2

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Efekti liberalizacije carina na poljoprivredu Republike Srbije 

Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, pristupanje STO, bilateralni sporazumi sa Turskom i Belorusijom  

 

Studija „Efekti liberalizacije carina na poljoprivredu Republike Srbije“ nastala je kao zajednička inicijativa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva  i vodoprivrede  i USAID Agrobiznis projekta,  i pripremljena  je od strane stručnjaka kompanije SEEDEV1.  

Goran Živkov & team2  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

decembar 2010. godine 

                                                            1 SEEDEV (South East Europe Develpment) je konsultanstka kuća registrovana u Srbij, Hrvatskoj i Kavkazu specijalizovana za pružanje usluga u domenu poljoprivrede i ruralnog razvoja.  2 Brankica Obućina, Danijela Bardić,  Ivana Dulić Marković, Pasclal Bernardoni  i ostali koji su svojim sugestijama doprineli kvalitetu rada   

USAID Agrobiznis projekat

 3

Sadržaj  Tabele: ........................................................................................................................................................................................4 Grafikoni: ....................................................................................................................................................................................5 

Mape:..........................................................................................................................................................................................7 

Box:.............................................................................................................................................................................................8 

Lista skraćenica ..........................................................................................................................................................................9 

1.  Uvod .............................................................................................................................................................................................. 10 2.  Poljoprivreda Srbije.......................................................................................................................................................................13 

1.1.  Proizvodnja.......................................................................................................................................................................... 13 

1.2.  Tržišni lanci .......................................................................................................................................................................... 15 

1.3.  Tržišna struktura ..................................................................................................................................................................17 1.4.  Agrarna politika ...................................................................................................................................................................20 

1.5.  Trgovina poljoprivrednim proizvodima...............................................................................................................................21 

3.  Trgovinska politika i sporazumi...................................................................................................................................................24 

3.1.  Trgovinska politika ..............................................................................................................................................................24 

3.2.  Trgovinski sporazumi .......................................................................................................................................................... 25 4.  Trgovinski partneri....................................................................................................................................................................... 32 

4.1.  EU......................................................................................................................................................................................... 32 4.1.  Turska .................................................................................................................................................................................. 32 

4.2.  Belorusija .............................................................................................................................................................................34 5.  Iskustva sa liberalizacijom NZČ.................................................................................................................................................... 37 

Tri faze trgovinske razmene .................................................................................................................................................... 37 Trgovinska razmena po grupama proizvoda  NZČ..................................................................................................................39 

Trgovinska razmena po zemljama...........................................................................................................................................40 

Zaključak...................................................................................................................................................................................40 

6.  Trendovi proizvodnje i izvoza u svetu.........................................................................................................................................42 

7.  Efekti liberalizacije .......................................................................................................................................................................44 7.1.  Generalni efekti ...................................................................................................................................................................44 

1.6.  Mogućnost promene po sektorima i proizvodima ........................................................................................................... 46 8.  Strategija ublažavanja posledica i mogućnost korišćenja šansi ................................................................................................48 

9.  Efekti na grupe/proizvode ...........................................................................................................................................................49 Metodologija ............................................................................................................................................................................49 

Merenje efekata ....................................................................................................................................................................... 51 

9.1.  Žitarice ................................................................................................................................................................................. 51 

Pšenica......................................................................................................................................................................................55 

Kukuruz.....................................................................................................................................................................................59 9.2.  Voće .....................................................................................................................................................................................65 

Jabuke...................................................................................................................................................................................... 68 

Šljive.......................................................................................................................................................................................... 73 

9.3.  Povrće .................................................................................................................................................................................. 77 Paradajz .................................................................................................................................................................................... 81 

Paprika..................................................................................................................................................................................... 86 

Krompir..................................................................................................................................................................................... 91 Luk ............................................................................................................................................................................................97 

9.4.  Industrijsko bilje ................................................................................................................................................................ 102 Soja ......................................................................................................................................................................................... 102 

9.5.  Mleko i mlečni proizvodi ................................................................................................................................................... 106 9.6.  Stočarstvo i proizvodnja mesa........................................................................................................................................... 112 

Goveđe meso........................................................................................................................................................................... 112 Svinjsko meso......................................................................................................................................................................... 120 

Živinsko meso......................................................................................................................................................................... 129 

1.7.  PAPs ................................................................................................................................................................................... 136 

 4

Šećer ....................................................................................................................................................................................... 136 

Ulje........................................................................................................................................................................................... 141 

10.  Aneksi.......................................................................................................................................................................................... 145 Aneks 1: Indeksi trgovine poljoprivrednim proizvodima u NMČ .......................................................................................... 145 

Aneks 2: Indeks trgovine poljoprivrednim proizvodima NZČ po tarifnim grupama............................................................ 146 

Aneks 3: Stanje u pregovorima sa STO, najgori scenario, stanje septembra  2010 ............................................................. 148 

Aneks 4: Trgovina poljoprivrednim proizvodima u okviru CEFTE ........................................................................................ 149 Aneks 5: Trgovina poljoprivrednim proizvodima sa EU......................................................................................................... 151 

Aneks 6: Trgovina sa STO zemljama.......................................................................................................................................153 

Aneks 7: Trgovina sa Turskom ................................................................................................................................................153 

Aneks 8: Trgovina sa Belorusijom...........................................................................................................................................155 

Aneks 9: Izvoz povrća iz CIS zemalja ..................................................................................................................................... 156 Aneks 10: Uvoz povrća iz CIS zemalja.....................................................................................................................................157 

Aneks 11: Izvoz voća iz CIS zemalja ........................................................................................................................................ 158 

Aneks 12: Uvoz voća iz CIS zemalja........................................................................................................................................ 159 

Aneks 13: Kalkulacija transportnih troskova za potrebe izračunavanja mogućnosti promene i uvozne cene................... 160 Aneks 14: Merenje mogućnosti za promene..........................................................................................................................161 

 

 

Tabele: Tabela 1: Ključni događaji.........................................................................................................................................................................12 Tabela 2: Osnovni podaci o poljoprivredi i ruralnim područjima Srbije ................................................................................................ 13 Tabela 3: Procentualno učešće pojedinih proizvodnji u ukupnoj vrednosti proizvodnje .................................................................... 15 Tabela 4: Učesnici u tržišnom lancu voća i povrća i njihove osnovne karakteristike............................................................................17 Tabela 5: Tipovi tržišta............................................................................................................................................................................ 18 Tabela 6: Liberalizacija u okviru CEFTA: .................................................................................................................................................29 Tabela 7: Osnovni poljoprivredni indikatori za EU................................................................................................................................. 32 Tabela 8: Osnovni podaci o poljoprivredi Turske ..................................................................................................................................33 Tabela 9: Učešće državnog sektora u proizvodnji po sektorima..........................................................................................................35 Tabela 10: Osnovni podaci o poljoprivredi Beloruisje............................................................................................................................36 Tabela 11: Indikatori korišćeni za merenje i ponderisanje konkurentnosti ...........................................................................................49 Tabela 12: Izračunati indeksi i okvirni transportni troškovi za uvoz iz EU, Turske, Belorsije i pojedinih STO zemalja ........................50 Tabela 13: Podaci uzeti u obzir prilikom izračunavanja efekata na pojedine grupe............................................................................. 51 Tabela 14: Statistika proizvodnje i trgovine pšenicom u CEFTA zemljama...........................................................................................56 Tabela 15: Dogovorene liberalizacija u okviru SAA, bilateralnih sporazuma sa Turskom i Belorusijom i očekivanja u pregovorima sa STO...................................................................................................................................................................................................... 57 Tabela 16: Tipovi proizvođača pšnice.....................................................................................................................................................59 Tabela 17: Prosečne zasejane površine, prinos, rod, potrošnja, uvoz i izvoz u CEFTA zemljama, u periodu 2007‐2009. godine.......62 Tabela 18: Dogovorene liberalizacije u okviru SAA, bilateralnih sporazuma sa Turskom i Belorusijom i očekivanja u pregovorima sa STO......................................................................................................................................................................................................63 Tabela 19: Izvoz voća odabranih zemalja CIS (vidi Aneks 9,10,11 i 12) u 000 USD.................................................................................65 Tabela 20: Dogovorena liberalizacija za jabuku.....................................................................................................................................70 Tabela 21: Osnovne karakteristke proizvodnje EU, Kine, Turske i Belorusije ........................................................................................71 Tabela 22: Dogovorena liberalizacija za šljivu........................................................................................................................................ 75 Tabela 23: Promene koje će se dešavati prema  tipovima proizvođača ............................................................................................... 75 Tabela 24: Izvoz povrća u odabranim zemljama u 000 USD (vidi Aneks 9,10,11 i 12) ........................................................................... 77 Tabela 25: Uvoz i izvoz prerađevina od paradajza.................................................................................................................................83 Tabela 26: Dogovorena liberalizacija carina za paradajz.......................................................................................................................83 Tabela 27:  Dogovorena liberalizacija za papriku.................................................................................................................................. 88 Tabela 28: Dogovorena liberalizacija za krompir...................................................................................................................................93 Tabela 29: Promene izazvane liberalizacijom po tipovima godina .......................................................................................................94 Tabela 30: Dogovorena liberalizacija kod luka ..................................................................................................................................... 98 Tabela 31: Karakteristike uvoza u određenim vremenskim periodima............................................................................................... 100 Tabela 32: Dogovorena liberalizacja za soju i njene proizvode........................................................................................................... 104 

 5

Tabela 33: Proizvodnja različitih grupa proizvoda................................................................................................................................ 112 Tabela 34: Dogovoreni nivo liberalizacije ............................................................................................................................................. 117 Tabela 35: Mogući efekti na tipove proizvođača goveđeg mesa.........................................................................................................118 Tabela 36: Dogovoreni nivo liberalizacije ............................................................................................................................................ 124 Tabela 37: Dogovoreni nivo liberalizacije za živinsko meso.................................................................................................................132 Tabela 38: Dogovorena liberalizacija za šećer..................................................................................................................................... 138 Tabela 39: Trendovi u uvozu i mogućnost uvoza za različite trgovinske ugovore ............................................................................ 138 Tabela 40: Proizvodnja suncokreta u svetu.......................................................................................................................................... 141 Tabela 41:  Dogovorena liberalizacija za suncokretovo ulje................................................................................................................ 143 

 

Grafikoni: Grafikon 1: Varijabilnost u proizvodnji povrća ....................................................................................................................................... 14 Grafikon 2: Cenovna varijabilnost kod kupusa ...................................................................................................................................... 14 Grafikon 3: Proizvodnja mesa u Srbiji u milionima tona ........................................................................................................................ 14 Grafikon 4: Proizvodnja stočarskih proizvoda....................................................................................................................................... 14 Grafikon 5: Ukupni obrt na beogradskoj kvantaškoj pijaci i njegovo učešće u ukupnoj proizvodnji za pojedino voće i povrće u 2009. godini. ........................................................................................................................................................................................... 18 Grafikon 6: Obrt sredstava na zelenim pijacama u Srbiji i udeo u ukupnom obrtu voća i povrća (2004’‐2009)................................. 18 Grafikon 7: Poređenje nedeljnih cena kupusa na beogradskoj kvantaškoj pijaci i zelenim pijacama (RSD, 2009.)............................ 19 Grafikon 8: Cene šargarepe na razičitim zelenim pijacama i prosečna cena (RSD, 2009.) .................................................................. 19 Grafikon 9: Udeo količinskog prometa na beogradskoj kvanatškoj pijaci po kvartalima....................................................................20 Grafikon 10: Indeks količinskog prometa na beogradskoj kvanatškoj pijaci po kvartalima ................................................................20 Grafikon 11: Trgovina jabukama na beogradskoj kvantaskoj pijaci (T) .................................................................................................20 Grafikon 12: Spoljno trgovinska razmena poljoprivrednih proizvoda u miionima USD ........................................................................21 Grafikon 13: Trgovina poljop. proizvodima po destinacijama izvoza i uvoza (2009) ............................................................................21 Grafikon 14: Izvoz poljoprivrednih proizvoda po jedinici obradive površine ....................................................................................... 22 Grafikon 15: Udeo poljoprivrednog izvoza Srbije u ukupnm izvozu 12 NZČ ......................................................................................... 22 Grafikon 16: Tarifni ekvivalenti po grupama proizvoda na različitim trgovinskim ugovorima ............................................................24 Grafikon 17: Nivo liberalizacije u okviru SAA.......................................................................................................................................... 27 Grafikon 18: Razlika između TE – EU, poslate ponude Srbije prema STO i postojeće carine u početku pregovora ...........................28 Grafikon 19: Ukupna trgovina robama u Belorusiji u mil USD...............................................................................................................34 Grafikon 20: Udeo Rusije u ukupnoj trgovini robama Belorusije..........................................................................................................34 Grafikon 21: Prosečne stope rasta za NZČ po zemljama ....................................................................................................................... 37 Grafikon 22: Prosečne stope rasta za NZČ ............................................................................................................................................. 37 Grafikon 23: Ukupan uvoz i izvoz poljoprivrednih proizvoda u 12 NZČ.................................................................................................38 Grafikon 24: Bazni indeks promene (2000=1) ukupanog uvoza i izvoza poljoprivrednih proizvoda u 12 NZČ....................................38 Grafikon 25: Izvoz poljoprivrednih proizvoda u NZČ.............................................................................................................................38 Grafikon 26: Uvoz poljoprivrednih proizvoda u NZČ.............................................................................................................................38 Grafikon 27: Bazni indeks trgovine NZČ grupe 4: Jaja, med i mlečni proizvodi....................................................................................39 Grafikon 28: Bazni indeks trgovine NZČ grupe 2: Meso ........................................................................................................................39 Grafikon 29: Bazni indeks trgovine NZČ grupe 20: Proizvodi od voća i povrća....................................................................................39 Grafikon 30: Bazni indeks trgovine NZČ grupe 10: Žitarice ...................................................................................................................39 Grafikon 31: Bazni indeks trgovine NZČ grupe 19: Cerealije, brašno, mlečni proizvodi .......................................................................39 Grafikon 32: Bazni indeks trgovine NZČ grupe 23: Stočna hrana i ostaci .............................................................................................39 Grafikon 33: Balance trgovine poljoprivrednim proizvodima 2000 i 2009 i indeks promene (2000=1) ..............................................40 Grafikon 34: Predviđanje FAO/OECD izvoza grupa proizvoda u svetu .................................................................................................43 Grafikon 35: Predviđanje FAO/OECD izvoza grupa proizvoda u EU......................................................................................................43 Grafikon 36: Cena kukuruza na "Produktnoj berzi"u Novom Sadu, u periodu 2007‐2010. godine (u din/kg) ....................................45 Grafikon 37: Cena kukuruza na "Produktnoj berzi"u Novom Sadu, u periodu 2007‐2010. godine (u US$/t) ......................................45 Grafikon 38: Najveći indeks mogučnosti promene gde je 100 = Max (tamno Turska, svetlo EU, srednje sivo Belorusija) ................47 Grafikon 39: Indeks mogućnosti promene 100 = Max...........................................................................................................................47 Grafikon 40: Predviđanja potrošnje žitarica u svetu u milionima tona................................................................................................. 52 Grafikon 41: Projekcije trgovine pšenicom u odabranim regionima..................................................................................................... 52 Grafikon 42: Projekcije trgovine kukuruzom u odabranim regionima.................................................................................................. 52 Grafikon 43: Trend cene u međunarodnoj trgovini žitaricama u svetu ................................................................................................53 

 6

Grafikon 44: Odnos LIFFE AND CBOT cena pšenice ..............................................................................................................................55 Grafikon 45: Trgovina pšenicom EU (6 digit) u mil EUR........................................................................................................................55 Grafikon 46: JV uvoza i izvoza pšenice u EU..........................................................................................................................................55 Grafikon 47: Prosečni prinosi (2005‐2008) u odabranim zemljama (kg) ..............................................................................................56 Grafikon 48: Trend zasejanih površina pšenice u EU, Belorusiji, Turskoj i Srbiji...................................................................................56 Grafikon 49: Procenat veličine JV izvoza Srbije u EU i  JV uvoza Belorusije u Turskoj .........................................................................56 Grafikon 50: Prosečni prinosi (2005‐2009) u EU i odabranim zemljama (t/ha) ................................................................................... 60 Grafikon 51: Trend zasejanih površina kukurzom................................................................................................................................. 60 Grafikon 52: Zasejane površine pod kukuruzom i prinosi u EU, u periodu 2005 – 2009. godine........................................................ 60 Grafikon 53: Trgovina kukuruzom u EU u periodu 2007–2009 (4‐digit heading of HS 2007) u mil EUR ............................................. 61 Grafikon 54: Jedinična vrednost uvoza i izvoza kukuruza u EU (u EUR/kg) ......................................................................................... 61 Grafikon 55: Površine i prosečni prinosi kukuruza u Belorusiji .............................................................................................................62 Grafikon 56: Površine i prosečni prinosi kukuruza u Turskoj ................................................................................................................62 Grafikon 57: Površine i prosečni prinosi kukuruza u Srbiji.....................................................................................................................62 Grafikon 58: Ukupan uvoz svežeg voća iz 12 NZČ u 2008. godini (mil USD) i indeks povećanja izvoza (2000/2008).........................65 Grafikon 59: Bazni indeks trgovine povrćem (grupa 7) u 12 NZČ EU ....................................................................................................65 Grafikon 60: Trgovina jabukama u Srbiji (in USD) ................................................................................................................................ 69 Grafikon 61: Destinacije izvoza jabuke iz Srbije (u tonama)................................................................................................................. 69 Grafikon 62: Izvoz svežih i suvih šljiva.................................................................................................................................................... 73 Grafikon 63: Izvoz šljiva po tipovima u milionima USD ......................................................................................................................... 73 Grafikon 64: Uvoz šljiva po tipovima ..................................................................................................................................................... 73 Grafikon 65: Uvoz lako kvarljivog povrća u milionima USD u 2009...................................................................................................... 77 Grafikon 66: Uvoz teško kvarljivog povrća u mili USD prosečno za period 2005‐2008....................................................................... 77 Grafikon 67: Ukupan izvoz svežeg povrća iz 12 NZČ u 2008 (mil USD) i indeks povećanja izvoza (2000/2008).................................78 Grafikon 68: Bazni indeks trgovine povrćem (grupa 7) u 12 NZČ EU....................................................................................................78 Grafikon 69: Indeks rasta izvoza povrća................................................................................................................................................78 Grafikon 70: Bilas trgovine svežim paradajzom u EU i JV uvoza i izvoza..............................................................................................82 Grafikon 71: Odabrane jedinčne vrednosti.............................................................................................................................................82 Grafikon 72: Distribucija broja kompanija koje uvoze paradajz i veličine uvoza ..................................................................................82 Grafikon 73: Cena paradajza po nedeljama na Beogradskoj kvantaskoj pijaci.....................................................................................83 Grafikon 74: Količinski uvoz paradajza po mescima iz različitih zemalja tokom 2009. godine .......................................................... 84 Grafikon 75: Procetualno učešće vremena uvoza paradajza po mesecima iz različitih zemalja ........................................................ 84 Grafikon 76: Trgovina svežom paprikom u Srbiji.................................................................................................................................. 86 Grafikon 77: Izvoz paprika po tipovima i destinacijama u milionima USD u 2009............................................................................... 86 Grafikon 78: Jedinična vrednost uvežene i izvožene paprike u Srbiji 2005‐2009 u USD......................................................................87 Grafikon 79: Jedinična vrednost izvežene paprike paprike iz Srbiji 2005‐2009 u USD ........................................................................87 Grafikon 80: Površine i prosečni prinosi paprike u Srbiji...................................................................................................................... 88 Grafikon 81: Prosečni prinosi paprika u Vojvodini i centralnoj Srbiji .................................................................................................... 88 Grafikon 82: Uporedba nedeljnih cena paprika u Srbiji i Hrvatskoj 2005‐2008 (evri) ......................................................................... 88 Grafikon 83: Prosečne cene paprika na 4 kvantaške pijace po nedeljama.......................................................................................... 88 Grafikon 84: Vreme uvoza sveže paprika ............................................................................................................................................. 89 Grafikon 85: Vreme uvoza prerađevina od paprika.............................................................................................................................. 89 Grafikon 86: Trgovinski bilas semenskog i konzumnog krompira u Srbiji u  millionima USD.............................................................. 91 Grafikon 87: Jedinična vrednost uvoza i izvoza merkantilnog krompira u Srbiju ................................................................................ 91 Grafikon 88: Prosečna godišnja cena krompira na razliitim zelenim pijacama u periodu 2006‐2008. godina....................................92 Grafikon 89: Uporedna cena krompira u Hrvatskoj i Srbiji u EURIMA  2005‐2008...............................................................................93 Grafikon 90: Nedeljne cene krompira na 4 kvantaške pijace u Srbiji....................................................................................................93 Grafikon 91: Uvoz konzumnog krompira po destinacijama ..................................................................................................................94 Grafikon 92: Uvoz konzumnog krompira (000 USD) ............................................................................................................................94 Grafikon 93: Jedinična vrednost uvoznog krompira po destinacijama ................................................................................................94 Grafikon 94: Vreme uvoza konzumnog krompira po mesecima u tonama..........................................................................................95 Grafikon 95: Prosečna cena na kvantaškim pijacama ...........................................................................................................................97 Grafikon 96: Prosečna cena luka u Srbiji na 4 kvantaške pijace............................................................................................................97 Grafikon 97: Uporedba ukupno uveženih količina luka i jednične vrednsti sa uvozom i jedničnom vrednošću iz Holandije ........... 99 Grafikon 98: Uporedba uvezenih količina i udela uvoza luka iz Holandije i Makedonije u periodu 2007‐2009. godine.................... 99 Grafikon 99: Promet različitim kategorijama soje u svetu u milionima USD...................................................................................... 102 Grafikon 100: Vrednost (hilj USD), količina (t) u jedinična vrednost izvoza sojine sačme iz EU........................................................ 103 

 7

Grafikon 101: Bilansi trgovine kategorijama proizvoda od soje u hiljadama USD u Srbiji .................................................................. 103 Grafikon 102: Proizvodnja mleka po kontinentima.............................................................................................................................. 106 Grafikon 103: Trgovina mlekom po kategorijama i milijardama USD ................................................................................................. 106 Grafikon 104: Izvoz mleka po kategorijama iz EU u mil USD............................................................................................................... 107 Grafikon 105: Uvoz mleka po kategorijama u EU u mil USD ............................................................................................................... 107 Grafikon 106: Izvoz mleka po kategorijama iz Srbije u mil USD.......................................................................................................... 108 Grafikon 107: Uvoz mleka po kategorijama u Srbiju u mil USD........................................................................................................... 108 Grafikon 108: Cene plaćene od starne mlekara u zemljama EU i Srbiji u Junu 2009 i 2010................................................................. 110 Grafikon 109: Distribucija razlicitih kategorija govedine po kontinentima.......................................................................................... 112 Grafikon 110: Trendovi i nivo prometa goveđeg mesa po kategorijama u milionima USD ................................................................. 113 Grafikon 111: Izvoz goveđeg mesa sa kostima u Belorusiji ................................................................................................................... 115 Grafikon 112: Jedinična vrednost izvoza goveđeg mesa sa kostima u Srbiji, EU i Belorusiji................................................................ 115 Grafikon 113: Izvoz živih goveda iz Poljske po mesecima u milionima USD.........................................................................................118 Grafikon 114: Ivoz goveđeg mesa iz Poljske po mesecima u milionima USD.......................................................................................118 Grafikon 115: Trgovina kategorijama svinjskog mesa u milionima USD.............................................................................................. 120 Grafikon 116: Proizdnja svinjskog mesa po kontinentima u tonama .................................................................................................. 120 Grafikon 117: Uvoz svinjskog mesa u Srbiju po kategorijama u milionima USD ..................................................................................122 Grafikon 118: Izvoz svinjskog mesa u Srbiju po kategorijama u milionima USD..................................................................................122 Grafikon 119: Balans trgovine svinjskim mesom (prosek 2005‐2009) po kategorijama u mil USD.....................................................122 Grafikon 120: Trend bilansa trgovine svinjskim mesom u mil USD ......................................................................................................122 Grafikon 121: Trend cena tovljenika u Srbiji na 4 najveće stočne pijace.............................................................................................. 124 Grafikon 122: Prosečna godišnja cena tovljenika na 4 najveće stočne pijace i kurs din/evro............................................................. 124 Grafikon 123: Cena i trend cene tovljenika u EU, Srbiji i Hrvatskoj.......................................................................................................125 Grafikon 124: Prosečna cena tovljenika u EU zemljama, Srbiji i Hrvatskoj u 2008. godini ..................................................................127 Grafikon 125: Prosečna cena tovljenika u EU zemljama, Srbiji i Hrvatskoj u 2009...............................................................................127 Grafikon 126: Mesečni uvoz svinjskog mesa u Rumuniju 2oo2‐2009. ..................................................................................................127 Grafikon 127: Proizvodnja svinja u Poljskoj u milionima tona...............................................................................................................127 Grafikon 128: Zemlje izvoznici pilećeg mesa i njihove jedinične vrednosti u 2009. godini ................................................................ 129 Grafikon 129: Trgovina pilećim mesom u svetu po kategorijama 2009. godine................................................................................. 129 Grafikon 130: Izvoz pilećeg mesa i prerađevina od mesa u EU ........................................................................................................... 130 Grafikon 131: Uvoz pilećeg mesa i prerađevina od mesa iz EU ........................................................................................................... 130 Grafikon 132: Izvoz različitih kategorija pilećeg mesa iz Srbije ............................................................................................................ 131 Grafikon 133: Projekcija izvoza pilećeg mesa do 2018 (FAO/OECD).....................................................................................................133 Grafikon 134: Uvoz piletine u Mađarskoj po mesecima ...................................................................................................................... 134 Grafikon 135: Mesečni uvoz živinskog mesa u Rumuniju po destinaciama ........................................................................................ 134 Grafikon 136: Uvoz suncokreta i ulja u EU u mil USD ........................................................................................................................... 141 Grafikon 137: Izvoz suncokreta i ulja u EU u mil USD............................................................................................................................ 141 Grafikon 138: Trgovina suncokreta i ulja u EU u mil USD ..................................................................................................................... 141 Grafikon 139: Uvoz suncokreta i ulja u EU u 000 USD......................................................................................................................... 142 Grafikon 140: Uvoz suncokreta i ulja u EU u 000 USD......................................................................................................................... 142 Grafikon 141: Trgovina suncokreta i ulja u EU u mil USD ..................................................................................................................... 142 

 

Mape: Mapa 1: Trgovina pšenicom u svetu u izveženim tonama.....................................................................................................................55 Mapa 2: Trgovina pšenicom u Evropi u USD..........................................................................................................................................55 Mapa 3: Trgovina kukuruzom u svetu u izveženim tonama ................................................................................................................ 60 Mapa 4: Trgovina kukuruzom u Evropi u tonama ................................................................................................................................ 60 Mapa 5: Trgovina jabukama svetu po  vrednosti izvoza ...................................................................................................................... 68 Mapa 6: Trgovina jabukama u Evropi u tonama................................................................................................................................... 68 Mapa 7: Trgovina šljivama svetu po  vrednosti izvoza .......................................................................................................................... 73 Mapa 8: Trgovina šljivama u Evropi u mil USD ...................................................................................................................................... 73 Mapa 9: Vrednost izvoza paradajza u svetu .......................................................................................................................................... 81 Mapa 10: Vrednost izvoza paradajza u Evropi ....................................................................................................................................... 81 Mapa 11: Količine izvezenog krompira u svetu 2008 ............................................................................................................................. 91 Mapa 12: Vrednost izvoza krompira u zemljama Evrope....................................................................................................................... 91 

 8

Mapa 13: Ditribucija proizvodnje krompira u Srbiji 2009. godine .........................................................................................................92 Mapa 14: Izvoz luka u svetu u USD.........................................................................................................................................................97 Mapa 15: Izvoz luka u Evropi u USD .......................................................................................................................................................97 Mapa 16: Luk proizvodnja...................................................................................................................................................................... 98 Mapa 17: Luk prinos ............................................................................................................................................................................... 98 Mapa 18: Izvoz soje u svetu u USD....................................................................................................................................................... 102 Mapa 19: Izvoz soje u Evropi u USD ..................................................................................................................................................... 102 Mapa 20: Izvoz svih ketegorija goveđeg mesa u svetu u USD............................................................................................................. 113 Mapa 21: Izvoz goveđeg mesa u Evropi u tonama ............................................................................................................................... 113 Mapa 22: Izvoz svinjskog mesa u svetu u USD ..................................................................................................................................... 121 Mapa 23: Izvoz svinjskog mesa u Evropi u hiljadama USD................................................................................................................... 121 Mapa 24: Izvoz svih vrsta živinskog mesa u svetu u hiljadama USD................................................................................................... 129 Mapa 25: Izvoz živinskog mesa u Evropi u hiljadama USD.................................................................................................................. 129 

 

Box: Box 1: Promena vrednosti tarifnog ekvivalenta ....................................................................................................................................24 Box 2: Kriza 2007.....................................................................................................................................................................................42 

 9

 

Lista skraćenica   

CEFTA  Central European Free Trade Agreement /Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi  

EBRD   European Bank for Reconstruction and Development / Evropska banka za obnovu i razvoj 

FDI   Foreign Direct Investments / Strane direktne investicije 

GDP   Gross Domestic Product / Bruto domaći proizvod 

GI   Geographical identification / Geografske oznake  

GLOBALGAP  Global Good Agricultural Practices / Globalna dobra poljoprivredna praksa 

HACCP   Hazards and Critical Control Points / Analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka 

IPA   Instrument for Pre‐Accession Assistance / Instrument pretpristupne pomoći 

IPARD   Instrument for Pre‐Accession Assistance for Rural Development/ Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj 

IPM  Integrated Pest Management / Integralne mere zaštite bilja 

SAA  Stabilization and Association Agreement / Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji 

ULO  Ultra Low Oxygen / Atmosfera sa niskom koncentracijom kiseonika 

WB   World Bank / Svetska banka 

WTO  World Trade Organization / Svetska trgovinska organizacija 

NZČ  Nove zemlje članice  

UV/JV   Unit Value /Jedinična vrednost  

FAO   Food and Agriculture Organization / Organizacija za hranu i poljoprivredu 

 10

 

1. Uvod  U selima Srbije živi oko 44% ukupnog stanovništva, po našoj metodlogiji merenja. Ako bi primenili bilo koju drugu (EU, OECD) metologiju, onda bi se ovaj broj uvećao za još preko desetak procenata. Po ovom kriterijumu Srbija je jedna od najruralnijih zemalja u Evropi. Poljoprivreda je delatnost koja doprinosi bruto nacionalnom dohodku Srbije sa  preko  10  odsto  i  stvara  sirovinu  za  prerađivačku  indistriju,  koja  onda  dodaje  još  oko  25  odsto  u  ukupnom dohodku. Po učešću poljoprivrede u stvaranju bogatstva Srbija  je  jedna od najpoljoprivrednijih zemalja u Evropi, gde joj konkurenciju čine još Albanija, Moldavija i Bosna. U Srbiji delom postoji ustaljeno verovanje da je dobro biti ruralna i poljoprivredna zemlja i da zato politika „nečinjenja ništa“ jeste dobra opcija. Ovakva politika se opravdava velikim  izvoznim  rezulatatima  koje  poljoprivreda  Srbije  ostvaruje,  pa  se  kaže  da  Srbija  izvozi  poljoprivredne proizvode u vrednosti od dve milijarde USD, ostvaruje sufcit od 650 miliona USD i da izvoz raste sa velikom stopom rasta. Sve je to tačno, ali sa izvozom od 446 USD po hektaru Srbja se nalazi na apsolutnom začelju po veličini izvoza po obradivoj površini u Evropi. U poređenju sa ostalim novim zemljama članicama EU, pa čak  i CEFTA partnerima (nema smisla upoređivati nas sa Holanijom, Danskom, Francuskom, Belgijom  i drugim starim zemljama članicama EU koje ostvaruju na desetine milijardi izvoza na relativno malim poršinama) vidimo da samo nekoliko zemalja (BiH, Albanija  i Rumunija) ostvaruju lošije izvozne rezultate. Dodatno, naš rast  izvoza od skoro 20% godišnje je manji od rasta koji ostavruju ostale zemlje. Logično da i naš suficit u razmeni nije posledica velikog izvoza nego malog uvoza usled  niskog  standarda.  Tako  kada  bi  imali  potrošnju  citrusa,  kvalitetne  kafe,  švajcarske  čokolade,  parmezana, kvalitetnih  vina  i  drugih  artikala  koji  se  po  pravilu  svuda  uvoze,  Srbija  verovatno  ne  bi  imala  suficit  u spoljnotrgovinskoj  razmeni poljoprivrednim  i prehrambenim proizvodima. Mala  kupovna moć utiče  jako  loše na stanovništvo, ali dobro na trgovinski bilans u poljoprivredi. O tome kakvo je stanje u poljoprivredi Srbije obrađuje se u poglavlju 2, na način da se identifikuju određeni trendovi karakteristični za period posle demokratskih promena. 

Dodatno, komplikovana situacija u poljoprivredi Srbije postaje sve teža pre svega usled: 

• Procesa koji karakterišu trgovinu poljoprivrednim proizvodima u svetu  

• Promena u okruženju kao posledica međunarodnih integracija naše zemlje  

Promena  navika  potrošača  i  promena  načina  prodaje  uslovljena  procesom  supermarketizacije  su  procesi  koji karakterišu tržište poljoprivrednih proizvoda poslednjih godina. Potrošač se udaljio od proizvođača i pošto ga više ne  poznaje  lično on  traži  da mu  neko  garantuje da  je  taj proizvod prvenstveno  zdravstveno bezbedan,  ali  i da dodatno doprinosi njegovom zdravlju, statusu, očuvanju tradicije, okoline i sl. Međutim što više garancija kvaliteta i raznih oznaka proizvod  ima, potrošač sve manje veruje sertifikatima, sve manje eksperimentiše  i zato kupuje ono što  mu  je  poznato.  Za  ovaj  luksuz  on  spreman  da  plati  skuplje.  Kao  posledica  nestaje  ona  srednja  cenovna kategorija ‐ potrošači  ili kupuju najeftinije  ili kupuju najskuplje. Da bi uspešno plasirali svoje proizvode na evopsko tržište, kupci u EU prvenstveno moraju da veruju državi koja garantuje za sertifikat koji prati proizvod, a zatim  je potrebno da proizvod bude  jako cenovno konkurentan  ili da poseduje prepoznatljiv  i dokazan kvalitet. Međutim, iako su prethodni uslovi zadovoljeni, to ne znači da će iko da kupi naš proizvod, a razlog je jednostavan – nema gde da ga kupi  jer su nam vrata supermarketa zatvorena. A zatvorena su  iz mnoštvo razloga:  jednih na strani politke samog supermarketa (u osnovi je zasnovana na ograničavanju kokurencije u nabavci na uštrb više cene, sigurnosti plasmana  i  upravljanjem  neprodate  robe),  a  drugih  usled  naših  slabosti  jer  i  kada  jesmo  cenovno  i  kvalitativno konkurentni, često nemamo adekvatne količine, standarde, sertifikate  i pakovanje. Ove promene navika kupaca  i trgovaca  se  obrađuju  u  poglavlju  6  jer  iako  se  na  prvi  pogled  čini  da  one  nemaju  direktnu  vezu  sa  procesom liberalizacije carina one su presudne u tome kolika će biti konkurencija na domaćem tržištu, a to u najvećoj meri  i definiše cenu proizvoda.  

Druga velike promene okruženja su one koje dolaze sa lieralizacijom carina kako u Srbiji tako i regionu. Srbija ulaže značajne  napore  u  daljem  unapređenju  razmene  trgovine  sa  ostalim  zemljama  na  način  da  potpisuje  odvojene bilateralne  sporazume,  kao  što  su  sporazumi  u  okviru  CEFTA,  sporazumi  sa  Rusijom,  Turskom,  Belorusijom  i zemljama EFTA. Sa Evropskom unijom je potpisan sporazum o postupnoj liberalizaciji, kao i usklađivanje standarda u  proizvodnji  i  poštovanja  zahteva  u  pogledu  kvaliteta  proizvoda  i  posebnih  fitosanitarnih  procedura.  Srbija  se takođe  nalazi  u  procesu  pristupanja  STO,  u okviru  koga  se  vode posebni  bilateralni pregovori  o  liberalizaciji  sa zemljama koje  imaju određen  interes za  izvoz u Srbiju. O ovim sporazumima, dogovorenim nivoima  liberalizacije, razlozima  za  donošenje  i  načinima  pregovaranja možete  čitati  u  poglavlju  6,  dok  se  cela  Studija  bavi  njenim efektima sa ciljem da:  

• Podigne svest donosioca odluka i učesnika u tržišnom lancu o tome da je potrebno imati proaktivni pristup u identifikovanju problema i mogućnosti  

 11

• Informiše učesnike u  tržišnom  lancu o predstojećim promenama  i pruži  im dovoljno podataka  koji  će  im pomoći da prilagode svoje poslovne planove predstojećim promenama okruženja 

• Napravi analizu efekata u cilju mogućnosti predviđanja trendova i trgovinskih tokova 

• Pomogne  kreatorima politike u pronalaženju odgovarajućeg odgovora  koji bi umanjio moguće negativne posledice i potstakao pozitivne  

Tokom  izrade  studije  korišćeni  su  brojni  podaci  statističkih  zavoda,  ministarstava,  EU  i  UN  agencija,  tržišnih informacionih  sistema,  privatnih  kompanija,  supermarketa,  ... Obavljeni  su  intervjui  sa  ključnim  stručnjacima  po oblastima bilo sa strane kreatora politika, trgovaca, poljoprivrednika ili preduzetnika. Dodatno je urađno preko 50 kvalitativnih  intervjua  na  terenu  sa  poljoprivrednicima  i  prerađivačima.  Da  bi  se  dala  pravilna  ocena  nije  bilo dovoljno  poznavati  samo  svoje  snage  i  slabosti  nego  i  konkurentsku  poziciju  zemalja  EU,  Belorusije,  Turske  i određenih  zemalja od  kojih nam preti najveća mogućnost uvoza po pristupanju Srbije STO. Zato  je analizirana  i njihova konurentska pozicija  i obavljeni su određeni  intervjui  i u tim zemljama. Pregled ekonomije  i poljoprivrede zemalja  sa  kojima  smo  potpisali  sporazume  o  slobodnoj  trgovini možete  pročitati  u  poglavlju  4,  dok  njihove detaljne sektorske analize možete pronaći duž cele studije a naročito u anexima 5,6,7 i 8.  

Pored merenja opštih efekata liberalizacije predstavljenih u poglavlju 7.1, Studija je obuhvatila 15 proizvoda ili grupa proizvoda za koje su sprovedene detaljne analize. Grupe i proizvodi su odabrani na osnovu kvantifikovanja veličine tržišta, značaja za dalju preradu, ishranu i ruralni razvoj, veličine postojeće trgovine, nivoa postojeće zaštite i nivoa liberalizacije. Detaljan prikaz nalazi se u Aneksu 14.  

Pored pojedinačnih analiza po proizvodima  želelo  se da  se  izmeri  i koji  sektori  će biti najpodložniji promenama usled  liberalizacije, kao  i međusektorske mogućnosti promene. Dodatno ovakva merenja u kojima se upoređuju  i ocenjuju  određeni  indikatori  po  pravilu  imaju  poteškoće  da  izmere  vrednost  određenih  indikatora  i  izraze  ih brojčano. Međutim pošto je krajnji cilj ove studije podizanje svesti donosioca odluka i učesnika u tržišnom lancu o tome  da  je  potrebno  imati  proaktivni  pristup  u  identifikovanju  i  rešavanju  problema,  a  efekti  koje  liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima  izaziva donose brojne promene na koje se treba prilagođavati, smatralo se za važno da se pošalje  jasna poruka da neki sektori  i proizvodi traže veću pažnju, a neki ne. Jedini način da se to meri je njihovo upoređivanje. Pošto je efekte gotovo nemoguće upoređivati, upoređivana je mogućnost promene, što znači da se prilikom ovakve liberazlizacije carina javila mogućnost da se desi uvoz, nebitno da li usled toga što je nivo liberalizacije velik ili zato što je naš prozvod nekonkurentan u odnosu na partnere. Ovakvo merenje ne meri da će se i uvoz i desiti, jer može da se dogodi da mogućnost promene ne postoji jer carina uopšte nije liberalizovana, ali da se  ipak dešava veliki uvoz,  ili pak da  je mogućnost za promene velika, ali da se ne dešava uvoz usled raznih ekonomskih  i  neekonomskih  razloga  (npr:  u  slučaju  Belorusije  to  je  usmeravanje  svojih  viškova  proizvoda  ka ruskom tržištu  jer se tamo ostvaruje veći profit  ili u slučaju EU nemanje  interesa velikih kompanija za prodaju na tržištu Srbije...). Međutim pored svih pojedinačnih mogućih slučajeva postoji velika korelacija  između mogućnosti da se uvoz desi  i njegovog stvarnog dešavanja,  jer  je analiza uzela  isuviše mnogo  indikatora  i  intervjuisla  isuviše puno osoba direktno uključenih u trgovinu.  

Najveća mogućnost za uvoz  je kod povrća  i svinjskog mesa. Obe ove grupe  imaju potpuno različitu priču, ali  im  je zajedničko da se povećanje uvoza već dešava iako je liberalicaije u okviru SAA tek na početku. Kod svinjskog mesa svi  indikatori  (značajan  nivo  liberalizacije,  iskustva  novih  zemlja  članica,  predviđeni  trendovi  cena  u  svetu, nekonkurentna proizvodnja u  Srbiji...) ukazuju na ovakav  scenario. Kod povrća  je  situacija  komplikovanija  usled velikog broja različitih tipova povrća, ali  i  jednostavnija  jer gotovo sve vrste  imaju  isto pravilo ‐ da se uvoz dešava usled nemogućnosti čuvanja povrća (kod teško kvarljivog povrća) ili u vremenu kada Srbija nema proizvodnju (kod lako kvarljivog). Kakva  je situacija sa ostalim proizvodima detaljnije se opisuje u poglavlju 9, a celokupna analiza u Aneksu 14.  

Prilikom  analize  stalno  se  postavljalo  pitanje:  Kakva  su  iskustva  ostalih  zemalja  koje  su  već  prošle  sličan  put priključenja EU i liberalizacije poljoprivrednih carina? Računajući da je vrlo verovatno da pravila koja su važila u svim zemljama  će  važiti  i  za  Srbiju.  Zato  je  kreirana baza podataka  trgovine  u  poljoprivredi  za  svih  12  novih  zemalja članica EU, koja je kontinuirano konsultovana prilikom analize pojedinačnih proizvoda. Odgovore na pitanja: Koliko izvoze poljoprivrednih proizvoda NZČ?, Kakvi  su  im  trendovi?, Kakav  je  izvoz po grupama proizvoda? Ovi  i  slični odgovori dati su u poglavlju 5 i Anexima 1, 2 i 3, dok sva iskustva utkana u tekst i zaključke.  

