture. Danas se na mnogim fakultetima u Skandinaviji na katedrama za skandinavske jezike i književnost, rune proučavaju i prenose studentima u onoj formi u kojoj su

očuvane. Otvorene su i mnoge privatne škole koje okupljaju sve veći broj polaznika, koji pokušavaju da otvore vrata ka suštini samih runa, koristeći Nordijsku i Germansku mitologiju kao svetlo na svom putu. U današnje vreme primećen je veliki porast zainteresovanosti kako za rune tako i za kulturu i običaje paganskog doba. Zanimljivo je da su stari narodi naslućivali da će doći vreme kada će njihovo znanje biti zaboravljeno i da će ljudi kroz neznanje sa prezirom gledati na veru sopstvenih predaka. Preci su bili svesni promene doba u kojem žive i postoji jedan vrlo bitan stari zapis Odinovih misli koji se nalazi u posedu manastira Sv. Mary u Yorku. U njemu je navedeno da će nakon hiljadu godina doći vreme Boga pod kojim će magija srednje zemlje biti ponovo oživljena. U nastavku zapisa se gavranovi navode kao jedini koji znaju kada će to tačno biti. Svi su izgledi da je to vreme došlo, negde više negde manje. Evropa počinje da se seća svoje prošlosti i da u miru tehnološki razvijenog doba razmišlja o porukama predaka sačuvanim u mitološkim pričama. Možda ipak nije čudno da himna Evrope «Oda radosti», od Betovena govori o radosti rađanja deteta moćnog svemira koji donosi nov život i promenu. Osoba koji traga za znanjem o runama morao bi biti upoznat sa mitologijom, kao i sa istorijom i kulturom drevne Evrope i Skandinavije, iako je to naravno ostavljeno na volji studenta, odnosno lenjosti ili posvećenosti! Oni koji se bave Runama, često govore o putovanju. Otkrivanje runa je podjednako bitno putovanje poput Odinovog kroz devet svetova. Sa svakom runom dobije se neki dar odnosno znanje kroz određeno iskustvo i putuje se dalje kroz sopstvenu prirodu da bi otkrili tajne samog života.

Početak putovanja une su proročište iz koga se traži savet, one najbolje ostvaruju svoju funkciju ukoliko se detaljno sagledaju trenutne okolnosti a zatim uputi pitanje, koje bi trebalo da bude precizno definisano. Samostalnim radom došao sam do subjektivnog otkrića da kroz rune možemo saznati i trenutne okolnosti koje nas okružuju i dobiti savet, ne definisati prethodno konkretno pitanje. Divinacija Runama odnosno otvaranje runa nije objava budućih događaja, u smislu direktnog uvida u budućnost. Umesto toga, one daju značenje i analizu puta kojim je neko krenuo. Ukoliko se

čitaocu, ne dopadne ova analiza ili predznak, promena puta ili kratak zastoj je najbolje rešenje, ili po mom ličnom mišljenju barem veća obazrivost. Za stare narode život sam je neprekidna borba uz trenutke radosti dobijenih bitaka i ljubavi. Oni su uvidom u prirodu koja ih okružuje znali da je to sudbina svih, koliko je to istina u današnje vreme zaključite sami. Borba nije samo na bojnom polju, ona je u nama i okolnostima u koje neminovno ulazimo. Trebalo bi napomenuti da divinacija nije glavna funkcija runa, one svoju snagu najviše ostvaruju ukoliko se koriste kao istrument na putu samospoznaje. Meditacijom o svakom smbolu i detaljnom analizom njegovog značenja, vremenom uviđamo da se rune ređaju u krug vodeći nas kroz inicijacije u skladu sa našom prirodom i onoga ka čemu težimo. Nakon što se detaljnije upoznate sa runama ovo će vam biti mnogo jasnije. Korisnici Runa različitih su mišljenja o značenjima Runa u njihovim “ispravnim” ili “obrnutim” položajima, odnosno neke od runa imaju isti izgled u oba položaja, ali sigurno je da svaka runa ima i svoju negativnu poruku. Nekad se rune otvore obrnuto odnosno “merkstave” (u bukvalnom prevodu “mračan štap” odnosno predstavlja njihovo mračnije značenje), što naravno zavisi od načina otvaranja. Takođe “merkstave” ne mora da znači potpunu suprotnost “ispravnom položaju”, mada njegovo osnovno značenje mnogi shvataju negativno. Najbolje bi bilo posvetiti se praksi i tada uvideti kako se očitavanje runa manifestuje u vašem životu i u vama samima. Dakle počnimo da otkrivamo značenja ovih simbola, služićemo se “Starim Futarkom”, kao najstarijem i najdetaljnije objašnjenim zahvaljujući starim zapisima. Ove rune podeljene su na tri «Ætts» odnosno grupa, od po osam runa, redosled runa po ovim grupama utvrđen je u dalekoj prošlosti, a objašnjenje o samom redosledu ni u jednom tekstu nije dovedeno u pitanje. Svaka grupa pripisuje se jednom od Bogova nordijskog panteona, iako načelno one pripadaju Odinu a povezane su i sa Freyom kao jedinim poznavaocima njihove tajne. Prva grupa povezuje se sa stvaranjem a time i sa plodnošću. U našem svetu manifestuju se kroz dobitak u svakom smislu kao što je novac, zdravlje, znanje i užitak. S tim u vezi očigledna je povezanost sa Bogom Frey (Freyin brat, Bog plodnosti).

Druga grupa runa je za mnoge tema za raspravu, dali pripada Heli (zanimljiva je podudarnost sa engleskim nazivom za hrišćanski pakao – «Hell»), boginji podzemnog carstva mrtvih ­ Niflheim, ili pripada Bogu Heimdallu, onom koji čuje i samu travu kako raste, onom koji sve posmatra i čuva prilaz preko duginog mosta koji vodi u Asgard. Većina runskih škola je ovu grupu runa pripisala Heimdallu, rune ove grupe uglavnom označavaju sile na koje ne možemo uticati, sile koje se prepisuju Nornama (usudi, sudbine).

Treća grupa se odnosi na duhovni razvoj i pripadaju Bogu rata, samožrtvovanja i pravde Tyru. Ovu grupu runa karakterišu sile sa kojima se čovek najčešće susreće na putu duhovnog prosvećenja, njihova poruka je uglavnom o borbi koju vodimo sa silama u nama i oko nas.

Pojedinačna značenja

Prva grupa

(…)