Odnosi između pojedinih ugovora će u velikoj meri uticati da li će i odakle će se uvoz dešavati ili ne. Srbija sada ima prilično  komplikovanu  carinsku  strukturu  sa  brojnim  trgovinskim  ugovorima.  Tako  liberalizacija  carina  Bosne  i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije prema EU  će verovatno da Srbiju pogodi više nego bilateralni sporazum sa Turskom  ili Belorusijom. Takođe, pogoršanje odnosa između Belorusije  i Rusije može da rezultuje time da značajni viškovi pojedinih proizvoda se usmere ka Srbiji sa kojom gotovo da  i ne postoje carinske barijere. Međutim nema sumnje da  je za poljoprivredu Srbije najvažniji sporazum u okviru SAA sa EU, koji nije samo trgovinski sporazum nego  mnogo  više  od  toga.  To  je  sigurnost  da  će  poljoprivrednici  Srbije  jednog  dana  biti  deo  zajedničke 

 12

poljoprivredne politike EU. Poznato  je da  je poljoprivrednicima najteže na putu do ulaska u Evropsku uniju, ali da oni  i  najviše  profitiraju  po  ulasku  u  nju. Ova  činenica  je  dokazana  isto  toliko  puta  koliko  se  i  puta  neka  zemlja priključila EU. Prateći ovu  logiku svakoj zemlji  je cilj da  joj  je proces priključenja  što kraći,  jer duži proces  izaziva dodatne troškove i nevolje za poljoprivrednike. Ove nevolje dolaze iz obaveze da u pretpristupnom periodu zemlja otvori  svoje granice  za proizvode  iz unije  i da  se prilagodi  vrlo  zahtevnim  standardima ukoliko  želi da  izvozi na tržište EU. Upravo zato sve zemlje su se trudile da im se godina liberalizacije tržišta poklopi sa godinom priključenja, da bi izbegle situaciju u kojoj nemaju benefite od članstva, a nemaju nikakvu carinsku zaštitu. Tokom ovog perioda EU  obezbeđuje  pretpristupnu  podršku,  ali  se  ona  ne  može  meriti  sa  podrškom  po  ulasku  u  EU.  Naš  proces liberalizacije sa EU završiće se 2014 godine kada će prosečna carina da se spusti na 2.49% sa početnih 22%. Verovali smo da je to godina kada ćemo postati članovi Evropske unije. Međutim vrlo je verovatno da će poljoprivreda Srbije da čeka narednih 6‐10 godina u čekaonici. Za druge sektore  je čekaonica dobro, ili makar ne toliko loše okruženje, ali ne i za poljoprivredu, naročito sa ovim nivom konkurentnosti i kapacitetom za investiranje i uvođenje standarda, kako privatnih standarda na nivou farme i fabrike, tako i javnih standarda. Šta više, vrlo lako se može desiti situacija u kojoj ćemo mi biti  jedina zemlja kojoj  je  isteklo 6 godina prelaznog perioda carinske  liberalizacije, a da  još uvek zemlja nije ispunila uslove za korišćenje pretpristupnih fondova. 

Privatni sektor, kao mnogo efikasniji od javnog sektora je već počeo da priprema nove poslovne planove i strategije zasnovane  na  novonastalom  okruženju,  shodno  stepenu  informisanosti.  Međutim  intervjui  su  pokazali  da kompanije  i poljoprivrednici  imaju veoma malo  informacija o predstojećim carinskim promenama, prvenstveno  jer Ministarstvo poljoprivrede i Privredna komora ne čine dovoljno da ih informišu. S druge strane se ni agarna politika ne prilagođava promenama. Očigledno da politika „sto Evra po hektaru“ nije dala rezulate u postojećem okruženju, pa  je teško za očekivati da ona  ima šanse da bude uspešna u novom, zahtevnijem okruženju. Nemoguće  je  imati jednu meru  ili politiku  za  različite  sektore  i probleme. Ukoliko  se  želi povećati  izvoz pored  targetirane politike, posebne za svaki sektor, mi se moramo prilagoditi pravlilima trgovine u EU kao našem najznačajnijem tržištu. To praktično znači da ili moramo privući velike kompanije koje su već prisutne u evropskim supermarketima ili da sami objedinimo našu ponudu. Oba puta  su  teška,  ali  i  izvodljiva. Samo uz promene politike koja  će umesto deljenja svima, biti usmerena ka  investicijama, naročito u  izgradnju skladišnog prostora za voće  i povrće  i stočarskih farmi moguće  je napraviti pozitivne korake. Pokazalo  se da kada postoji objekat  (hladnjača,  skladište, moderna  štala, prerada...) da se  lako oko nje organizuje proizvodnja, objedini prodaja  i unapredi kvalitet. O  tome kakva politika treba  da  bude  da  iskoristi  šanse  koje  liberalizacija  pruža  ili  pak  da  umanji  negativne  posledice,  obrađuje  se  u poglavlju 8. 

Tabela 1: Ključni događaji  

Datum   Događaj 

2000  EU daje preferencijalni status zemljama zapadnog Balkana 

2004  Započeti pregovori sa STO nakon pozitivne ocene Studije o izvodljivosti 

2004  Dobijena Studija izvodljivosti od strane EU  

2004  Započeti pregovori sa STO  

2006   Potpisan CEFTA Sporazum  

2007  Promena u Ministartvo poljoprivrede i prelazak sa pretežno investicione podrške na podršku plaćanja po hektaru  

2008  Potpisan Prelazni trgovinski sporazum (PTS) 

2008  Potpisan sporazum o SAA 

I/2009  Počela implementacija PTS , Srbija jednostrano počela primenu PTS 

XII/2009  Odmrznut Prelazni trgovinski sporazum  

2010  Prva godina u tranzicionom periodu liberalizacije (TE opada sa oko 18% na oko 10% za EU) 

2010  Potpisan bilateralni sporazum sa Belorusijom  

2010  Potpisan bilateralni sporazum sa Turskom  

 13

 2. Poljoprivreda Srbije  Poljoprivreda u Srbiji nije običan sektor. U drugim sektorima nema toliko puno očekivanja i suprotnosti kao što je to u poljoprivredi. Ne postoji ni sektor koji toliko ujedinjuje sve od seljaka do kupca u  jednu opštu misao, o važnosti poljoprivrede kao aktivnosti koja proizvodi hranu  i čuva selo  iz kojeg većina potiče. Upravo zato, poljoprivreda  je gotovo  u  svim  lokalnim,  regionalnim  i  nacionalnim  strategijama  prepoznata  kao  jedan  od  osnovnih  strateških pravaca razvoja. Većina stanovništva, kako ruralnog tako i urbanog, u njoj vidi najveću razvojnu šansu Srbije.  

Primarna  poljoprivredna  proizvodnja  doprinosi  sa  oko  10%  u  ukupnom  GDP,  dok  agroindustrijski  sektor  (koji uključuje  proizvodnju  prehrambenih  proizvoda  i  pića,  proizvodnju  duvanskih  proizvoda,  proizvodnju mašina  za poljoprivredu  i  industriju hrane,  i proizvodnju hemikalija za poljoprivredu) u ukupoj proizvodnji Srbije učestvuje sa oko 25% (konkretno 2oo8 sa 26,7%). 

Osnovna  karakteristika  poljoprivrede  Srbije  je  njena  dulana  struktura.  Sa  jedne  strane,  ona  je  ekstenzivna  i tradicijonalna, a sa druge strane  je moderna, puna  inovacija  i optimizma. Ovakvu suprotnost  je sve teže pronaći u zemljama  EU.  Tamo  tinja  drugi  sukob.  Intenzivna  poljoprivereda  koja  zarađuje  pare  vs.  poljoprivreda  u  funkciji očuvanja životne okoline koja troši pare. U Srbiji takva dilema ne postoji. Od poljoprivrede se očekuje da napravi pare, da obezbedi egzistenciju porodici.  

Čini se, da se u poslednjih nekoliko decenija odustaje od misli da je poljoprivreda delatnost koja može da nosi razvoj jedne  zemlje,  ili  da  se  ponosno  ističe  da  je  naša  zemlja  poljoprivredna  zemlja.  U  Srbiji  poljoprivreda  još  uvek učestvuje sa velikim procentom u kreaciji nacionalnog bogatstva, upoređenju sa ostalim zemljama EU. Međutim, poljoprivredna proizvodnja  ima konstantan  trend pada,  što pre ukazuje na  sveukupni  razvoj, a ne na  smanjenje poljoprivredne proizvodnje.  

Tabela 2: Osnovni podaci o poljoprivredi i ruralnim područjima Srbije Indikatori  Vrednosti 

Ukupna površina Republike Srbije  8.836 mlliona ha 

Zemljišni resursi   Poljoprivredno – 5.1 mil ha / Obradivo 4.2 mil ha / Oranice i voćnjaci 3.3 mil ha 

Broj poljoprivrednih gazdinstava*  778.815 (Zavod za statistiku), 450.000 ( Registar MPŠV) 

Broj zaposlenih u poljoprivredi   622.000 u primarnoj proizvodnji i prerađivačkoj industriji 

Udeo u ukupnoj zaposlenosti   Oko 10% poljopivrednici i 24%  prerađivačka industrija 

Ruralna  populacija   44%  prema  kriterijumima u Sbiji a  oko  55‐60% prema  OECD 

Udeo poljoprivrede u GDP    10.1% (2008), 13.1% (2009) 

Izvoz/uvoz sektora poljoprivrede (miliona USD)  Izvoz  1.957 (2008), 1.945 (2009) / Uvoz 1.467 (2008), 1.308 (2009) 

Udeo uvoza & izvoza  u ukupnoj trgovini    Izvoz 23.2%, uvoz 8,2% (2009) 

Prosečna veličina farme  3.1 ha  prema statistici  

Glavne proizvodnje prema vrednosti proizvodnje   Svinjsko meso, mleko, kukuruz, govedina, pšenica (pogledati prilog) 

Podela subsektora prema vrednosti proizvodnje  Biljna proizvodnja = 69.5%. Stočarstvo = 30.5% 

 

1.1. Proizvodnja  

Tokom  1970‐ih  godina  počinje  intenzifikacija  poljoprivredne  proizvodnje  u  Srbiji.  Težilo  se  što  većim  prinosima, naročito  u  društvenom  sektoru,  često  i  na  uštrb  profitabilnosti.  Proizvodnja  na  porodičnim  gazdinstvima  je zaostajala  po  tehnologiji  i  više  se  obraćala  pažnja  na  ekonomičnost.  Početak  tranzicije  ka  tržišnoj  ekonomiji  se poklopio  sa  sankcijama UN prema Srbiji,  sukobima na prostoru bivše SFRY  i kolapsom ekonomije.  Izolovana od sveta  i bez  razvojne  vizije poljoprivredna proizvodnja  i prodaja u  takvom okruženju  ima  socijlanu a ne  razvojnu orjentaciju pa  je tržišni  lanac krakak, niska su ulaganja pa samim tim  i prinosi. Posle 2000‐te započinje otvraranje prema svetu:  liberalizacija carina, ukidanje uvoznih dozvola  i kvota,  i uspostavljanje tržišne ekonomije. Određene proizvodnje, koje su zbog socijlanog značaja bile veštački podržavane, se u novom okrženju smanjuju, dok se druge povećavaju. Međutim, usled velike carinske zaštite koju Srbija  ima u ovom periodu,  još nije moguće u potpunosti proceniti konkurentnost domaćih resursa. Osnovne karakteristike proizvodnje u Srbiji su:  

Niski  prosečni  prinosi  kako  u  poređnju  sa  EU  tako  i  u  poređnju  sa  periodom  osamdesetih  godina.  Iako  prinosi pojedinih  proizvođača  u  Srbiji  su  slični  prinosima  najboljih  proizvođača  u  EU,  prosečni  prinosi  su  značjno  niži. Njavažniji razlozi za ovako niske prinose su: 

 14

• Veliki broj malih proizvođača koji proizvode za sopstvene potrebe uz mala ulaganja  

• Značajan deo zemljišta se nalazi kod onih nepoljoprivrednika, a oni ne žele da prodaju  ili  iznajme zemljište, nego ga obrađuju na ekstenzivan način 

• Nerazivijeno tržište ruralnih kredita kako zbog male tražnje tako i zbog slabije ponude  

Ovo uzrokuje mala ulaganja, koja pored nedostatka znanja o novim tehnologijama u proizvodnji, uslovljava da su prinosi niži u odnosu na konkurenciju iz EU, ali takođe i u odnosu na period osamdesetih godina.  

Velika varijabilnost u biljnoj proizvodnji između godina uslovljena je, pre svega, nestabilnim prinosimali i varijacijama zasejanih  površina  u  pojednim  godinama.  Dobrom  agrotehnikom,  korišćenjem  zalivnih  sistema,  kvalitetnim semenom sa ugrađenim otpornostima na stresne uslove se, obično, smanjuje variranje u prinosima i postiže gotovo ujednačena proizvodnja. U ekstenzivnoj proizvonji, koja je prilično  zastupljena u Srbiji, kod većine proizvođača ova tehnlogjija  i  seme  se  ne  primenjuju.  Sa  druge  strane,  usled  nestabilne  cene  i  neorganizovanosti  tržišnog  lanca, javljaju  se  velike  varijacije  zasejanih  površina  između  godina.  Tako  posle  godine  u  kojoj  je  zabeležena  manja zasejnost  i veća cenaproizvoda, po pravilu dolazi godina u kojoj  su površine veće pa usled velike proizvodnje  je mala cena. Ove varijacije su najizraženije u povrtarskoj proizvodnji i proizvodnji industrijskog bilja.  

Grafikon 1: Varijabilnost u proizvodnji povrća  Grafikon 2: cenovna varijabilnost kod kupusa 

   

Veliki pad proizvodnje  stočarskih proizvoda, naročito poslednjih godina. Posle gubljenja  tžišta bivše SRFY, Srbija nikako  ne  uspeva  da  pronađe  nova  tržišta  za  svoje  stočarske  proizvode.  Iako  CEFTA  sporazum  omogućava bescarinsku  trgovinu,  u  regionu  brojnim  van  carinskim merama  se  sputava  trgovina,  naročito  proizvodima  koji potpadaju pod veterinarsku kontrolu. S druge strane Srbija nema pravo izvoza mesa i mleka u EU, osim baby beef‐a i  proizvoda  prerađenih  na  visokim  tempreturama.  Posledica  smanjene  proizvodnje  je  i  gubitak  tržišta  za  biljnu proizvodnju kao inputa za ishranu stoke.  

Grafikon 3: Proizvodnja mesa u Srbiji u milionima tona  Grafikon 4: Proizvodnja stočarskih proizvoda 

   

 

Pozitivni  trendovi  u  proizvodnji  i  izvozu  voća.   Ni  u  jednom  sektoru  nije  se  došlo  do  značajnih  rezultata  kao  u sektoru proizvodnje voća. Veliki napredak  je postignut  i u proizvodnji  i u  izvozu,  i to kod gotovo svih vrsta voća. Takođe je podignut nivo konkurentnosti jer su novi zasadi uglavnom zasnovani na novim tehnologijama. Razloge za povećanje  izvoza bi  trebalo, pre svega,  tražiti u: cenovnoj konkurentnosti usled niskih prihoda poljoprivrednika  i radnika, povoljnim trgovinskim režimima, generalnom trendu nedostaka pojedinih vrsta voća na evropskom tržištu, 

 15

unapređenju proizvodnje kroz primenu novih sorti  i  tehnlogija  i sl. Još uvek postoji značajan nedostak preradnih kapaciteta u sektoru koji bi dodatno podigao vrednost izvoza. 

Neuspeh da se naprave značajniji pomaci u proizvodnji i prodaji povrća. Pored teoretskih komparativnih prednosti koje Srbija  ima  (tradicija, prirodni uslovi, položaj,  trgovinski ugovori, cena  radne  snage  i  sl.), Srbija praktično ne uspeva da  iskoristi ove prednosti  i u  sektoru povrća  rezulatati  zaostaju,  naročito u odnosu na  konkurenciju  i u odnosu na sekot voća. Visoka carinska zaštita, veliki broj gazdinstava koja proizvode za sopstvene potrebe, kratak tržišni  lanac  koji  najčešće  završava  na  lokalnim  pijacama,  nepoštovanje  ugovora,  nizak  nivo  znanja  o  novim tehnolgijama  i  mali  investicioni  potencijal  uticali  su  da  trendovi  u  sektoru  nisu  povoljni.  Naravno,  ovo  je genralizovan zaključak usled velikog broja različitih vrsta povrća. Međutim, bilo kako bilo, sektor povrća tek očekuju značajne reforme.  

Rast  proizvodnje  indutrijskog  bilja  (soje  i  suncokreta)  posle  uspostavljanja  tržišne  ekonomije.  Rast  proizvodnje industrijskog bilja  je, prvenstveno, zasnovan na povećanju zasejanih površina  i delimično na povećanom prinosu. Inicijalnom rastu površina su doprinele subvencije države koja je plaćala premiju na cenu za industrijsko bilje (soja, suncokret  i šećrna  repa), a ne  i za druge kulture. Međutim,  rast zasejanih površina  je nastavljen  i posle ukidanja subvencija.  

Stabilizacija proizvodnje šećerne repe  i šećera. Proizvodnja šećerne repe se, dugi niz godina, karakterisala velikim varijacijama bilo u zasejanim površinama pod šećernom repom, ostvarenim prinosima ili pak digestijom i ukupnom proizvodnjom  šećera.  Dobijanjem  preferencijalnog  izvoznog  statusa  2002.  gdine  i  izvozne  kvote  za  EU  2004. godine, kao i privatizacijom šećerana, proizvodnja šećerne repe i šećera se ustalila i danas prednjači u stabilnosti.   

Stagnacija u proizvodnji mleka ali i progres u preradi mleka. Godišnje se od 2000. do 2009. godine proizvodilo oko 1.500.000  litara mleka.   2000. godine    je kroz mlekare otkupljivano oko 35% mleka, a 2009. godine taj procenat se popeo na 60%.  Stanje u preradi mleka je značajno unapređeno (povećane investicije, asortiman proizvoda, kvalitet prerade…). Osnovni problemi u sektoru mlekarstva su strukturalni – prosečna veličina farme – u Srbiji u proseku svaka evidentirana farma  ima 2.8 muznih krava a prosečna proizvodnja mleka po farmi  je 16  litara. Samo oko 30% mleka je mleko prve i ekstra klase.  

Povećanje udela biljne proizvodnje u ukupnoj vrednosti na račun stočarstva. U proteklom desetogodišnjem periodu uočljivo  je da se 2/3 vrednosti   poljoprivredne proizvodnje stvara kroz biljnu proizvodnju  iako  je stočarstvo nakon pada 2oo4. i 2005. ponovo imalo trend oporavka 2006. i 2007, a zatim ponovni pad u period 2008. i 2009. Moguće je da je oporavak bio iniciran investicionim merama za kupovinu grla I izgradnju farmi u prethodne dve godine. Što se  tiče biljne proizvodnje očigledno  je da žita  i povrće  imaju stabilan udeo, dok  industrijsko bilje  ima  trend  rasta vrednosti  proizvodnje.  Što  se  tiče  višegodišnjih  kultura,  voćarstvo  ima  trend  rasta  od  2003.  godine,  a  udeo vrednosti  vinogradarske proizvodne se od 2004. godine prepolovio.  

Tabela 3: Procentualno učešće pojedinih proizvodnji u ukupnoj vrednosti proizvodnje  Podsektor  2001  2002  2003  2004  2005  2006  2007  2008  2009 Žita  34.2  31.9  23.8  33.7  34.4  29.2  25.0  33.8  34.2 Industrijsko bilje  4.7  5.7  5.6  6.1  6.5  7.1  6.9  6.9  6.7 Krmno billje  7.8  8.4  7.3  7.9  7.2  5.7  4.9  4.8  4.6 Povrće  10.5  9.6  10.1  9.9  11.0  11.4  11.5  11.1  11.1 Voće  4.2  3.2  9.7  8.0  6.7  8.3  11.4  9.8  10.2 Grožđe  4.7  4.6  3.3  2.5  1.5  2.0  2.4  2.2  2.4 Biljna proizvodnja  66.2  63.4  59.8  68.1  67.3  63.7  62.0  68.7  69.3 Goveda  ‐  ‐  ‐  ‐  6.0  7.0  7.6  6.3  5.8 Svinje  ‐  ‐  ‐  ‐  12.5  13.7  14.0  10.8  11.0 Ovce  i koze  ‐  ‐  ‐  ‐  2.0  2.1  2.1  1.7  1.7 Živina  ‐  ‐  ‐  ‐  2.0  2.1  2.6  2.4  2.5 Mleko (kravlje i ovčije)  ‐  ‐  ‐  ‐  7.7  8.7  9.3  8.5  8.0 Jaja  ‐  ‐  ‐  ‐  2.3  2.5  2.1  1.6  1.5 Vuna i ostalo  ‐  ‐  ‐  ‐  0.2  0.2  0.2  0.1  0.2 Stočarstvo  33.8  36.6  40.2  31.9  32.7  36.3  38.0  31.3  30.6 

 

1.2. Tržišni lanci  Poljoprivreda  Srbije,  tokom  Titovog  vremena,  nije  u  potpunosti  bila  centralno  planirana  nego  je  u  mnogim sektorima  i proizvodnjama  imala mnogo tržišnih elemenata. Tokom 90‐ih godina započinje delimična privatizacija 

 16

proizvodnih  i preradnih  kapaciteta  ali u  jako malom procentu. Privređivanje  se obavlja u potpuno nenormalnim uslovima  visoke  inflacije  i  sankcija.  Posledica  je  uništavanje  osnovnih  sredstava  usled  minimalnog  ulaganja  u održavanje  i zahvatanja države za potrebe očuvanja minimalnog socijlanog davanja. Posle demokratskih promena započinje  proces  reformi,  izgradnje  tržišta  i  privatizacije  koji  međutim  isuviše  često  bio  praćen  brojnim kompromisima koji su išli na štetu razvoja. Osnovne karakteristike tržišnih lanaca u Srbiji su: 

Malo preradnih kapaciteta u odnosu na primarnu proizvodnju: U Srbiji postoji velika konkurencija na nivou primarne proizvodnje, a mala na nivou prerade. Jedan od osovnih razloga za to je potpuni promašaj u privlačenju investicija u sektor prerade hrane. Srbija nije uspela da privuče strane, direktne investicije u našu privredu. Nismo uspeli stvoriti uslove kako bi velike kompanije, koje proizvode hranu,  investirale ovde, kao što su to radili u Poljskoj  i Mađarskoj gde  je  preko  70%  preradnih  kapaciteta  u  poljoprivredi  prešlo  u  ruke  stranih  kompanija.  Zato  se  danas  poljski  i mađarski proizvodi nalaze u supermarketima širom sveta, u brendovima kao što su Nestle, Danone, Campina, dok našeg ni jednog proizvoda nema u evropskim supermarketima. Razlog za to nije samo što smo cenovno i kvalitetno nekonkurentni, nego  što ulazak u  lanac supermarketa košta mnogo.  

Dualna struktura proizvodnje i prodaje: Ovakva struktura, gde su sa jedne strane preduzeća, a sa druge porodična gazdinstva,  je  karakteristika  poljoprivrede  SFRJ.  Sve  zemlje  nastale  raspadom  SFRJ  su  je  nasledile.  Trenutno trendovi  idu u  korist porodičnim gazdinstvima. Povećano  im  je učešće u  zemljišnim površinama  sa 84% na 89%. Trendovi prosečnih prinosa kod njih  rastu, a kod preduzeća opadaju. Jedino produktivnost kod preduzeća  raste. Sada zapošljavaju manje radnika, manje bacaju mineralnog đubriva, a  još uvek  imaju značajno veće posede nego porodična gazdinstva. Dualna struktura proizvodnje se u potpunosti oslikavala i na funkcionisanje tržišnog lanaca. S jedne  strane  su  postojali  kombinati  sa  velikim  zemljišnim  fondom,  brojem  zaposlenih  i  značajnom  državnom pomoći. Sa druge strane sitni proizvođači (maksimum zemljišta koje su smeli da poseduju je bio 10ha pa je povećan na  25ha)  koji  su  zbog  svog  broja  i  obima  proizvodnje  bili  značajni. Osnivanjem  zadruga  država  je  nastojala  da obezbedi alternativne kanale prodaje njihovih proizvoda.  

Vertikalna povezanost maloprodaje i proizvodnje u okviru jedne kompanije: Proces tranzicije započet devedesetih godina se karakteriše promenama koje su obuhvatile: privatizaciju kombinata i preradnih kapaciteta, ukrupnjavanje farmi  na  privatnim  gazdistvima,  gašenje  državnih  trgovačkih  kompanija,  otvaranje  supermarketa,  propadanje najvećeg broja zadruga. Generalno, uspostavljeni su novi  tržišni  lanci značajno više zasnovani na proizvodima sa privatnih gazdinstava, tržišnom određivanju cena, značajnom variranju cena  i nepostojanju sigurnosti otkupa. Kao reakcija na ovakve uslove privređivanja najveće trgovačke kompanije, umesto da bilo direktno ili preko posrednika oganizuju otkup primarnih proizvoda sa privatnih gazdinstava  i prerađevina od strane prerađivačkih kapacieteta, oni  se odlučuju  radije da u  što  je moguće  većoj meri  sami proizvode  i prerađuju  za potrebe  svojih prodavnica, stvarajući  velike  govedarske,  svinjogojske  ili  voćarske  farme. Ovaj  proces  je,  naročito  karakterističan  za  sektor proizvodnje  mesa,  kod  koga  je  prisutna  velika  varijacija  u  ceni  i  visoki  zahtevi  za  standardima.  Tako,  najveći trgovačke  kompanije  u  Srbiji  i  Hrvatskoj  imaju  i  najveće  farme  za  proizvodnju  mesa.  Ovakvim  stavom  oni obezbeđuju  siguran  pristup  sirovinama  sa  relativno  konstantnijim  cenama  za  svoje  preradne  kapacitete  i prodavnice. U potpunosti sami kontrolišu  implementaciju standarda pri čemu uvode nove tehnologije u opremu  i menadzment.    Takođe,  smanjuju  tržište  farmerima  jer  ih  izuzimaju  iz  najvećih  prodajnih  lanaca.  Pored  ovih trgovačkih kuća  i druge kompanije se odlučuju da same podižu vellike  farme, a ne da ulažu u otkup od  farmera. Tako  se vraćamo na prvobitni sistem koji je funkcionisao u bivšoj Jugoslaviji gde su kompanije vertikalno povezane u netržišni lanac (cene se ne određuju u potpusti tržišno, unutar povezanih kompanija) samo što vlasnik nije država nego pojedinac. Jedino što sada ne postoji organizovan sistem zadruga koje bi otkupljivale od manjih proizvođača, bilo zasnovano na tržišnim ili netržišnim (forsirano i subvencionisano od strane države) principu.  

Kratki  tržišni  lanac:  Tržišni  lanac  je  kratak,nije  izvozno orjentisan  i  zato  se ne  iskorišćavaju  svi potencijali  koji bi mogli. Pored ostalih problema, prvenstveno vezanih za standarde i konkurentnost, Srbija nema menadžment koji bi bio u stanju da značajne količine  izveze na tržište EU. Postoji neznanje o funkconisanju tržišta voća  i povrća u EU. Najveći deo izvoznih proizvoda je u stvari kupovina inicirana od strane EU kompanija. Retki su primeri da kompnije iz Srbije izvoze na tržištu EU (najčešće rečenice su „došao je Nemac pa nam je kupio papriku“, „Prodali smo jabuku nekom Rusu  koji  je  došao  kod  nas“  i  sl).  Samim  tim,  efekat  izvoza  za  domaće  kompanije/proizvođače  je  samo sklanjanje sa domaćeg tržišta određene količine proizvoda, dok efekat ostvarivanja prihoda na razlici u ceni ostaje izvozniku – stranoj kompaniji. 

Niski prihodi poljoprivrednika:  Jedan od osnovnih  razloga konkurentnosti poljoprivrede Srbije bi  trebalo  tražiti u malim prihodima poljoprivrednika. Zarada  je u Srbiji znatno manja nego kod farmera u EU,  isto kao što  je manja  i prosečna plata u drugim sektorima. Ova situacija je normalna za nivo razvoja privrede i tržita u kojoj se Srbija danas nalazi. Bilo bi neočekivano da prihodi u poljoprivredi budu bitno veći ili bitno manji nego u drugim sektorima, jer bi migracije ka ili od poljoprivrede bile značajne. Očekivanja su da će se prihodi znatno povećati tek po ulasku u EU. To se desilo gotovo svim zemljama, novim članicama EU. Tako je indeks povećanja prihoda poljoprivrednika u periodu 2000‐2007 godine za svih 27 zemalja članica EU  iznosio 115,9. U  isto vreme  indeks povećanja prihoda u zemljama 

 17

koje su bile na putu priključenja ili tek priključene je bio znatno viši i prosečno je iznosio 190, pri čemu kod poljskih poljoprivrednika je iznosio 213, Čeških 186.2, Mađarskih 144.8, Letonskih 308, Litvanskih 250.2.   

Nedovoljno implementirani standardi u proizvodnji: Carina je sve manje ograničavajući faktor u izvozu a sve više su to standardi u proizvodnji i preradi. Dok u Sloveniji preko 80% proizvoda ima neki od oznaka kvaliteta u Srbiji se taj broj meri promilima. Čak šta više. ni osnovni standadi o bezbednosti hrane nisu prepoznati od EU i mnogih drugih država pa veliki broj proizvoda ne može da dobije dozvolu za  izvoz. Zakonska regulativa koja se ne primenjuje, ne donošenje  niza  pratećih  akata,  kao  i  neuspostavaljanje  efikasnih  institucija  za  njihovo  sprovođenje  je  jedan  od najvećih  neuspeha  kreatora  agrarne  politike.  Skup  i  neefikasan  sistem  se  održava  zbog  nespremnosti  vladinih institucija za reformu u ovom sektoru. Upravo to predstavlja  jedan od značajnijih problema prilikom  integracija u EU i STO i u velikoj meri može da uspori ove procese.  

Neizgrađeni moderni tržišni lanci koji rade u legalnoj zoni: Dva su osnovna izazova u uspostavljanju tržišnih lanaca. Prvi, kako uključiti male proizvođače u moderan tržini lanac jer su u velikoj meri nekonkurentni, rade neformalnim kanalima i njihov trošak uspostavljanja standarda je veliki. Drugi, kako povećati konkurentnost na nivou preradnih kapaciteta  koji  će  biti  u  stanju  da  povećaju  potrošnju  kroz  pronalaženje  novih  tržišta.  Očigledana  je  velika konkurencija  na  nivou  primarne  proizvodnje,  a  mala  konkurentnost  na  nivou  prerade.  Ona  je  prvenstveno uslovljena  neatraktivnim  područjem  za  investiranje  usled  neispunjavanja  izvoznih  standarda  EU  za  veliku  grupu proizvoda, nepredvidljivošću politike podrške, nepostojanjem  institucija, nepoznavanjem  stvarne konkurentnosti usled visoke carinske zaštine i sl. 

 

1.3. Tržišna struktura  Tržišni  lanac  prodaje  poljoprivrednih  proizvoda  se  najkraće  može  okarekterisati  kao  tranzicioni.  Promene  se ogledaju u novim mestima prodaje i distribucije (otvaranjem supermarketa i organizovanjem dobavljača za njihove potrebe),  uspostavljanju  više  regulative  i  zahteva  za  uspostavljanjem  legalnih  tokova  koji  uključuje  i  plaćanje poreza, gašenje velikih proizvodnih i preradnih kapaciteta u državnom vlasništvu i ohrabrivanju privatnih inicijativa, pronalaženju novih tržišta,  i sl. Ovi tranzicioni procesi se dešavaju više spontano nego što su upravljani od strane kreatora politike. Očekivanja su da će se priključivanjem zemlje EU oni morati znatno ubrzati.  

Tabela 4: Učesnici u tržišnom lancu voća i povrća i njihove osnovne karakteristike   

Učesnici   Glavne karakteristike  

Veliki uvoznici i trgovci voćem i povrćem  

Biznis se zasniva na uvozu ali imaju nameru ili već otkupljuju, skladište i prodaju i voće i povrće iz domaće proizvodnje 

Poseduju značajne skladišne kapacitete locirane uglavnom u okolini Beograda 

Neki od njih imaju organizovan distributivni lanac (otkupljivače, kamione, kombi vozila) do konačnih kupaca (prodavnice, restorani...)  

Robu distribuiraju u prodavnice (male i velike) i trgovcima koji robu plasiraju na kvantaškoj pijaci 

Većina trgovine je u legalnim kanalima (plaćeni porezi) 

Supermarketi i njihova distributivna mreža  

U svrhu snabdevanja sopstvenih lanaca, supermarketi razvijaju mreže za čuvanje i distribuciju voća i povrća  

Pored Beograda, organizovani su distributivni centri i u drugim regionima s tendecijom širenja mreže 

Imaju sopstveni uvoz voća i povrća (npr. DELTA je najveći uvoznik voća i povrća u Srbiji u poslednje 2 godine) 

Problemi sa kojima se susreću su neorganizovana i nekontinuirana ponuda voća i povrća te se u poslednje vreme odlučuju na ulaganja u sopstvenu proizvodnju 

Glavni problem im je nelojalna konkurencija iz nelegalnih kanala 

Glavni konkurenti su im veliki trgovci u uvoznici voćem i povrćem koje ne doživljavaju kao partnere nego kao konkurenciju  

Kompanije za pakovanje i njihova mreža dobavljača  

Mali broj  

Vezane uz nekoliko velikih proizvođača 

Veoma zainteresesovane za kvalitet, raznovrsnost, standarde bezbednosti hrane i zato imaju princip rada preko ugovora i spremni su da plate višu cenu 

Prodaja  gotovo isključivo preko supermarketa 

Trgovci koji rade na kvantaškoj pijaci i snabdevaju manje 

Kontinuirano iznajmljuju prodajno mesto na kvantaškoj pijaci, poseduju nekoliko kamiona i manjih vozila, neki od njih imaju manje hladnjače i investiraju u opremu za pakovanje 

Zbog stalnih putovanja po celoj teritoriji i veze sa proizvođačima i prodavcima, dobre informisanosti  

 18

prodavnice izvan Beograda 

imaju veoma veliki uticaj na formiranje cena 

Uglavnom sarađuju sa velikim proizvođačima i  imaju kontinuisanu nabavku robe kao i kontinuisanu isporuku prodavnicama, restoranima, zelenim pijacama 

Zainteresovani za unapređenje kvaliteta i pakovanje kao i za rad kroz legalne kanale 

Glavni problem im je nelojalna konkurencija u sezoni od strane malih preprodavaca koji prodaju izvan oficijelnih mesta prodaje umanjujući cene i s druge strane od strane velikih supermarketa koji retko kupuju od njih 

Preprodavci s kamiona   Takozvani „trgovci s 1000 evra u džepu“  koji dnevno odlaze u proizvođačke regione i sela i dovoze robu u veće gradove kombi vozilima ili malim  kamionima 

Prodaju na kvantašima, zelenim pijacama ili direktno potrošačima i to sa kamiona 

Uglavnom rade u vreme pune sezone određenog proizvoda npr lubenice, krompira, paradajz, kupusa...) 

Predstavljaju najveću konkurenciju trgovcina koji rade na kvantašima jer u punoj sezoni određenog proizvoda značajno umanjuju cenu 

Prodaju bez pakovanja  

Ne plaćaju poreze 

Prodavci na zelenoj pijaci  

Lokalni trgovac ili lokalni proizvođač 

Nabavlja proizvode od lokalnih gazdinstava (naročito ukoliko je cena niska te transportni troškovi imaju značajan udeo u ukupnim troškovima) ili nabavku  vrši na kvantašu 

Ne plaćaju poreze 

Ovako uspostavljeni  tržišni  lanci  imaju karakteristike svega onog  što  jedan moderan  tržišni  lanac podrazumeva  ‐ konkurentne proizvođače koji primenjuju nove tehnolgije,  lepo zapakovan kvalitetan proizvod koji  je u najkraćem roku  došao  na  police  pred  domaće  i  strane  potrošače.  S  druge  strane  se,  isto  tako,  karakteriše  i  prodajom proizvoda u rinfuzi sumnjivog kvaliteta i zdravstvene bezbednosti na mestima koje nisu ni predviđenja za prodaju. Znači,  jedna ogromna heterogenost  ‐ cenovna  i kvalitetna  ‐ u kojoj svi pronalaze svog kupca. Međutim,  često se velike količine proizvoda bacaju, da li zbog loše organizovanosti samih prodavaca ili prevelike proizvodnje. Neretko se dešava da su usled velikih proizvodnih varijacija među godinama i visoke carinske zaštite cene u Srbiji značajano veće nego u EU. 

Grafikon  5:  Ukupni  obrt  na  beogradskoj  kvantaškoj  pijaci  i njegovo učešće u ukupnoj proizvodnji za pojedino voće i povrće u 2009. godini. 

Grafikon 6: Obrt sredstava na zelenim pijacama u Srbiji i udeo u ukupnom obrtu voća i povrća (2004’‐2009) 

   

Na funkcionisanje tržišnog lanca u velikoj meri utiče i nedostak uslovnih, skladišnih i preradnih kapaciteta. Skladišni kapaciteti bi bili u stanju da smanje pikove cena unutar godine  i povuku značajan deo proizvoda koje  je moguće čuvati za kasniju prodaju i time utiču na ujednačavanje cene unutar godine. Preradni kapaciteti bi mogli da s jedne strane  u  godinama  sa  visokom produkcijom  „sklone  sa  tržišta“  viškove  ali  isto  tako  i  prerade manje  kvalitetne proizvode.  

Tabela 5: Tipovi tržišta  

Mesta prodaje    

Skladišta uvoznika    Objekti izgrađeni u novije vreme ili privatizovani stari objekti. Uglavnom su savremeni objekti sa modernom opremom  Većinom su smešteni u blizini Beograda 

Dvorišta velikih proizvođača ili 

Prikupljanje robe je organizovano iz dvorišta proizvođača manjim kamionima i plaća se uglavnom 

 19

kooperativa   direktno gotovinom Nekoliko zadruga se na ovaj način bavi prikupljanjem i prodajom voća i povrća. Često veći proizvođači sakupljaju robu od manjih proizvođača da bi unapredili svoju poziciju na tržištu   

Supermarketi   Značajno povećan način prodaje voća i povrća pre svega zbog sve većeg broja supermarketa Prodaja orijentisana na što niže cene sa čestim rasprodajama kako bi privukli kupce Od dobavljača zahtevaju velike količine i kontinuisanu isporuku Velika kašnjenja u plaćanju  U poslednje vreme uspostavljaju svoja pravila nabavke (kvaliteta)   

Prerađivači    Jedan broj prerađivača organizuje sopstvenu distributivnu  mrežu , ali najčešće čekaju da kupci dođu direktno u kompaniju 

Kvantaške pijace   Četiri velika kvantaša u Srbiji: u  Beogradu, Novom Sadu, Nišu  i Subotici Pojedina mesta poznata po svojoj proizvodnji voća i povrća imaju lokalne sezonske kvantaše (veleprodaju) npr u Leskovcu ‐  parika, Udovice ‐  jabuka i breskva, Ruski Krstur ‐ paprika, Selenča ‐  lubenice...)  

Lokalne prodavnice i piljare  

Uglavnom se snabdevaju sa kvantaških pijaca ili od lokalnih proizvođača Prodaja voća i povrća nije važan deo prodaje ali ga imaju u ponudi  

Zelene pijace   Jedan od glavnih kanala snabdevanja povrćem i voćem Svaki grad i selo imaju  barem jednu zelenu pijacu Na malim pijacama dominiraju proizvođači a na velikim preprodavci (nakupci)  

Cene variraju u zavisnosti od mesta prodaje. Određene zavisnosti koje važe za sve proizvode  se  jasno uočavaju. Tako na primer dobavljačka cena u supermarketu prati cenu na kvantaškoj pijaci, prodajna cena u supermarketu je približna ceni na zelenoj pijaci. Međutim, velike su varijacije  između pojedinih pijaca što ukazuje na nerazvijenost tržišnih  informacija  i  infrastrukture.  Cena  se  određuje  na  osnovu  dnevne  ponude  i  potražnje,  ali  usled  velike heterogenosti prodajnih mesta veliki značaj u ujednačavanju cena  imaju trgovci koji fruktuiraju od jedne do druge pijace. Upravo zato se može reći da su oni ti koji ne određuju ali od čije aktivnosti cena u velikoj meri zavisi.  

Grafikon  7:  Poređenje  nedeljnih  cena  kupusa  na  beogradskoj kvantaškoj pijaci i zelenim pijacama (RSD, 2009.) 

Grafikon  8:  Cene  šargarepe  na  razičitim  zelenim  pijacama  i prosečna cena (RSD, 2009.) 

   

Za  eliminaciju  ova  tri  ograničavajuča  faktora3  razvoja  tržišnog  lanaca  voća  i  povrća  (nedostatak  skladišnih, preradnih  i  menadžerskih  kapaciteta)  potrebni  su  vreme  i  sredstva.  Svako  odlaganje  rešavanja  problema predstavlja  trošak  za  Srbiju  koji  na  kraju  plaćaju  potrošači,  prerađivači  ili  svi  poreski  obveznici.  Takođe,  trošak predstavlja i nekorišćenje postojećih šansi.  

Postojanje  razvijenih  veletržnica  u  Evropi  ukazuje  na  njihov  značaj.  Pokazalo  se  da  one  nisu  konkurencija supermarketima  i  lokalnim  pijacama,  već  se  većina  supermarketa  i  prodavaca  na  lokalnim  pijacama  snadbeva voćem  i  povrćem  na  njima.  Oni  su  prostor  na  kojima  poljoprivrednici  pronalaze  svoje mesto  prodaje,  a  kupci potrebne  proizvode.  Pored  toga,  veletržnice  su  i  mesta  na  kojima  se  definišu  standradi,  mesta  kontrole zdravstvene bezbednosti hrane  i mesta  skladištenja  robe. Po pravilu,  zemlje  koje  imaju  razvijene  veletržnice  su zemlje sa značajnom  proizvodnjom i izvozom voća i povrća (Poljska, Italija, Francuska, Španija...).  

                                                            3 Ostali ograničavajući faktori kao što su standardi i konkurentnost se obrađuju u drugim poglavljima i pojedinačno za svaku grupu voća ili povrća.  

 20

Međutim, postojeća mreža kvantaških pijaca (četitri značjanije pijace u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Nišu) nije uspela da  ima  značajnu ulogu u  razvoju prodajnih  tržišnih  lanaca niti  je uspela da obezbedi  servis potrošačima. Promet  na  Beogradskoj  kvantaškoj  pijaci  je mali,  naročito  ukoliko  se  uporedi  sa  potencijalima  koji  postoje  i  sa mogućnostima  koje  jedna moderna  veletržnica  pruža  klijentima  (poljoprivrednicima,  trgovcima  i  potrošačima). Tako  na primer, promet  na beogradstkoj  kvantaškoj pijaci,  iako  već mali,  konstantno poslednjih  godina opada. Naročito opada promet u  III  i  IV kvartalu u kojem  je zastupljeni pretežno domaći proizvodi. Taj trend nikako nije dobar. 

Grafikon 9: Udeo količinskog prometa na beogradskoj  kvanatškoj  pijaci  po kvartalima 

Grafikon  10:  Indeks  količinskog  prometa na  beogradskoj  kvanatškoj  pijaci  po kvartalima 

Grafikon  11:  Trgovina  jabukama  na beogradskoj kvantaskoj pijaci (T) 

 

Razloge treba tražiti: 

• s  jedne  strane  u  funkcionisanju  kvantaške pijace  kao  što  je mala ponuda usluga  kvantaških pijaca  (samo mesto  prodaje),  skupa  usluga  kvantaške  pijace,  naročito  u  poređnju  sa  pruženim  servisom,  neuspeh  u izgrađivanju poverenja sa kupcima i poljoprivrednicima  

• s  druge  strane  među  problemima  u  funkcionisanju  tržišnih  lanaca  u  Srbiji  kao  što  su  veliki  broj  malih proizvođača koji proizvode za sopstvene potrebe, nepostojanje sistema klasifikacije kvaliteta, nerazvijena infrastruktura, nepoštovanje ugovora i sl.  

Pored kvantaških pijaca određena mesta poznata po proizvodnji povrća i voća imaju u sezoni svojevrsne kvantaške pijace pa i berze (Leskovac – paprika, Udovice – jabuka i breskva, Ruski Krstur – paprika, Đurđevo ‐ lubenic...). Ovim mestima prodaje trebaju investicije koje bi omogućile: poboljšavanje uslova za prodaju (unapređena infrastruktura i servis  prodavcima  i  kupcima),  produžavanje  čuvanja  (skladišni  kapaciteti)  i mogućnost  transposrta  (komore  za prehlađivanje). 

 

1.4. Agrarna politika  Sukob uloge poljoprivrede u ekonomskom razvoju i njena socijalna komponenta je karakteristika agrarne politike u periodu posle demokratskih promena dvehiljadite.  Iako  je uvek postojalo saglasje da  je potrebna agrarna politika koja će biti okrenuta investicijama i koja će na različite načine rešavati problem dulanosti poljoprivrede u kojoj su s jedne strane staračka domaćinstva (koja teško da mogu da budu konkurentna), a sa druge strane proizvođači (koji već  jesu  ili  imaju  potencijal  da  budu među  najboljima  u  Evropi),  samo  u  retkim  periodima  se  ovakva  politika  i sprovodila.  

Promene u poljoprivredi se dešavaju, istina sporo. Može se reći,pre kao odgovor na tržišne procese, a ne kao jasna Vladina strategija za razvoj sektora. Institucionalne i zakonodavne reforme su započete, ali ne i okončane. Nekoliko jasnih karakteristika i trendova se mogu uočiti:  

Nepredvidljivost agrarne politike. Nakon demokratskih promena 2000. godine nekoliko puta se promenila agrarna politika  u  Srbiji.  U  peridu  2001  ‐  2003  ona  je  bila  orijentisana  na  cenovnu  podršku  za  određene  kulture  (soja, suncokret, šećerna repa, pšenica) i nisu postojale druge mere agrarne politike. Od 2004 ‐ 2007 godine značajno je uvećan agrarni budžet, ukinuta je podrška cenama, a težište podrške je prebačeno na investicije, na mere ruralnog razvoja,  na  razvoj  tržišta  poljoprivrednih  kredita  i  razvoj  tržišta  zemljišta. U  periodu  od  2008.  do  2010.  godine osnovna mera je  plaćanje po jedinici površine.  

Nepostojanje strategije razvoja poljoprivrede. Strategija poljoprivrede je usvojena od strane Vlade RS 2004. godine. Međutim,  veliki  deo mera  agrarne  politike  nije  u  skladu  sa  usvojenom  strategijom,  te  se može  zaključiti  da  je 

 21

neformalno ovaj dokument odbačen.  U 2010. godini ministarstvo je objavilo Nacionalni plan za razvoj poljoprivrede kao i  Plan ruralnog razvoja koji nije usvojen od strane Vlade.  

Agrarni budžet koji  je značajno manji od potreba  i konkurenata. Kako god da se budžet merio (Evra po hektaru, Evra po  farmi, kao procenat ukupnog budžeta  ili GDP‐a) on  je mali. Naročito  se ova konstatacija može  izreći za period 2007‐2010 kada on dostiže svoje najniže vrednosti (i apsolutne i relativne).   

Nepredvidivost veličine agranog budžeta. Pored nepredvidivih mera podrške u poslednjih 10 godina varira i veličina budžeta za podršku poljoprivredi. Iako su se izdvajanja za poljoprivredu u 2004. više nego udvostručila i iznosila 5% ukupnog budžeta, od 2008. agrarni budžet je ponovo na oko 2.2 %.  

Reakcija na probleme umesto akcije za razvoj. Nedostatak kapaciteta za analitiku  i merenje efekata mera agrarne politike dovodi do donošenja mera koje su vođene dnevno političkim potrebama a ne kao odgovor na stanje   u pojedinim  sektorima  poljoprivrede.  Vlada  i  ministarstvo  poljoprivrede  ne  vode  sektor  strateški  upravljajući procesima, nego reaguju na probleme tek onda kad su oni toliko veliki da ih je nemoguće u razumnom roku rešiti. 

Porodična gazdinstva kao nosioci razvoja poljoprivrede. Od 2004. porodična poljoprivredna gazdinstva su u fokusu mera agrane politike. Međutim, od 2008. godine napušten je koncept usmeravanje različitih mera agrarne politike zavisno  od  tipa  gazdinstva:  podrška  dohotku  za  nepoljorpivredna  gazdinstva,  a  podrška  investicijama  za komercijalna gazdinstva. Takođe se prešlo na politiku plaćanja po  jedinici površine. U 2010. godini neočekivano se javlja “podržavljenje” velikih kombinata davanjem ovlašćenja lokalnim samoupravama da postavljaju menadžment i upravljaju donošenjem poslovnih odluka.  

Razvoj  tržišta  kredita. Ministarstvo  poljorpivrede  je  2004.  godine  razvilo  targetirani  program  subvencionisanog kreditiranja poljoprivrednika preko banaka. Cilj ovih mera  je bilo usmeravanje poljoprivrednika na banke kao  izvor kapitala  za  unapređenje poljoprivrede,  s  jedne  strane,  i  usmeravanje banaka  na poljoprivrednike  kao pouzdane klijente,  s druge  strane. Ove mere  su dale  rezultat  jer  su banke prepoznale mogućnost  sektora  i mnoge od njih razvile portfolio za poljoprivredu. Međutim, zbog nekonzistentnosti podrške od 2008. godine, početna  sredstva koja  su  bila  50 miliona  evra  godišnje  nisu  se multiplikovala  te  nije  uspostavljen  planirani  fond  sa  značajnijim finasijskim sredstvima.  

Nerazvijene  institucije.  Iako su  formalno osnovane neke od važnih  institucija koje bi  trebalo značajno  trebalo da utiču na  jačanje sektora, zajedničko gotovo svima njima  je njihovo formalno postojanje bez suštinskog delovanja. Na primer: Nacionalna laboratorija poseduje zgradu i opremu ali nema ljude, savetodavna služba je podržavljena ali je I dalje nefunkcionalna  itd. 

 

1.5. Trgovina poljoprivrednim proizvodima  

Srbija je zemlja koja se nalazi u drugoj godini implemetacije SAA. Još uvek nije postala deo STO. Ima dobrim delom liberalizovano  tržište  sa CEFTA  zemljama  i Belorusijom  i potpisan bilateralni  sporazum  sa Turskom koji u osnovi nema  u  sebi  liberalizaciju  tržišta.  Sve u  svemu može  se  konstatovati da  je  tržište  Srbije  još uvek  u  velikoj meri ograničeno sa carinskim barijerama. Međutim, ono se od 2002. godine sve više otvora za uvoz. Sudeći prema prvih nekoliko proizvoda u uvozu, carine nisu prepreka za to a tržište  ima potrebu za tim proizvodima. Uvoz uglavnom raste što znači da  se uspostavljaju  redovni partnerski odnosi  između zemalja  i  trgovaca  i da su potrebe srpskog tržišta sve veće.  

Srbija  ima  nameru  da  se  dodatno  liberalizuje  kroz  dalju  implemetaciju  trgovinskog  sporazuma  sa  EU  u  okviru sporazuma SAA i usklađenje standarda u proizvodnji i poštovanja kvaliteta i posebnih fitosanitarnih procedura. Sa STO je uspostavljen stalni dijalog i posebni bilateralni pregovori o liberalizaciji su u završnoj fazi. 

Ovakva  trgovinska  i  agrarna  politika  rezultirala  je  i  dovela  do  toga  da  izvoz  i  uvoz  poljoprivrednih  proizvoda konstantno  raste  od  2002.  godine  i  da,  u  periodu  od  2006  ‐  2009  godine,  Srbija  beleži  suficit  u  razmeni poljoprivredno ‐ prehrambenih proizvoda. Trend uvoza i izvoza povećava se iz godine u godinu, s tim što je u 2009. godini u poređenju sa prethodnom godinom došlo do pada u oba smera.  

Grafikon  12:  Spoljno  trgovinska  razmena  poljoprivrednih  proizvoda  u miionima USD 

Grafikon  13:  Trgovina  poljop.  proizvodima  po destinacijama izvoza i uvoza (2009) 

 22

   

Najveći trgovinski partner Srbiji je Evropska Unija, sa kojom postoji konstantan rast, ali se isti rast poslednjih godina javlja i sa CEFTA zemljama. Naročito nakon znatne liberalizacije i potpisivanja jedinstvenog trgovinskog sporazuma 2006. godine.  

Gledajući  iz  ovog  ugla,  Srbija  može  da  bude  ponosna  na  ostvarene  rezultate  u  razmeni  poljoprivrednim proizvodima. Međutim, sa takvim rezultatima Srbija se nalazi na apsolutnom začelju gledano na količinu izvoza po obradivoj površini u Evropi  i njeno učešće u  izvozu u poređenju sa konkurentima (12 NZČ) opada,  jer  izvoz drugih zemalja raste, čak i brže nego izvoz iz Srbije. Sa izvozom od 446 USD po hektaru obradive površine jedino Rumunija ostvaruje lošije rezultate. U poređenju sa ostalim novim zemljama članicama EU pa čak  i CEFTA partnerima (nema smisla upoređivati Srbju sa Holanijom, Danskom, Francuskom, Belgijom  i drugim starim zemljama  članicama koje ostvaruju na desetine milijardi  izvoza na relativno malim površinama) vidimo da Srbija ostvaruje najlošije  izvozne rezultate. Dodatno rast izvoza od skoro 20% godišnje  je manji od rasta koji ostavruju ostale zemlje. Logično  je da i suficit  u  razmeni  nije  posledica  velikog  izvoza  nego malog  uvoza  usled  niskog  standarda.  Tako,  kada  bi  imali potrošnju  citrusa,  kvalitetne  kafe,  švajcarske  čokolade,  parmezana,  kvalitetnih  vina  i  drugih  artikala  približnu potrošnjama u zemljama EU, Srbija ne bi  imali suficit u  izvozu poljoprivrednih proizvoda. Mala kupovna moć utiče loše  na  stanovništvo,  ali  dobro  na  trgovinski  bilans  u  poljoprivredi.  Znači,  gledajući  iz  tog  ugla,  Srbija mora  još mnogo da unapredi svoju trgovinu ukoliko želi da, makar, stigne zemlja koje su joj osnovni konkurenti. 

Grafikon  14:  Izvoz  poljoprivrednih  proizvoda  po  jedinici  obradive površine 

Grafikon 15: Udeo poljoprivrednog izvoza Srbije u ukupnm izvozu 12 NZČ 

   

   

Osnovne karakteristike izvoza poljoprirednih proizvoda iz Srbije su:  

• Srbija najviše izvozi poljoprivrednih proizvoda u CEFTA zemlje (oko 47%) a nešto malo manje u EU (oko 46%) 

• Srbija ostaviruje suficit u razmeni koji je beležio rast svake godine, osim 2008.  

• Izvoz poljoprvrednih proizvoda od 2002. godine  raste osim 2009. godine. Rast se dešava usled povećanja izvoza, povećanja cena poljoprivrednih proizvoda i pada dolara.   

• Zahvaljujući izvozu žutog kukuruza i smrznutih malina „Rolend“ u 2009. godini najveći izvoz ostvaren je baš u  sektoru  voća  i  žitarica,  gde  smrznute maline  ostvaruju  više  od  pola  izvoza  voća.  Proizvodi  ova  dva sektora čine preko trećine ukupnog izvoza Srbije u poljoprivredno‐prehrambenim proizvodima.  

• Zemlje u koje Srbija najviše  izvozi poljoprivrednih  i prehrambenih proizvoda  su Bosna  i Crna Gora, gde  je izveženo, u periodu od  2006. –  2009. godine,  čak  1,382,213,421 miliona USD.  Izvoz u obe zemlje  je  jako 

 23

divrezifikovan. U Bosnu se najviše  izvozi pivo (od 35 miliona u 2006. – 55 miliona u 2009. godini), biskviti (od 28 miliona do 38 miliona za perid 2006. – 2009.), čokolada i kukuruz. 

• Najveći izvozni partener od zemalja Evropske unije je Nemačka sa ukupno $530,452,376 USD za period 2006. ‐ 2009. godine. Odmah za Nemačkom su  Italija  i Austrija, a Rumunija se svake godine sve više približava ovim zemljama. Nemačka najviše uvozi smrznute maline i smrznute višnje, kao i rafinisani beli šećer. 

• Među prvih 10 zemalja u izvozu Srbije nalazi se i Rusija. 

• Od 2006. – 2009. godine Srbija najviše  izvozi (kao pojedinačan proizvod na 10 cifara po carinskoj tarifi) žuti kukuruz, beli šećer i smrznute maline „Rolend“.   

• Kukuruz  je  zahvaljujući  izvozu  2008.  i  2009.  postao  pojedinačno  najveći  izvozni  artikal  u  poslednjih  pet godina.  Izvoz kukuruza  varira,  te  je  2007 godine u kilogramima  iznosio 398 hiljada  tona dok  je u  2009. godini 1,585 miliona tona. Srbija najviše kukuruza izvozi u Evropsku uniju i to u Rumuniju (luka Konstanza) gde  je  2009.  izvezeno  čak  70%  od  ukupno  izvoza.  Kontinuirana  razmena  uspostavljena  je  i  sa  Velikom Britanijom  i  Italijom, dok sa ostalim državama to  još uvek nije slučaj. Kukuruz se puno  izvozi  i u Bosnu a kontinuiran izvoz postoji i sa Albanijom, Makedonijom i Crnom Gorom.  

• Smrznute maline su drugi po vrednosti proizvod u izvozu. Gotovo celokupan izvoz odlazi u Evropsku uniju i to u Nemačku, Francusku, Belgiju, Švedsku  i Austriju.  Izvoz u Nemačku, Belgiju  i Francusku po vrednosti raste  svake  godine, međutim  u  količinama  je  zabeležen  pad  2008.  godine. U  zemlje  potpisnice  CEFTA sporazuma maline  se  izvoze u malim količinama. Od ostalih zemalja značajnije količine kao  i konstantan izvoz beleži se u Švajcarsku (od 2006. – 2009. ukupno 2,408,774 kg ili $7,588,907.00) i SAD (period 2006. – 2009. iznosi 601,604 kg ili $2,023,571.00). Srbija ima visoku carinu na maline (TE 20% MFN, 14% EU ali dolazi do ukidanja nakon tranzicionog liberalizacionog perioda).  

• Treći najveći izvozni artikl u poslednjih četiri godine je šećer. Ukoliko bi gledali od 2002. godine on bi bio na prvom mestu. Celokupan izvoz se dešava u zemlje EU (Grčku, Italiju i Mađarsku...) i to usled preferencijlane ivozne kvote. Na uvoz šećera postoji zaštita od 31.13% na MFN nivou i 27.42% za EU članice. U okviru CEFTE samo za Hrvatsku i Albaniju ne postoji potpuna liberalizacija.  

Karakteristike uvoza poljoprivrenih i prehrambenih proizvoda u Srbiju su:  

• Kao i izvoz, uvoz beleži konstantan rast osim što je u 2009. godini došlo do malog pada.  

• Uvoz raste sa sporijom stopom rasta nego izvoz. Povećao se sa $905,624,971.00 koliko je bio u 2006. godini na $1,310,953,781.oo u 2009. godini, što je zapravo porast od oko 40%.  

• Najveći uvoz se dešava iz EU zemalja (oko 43%), zatim iz ostalih zemalja (oko 36%) i najmanje iz CEFTA zemlja  

• Pojedinačno po zemljama najveći uvoz je iz Nemačke i najviše se uvoze cigarete, žvake i čokolade.  

• Po vrednosti najviše se uvozi kafa (na nivou grupe  ‐ u 2009. godini $69,506,732, a najveći uvoz ostvaren  je 2008. godine ‐  $98,006,927), citrusno voće, cigarete i banane. Kod ovih proizvoda nema zabeleženog rasta nego uvoz varira iz godine u godinu. Najviše se kafe uvozi iz Brazila, a zatim iz Vietnama, Indije, Kolumbije itd. Prosečna zaštita za kafu iznosi 3% za MFN zemlje, dok je za EU TE 0%. 

• Sledeća važna grupa proizvoda u uvozu je citrusno voće. Zemlje iz kojih se uvozi ovo voće su Grčka, Turska, Španija, Argentina i Hrvatska. Kao i sve ostalo, u 2009. godini dolazi do velikog pada u uvozu citrusa. Citrusi imaju sezonsku carinu od 8% i osnovnu od 5% ili 10% tako da je u proseku zaštita na uvoz ovih proizvoda iz ostalih zemalja oko 13%, za EU i Tursku je carina 0%. 

• Najveći uvoz cigareta  je  iz Hrvatske  i on  se  svake godine kreće preko  1.5 miliona kg,  što ukupno za  četiri godine iznosi preko 4.5 miliona kg i što je za preko milion kilograma više nego uvoz iz Nemačke. Vrednosno Nemačka je prva po veličini uvoza cigareta i to sa skoro $10 miliona USD ispred Hrvatske iz koje je uvezeno (cigareta) $11,205,647.00.   Zatim dolazi Rusija koja  je za četri godine ukupno u Srbiju  izvezla 3,231,866 kg. Za  cigare  je  carina  57.6%,  za  sve  zemlje  čak  i  one  sa  kojima  Srbija  ima  potpisane  posebne  trgovinske sporazume kao što je slučaj sa Belorusijom i Turskom. 

• Banane  imaju ad valorem  i sezonsku carinu  i TE  je oko 23% u proseku, takođe za MFN što  i  jeste carina za uvoz iz Ekvadora. Za zemlje EU carina za banane je 0%.   

 

 24

 

3. Trgovinska politika i sporazumi  

3.1. Trgovinska politika  Srbija ulaže značajne napore u daljem unapređenju  razmene  trgovine sa ostalim zemljama na način da potpisuje odvojene  bilateralne  sporazume,  kao  što  su  sporazumi  u  okviru  CEFTA,  Sporazum  sa  Rusijom,  Turskom  i Belorusijom. Sa Evropskom Unijom  je potpisan sporazum o postupnoj  liberalizaciji kao  i o usklađenju standarda u proizvodnji i poštovanju kvaliteta i posebnih fitosanitarnih procedura. Sa STO je uspostavljen stalni dijalog i posebni bilateralni pregovori o liberalizaciji za zemlje koje imaju određen interes za uvoz u Srbiju. Vrlo je moguće da će Srbija u momentu završetka pregovora za pristupanje STO već preuzeti Carinsku politiku Evropske unije. Onoga momenta kada Srbija postane deo Carinske unije EU preuzima jedinstvenu zaštitu EU prema ostalim zemljama.  

Box 1: Promena vrednosti tarifnog ekvivalenta  

U poređenju sa TE računatim 2005. godine TE računat 2010. je manji. Razlika nastaje jer prelevmani, čiji je iznos u dinarima, nisu menjani od tada. Kursna razlika se od tada znatno promenila i vrednost dinara je opala dovoljno da napravi razliku u procentima. S druge  strane, u periodu  kada  je  računat prvi  TE nije bilo dovoljno  trgovinskih podataka  koji  su potrebni da  se prelevman izračuna u procentima tako da su često korišćeni svetski podaci na nivou od 6 cifara, ili su na nivou grupa prepisivani. Danas su trgovinski podaci u tom smislu kompletniji  jer postoji veća trgovinska razmena, tako da  je preko 65% cena dobijeno upravo  iz trgovine. Isto tako, za period od 4  ili 5 godina neminovno  je došlo do promene cene,  inflacije  i drugih faktora. Drugo, carinska nomenklatura se menjala već nekoliko puta od poslednjeg  izračunavanja, spajanje  i oduzimanje tarifnih  linija pa  i menjanje ad valorema ukoliko dva nisu bila ista takođe dovodi do izmene u prosečnom rezultatu. Prethodna lista poljoprivrednih proizvoda u carinskoj nomenklaturi bila je 2511, a danas je 2454. Takođe kod izračunavanja proseka uvek se koji procenat oduzme ili doda pa sve to na kraju doprinosi da trenutni TE deluje kao da se prećutno smanjuje.  

U okviru odvojenih bilateralnih  i multilateralnih  trgovinskih sporazuma Srbija  je štiteći svoje  tržište  ispregovarala različite  nivoe  liberalizacije. U poređenju  sa  trenutno najaktuelnijim  sporazumima  (STO,  EU,  Turska  i Belorusija) Srbija ima najliberalniji pristup ka Belorusiji sa kojom je potpisan sporazum o potpunoj liberalizaciji, osim za nekoliko proizvoda (duvan, šećer, alkohol), tako da je prosečni TE 0,96%. Sledeći je svakako trgovinski Sporazum sa EU gde prosečni  TE  je  trenutno  9.8%  ali  će  na  kraju  biti  2.49%.  Tarifni  Ekvivalent  za  proizvode  iz  Turske  je  16.65%,  a primenjeni TE za MFN odnosno ostale zemlje sa kojima Srbija nema nikakve sporazume je 18.81%. 

Grafikon 16 pokazuje sve ove aktuelne TE po poglavljima u kojima se nalaze poljoprivredno prehrambeni proizvodi. Pošto  su  ovo  proseci  na  nivou  poglavlja  najveći  TE  je  oko  36%  (inače  je  najveći  134%  za  kokošije  iznutrice)  za proizvode od mesa, a zatim su proizvodi od mleka i pića i alkoholi u okviru MFN, iste te grupe proizvoda su znatno manje  za  zemlje  iz EU, Turske  i Belorusije. Najniži TE u  svim poglavljima  ima Belorusija  koja  je prikazana u  vidu kružića koja se i nalaze na nuli. 

Grafikon 16: Tarifni ekvivalenti po grupama proizvoda na različitim trgovinskim ugovorima  

 

Ostale karateristike trgovinske politke  

 25

• Srbija nije  izašla  iz procesa  tranzicije na putu ka  funkcionalnoj  tržišnoj privredi. Veoma  sporo se  izgrađuje moderna struktura tržišta  i trgovine robama  i uslugama  jer se sporo usvajaju  institucionalne regulative  iz domena  tržišta  i  trgovine  i  ne  postoje  odgovarajuće  informacione  i  statističke  baze  za  donošenje odgovarajućih i pravovremenih odluka iz oblasti tržišta i konkurencije. 

• Produktivnost  u  trgovini  u  Republici  Srbiji  je  znatno  manja  u  odnosu  na  produktivnost  u  trgovini  EU. Produltivnost  rada u  trgovini na  veliko  je dva puta,  a u  trgovini na malo  tri puta manja u Srbiji nego u Evropskoj  Uniji.  Bruto  dodata  vrednost  u  sektoru  preduzetništva  je  za  oko  37%  manja  u  odnosu  na privredne subjekte u oblasti trgovine. 

• Marže u trgovini na veliko su veće nego u trgovini na malo i znatno veće od stopa marže u Evropske unije. To ukazuje  na  poremećaje  u  trgovini  Srbije.  Stope marže  (razlike  u  ceni)  u  trgovini  u  Srbiji  su  u  ukupnoj trgovini 24 %, u trgovini na veliko 26% a u trgovini na malo 20%.   Stopa marže u maloprodaji  je na gotovo istom nivou, čak i niža u odnosu na EU. Stopa marže u specijalizovanim prodavnicama hrane iznosi u EU 23 % a u Srbiji oko 18%.  

• Priliv stranih direktnih investicija u trgovini Srbije  je na veoma niskom nivou i kreće se između 7 i 9% ukupnih SDI.  To  je  daleko manje  od  učešća  koje  su  imale  u  prvoj  fazi  tranzicije  gotovo  sve  zemlje  jugoistočne Evrope. 

• U Srbiji posluje veoma mali broj stranih trgovisnkih kompanija u poređenju sa zemljama u okruženju. Od 10 najznačajnijih  globalnih  trgovinskih  kompanija  u  Srbiji  posluje  samo  nemački  Metro  AG.  Ulazak  ovih kompanija na tržište Srbije bi bio značajna konkurencija domaćim trgovinskim lancima pa bi se uspostavilo efikasnije poslovanje i stabilizovale bi se cene na domaćem tržištu. 

• Iznos dugovanja dobavljačima je veći od iznosa zaliha u trgovinama, a posebno u trgovoni na malo. Dakle za trgovinu  Srbije  karakteristično  je  da  dobavljači  finansiraju  zalihe,  pa  čak  u  određenoj  meri  i  tekuće poslovanje. Ukoliko  bi  se  trgovina  finasirala  kreditima  banaka  umesto  “besplatnih”  kredita  dobavljača marže u maloprodaji bi bile veće nego sada.  

• Zbog svega navedenog Strategija trgovine u Srbiji  je definisala da  je Republici Srbiji potrebna proevropski orijentisana  razvojna politika  trgovine kroz primenu  različitih mera:  jačanje političke konkurencije putem dalje liberalizacije uvoza; izmena antimonopolskog zakona i njegova striktna primena; usvajanje i primena zakona  koje  zahtevaju  evropske  integracije;  kreiranje  i  sprovođenje  politike  ravnomernog  regionalnog razvoja i utvrđivanje kriterijuma koji uvažavaju evropske standard u ovoj oblasti.  

• Strtegija razvoja tržišnih institucija je predvidela za poljoprivredu dva najznačajnija pravce razvoja:  1. razvoj sajmova i robnih berzi (posebno je važno da sama strategija na primeru berze navodi da je institucije tržišta potrebno  vratiti  učesnicima  u  tržištu  te da  država mora  da  se  povuče  iz  upravljanja  berzom  jer  je ona tipičan primer  institucije koja ovbavlja  javnu funkciju na osnovu privatnog  interesa); 2. razvoj veletržnica  i pijaca. 

 

3.2. Trgovinski sporazumi   

Srbija  ima  komplikovanu  carinsku  strukturu  predstavljenu  sa  nekoliko  bilateralnih  i  međudržavnih  ugovora. Međutim, u svetu4  je trend da se prave komplikovane carinske strukture. Ovakva politika ima prednosti jer otvara mogućnost da se preciznije definiše nivo zaštite prema svakom pojedinačnom parteru, ali ima i brojne nedostatke naročito ukoliko se samim pregovorima ne pristupa analtički5 nego se sporazumi prave usled očekivanja političkih benefita.  

Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa EU  

Za  Republiku  Srbiju  (tada  još  u  zajednici  sa  Crnom  Gorom)  proces  stabilizacije  i  pridruživanja  Evropskoj  Uniji formalno započinje 2001. godine. Tim povodom  je osnovana Zajednička konsultativna radna grupa, čiji  je osnovni zadatak sagledavanje društvenih  i privrednih oblasti kao  i promovisanje daljeg usaglašavanja sa EU standardima. Nakon pet zvaničnih i tri nezvanična sastanka, ustanovljeno je da je potreban novi formalni mehanizam za saradnju. Taj  novi model  saradnje  je  definisan  na  Evropskom  samitu  u  Solunu  juna  2003.  godine.  Tada  je  EU  zemljama 

                                                            4 Hrvatska  je pre pristupanja STO sklopila bilateralne  sporazume sa preko 60 zemalja. MFN carina EU u domenu poljoprivrede  se primenjuje samo na desetak zemalja dok sve ostale imaju neku od povlastica dogovorenu kroz bilateralni sporazum.  5  Sa ovakvim ugovorima potreban  je  veliki  analitički  kapacitet  usled  komplikovanih merenja nivoa  konkurentnosti  za  veliki broj proizvoda i za veliki broj zemalja  

 26

Zapadnog  Balkana  ponudila  evropsko  partnerstvo  kao  jedan  od  glavnih  instrumenata  pretpristupne  strategije Evropske unije prema zemljama koje su potencijalni kandidati za članstvo. Cilj evropskog partnerstva je zajedničko definisanje kratkoročnih i srednjoročnih prioriteta za integracije u EU i donošenje odgovarajućeg Akcionog plana za implementaciju prioriteta, kojim je uslovljena i finansijaka pomoć EU. Kontinuirani dijalog između Srbije i EU odvija se kroz redovne sastanke unapređenog stalnog dijaloga. Unapređeni stalni dijalog suštinski se ne razlikuje mnogo od  Zajedničke  konsultativne  radne  grupe.  Unapređeni  stalni  dijalog  služio  je  kao  instrument  koji  je  osigurao pozitivnu  ocenu  Studije  izvodljiosti  i  pružio  savetodavnu  pomoć  za  otpočinjanje  pregovora  o  Stabilizaciji  i pridruživanju. Od 2003. do 2005. godine održano  je 6 sastanaka na kojima su  formulisane posebne preporuke  iz oblasti  pravosuđa  i  unutrašnjih  poslova,  zaštite  ljudskih  i  manjinskih  prava,  ekonomije,  strukturnih  reformi, intelektualne  i  industrijske  svojine, prava  konkurencije  i drugih  sektorskih politika. Nakon ovih  sastanak  januara 2005. godine formira se Pregovarački tim Republike Srbije. Iste godine je pozitivno ocenjena Studija izvodljivosti o spremnosti Srbije da vodi pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, a odmah potom su prvom rundom tehničkih  pregovora  otvoreni  pregovori.  Nakon  jednogodišnje  obustave  pregovora  Sporazum  o  stabilizaciji  i pridruživanju  i Prelazni  trgovinski  sporazum, potpisani  su u Briselu 29. aprila 2008. godine. Od  1.  februara 2009. godine Srbija  jednostarno primenjuje prelazni trgovinski sporazum. Ovim sporazumom Srbija preuzima dve bitne obaveze – da uspostavi slobodnu trgovinu i uskladi svoje zakone sa zakonima EU. 

Evropska  Unija  je  2000.  godine zemljama  Zapadnog  Balkana  odobrila  tzv.  preferencijalni  pristup  tržištu  što  je zapravo  značilo da  zemlje mogu da  izvoze u Evropsku uniju bez dodatnih  carinskih opterećenja  za većinu naših proizvoda osim pastrmke, vina, šećera i junetine (baby beef) – za koje je uvedena kvota.  Ova  mera  stupila  je  na snagu decembra 2000. godine, a nakon  isteka 2005. opet  je produžena. Tokom trajanja preferncijalnog tretmana Srbija je bila u obavezi da zadrži stepen uvozne zaštite prema EU (the standstil clause) koji je postojao u trenutku uvođenja  ovih mera. Otežavajuća  okolnost prilikom  izvoza  u  Evropsku  uniju  i  korišćenja ove mere  jesu  složene procedure  i  strogi  standardni  kvaliteti  kao  što  su  visok  stepen  zaštite  potrošača6  i  zdravstveni  standardi  za proizvode iz trećih zemalja.

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji  i pridruživanju sa Evropskom Unijom poslat  je dobar signal celom svetu, a najbitnije potencijalnim investitorima o stabilizaciji tržišta Srbije i napretku u procesu evropskih integracija. 

Do  sada  je  tržište  bilo  asimetrično,  odnosno,  povlastice  u  trgovini  postojale  su  samo  za  srpske  proizvođače  i izvoznike. Od početka primene Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbija se obavezala da će u periodu od 6 godina postepeno liberalizovati svoje tržište.  

Logika po kojoj se tržište  liberalizuje je bila da se najpre na 70% (od prethodne godine) smanje carine na sirovine  i repromaterijale, dok se na proizvode više faze prerade smanjuje na 80%, odnosno 85% od carinske stope u 2008.  

Tako u slučaju 2454 poljoprivredno ‐ prehrambenih proizvoda (koji uključuje ribu, prerađene proizvode i vino) Srbija ima nekoliko modela  liberalizacije. Neosetljivi proizvodi odmah su  liberalizovani  i  takvih  je  1090. To su uglavnom proizvodi koji se ne proizvode u Srbiji i čiji uvoz neće remetiti proizvodnju drugih domaćih proizvoda kao što je na primer tropsko voće, začini, određene vrste semenske robe, ali i žive životinje za uzgoj i priplod. Liberalizovana su i neka vina sa poreklom i viski kod kojih postoji kvota.  

Proizvodi  (913),  koji  se  postepeno  smanjuju  tako  da  do  potpune  liberalizacije  dolazi  u  poslednjoj  godini,  su uglavnom  riba  i  riblji proizvodi, mleko  i mlečni proizvodi, meso, cveće, voće  i povrće  i proizvodi od njih, žitarice, uljarice... 

Kod samo 9 proizvoda na kraju se zadržavaju sezonske carine.  I to za paradajz, papriku,  jabuke, grožđe,  jagode, šljive  i višnje. Samo kod paradajza  i paprike se ad valorem na kraju ne ukida nego ostaje na nivou od 20%  i 30% od prvobitnog iznosa. 

Model kada se carine postepeno smanjuju do određenog nivoa (385) primenjuje se kod osetljivih proizvoda, a to su meso od govedine i žive krave i govedina, žive svinje i meso od njih, meso od piletine i druga živina; pavlaka, jogurt, svež  sir  i  druge  vrste  sira  koje  nisu  odmah  liberalizovane;  određene  vrste  povrća  (npr  krompir,  pasulj,  salata, krastavci...);  vrste  bobičastog  voća,  suve  šljive;  suva  (drobljena)  paprika;  pšenica,  kukuruz  i  brašno  od  njih;  margarin; prerađevine od svinjsog mesa; proizvodi od voća i povrća; denaturisan i nedenatirisan etil alkohol. 

Samo 65 proizvoda su zadržali postojeću carinu  i  tako  će ostati  i do kraja  liberalizacionog perioda a to su šećer, duvan i suncokretovo ulje. U poslednjoj godini najveći TE biće upravo na cigarete (57.6%), dok će zaštita iznad 30% 

                                                            6Tako je jedno vreme postojalo upozorenje uvoznicima Evropske unije na poreklo robe koje stiže iz Srbije, koje je tek nakon 2 godine (2006) ukinuto. 

 

 27

ostati  na  sirovi  šećer  od  trske  (37.20%  i  33.48%)  i  ižiljen  ili  neižiljen  duvan  (31.76%.),  kao  i  na  određene  vrste kvalitetnog vina (30%). 

Prema  prikazanoj  dinamici  liberalizacije,  u  poslednjoj godini ukupan TE će  iznositi 2.49%, a sada (2010. godine) je 9.31%.   

Svakoj  zemlji,  u pretpristupnom periodu,  je  cilj da  joj  je proces  priključenja  što  kraći  jer  duži  proces  izaziva dodatne  troškove  i  nevolje  za  poljoprivrednike.  Ove nevolje dolaze  iz obaveze da u pretpristupnom periodu zemlja  otvori  svoje  granice  za  proizvode  iz  EU  i  da  se prilagodi  vrlo  zahtevnim  standardima  ukoliko  želi  da izvozi na to tržište. Upravo zato sve zemlje su se trudile da  im se godina  liberalizacije tržišta poklopi sa godinom priključenja,  da  bi  izbegle  situaciju  u  kojoj  nemaju benefite od članstva i da nemaju nikakvu carinsku zaštitu. Tokom  ovog  perioda,  EU  obezbeđuje  pretpristupnu podršku ali se ona ne može meriti sa podrškom po ulasku u EU. Tako na primer, Hrvatska u pretpristupnom period dobija 24 milona Evra godišnje dok će kao članica dobijati oko 400 miliona godišnje.  

Mi  smo naš proces, postupnog  spuštanja carina u poljoprivredi, započeli  jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji  i priključenju. Ovaj proces  će  se  završiti  2015. godine kada  će prosečna  carina da  se  spusti na  2.49%. Verovali  smo da  je  to godina kada  ćemo postati  članovi Evropske unije. Pet godina  ranije  ta godina  je  izgledala verovatnije nego danas 2018. godina, kao godina članstva. Čak šta više, može se desiti da će Srbija biti jedina zamlja kojoj je isteklo 6 godina prelaznog perioda carinske liberalizacije, a da još uvek nije ni ispunila uslove za korišćenje pretpristupnih fondova. 

Privatni  sektor,  kao mnogo  efikasniji  i  razumniji  od  javnog  je  već  počeo  da  priprema  nove  poslovne  planove  i strategije zasnovane na novonastalom okruženju. Na žalost neki razmišljaju i o izlaznim strategijama jer im je isuviše dugo da posluju čekajući fondove i tržište EU. Slično potrebi za novim poslovnim odlukama novo okruženje zahteva i nove odgovore agrarne politike.  

 

Svetska trgovinska organizacija   

Interes o stvaranju uređenog svetskog tržišta, na kojem će države pod jednakim uslovima i kriterijumima obavljati trgovinu, javlja se još 1940. godine. Najpre se 1949. godine osniva GATT – General Agreement on Trade and Tariffs (Opšti sporazum o carinama i trgovini) jer je i osnovna ideja bila da države otklone protekcionističke mere, eliminišu ili  smanje  carine  i  druge  dažbine  koje  su  predstavljale  barijeru  slobodnoj  trgovini. Međutim,  pošto  23  države, tadašnji  osnivači,  kroz  GATT  nakon  47  godina  i  8  runda  pregovora  neuspevaju  da  se  dogovore  oko  pitanja zapošljavanja,  međunarodnih  investicija,  usluga  i  restriktivne  poslovne  prakse,  1.  januara  1995.  godine  tokom Urugvajske runde (1986 – 1994) osniva se nova organizacija – Svetska trgovinska organizacija  ‐ koja preuzima sve ove probleme.  

Danas  je  Svetska  trgovinska  organizacija,  sa  sedištem  u  Ženevi,  najznačajnija  međunarodna  organizacija  koje definiše  pravila  međuanrodne  trgovine.  Ona  se  zasniva  na  obavezujućim  pravilima,  odnosno,  sporazumima  u domenu svetske  trgovine kojima se  regulišu trgovina  robom, uslugama  i  trgovinski aspekti  intelektualne svojine. Osnovne  prednosti  članstva  u  STO  su  mogućnost  pristupa  tržištima  153  zemalje  članice,  pod  ravnopravnim uslovima, međunarodno  dogovorenim  pravilima  i  gde  se  koristi međunarodni mehanizam  rešavanja  trgovinskih sporova.  Takođe,  pravila,  principi  i  sporazumi  STO  daju  dobar  okvir  za  sprovođenje  ekonomskih  reformi,  kao  i reformi  privrednog  zakonodavstva.  Članstvo  je  dobar  signal  stranim  investitorima  da  je  tržište  stabilno  i predvidljivo. 

Osnovni principi ove organizacije su:  

• Princip najpovlašćenije nacije, kojom se zemlje izjednačavaju u pogledu pristupa tržištu (izuzev sporazuma o slobodnoj trgovini, carinske unije i ekonomske integracije) 

• Nacionalni tretman ‐ podrazumeva jednak tretman strane i domaće robe 

• Princip  transparentnosti  ‐  obezbeđivanje  informacija  o  procedurama  i  propisima  i  utvrđivanja  najviše carinske stope (bound rate). 

Grafikon 17: Nivo liberalizacije u okviru SAA 

17.99%

9.31%7.51%

5.68%3.92%

2.49%0.00%

2.00%

4.00%

6.00%

8.00%

10.00%

12.00%

14.00%

16.00%

18.00%

20.00%

1 2 3 4 5 6

 

 28

U vreme kada je Srbija započela pregovore sa STO, ova organizacija je brojala 148 zemalja članica. Danas ih je 153. i Srbija  i dalje vodi pregovore za pristupanje. U regionu  jugoistočne Evrope samo Bosna  i Hercegovina, Crna Gora  i Srbija nisu članice ove organizacije.  

Republika  Srbija  je  podnela  zahtev  za  prijem  u  članstvo  7.12.2004.  godine.  Sledeći  korak  je  bio  usvajanje „Informacije o predlogu  inicijalne ponude za carinske pregovore sa članicama STO“ marta 2006. godine. U aprilu mesecu, Sekretarijatu STO, najpre  je dostavljena  inicijalna ponuda nivoa  carina za  industrijske proizvode, dok  je ponuda poljoprivrednih proizvoda dostavljena u junu iste godine.  

U okviru procesa pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji konsolidacija carina za poljoprivredu je jedan od najtežih delova tog procesa. Sama činjenica da je Srbija na putu ka intergacijama u Evropsku uniju i da je potpisala Prelazni Sporazum u kojem je izvršena liberalizacija poljoprivredno – prehrambenih proizvoda (ribe, vina i prerađenih  poljoprivrednih  proizvoda),  a  sve  to  u  različitim  nivoima  liberalizacije,  već  u  samom  startu  govori o kompleksnosti pregovaračke pozicije u kojoj se nalazi.  

Trebalo bi napomenuti da je inicijalna ponuda poljoprivredno prehrambenih proizvoda Republike Srbije prema STO izražena u tarifnom ekvivalentu – TE  ‐ (prosečna zaštita za svaki pojedinačni proizvod sadrži ad valorem carinu, a ponekad  i prelevman  i  sezonsku  carinu –  izraženu u procentima)  iznosila  28.5%, dok  je  stvarni TE  iznosio  20.3%. Nakon prvog kruga Srbija je svoju ponudu revidirala na 26,43%.  

Prva ponuda za STO pravljena je tako da se dobije što veći bound rate. Odnosno, Srbija je uporedila svoj stvarni TE sa TE Evropske unije i u skladu sa tim je poslala svoju prvu ponudu u STO, koja je naravno, odmah bila odbijena. Cilj ove ponude bio je da se pokrije nivo carinske zaštite Evropske unije pa se veoma često prepisivao taj nivo, koji je bio previsok u poređenju sa stvarnim TE Srbije. Svakako se znalo da će ovakva ponuda biti odbijena, ali pošto je Srbija tada bila u intenzivnim pregovorima sa Evropskom Unijom za SAA, pokušaj je bio da se dobije i na vremenu. 

Grafikon 18: Razlika između TE – EU, poslate ponude Srbije prema STO i postojeće carine u početku pregovora  

 U prvoj ponudi Srbija  je, ukupno na nivou poglavlja, najviše  štitila mleko  i mlečne proizvode  i  to sa 63.3%, zatim meso  55.4%,  žitarice  44.3%,  proizvode  od  žitarica  39.7%,  mesne  prerađevine  31,9%.  Pojedinačno,  po  grupama proizvoda najveći TE je bio na jabukama 113%, a zatim na etil alkoholu sa 108%, a na još 6 grupa proizvoda TE je bio 100%  i to na svežem  i smrznutom junećem mesu, jajima, koncentrovanom mleku, tečnoj pavlaci. Visok nivo zaštite (preko 80%)   po grupama proizvoda bio  je  i na ostalim vrstama mesa, svežeg  i smrznutog, puteru, pšenici  i ulju. Pojedinačno, na nedenaturisani etil alkohol TE je bio najviši i to 121%. 

Prvi bilateralni pregovori o  carinama održani  su u decembru  2006. godine  sa Norveškom, Kanadom,  Turskom  i Švajcarskom kada  je Srbija  i dobila okvirne zahteve za snižavanje carina za određene proizvode. U drugom krugu bilateralnih pregovora koji se odvijaju paralelno sa 5. Sastankom Radne Grupe za pristupanje Srbije STO bilateralni pregovori započinju  sa SAD, Korejom, Ekvadorom, El Salvadorom, Ukrajinom i Brazilom. Srbiji ubrzo postaje jasno da je nemoguće ostvariti početnu ideju i sačuvati nivo zaštite koji ima EU.  

 29

Najoštriji zahtev od strane SAD bio je da  maksimalni tarifni ekvivalent za poljoprivredne proizvode iznosi 15%, što je veoma nisko,  i za šta su zamoljeni da razmotre fleksibilniji pristup. Takođe, tražili su smanjenje carisnkih stopa za goveđe, svinjsko i pileće meso, genetski modifikovane proizvode, uljarice, žitarice, viski, vino, badem, grejpfrut, sok od  pomarandže  i  hranu  za  životinje.  Kada  se  sumira  zahtev  SAD‐a,  dobija  se  zaštita  od  ukupno  8.4%  na  sve poljoprivredne proizvode. 

Sa druge strane, Ukrajina  je podnela najoštiji zahtev koji  je Srbija primila od početka pregovora sa STO podnoseći 714 zahteva za  sniženje carina za poljoprivredne proizvode. Brazil  je najpre  tražio preko 400 proizvoda ali  su  se kasnije opredelili za nekoliko grupa proizvoda i to: goveđe, svinjsko i pileće meso i šećer. 

Do sada su završeni pregovori sa Norveškom, Švajcarskom i Kanadom, a sa ostalim zemljama su pregovori u toku. Poslednja  runda  pregovora  je  bila  4. marta  2010.  godine  i  to  je  ujedno  bio  i  Osmi  sastanak  radne  grupe  za pristupanje Republike Srbije STO 

Trenutni TE za poljoprivredne proizvode iznosi 18.94%, najviše se i dalje štiti meso i to sa 36%. Na nivou grupa najviši TE  je na  smrznutoj piletini  110%, mleku 70%, puteru 67%,  jabukama 60%... Najveći pojedinačni TE  je  134% na pileću džigericu i iznutrice, a zatim na rakije (kalvados) sa 104%, sledi smrznuta piletina sa 100% i maslac sa 96%.  

Od  250 proizvoda, na 422  i dalje postoji  specijalna dažbina – prelevman, a od  toga na  još  22 postoji  i  sezonska carina. Prelevmani su najviši za mleko i mlečne proizvode. U dinarskoj vrednosti za razne sireve oni iznose 80 dinara i to za 40 proizvoda, dok su pavlaka  i maslac 70 dinara. Meso se štiti sa 50 dinara tako da  je to prosečno  i najviše zaštićena grupa. Najmanje  se  štite proizvodi koji nisu namenjeni  za  ishranu kao  što  su esencijalna ulja, biljke  za pletarstvo, nejestivi otpaci od životnja.  

Sa druge strane, trgovina sa zemljama sa kojima Srbija nema potpisane trgovinske sporazume ne varira. Najviše se uvozi voće, kafa, riba, čokolada i cigarete. 

 

CEFTA  

Albanija,  Bosna  i  Hercegovina,  Bugarska,  Makedonija,  Hrvatska,  Rumunija,  SR  Jugoslavija  i  Moldavija  pod pokroviteljstvom Pakta za stabilnost  jugoistične Evrope potpisali su u Briselu    juna 2001. godine Memorandum o razumevanju o  liberalizaciji  trgovine uz obavezu da  će međusobno potpisati bilateralne  sporazume o  slobodnoj trgovini.  Cilj  zaključivanja ovih  sporazuma  je da  se poveća  sposobnost  regiona da privuče  investicije  i  unapredi integracije  ovih  zemalja  u  svetsku  ekonomiju.  Takođe,  da  se  podstakne  privredni  razvoj,  proces  stabilizacije  i pridruživanja EU i da se ubrza postupak pristupanja u STO. Sve zemlje su u obavezi da harmonizuju svoje propise sa zakonodavstvom EU, a da u skladu sa STO pravilima usklade oblasti antidampinga, kompezatornih i drugih zaštitnih mera. S tim u vezi, dužni su da primenjuju transparentne i nediskriminatorne mere u oblasti javnih nabavki, državne pomoći  i državnog monopola.  Isto  tako, države potpisnice u obavezi  su da  izvrše  liberalizaciju na najmanje 90% vrednosti uzajamne trgovine i tarifnih linija u prelaznom periodu, koji ne sme biti duži od šest godina.  

U decembru 2006. godine potpisan je Sporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi koji predstavlja jedinstven sporazum i zamenjuje svih 31 bilateralnih. Članice Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Srbija i (u ime Kosova)  UNMIK.  Juna  meseca  2010.  godine  zemlje  između  sebe  završavaju  pregovore  tako  da  bi  do  prve liberalizacije trebalo čekati još godinu dana.  

Za poljoprivredne proizvode primenjuju se međusobno odobrene carinske koncesije koje su uglavnom preneti  iz bilateralnih  sporazuma.  U  pitanju  su  potpuna  liberalizacija,  preferencijalne  carine  i  kvote  sa  preferencijalnim carinama. 

Tabela 6: Liberalizacija u okviru CEFTA:  

  Albanija  B i H  Hrvatska  Makedonija  Moldavija  Srbija  Crna Gora 

Albanija               B i H      X  X  X  X  X Hrvatska    X           Makedonija    X        X  X Moldavija    X           Srbija    X    X      X Crna Gora    X    X    X   

Sa  Hrvatskom  su  za  oko  80%  tarifnih  linja  dogovorene  preferancijalne  carine,  gde  je  oko  60%  potpuno liberalizovano, 20% su kvote sa preferencijalnim carinama. Prosečna iskorišćenost preferencijalnih kvota pri uvozu iz Hrvatske je ispod 10%, osim za cigarete, piće i kobasice gde je kvota u potpunosti iskorišćena.  

 30

Sa Moldavijom nije liberalizovana trgovina vina, fermentisanih pića, etil alkohola i jačih alkoholnih pića (2204, 2205, 2206, 2207, 2208); i duvana (24 glava), kod kojih je u primeni asimetrična kvota sa preferencijalnim carinom na nivou 10% – 15%. Ipak, ovo je samo 3.1% od ukupnih poljoprivrednih tarifnih linija. Sve ostalo je liberalizovano. Interesantno je da je 2008. godine iskorišćeno pri uvozu iz Moldavije samo 1% kvote za duvan i 11% za vino. 

Sa  Albanijom  je  do  sada  dogovorena  najmanja  liberalizacija,  ukupno  je  liberalizovano  42%  od  799  linija,  ali  je  i razmena  50.5%  od MFN  carina. Uvoz  iz Albanije  je  opterećen  ad  valorem  carinom,  prelevmanima  i  sezonskom carinom tako da varira od 1% do 121% TE. 

Od 2004. godine kada su počeli da se primenjuju sporazumi o slobodnoj trgovini, ukupna razmena među državama potpisnicama porasla je u uvozu za 88%, a u izvozu za 90%. 

U okviru  CEFTA najveći obim ukupne  razmene poljoprivredno  – prehrambenih proizvoda ostvaruje  Srbija,  kao  i najveći obim izvoza i najveći saldo.  

 

Belorusija  

Sporazum  sa  Belorusijom  potpisan  je  u  Minsku  aprila  2009.  godine  i  obuhvata  celokupnu  liberalizaciju poljoprivrednih tarifa osim sledećih proizvoda:  

• 1701 99 10 00 ‐ Šećer od šećerne trske ili šećerne repe, u čvrstom stanju: Ostalo: beli šećer 

• 2207 ‐ Nedenaturisan etil ‐ alkohol alkoholne jačine 80% vol ili jači; Etil ‐ alkohol i ostali alkoholi, denaturisani, bilo koje jačine 

• 2208 ‐ Nedenaturisan etil ‐ alkohol alkoholne jačine manje od 80% vol; rakije, likeri i ostala alkoholna pića 

• 2402 ‐ Cigare, cigarilosi i cigarete, od duvana ili zamene duvana 

Prosečna zaštita na uvoz poljoprivredenih proizvoda iz Belorusije je veoma simbolična i iznosi 0.96%. 

Dosadašnja trgovina poljoprivrednim proizvodima  između Belorusije  i Srbije  je bila zanemarljiva.. Nema dileme da ovaj sporazum neće  imati značajnije efekte na poljoprivredu Srbije. Međutim, pošto ovaj sporazum omogućava  i Srbiji preferncijlani pristup na  tržište Belorusije, a ne podrazumeva  jednostruku  liberalizaciju carina kao u slučaju sporazuma sa EU i u okviru STO, potrebno je očekivati određene pozitivne efekte na povećanje izvoza.   

 

Turska  

U okviru STO bilateralnih pregovora Turska je podnela Srbiji zahtev za smanjenje određenih carina, a s obzirom da Turska već  ima potpisan  trgovinski  sporazum  sa EU, obe zemlje  se  ipak odlučuju da počnu pregovore  i zaključe Sporazum o slobodnoj trgovini. U narednom koraku Turska povlači svoj zahtev iz STO i počinju bilateralni pregovori o trgovinskim koncesijama. 

Sporazum  o  slobodnoj  trgovini  Srbije  i  Turske  potpisan  je  u  Istambulu  1.  juna  2009.  godine,  a  počinje  da  se primenjuje 1. septembra 2010. godine. Ukidanje carina na uvoz roba iz Turske u Srbiju odvijaće se u tri faze do 2015. godine.  

Izvoz iz Srbije u Tursku za prvih pet meseci 2010. godine iznosio je 29,7 miliona dolara, što je za 115 odsto više nego u  istom periodu prošle  godine. Uvoz  iz  Turske bio  je  vredan  129,9 miliona  evra  i  veći  je  za  19,7 odsto. Ukupna vrednost  spoljnotrgovinske  razmene  Srbije  i  Turske  u  2009.  godini  iznosila  je  334,2 miliona  dolara.  Proizvodi  iz Turske koji se najviše uvoze u Srbiju su citrusno  i koštunjavo voće, bela čokolada, duvan, cigarete, biskviti, ostala čokolada i seme suncokreta. Srbija u Tursku najviše izvozi ovčiju kožu, rezance od šećerne repe, smrznuti kukuruz i seme kukuruza, smrznuti pasulj... 

Prosečna zaštita na uvoz poljoprivredno prehrambenih proizvoda  iz Turske u 2010. godini  iznosi 16.65%. Na nivou poglavlja u carinskoj tarifi, Srbija najvišu zaštitu  ima na meso sveže  ili smrznuto sa oko 36.5%, zatim sledi mleko  i proizvodi od mleka  32%, pa pića  i  alkohol  sa  31%, povrće  22%, mesni  i  klanični proizvodi  21.6% proizvodi mlinske industrije, proizvodi od žitarica, duvan i cigarete oko 19%,. Najmanja zaštita je na ribi, svežoj ili smrznutoj oko 0.47%, pletarskim proizvodima i ostalim nejestivim proizvodima koje po carinskoj tarifi spadaju u poljoprivredne proizvode.  

Srbija je Turskoj dala koncesije smanjenja 100% od MFN carine na sledeće proizvode: sve iz poglavlja riba, (osim na živog  šarana,  sveže  ili  rashlađene  pastrmke  i  ostale  slatkovodne  ribe),  slatki  grašak,  lešnike,  pistaće,  smokve, citruse (mandarine, pomorandže, limun, grejpfrut), suvo grožđe i suve kasije i maslinovo ulje. Proizvode kao što su: pivo, proizvodi od šećera, pekarski proizvodi,  testenina,  jezgrasto voće, pripremljen paradajz  i  čokolada Srbija  je liberalizovala na 50% od MFN carine, dok je  konzervisana riba na 60% od MFN, a margarin na 33% od MFN. 

 31

Sa druge strane, Srbija je dobila potpuno liberalizovan pristup za izvoz poljoprivrednih proizvoda na tursko tržište na sledeće proizvode: ruže i razno cveće i drveće; razna semena (paradajza, lucerke, šumskog cveća, šećerne repe, kukuruza...); bobičasto  voće,  jagode,  višnje,  šljive; grašak, kupus, pasulj;  voćni  sokovi;  sirove  životinjske  ili biljne masti;  brašno  od  soje...  Liberalizacija  od  50%  ili  slično  ili  EU  tretman  ispregovarana  je  za  paradajz,  margarin, testenine, pekarske proizvode, dečiju hranu, vino od svežeg grožđa, šargarepa, broskva, paprika... 

Trebalo bi napomenuti da  je  liberalizacija kod obe države uslovljena kvotama. Onog trenutka kada se ispuni kvota primenjivaće se MFN carina. 

 

 32

 

4. Trgovinski partneri  

4.1. EU  Bez  obzira  na  sve  veći  značaj  koji  se  daje  ukupnom  ruralnom  razvoju,  u  EU  se  podržava  konkurentna  visoko produktivna održiva poljoprivreda zasnovana na porodičnim gazdinstvima. Samo 4,4% farmi su vlasništvo pravnih lica. Iako su ova gazdinstva u proseku 10 i više puta veća od porodičnih  (35 puta u “novim” zemljama članicama I 7 puta  u  starim)  nejveći  deo  ukupne  vrednosti  proizvodnje  stvaraju  oko  12 miliona  poljpoprivrednika.  Prosečna veličima gazdinstva je približno 12 ha.  

Podrška poljoprivredi košta svakog građanina EU oko 30 evrocenti dnevno. Ukupni budžet EU koji se potroši za ovu namenu  je 53 milijardi evra godišnje  ‐ što  je otprilike oko 40% ukupnog EU budžeta. U odnosu na ukupni budžet učešće subvencija za poljoprivredu se smanjuje sa 71% koliko je bilo 1984. godine na 33% koliko se očekuje da će biti 2013. godine. 

Polovina površina u EU  se koristi za poljoprivrednu proizvodnju. Po površinama koje zauzimaju  i po značaju koji imaju za  ishranu  ljudi  i stoke, najznačajnije gajene biljne vrste kako u svetu tako  i u EU su žitarice (pšenica,  ječam, kukuruz,  raž,  ovas,  pirinač,  triticale,  heljda  i  druge). Ove  kulture  zauzimaju  oko  30%  korišćenog  poljoprivrenog zemljišta u EU (utilized agricultural area, UAA). U nekim regijama žitarice se gaje na preko 50% površina (regioni u Rumuniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj, ali  i u nekim regionima u Danske, Švedske, Italije  i Francuske. Pšenica se gaji  na  gotovo  45%  od  površina  pod  žitaricama  i  zauzima  24 miliona  ha. Njena  godišnja  proizvodnja  je  oko  120 miliona tona. Godišnja proizvodnja kukuruza  je oko 47,5 miliona tona što predstavlja oko 18% proizvodnje žitarica. Višegodišnji  zasadi  (voćnjaci,  vinogradi,  maslinjaci)  najzastupljeniji  su  u  mediteranskom  regionu.  U  14  regiona (Španija, Italija, Porugal, Francuska) pod višegodišnjim zasadima je više od 30%  poljoprivrednih površina. Stočarska proizvodnja u EU predstavja oko 40% vrednosti poljoprivredne proizvodnje. 

Tabela 7: Osnovni poljoprivredni indikatori za EU  Indikatori  Vrednosti Ukupna površina   418.1131 miliona ha Zemljišni resursi (000 ha)  Poljoprivredno – 39.505 / Obradivo – 24.888 / Oranice i voćnjaci – 16.945 Broj poljoprivrednika    23 214 000 (2008.), 22 388 000 (2009). Broj zaposlenih u poljoprivredi   11 406 000 (2008.), 11 018 000 (2009). Udeo zaposlenih u ukupnom   Around 4.6% of total employed people Ruralno stanovništvo   26,37%  Udeo poljoprivrede u GDP    2,8% Uvoz/Izvoz poljoprivrede   Njaveći svetski uvoznik hrane sa oko 98 milijardi Evra uvoza i drugi svetski izvoznik 

hrane sa oko 78 milijardi Evra izvoza  Prosečna veličina farme   Oko  18 ha Glavne proizvodnje po vrednosti   Govedina, mleko Distribucija vrednosti po sektorima   Biljna proizvdnja 67%, Stočarstvo 33% 

 

4.1. Turska Turska je poluostrvo koje se prostire na dva kontinenta jugoistočoj Evropi (3% površine) i jugozapadnoj Aziji (97%). Na površini od 780,580 km2 živi oko 72.6 miliona stanovnika i godišnje je poseti 28 miliona turista. Od 1999. godine postala  je  zemlja  kandidat  za  članstvo u EU. Pozicija  Turske u pregovorima  sa EU  je  specifična  i  člansto  je pod znakom pitanja, međutim,  tokom proteklih dvadesetak godina  Turska  je  uradila brojne  reforme  koje  su ojačale njenu demokratiju i privredu. U izveštaju evropske komisije se ističe da je Turska mnogo napredovala u odnosu na raniji  period  u  primeni  standarda  za  članstvo.  Pored  ekonomskih  problema  Turska  ima  i  nekoliko  političkih problema koji otežavaju razvoj Turske. To su problemi oko Kipra, Kurdske manjine i odnosa u regionu. 

Posle  dve  ozbiljne  ekonomske  krize  2000.  i  2001.  godine  Turska  vlada  i MMF  su  donele  program  ekonomskog oporavka, gde je jedan od osnovnih zadataka bio smanjivanje inflacije, koja je uspešno provođena nekoliko godina (20% 2003.,  12%  2004,, 8% 2005). Rezultat reformi je bio značajan, kao  i ekonomski rast i povećanje izvoza. Dodatno približavanje  EU  i  početak pregovora o pridruživanju  ohrabrili  su  uspešne  privatizacije  i  veća  ulaganja  u  Tursku privredu.  

 33

Danas  je  Turska  ekonomija  po  veličini  16.  na  svetu  ‐  spoj  moderne  industrije  i  trgovine  sa  tradicionalnom poljoprivredom. Privatni sektor je osnova ekonomije i on beleži veliki rast, dok država i dalje učestvuje u upravljanju osnovnom  industrijom,  bankarstvom,  transportom  i  komunikacijama. Ipak,  Turska  ima  za  cilj  da  smanji  učešće države u ekonomiji i to sprovodi uspešnim privatizacijama u poslednjih nekoliko godina.  

Najveći  industrijski  sektor  je  tekstilna  industrija.  Druga  dva  dominantna  sektora  su  automobilska  i  elektronska industrija koja polako dostižu tekstilnu, prema vrednosti proizvodnje  i  izvoza. Usled  izvozno orjentisane privrede svetska  ekonomska  kriza  je  ostavila  posledice  i  još  uvek  ometa  Tursku  privredu  i  ekonomiju.  Najmanje  štete pretrpeo je njihov bankarski sistem i finansije, dok je Turska privreda suočena sa smanjenom potrebom za izvozom njihovih proizvoda i globalnim ekonomskim usporavanjem. Dodatno visoki spoljni dug opterećuje privredu. 

Turska  je među prvih pet proizvođača u svetu po proizvodnji: bibera,  čilija, pamuka, krastavaca, spanaća, plavog patlidžana, boranije,  lešnika, pistaća, oraha,  luka, šećerne repe, paradajza,  lubenica  i dinja, stonog voća, smokava, maslina, meda i ovčijeg mleka.  

Među žitaricama najviše se proizvodi pšenica (oko 17,8 miliona tona), ječam (preko 5.9 miliona tona) kukuruz (oko 4.3 miliona tona). Od  industrijskog bilja: šećerna repa, duvan  i pamuk. Iako se seju na oko 4% površina povrtarske kulture  učestvuju  sa  preko  19%  u  ukupnoj  vrednosti  turske  poljoprivrede.  Najvažnije  povrće,  po  proizvedenoj količini,  je  paradajz,  slede  krompir,  krastavac  i  luk.  Pored  toga  Turska  ima  značajne  površine  pod  jabučastim  i jezgrastim voćem. Za Tursku je specifično to da je ona najveći proizvođač jezgarastog voća u svetu (lešnika, oraha, badema i drugih srodnih vrsta voća).  

Prirodni  uslovi  pogoduju  razvoju  stočarske  proizvodnje. Međutim,  najveći  broj  gazdinstava  ima  svega  par  grla stoke, prvenstveno za sopstvene potrebe. U ovoj grani još uvek dominiraju tradicionalni sistemi uzgajanja (prilično ekstenzivni),  siromašna  ishrana  grla,  a  veterinarska  kontrola  nije  na  zavidnom  nivou.  Ipak,  poslednjih  nekoliko godina  primetne  su  tendencije  da  se  proizvođači  sve  više  opredeljuju  za  intenzivnije  sisteme  proizvodnje.  U proizvodnji  mesa  učestvuje  preko  ¾  goveđe  i  oko  20%  ovčije  meso.  Proizvodnja  mleka  u  ukupnoj  vrednosti poljoprivredne proizvodnje učestvuje sa 8,5%. Turska  je najveći proizvođač ovčijeg mleka u svetu sa oko 800.000 tona. 

Turska poslednjih godina ostvaruje suficit u  razmeni poljoprivredno‐prehrambenim proizvodima  iako  je  još 2000. godine  imala negativan trgovinski saldo (indeks 1.26), a 2009.  ima pozitivan (indeks 0.98). Turska  je 2009. godine izvezla  robu u vrednosti od  11.2 milijardi Evra. Tokom 2000. godine, Turska  je  izvozila 480  različitih proizvoda, a tokom 2009.  1,530. U  razmeni sa zemljama EU ostavruje suficit od oko  1.5 milijardu EVRA, gde  jeza period 2007‐2009 prosečan izvoz u EU bio 2,617 miliona EVRA, a uvoz 1.086 miliona EVRA .  

Turska  je, samo u periodu, 2008‐2009  imala 84 miliona USD stranih direktnih  investicija plasiranih u poljoprivredni sektor od strane 778 kompanija.  

Učešće ratarskih proizvoda u izvozu Turske mnogo je veće nego u izvozu EU. Slično je i što se tiče voća i povrća. Čak 43% (vrednosno izraženo) ukupnog izvoza Turske poljoprivrede čine voće i povrće, dok je u EU to samo 15%. Duži niz godina Turska  je treći  izvoznik voća  i povrća u svetu, odmah  iza SAD  i EU. Najveći trgovački partner Turske  je EU, gde  je  usmereno  45%  poljoprivrednog  izvoza.  Strukturu  poljoprivredno‐prehrambenog  uvoza  možemo okarakterisati kao  znatno diverzifikovaniju. Trećinu poljoprivredno‐prehrambenog uvoza  čine poluproizvodi  i  to: tekstilna vlakna, koža, duvan i stočna hrana. 

Kao članica STO Turska je uspela da uskladi svoje carinske stope za poljoprivredne proizvode sa STO i to se sprovodi od 2004. godine. 

Ipak,  Turska  poljoprivreda  bi  mogla  da  bude  mnogo  uspešnija  i  razvijenija.  Usitnjenost  parcela  (preko  85% poljoprivrednih gazdinstava raspolaže površinom manjom od 10 ha) je jedna od karakteristika Turske poljoprivrede. Upravo ova usitnjenost predstavlja veliki problem u proizvodnom procesu,  jer povećava troškove proizvodnje pa samim tim i cene. Prihodi ljudi angažovanih u poljoprivredi su 40% niži od onih koji rade van ove delatnosti. 

Ministarstvo poljoprivrede  je uspostavilo cenovnu podršku  i to za strna  i prosolika žita, duvan, čaj, šećernu repu, suncokret,  soju  itd. Subvencionišu  se  inputi za poljoprivrednu proizvodnju, kao  što  su:  đubrivo,  seme  i pesticidi. Mere ministarstva za unapređenje poljoprivrede usmerene  su  i ka poboljšanju  stočarstva  i  to kroz mere koje  se odnose na poboljšanje rasnog sastava i obeležavanje stoke. Usled velikog izvoza voća i povrća, uvodi se sertifikacija ovih proizvoda što im podiže konkurentnost na svetskom tržištu. 

 

 

 

 

Tabela 8: Osnovni podaci o poljoprivredi Turske  

 34

Indikatori   Vrednosti Ukupna površina   76.963 miliona ha Zemljišni resursi (000 ha)  Poljoprivredno – 39,505 / Obradivo ‐ 24,888 / oranice i voćnjaci ‐ 16,945 Broj poljoprivrednika   15 512 000 (2008.), 15 254 000 (2009). Broj zaposlenih u poljoprivredi   8 626 000 (2008.), 8 508 000 (2009). Udeo zaposlenih u ukupnom   oko 33.1%  Ruralno stanovništvo   31.28%  Udeo poljoprivrede u GDP    9% Uvoz/Izvoz poljoprivrede   Turska je izvezla koliko je  uvezla poljoprivrednih proizvoda – oko 8 miljardi USD Prosečna veličina farme   Ispod 6 ha Glavne proizvodnje po vrednosti   Mleko, pšenica, paradajs, grožđe, pileće meso Distribucija vrednosti po sektorima   Biljna poizvodnja 67%, Stočartsvo 33% 

 

4.2. Belorusija  U  Belorusiji  živi  oko  9.5 miliona  stanovnika,  od  čega  25.5%  u  ruralnim  područjima.  Belorusija  se,  proglašenjem nezavisnosti 1991., odvojila od SSSR  i postala nezavisna država. Do 1994. godine spoljna politika Belorusije bila  je okrenuta zapadu i težila je ostvarenju nezavisnosti od Rusije i približavanju evropskim zemljama. Međutim, od 1994. godine njena spoljna politika se potpuno menja i okreće se Rusiji. Odnosi sa EU zahladnjuju i zbog smanjenog nivoa demokratije u Belorusiji, odnosa aktuelnog predsednika prema opozicionim  liderima, medijima  i NVO. Loši odnosi su kulminirali posle referneduma 1996. godine na kom je izglasano neograničeno pravo predsednika Lukašenka da se kandiduje na mesto predsednika. 

Belorusija sa Rusijom 1992. godine potpisuje Sporazum o slobodnoj trgovini, a 1996.  je započeto formiranje Unije između Rusije  i Belorusije koja  je za krajnji cilj  imala ponovno oživljavanje SSSR. Opšti cilj  formiranja Unije  je bio unapređenje  političkih,  socijalnih  i  ekonomskih  odnosa.  Time  je  Belorusija  dobila  niz  pogodnosti:  ukinute  su carinske barijere; postavljene jednake carinske stope; Rusija je gas i naftu prodavala Belorusiji po domaćim cenama i slično.  Polovina  Beloruskog  izvoza  išla  u  Rusiju,  a  i  Belorusija  je  bila  potpuno  zavisna  od  Rusije  što  se  triče industrijskih sirovina i gasa. Razmirice između ove dve zemlje počele su se javljati 2001. godine i kulminirale su 2009. godine  gasnom  krizom.  Trenutni  odnosi  Rusije  i  Belorusije  su  zahladneli  što  se  vidno  oslikava  na  Belorusku ekonomiju. 

S druge strane, odnosi sa EU nisu poboljšani. Trenutno Evropska Unija u svojim planovima o budućem proširenju nije  obuhvatila  Belorusiju,  s  obzirom  na  činjenicu  da  je  pažnja  EU  trenutno  usmerena  ka  prostoru  Zapadnog Balkana, i Turskoj, čiji se ulazak u Evropsku uniju iščekuje već duže vreme. Na samitu koji je održan u Rumuniji maja 2004. godine, EU  je  iznela stav da  će u budućnosti težiti proširenju ka  Istoku. Tom samitu prisustvovale su samo Ukrajina i Moldavija, dok je Belorusija iskazala zainteresovanost za ulazak u EU, ali nije prisustvovala sastanku. 

Belorusija  je pre raspada SSSR bila  industrijski  i poljoprivredno najrazvijenija Sovjetska republika, a danas  je  jedna od retkih zemalja čijom ekonomijom dominira državni sektor, ali i jedna od ekonomski najstabilnijih zemalja regije. Najznačajniji  sektori beloruske ekonomije  su poljoprivreda  i  industrija koji  čine 51% ukupnog GDP u  2009. godini (9.2% poljoprivreda i 41.8% industrija). Glavni industrijski artikli Beloruske privrede su traktori, kamioni, građevinske i metaloprerađivačke  mašine,  poljoprivredne  mašine,  motocikli,  proizvodi  hemijske  industrije,  đubrivo  i  tekstil. Belorusija  je bogata  rudama,  naročito  treseta  koji  se  koristi  u proizvodnji  đubriva  i  u  hemijskoj  industriji.  Šume pokrivaju  jednu trećinu teritorije ove zemlje  i drvna  industrija  je ekonomski značajna grana privrede. Pošto su  im zalihe nafte  i gasa gotovo neznatne, ona  ih uvozi. Tokom 2008. godine Belorusija  je proizvode  izvozila u Rusiju 32.3%, Holandiju 16.5%, Ukrajinu 8.5%, Latviu 6.5%, Poljsku 5.5% i UK 4.3% od ukupnog izvoza. Glavni uvozni partneri su Rusija 59.4%, Nemačka 7.1% i Ukrajina 5.3%. 

 

 

 

 

Grafikon 19: Ukupna trgovina robama u Belorusiji u mil USD  Grafikon  20:  Udeo  Rusije  u  ukupnoj  trgovini robama Belorusije 

 35

   

Posle sticanja nezavisnosti, Belorusija veoma slabo napreduje sa uvođenjem slobodnog  tržišta  i svoju ekonomiju oslanja na Rusiju. Neke  reforme  su bile  započete u periodu od  1991. do  1994. godine, ali političkim promenama 1994. brzo  je sve vraćeno na staro. Privatizacija  je zaustavljena. Vraćena  je politička kontrola cena za 26 osnovnih namirnica i usluga. Kontrolisan je kurs domaće valute. IBelorusija 2008. godine ostvaruje rast GDP za 10% u odnosu na 2007. godinu, uprkos centralno usmerenoj ekonomiji i viskoj stopi inflacije, što je iznad prosečnog pokazatelja u ZND (prosečan rast po MMF u 2008 iznosi 6.9%) i regionu Centralne i Istočne Evrope (MMF, 2008, 4,2%). Međutim, globalna kriza 2009. godine gurnula  je zemlju u recesiju pa  je GDP opao za 0.2%. Pored svetske ekonomske krize najveća pretnja beloruskoj ekonomiji su nerešeni odnosi sa Rusijom i potpuna zavisnost od Rusije što se tiče gasa i nafte. 

Belorusija spada u poljoprivredno nerazvijene zemlje  i njena poljoprivreda  je dosta zavisna od  ruskog  tržišta. Od ukupno 5.7 miliona hektara koje se seju svake godine 5.01 milion su u vlasništvu preduzeća.  

Tabela 9: Učešće državnog sektora u proizvodnji po sektorima 

  2000  2004  2005  2006  2007  2008  2009 

Zitarice  91  89.8  89.5  90.6  92.3  93.4  93.4 

Secerna repa  98.9  98.4  98.2  98.6  98.4  98.6  98.8 

Krompir  13.6  11.2  7.4  8.7  9.1  11.1  10.2 

Povrce  19  13.7  11  14.8  13.9  16.7  14.4 

Stocarstvo  73.9  77.8  79.4  81.5  82.7  84.1  85.9 

Mleko  59.5  69.4  73.2  76.7  79.4  82.5  84.6 

Jaja   62.6  58.1  61.9  65.5  64.6  65.9  66.8 

Vuna   5.4  8  6.7  9.3  9.4  9  9.7 

Najznačajniji poljoprivredni proizvodi jesu žitarice koje zauzimaju oko 47% povšine, i to na način, gde je približno ista površina pod  jarim  i ozimnim žitaricama. Od žitarica  su najviše zastupljeni  ječam, pšenica,  raž  i  tritikale. Šećerna repa, se seje na oko  100 hiljada hektara a  lan na oko 70 hiljada. Veliko učešće proizvodnje krmnog bilja direktno ukazuje  na  to  da  je  poljoprivreda  Belorusije  usmerena  ka  stočarskoj  proizvodnji,  posebno  proizvodnji mleka  i mlečnih proizvoda. Najveći izvozni artikal Belorusije, u sektoru stočarstva, jesu proizvodi od mleka.   

Belorusija od poljoprivredno‐prehrambenih proizvoda najviše  izvozi  sledeće proizvode: mleko  i mlečni proizvodi, šecer, krompir, konditorske proizvode, juneće i svinjsko meso. Oko 80% mlečnih proizvoda Belorusija je plasirala na rusko tržište. Posle 2000. godine Ruska agencija za nadzor hrane je zabranila uvoz praktično svih mlečnih proizoda iz Belorusije  jer nisu odgovarali novoj ruskoj tehničkoj regulativi. 2009. godine Ministarstva poljoprivrede Rusije  i Belorusije su usvojila novi plan isporuka mlečnih proizvoda prema kome će se uvoz mleka u prahu smanjiti, dok će uvoz belog sira i kačkavalja biti povećan. Belorusija je planirala da 2010. godine Rusiji isporuči mlečnih proizvoda u vrednosti oko  jedne milijarde dolara,  isto kao  i predhodne godine. Od  toga, kačkavalja  i belog  sira  je  trebalo da bude isporučeno u iznosu od 435 miliona dolara, mleka i guste pavlake za 290 miliona, maslaca za 205 miliona, retke pavlake za 33 miliona, a mlečne surutke za 4,2 miliona dolara. Ruska Unija mlekara procenjuje da Belorusija pokriva oko 4 odsto ruskih potreba za mlekom i 20 odsto tržišta maslaca i sireva. 

Bez obzira na sve, Rusija postavlja niz uslova za pristup beloruskih mlečnih proizovda na rusko tržište, među kojima je  i privatizacija beloruskih mlekara uz učešće  ruskog kapitala. Zabrana  izvoza mlečnih proizvoda u Rusiju  teško pogađa belorusku ekonomiju. Od  januara 2008. do aprila 2009. godine beloruski  izvoz  je opao za skoro 40 odsto, što je već rezultiralo problemima u finansijskom sektoru i proizvodnji. Mlečni proizvodi su jedna od osnovnih stavki beloruskog izvoza u Rusiju.  

 36

Tabela 10: Osnovni podaci o poljoprivredi Beloruisje  Indikatori  Vrednosti Ukuona površina  20 760 (1000 Ha) Zemljišni resursi   Poljoprivredno – 8.950 mil Ha / Arable – 5.535 mil Ha)  Broj poljoprivrednika*   Oko 70% od ukupne vrednosti dolazi od preduzeća, pa je podatak o broju 

poljoprivrednika nerelevantan Broj zaposlenih u poljoprivredi   431.000 (2009) Udeo u ukupnoj zaposlenosti   Oko  9.5% od ukupno zaposlenih   Ruralno stanovništvo   25.5%  Udeo poljoprivrede u  GDP    7.8% (2009) Uvoz/izvoz poljoprivrede   Izvoz u 2009 je iznosio oko 2,3 milijarde USD a uvoz oko 3.1 milijarde USD  Prosečna veličina farme  Nerelavantno usled puno malih proizvođač i malo velikih preduzeća koji u 

proseku ne daju uporedive podatke  Glavne proizvodnje po vrednosti   Mleko, goveđe meso, krompir, svinjsko meso Distribucija vrednosti proizvodnje po sektorima 

Biljna proizvodnja 53% Stočarstvo 47% 

 

 37

 

5. Iskustva sa liberalizacijom NZČ  U procesu pridruživanja očekivanja poljoprivrednika u novim zemljama članica bila su dvojaka:  

• videli su šansu u pristupu evropskom trzistu od preko 400 miliona potrošača  i u finansijskim koristima kroz mehanizme zajedničke poljoprivredne politike,  

• javio se i strah da će se jaz sa proizvođačima iz EU održati i da neće biti u mogućnosti da svojim proizvodima konkurisu produktivnijem i organizovanijem poljoprivrednom sektoru Evropske unije i zahtevima tržišta.  

Iako  je put  transformacije  agro  i  trgovinskog  sektora  zemalja u pridruživanju bio  tezak,  efekti proširenja bili  su nedvosmisleno pozitivni. Na to ukazuju brojni indikatori među kojima su: najvažniji prihodi poljorpivrednika, porast ukupne vrednosti proizvodnje, porast prinosa, kao i rast trgovine poljoprivrednim proizvodima.  

Sve  NZČ  su  imale  ista  trgovinska  pravila  na  putu  ka  EU.  Pored  svih  političkih  i  ekonomoskih  uslova  ona  su  podrazumevala potpisivanje trgovinskog sporazuma u pretpristupnoj fazi kojom se obostrano liberalizuje carina za pristup proizvoda iz i u EU u određenom faznom periodu, zavisno od dogovora dveju strana. Najveća razlika između Srbije i ostalih NZČ je što je princip fazne liberalizacije važio za proizvode iz EU koji se žele uvoziti u Srbiju, dok su za proizvode  koje  EU  uvozi  iz  Srbije  carine  potpuno  liberalizovane  2000.  godine  (za  šećer,  baby  beef,  vina  i  ribi uvedena količnska ograničenja). Znači NZČ nisu uživale pogodnosti koje ima Srbija.

Tri faze trgovinske razmene U maju 2004. godine Evropska Unija  je primila deset novih zemalja u svoje  članstvo: osam zemalja  iz Centralne  i Istočne Evrope, Maltu i Kipar.  2007. godine su punopravno članstvo stekle  Bugarska i Rumunija. Iako je dobar deo trgovinske  liberalizacije  „odrađen“  još  90ih,  nove  članice  Unije  su  danom  pristupanja  u  potpunosti  usvojile zajedničku  trgovinsku  politiku  EU,  koja  je  nadvladala  sve  ostale  trgovinske  sporazume.    Ostavreni  trendovi  u trgovini vezani su, s  jedne strane, za  integraciju u zejedničko trziste, a s druge strane, za sistem  funkcionisanja  i podrške koji pruža mehanizam Zajedničke poljoprivredne politike.  

Period kroz koji su prošle NZČ moze se podeliti u tri faze: period pre ulaska u EU, period nakon ulaska u EU i period svetske ekonomske krize (kraj 2007  ‐ 2008/9) kada  je trend rasta prekinut, a u nekim slučajevima skoro anuliran. Ipak, možemo pretpostaviti da  će  se  (najavljenim)  izlaskom  iz krize,  rekonstruisati  tržišni mehanizmi  i  trgovinski bilansi vratiti u  stanje približno periodu koji  je prethodio. Analizirajući  trgovinu svih NZČ  (uključujući  i Bugarsku  i Rumuniju u isti period7) na ovaj način izdvajaju se dva osnovna zaključka:  

• Stopa rasta izvoza je veća nego stopa rasta uvoza • Značajno je veća prosečna stopa rasta izvoza po nego uvoza  

Naravno  da  postoji  značajna  razlika  među  zemljama  u  nivou  rasta,  dok  je  trend  isti  za  sve.  Najveći  rast  u pretpristupnom periodu imale su Baltičke zemlje, a po pristupu one zemlje koje imaju najviše da ponude – Poljska i Mađarska.  

                                                            7 Obe zemlje su svoje trgovinske sporazume potpisale u slično vreme kada i ostale NZČ, iako im je godina pristupa različita 

Grafikon 21: Prosečne stope rasta za NZČ po zemljama  Grafikon 22: Prosečne stope rasta za NZČ  

   

 38

Posebno  je  značajno  analizirat  prve  dve  faze  kroz  koje  su  prošle  NZČ,  dok  treća  faza  uslovljena  Svetskom ekonomskom krizom je pogodila sve zemlje i nema specifičnosti vezane za process EU integracija.

 

Faza 1: Rast u pretpristupnom periodu: 2000‐2004 

Period od  2000. do  2004. godine odlikuje u  većini  zemalja paralelni,  stabilan  i postepen  rast  kako uvoza  tako  i izvoza,  bez  dramatičnih  skokova  ili  nestabilnosti.  To  je  period  ubrzanog  restruktuiranja  agro  sektora  i  “zahuktavanja” pripreme  za  članstvo u EU. Konstantan  rast  izvoza po  stopi od  20.2%  i uvoza od  17.8%, u ovom periodu, jeste posledica već završene liberalizacije, završenih procesa privatizacije i podizanja nivoa konurentnosti usled  intenzivnih  investicija u sektor bilo korišćenjem pretpristupnih EU fondova, što  je bio Specijalan program za podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju (SAPARD), i investicija od strane privatnog.  

SAPARD program  je  imao dvojaki  cilj: da doprinese  razvoju  institucija koje  će podrzati EU  integracije,  i drugi da ubrza modernizaciju poljoprivrede, prehrambene  industrije  i ruralnih područja. Efikasno korisćenje SAPARD fonda je bio  važan  faktor  za  kasniju  asorbciju CAP  sredstava.  To  se dešavalo  kroz proces  jačanja  kapaciteta  lokalnih  i centralnih  vlasti,  udruživanje  poljoprivrednika  i  upravljanje  farmom  ili  kompanijom.  Iako  su  sredstva  bila  na raspolaganju od 2000., većina zemalja, tada kandidata,  je počela korisćenje tek kasnije (od 2001. Baltičke zemlje  i Slovenija, 2002. Mađarska, Poljska  i Rumunija  i 2004. godine  Češka). Ni nakon  toga, proces korišćenja nije  tekao glatko pa je Bugarska do 2005. godine iskoristila samo 36% namenjenog novca. Mozda je upravo ta činjenica uzrok najnižeg  indeksa promene u trgovinskom bilansu (1,52) Bugarske, delimično ukazujući na neuspeh u unapređenju konkurentnosti.  

Grafikon 23: Ukupan uvoz i izvoz poljoprivrednih proizvoda u 12 NZČ 

Grafikon 24: Bazni indeks promene (2000=1) ukupanog uvoza i izvoza poljoprivrednih proizvoda u 12 NZČ 

 

Faza 2: Ubrzana trgovinska integracija nakon pridruživanja (2005‐2008) 

Nakon 2004. godine za pridruženih 10 zemalja otvorene su sve mogućnosti koje CAP nudi članicama EU. Otvoreno je  tržište bez ikakvih barijera, subvencije za stup 1 i za ruralni razvoj, carinska zaštićenost prema drugim zemljama, izvozne  subencije,  sistem  interventne kupovine  i  sl.  Trgovinski  režim  se u potpunosti uskladio  sa EU‐15,  interne stope  su  svedene  na  nulu  a  eksterne harmonizovane  sa  EU. Pozitivni  trgovinski  efekti proširenja odmah  su bili vidljivi. Nove zemlje članice su uspele da povećaju trgovniski rezultat. Kad je u pitanju izvoz i uvoz mnogostruko su uspele da uvećaju ukupan trgovinski bilans. Poljska, Mađarska  i Češka dominiraju trgovinkom razmenom u oblasti poljoprivrede. U godinama pre  i nakon pridruživanja, Poljska  je od neto uvoznika postala neto  izvozniku, dok  je Mađarska  samo  zadržala  i učvrstila  svoju poziciju neto  izvoznika pre  svega u proizvodnji  žitarica, mleka  i mesa. Ostale nove države članice ostvaruju trgovinski deficit kad je u pitanju promet poljoprivrednim proizvodima.  

 

Grafikon 25: Izvoz poljoprivrednih proizvoda u NZČ  Grafikon 26: Uvoz poljoprivrednih proizvoda u NZČ 

 39

Uvoz  i  izvoz se nikada ne mogu posmatrati odvojeno,  jer uvozni proizvodi su često  input za proizvodnju  izvoznih proizvoda  (često se, samo neka mala opareacija, obavlja u određenoj zemlji dok se celokupni  lanac organizuje u drugoj,  gde  se  ostvaruje  samo mala  dodatna  vrednost).  Zbog  toga  povećanje  uvoza,  često  neminovno  vodi  i povećanju izvoza. U slučaju NZČ očigledno je da je proces pridruživanja imao pozitivan efekat kako na izvoz tako i na uvoz. Veća otvorenost za uvoz proizvoda menjuju  i potrošačke  i proizvodne obrasce  i preferencijale. Dodatni faktori, poput  jačanja ekonomske snage potrošača koja povećava tražnju za uvoznim proizvodima, utiču na trend povećanja  uvoza  (kako  bi  se  zadovoljile  potrebe  i  tražnje  potrošača  spremnih  da  kroz  veću  ponudu  proizvoda odaberu i one sa većom cenom).  

Trgovinska razmena po grupama proizvoda  NZČ Iako se u većini NZČ (a i kumulativno) belezi trgovinski deficit, o konkurentnosti podsektora bolje govore podaci o pojedinačnoj trgovinskoj razmeni po grupama proizvoda. Negativni trgovinski bilansi najizraženiji su kad je u pitanju meso i proizvodi od mesa, uvoz životinja, mlečnih proizvoda  i prerađenog voća i povrća. Ovakav trend ukazuje na još uvek nedovoljnu konsolidaciju  i koncentraciju prerađivačkog sektora, kao  i mesne  i mlečne  industrije  i manju efikasnost  u  stočarstvu.  Istovremeno,  potrošnja  i  potražnja  za  kvalitetnim  proizvodima  ovih  grupa  je  značajno porasla, pa je i prostor za uvoz proizvoda veći. (vidi Aneks 1, 2 i 3)

Grafikon  27:  Bazni  indeks  trgovine  NZČ grupe 4: Jaja, med i mlečni proizvodi 

Grafikon  28:  Bazni  indeks  trgovine  NZČ grupe 2: Meso  

Grafikon  29:  Bazni  indeks  trgovine  NZČ grupe 20: Proizvodi od voća i povrća 

Tamna linija ‐ izvoz, svetla ‐ uvoz

Sa druge strane, pozitivni ukupni trgovinski bilansi NZČ postoje kod žitarica, ribe, duvana, ulja, živoinjskih masti  i raznih drugih prerađevina. Medđutim, najveći pozitivni bilans se ostvaruje kod žitarica i njenih prerađevina. Tokom posledne decenije za deset puta se povećao izvoz NZČ u odnosu na 2000. godinu. Obimom najveći doprinos ovom rastu daju Mađarska i Rumunija. Dok se za sve zemlje može primetiti višestruko uvećanje izvoza žitarica, najveći rast indeksa primećujemo u Rumuniji i Poljskoj, koja ostaje između ostalog i veliki uvoznik žitarica. Ovaj trend ukazuje na postepenu  seobu  proizvodnje  žitarica  ka  istočnim  zemljama  koja  je  praćena  povećanjem  prinosa  i osavremenjivanjem infrastrukturnog sistema podrške (skladišnih i preradnih sistema), kao i rast produktivnosti.  

Grafikon  30: Bazni  indeks  trgovine NZČ  Grafikon  31:  Bazni  indeks  trgovine  NZČ  Grafikon  32:  Bazni  indeks  trgovine  NZČ 

 40

grupe 10: Žitarice  grupe  19:  Cerealije,  brašno,  mlečni proizvodi 

grupe 23: Stočna hrana i ostaci 

Dark line Izvoz, light Uvoz 

Trgovinska razmena po zemljama   Iako  je  stepen  rasta  trgovinske  razmene  heterogen među  zemljama,  nema  nijedne  koja  u  periodu  prethodne decenije ne beleži značajno unapređenje trgovine poljoprivrednim proizvodima u oba smera. Taj rast se najbolje vidi kroz bazni indeks promene u trgovinskom balansu u odnosu na 2000. godinu (vidi Aneks 1, 2 i 3). Na toj skali neke od   NZČ  su povećale  trgovinski bilans  čak  i do 4  ili 5 puta  (Rumunija, Slovenija, Poljska) dok  je ostatak  zemalja (izuzev Bugarske) u različitim omerima dvostrukog ili trostrukog iznosa.  

Mađarska je bila jedina zemlja  sa trgovinskim suficitom u poljoprivredi 2000. godine. ubrzo joj se pridružuje Poljska, a  kasnije  i  Litvanija,  doprinoseći  da  ukupan  trgovinski  bilans  zemalja  sa  najvećim  obimom  razmene  NZČ  bude pozitivan. Očigledno  je da zemlje sa velikim resursima kao što su Poljska, Mađarska  i Litvanija najviše  imaju koristi od liberalizacije. Takođe, ovaj podatak ukazuje na mogućnost da se razvije konkurentnost poljoprivrednih sektora u relativno kratkom periodu.  

Grafikon 33: Balance trgovine poljoprivrednim proizvodima 2000 i 2009 i indeks promene (2000=1) 

Zaključak  Nema dileme da je liberalizacija donela velike promene u strukturi proizvodnje,a naročito trgovine u NZČ, koje su se pre svega ogledale u sledećim karakteristikama:  

• Ukupna trgovinska razmena u sektoru poljoprivrede novih zemalja članica EU je u periodu od 2000‐te godine do  danas  višestruko  povećana.  Povećanje  se  desilo  u  dva  intervala  pre  početka  svetske  krize:  prvi  u postepenom  rastu  razmene  i  drugi  koji  se  karakteriše  ubrzanom  trgovinskom  integracijom  nakon  EU članstva. 

• Uprkos  trgovinskom  deficitu  u  okviru  značajnih  proizvodnih  grupa,  ukupan  trgovinski  rast  je  stabilan  i značajan.  Usponu  bez  oscilacija  doprinele  su  značajne  promene  u  strukturi  proizvodnje,  podstaknute investicijama od strane privatnog kapitala a potpomognute od strane finansijskih i investicionih ulaganja u okviru pretpristupnih fondova.  

 41

• Konstantan trend povećanja  izvoza ukazuje  i na povećanje konkurentnosti,  i to pre svega necenovne ‐ rast produktivnosti,  uvođenje  novih  tehnologija  i  puno  usaglašavanje  sa  zahtevima  tržišta  po  pitanju bezbednosti proizvoda, certifikacije, pakovanja, transporta...  

• Bazni  indeksi  izvoznog  rasta  po  godinama  pokazuju  da  je  i  u  relativno malim  poljoprivrednim  sektorima moguće uspešno razviti konkurentnost. Tako je izvoz u Latviji povećan 14 puta do 2008. godine u sektoru ribarstva, razvojem i ulaganjima u preradu i finalizaciju proizvoda visoke dodate vrednosti i kvaliteta. Slična priča desila se i u sektoru mlekartstva (indeks rasta izvoza 8,45 u godini pre krize).  

• Rast trgovine poljoprivrednim proizvodima  je manji nego rast drugih sektora. Tako  je udeo poljoprivredne trgovinske  razmene, u Mađarskoj pao od početka  tranformacija sa skoro  četvrtine, na oko 7 procenata. Razlog tome je naglašeniji rast drugih sektora. 

• Rast  otvorenosti  za  proizvode  iz  uvoza  indikator  je  rasta  potrošnje  i  većih  zahteva  potrošača  ka  višem kvalitetu  i stepenu dorade. Pored trgovinskog balansa koji  je ovde bio predmet analize, za potpunu sliku uputno  je  pogledati  i  druge  indikatore  razvoja  sektora  kao  sto  je  broj  radnih mesta,  broj  ekonomskih subjekata, prihod poljoprivrednika itd. 

• Finansijska i investiciona podrška strukturnim promenama u periodu pristupanja, a naročito nakon članstva EU, rezultiraju povećanjem konkurentnosti i trgovinske razmene ovih zemalja.  

 

 42

  

6. Trendovi proizvodnje i izvoza u svetu  Ma koliko pojedina  zemlja bila mala,  zatvorena, potrošački  specifična  i  sl. nemoguće  je da njena poljoprivredna proizvodnja, trgovina  i cene budu bez uticaja svetskih trendova. Tako se  i trendovi u Srbiji manje  ili više formiraju pod uticajem svetskih kretanja. Čak šta više, u određenim proizvodnjama srpska poljoprvreda značajno doprinosi formiranju regionalnih trendova.  

Situacija na koju Srbija nije mogla da utiče, a ona  je na nju značajno uticala, bilo  je povećanje cena hrane krajem 2007. godine, koje  je u mnogome definisalo celokupnu trgovinu  i  razmišljanje o poljoprivredi kao delatnosti koja ima i svoju širu ulogu osim samo zapošljavanja poljoprivrednika. Posle ove krize ništa nije bilo kao pre. Pa se ni cene nikada  nisu,  u  potpunosti,  vratile  na  staro.  Prema  predviđanju  FAO/OECD  one  se  nikada  neće  vrati  već  će  biti značjano niže nego u vreme krize, ali i značajno više od cena u dekadi pre krize.  

Tako se projektuje da će prosečne cene žitarica biti oko 15‐40% relano veće nego u periodu 1997‐2006, dok će kod uljnih kultura biti 40% veće. 

Box 2: Kriza 2007  

Cene žitarica  i uljarica 2007. godine dostižu maksimum u proteklih nekoliko decenija. Cene voća  i povrća se nalaze u gornjim granicama.  Lančano  najveći  broj  poljoprivrednih  proizvoda  dostiže  svoje  maksimume.  Prosečno,  od  2000‐te  godine  cene poljoprivrednih proizvoda su porasle za 75%. Uopšte, cenovni poremećaj počeo je da se dešava krajem 2007. godine. Većina njih je prilično neočekivana za analitičare, ako ne  toliko u  trendu onda sigurno u veličini. Razlozi za ovakvu situaciju su:  rast cene goriva i đubriva, porast potrošnje žitarica i uljarica za proizvodnju biodizela i etanola (11% svetskog ili 25% američkog kukuruza se troši za proizvodnju etanola), povećana potrošnja u Kini i Indiji, nekoliko ne baš sjajnih proizvodnih godina u nizu. 

Posledice  su  bile  najteže  za  siromašne  zemlje  ,koje  u  prehrambenoj  sigurnosti  u  potpunosti  zavise  od  uvoza  žitarica,  bilo direktno ili kroz donatorske programe. Sva ova dešavanja su pratila i brojne rekacije od Ujedinjenih Nacija koje su zabrinute za prehrambenu sigurnosti do brojnih protesta  i šrajkova potrošača u određenim zemljama usled povećanja cene hrane. U Srbiji novine su pune naslova “hrana nikad više neće biti jeftina” .   Ponovo se u poljoprivredi vidi najveća šansa, sabiraju se milijarde koje će se zaraditi od izvoza i sl.  

Faktori koji su uslovili povećanje cena, ovoga puta, nisu samo  loša godina kao što  je  to obično.   Zbog  toga  je bilo potrebno vreme da se ponovo napune zalihe i da proizvodnja ili politika odgovori na povećanu potrošnju. Cene su se mnogo brže vratile u normal jer: i) svaki popbuđeni sistem teži da se vrati u prvobitno stanje, ii) ljudi reaguju na podsticaje, iii) tržište ovih kultura ima dovoljno konkurencije da će da odreaguje tržišno. Najvažniji procesi, podsticaji i tržišna reakcija koji su uticali na povraćaj cena:  

• Povećanje povšina pod deficitarinim kulturama kao posledica reagovanja na podsticaj potencijalno visoke zarade, naročito u zemjama koje se tradicionalno nisu bavile ovim proizvodnjama (Kina ) 

• Smanjenje potrošnje kao posledica regovanja na podsticaj visoke cene (i pored relativno niske elastičnosti koju ima hrana) 

• Sve veća otvorenost tržišta usled pritiska od strane potrošača  

• Sve veća otvorenost prema prihvatanju GM proizvoda i drugih novih tehnologija  

• Splašnjavanje priče o bioenergiji kao mogućem rešenju za energetski problem i problem zaštite životne sredine    

• Približavanjem danu kada će nova generacija proizvodnje biogoriva iz celuloznih biljaka tj. ostataka biljaka biti komercijlano dostupna 

• Medijska kampanja koja prati negativne efekte povećanja cena  koja će biti podsticaj za donosioce odluka da menjaju legislativu vezanu za korišćenje hrane za proizvodnju goriva  

 

Kod proizvodnje mesa se očekuje porast  realnih cena, osim  svinjskog, zbog veće potražnje, manje proizvodnje  i povećanja cene stočne hrane. Očekuje se da će prosečne cene mleka   u dekadi 2010‐2019 da budu veće za 16‐45% nego 1997‐2006. 

Ipak su ovo predviđanja koja u obzir uzimaju dugoročne trendove, ali ne i nepredvidive situacije kao što su loše ili dobre godine. Pokazalo se, takođe, da je teško meriti intezitet reakcije na određeni poticaj. 

Promene cene i proizvodnje neminivno će dovesti do promena u svetskoj trgovini, gde će trgovina rasti ili padati i da  će određene zemlje više profitirati, a druge biti na gubitku. Shodno  tome zemlje  razvijaju  i  različite strategije kojem žele da povećaju  svoj neto profit  ili  smanje gubitak uvodeći  razne barijere na  trgovinu mimo pravila STO. Ovakve mere najčešće dovode do netržišne preraspodele dohodka  između učesnika u tržišnom lancu ali generlno smanjuju  ukupno  bogatstvo  zemlje  i  čine  joj  još  siromašnijom.  Generalno,  slobodna  trgovina  poljoprivrednim proizvodima se nalazi pred velikim izazovom.  

 43

Srbija  će osetiti posledice globalnih  trendova, kako pozitivno  tako  i negativno, ali  specifično za svaki sektor  i za svaki proizvod. Ona se mora prilagođavati novonastalim situacijama, jer svako reagovanje kada se osete posledice je već zakasnelo.  Imati proaktivnu politiku  reagovanja na novonastale  trendove u svetu, znači da mora postojati dobra analitička baza, obilje informacija i transfer tih informacija ka onima koji donose poslovnu odluku.  

Grafikon  34:  Predviđanje  FAO/OECD  izvoza  grupa  proizvoda  u svetu 

Grafikon 35: Predviđanje FAO/OECD  izvoza grupa proizvoda u EU 

    

 44

 

7. Efekti liberalizacije  

7.1. Generalni efekti  Kod predviđanja efekata  liberalizacije na poljoprivredu Srbije moraju se  imati na umu svi faktori koji  će uticati na evoluciju poljoprivrede ne samo u Srbiji nego  i u EU  i celom svetu. Prvi su tzv. spoljni faktori  jer se oni ne menjaju pod uticajem agrarne politike u Srbiji. To su npr. rast/smanjenje populacije, makroekonomska kretanja, preferencije potrošača, razvoj tehnologija u poljoprivredi, uslovi životne sredine, kretanja na svetskom tržištu. Drugi su unutarnji  faktori tj. oni koji su vezani za različite politike. Još uvek je nepoznato  da li će Srbija voditi svoju politiku u oblasti poljoprivrede ili će ući u EU i primenjivati CAP. Da li će ući u STO pre ulaska u EU, ili će biti jedina zemlja koja je ušla u STO pre ulaska u EU? Zatim da li će potpisati i sprovoditi različite bilateralne ugovore u oblasti poljoprivrede, kao i drugim  oblastima  koje  direktno  ili  indirektno  utiču  na  poljoprivredu  (obnoviljivi  izvori  energije,  zaštita  životne sredine, politika konkurentnosti, …) 

Liberalizacija  tržišta  poljoprivrednih  proizvoda  koja  je  usvojena  na  osnovu  SAA  u  Srbiji  nije  nastupila  kao  deo procesa koji se  javlja kao odgovor na stanje u privredi  i poljoprivredi   u određenom stepenu razvoja proizvodnje, tržišta i sposobnosti svih učesnika u sektoru nego kao proces postavljen sporazumom.   

Poljoprivredni sektor nije dostigao nivo konkurentnosti koji bi omogućio ravnopravno suočavanje s konkurecijom. Postoji više razloga za to: 

Različit nivo   privrednog razvoja   u trenutku prihvatanja  istih ciljeva. Dok su ciljevi EU    i savremena načela CAP‐a rezultat privredne  evolucije (dugogodišnja ulaganja u poljoprivrednu tehnologiju i znanje, ali i u sistem intervencija, tržišne – spoljnotrgovinske zaštite  i domaće podrške sektoru,  razvijena tržišna  infrastruktura, proizvodni  i  tržišni standardi…), u Srbiji  su rezultat željenih političkih ciljeva (međunarodne integracije i usklađivanje sa standardima), a ne odgovor na stvarno stanje u poljoprivredi. 

Različite  karakteristike  poljoprivrednika  u  Srbiji  i  EU  kao  posledica  istorijskih  okolnosti.  Poljoprivrednici  ne predstavljaju  jednaku društvenu grupu u  razvijenim zapadnoevropskim zemljama  i u Srbiji. U zapadnoevropskim zemljama poljoprivredno  stanovništvo  čini  2‐3% ukupnog  stanovništva  a  sektor  više od  50  godina  funcioniše  na industrijskim i tržišnim principima, a u Srbiji je i danas poljoprivrednicima nejasno što se od njih i pod kojim uslovima očekuje.  Poljoprivrednici  u  Srbiji  u  današnjim  okolnostima  su  dezorijentisani  dugogodišnjim  socijalističkim pristupom  kojim  se  forsirala  društvena  proizvodnja  koja  nije  nužno  bazirana  na  ekonomskim  načelima,  a zanemarivao  se  seljak‐proizvođač,  iako  se  proizvodnja  obavljala  na  poljoprivrednim  porodičnim  gazdinstvima. Nasuprot  tome,  danas  se  od  porodičnih  poljoprivrednih  gazdinstava  očekuje  da  budu  osnova  organizovanja poljoprivrede. Promene strategije koje su zasnovane na političkim efektima nedovoljno  jasno  i čvrsto postavljene finansijske obaveze  i prava poljoprivrednika nisu osigurali restrukturiranje sektora na zdravim tržišnim osnovama. Poljoprivrednici ne raspolažu preduzetničkim veštinama, ekonomskim znanjima i voljom da sarađuju, udružuju se i pokreću inicijative. 

Različite potrebe nastoje se ostvariti  jednakim  ili sličnim merama  i  instrumentima. Na  tržištu EU koje  je zasićeno poljoprivrednim proizvodima reforme politike su logično rezultirale odvajanjem subvencija od proizvodnje, ali to ne daje  rezultate  ukoliko  se  želi  povećati  proizvodnja  i  konkurentnost  –  što  su  još  uvek  ciljevi  koji  se  očekuju  od domaće poljoprivrede.  Usvajanje načela liberalne trgovine takođe  je  logično u zemljama čija su tržišta zasićena, a proizvođači  posluju  na  ekonomski  opravdanim  načelima;  u  Srbiji  se  istovremeno  očekuje  porast  proizvodnje  i samodovoljnosti i zaštita domaćih proizvođača, što je u suprotnosti s načelima liberalne trgovine. 

Često  se  u  raspravama  o  konkurentnosti  ekonomisti  koncentrišu  na  jedan  faktor  konkurentnosti  i  to  onaj  o cenovnim  faktorima konkurentnosti a posebno uticaju kursa na uvoz  i  izvoz, smatrajući ga najvažnijim. Jedna od teorija koja generalno u Srbiji služi kao opravdanje za slabu konkurentnost  i efikasnost privrede  je, kako  izvoznici ispaštaju  zbog kursa dinara  (“jak” dinar). Osnovni argument ove  teorije  je da bi  slabiji dinar  činio  izvoznu  robu jeftinijom  stranom  kupcu,  a  uvoznu  robu  skuplju  domaćem  kupcu.  Smanjenjem  uvoza  i  povećanjem  izvoza depresijacija bi trebalo da poboljša spoljnotrgovinski bilans, poveća  proizvodnju i zaposlenost. Jedan od ozbiljnijih radova8  na  ovu  temu  je objavila NBS  i  ogleda  se  u ocenama dugoročnog  uticaja  realnog  kursa  na  izvoz  i  uvoz određenih  privrednih  grana.  Ocenjena  elastičnost  izvoza  na  realni  kurs  iznosi  oko  0.5,  te  promene  u  politici 

                                                            8 Tasić, N., Zdravković, M., 2008. Osetljivost srpskog  izvoza  i uvoza na promene deviznog kursa u dugom roku. Radni papiri NBS, www.nbs.rs 

 45

deviznog  kursa malo mogu  pomoći  izvoznicima.  S  druge  strane,  dugoročna  veza  uvoza  i  kursa  nije  potvrđena. Problemi  konkurentnosti  su  daleko  složeniji  i  kompleksniji.  Kod  svakog  proizvoda,  koji  se  plasira,  moraju  se razmotriti i necenovni faktori konkurentnosti koji su često važniji i uticajniji od cenovnih. Broj necenovnih faktora je veliki  i nikada se sa sigurnošću ne može reći da su svi uvaženi. Neki od njih su: nivo tehnologije s produktivnošću rada, kvalitet, rokovi  isporuke, trajnost proizvoda, ambalaža, dizajn, kreditiranje kupaca, certifikacija, označavanje proizvoda,  robne  marke….Zato  su  presudne  tehnologije  proizvodnje,  multidisciplinarna  znanja  koja  su  na raspolaganju  poljoprivrednim  proizvođačima,  zakonski  propisi,  sistemi  tehničkih  propisa  čija  implementacija omogućava da proizvod  ispuni  tehničke  i bezbedonosne  zahteve  tržišta na  koje  se plasira. Da bi  se obezbedila konkurentnost poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, potrebno  je  razviti  svest kod proizvođača. Potrebno poštovati međunarodne  propise  (pravila  igre),  dramatično  unaprediti  programe  obrazovanja  stručnjaka  i  obučavanja poljoprivrednika, upoznati i poštovati pravila nadzora tržišta. Iako među poljoprivrednicima u Srbiji postoji svest o konkurenciji,  jer  se  svakodnevno  dokazuju među  drugim  poljoprivrednicima, mora  se  graditi  svest  o  tome  da ulaskom u EU i STO i liberalizacijom tržišta tek počinje prava borba s konkurencijom.  

Grafikon  36:  Cena  kukuruza  na  "Produktnoj  berzi"u Novom Sadu, u periodu 2007‐2010. godine (u din/kg) 

Grafikon  37:  Cena  kukuruza  na  "Produktnoj  berzi"u Novom Sadu, u periodu 2007‐2010. godine (u US$/t) 

max. 23,00(19.08.2010.)

min.7,04(15.10.2008.)

danas 18,30

6789

101112131415161718192021222324

din/kgbez PDV

Cena kukuruza JUS kvaliteta, na "Produktnoj berzi" u Novom Sadu, u periodu 01.01.2007.‐13.09.2010. 

 

max.325,59(12.10.2007.)

min.103,79(02.12.2008.)

danas 223,53

0

50

100

150

200

250

300

350

400

USD/tbez PDV

Cena kukuruza JUS kvaliteta, na "Produktnoj berzi" u Novom Sadu, u periodu 01.01.2007.‐13.09.2010.  (preračunato u USD)

 

Iskustvo EU 12 pokazuje da se s velikom verovatnoćom može predvideti da će se:  

Učešće poljoprivrede u GDP i zapošljavanju u Srbiji dalje smanjivati. Ovaj uticaj će biti različit u različitim regionima Srbije. Konkurentnost poljoprivredne proizvodnje, kao I struktura poljoprivredne proizvodnje se veoma razlikuje u različitim delovima Srbije. Zapošljavanje u sektoru poljoprivrede će se smanjivati jer mali posedi neće biti u stanju da konkurišu velikim u Stbiji, a naročito u okviru EU. Ovo će rezultirati daljim migracijama u okviru Srbije ali i u susedne zemlje EU .  

Doći  će  do  intenzifikacije  poljoprivrede  u  konkurentnim  regionima  (Vojvodina),  a  do  dalje  ekstenizifikacije  u drugima  regionima  Srbije.  To  će  dovesti  do  veće  diversifikacije  privređivanja  u  ruralnim  područjima.  Veliki  deo ruralnih područja će postati zavistan od politika koje nisu vezane za poljoprivredu. 

Struktura poljoprivredne proizvodnje  će  se  izmeniti. Kako  će  liberalizacija uticati na pojedine kulture detaljno  se obrađuje u ovoj studiji. Kroz ovu analizu biće prikazan  i prihod poljoprivrednika koji  je vezan direktno za prodaju poljoprivrednih  proizvoda.  Jedna  studija9,  je  proučavala  različite  scenarije  kretanja  poljoprivrede  u  EU  do  2020. godine. Među njima  je bio  i  scenario  liberalizacije  koji predviđa da  će  cene u EU  za  većinu  kultura pasti  2 – 4%, ukoliko  dođe  do  potpune  liberalizacije  trgovine  poljoprivrednim  proizvodima  na  granicama  EU,  pe  prihodi poljoprivrednika ne bi bili značajnije ugroženi. Međutim, kakao su u Srbiji prinosi  i kvalitet niži, ova procena se ne može direktno primeniti na Srbiju. Prihodi poljoprivrednika u Srbiji  će zavisiti od  toga da  li  će oni biti  samo pod uticajem liberalizacije, dakle primena SAA a bez statusa kandidata ili članstva u EU. U drugom slučaju, bez plaćanja iz  Pilara  1  (direktna  plaćanja  koja  su  prihod  poljoprivrednika)  i  Pilara  2  (plaćanja  koja  su  podrška  povećanju produktivnosti),   konkurencija proizvoda  iz EU  i  šire bi u velikoj meri ugrozila mogućnost opstanka u  sektoru za veliku većinu poljoprivrednika u Srbiji. Upravo zato kratak pretpristupni period i brzo članstvo u EU se nameće kao najbolje rešenje za poljoprivredike Srbije.  

Cena zemljišta neće porasti prema očekivanjima koja su  trenutno u Srbiji. Može se očekivati da  će cena zemlšta padati pod uticajem  liberalizacije koja  će eliminisati nekonkurentne proizvođače  i povećati efikasnost  intenzivne 

                                                            

9 Scenar 2020‐II – Update of scenario study on agriculture and the rural world

  

 46

proizvodnje  čime bi  se  sa manjih površina doijao  isti  reultat. Međutim,  kako  je  veliki uticaj CAP‐a,  ali  i  trenutne politike plaćanja po hektrau u Srbiji može se pretpostaviti da će cene zemljišta blago rasti. Ukoliko bi Srbija ušla u EU  tad bi opet pod uticajem drugih mera CAP‐a  (obavezna proizvodnja biogoriva, LFA, mere Natura 2000) cena zemljišta blago porasla.  

 

1.6. Mogućnost promene po sektorima i proizvodima 

Merenje  međusektorske  mogućnosti  promene  nema  mnogo  smisla,  jer  je  svaki  sektor  i  proizvod  specifičan. Dodatno ovakva merenja, u kojima se upoređu i ocenjuju određeni indikatori po pravilu, imaju poteškoće da izmere vrednost određenih  indikatora10  i  izraze  ih brojčano. Krajnji cilj ove studije  je podizanje svesti donosioca odluka  i učesnika u tržišnom  lancu o tome da  je potrebno  imati proaktivni pristup u  identifikovanju  i rešavanju problema. Efekti koje liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima izaziva donose brojne promene na koje bi se trebalo prilagođavati. Smatralo se za važno da se pošalje  jasna poruka da neki sektori i proizvodi traže veću pažnju a neki ne. Jedini način da se to meri je njihovo upoređivanje. Pošto je efekte gotovo nemoguće upoređivati, upoređivana je mogućnost promene. To znači da se prilikom ovakve  liberazlizacije carina  javila mogućnost uvoza, nebitno da  li usled toga što je nivo liberalizacije veliki ili zato što je naš proizvod nekonkurentan u odnosu na partnere. Isto tako, ovakvo merenje ne meri da će se  i uvoz   desiti  jer može se dogoditi da mogućnost promene ne postoji  jer carina uopšte nije liberalizovana, ali da se ipak dešava veliki uvoz. Ili, pak, da je mogućnost za promene velika, ali da se ne dešava uvoz usled  raznih ekonomskih  i neekonomskih  razloga  (npr: u slučaju Belorusije to  je usmeravanje svojih viškova proizvoda ka Ruskom tržištu jer se tamo ostvaruje veći profit ili u slučaju EU gde dominiraju veliki izvoznici za koju je tržište Srbije malo i nestabilno a nespremnost da se prodaju male količine srpskim firmama koje žele da uvoze u Srbiju...). Međutim, pored svih  pojedinačnih mogućih slučajeva postoji velika korelacija između mogućnosti da se uvoz desi  i njegovog stvarnog dešavanja,  jer  je analiza uzela  isuviše mnogo  indikatora  i  intervjuisla  isuviše osoba direktno uključenih u trgovinu.  

Najveća mogućnost za uvoz  je kod povrća  i svinjskog mesa. Obe ove grupe  imaju potpuno različitu priču, ali  im  je zajedničko da se povećanje uvoza već dešava  iako  je  liberalicaije u okviru SAA tek na početku. Dok kod svinjskog mese  svi  indikatori  (značajan nivo  liberalizacije,  iskustva novih  zemlja  članica, predviđeni  trendovi  cena u  svetu, nekonkurentna  proizvodnja  u  Srbiji...)  ukazuju  na  ovakav  scenario,  kod  povrća  je  situacija  komplikovanija  zbog velikog broja različitih tipova povrća ali  i  jednostavnija  jer gotovo sve vrste  imaju  isto pravilo  ‐ da se uvoz dešava usled nemogućnosti čuvanja povrća (kod teško kvarljivog povrća) ili u vremenu kada Srbija nema proizvodnju (kod lako kvarljivog). Proizvođači povrća će morati da unaprede kvalitet svojih proizvoda i da objedine ponude, ukoliko žele da konkurišu uvoznom povrću. Velike promene  se neočekuju u uvozu paprike  jer nju već  svakako uvozimp Izuzetak iz CEFTA zemalja (Makedoija naročito). Jedina promena koja se može desiti je promena destinacije uvoza.  

Srbija  verovatno  neće  u  skorije  vreme  uvoziti  žitarice,  i  pored  toga  što  ima  značajno manji  prosečan  prinos,  produktivnost  i  subvencije,  usled  velike  unutrašnje  konkurencije  i  zadovoljenja  sa  malim  prihodom.  Ipak, posmatrajući sve paramtre, mogućnost uvoza postoji ne samo u lošim godinama.  

Glavna  karketristika  proizvodnje  ulja  je  njena  velika  varijabilnost  između  godina  i  neuređeno  tržište  puno nepravilnosti, koja ostavlja mogućnost uvoza u godinama kada je cena visoka.   

Goveđe  i žvinsko meso  je daleko od situacije gde se može tvrditi da  je mogućnost promene takva da se značajni izvoz neće dešavati. Isto tako se sa sigurnošću može konstatovati da se značajniji uvoz neće dešavati, barem ne do ulaska Srbije u EU. U kom pravcu će se procesi odvijati pre svega će zavisiti od odluka agrarne politke. Slično je i sa mlekom,  koje  po  pravilu  nije  proizvod  kojim  se mnogo  trguje  i  koji  se  svuda  karakteriše  visokom  carinskom zaštitiom. Međutim, ukoliko se proizvodni trendovi u Srbiji nastave, nema sumnje da  će mogućnost promene  i u slučaju mleka da bude veće nego što je to sada.  

Šećer i soja  su proizvodi koje, usled vancarinskih barijera i tržišnih uslova, Srbija neće uvoziti i mogućnost promene je izuzetno mala sve dok se ne promene uslovi koji su kreirali ovakvo stanje.  

 

 

 

 

                                                            10 Merenja tipa WB Doing Business report  i sl. u osnovi uzimaju prosečnu vrednost određenjih  indikatora. Problem  je što  jedan od indikatora može da bude u potpunosti eliminatoran  i da  sevi ostali ne mogu ostvariti a da  se na njega gleda  samo kao  jedna od prosečnih vrednosti. Broje su druge zamerke koje seupućuju ovakvim merenjima.  

 47

Grafikon  38: Najveći  indeks mogučnosti promene gde  je 100  =  Max  (tamno  Turska,  svetlo  EU,  srednje  sivo Belorusija) 

Grafikon 39: Indeks mogucnosti promene 100 = Max 

   

 48

  

8. Strategija  ublažavanja  posledica  i  mogućnost  korišćenja šansi   

Ovo  poglavlje  će  biti  dodatno  obrađeno  posle  seminiara  18  januara  2011  na  kome  će  predstavnici  primarne  i prehrambene industrije, kao i ostali učesnici u trišnom lancu iznesti svoje predloge: 

• Kako ublažiti posledice?  • Kako iskoristiti šanse?  • Kakva politika nam je najpotrebnija?  

 49

 

 

 

9. Efekti na grupe/proizvode  Metodologija  Merenje efekata liberalizacije će biti vršeno u dve faze. U prvoj će se meriti nivo moguće promene, a u drugoj efekti na smanjenje cena, domaću proizvodnju, prihode poljoprivrednika, takođe će se dati predviđanje uticaja na ostale proizvodnje i trgovinu u tržišnom lancu.  

Merenje mogućeg nivoa promene  

Konkurentnost. Podaci  koji  će  se  koristiti  za merenje parametara  konkurentnosti  su pre  svega  statistički podaci Srbije i trgovinskih partnera (Eurstat, Turski i Beloruski zvanični statistički zavodi) kao i baze UN ili ostalih članstvom upravljanih  institucija  (UN comtrade baza podataka, FAO  statistika, OECD/FAO procena potrošnje  i  trgovine). Za prikupljanje  cena  korišćeni  su  Tržišni  informacioni  sistemi  pojedinih  zemalja,  kao  i  direktni  pozivi  u  zemlje potencijlane izvoznice u Srbiju.  

Tabela 11: Indikatori korišćeni za merenje i ponderisanje konkurentnosti 

KONKURETNOST   PRETPOSTAVKA   UTICAJ 

Učešće pojedinačne proizvodnje u ukupnoj proizvodnji (%)  

Ukoliko je  učešće veće, pretpostavka je, da je i veća konkurentnost u odnosu na partnera. Ukoliko površine pod kukuruzom u Srbiji zauzimaju 30% ,a u Turskoj 3% ne znači da je Srbija konkurentnija ali ukazuje na potencijale. Zato učešće u ukupnoj proizvodnji ima mali uticaj na konkurentnost.  

Mali 

Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji  

Ukoliko postoji trend povećanja udela proizvodnje u ukupnoj proizvodnji znači da, pre svega, se povećava konkurentnost te proizvodnje u odnosu na ostale unutar zemlje.  Isto tako postoji pretpostavka da se povećava u odnosu na prtnere.  

Srednji 

Trend proizvodnje  Ukoliko trend raste povećava se i konkurentnost, što znači da se povećavaju površine i prinosi.  

Srednji 

Prosečni prinosi  Ukoliko su prosečni prinosi veći nego kod trgovinskog partnera, može se predpostaviti da je veća i konkurentnost. Ovo svakako nije pravilo, ali u velikoj meri ukazuje na to.  

Veliki 

Trend prinosa  Ukoliko postoji jasan trend povećanja prinosa, pretpostavka je, da u velikoj meri postoji i pozitivna korelacija sa unapređenjem konkuretnosti. 

Veliki 

Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom 

Ukoliko je veća prosečna veličina veća je konkurentnost. Iako ekonomija obima nije presudna, postoje brojne studije koje ukazuju da je proizvodnja efikasnija ukoliko je veća proizvodna jedinica.  

Srednji 

Cena  Niža cena veća cenovna konurentnost. Iako ne ukazuje na kvalitetnu konkurentnost cena je verovatno najbolji indikator konkuretnosti, ali ne i jedini.    

Veliki 

Trend cene  Opadanje cena znači povećavanje konkurentnosti. Ukoliko je taj trend opadanja brži nego kod trgoviniskog partnera povećava se konkurentnost.   

Srednji 

Izvoz (ukupan, per capita i udeo) Veći izvoz proizoda znači i veću konkurentnost, naročito posmatrajući ga u odnosu na ukpnu proizvodnju ili per capita. 

Veliki 

Uvoz (ukupan, per capita i udeo ) Mali uvoz znači veću konkurentnost. Prilikom merenja ovog parametra konkuretnosti uzeće se u obzir nivo carinske zaštite.  

Veliki 

Trend trgovine  Trend povećanja izvoza ukazuje na povećanje konkurentnosti.    Srednji 

Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza  

Niža izvozna jedinična vrednost od uvozne znači veću cenovnu konkurentnost.   Veliki 

Nivo subvencija Veća subvencija kod partnera, veća konkurentnost. Iako ne mora da znači, apriori, ali subvencije definitivno utiču na prihod poljoprivrednika, a postoji jasna korelacija između prihoda, invetsicija i konkurentnosti. 

Srednji 

 50

Agrarna politika (posotojanje ograničenja za uvoz/izvoz) 

Postojanje kvota, dozvola, vancarinskih barijera bilo na strani uvoza ili izvoza može da u potpunosti eliminiše trgovinu.  Veliki 

 

Svaki od parametra konkurentnosti  će biti ponderisan u odnosu na njegov uticaj  tako što  će se za parametar sa srednjim uticajem duplirati, a sa velikim uticajem triplirati u odnosu na mali značaj. Tako prilikom ukupne procene konkurentnosti indeksirane od 1‐5 veličina cene i odnosa jedinične vrednosti uvoza i izvoza ima trostruko veći značaj nego na primer učešće u ukupnoj proizvodnji.  

Nivo liberalizacije. Merenja nivoa liberalizacje se vrši na osnovu izmerenog tarifnog ekvivalenta, tako da  se ocenjuje veličina tarifnog ekvivalenta u odosu na MFN carinu, pri čemu se za merenje mogućnosti promene prilikom uvoza iz EU uzima krajnja godina liberalizacije. Ukupno se definiše 5 nivoa liberalizacije (0‐Nema liberalizacije / 2‐Mala do 5% / 3‐ Srednja 5‐10%  / 4‐ Velika  10‐30%  /  Izrazito velika preko 30%). Nivo  liberalazicije  ima  veliki značaj na mogućnost promene, zbog toga, zajedno sa nivoom konkurentnosti ima najveći ponder.   

Transportni troškovi. Kalkulacija transportnih troškova je urađena na način da su grupisani proizvodi po elementima koji  utiču  na  njihovu  visinu,  a  to  su:  udaljenost,  složenost  transposrta,  kvarljivost  transposrtovane  robe  i  cena koštanja transporta tone robe. Ukoliko  je  lokacija sa koje se transportuje udaljenija, ukoliko  je potreban pretovar robe  i  ukoliko  roba  ima  kratko  trajanje,  onda  je  primenjena  pozitivna  korelacija  prilikom  računanja  ukupnih troškova.  S  druge  strane  ukoliko  je  cena  koštanja  transportovane  robe  veća,  onda  je  procentulano  učešće transportnih  troškova manje pa  je primenjena negativna  korelacija. Dobijeni  indeksi  se  koriste prilikom meranja mogućnosti promene, a  indeksi konertovani u procente za kalkulacije uvozne  cene. Prilikom  računanja mogućih transportnih troškova za zemlje EU i STO u obzir su uzimane najkonkuretnije zemlje. (vidi Aneks 13) 

Tabela 12: Izračunati indeksi i okvirni transportni troškovi za uvoz iz EU, Turske, Belorsije i pojedinih STO zemalja   

Indeks   Procentualno opterecenje Proizvod EU  STO  TUR  BEL  EU  STO  TUR  BEL 

Pšenica   2.3  2.8  3.0  2.8  9%  11%  12%  11% 

Kukuruz   2.0  2.5  2.8  2.5  8%  10%  11%  10% 

Jabuke  2.5  3.3  3.0  2.8  10%  13%  12%  11% 

Šljive   3.0  3.8  3.5  3.3  12%  15%  14%  13% 

Paradajz  3.5  4.0  3.8  3.8  14%  16%  15%  15% 

Paprika   3.0  3.8  3.5  3.5  12%  15%  14%  14% 

Krompir   3.0  3.3  3.5  3.3  12%  13%  14%  13% 

Luk  2.5  3.3  2.8  2.8  10%  13%  11%  11% 

Soja   2.3  3.3  3.0  2.8  9%  13%  12%  11% 

Mleko   3.8  4.5  4.3  4.0  15%  18%  17%  16% 

Goveđe meso   2.8  3.5  3.3  3.0  11%  14%  13%  12% 

Svinjsko meso   2.8  3.5  3.3  3.0  11%  14%  13%  12% 

Živinsko meso   3.0  3.8  3.5  3.3  12%  15%  14%  13% 

Šećer   2.3  3.0  2.8  2.5  9%  12%  11%  10% 

Ulje   2.3  2.8  3.0  2.8  9%  11%  12%  11% 

 

Potražnja. Ako se utvrdi da postoji mogućnost za uvoz usled cenovne razlike, to ipak ne znači da će do njega i doći iz raznih razloga. Jedan  je nedostatak robe na svetskoj pijaci tj. potražnja za proizvodom u narednom periodu. Za merenje trendova potražnje koristi se OECD/FAO petogodišnja procena.    

Prefernacijal domaćih potrošača. Mogućnost promene zavisi i od preferancijala domaćih potrošača koje se kreće od toga da potrošač ne pravi nikakvu  raliku  između domaćeg  i uvoznog proizvoda, preko  toga da  će kupiti domaći proizvod iako je malo skuplji od uvoznog pa do toga da nikada neće kupiti proizvod koji nije domaći ili pak dolazi iz određne zemlje ili regiona. Upravo zato je uvedeno indeksiranje ovog preferencijala tako da je prepoznat, ali mu je dodeljen mali uticaj. 

Izračunavanjem mogućnosti za promene dobije se indeks koji ukazuje kolika je relana opasnost da se poveća uvoz posle izvršene liberalizacije. Veličina indeksa se kreće od 1‐10, pri čemu je:  

• 1‐2 nema mogućnosti za promenu izazvanih snižavanjem carine  

• 2‐4 postoji mala mogučnost  

• 4‐6 postoji srednja mogućnost  

• 6‐8 postoji velika mogučnost  

• 8‐10 postoji izrazito velika mogućnost da će doći do promene  

 51

Na osnovu ovako izmerene mogućnosti za promenu procenjivaće se konkretni efekti i njihov mogući nivo uticaja.   

Merenje efekata  Posle  indeksiranja  koji  je  omogućio  da  se  kvantifikuje mogući  nivo  promene  i  time  upoređuju  različiti  sektori, prilikom meranja efekata vraćamo se na same brojeve (proizvodnje, broja proizvođača, nivo uvoza i sl) i procenjuje se:  

• Koliko  će  se  izračunata mogućnost za promene ostvariti  i  šta  je  to  što  će uticati na njeno ostvarivanje  tj. koliko će se poljoprivrednici, trgovci prilagoditi ovim promenama (da li će smanjiti cenu pa neće ni doći do povećanja uvoza, da li će se povećati nivo subvencije, da li će se unaprediti konkurentnost i sl) 

• Kakvi će biti efekti na:  i) trgovinu; ii) cenu; iii) domaću proizvodnju; iv) prihode poljoprivrednika; v) preradu i ostale u tržišnom lancu    

Figura 1: Moguići efekti liberalizacije  

 Informacije  i podaci koji  su korišćeni za merenje efekata  liberalizacije  su  zasnovani na  intervjuima  sa  trgovcima, proizvođačima,  kretaorima  politike,  postojećim  iskustvima  Srbije  i  ostaih  zemalja  koje  su  sprovele  liberalizaciju, naročito  novih  zemalja  članica  EU,  anlizama  cena  koštanja,  proizvođačkim  i  potrošačkim  cenama,  podacima  o trgovini,  statističkim  podacima  i  svim  ostalim  relevantnim  izvorima.  Na  osnovu  ovakve  sveobuhvatne  analize meriće se i međusobno upoređivati mogući efekti na cenu, proizvodnju, trgovinu, prihode poljoprivredika i preradu.  

 

Tabela 13: Podaci uzeti u obzir prilikom izračunavanja efekata na pojedine grupe 

Podaci koji će biti upoređivani   Izvori podataka  

O proizvodnjama, trendovima, prinosima, predviđanjima proizvodnje  

Statistički zavodi: Srbije, Turske, Belorusije, EUROSTAT (2009) 

FAO/OECD outlook (do 2020) 

Cene ‐ proizvođačke, potrošake i cene koštanja  

Tržišni informacioni sistemi za proizvođačke cene (cene na nedeljnom nivou),  

Potrošačke cene EUROSTAT i on line shoping  

Konktakt direktni sa zemljama potencijlanim izvoznicima  

Key informans  

Trgovina i postojeći nivo zaštite   Statistički zavodi: Srbije, Turske, Belorusije, EUROSTAT (2009) 

UN COMTARDE (6 digit 2009) 

FAO TRADE DATA (10 digit ‐ 2007) 

Struktura proizvođača i agrarna politika  

Statistički zavodi 

Postojeći izveštaji i studije  

Key informans  

 

 

 

9.1. Žitarice  

 52

Žitarice su roba čija je cena po toni niska. One se mogu lako i bez većih troškova čuvati. Dobro podnose transport a potrošnja im je ogromna jer predstavljaju osnovu za prehrambenu sigurnost najvećeg dela stanovništva. Iako svaka zemlja želi da bude samodovoljna u proizvodnji osnovnih žitarica za ljudsku ishranu, najveći deo njih to nije. Tako da je trgovina žitaricama među državama i kontinentima intenzivna. Žitaricama se najčešće trguje na berzi, što znači da ima sve odlike berzanske robe, među kojima najvažniju – mogućnost terminske trgovine.  

Azija pretežno koristi pa samim tim i trguje pirinčem, dok Amerika i Evropa trguju pšenicom. Godišnje se žitaricama u  svetu  trguje  sa oko  260‐280 miliona  tona,  što  predstavlja oko  11‐12%  ukupne proizvodnje.  Skoro  polovinu  čini pšenica. Na drugom mestu je kukuruz sa oko 40% i sa desetak posto je pirinač. Žitarice su ubedljivo na prvom mestu po ukpnoj trgovini.  

Najveća tržišta za žitarice jeste Azija i Afrika, a najveći izvoznik je Severna Amerika. Najveći deo trgovine se obavlja upravo među njima. Da bi  se ova  trgovina obavila mora postojati  infrastruktra, pre  svega u velikim  lukama, bilo morskim  ili  rečnim.  Dodatno,  dobar  deo  bilo  prilikom  sakupljanja  od  proizvođača  ili  dostavljanjem  do  krajnjih kupaca, mora koristiti kamione za transport.  

Nekoliko značajnih promena se dešava na svetskom tržištu žitarica, koje mogu značjno da utiču na Srbiju. Jedna od promena je da zemlje našeg relativnog okruženja (Rusija, Ukrajina, i zemlje CIS i OIS) beleže ogroman rast u trgovini žitaricama i predviđanja su da će se taj rast nastaviti, bržim tempom nego u drugim regionima.  

Grafikon 40: Predviđanja potrošnje žitarica u svetu u milionima tona 

 

Kina  i  Indija pored velike potrošnje pirinča povećavaju  i potrošnju pšenice. Predviđanja su da  će u žitaricama oni zadovoljavati svoje potrebe, ili pak, da će biti uvoznici prvenstveno žitarica iz regiona bivše SSSR.  

Rast cene kukuruza poslednjih nekoliko godina je „povukao“ i rast cene ostalih žitarica (dešavalo se po prvi puta da je kukuruz  skuplji od pšenice, pa  se pšenica počela koristii za  stočnu hranu). Na berzama  se predviđa pad  cene kukuruza,  što  će  smanjiti  i obim  trgovine u ukupnoj  vrednosti. Ovo  će najviše pogoditi  cenovno nekonkurentne zemlje u trgovini kukuruzom, ali su zbog visokih cene imale značajan uvoz.  

Grafikon  41:  Projekcije  trgovine  pšenicom  u  odabranim regionima 

Grafikon  42:  Projekcije  trgovine  kukuruzom  u  odabranim regionima 

   

Proizvodnja žitarica u Srbiji tokom 70.  i 80. godina    je prvenstveno bila orjentisana na zadovoljavanje sopstvenih potreba i izvoza u Rusiju zarad barter trgovine. Tada izgrađene luke na Dunavu, koriste se i danas. Jedan manji deo je bio  izvožen na Bliski  Istok preko  luke u Baru. Ova  strultura  je  i danas preovlađujuća. Usled ovako  izgrađenih kapaciiteta, naročito luka na Dunavu, naš izvoz žitaricama je prvenstveno orjentisan na luku Konstancu u Rumuniji. Tako je 60% svog kukuruza izveženog tokom perioda od 2005 ‐ 2009 ima ovu krajnju destinaciju.  

Iako je Srbija značajan izvoznik žitarica u regionu ipak je tržišni prostor u Srbiji u institucionalnom i zakonodavnom smislu u velikoj meri neizgrađen. Pre svega, usled nemanja jasne podele žitarica po kvalitetnim grupama i nemanja izgrađenog terminskog berzanskog poslovanja. Jedini tržišni prostor gde se organizuje model trgovanja na SPOT 

 53

tržištu  u  Srbiji  je  “Produktna  berza”  u Novom  Sadu. Na  ovoj  berzi  se  ne  trguje  terminski  pa  samim  tim  nema značajnu ulogu u upravljanju rizicima, kako za proizvođače tako i za trgovce i prerađivače.  

Tržište žitarica se pokazalo, kako u svetu tako i kod nas, vrlo nestabilno i izuzeteno osetljivo na promenu osnovnih tržišnih faktora. Cenovni rasponi na tržištu žitarica poslenjih nekoliko godina su izuzetno veliki. Tako da ovo tržište, koje  se generlno karakterisalo  relatvnom  stabilnošću  i  trendom opadanja  cena,  sada  je postalo vrlo dinamično  i nepredvidljivo.  

Grafikon 43: Trend cene u međunarodnoj trgovini žitaricama u svetu  

 Izvor: CBOT 

Karakteristike tržišta u Srbiji  

Formiranje cene žitarica u Srbiji, usled zatvorenosti tržišta i nemanja sistema terminske kupovine, bi trebalo da je u potpunosti  prepušteno  trenutnoj  domaćoj  proizvodnji  i mogućnosti  za  izvoz. Međutim  to  nije  slučaj.  Tako  na formiranje cene žitarica u Srbiji utiču  i    referentna svetska  i  regionalna  tržišta  (CBOT; MGEX, Budimpešta, Pariz), kartelski dogovori otkupljivača  (izraženiji kod pšenice  i manje kod kukuruza), uticaj države,  igre oko proizvodnih količina.  

Referentna svetska i regionalna tržišta. Logično jepretpostaviti da, ukoliko ne postoji mogućnost uvoza, kao što ne postoji za pšenicu u Srbiji (usled velike carine), i da ne postoji velika mogućnost izvoza usled cenovne ili kvalitativne nekonkurentnosti, da cena neće biti u velikoj korelaciji sa regionalnom berzom, ili pak, da će ona imati sličan trend ali da će biti manja ili veća u odnosu na nivo carine. S druge strane očekivano je da  žitaricama, kojima se intenzivno trguje, kao što je kukuruz, cena u potpunosti prati regionalne i svetske berze. Međutim, dešava se potpuno obrnuti slučaj, gde cene pšenice prate okolne berze ali ne  i cena kukruza. Razlozi za ove nelogičnosti su više psihološke prirode i kartelskog dogovora, nego tržišne.  

Kartelski dogovori otkupljivača. Možda kao ni u jednoj drugoj proizvodnji u Srbiji ne postoji toliko izražen kartelski dogovor  pred  žetvu,  da  se  izađe  sa  jednistvenom  cenom,  naročito  kod  pšenice  i  ječma.  Ukoliko  proizvodnja premašuje domaće potrebe, ovaj dogovor se produžava sve dok se ne počne  javljati manjak. Ukoliko pak postoji očigledan manjak i tada dogovor opstaje, makar mesec dana po žetvi.  

Nepoznavanje proizvedenih  količina  i  igre oko  toga. Srbija ne  zna pouzdano  koliko  zaseje, proizvede, uskladišti pšenice  i pored statističke službe koja  ima dobro razvijenu mrežu prikupljača podataka  i metodologiju. Na žalost statistika više veruje prodavcima semena, koji  imaju svoj  interes, nego svojim podacima. Upravo zato se dešavaju statističke greške od skoro 30%. Ovakve procene imaju veliki uticaj na cenu.    

Postojeća carina  je  imala negativan uticaj: Carina na pšenicu, kukuruz kako semenski tako  i merkantilni  je  iznosila 30%, za raž, ječam i ovas bila je 20%, tritikale 10% a pirinač 3%. Ovakva carina imala je svoje efekte, ne toliko direktne koliko  indirektne. Uvoz  kukuruza  ili  pšenice  se  nije  ostvarivao  jer  je  Srbija  imala  i  ima  niže  cene  žitarica  nego okruženje iz kojeg je mogao da se ostavri uvoz. Kada to nije bio slučaj onda su visoka carina i transportni troškovi, koji  sa  dodatnih  desetak  procenata opterećuju  trgovinu,  onemogućavali  uvoz.  Tako  da  visoka  carina  nije  imala direktan uticaj na proizvodnju  i cenu, nego su uticali mnogi drugi  faktori. Međutim, carina  je  imala svoj značajan uticaj pre svega na način da  je sprečavala konkurenciju u pristupu  inputima, prvenstveno semenu. Ova carina nije sprečavala  pristup  semenu,  ali  je  poskupljavala  uvozno  seme  i  time mu  smanjivala  uspostavljanje  ravnoparne konkurencije koju bi  trebalo  omogućiti da se najbolje seme seje.   

 54

 

Mogućnost promene  

Nekoliko generalnih zaključaka možemo doneti vezanih za liberaizaciju žitarica.  

• Potpisivanje bilateralnog spozuma sa Belorusijom kojim se ukida carina na uvoz žitarica neće  imati nikakav značajn efekat na uvoz žitarica u Srbiju.  

• Belorusija ima značano cenovno nekonkurentniju proizvodnju, sa nižim prinosima. Dodatno, Belorusija često ne uspe da proizvede žitarica dovoljno za svoje potrebe pa mora da ih uvozi. S druge strane Srbija je u ovoj proizvodnji cenovno konkurentna  

• Bilateralni sporazum sa Turskom nije predvideo snižavanje carina za žitarice sa srpske strane, pa ne može biti ni efekata.  

• Postupno spuštanje carina u okviru EU može dovesti do sporadičnog uvoza žitarica prvenstveno pšenice  i ječma  iz  EU,  ali  i  semena  viših  kvalitetnih  grupa. Ovakav uvoz  će  imati pozitivne  efekte na unapređnje proizvodnje i kvalitet pekarske i pivarske industrije  

• Najveći potencijlani uticaj može da ima liberalizacija u okviru STO jer Ukrajina teoretski u budućnosti može da bude  snabdevač  žitaricama  region  Zapadnog  Balkana. Međutim,  pored  zahteva Ukrajine  za  ukidanjem carine  na  sve  žitarice,  koji  je  još  u opticaju, očekivano  je  da  se ovi  pregovori  neće  zavriti  na  taj  način. Dodatno visoki transportni troškovi, relativno malo tržište Srbije, činjenica da će danom ulaska u EU, Srbija prihvatiti carine EU ukazuju da do ovakvog scenarija povećanog uvoza iz Ukrajine neće doći.  

Žitarice  čine oko 60%  zasejanih površina  i  izuzetno  su  važne  za prehrambenu  sigurnost  i ostvarivanje dohodka. Činjenica  je da Srbija neće biti pogođena predstojećom  liberalizacijom carina,  jer  će  to biti drugi sektori,  i  to  što Srbija  izvozi  značajne  koiičine  kukuruza,  ne  bi  trebalo da  stvore  lažnu  sliku  o  Srbiji  kao  uspešnom  proizvođaču žitarica, jer ona to nije. Čak šta više, Srbija se može vrlo lako naći na listi uvoznika određenih žitarica, prvenstveno ječma i pšenice ukoliko ne unapredi svoju proizvodnju. Neophodno je smanjivati udeo proizvođača koji proizvodnju žitarica vidi kao ekstenzivnu proizvodnju na račun proizvođača, koji imaju stalni cilj maksimiziranja prinosa i profita.  To bi podrazumevalo stabilizaciju površina (pšenica 550.000 ha,  kukuruz 1.250.000 ha), povećanje prinosa (pšenica 5.5 t/ha, kukuruz 8.0 t/ha), povećanje izvoza (pšenica 1.200.000 t, kukuruz 4.000.000 t). Kao prve korake ka ovom cilju potrebno je:  

• Organizovati skladištenje po kvalitetnim klasama,  

• Razviti berzansku trgovnu • Unaprediti gajeni sortiment  

 55

 

Pšenica  Pšenica je poljoprivredna roba kojom se najviše trguje u svetu, preko 130 miliona tona godišnje, što predstavlja više od 20% ukupne svetske proizvodnje. Najveći svetski proizvođač je EU sa oko 140 miliona tona, zatim Kina sa oko 110 tona, Indija, Rusija, SAD, Kanada. Najveći svetski uvoznici pšenice su Egipat, Iran, Brazil, Indonezija, dok su najveći svetski izvoznici SAD, EU, Kanada, Rusija, Australija, Kazahstan.  

Među kontinentima, Azija  ,najviše uvozi pšenicu,  koja u najvećoj meri  stiže  iz Severene Amerike  i  zemalja bivše SSSR. Afrika kao drugi najveći uvoznik se gotovo isključivo snadbeva iz severne Amerike, isto kao i Južna i Centralna Amerika. 

Mapa 1: Trgovina pšenicom u svetu u izveženim tonama  Mapa 2: Trgovina pšenicom u Evropi u USD 

  

Evropska Unija  je najveći svestki proizvođač pšenice, ali  i među prva tri  izvoznika pšenice. EU uvozi oko 6 miliona tona godišnje (prosek 2006‐2009) od čega preko 70%  iz tri zmelje (Kanade, Amerike  i Ukrajine). U  isto vreme EU izvozi oko 15 miliona tona i to u stotinak zemalja, od čega najviše u Alžir, Egipat, Maroko, Iran itd. 

Grafikon  44:  Odnos  LIFFE  AND  CBOT  cena pšenice 

Grafikon  45:  Trgovina  pšenicom  EU  (6 digit) u mil EUR 

Grafikon  46:  JV  uvoza  i  izvoza pšenice u EU 

     

Pšenica u EU je u sistemu interventne kupovine u EU, koji donekle pomaže da se ublaže veliki pikovi cena, naročito u godinama  sa velikim viškovima u proizvodnji. EU  je područje  sa najvišim prinosima pšenice, koji pored visokih subvencija osiguravaju profit proizvođačima pšenice. Prvenstveno, usled ekoloških razloga, ali delimično i da bi se smanjila proizvodnja žitarica EU primenjuje politiku „set aside“ po kojoj svaki proizvođač žitarica mora da makar 10% površina ostaviti neobrađeno.  

Pšenica u Evropi je uvek bila skuplja nego američka pšenica. Zato su indeksi na evropskim berzama LIFFE11 i MATIF12 uvek beležili više vrednosti nego CBOT. Posle skoka cena 2007. godine situacija  je donekle promenjenja, ali su sva očekivanja da  će  se posle povratka  iz probuđenog  stanja  situacija  vratiti na predhodni nivo. Međutim,  jedinična vrednost uvoza pšenice je veća nego što je njena izvozna vrednost. 

Belorusija beleži veliki  rast zasejanih površina pod pšenicom poslednjih godina, sa oko 360 hiljada hektara 2005. godine na preko 560 hiljada hektara 2009. godine. Ovako brz rast morao bi da se odrazi na prosečne prinose koji su i ovako  za 9% niži nego prosečan prinos u Srbiji  za poslednjih pet godina. Razlozi ovakvom porastu površina  je državna politika podrške cenema koja ima za cilj da smanji uvoz pšenice.  Belorusiju su negativni efekti krize viskoh 

                                                            11 London International Financial Futures and Options Exchange 

12 Marché à Terme International de France 

 56

cena  iz  2007/08,  ostavili  na  uvoznicima  pšenice.  Belorusija  je  još  uvek  neto  uvoznik  pšenice.  Sada  sa  značajno manjim količinama  (37 hiljada  tona) nego u periodu  2005‐2008 kada  je prosečan uvoz  za ove  tri godine  iznosio preko 240 hiljada tona.    

Za  razliku  od  Belorusije,  gde  se  površine  pod  pšenicom  stalno  povećavaju,  u  Turskoj  u  periodu  od  2005‐2008 površine su se smanjivale po prosečnoj stopi od 6%. Godine 2009. ovaj trend je zaustavljen i zabeležen je blagi rast površina, koji sada iznose 7.6 miliona hektara, dok je 2005. godine bilo zasejano 9.25 miliona. Ovakav pad površina se odrazio i na trgovinu pšenicom pa je Turska u periodu 2007‐2009 uvezla prosečno 3.1 miliona tona pšenice dok je u periodu 2005‐2006 taj iznos bio ispod 200 hiljada tona. Turska je pšenicu uvozila iz Rusije (prosečno 50% u periodu 2007‐2009), zatim Nemačke, Kazahstana, Ukrajine.  

Grafikon  47:  Prosečni  prinosi  (2005‐2008) u odabranim zemljama (kg) 

Grafikon  48:  Trend  zasejanih  površina pšenice u EU, Belorusiji, Turskoj i Srbiji 

Grafikon  49:  Procenat  veličine  JV  izvoza Srbije u EU i  JV uvoza Belorusije u Turskoj 

     

Grafikon 49 pokazuje trend i jediničnu vrednost izvoza Srbije u odnosu na  jediničnu vrednost izvoza Evropske unije, kao i odnos jediničnih vrednosti uvoza Belorusije i Turske. Jasno se vidi da je izvozna jedinična vrednost pšenice iz EU  značajno  veća  nego  izvozna  jedinična  vrednost  pšenice  iz  Srbije,  isto  kao  što  je  uvozna  jedinična  vrednost pšenice koja  je uvežena u Tursku veća od one koja  je uvežena u Belorusiju To ukazuje da tržišta Srbije  i Belorusije imaju niske zahteve za kvalitet.  

 

Karakteristike tržišnog lanaca u Srbiji  

Pšenica u Srbiji nije obična poljoprivredna kultura. Ona se poistovećuje sa hlebom, a hleb je simbol gladi. Ako nemaš pšenice, nemaš ni hleba pa  si  samim  tim gladan. Upravo zato  je pšenica  često političko, a ne  samo ekonomsko pitanje. Zbog toga se i o karakteristikama trgovine stalno provlači veza sa politikom, bilo kada se zabranjuje uvoz ili izvoz,  ili kada  se mora  imati  sopstveno  seme  i  sl. Nekoliko osnovnih karakteristika  trgovine pšenicom koje  će u velikoj meri uticati na efekte liberalizacije date su u nastavku:   

Država  je  sprečavala  trgovinu  pšenicom,  naročito  uvoz,  a  ponekad  i  izvoz.  Carina  na  uvoz  pšenice  je  donekle spečavala  da  pšenica  bude  kultura  u  čijoj  razmeni  će  Srbija  beležiti  uvoz  i  izvoz.  U  godinama  kada  je  Srbija proizvodila dovoljno pšenice za svoje potrebe, kada  je njena cena bila veća od svetske,kada se  javljala potreba za uvozom određenih kvalitetnijih kategorija, usled carine od 30%  i transportnih troškova, nikada se to nije dešavalo. Kada  domaća  proizvodnja  nije  bila  dovoljna  da  zadovolji  potrošnju,  tada  se  donosila  odluka  o  privremenom ukidanju  carine.  Ovo  ukazuje  da  na  potencijalni  uvoz  pšenice  utiče  pre  svega  domaća  proizvodnja  i  politika. Dodatno, politika utiče i kada se proceni da pšenice nema dovoljno ili da su potrošnja i proizvodnja izbalansirani na način da se donose odluke o zabrani izvoza i time utiče na smanjivanje domaće cene.  

Najveće  tržište  za  pšenicu  iz  Srbije  jesu  CEFTA  zemlje.  Od  raspada  bivše  SFRJ,  Srbija  je  svake  godine  izvozila pšenicu, prvenstveno u CEFTA zemlje. Ovaj izvoz se njačešće obavlja kamionima i to preko brojnih malih preduzeća. CEFTA zemlje seju pšenicu na oko 1.4 miliona hektara i prosečan prinos (ne nizak), oko 3 tone. To nije dovoljno da se zadovolji potrošnja unutar CEFTA zemalja. Izvoznici (Srbija, Hrvatska i Moldavija) teže da zemlje uvoznici (BiH, Crna Gora, Makedonij, Albanija, UNMIK Kosovo)  svoje potrebe  zadovolje unutar  regiona, međutim, obično nedostaje jedna ili nekoliko stotina hiljada tona koja se najčešće kupuje od CIS zemalja.  

 

 

 

 

Tabela 14: Statistika proizvodnje i trgovine pšenicom u CEFTA zemljama PŠENICA  Zasejano  Prinos  Rod  Potrošnja  Uvoz  Izvoz 

 57

1.000 ha  ha/t  1.000 t  1.000 t  1.000 t  1.000 t Albanija   110  3.00  330  605  275  / BiH   63  2.67  160  645  485  / Hrvatska   173  4.46  767  720  /  47 Makedonija   117  2.48  270  365  95  / Moldavija   347  2.32  883  795  /  88 Crna Gora   8  2.60  20  105  85  / Srbija   550  3.75  2.062  1.650  /  410 UNMIK Kosovo  78  2.8  170  345  175  / 

Srbija nema izvozni kvalitet pšenice. U protekle četiri godine Srbija je u Evropsku uniju izvezla merkantilnog semena kukuruza za preko 440 miliona dolara. U isto vreme na isto tržište izvezli smo pšenice za manje od 40 miliona dolara i pšeničnog brašna oko dva miliona. Pšenica se seje na dva  i po puta manjim površinama nego kukuruz. Srbija  je cenovno konkurentna u obe proizvodnje, prvenstveno zbog nižih zarada naših poljoprivrednika, s jedne, i niže cene zemljišta, s druge strane. Međutim, Srbija izvozi samo kukuruz, dok se zalihe pšenice prenose iz godine u godinu, a zasejane površine  se  smanjuju. Prvenstveni  razlog  za ovo  je  ‐  loš  kvalitet. Naša pšenica  se, najčešće,  svrstava u takozvanu  stočnu  tzv.  fid  (feed) umesto  fud kvalitet  (food quality). Prvenstveni  razlog  za  to  je  jako  loš kvalitet našeg semena. Seme pšenice, je skupo, zbog čega ga seljaci u većini slučajeva i ne kupuju, već seju “sa tavana”. To seme  i  ne može  da  postigne  kvalitet  potreban  za  izvoz.  Znajući  da  Srbija  ima  jednu  semensku  kuću  koja  ima monopol na tržištu i koja se ponaša sasvim logično u datoj situaciji tj. savršeno je nije briga za kvalitet i cenu. Tako da, dokle god se na tržištu ne nađe neko kvalitetnije  i prinosnije seme pšenice, Srbija  iako cenovno konkurentna neće značajnije izvoziti pšenicu u EU.  

Srbija  ima  potencijal  i  sve  prerekvizite  da  bude  značajan  izvoznik  pšenice  (veliki  udeo  obradivog  zemljišta  u ukupnom zemljištu, povoljnu kllimu, mala očekivanja prihoda poljoprivrednika, dovoljno skladišnih prostora...) i da, danom ulaska u EU, bude značajan snabdevač pšenicom zemalja CEFTA regiona i zemalja EU. S druge strane Srbija lako može postati povremeni uvoznik pšenice ukoliko se proizvođaču ne omogući da ima:  

• Veću  konkurenciju u izboru semena 

• Nižu cenu i veći kvalitet semenske robe koja će omogućiti veću primenu deklarisanog semena  

• Cenovno pristupačniju mogućnost za primenu mineralnih đubriva 

• Izjednačavanjem visine subvencije sa zemljama u okruženju  

• Zanavljanje i osavremenjivanje mehanizacije i skladišnih prostora pod povoljnijim uslovima  

Ukoliko  se  desi  ovaj  scenario,  tada  će  se  pšenica  prvenstveno  uvoziti  iz  zemalja  CEFTA  okruženja  ukoliko  su  u pitanju male količine „za popunu rupa“, a „ozbiljniji uvoz“ koji bi bio motivisan bi došao preko  luke u Konstanci, gde bi najverovatnike bila pšenica nekog proizvođača  iz CIS  regiona. Međutim, da bi  se ovaj  scenario ostvario, potrebno je da carina bude ukinuta u potpunosti ili na ispod 15% jer ovako visoki transportni troškovi (prvenstveno usled male vrednosti 1 tone pšenice) opterećuju uvoz.  

 

Dogovorena liberalizacija  

Tarifa koja se tiče pšenice, genralno se može podeliti na semensku i merkantilnu kao i običnu i durum. Za Srbiju je najvažnija obična Triticale vulgare pšenica, dok Triticale durum potencijlano može biti zanimljiv za gajenje. Ali Srbija nema tradiciju niti prilagođeno seme za ovakvu proizvodnju. Generalno, liberalizacija u okviru SAA jeste „istorijska“ jer po prvi puta otvara ovo tržište.  

Tabela 15: Dogovorene liberalizacija u okviru SAA, bilateralnih sporazuma sa Turskom i Belorusijom i očekivanja u pregovorima sa STO 

  Početna  EU  STO  Turska  Belorusija 

Obična semenska 

Obična durum 

Merkantilna durum 

U prvoj godini 0% 

 

Ponuda 30% 

 

Merkatilna obična 

30% 

 

21.6% ‐ 20.4% ‐ 19.3% ‐ 17.8% ‐ 15.3%  Ponuda 30%, zahtev Brazila 5% 

Bez promene 30% 

Ukidanje carina 0% 

 

Mogućnost promene 

 58

Prema kalkulacijama moguđnosti promene, pšnenica se nalazi među proizvodima koje  imaju najmanju mogućnost da  se  dese  promene.  I  to  zbog  domaće  proizvodnje  i  politike  vezane  za  pšenicu, malog  dogovorenog  nivoa liberalizacije  u  odnosu  na  konkurentne  partnere  (EU,  STO  i  Turska)  i  nekonkuretne  proizvodnje  u  partnerskim zemljama (Belorusija, Turska).  

Pored potpune  liberalizacije trgovine pšenicom  između Srbije  i Belorusije  i pored velikog rasta zasejanih površina, Belorusija  je  još uvek neto uvoznik pšenice. Samim  tim mogunoćnost da  se Beloruska pšenica  izvozi u Srbiju  je zanemarljiva.  Transportni  troškovi,  nemanje  plovnih  puteva,  državna  politika  kako  Belorusije  tako  i  Srbije, konkurencija ostalih zemalja, nizak kvalitet Beloruske pšenice  i ostalo, su dodatni razlozi zašto  je mogućnost ove trgovine još manja.  

Promene u carini sa Turskom za pšenicu nisu previđene pa samim tim nema ni mogućnosti za promene. Dodatno, ako  bi  čak  i  zanemarili  da  nije  došlo  do  liberalizacije,  Turska  kao  uvoznik  i mali  izvoznik  kvalitetne  pšenice  sa relativno  višom  cenom  nego  što  je  to  cena  nisko  kvalitetne  pšenice  u  Srbiji,  ne  bi  predstavljala  potencijlanog uvoznika u Srbiju.  

Određene  kategorije,  kao  što  je  semenska pšenica  ili  sorte poboljšivači,  se  uvoze  i  u  Srbiju  ali  to  još  uvek  nisu značajne količine iako stalno rastu (sa 5 2006 na 300 hiljada USD 2009). Razlog za ovo povećanje  nije liberalizacija semenske i durum pšenice koja se desila tokom 2009. godine, nego povećanje cene pšenice i nedostatak određenih kvalitetnih  kategorija.  Koliko  će  ovaj  trend  da  se  nastavi,  bude  izražen  i  da  bude  uslovljan  liberalizacijom prvenstveno  će  zavisiti  od  domaće  proizvodnje  i  svih  ostalih  faktora  koji  utiču  na  formiranje  cene  u  Srbiji  (vidi predhodni paragraf). Nema sumnje da će se povećavati uvoz durum i semenske pšenica, koju Srbija ne proizvodi, ili nije  konkurentna  i  u  kojim  je  neophodno  da  ima  pristup  kvalitetnijim  inputima  (kvalitetnoj  durum  pšenici  za proizvodnju testenina  ili semenskoj pšenci za proizvodnju). Ovaj uvoz će doprineti povećanju konkurentnosti ovih proizvoda. S druge strane zadržavanje carine od 15.3% za uvoz merkantilne pšenice do kraja prelaznog perioda uz transportne  troškove  je  dovoljno  da,  u  regularnim  godinama  kada  Srbija  proizvede  dovoljno  pšenice,  se  spreči uvoz.    

Među  najvećim  izvoznicima  pšenice  nalaze  se  zemlje  sa  kojima  Srbija  treba  da  definiše  svoju  poziciju  kroz pregovore u okviru STO. Najveći izvoznici su i najudaljeniji  i po pravilu nisu izgrađeni trgoviniski tokovi prema delu sveta u kome se nalazi Srbija. Međutim zemlje CIS, naročito zemlje bivšeg SSSR sve više unapređuju proizvodnju pšenice, njen kvalitet i povećavaju izvezene količine. Očekivanja su da će izvoz iz ovih zemalja rasti. Sa njima Srbija takođe  treba da defniše  trgovinsku politiku  kroz  STO.  Imajući  to u  vidu  članstvo Srbije u STO  i  ‐ u okviru ovog sporazuma dogovorena carina  ‐ može dovesti do povećanja uvoza pšenice. Razlog zašto su mali  izgledi da se to desi  jeste, pre svega, mala mogućnost da se carina zaista spusti  jer nema  izričitih zaheva od zemalja sa kojima se pregovara.  

Ponuda Srbije prema STO  je zadržavanje carine na nivo od 30%. U dosadašnjim pregovorima  jedino  je Brazil tražio snižavanje carina za pšenicu na 5%.  Imajući u vidu da  je Brazil spreman da odustane od svojih zahteva ukoliko se odobre koncesije na neke druge proizvode13 verovatno je da će i ovaj zahtev biti eliminisan. Očigledno je da nijedna zemlja ne vidi potencijlano tržište za svoju pšenicu pa će verovatno bound tarifa za pšenicu u okvir STO biti na nivou od 30%, što uz visoke transportne troškove‐sprečava uvoz.  

Iako je mala mogućnost promene po bilo kom trgovinskom sporazmu, to ne znači da se uvoz pšenice neće povećati pa čak  i postati redovno pravilo, ukoliko se ne naprave reforme politike prema pšenici. Međutim, carina neće biti niti motiv niti kočnica tome jer ukoliko Srbija nema dovoljno pšenice za svoje potrebe tada će se ukinuti carina na uvoz pšenice bez obzira na potpisane sporazume. Tada će se uvoz desiti  iz one zemlje koja  je u stanju da ponudi najbolje uslove, a ne one koja ima najpovoljnije carine za uvoz.  

Čak šta više, ukoliko se i javi mogućnost uvoza, ne kao posledica nedostatka domaće pšenice, nego usled više cene u Srbiji od zemlje uvoznika uključujući carinu i transportne troškove moguće je aktivirati razne vancarinske barijere, ili prodaja  iz  robnih  rezervi  jer  to  tada postaje političko pitanje. Međutim,  takva politika nije dugoročno održiva. Naročito ne prilikom  implementacije SAA  i STO ugovora, a takođe  i gubitnička za Srbiju,  jer čuva visoke cene  i  loš domaći kvalitet.   

 

 

Efekti  

Generalno  gledajući  liberalizacija,  u  okviru  posmatrana  4  ugovora,  neće  doneti  značajnije  posledice  u  promeni uvoza, prihoda i broja proizvođača. Takođe, ona neće zavisiti od carina nego od drugih mera.   

                                                            13 Ministarstvo poljoprivrede  

 59

Prvenstveno efkat na smanjenje proizvodnje u osnovi neće toliko zavisiti od liberalizacije carine, jer su brojni drugi činioci koji značajno više utiču na nivo domaće proizvodnje i konkrentnosti.   

Najveći efekat bi se mogao očekivati ukoliko bi se  liberalizovala carina na uvoz semenske pšenice.  Ipak, brojni su razlozi zašto će i ovaj efekat da bude usporen.  

Tabela 16: Tipovi proizvođača pšnice  

  Karakteristike  Procena efekta liberalicije na proizvođače 

Zemljovlasnici kojima poljoprivreda nije primarna delatnost  

Pšenica je kultura koja je „omiljena“ među onima koji imaju zemljište, ne žele da ga prodaju ili iznajme pa njenom setvom koja zahteva minimilne troškove održavaju zemljište obrađeno  

Najčešće ekstenzivno gajenje pri čemu ugovaraju mašinski rad sa pružaocima te usluge  

Zarada im nije primarna nego održavanje zemljišta zato su im površine vrlo stabilne i ne variraju od očekivane zarade   

Pretežno u centralnoj Srbiji  

Procena da zauzimaju od 10‐15% ukupnih površina 

Liberalizacija neće imati nikakv uticaj ali se generlno njihov broj smanjuje jer naslednici lakše prodaju ili iznajmljuju zemljište  

Proizvodnja pšenice nije primarana delatnost nego je prvenstveno gaje zarad plodoreda ili barer zaduživanja 

Proizvođači koji imaju nekoliko desetina ili stotina hektara zemljišta koje obrađuju pretežno drugim kulturama (povrće, industrijsko i krmno bilje) pšenicu seju zbog plodoreda ili da bi u zadruzi mogli da se zaduže sa đubrivom koje pretežno koriste u pšenici ali i u drugim kulturama  

U zavisnosti od procene isplativosti „lako ulaze i izlaze u/iz proizvodnje“ pa im površine variraju  

Često ostvaruju vrlo dobre prinose  

Najvećim delom koriste svoju mehanizaciju  

Neće biti efekata jer ni ne očekuju  prihod  

Proizvođači koji očekuju da od pšenice imaju prihod  

U potpunosti orjentisani na ratarsku proizvodnju i najčešće uzgajaju takozvano balkansko dvopolje ‐ pšenica pa zatim okopavine (kukuruz, suncokret, soja) 

Osnova prihoda je veličina zemljišta koje obrađuju i veličina prinosa koji ostvare zato kupuju ili iznajmljuju zemljište.  

Poseduju svoju mehanizaciju i ulažu u njeno zanavljanje 

Liberalizacija carina ih neće pogoditi jer će uvek biti konkurentniji od svih   

Kompanije koje imaju veritikalnu povezanost proizvodnje i prerade  

Nejveći broj mlinara bilo onih malih ili velikih imaju svoje proizvodne površine 

Osnova njihove proizvodnje je pšenica i ostale kulture u plodoredu se prilagođavaju ovoj proizvodnji  

Kalkulacije ukupnih prihoda se vertikalno izračunavaju i hedžuju, unutar kompanije  

Liberalizacija carina ih neće pogoditi jer imaju veliki prostor za minimiziranje rizika  

 

Zaključak • Srbija se nalazi  između mogućnosti da postane značajan  izvoznik pšenice,  ili pak, da počne da  je  redovno 

uvozi. Od spremnosti za reformama koje će se desiti u narednom periodu zavisiće kojim će putem Srbija krenuti.  

• Pretpostavka,  da  će  ukoliko  Srbija  ima  nedostatk  pšenice  da  se  ukine  carina  na  uvoz  pšenice,  je  stalna praksa. Tako da potpisani sporazumi imaju svakako malu važnost.  

• Bileteralni sporazumi sa Turskom i Belorusijom nemaju nikakv efekat na trgovinu pšenicom u Srbiji.  

• Najpozitivniji efekat je ukidanje carina na semensku pšenicu i nada da će svetske kompanije pronaći interes da selekcionišu i proizvode seme u Srbiji.   

Kukuruz  Kukuruz je biljka koja se uzgaja širom sveta. Oko polovine svetske proizvodnje kukuruza je u SAD (40%), na drugom mestu je Kina, na trećem EU, a četvrti je Brazil. U 2009. godini ukupna svetska proizvodnja kukuruza bila je oko 820 miliona tona. Zasejane površine pod kukuruzom iznosile su oko 160 miliona ha, a prosečan prinos kukuruza u svetu bio je 5,1 t/ha. 

 60

SAD  je  najveći  svetski  proizvođač  kukuruza  i  najveći  izvoznik  kukuruza. U  2009.  godini  zasejanih  površina  pod kukuruzom u SAD bilo je više od 32 miliona ha sa ukupnom proizvodnjom od oko 333 miliona tona kukuruza. Pored SAD,  najveći  svetski  izvoznici  kukuruza  su  Argentina,  Brazil,  EU,  Južna  Afrika,  Kina.    Najveći  svetski  uvoznici kukuruza su Japan, Republika Koreja, Meksiko, EU, Kolumbija, Alžir. 

Mapa 3: Trgovina kukuruzom u svetu u izveženim tonama  Mapa  4:  Trgovina  kukuruzom  u  Evropi  u tonama 

 

Cena kukuruza je usko vezana za cenu energije, jer se kukuruz koristi za proizvodnju etanola koji se može koristiti kao dodatak benzinu. Prema CBOT, cena kukuruza dostiže svoj maksimum u junu 2008. godine, oko 7,88$/bushel, zatim  je  pala  krajem  2008.  i  početkom  2009.  godine.  Ovaj  pad  cene  je  rezultat  usporavanja  privrede  zbog finansijske krize koja  je počela  septembra 2008. godine. S obzirom da etanol kao biogorivo  smanjuje zagađenje vazduha, nekoliko država SAD zakonom propisuju sadržaj etanola u benzinu od 10%. Istarživanja pokazuju da, ako broj država koje zakonom zahtevaju etanol kao aditiv raste  ili ako se količina etanola koju benzin mora da sadrži povećava, će doći do povećanja potražnje za etanolom i samim tim će se i cena kukuruza povećati. 

Godišnji  prinos  kukuruza  u  SAD  je  više  od  dva  puta  veći  od  bilo  kog  drugog  useva  pokrivajući  izuzetno  veliku površinu od 32 miliona ha. Međutim, ova žitarica u SAD je trenutno ugrožena.  Najnovija istraživanja pokazuju da će uslediti manji prinosi kukuruza kao posledica globalnog zagrevanja, što će koštati američke proizvođače više od 1 milijarde  dolara  na  godišnjem  nivou.   Moguće  promene  usled  globalnog  zagrevanja  ne  tiču  se  samo  SAD  kao najvećeg  proizvošača  kukuruza  već  će  uticati  i  na  ukupnu  svetsku  proizvodnju.  Klimatske  promene  jesu  važan faktor u proizvodnji useva, tako da povećanje temparature za 0,5 do 1,5 celzijusa može uticati na smanjenje prinosa kukuruza za 2 do 5 %.  

Uzlazni trend cene kukuruza na svetskom tržištu je u velikoj meri posledica sa jedne strane rasta cene sirove nafte, što se odražava u povećanoj tražnji kukuruza kao sirovine za proizvodnju etanola, a sa druge strane povećanje cene kukuruza je, posledica i povećane tražnje za etanolom. Ovakav rastući trend potražnje etanola koji svakako dovodi do  rasta  cene kukuruza,  takođe, dovodi  i do  smanjenja  zaliha ove  žitarice  (naročito u SAD). Na  cenu kukuruza, takođe  će  uticati  i  pretpostavka  da  će  sa  rastom  životnog  standarda  u  zemljama  u  razvoju  doći  do  povećanja potrošnje mesa a samim tim i kukuruza kao komponente za stočnu hranu. 

U periodu 2005. – 2009. godine prosečan prinos kukuruza u Evropskoj Uniji iznosio je 6,7 t/ha, a prosečno zasejane površine bile su 8,5 miliona hektara. U EU u periodu od 2005‐2007, površine su se smanjivale po prosečnoj stopi od 5,5%, da bi u 2008. godini ovaj trend bio zaustavljen. Zasejane površine su se zatim povećavale za 2% u periodu 2008. ‐ 2009. godine. Slično se dešavalo  i sa prinosom kukuruza. Najmanji prinos u posmatranom periodu bio  je u 2007. godini, 6  t/ha, a  zatim usled povećanja  zasejanih površina pod kukuruzom u  2008. godini dolazi  i do povećanja prinosa na 7,1 t/ha.  

Grafikon  50: Prosečni prinosi  (2005‐2009)  u  EU  i  odabranim  zemljama (t/ha) 

Grafikon  51:  Trend  zasejanih  površina kukurzom  

 

Grafikon 52: Zasejane površine pod kukuruzom i prinosi u EU, u periodu 2005 – 2009. godine 

 61

     

Evropska Unija je među prva tri najveća svetska proizvođača kukuruza i među deset najvećih svetskih izvoznika, ali i u  prvih  deset  svetskih  uvoznika  kukuruza.  EU  izvozi  oko  1,1 milion  tona  godišnje  (prosek  2007‐2009),  od  čega najviše  izvozi u Ukrajinu, Rusku Federaciju, Tursku, Republiku Koreju. Sa druge strane uvozi 7 puta veće količine kukuruza što direktno utiče na ostvarivanje negativnog salda u trgovini kukuruzom. EU ostvaruje deficit od oko 1,3 milijarde evra godišnje (prosek 2007‐2009). Međutim,  jedinična vrednost uvoza kukuruza  je manja nego što  je to njena  izvozna vrednost. EU uvozi oko 7,8 miliona  tona kukuruza godišnje  (prosek 2007‐2009), od  čega najviše  iz Brazila, Argentine, Ukrajine, Srbije, SAD.    

Grafikon 53: Trgovina kukuruzom u EU u periodu 2007–2009 (4‐digit heading of HS 2007) u mil EUR 

Grafikon 54: Jedinična vrednost uvoza i izvoza kukuruza u EU (u EUR/kg) 

   

Kukuruz se seje na malim površinama u Belorusiji. Od 2005. do 2009. godine zabeležen je rast zasejanih površina za oko 60.000 ha, tako da je Belorusija 2009. godine kukuruz uzgajala na oko 96 hiljada hektara. Ovakav rast odražava se  i na prinose koji su u 2009. godini 20% veći u odnosu na 2005. godinu. Prosečan prinos kukuruza u Belorusiji, u periodu 2005‐2009. godine  je 4,4 t/ha. Belorusija  je  još uvek neto uvoznik kukuruza. Godišnji uvoz  (prosek 2008‐2009)  je oko  150 hiljada  tona od  čega preko 90%  iz Ukrajine. Ostale  zemlje  iz  kojih Belorusija uvozi  kukuruz  su Moldavija, Ruska Federacija i EU.  

 

 

 

 62

 

Grafikon  55:  Površine  i  prosečni  prinosi kukuruza u Belorusiji 

Grafikon 56: Površine  i prosečni prinosi kukuruza u Turskoj 

Grafikon 57: Površine  i prosečni prinosi kukuruza u Srbiji 

     

Za  razliku od Belorusije gde  se površine pod kukuruzom povećavaju, u Turskoj u periodu od  2005‐2007. godine površine su se smanjivale po prosečnoj stopi od 7%. U 2008. godini ovaj trend je bio zaustavljen i započet je rast od 7% u naredne dve godine, tako da  je 2009. godine zasejano oko 600 hiljada hektara. Turska uvozi oko milion tona kukuruza godišnje  (prosek 2007‐2009)  i to  iz SAD  (prosečno 30% u periodu 2007‐2009), Ukrajine, Argentine  i EU, dok izvozi oko 8 puta manje količine najviše u Siriju, Egipat i EU. 

Za razliku od Belorusije i Turske u Srbiji su zasejane površine pod kukuruzom, u period 2006‐2009. godine relativno konstantne, dok se  isto ne može reći za ostvarene prinose. U 2007. godini zabeležen  je  izrazito nizak prinos kao posledica  suše.  Srbija  uvozi  oko  2  hiljade  tona  godišnje  (prosek  2007‐2009)  i  to  iz  EU,  Hrvatske  i  Bosne  i Hercegovine, dok izvozi neuporedivo veće količine najviše u Bosnu i Hercegovinu, EU, Makedoniju i Albaniju. Srbija izvozi oko 860 hiljada tona kukuruza godišnje (prosek 2007 – 2009). U 2009. godini dostignut je rekordni izvoz od oko  1,6 miliona  t. Ovako  velika  količina  izveženog  kukuruza  posledica  je,  sa  jedne  strane  dobrog  roda  u  2008. godini, a sa druge strane ukidanja zabrane  izvoza  juna 2008. godine. Od kada se vodi statistika spoljne trgovine, Srbija je pored 2009. godine još samo 2 puta izvezla više od 1 milion tona kukuruza, i to 1925. godine 1,01 milion tona i 2006. godine 1,33 miliona tona. 

Kukuruz predstavlja  izrazito bitnu stavku ukupne spoljnotrgovinske razmene zemlje koja sada već tradicioanalno zauzima  jedno od prvih mesta po vrednosti  izvoza. Poslednjih godina, usled viškova pšenice ali  i usled pozitivnih trendova u proizvodnji kukuruza (konstantan rast prinosa, primena savremenih tehnika  i mehanizacije, sortiment zasnovan na uvoznim sortama...), kukuruz učvršćuje svoj primat u ratarskim kulturama. Tradicionalno, ova kultura zauzima  najveće  površine  od  ukupno  zasejeanih  kultura,  a  nekoliko  poslednjih  godina  ga  karakterišu  pozitivni cenovni tokovi koji osiguravaju pristojan prihod za proizvođače.  

 

Karakteristike tržišnog lanca  

Država  bez  realne  potrebe  sprovodi  protekcionističku  politiku  u  trgovini  kukuruzom.  Visina  carinske  zaštite, uvećana  za  pripadajuće  troškove,  onemugućava  uvoz.  Čak  šta  više  potpuno  je  nerealna  situacija  supstitucije domaćeg kukuruza uvoznim, pa je potpuno nejasno zašto se u pregovorima sa EU insistiralo na visokoj zaštiti.    

Tabela 17: Prosečne zasejane površine, prinos, rod, potrošnja, uvoz i izvoz u CEFTA zemljama, u periodu 2007‐2009. godine KUKURUZ  Zasejano 

1.000 ha 

Prinos 

ha/t 

Rod 

1.000 t 

Potrošnja 

1.000 t 

Uvoz 

1.000 t 

Izvoz 

1.000 t 

Albanija   48  5,1  242  306  64  0,005 

BiH   197  4,4  868  1.034  173  6 

Hrvatska   300  6,8  2.037  1.900  66  203 

Makedonija   31  4,2  133  189  56  0,2 

Moldavija   421  2,4  994  931  0,6  64 

Crna Gora   3  2,5  7  7  /  / 

Srbija   1.288  4,5  5.486  4.632  2  856 

Kukuruz nije samo kultura koja se najviše seje u Srbiji, nego je u periodu od 2008. godine, i kultura koja je podspešila velika  očekivanja  poljoprivrednika  i  smanjila  proizvodnju  drugih  kultura.  Zahvaljujući  visokoj  ceni,  mnogi poljoprvrednici  se  odlučuju  za  setvu  kukuruza  usled  njegove  profitabilnosti.  Negativni  efekti  su  da  ovakvo 

 63

reagovanje na poticaj visoke cene gradi očekivanja visokog profita, koji će ipak početi da se smanjuje (po svetskim fušersima). Negativan uticaj na sveukupnu poljoprivredu je i to što se ostale prolećne kulture manje seju.  

Kukuruz  se  lako  čuva  jer  postoje  skladišni  kapaciteti  na  samim  farmama.  Ova  činjenica  omogućava  da poljoprivrednici upravljaju vremenom prodaje. Postojanje velikog broja skladišta snižava cenu skladištenja i sušenja što Srbiji omogućava da bude cenovno konkurentna.  

Kukuruz, kao ni  jedna druga kultura u Srbiji,  ima mogućnost da unapredi prosečan prinos. Pošto  je velika ukupna vrednost proizvodnje kukuruza u Srbiji,  sa malim unapređnjima  sortimenta  i  tehnologije gajenja, može  se dobiti veliki novčani efekat.  

Na cenu kukuruza, za razliku od pšenice, pretežni je uticaj regionalnih a manje vanevropskih tržišta. Razloge treba tražiti u činjenicama da je:  

• Kukuruz roba sa većim izvoznim potencijalom od pšenice • Izvozni “konkurenti” su zemlje bližeg okruženja i zemlje crnomorskog basena 

• Kukuruz je roba  mnogo zahvalnija za skladištenje u sopstvenim skladištima kod privatnog sektora – razlog zbog kojeg  proizvođač ne zavisi od kampanjskog otkupa u vreme skidanja useva 

• Na cene na najvećim svetskim berzama (CBOT pre svih) često utiče i pojavljivanje investicionih fondova, što uglavnom nije slučaj u Evropi 

 

Dogovorena liberalizacija  

Proizvodi unutar ove kategorije se mogu najgrublje podeliti na semenski i merkantilni kukuruz. Sa aspekta broja lica uključenih u proizvodnju, vrednosti proizvodnje i angažovanih površina, za Srbiju je najvažniji merkantilni kukuruz.  

Tabela 18: Dogovorene liberalizacije u okviru SAA, bilateralnih sporazuma sa Turskom i Belorusijom i očekivanja u pregovorima sa STO   Početna  EU  STO  Turska  Belorusija 

Merkantilni kukuruz  27% ‐ 25,5% ‐ 24%  Ponuda 30% 

Semenski kukuruz 

30% 

  24% ‐ 21% ‐ 15% ‐ 12% ‐ 9% ‐ 0%   Ponuda 30%,  Bez promene 30% 

Ukidanje carina 0% 

Na svetskom tržištu kukuruza glavnu reč  imaju SAD, Argentina, Brazil  i Kina. Povoljan splet okolnosti za Srbiju  je  i činjenica da unutar dosadašnjeg toka pregovora o članstvu zemlje u STO nije iskazan interes glavnih svetskih sila u liberalizaciji srpskog tržišta kukuruzom. Budući da razgovori ulaze u završnu fazu, mala  je verovatnoća da će doći do  liberalizacije  ili, u najgorem  slučaju, doći  će do blagog  sniženja  carinske  zaštite  za  kukuruz. Ukoliko do  toga dođe,  realna  opasnost  preti  od  zemalja  Istočnog  bloka,  (skorih  članica  STO)  zbog  blizine  tržišta  i  transportnih troškova  (suviše  visoki  troškovi  transporta  iz  SAD  ili  Brazila  čine  logičnim  izostanak  interesa  ovih  zemalja  za kukuruzom u pregovorima o carinskoj zaštiti).   

 

Mogućnost promene  

Što se tiče promena usled dogovorenih liberalizacija, kod kukuruza je slična situacija kao i kod pšenice. Kukuruz je proizvod kod koga je mogućnost da se dese promene na srpskoj strani zanemarljiva. Uzrok nemogućnosti promena je mali  dogovoreni  nivo  liberalizacije  u  odnosu  na  konkurentne partnere  STO,  EU  i  Tursku,  kao  i  nekonkuretne proizvodnje u partnerskim zemljama (Belorusija, Turska).  

Potpisivanje Sporazuma  i primena nulte carinske stope za kukuruz u određenoj meri se odrazila na povećan  izvoz kukuruza iz Srbije u Belorusiju (u 2009. godini izveženo je oko 100t semenskog kukuruza, dok je prethodnih godina izvoz  bio  zanemarljiv).  Sa  jedne  starne,  imajući  u  vidu  da  je  Belorusija  neto  uvoznik  ove  žitarice,  ne  postoji mogućnost da se beloruski kukuruz izvozi u Srbiju. Međutim, sa druge strane, obzirom da se Srbija nalazi među 10 najvećih  izvoznika  kukuruza  u  svetu,  kao  i  da  je  Sporazum  potpisan  tek  2009.  godine,  u  narednom  periodu  se očekuje povećanje izvoza srpskog kukuruza u Belorusiju, naročito merkantilnog.  

Obzirom da je prilikom pregovora sa Turskom stranom posebno zaštićena poljoprivreda i da bilateralan sporazum nije predvideo snižavanje carina za kukuruz sa srpske strane, u pogledu uvoza kukuruza iz Turske nema mogućnosti za promene. Sa druge strane, ovim Sporazumom Srbija  ima mogućnost da plasira merkantilni kukuruz na Tursko tržiše sa preferncijalima (bez carine do kvote od 5.000 t), a semenski po stopi od 0%. Obzirom da je do sada Srbija u Tursku  izvozila  samo  semenski  kukuruz  i  to  u malim  količinama  (200  tona,  prosek  2007‐2009),  ovaj  Sporazum predstavlja šansu za srpske izvoznike da plasiraju veće količine merkantilnog kukuruza u Tursku. 

 64

Turska  kao  uvoznik  i  mali  izvoznik  ove  žitarice,  ne  bi  predstavljala  potencijlanog  izvoznika  u  Srbiju,  već  bi predstavljala potencijalnog uvoznika kukuruza iz Srbije. 

 

Efekti  

Glavni podstrek dosadašnjem snažnom rastu izvoza kukuruza dao je (i daće) asimetrični trgovnski aranžman sa EU i, u nešto manjoj meri, zona regionalne slobodne trgovine.  

Liberalizacija trgovine kukuruzom ima brojne i složene efekte na makro nivou. Pozitivni efekti  liberalizacije najviše su  se  odrazili  u  izvozu  merkantilnog  kukuruza.  Najveća  spoljnotrgovinska  razmena  merkantilnog  kukuruza ostvarena je sa zemljama članicama EU, tako da je u 2009. godini Srbija izvezla više od 80% merkantilnog kukuruza u EU.   Posmatrano sa druge strane, carinska stopa na uvoz merkantilnog kukuruza  iz EU se postepeno smanjuje do određenog  nivoa.  Međutim,  Srbija  ima  konkurentnu  proizvođačku  cenu  ovog  proizvoda  pa  su  samim  tim potencijalni negativni efekti ove liberalizacije u velikoj meri ograničeni.   

Za sada je efekat liberalizacije na uvoz semenskog kukuruza zanemarljiv iz razloga što svaki strani hibrid bi trebalo da  prođe  proseces  priznavanja  sorti. Međutim,  povećanje  uvoza  EU  hibrida  semenskog  kukuruza  očekuje  se  u narednim godinama kada  isti prođu proceduru priznavanja  i kada carinska stopa na uvoz  iz EU bude spuštena na 0%. Samim tim uvoz semenskog kukuruza postaće jeftiniji, a time posredno i izvoz konkurentniji. 

CEFTA zemlje predstavljaju prirodno tržište za srpsku ekonomiju, kako zbog prepoznatljivosti brendova, tako i zbog blizine koja snižava troškove. U skladu sa tim, CEFTA sporazum je i do sada već u velikoj meri pomogao povećanju izvoza kukuruza  iz Srbije u region. Tako da je realno očekivati da će biti nastavljen trend porasta izoza kukuruza u zemlje CEFTA sporazuma, što svakako predstavlja pozitivan efekat liberalizacije. 

Sporazumom o  slobodnoj  trgovini  između Republike Srbije  i Republike Turske dogovorena  je asimetrija u korist srpske  strane  za  38 grupa proizvoda, u koje  spada  i kukuruz. Tako da ovaj bilateralan  sporazum nije predvideo snižavanje carina za kukuruz uvežen iz Turske pa samim tim ne može ni biti efekata na srpkoj starni.  

 

Zaključak  • Srbija neće uvoziti kukuruz i liberalizacija neće imati efekat na ovu proizvodnju  

• Najveću opasnost predstavlja smanjenje  izvoza usled mogućeg smanjenja svetskih  i regionalnih cena koji u kratkom periodu može da ima iste efekte kao i prekomerni uvoz  

• Kako u svetu tako i u Srbiji cena kukuruza ima uzlazni trend što će se odraziti na dobru tržišnu perspektivu u pogledu  cena. Ovakav  trend  u  Srbiji  je  posledica  rasta  cena  na  inostranom  tržištu  ali  i  padu  vrednosti dinara.  

• Srbija  je 2009. godine oborila sve rekorde u  izvozu kukuruza  i našla se na osmom mestu među 10 najvećih izvoznika ove žitarice u svetu. Pored toga što je kukuruz najznačajniji izvozni proizvod poljoprivrede, on je i među prvih  10 najznačajnijih proizvoda domaće privrede po ostvarenoj  vrednosti  izvoza. Ovakvi  izvozni rezultati  svakako  imaju  pozitivan  efekat  na  proizvođače  da  još  dodatno  povećaju  svoju  konkurentnost ulaganjem u proizvodnju.  

• Obzirom na trend povećanja broja stanovnika u svetu, klimatske faktore, korišćenje kukuruza za proizvodnju biogoriva, dolazimo do zaključka da će se trend povećanja cene ove žitarice nastaviti.  

 

 65

 9.2. Voće  

Predhodnih  godina  u  svetu  je  proizvodnja  i  promet  voća  značajno  unapređen.  Ove  promene  su  prvenstveno uslovljene zahtevima kupaca i potrebama supermarketa. Neke od osnovnih promena jesu:  

• Sve veća okrenutost ka kvalietu  • Grupisanje nabavke u supermarketima od strane nekoliko kompanija  

• Unapređenje pakovanja i zahteva da svaka roba bude propisno upakovana  

• Unapređenje tehnologija koje omogućavaju duže čuvanje kako u skladištima tako i u prodavnicama  

• Veliki rast svetske trgovine voćem (samo u period od 2005 – 2008. vrednost trgovine voćem je povećana za skoro 43%) 

Ovakve  promene  zahtevaju  i  odgovore  od  strane  proizvođača  i  trgovaca.  Iako  Srbija  beleži  značajne  uspehe  u trgovini voćem  ipak  je ona, pre svega, orjentisana na mali broj tržišta (zamrznuta malina tržište EU, sveža  jabuka sveže Rusko tržište za kvantaše) i sa tih tržišta ne  izvlači se maksimum (nema malina u supermarketima u EU pod našim brendovima, tržište višnje ne može da se ustali u količinama  i sl). Upravo zato  je potrebna nova strategija orjentisana na poznavanju funkcionisanja tržišta.  

Iskustva NZČ pokazuju da  je u sektoru voća teško ući na novo tržište. Zato uvoz raste brže od  izvoza  iako  je bilo očekivano da  će oslobađanjem svih carinskih barijera doći do  ispoljavanja prednosti  jeftinije  radne  snage u NZČ. Međutim, očigledno da tehnologija proizvodnje, pristup tržištu, preferencijal ka loklanom, doprinose da sektor bez ozbiljnih  reformi ne može  značajno profitirati. Naprotiv, dešava  se  značajan uvoz  i brži  rast uvoza nego  izvoza. Najbolji primer je Mađarska u kojoj je uvoz voća 2008. godine povećan 5.6 puta u odnosu na 2000. godinu, dok je izvoz porastao samo 2.6 puta. Srbija zato mora da reformiše svoj sektor voća  jer će u suprotnom  imati  isti odnos uvoza i izvoza kao Mađarska po priključenju u EU. 

Tabela 19: Izvoz voća odabranih zemalja CIS (vidi Aneks 9,10,11 i 12) u 000 USD Izvozers  Izveženo  

2005 Izveženo  2006 

Izveženo  2007 

Izveženo  2008 

%  učešća  

Svet  49,262,200  52,814,416  61,109,324  70,487,760  100.00% 

Turska  2,501,037  2,388,333  2,670,618  2,855,221  4.10% 

Poljska  577,575  623,827  854,838  1,044,183  1.50% 

Litvanija  57,468  177,827  292,550  410,972  0.60% 

Srbija  160,232  196,892  303,659  335,670  0.50% 

Kirgistan  4,015  10,535  30,103  217,804  0.30% 

Uzbekistan  219,784  377,983  280,894  209,036  0.30% 

Mađarska  68,869  72,119  109,216  181,558  0.30% 

Ukrajina  102,166  151,545  141,496  171,962  0.20% 

 

Grafikon 58: Ukupan uvoz svežeg voća  iz 12 NZČ u 2008. godini (mil USD) i indeks povećanja izvoza (2000/2008) 

Grafikon 59: Bazni indeks trgovine povrćem (grupa 7) u 12 NZČ EU 

   

 66

Karakteristike tržišta u Srbiji  

Proizvodnja  voća u Srbiji  je nestabilna  i  varira među godinama prvenstveno usled  vremenskih uslova,  ali  i  zbog proizvodnje  koja  ne  obavlja  uvek  na  profesionalan  način.  Tako  sve  proizvođače možemo  podeliti  u  dve  velike grupe:  

I grupa: proizvođači koji su tržišno orijentisani i  profesionalno se  bave proizvodnjom voća. Prodaja je orijentisana uglavnom ka izvozu ili ka prodaji na kvantaškim pijacama. U ove proizvođače spadaju:  

• Kompanije koje se bave trgovinom ili preradom i ulažu u proizvodnju radi sigurne i kvalitetne robe,  

• Fizička ili pravna lica, koja su novac zarađen u drugim sektorima uložili u savremene intenzivne zasade koji su obično veći od 50 ha,  

• Proizvođači koji se tradicionalno bave voćarstvom  i imaju posede od 5 do 30 ha.  

II grupa: veliki broj malih proizvođača koji nisu vertikalno integrisani. Prosečan proizvođač voća ima proizvodnju na maloj površini, a njegovi proizvodi najčešće zavšavaju u kući ili lokalnoj pijaci. 

Koncentracija voćarske proizvodnje u određenim proizvodnim područjima. Intenzivna voćarska proizvodnja locirala se u pojedinim  regionima koji nisu direktno vezana za tradiciju uzgoja voća. To  je posledica  činjenice da se nove tehnologija lakše uvode tamo gde ne postoje prethodna  iskustva i predubeđenja o određenoj proizvodnji. Tako  je proizvodnja maline gotovo zanemariva u tradicionalnim područjima gajenja. Intenzivni zasadi  jabuke dominiraju u Vojvodini (Subotička peščara, Srem, okolina Novog Sada). Breskva se  intenzivno širi u području Srema, a višnja  je još uvek dominantna voćka na jugu Srbije.  

Zastareli   skladišni    i prerađivački kapaciteti. U Srbiji  još uvek ne postoji  registar ukupnih kapaciteta hladnjača za čuvanje voća (i povrća). Najveći deo i hladnjača i preradnih kapaciteta nije u funkciji, ili ima zastarelu tehnologiju. U poslednjih 5 godina podignute su ULO hladnjače ukupnih kapaciteta gotovo 30.000 t, ali to predstavlja mogućnost za skladišetenje samo 15 % proizvodnje jabuke. 

Neorganizovana  “prometna”  strana  tržišta  voća  –  sakupljanje,  klasiranje,  skladištenje  i  transport. U  Srbiji nema distributivnih  centara  sa modernom  tehnologijom  probiranja  kvalitetnog  voća  (kalibratora).  Pored  toga  kultura pakovanja  i proizvodnja ambalaže  je  tek na početku  razvoja.    Isto  tako, postoje  i problemi u  transportu koji  su vezani za prevozna sredstva, ali još više i za nerazvijenu i lošu putnu infrastrukturu. 

Nepostojanje veletržnice koja bi bila mesto prodaje na kojem bi proizvođači mogli da svoju standardizovanu robu prodaju ili ostave trgovcima koji bi je prodavali za njihove potrebe. 

 

Dogovorena liberalizacija 

Sa Evropskom unijom je ispregovarano oko 6.7% za 2010. godinu na nivou celog poglavlja, a da će pri tom doći do dalje  liberalizacije  voća  tako da  će poslednja prosečna  zaštita  (nakon 5 godina)  iznositi oko 0.5%. Ostale  zemlje (STO)  imaju najmanje  liberalizovan pristup tržištu voća što na nivou poglavlja  iznosi oko 15%. Bitno  je napomenuti da pošto proces pregovaranja za STO nije završen postoje određeni zahtevi zemalja  članica za dalju  liberalizaciju voća kao što  je npr. zahtev SAD za snižavanje carina na badem  i grejpfrut; zatim Ekvador za banane; Ukrajina za tropsko jezgrasto voće i razne mešavine. 

Prema Turskoj i STO zemljama članicama najveća zaštita je na jabukama (oko 80%) i kruškama (oko 50%) kod kojih postoje sve tri carine.   Zatim  idu šljive, grožđe,  lubenice, višnje koje takođe  imaju sve tri vrste carina. Sezonski se štite  sve  vrste  citrusnog  voća osim  limuna, dinje,  jagode, breskve  i kajsije. Od proizvoda koji  se ne gaje u Srbiji prema STO najveća carina je na bananama. Takođe, prema zemljama STO ne postoji ni jedan proizvod iz grupe voća koji  je  potpuno  liberalizovan,  tako  da  je  najmanja  zaštita  5%  i  to  za  razne  vrste  oraha  (brazilski,  kokos,  akažu) badem, limun, papaja, mango, razne mešavine suvog voća.  

Turska  je zatražila slobodan pristup za samo određene vrste voća, one za koje postoji  interes  i kod kojih postoji ozbiljan  izvoz, odnosno  za koje  su mnogo  konkuretniji,  a  to  su  samo  citrusi,  lešnici, pistaći,  suvo grožđe  i  suve kajsije.  Kod  ovih  proizvoda  je  Srbija  u  okviru  kvota  ustupila  0%  carine.  Prema  tome,  izuzimajući  ovih  nekoliko proizvoda poglavlje voća nije preterano liberalizovano u odnosu na STO zemlje i iznosi oko 14.5%. 

Za zemlje članice EU (trenutno za 2010. godinu) jabuka i kruška su takođe najviše zaštićeni proizvodi s tim što je to za nekih 15% manje nego kod Turske  i STO. Osim kod  jabuke  i kruške, prelevmani su zadržani  i kod šljiva, grožđa, lubenice, višnje, dinje, kajsije  i trešnje. Voće kod kojeg  je odmah ukinuta carina su određene vrste citrusnog voća, orasi, pistaći, guava, mango, banane, crne i crvene ribizle, dudinje, papaja, razne mešavine voća i određena sušena voća kao što su suve smokve i suvo grožđe. Voće koje se postepeno liberalizuje na 0% smatra se za manje osetljive proizvode, kod kojih  je potreban određen period ulaganja  i prilagođavanja tržištu a to su od svežeg voća:  lešnici, kruške, kajsije, nektarine,  lubenice, maline; od smrznutog    jagode, maline, višnje,  itd.; sušeno voće  i mešavine kao 

 67

što su kajsije, jabuke, nektarine itd.  Pri tom za šljive, jabuke, jagode, grožđe i višnje ostaje sezonska carina, a npr. za brusnice, borovnice, suve šljive ostaje određeni nivo zaštite oko 6%  i nakon 5 godina. Najveća zaštita se na kraju liberalizacionog perioda zadržava kod suvih šljiva (10%). 

 

Mogućnost promene  

Kako je proizvodnja voća u Srbiji usmerena na izvoz, gubitak tržišta (za jabuku u Rusiji, za malinu u EU, ...) bi imao značajno pogubnije efekte nego  liberalizacija. U tom smislu  liberalizacija će  imati nedvosmisleno pozitivan efekat jer  će  inicirati  značajne  promene  u  sektoru  koji  će  se  odraziti  na  povećanu  konkurentnost  tj.  zadržavanje  ili osvajanje  novih  tržišta.  Ovo  se  svakako  odnosi  na  proizvodnju  maline,  jabuke  i  breskve.  Dakle,  liberalizacija potencijalno može da unapredi sektor voćartsva u Srbiji. 

Ovakav scenario zavisi od reformi sektora koje treba da obuhvate 

• Unapređenje znanja, prihvatanje novih tehnologija  

• Uspostavljanje efikasnijeg sistema zaštite intelektualnih prava kako bi se olakšala implementacija novih sorti 

• Organizaciju proizvođačkih grupa i objedinjavanje ponude 

• Stvaranje uslova za implemetaciju  standarda  i implementacija standarda 

• Investiranje u skladišta, hladnjače i savladavanje tehnologije čuvanja voća • Investicije u prerađivačke kapacitete 

Veliki deo proizvođača, koji  još uvek nije promenio pristup prema voćarstvu, moraće se prilagoditi promenama  ili preći u neki drugi sektor.   

Cene voća u Srbiji su niže od cena u EU, ali su veće od cena voća u okruženju. Liberalizacija neće značajno uticati na cene, ali će potrošači za istu cenu dobiti značajno bolji kvalitet i ravnomernije snabdevanje.  

 68

 

Jabuke Po obimu proizvodnje (od 60 do 68 miliona tona godišnje) jabuka zauzima treće mesto (1. banana, 2. grožđe) među svim  voćem.  Proizvodnja  jabuke  je  danas  gotovo  3  puta  veća  nego  1960.  godine  a  od  1998.  do  2008.  godine povećala se za 20%. Oko 10% svetske proizvodnje sveže jabuke učestvuje u svetskoj trgovini. Samo mali broj zemalja je uključen u izvoz na daljinu (long distance Izvoz). Najveća globalna tržišta sveže jabuke su Kina, EU i SAD.   

Izvoznici  sveže  jabuke  su  Kina,  Francuska,  SAD,  Čile,  Italija,  Novi  Zeland  i  Južnoafrička  Republika.  Većina  ovih zemalja spada  i u  izvoznike koncentrata  jabuke. Glavna uvozna tržišta  jabuke su Rusija  i razvijene zemlje Evrope, SAD i Azije. Tržišta zemalja u razvoju kao što su Meksiko, Indija i Indonezija postaju potencijalno zanimljiva tržišta za plasman  jabuke. U  toku  je blago  skretanje  trgovine  sa ovih  tradicionalnih  tržišta ka Rusiji  i  jugoistočnoj Aziji. Po pravilu, glavna tržišta  jabuke su okolne zemalje. Na primer, tržište SAD se snabdeva  iz Čilea dok su Kina  i Poljska glavni snabdevači ruskog tržišta.  

Trgovina jabukom se povećala sa 4.2 miliona tona u 2004. na 5 miliona u 2008. godine, a 4 najveća izvoznika (Kina, EU,  Čile  i  SAD)  pokrivaju  70%  ukupne  trgovine  u  2008.  godini. U  okviru  EU  odvija  se  velika  trgovina  jabukom. Nemačka  i  Velika  Britanija  su  najveći  svetski  uvoznici  jabuke.  Primarni  snabdevači  ova  dva  tržišta  su  Italija  i Francuska koje su i među najvećim svetskim izvoznicima jabuke. Većina zemalja, koje su najveći proizvođači jabuke,  istovemeno su i najveći trgovci i potrošači sveže jabuke.  

Mapa 5: Trgovina jabukama svetu po  vrednosti izvoza    Mapa  6:  Trgovina  jabukama  u  Evropi  u tonama 

  

 

Kineska proizvodnja  je bila dominantna na  svetskom  tržištu  s udelom  koji  se  sa  30% povećao na 43%. Od  1990. godine proizvodnja jabuke u Kini je četvorostruko veća.  Rast proizvodnje u Kini se usporio od 2000. godine, ali se povećao izvoz i po volumenu  i po vrednosti. Iako je najveće tržište za kineske jabuke bila Rusija, ona je izvozila i u mnoge  zemlje  jugoistočne  Azije,  konkurišući  i  ugrožavajući  plasman  američke  jabuke  na  tom  tržištu.  Konkurentnost  kineske  poizvodnje  jabuke  se  zasniva  na malim  troškovima  poizvodnje  koji  dovode  do  cenovne konkurentnosti  iako  su  prinosi    znatno  manji  nego  u  drugim  zemljama.  Isto  tako  i  kvalitet  jabuke  koja  je proizvedena u Kini nije na nivou onog koji je standard u EU i SAD, iako su kineski proizvođači jabuke uložili značajne napore u unapređenje  sistema gajenja poslednjih godina. Većina voćnjaka u Kini  su  još uvek klasični  voćnjaci  sa velikim  razmacima  sadnje  (low  density  plantations).  Ne  koriste  se  slabo  bujne  podloge  (dwarfing  rootstocks), većina zasada se ne navodnjava a   prosečna veličina zasada  je od 1 do 2 ha. Postoje pokušaji da se objedinjavaju voćnjaci  jabuke  te  se  očekuje  da  će  se  povećati  njihova  veličina.  Od  2003.  godine  ipak  opadaju  površine  pod jabukom  i  proizvodnja  se  koncentriše  u  najbolja  uzgojna  područja  kao  što  su  Shandong  i  Shaanxi.  U  ovim područjima  rastu  prosečni  prinosi  kao  rezultat  prelaska  na  gušću  sadnju.  U  Kini  dominira  sorta  Fuji  koja  je zastupljena sa skoro 60%.  

SAD  su po proiyvodnji  jabuka na drugom mestu,  a među  velikim proizvođačima  su  Francuska, Nemačka,  Italija, Poljska  i Rusija. Turska,  Iran  i  Indija su, takođe, značajni proizvođači, ali većina njihove proizvodnje    je namenjena njhovoj  sve  većoj populaciji. Na  južnoj  hemisferi  najveći proizvođači  su Argentina, Australija,  Čile, Novi  Zeland  i Južoafrička Republika.  

Čile je tzv. kontra sezonski dobavljač jabuke za mnoga tržišta na severnoj hemisferi i to ga čini jednim od najvećih izvoznika  jabuke.  Izvoz  iz  Čilea  se  povećavao  kako  je  rasla  tražnja  za  jabukom  izvan  njene  „normalne“  sezone potrošnje. U poslednjoj deceniji rasle su i proizvodnja i površine pod jabukom. Crvene sorte jabuke su zastupljene u proizvodnji, skoro 75% i čine 2/3 čileanskog izvoza. Čile prati trendove proizvodnje koji se dešavaju u SAD i sortiment 

 69

se  diversifikuje  ka  novim  sortama  kao  što  su  Gala,  Fuji,  a  smanjuje  se  proizvodnja  Crvenog  delišesa.  Raste  i proizvodnja sorte Granny Smith kao odgovor na zahteve tržišta na koja se izvozi.  

Zemlje  Evropske  unije  su  tradicinalni  centar  komercijalnog  gajenja  jabuke  i  upravo  su  evropljani  komercijalnu proizvodnju jabuke preneli u druge delove sveta. Evropska Unija je jedan od najvećih svetskih izvoznika, uvoznika, proizvođača i potrošača jabuke. Postoje značajne razlike u cenama, kvalitetu, potrošnji kao i u strukturi proizvodnje jabuke među  različitim  zemljama  članicama  EU.  Vrednost  izvoza  jabuke  iz  EU  je  povećan  gotovo  50%  od  2007. godine, prvenstveno zbog povećane cene  jabuka na  svetskom  tržištu, ali  i zbog povećanja količina. Dva najveća tržišta  na  koje  je  plasirana  jabuka  su  Rusija  i  Ukrajina.  Ovaj  rast  izvoza  iz  EU  u  Rusiju  i Ukrajinu  je  uglavnom postignut izvozom jeftinije, manje kvalitetne, jabuke iz Poljske. Većina izvoza jabuke iz zemalja članica EU plasira se u  druge  zemlje  EU.  Najveći  deo  (80%)  jabuke  iz  Francuske  i  Italije  završi  na  tržištu  EU.  Nemačka  kao  glavni proizvođač i  uvoznik jabuke igra važnu ulogu na tržištu EU. Proizvodnja jabuke u zavisnosti od vremenskih uslova varira po godinama i od toga zavisi i količina jabuke koja će se uvoziti da bi se zadovoljila velika potrošnja jabuke u Nemačkoj.  

Srbija je od neto uvoznika jabuka, postala redovni izvoznik. Najveće tržište za jabuku proizvedenu u Srbiji je Rusija. U Rusiju se od 2006. godine izvozi godišnje blizu 32.000 t  (u 2007. 57.000 t), ili u vrednosti od oko 12 miliona $ (u 2007. 19 miliona $). To  je, ukoliko  je proizvodnja koja se prema statistici navodi od oko 280.000 t tačna, oko 20% proizvedene jabuke, a procena je da je to najmanje 50% jabuke proizvedene u Srbiji  koja je namenjena tržištu. Izvoz u CEFTA je konstantan tj. konstantno mali i iznosi u proseku 5.000 t (varira od 2 do 10.000 t) godišnje. Izvoz u EU je gotovo  beznačajan,  najveći  je  bio  2000.  godine  i  iznosio  je  4.000  t.  Jedinična  cena  izvoza  varira,  a  prosečna jedinična cena u poslednjih devet godina je 0.27 $. Najveća je prema ruskom tržištu, prosečno 0.38 $. (2002‐2009).  Prosečna jedinična cena uvoza je 0.48 $. 

Grafikon 60: Trgovina jabukama u Srbiji (in USD)  Grafikon 61: Destinacije izvoza jabuke iz Srbije (u tonama) 

   

Turska je zemlja sa najvećom potrošnjom jabuke po glavi stanovnika (31 kg). Pošto je Turska veliki proizvođač, a nije veliki  izvoznik,  većina  jabuke  je  namenjena  domaćoj  proizvodnji.  Potrošači  u  Turskoj  preferiraju  Crveni  i  Zlatni Delišes i ove sorte su zastupljene u proizvodnji s oko 85%. Proizvodnja jabuke u Turskoj je stabilna i kreće se oko 2,3 miliona tona. Sama, proizvodnja  je prilično ekstenzivna, a to  je direktni rezultat velike carinske zaštite koja  je oko 60.3%.Tako da domaća proizvodnja nije  imala motiva da se unapredi i modernizuje.  

Belorusija  je  neto  uvoznik  jabuke,  bez  obzira  što  je  proizvede  više  nego  Srbija.  U  stvari  glavna  karakteristika proizvodnje je njena velika varijabilnost od 230 hiljada tona (2005. godine) pa do 488 hiljada (2006. godine) ili 432 hiljada (2009. godine). Prosečan godišnji uvoz u proteklih pet godina  iznosio  je oko 30 miliona USD (od 24 do 35 miliona USD), dok je ostavren izvoz u vrednosti od oko 2.5 milion USD uz varijacije od 0.5 miliona USD (2008) do 7.2 miliona (2007). Gotovo celokupan izvoz plasiran se u Rusiju, dok jabuku uvozi iz Poljske (63%) i Moldavije (23%).  

 

Karakteristike tržišta u Srbiji  

Tržište  jabuke u Srbiji  je  različito zavisno od  regiona gajenja  i može se  reći da postoje 3 tipa proizvodnje koje se razlikuju  po    intenzivnosti  gajenja  i  tržištu  na  koje  se  plasira. U  Vojvodini  u  kojoj  se  proizvodi  oko  37%  jabuke proizvodnja je zasnovana na intenzivom gajenju u okviru porodičnih komercijalnih gazdinstava. Najveći deo voćara u Vojvodini  ima preko  10 ha voćnjaka. Napredni voćari su se 0d 2005. godine udružili u cooperative, kako bi bili podobni  za dobijanje  investicionih  sredstava    za  izgradnju ULO  hladnjača. Koncentrisanje prodaje na ovaj  način dovelo  je trgovce  iz Rusije. Od 2005. Rusija postaje glavno tržište za  jabuku  iz Vojvodine. Nekoliko kompanija  je, takođe u Vojvodini investiralo u veoma moderne zasade jabuke i ovaj trend podizanja novih jabučnjaka se nastavlja. Drugi voćarski region, koji  je veoma značajan,  je u Grockoj  i Smederevu, ali profesionalnih voćara  ima  i u Topoli  i Čačku i oni imaju sličan način prodaje. Površine u posedu voćara u ovim krajevima su manje od onih u Vojvodini (2 

 70

do  10  ha)    a  prodaja  se  obavlja  na  kvantaškoj  pijaci  u  Beogradu  ili  u  lokalu  na  lokalnim  pijacama  ili  preko otkupljivača.  

Investicije u skladišne kapacitete su preokrenule bilans trgovine jabukom. Izgradnjom  ULO hladnjača u poslednjih 5 godina ukupnog kapaciteta od oko 30.000 t, Srbija  je od   uvoznika postala značajan  izvoznik  jabuke. Uvoz se od 2005. godine prosečno godišnje kreće oko 5 miliona $, a izvoz je  povećan na 15 miliona $.  

Velika zavisnost proizvođača u Vojvodini od ruskog tržišta. U Vojvodini je od 2005. godine podignuto 25.000 t ULO hladnjača. Većina ovakve proizvdnje, koja je vezana za ove skladišne kapacitete,  je orijentisana na rusko tržište. U periodu  posle  2005.  godine  gotovo  celokupne  količine  iz  ovih  hladnjača  su  izvožene  na  rusko  tržište  i  nisu  se pokušavali uspostavljati alternativni kanali prodaje. Isto tako, standardi prilikom proizvodnje su od 2009. godine u potpunosti prilagođeni ovom tržištu.  

Mala  prodaja na  kvantaškim pijacama. Prema podacima Gradskih pijaca Beograd,  promet  jabuke  na Kvantaškoj pijaci u Beogradu u 2009. godini  je bio 7.000 t ili 2.5 % proizvodnje jabuke u Srbiji. Kako je na ovu pijacu usmerena prodaja proizvođača  jabuke  iz okoline Beograda (Grocka, Smederevo)  i drugih voćarskih rejona u centralnoj Srbiji (Topola, Čačak), može se  pretpostaviti da se na drugim kvantašima ne proda  ukupno više nego u Beogradu tj. da se najviše 5% vrednosti proizvodnje jabuke plasira na ovaj način. 

Nedostatak  opreme  za  kalibriranje  i  pakovanje.  U  najvećem  broju  skladišta  ne  postoji  adekvatna  oprema  za kalibriranje  i  pakovanje  koja  bi  kapacitetom  i  kvalitetom  zadovoljila  standarde  prodaje  za  tržište  EU. Dodatno, nedostatak  proizvodnih  standarada  (GlobalGap),  objedinjenih  količina  kao  i  uspostavljenih  veza  sa  velikim dobavljačima  supermarketa  u  EU  onemogućava  izvoz  na  bogato  tržište  EU  ili makar  ga  limitira  na  prodaju  na veletržnicama u EU.  

 

Dogovorena liberalizacija  

Trenutna  zaštita  tržišta  jabuke  u  Srbiji  je  carina  30%,  20%  je  sezonska  carina  i  10  RSD/kg  uvozni  prelevman. Dogovorena je liberalizacija tržišta, a to je prema EU postepeno smanjivanje TE sa 32% na 6.7%u narednih 6 godina. 

Tabela 20: Dogovorena liberalizacija za jabuku     Početna  EU  STO  Turska  Belorusija 

Za jabukovaču, sezonska  60.2%  49.5% ‐ 38.8% ‐ 28.1% ‐ 17.4% ‐ 6.7%  73.6%  73.6% Za jabukovaču, ostala  64.8%  51.9% ‐ 38.9% ‐ 26% ‐ 13% ‐ 0%  81.0%  81.0% Ostala sveža  32.1%  27% ‐ 21.9% ‐ 16.9% ‐ 11.8% ‐ 6.7%  38.4%  38.4% 

Ukidanje carina 0% 

 

Mogućnost promene 

Pored značajnog unapređenja proizvodnje i podignutih novih zasada zasnovanih na novim tehnologijama proteklih godina, generalna ocena je da proizvodnja u Srbiji zaostaje za proizvodnjom u najvećem delu zemalja EU. Međutim, Srbija  ima  svoje prednosti, prvenstveno vezane za mala očekivanja zarade  i  relativno manje  troškove po  jedinici površine. Obe ove činejnice ostavljaju prostor da Srbija bude cenovno konkurentna u proizvodnji jabuke i da se čak dodatno  prilagođava  povećanoj  konkurenciji.  Iako  se  može  konstantovati  da  Srbija  zaostaje  po  tehnologiji  i prinosima za proizvođačima u EU, ne može se reći da su svi proizvođači u EU na nivou najboljih, već da je još uvek dobar deo proizvođača na nivou proizvođača u Srbiji. Isto kao što se i oko 20% izvozno orjentisanih proizvođača u Srbiji nalazi na nivou najboljih u EU. Ovakva  struktura ukazuje na moguće  različite efekte na nivou pojedinačnih proizvođača  (onih  koji proizvode  za  tržište,  a među  20%  loših),  ali  ne  i  na nivou  Srbije  jer  tu postoji prostor  za ublažavanje negataivnih efekata.  

Pošto je Srbija imala veliku zaštitu na uvoz, teško je oceniti koliko je Srbija konkurentna na evropskom i svetskom tržištu.  Dokazana  je,  pre  svega,  carinska  konkurentnost  na  Ruskom  tržištu međutim,  uz  carisnke  privilegije  u odnosu na konkurente. Nema dileme da novopodignuti voćnjaci  jabuke,  sa primenjenom novom  tehnologjom u koju se konstantno ulaže znanje u njegovo održavanje, jesu konkurentni na svetskom tržištu jer eliminišu postojeće nedostake  i  slabosti  koje  karakterišu  proizvodnju  u  Srbiji  (loša  kompozicija  sorti,  nepostojanje  standarada  i  sl). Međutim,  iako  je cena koštanja  jabuka, proizvedenih u ovakvim voćanjcima, niska  i cenovno konkurentna na EU tržištu one se ipak tamo ne prodaju. Prvenstveno iz naših internih razloga u koje možemo ubrojati:  

• Bolji uslovi (u odnosu cena/pakovanje, standardi, ambalaža...) koja se ostvaruje na Ruskom tržištu  

• Potpuno nepoznavanje i nepostojanje želje da se nastupi na EU tržištu  • Namanje objedinjene ponude 

• Neispunjavanje proizvodnih standarda   

 71

Međutim,  isto tako  i eksterni  razlozi pre svega vezani za načine  funkcionisanja  tržišta u EU  i načine snadbevanja supermarketa jabukom koji se zasniva na: 

• Limitiranju  konkurencije  u  domenu  nabavke  na  način  da  samo  jedna  kompnanija  dobije  pravo  na snadbevanje 

• Cena je bitna ali nikako presudna  • Mogućnost upravljanja neprodatom robom  

• Kvalitetno pakovanje  • Disribucija do svakog objekta   

Tabela 21: Osnovne karakteristke proizvodnje EU, Kine, Turske i Belorusije  Trgovinski partner 

Konkurentnost 

EU  Zasnovana na novim tehnologijama, visokom kvalitetu, novom sortimentu, kvalitetnim skladištima za dugo čuvanje, stabilnim prinosima i minimalnim rizicima, visokoj ceni... Velika raznolikost među zemljam, naročito među novim i starm članicama  

STO (Kina)  Zasnovana na jeftinoj radnoj snazi, niskom kvalitetu, prodaji posle berbe i niskoj ceni  

Turska  Prizvodnja  za  sopstvene  potrebe,  prilično  ekstenzivna,  značajno  unapređenje  poslednjih  godina  i  u skldišnim, proizvodnim i prodajnih tehnologijama  

Belorusija  Proizvodnja ali za sopstvenu upotrebu, niskog kvalieta, malih površina  

Svakako da smanjenje izvoza u Rusiju može da  ima iste efekte kao  i povećanje uvoza, tako da  je neophodno u isti kontekst  staviti  nastavak  izvoza  i uvoz  jabuka. Ukoliko bi došlo u  skoroj budućnosti do nemogućnosti  izvoza u Rusiju to bi dovelo do većih poremećaja na tržištu u Srbiji  jer domaće tržište nema kapacitet za još 40.000 t jabuke. 

U proizvodnji  jabuka, zemlje Evropske unije  su kvalitetno najkonkurentnije na  svetu.  Italija, Francuska, Nemačka postavljaju  standarde,  kreiraju  tražnju  i  ukus  potrošača  u  celom  svetu.  Od  zemalja  EU  potencijno  najveća mogućnost za uvoz predstavlja  jabuka  iz Poljske. Poljska se već pozicionirala na  istočnoevropskom tržištu gde  je konkurentna zbog niske cene. Izvoz jabuke iz Poljske je usmeren na tržišta Ukrajine, Litvanije i Rusije. Za razliku od Italije  i  Francuske,  samo  40%  jabuke  iz  Poljske  se  izveze  unutar  EU,  jer  se  na  ovom  tržištu  traži  jabuka  boljeg kvaliteta.  Tržište  u  Srbiji  je  orijentisano  više  na  cenu  jabuke  nego  na  kvalitet.  Zbog  toga  se  može  očekivati potencijalni uvoz  jabuke  iz Poljske,  koja  je  cenovno  konkurentna  i  koja  je u proteklim godinama  zauzela  tržišta istočno evropskih zemalja. Jabuke iz Italije ili Francuske se pojavljuju i sada na našem tržištu ali više kao ekskluzivni proizvod nego kao relana opasnost od velikog uvoza. 

Neke od karakteristika koje utiču na ove procese a tiču se direktno uvoza u Srbiju jesu:   

• U proizvodnji  jabuke u  EU dominiraju  specijalizovani profesionalni proizvođači  i  integrisan  sistem,  koji  se sastoji  od  proizvođača  –  pakera  –  špeditera  (trgovca)  –  supermarketa.  Ovaj  sistem  je  u  velikoj meri zatvoren za proizvođače iz Srbije 

• Snabdevači  (nekoliko  velikih  kompanija  koje  snadbevaju  supermarkete  kao  najveće  potrošačke  centre) poseduju spremnost da ispoštuju sve zahtevane količine kao i sorte jabuke i proizvoda od jabuke.  

• Glavni snabdevači se suočavaju sa najvećom konkurencijom, što se tiče cena, u poslednje dve decenije i isto tako kod svake isporuke mogu biti suočeni sa vraćanjem robe zbog kvaliteta 

• Konkurencija tražnji jabuke je povećana potražnjom za drugim vrstama voća 

• Izvoz je postao teži  i zahtevniji, uvode se novi internacionalni i nacionalni standardi, propisi  i takse • Nabavka  jabuka u supermarketima u EU  je skocentrisana u nekoliko kompanija  (u osnovi  je zasnovana na 

ograničavanje  kokurencije  u  nabavci  na  uštrb  više  cene,  sigurnosti  plasmana  i  upravljanjem  neprodate robe) 

Kad posmatramo  zemlje  koje potencijalno mogu da  izvoze  jabuke  u  Srbiju  iz  zemalja  STO potencijlano  najveća opasnost dolazi  iz Kine.  Čile, kao značajan  izvoznik kvalitetne  jabuke  za  tržište Srbije,  ima veliku konkurenciju u zemljama EU. Kina, pre svega zbog svoje cenovne konkurentnosti, ima mogućnost izvoza na tržište Srbije. Iako se rast proizvodnje jabuke u Kini usporava ona je i dalje svuda prisutan konkurentan suparnik.  

Belorusija  i  Turska,  iako  značajni  proizvđači  jabuk,e  zbog  svojih  specifičnosti  kao  što  su  velika  potrošnja,  niska konkurentnost,  izvozna  orjentisanot  na  okolna  tržišta,  ne mogu  predstavljati  relanu  opsanost  za  uvoz  jabuke  i mogućnost promene je mala.  

 

Efekti 

 72

Promene će pre svega biti uslovljene promenom načina prodaje  i samim tim promenama u funkcionisanju tržišta. Očekuje se da će se i u Srbiji prodaja jabuke sve više biti u supermarketima u kojima se težište prebacuje na kvalitet.  Prodaja  domaće  jabuke  u  supermarketima,  ukoliko  se  zadrži  trenutno  stanje  (sortiment,  nedostatak  klasirki  i pakerica,  nepoštovanje  standarda),  dugoročno  nema mnogo  šanse  u  poređenju  s  jabukom  iz  Italije  i    Poljske. Prodaja u marketima  zahteva  i  kontinuitet  isporuke koja može da  se očekuje  samo od udruženih proizvođača  i velikih kompanija. Znači, proces liberalizacije i supermarketizacije idu jedan sa drugim. Supermarketima omogućava da idu za lakšom opcijom koju predstavlja uvoz, a liberalizacija im smanjuje troškove u tom procesu. Upravo zato, najveća promena  tržišta mora  se ogledati u  radu domaćih proizvođača. Onimorjui pratiti ove  trendove  i u  svoju ponudu uvrsti  kvalietniji  i bolje  zapakovan proizvod. Za  to  će biti potrebno objedinjavanje ponude. To  se može desiti,  ili od strane specijlaizovanih kompanija,  ili od strane samih proizvođača kroz proces udruživanja porodičnih gazdisntava zarad zajedničke prodaje. U kojoj meri  će se objedinjavati ponuda od strane porodičnih gazdinstava udruživanjem,  ili  tako  što  će velike kompanije organizovati  svoju proizvodnju  i/iliotkup u velikoj meri zavisisti od politike države. Ukoliko država ne podrži investicije porodičnih gazdinstava i na taj način promoviše udruživanje, ne može  se ni očekivati da buduća prodaja bude  zasnovana na objedinjenoj ponudi kroz zadruge, nego  samo kroz kompanije.  

Povećanje konkurencije  će ubrzati uvođenje novih  sorti  i  tehnologija kako bi  se obezbedio veći procenat  jabuke prve  klase. Kompanije, napredni proizvođači  i  zadruge  će povećati ulaganja u  skladišta  i marketing  (kaibriranje, pakovanje, uvođenje standarda).   

Liberalizacija  i  promene  u  funkcionisanju  tržišta  usloviće  i  promene  kod  proizvođača.  Zbog  specifičnosti proizvodnje (zahtevna za znanjem  i velika ulaganja), u proizvodnji  jabuka možda doći   do profilisanja proizvođača pre nego kod drugih proizvodnji. Onda se očekuju sledeći efekti:  

• Vrlo  brza  profesionalizacija  proizvođača.  Tako  da  će  opstati  veliki  ili  udruženi  dok  je  gotovo  izvestan relativno brzi nestanak malih proizvođača koji trenutno imaju površine od 1 do 5 ha i u kojima preovlađuje ekstenzivni sistemi gajenja i sorta Ajdared. 

• Intenzifikacija proizvodnje u Vojvodini  i u području oko Beograda  (Grocka, Smederevo)  i  lagani prestanak proizvodnje u ostalim krajevima14  

• Kompanije, zadruge i proizvođači moraće značajno više da ulažu u uvođenje novih sorti, skladišta i marketing (kaibriranje, pakovanje, uvođenje standarda) što će potstaći dalje udruživanje porodičnih gazdinstva  

 

Zaključak • Jabuka je proizvod koji Srbija u značajnoj meri izvozi, ali ga je, isto tako, uvozila i uvozi iako je carina visoka. 

Zato nema dileme da će se i izvoz i uvoz nastaviti. Međutim postoji pitanje trendova koji će ih pratiti i koji će, pre  svega, zavisiti od kapaciteta kompanija za  investiranje u  sektor  i države da pripremi okruženje  i podrži ulaganje u nove zasade i skladišne prostore. Najverovatniji scenario je da će privatan kapital ulagati sam  i da se neće u potpunosti nastaviti postojeći, pozitivni trendovi povećanja  izvoza  i smanjenja uvoza, nego će se postepeno povećavati uvoz.   

• Uvoz  jabuke  po  godinama  će  zavisiti  od  uticaja  vremenskih  prilika  na  rod  jabuke  zbog  velikog  broja ekstenzivnih  voćnjaka  i  proizvodnje  u  baštama  i  okućnicama.  U  rodnim  godinama  neće  biti  povećane tražnje  za  jabukom  i  uvoz  će  biti manji,  dok  će  u  nerodnim  godinama  biti  uvoz  cenovno  konkurentne jabuke.  

• Potencijalna opasnost od  liberaliazacije carina  je značajno manja nego opasnost od  smanjenja  ili ukidanja izvoza  jabuke  u Rusiju  jer  Srbija  ne može  te  količine  konzumirati,  a  verovatno  ni  izvesti  u  EU  ili  druge zemlje. 

• Efekat liberaliazacije će biti ubrzavanje objedinjavanja ponude bilo kroz udruživanja porodičnih gazdinstava ili investiranjem velikih kompanija. U kojoj meri će određena grupa imati primat zavisiće od države i toga da li želi da podrži procese udruživanja proizvođača. 

• Konkurencija  će ubrzati uvođenje novih sorti  i tehnologija kako bi se obezbedo veći procenat  jabuke prve klase. Komapnije, napredni proizvođači i zadruge će povećati ulaganja u skladišta i marketing (kaibriranje, pakovanje, uvođenje standarda) 

  

                                                            14 Iskustva drugih zemalja, pa i Srbije je da je jabuka kultura čija je proizvodnja izuzetno skoncentrisana  

 73

Šljive  Šljiva se u svetu gaji na oko 2,5 miliona ha i od 2005. godine beleži se blag rast površina. Godišnje se proizvede oko 10 miliona tona šljive. Šljiva se uzgaja svuda u svetu ali preko 85% šljive se proizvede u Aziji    (60%)  i Evropi  (25%). Najveći proizvođači šljive su Kina, Srbija, SAD i Rumunija, s tim da se u Kini proizvede 50% svetske proizvodnje. Šljiva je voće koje se teže čuva, i ima izražene pikove cena u toku godine.  

Najveći  izvoznici  šljive u  svetu  su Španija,  Čile  i SAD, najveći uvoznici Velika Britanija, Nemačka, SAD  i Holandija. Pored  trgovine  svežom  šljivom,  značajna  je  i  trgovina  suvom  šljivom.  Godišnje  se  izveze  oko  180.000  tona  u vrednostiod oko 400 miliona $.  

Mapa 7: Trgovina šljivama svetu po  vrednosti izvoza    Mapa 8: Trgovina šljivama u Evropi u mil USD 

 

U zemljama Evropske unije šljiva se 2009. godine uzgajala na nešto više od 180.000 ha. Od 2005. do 2009. godine beleži  se  smanjenje površina pod  šljivom. U  2009. godini  EU  je proizvela  1,3 miliona  t  šljive, najviše u Rumuniji, Španiji, Italiji, Francuskoj i Poljskoj. Trgovina šljivom je u porastu. Izvoz je povećan 2008. godine na 59 miliona $ što je gotovo dvostruko u odnosu na 2005. kada je iznosio 28 miliona $. Uvozi se konstantno u vrednosti od 120 do 150 miliona $ godišnje. EU naviše uvozi  iz Južne Afrike, Čilea, Argentine a  izvozi u Rusiju, Brazil, Švajcarsku, Norvešku. Jedinična vrednost uvezene šljive viša je za 0.5 $/kg od šljive u izvozu. Evropska Unija je veliki prometnik suve šljive sa oko 20% ukupnog svetskog prometa. Godišnje  izveze oko 40.000  tona sive šljive u vrednosti od 118 miliona $. Međutim i u trgovini suvom šljivom ostvaruje negativan trgovinski bilans u vrednosti od oko 84 miliona $ godišnje.  

U  Srbiji  se  šljiva  uzgaja  na  oko  200.000  ha.  Primećuje  se,  posle  rasta  zasejanih  površina  2005.  i  2006.  godine, stalnost u naredne tri godine. Sa ovih površina dobije se oko 650.000 tona šljive, čime Srbija zauzima drugo mesto u svetu po proizvodnji šljive. Velike količine šljive se koriste za dobijanje  rakije  i drugih prerađevina pa Srbija nije veliki izvoznik šljive. Dodatno, način proizvodnje i sortiment nije prilagođen stonoj nego industrijskoj upotrebi pa je i cena dosta niža.  

Srbija ostvaruje pozitivan bilans u trgovini šljivom u iznosu od oko 10 miliona $ u poslednje tri godine. Od 2005. do 2009. godine zabeležen je veliki rast izvoza šljive. Tako je 2009. godine vrednost izvoza bila veća od 10 miliona $, što  je skoro deset puta više u odnosu na 2005. godinu. Najveće količine se  izvezu u Rusiju (63%), Bosnu (10%), a ostali značajniji izvozni partneri su Češka, Nemačka i Bugarska. Količine šljive koje Srbija uvozi su male. Godišnji uvoz je u vrednosti  od  nekoliko  stotina  hiljada  $.  Jedinična  vrednost  šljive  koju  uvozimo  i  šljive  koju  izvozimo  je  slična  u poslednje tri godine, a u oba slučaja dosta niža u odnosu na  jediničnu vrednost  izvoza  i uvoza u EU. Srbija  izvozi  i značajne količine suve šljive, više od hiljadu tona godišnje u vrednosti većoj od 2 miliona $.  

 

 

 

 

 

 

 

Grafikon 62: Izvoz svežih i suvih šljiva  Grafikon  63:  Izvoz  šljiva  po  tipovima  u milionima USD 

Grafikon 64: Uvoz šljiva po tipovima 

 74

U  Turskoj  šljiva  se  gaji  na  oko  20.000  ha  i  ima  stabilnu  godišnju  proizvodnju  od  oko  200.000  t.  Turska,  ovim,  zauzima peto mesto u svetu po proizvodnji šljive. U poređenju sa Srbijom, Turska  ima gotovo 4 puta veći prinos šljive i proizvodi šljivu višeg kvaliteta. To se može videti i po jediničnoj vrednosti izvoza, koja je i više od tri puta veća nego  jedinična vrednost  izvoza Srbije. Turska  ima samo simboličan uvoz šljive, a  izvozi od 3 do 5.000 t godišnje u vrednosti oko 5 miliona $ i to u Nemačku, Saudijsku Arabiju, Holandiju, Irak i Rusiju. Turska je i izvoznik suve šljive. Godišnje izveze oko 1.000 tona, u vrednosti od oko 1,1 miliona $.  

Belorusija zauzima četrnaesto mesto po proizvodnji šljive u svetu. Godišnje proizvede oko 50.000 tona koje ubere sa površne nešto manje od 8.000 ha. Prinos šljive u Belorusiji dosta varira od godine do godine, ali  je u svakom slučaju viši od prinosa u Srbiji, nekad čak i duplo. Ipak, Belorusija ostvaruje negativan trgovinski bilans u iznosu od oko 600.000 $ godišnje. Količine šljive koje Belorusija izvozi variraju iz godine u godinu i najviše su bile 2008. godine kada  je  izvezla šljive u vrednosti od 88.000 $. Sva šljiva  je  izvezena u Rusiju. Vrednost uvoza se menja  iz godine u godinu. Prosečno se uveze šljive u vrednosti od 620.000 $ godišnje i to najviše iz Moldavije (50%), Španije i Poljske. Trgovina suvom šljivom je mala i beznačajna.  

 

Karakteristike tržišta u Srbiji  

Šljiva predstavlja značajan izvor prihoda seoskog stanovništa, ali isto tako, predstavlja jedan od najvećih problema u voćarstvu Srbije. Postoji nekoliko uzroka i posledica ovakvog stanja koji se prepliću, a koji proističu od velikog broja stabala šljive, tradicionalnog načina gajenja, ali i emotivnog odnosa prema šljivi u Srbiji. 

Proizvodnja varira zavisno od vremenskih uslova  i  iskustva u prodaji prethodne godine. Proizvodnja šljive, onako kako  je  vodi  statistika,  predstavlja  polovinu  voćarske  proizvodnje  u  Srbiji.  Međutim,  ova  virtualno  velika, potencijalna, proizvodnja koja  se bazira na velikom broju  stabala  šljive, u  rodnim godinama prevazilazi potrebe, kapacitete  i mogućnosti  prerade.  Ovim  se  upravo  uzrokuje  veliki  pad  cena  koji  obeshrabruje  proizvođače  da investiraju u proizvodnju. U sledećim godinama zbog smanjene zaštite od bolesti  i štetočina, smanjene  ishrane  i agrotehnike, prinosi su znatno manji te ponuda na tržištu varira iz godine u godinu.  

 U Srbiji se mogu prepoznati 4 tržišna lanca šljive: 

1. Sveža šljiva za lokalnu potrošnju i izvoz u Rusiju. Potrošnja sveže šljive u Srbiji je veoma limitirana (4.300 t) u poređenju  s  proizvodnjom. Određeni  deo  sveže  šljive  se  prodaje  na  zelenim  pijacama. Nekoliko  velikih proizvođača  ih u sezoni distribuira u supermarket, a određena količina sveže šljive  se  izveze u Rusiju. U Srbiji  su  raširene  sorte za kojima ne postoji potražnja  tržišta. Pre dvadeset godina, pored  rakijskih  sorti (Požegača, Crvena  ranka)  i Stenleja u Srbiji  su počele da  se  šire  sorte  stvorene u  Institutu za voćarstvo Čačku. Međutim,  sorte  koje  su  se uvodile u proizvodnju ne  sazrevaju onda  kad  je najveća potražnja  za šljivom  (kraj  jula, početak avgusta). Jedini  izuzetak  je  sorta  Čačanska  lepotica koja  sazreva u  to vreme  i zbog cena koje postiže uspela je da se nametne u intenzivnim zasadima, naročito u Vojvodini. 

2. 80% proizvodnje koja  iznosi od 600.000 t se preradi u  rakiju. Godišnja proizvodnja  rakije  je oko 45 miliona litara. Gotovo sva rakija  je za kućnu upotrebu. Postoji nekoliko industrisjkih proizvođača koji su fokusirani na kvalitet i koji u manjim serijama rakiju prodaju kroz trgovinske lance. 

3. Minimalna prerada u suvu šljivu: 200 t po statistici, a procena  je da domaćinstva prerade  još 600‐800 t što statistika ne beleži. U Srbiji postoji 5 većih industrijskih sušara, dok se većina šljive suši u kućnim sušarama.   

4. Smrznuta poluprerađena šljiva. U Srbiji postoji nekoliko hladnjača koje sečenu šljivu zamrzavaju  i  izvoze u EU. 

 

Dogovorena liberalizacija  

 75

Pregovarači u okviru SAA su se odlučili da carnu na uvoz šljive čuvaju i posle isteka prelaznog perioda a prema STO i Turskoj da je čuvaju u potpunosti.  

Tabela 22: Dogovorena liberalizacija za šljivu  

   Početna  EU  STO  Turska  Belorusija 

Šljive  28.9%  23.3% ‐ 20% ‐ 15.5% ‐ 11.1% ‐ 6.7%  36.2%  36.2% 

Trnjine  0.0%  U prvoj godini 0%  36.5%  36.5% Ukidanje carina 0% 

 

Mogućnost promene 

Iz Srbije su se tradicionalno izvozili suva šljiva i rakija, a od 2004. godine izvozi se sveža šljiva u Rusiju. Pored Rusije, Srbija šljivu izvozi i u Austriju, Italiju i Hrvatsku. Od 2006. do 2009. godine izvoz je udvostučen.  

Liberalizacija tržišta ka EU može   da utiče na tržište sveže šljive u Srbiji.   Kako se u Srbiji nisu raširile sorte koje su atraktivne za kupce u  julu  i septembru  (izvan sezone sazrevanja sorti koje se gaje u Srbiji, a koje se gaje  i u EU) može  se  očekivati  da  će  preko  supermarketa  i  kvantaških  pijaca  pojedini  izvoznici  iz  EU  pokušati  da  plasiraju određene količine šljive u Srbiji.  

Ukidanje  carine  u  trgovini  sa Belorusijom  neće  promeniti  ništa  na  tržištu  šljive  u  Srbiji,  jer Belorusija  ima  samo simboličnu proizvodnju šljive.  

Uvoz sveže šljive iz Turske je malo verovatan zbog sorti koje se proizvode u Turskoj, koje nisu odgovarajuće za ukus potrošača u Srbiji. Eventualno, ograničen uvoz može da se očekuje na zahteve potrošača iz pojedinih regiona Srbije (Sandžak). Potencijalna mogućnost bi bio uvoz sveže šljive u periodu  jula meseca, pre dozrevanja Čačanske rane  i Čačanske lepotice, ali ove količine bi bile ograničene.  

 

Efekti 

Virtuelno  ogromni  potencijal  proizvodnje,  koji  u  tzv.  rodnim  godinama  nadmašuje  potrebe,  kapacitete  i  mogućnosti prerade, prouzrokuje dramatični pad cena. Zbog varijacija u rodu i tradicionalnog gajenja, a ne tržišno orijentisane proizvodnje šljive u Srbiji,  veoma je teško izmeriti efekte koji bi se dogodili u sektoru šljivarstva.  

Povećanje  konkurencije  će  imati  različite  efekte  na  različita  tržišta  šljive.  Zbog  tradicije  i  navika  potrošača, tradicionalno  gajenje  šljive  iz  koje  se  trenutno  proizvodi  90  %  neće  biti  ugroženo  liberalizacijom,  jer  je  ova proizvodnja namenjena većim delom upotrebi u okviru domaćinstva. Ukoliko je namenjena tržištu onda je cenovno konkurentna zbog veoma malih ulaganja i zbog niskih očekivanja.  

Napuštanje  ove  ekstenizivne  proizvodnje  imaće  efekat  oslobađanja  dela  poljoprivrednih  površina  u  ruralnim područjima. Naime, u nekim ruralnim regionima i  regionima manje pogodnim za poljoprivredu, zemljište je zauzeto i  ograničeno  je  njegovo  korišćenje  zbog  tradicije  i  tradicionalnog    pristupa  gajenju  šljive.  Velika  površina poljoprivrednog  zemljišta,    na  inače  malim  poljoprivrednim  posedima,    je    desetinama  godina  zauzeta  s neprofitnom proizvodnjom. Razmaci sadnje i u novim zasadima šljive su ekstremno ekstenzivni: od 10 x 8m do 6 x 4m. U poređenju s 3.5 x 1.5m što je standard u Evropi iskorišćenost zemljišnog potencijala u Srbiji u proseku je dva do pet puta manji, u odnosu na standarde razvijenih zemalja.   

Liberalizacija  će  imati veliki uticaj na prihvatanje šljive kao poljoprivredne kulture kao proizvoda koji  je namenjen tržištu. Jedan deo proizvođača koji trenutno proizvodi šljivu u intenzivnijim zasadima moraće promeniti sortiment, kao  i način uzgoja  i moraće prestati da povlađuju navikama  i sopstvenim stavovima o pojedinim sortama, kako bi odgovarali zahtevima  tržišta.   Proizvodnja  sveže  šljive,  suve  šljive  i prerađevina od  šljive moraće značajno da  se unapredi. Ovo unapređenje bi dovelo do ostanka cenovne konkurencije i do osiguranja i povećanja kvaliteta.  

 

 

 

Tabela 23: Promene koje će se dešavati prema  tipovima proizvođača  

Tip proizvođača   Glavne karakteristike   Efekti  

Malo domaćinstvo sa površinom od 0.1 ‐1 ha  

Mala površina, stari voćnjak podizan na ekstenzivan način sa autohtonim sortama koje su neadekvatne za trenutne zahteve tržišta 

Niska cena koštanja, ali mali prinos i nestandardizovan 

Odumiranjem gazdinstva polako će odumirati i ovaj vid proizvodnje  

 76

kvalitet 

Direktna prodaja najčešće preko nakupaca i prerada i kasnije prodaja rakije  

Mali – Srednji proizvođači,  

1‐5 ha 

Manji proizođači koji proizode za tržište, bilo sveže šljive ili rakije  

Upražnjavaju redovno održavanje i zaštitu voćnjaka  

Polako nestajanje ukoliko ne pronađu više lukrativno tržište, uvedu nove sorte, unaprede organizovanje u zadruge ili asocijacije .... 

Sredni do veliki proizvođač, 

preko 5 ha 

Proizvod se isporučuje prerađivaču ili trgovcu.  

Značajan broj proizvođača intenzivno unapređuju svoju tehnologiju gajenja i podižu nove savremene voćnjake kao i skladišne kapacitete 

Neće biti efekata usled liberalizacije, nego od toga koliko će dugo voćnjaci koji se ne održavaju imati proizvodnju i snižavati cenu koštanja  

 

Zaključak • Šljiva  je voće koje se u Srbiji gaji ekstenzivno  i veći deo proizvodnje  je namenjen samom poljoprivrednom 

gazdinstvu.  Ovakva  proizvodnja  će  postepeno  nestajati  i  ustupiće  površine  savremenijim  zasadima  ili drugim poljoprivrednim kulturama.  

• Jedan deo proizvođača koji je već tržišno orijentisan moraće značajno da promeni pristup gajenju šljive jer će ih konkurencija naterati da se više usmeravaju ka zahtevima tržišta a manje ka navikama i tradiciji. Ulaganja u  prerađivačke  kapacitete  (sušenje,  hladnjače,  topla  prerada), moraće  se  povećati  kako  bi  se  povećala konkurentnost.   

• Može se, realno, očekivati da će  liberalizacija pozitivno uticati na proizvodnju  i trgovinu šljivom – povećaće se uvoz naročito sveže šljive. Međutim će se zbog konkurencije intenzivirati i osavremeniti proizvodnja te se očekuje značajno povećanje izvoza. 

 77

 

 9.3. Povrće 

Povrće se odlikuje brojnim specifičnostima u svojoj trgovini, proizvodnji  i potrošnji. Dodatno, priikom razmatranja trgovne  povrćem moraju  se  razlikovati  dve  velike  grupe  povrća  –  kvarljive  i  nekvarljive.  Svaka  od  njih  ima  još dodatnih  specifičnosti  i  zato  je  teško  generalizovati,  ali  neke  zajedničke  karakteristike  koje  determinišu  efekte liberalizacije tržišta u Srbiju jesu:  

• Povrće nije berzanski proizvod i da se njime ne trguje terminiski  

• Vrlo je lokalno specifičan u potrošnji i proizvodnji  • Nije transportabilan proizvod tako da se trgovina obavlja među susedima 

• Postoji veliki broj varijeteta i sorti kreiranih prema raznim preferencijama kupaca  

• Mnogo više kvalitativno nego cenovno određen od većine drugih kultura   

• Usled  značajno  veće  cene  nego  žitarice  i  industrijsko  bilje  mnogi  proizvođači,  naročito  oni  sa  malim zemljišnim površinama, vide svoju šansu u gajenju povrća 

 

Povrćem se trguje u svežem i prerađenom stanju. Prerada može biti obavljena na razne načine: smrzunuto, sušeno, pasterizovano, sterilisano... Nejviše se trguje svežim povrćem pa smrznutim. Najveći izvoznik povrća je Meksiko, ali uz  jako nisku  jediničnu vrednost. Slede ga Holandija, Italija, SAD  i Francuska koja  ima  i najveću  jediničnu vrednost izvoza. Zatim dolaze zemlje sa kojima Srbija reguliše svoje trgovinske odnose kroz sporazum u okviru STO – Kenija, Kina i Izrael. Smrznuto povrće najviše izvozi Belgija (preko milijardu dolara godišnje), zatim Kina, Španija, Meksiko, Francuska i Poljska koja izvozi oko 250 miliona dolara smrznutog povrća. Među zemljama u regionu veliki izvoznici svežeg povrća  su Turska i Makedonija.  

 

Tabela 24: Izvoz povrća u odabranim zemljama u 000 USD (vidi Aneks 9,10,11 i 12) Izvozers  Izvozed value in 

2005 Izvozed value 

in 2006 Izvozed value in 

2007 Izvozed value in 

2008 2008% 

Svet  33,441,048  38,679,980  44,934,704  49,189,660  100.00% 

Poljska  624,134  671,477  926,293  1,104,018  2.20% 

Turska  533,203  706,556  861,385  951,873  1.90% 

Litvanija  48,059  107,107  174,679  282,678  0.60% 

Mađarska  159,790  176,002  237,201  278,341  0.60% 

Makedonija  46,546  52,087  66,538  90,831  0.20% Ruska Federacija  54,412  68,439  63,867  76,826  0.20% Bugarska  54,879  48,452  60,526  71,525  0.10% 

Belorusija  19,978  22,508  41,165  62,712  0.10% 

Srbija  43,861  51,059  62,021  60,181  0.10% 

Srbija je 2008. godine postala neto uvoznik povrća. Dok je još 2005. godine vrednost uvoza bila oko ¾ izvoza, 2008. godine izvoz čini oko ¾ uvoza. Generalno, trendovi u trgovini povrćem su iz godine u godinu sve lošiji po Srbiju, što ukazuje na duboke strukturalne probleme u proizvodnji, preradi i trgovini.  

 

Grafikon 65: Uvoz lako kvarljivog povrća u milionima USD u 2009 

 

Grafikon 66: Uvoz teško kvarljivog povrća u mili USD prosečno za period 2005‐2008 

 78

   

Iskustvo  trgovine povrćem  novih  zemalja  članica, posle  liberalizacije  trgovine  (kako delimične  kroz  sporazum o evropskom partnerstvu tako i potpune posle priključenja EU) pokazuje da:  

• Trgovina povrćem se intenzivira (povećana u odnosu na 2000. godinu za oko pet puta), ali je to povećanje u nivou proseka za sve ostale kulture  

• Uvoz i izvoz imaju slične stope rasta  

• Uvoz povrća je vrlo eleastičan, na nivo standarada, tako da se uvoz jako smanjuje sa padom kupovne moći  

• Zemlje koje imaju razvijenu preradu povrća imaju i najznačajniji rast izvoza svežeg povrća   

 

Karakteristike tržišnog lanca u Srbiji 

 

Tržišni  lanac, u Srbiji, u sektoru povrća  je nerazvijen. Verovatno  jer se najmanje reformi  i promena desilo u ovom sektoru. Veliki nedostatak skladišnog i preradnog prostora kao i nizak nivo tehnlogije u proizvodnji uslovljava da je tržišni  lanac kratak, neorganizovan  i obično se završava na  loklanoj pijaci. Samo male količine povrća se upakuju  i transportuju do supermarketa i bivaju izvežene. U poređenju sa izvozom u svetu, zemljama Južne i Istočne Evrope, Srbija  ima najlošiji  trend, što ukazuje  i na  relativnu nekonkurentnost u odnosu na parnetre. Pored ovih osnovnih sektorskih karateristika ostale su:  

 

 

 

 

 

 

Grafikon 67: Ukupan  izvoz svežeg povrća  iz 12 NZČ u 2008  (mil USD)  i indeks povećanja izvoza (2000/2008) 

Grafikon 68: Bazni indeks trgovine povrćem (grupa 7) u 12 NZČ EU 

   

Grafikon 69: Indeks rasta izvoza povrća 

 79

• Prisutne specifine navike potrošača koje potenciraju potrošnju domaćih varijeteta.  

• Mala  potrošnja  u  odnosu  na  druge  zemlje  i  vrlo  malo diverzifiovana potrošnja   

• Cena  povrća  se  defniše  na  kvantaškim  pijacama  koju  prate supermarketi  u  nabavci  dok  u  prodaji  prate  cenu  ili  su generalno niži sa cenom od zelene pijace  

• Velike  su  varijacije  između  gradova  i  ne  postoje  tržišne informacije pa je vrlo lokalizovano tržište, naročito tamo gde nema supermarketa 

 

Dogovorena liberalizacija 

Prosečna zaštita povrća je veća nego kod voća, industrijskog bilja, šećera, itd, a manja od zaštite na meso i mesne prerađevine,  mleko  i  mlečne  proizvode,  testenine  i  alkohol.  Za  razliku  od  voća,  na  određeno  povrće  postoji maksimalna Ad valorem carina od 30%.  

Potpuno  liberalizovan pristup  tržištu kada  je u pitanju povrće ustupljen  je Belorusiji  iz koje,  inače u poslednjih 5 godina, nije zabeležen uvoz ovih proizvoda, dok Srbija  izvozi manje količine kupusa, smrznutog kukuruza  i belog luka.  

Mala je razlika u carinskoj dažbini prilikom uvoza povrća iz Turske i ostalih zemalja članica STO.  Ona je za malo više od  1%  povoljnija  za  Tursku,  koja  je  sa  Srbijom  ispregovarala  smanjenje  carina  za  paradajz,  praziluk,  papriku, šargarepu, sušeni grašak i slanutak. Prema tome, visok nivo zaštite za tursko povrće ostao je na kornišonima (oko 65%), krastavcima (oko 50%), mešavini konzervisanog povrća, smrznutoj paprici, grašku itd. Najmanja zaštita (5%) je na semenskom krompiru i praziluku, a zatim (10%) i na manioki, pasulju i grašku za setvu, kaperima, artičoki, trifle, špargli... Visoka zaštita sa primenjenom ad valorem carinom  i prelevmanima, a  iznosi preko 30%   primenjena  je na cvekli,  renu,  celeru,  krompiru,  crnom  luku,  kupusu. Ostalo povrće  kao  npr.  tikvice,  spanać,  vrganji, pasulj, plavi patlidžan, zatim većina smrzutog povrća kao što je smrznuti paradajz, artičoka,  pečurke kao i sušeno ili privremeno konzervisano povrće, ima Ad valorem carinu od 20%. Veoma mali broj povrća je zaštićen sa carinom  ispod 20%  i to masline, kelj i beli luk sa carinom od 15%.   

Prema Evropskoj uniji nekoliko proizvoda  je već od prve godine potpuno  liberalizovano, a to su masline, cikorija, špargle, tikvice, artičoke, kaper, manioka...Trenutno su paprika i kornišoni najviše zaštićeni carinama. Preko 30% TE je na paradajzu, grašku, krastavcima. Na preko 20 proizvoda,  iz glave povrća Srbija nakon  tranzicionog perioda, zadržava određen nivo zaštite. Najviša zaštita za povrće u poslednjoj godini  iznosi  19%  i  to za papriku u  svežem obliku i privremeno konzervisanu. Ostale vrste paprike će se takođe štititi carinom od 8 – 13%. Kao izrazito osetljive proizvode,  koje  takođe namerava da  štiti  i  kasnije  Srbija  je  izdvojila  krompir,  salatu,  kupus, paradajz,  krastavac, kornišone, smrznuti kukuruz šećerac, pasulj, grašak i ostale mešavine ili privremeno konzervisano povrće. Paradajz i paprika  su  jedino  povrće  kod  kojih  se  zadržava  sezonksa  carina.  Generalno,  najveća  zaštita  ostaje  na  svežem, smrznutom ili na neki drugi način polupripremljenim povrću. Najmanja zaštita ostaje za suvom povrću i onom koje se ne gaji u Srbiji kao što su masline, artičoke, kaper. Trenutni TE za glavu povrća  je  12.7%, a nakon 5 godina od početka liberalizacije biće oko 2.27%. 

 

Mogućnost promene i efekti  

Liberalizacija  donosi  veliku  mogućnost  promene  u  sektoru  povrća  i  imaće  značajne  efekte  na  tržište,  cene  i proizvodnju. Koliki će taj uvoz biti pre svega će zavisiti od sposobnosti Srbije da napravi reforme u sektoru koje će biti usmerene: 

• Na investicije u skladišne prostore. Ukoliko Srbija u skorije vreme ne napravi moderne skladišne prostore za oko 50.000 tona povrća neće moći da konkuriše domaćim povrćem i trend uvoza će biti veliki 

• Kreiranja okruženja za izgradnju preradnih kapaciteta. Posle liberalizacije postoji veća verovatnoća investicija u preradne kapacitete zbog postojanja sigurnosti u nabavku sirovina.  

• Standarde u proizvodnji   • Unapređenje tehnlogije gajenja kroz investicije na farmi i unpaređnjem znanja  

• Objedinjavanjem ponude bilo za izvoz ili domaći supermarket/veletržnicu bilo preko kompanija, ili zadruga     

 

 80

Pored velike mogućnosti promene, efekti na proizvođače će biti spori usled nerazvijenog tržišta i kratkog tržišnog lanaca.  

• Mali proizvođači će se prilagođavati ceni, a da neće biti ni svesni zašto se to dešava.  

• Veliki  proizvođači  koji  proizvode  za  tržište  i  imaju mogućnost  skladištenja  će  smanjiti  svoje  profite  ali  i povećati proizvodnju da bi nadoknadili prihode.  

• Srednji prooizvođači će morati da se odluče da li da investiraju i udruže se, ili proizvode samo za spostvene potrebe.   

Pošto Srbija uvozi značajane količine povrća iz CEFTA zemalja, jedna od promena će biti promena destinacije uvoza. Tako da će se povećavati uvoz  iz EU zemalja na račun CEFTA zemalja koje trenutno  imaju preferncijal za  izvoz na tržište Srbije. 

 81

 

Paradajz Paradajiz  je  povrće  koje  se  konzumira  u  celom  svetu,  ali  je  njegova  proizvodnja  uglavnom  koncentrisana  u određnjim  regionima  i zemljama. Spada u  lako kvarljivo povrće pa period od berbe do prodaje mora biti kratak. Paradajz je najtipičniji primer uticaja perioda prodaje na cenu. Tako da njegova prodaja, pre sezone i posle sezone, uslovljava veću cenu. Zato su zemlje sa povoljnim geografskim položajem u prednosti, ali i proizvođači koji paradajiz uzgajaju u kontrolisanim uslovima manje zavisnim od klime. 

Pod paradajzom  je 2008. godine bilo zasejano preko 5 miliona ha i sa njih ubrano oko 130 miliona tona. Najviše se gaji u Aziji (56% površina i 55% proizvodnje), Evropi (11% površina i 16% proizvodnje), Severnoj Americi (3.2% površina i 10.3% proizvodnje) i Africi (23% površina i 9,6% proizvodnje).  

Trgovina  svežim  paradajzom  beleži  konstantan  rast  u  prethodnih  5  godina.  Trgovina  se  obavlja  pretežno  sa susednim zemljama (Meksiko‐SAD, Turska, Kina – Rusija, Jordan, Maroko – Srednji Istok). 

Najveći izvoznici paradajza su Meksiko, Holandija, Španija, Kanada, SAD.  

Paradajz se proizvodi u svim zemljama članicama Evropske unije ipak najveći izvoznici su Holandija i Španija, a zatim Belgija, Francuska  i  Italija. Međutim,  i pored značajne proizvodnje  i  izvoza EU  je veliki uvoznik paradajza  i  svake godine ostvaruje negativni bilans u iznosu od 200 do 300 hiljada tona. Ali zemlje EU su i veliki izvoznici prerađevina od paradajza  i pri  tom  svake godine ostvare pozitivan bilans u  iznosu od 50 do 90 miliona USD. Najveći  izvozni partneri su Švajcarska, Rusija, Norveška, Australija i Hrvatska. Prerađevine od paradajza EU uvozi najviše iz Turske i SAD. 

Mapa 9: Vrednost izvoza paradajza u svetu  Mapa 10: Vrednost izvoza paradajza u Evropi 

   

Turska je veliki evropski i svetski proizvođač i izvoznik paradajza. Gaji ga na oko 300.000 ha i godišnje proizvede oko 10 miliona tona. Turska konstantno povećava količine paradajza koje izveze. Od 2005. do 2009. godine te se količina i više nego duplirala i izvezeno je više od 500.000 tona (što čini petinu ukupne proizvodnje. Turska paradajz najviše izvozi  u  Rusiju  (oko  50%),  Bugarsku  (10%),  Rumuniju  (10%),  Ukrajinu  i  Nemačku.  Jedinična  vrednost  paradajza izvezenog u Rusiju iznosi od 0.6 do čak 0.9$/kg koliko je bila 2009. godine, u zavisnosti od zemlje u koju se izvozi. Turska u Rusiju izvozi skuplji paradajz nego u Srbiju, a takođe Srbija u Rusiju izvozi jeftiniji paradajz nego Turska. 

Količine paradajza koje Turska uvozi su zanemarljive. Turska  je  takođe  i veliki  izvoznik prerađevina od paradajiza koje preko 70% izvozi u EU. 

Belorusija je 2005. godine paradajz proizvodila na 8.000 ha. Do 2008. godine površine su smanjene za oko 500 ha. Ipak, dobar prinos obezbedio  je u  2008. godini  rod od oko  270.000  tona. Belorusija  je  veliki  uvoznik  ali  i  stalni izvoznik paradajza. Najveći uvozni partneri su Španija, Turska i Ukrajina. Prema vrednosti uvezene robe Španija je na prvom mestu, a zatim Turska, ali prema količini uvezenog paradajza Turska blago prednjači. Belorusija  iz Turske uvozi nešto jeftiniji paradajz po jediničnoj vrednosti koja se u zavisnosti od godine kretala od 0.63 d0 1.2 $/kg, što je nešto  viša  cena  nego  cena  paradajza  koji  Turska  izvozi  Rusiji  i  značajno  viša  nego  izvozna  cena  prema  Srbiji. Jedinična vrednost uvezenog paradajza iz Španije je od 0.62 do 1.4 $/kg. Paradajz uvezen iz Ukrajine ima daleko nižu cenu (od 0.18 do 0.36) jer se uvozi u vreme kada ga ima i u Belorusiji. Ipak, zanimljivo je da je uvoz iz Turske i Španije u 2009. godini drastično pao u odnosu na prošlu godinu (uvoz iz Španije se smanjio gotovo 6 puta) dok je količina uvezenog paradajza iz Ukrajine uvećana gotovo tri puta. 

Belorusija  sav  paradajz  koji  izveze  izvozi  na  Rusko  tržište.  Količine  izvezenog  paradajza  se  iz  godine  u  godinu značajno povećavaju. Jedinična vrednost izvezenog paradajza kreće se od 0.7 do 1.25 $/kg. 

Belorusija u minimalnim količinama izvozi prerađevine od paradajza, a uvozi ih iz Rusije, Ukrajine i nekih zemalja EU. 

 82

U Srbiji se već godinama paradajz gaji na nešto preko 20.000 ha odakle se dobija prosečno oko  180 hiljada tona prinosa.  Ipak, Srbija  je  i uvoznik paradajza pogotovo u  vreme  zime  i  ranog proleća kada ga naši proizvođači ne proizvode. Godišnje se uveze oko 21.000 t, što  je više od desetog dela ukupne proizvodnje, ukupne vrednosti od oko 15 miliona USD. Najviše paradaza uvezemo iz Makedonije (oko 85% ukupnog uvoza), zatim iz Turske, Španije  i Italije. Vrednost uvezenog paradajza po kg  iz Turkske  i Makedonije se malo razlikuju (oko 0.6$/kg  iz Makedonije  i oko 0.5$/kg iz Turske), dok je vrednost paradajza uvezenog iz Španije često i duplo viša. 

Srbija je takođe i izvoznik paradajza, ali je njen uvozno‐izvozni bilans uvek negativan i to za 18.000 tona godišnje ili za oko 14 milona $. Srbija paradajz izvozi u Rusiju (oko 50% ukupnog izvoza) i to po jediničnoj vrednosti gotovo istoj kakvu ima paradajz uvezen iz Makedonije. Ostali izvoz se obavlja sa Slovenijom, BiH, Bugarskom i Crnom Gorom.  

Srbija  je  izvoznik prerađevina od paradajza  i ostvaruje pozitivan bilans u  iznosu od  3 miliona  $. Prerađevine od paradajza najviše izvozi u Crnu Goru, BiH i Makedoniju, a uvozi ih najviše iz BiH. 

Grafikon 70: Bilas trgovine svežim paradajzom u EU  i JV uvoza  i izvoza 

Grafikon 71: Odabrane jedinčne vrednosti 

   

 

Karakteristike tržišta u Srbiji  

Dobro organizovani uvozni kanali i konkurencija među uvoznicima. Čak 71 kompanija se 2009. godine bavila uvozom paradajza. Najviše 1.800 tona, a najmanje 3 tone po kompaniji. Uvozni kanali su dobro razrađeni i ovaj tržišni lanac funkcioniše bez većih problema. Gotovo sve kompanije koje se bave uvozom su domaćeg porekla, i ovde se radi o tome, da naše kompanije pronalaze proizvode u inostranstvu, a ne da veliki ino proizvođači napadaju naše tržište.  

Izuzetno  ciklična  potrošnja  uslovljena  navikama  i malom  kupovnom  moći.  Za  razliku  od  bogatijih zemalja EU, gde su pikovi potrošnje manje  izraženi  i vreme korišćenja paradajza duže, u Srbiji je potrošnja (sveža  i  za  preradu)  koncentrisana  na  nekoliko meseci. Ostatak godine potrošnja  je mala, ponuda  je slaba u pogledu kvaliteta i broja mesta prodaje.  

Rast  proizvodnje  paradajza  u  zatvorenom  prostoru na  savremen  način.  Do  pre  deset  godina  bilo  je nezamislivo da  se u  Srbiji proizvodi paradajz  tokom perioda  od  10  meseci.  Danas,  značajan  broj proizvođača  ima  moderne  plastenike  i  staklenike  i primenjuje  tehnologiju  koja  to omogućava. Procena je  da  se  u  ovakvim modernim  objektima  proizvede oko desetak hiljada tona. Najveći deo ovog paradajza se  proda  u  periodu  kada  postoji  konkurencija  otvoreog  polja  i  plastičnih  tunela,  ali  3‐4  hiljade  tona,  kako  rano prolećne  tako  i  kasno  jesenje  proizvodnje,  ima  konkurenciju  samo  u  uvoznom  paradajzu. Međutim,  potrošači preferiraju domaći paradajz, tako da ovi proizvođači više gađaju konkurentnost kvalitetom nego cenom.  

Mala  industrijska  prerada  koja  zadovoljava  domaće  potrebe,  trgovina  u  oba  pravca  i  velika  kućna  prerada  za sopstvene potrebe.  Iako postoji potrošnja prerađevina od paradajza u obliku paste  i  smrzutog programa ona  je mala  i pretežno zasnovana na uvozu. S druge strane, tako uvežen proizvod se obrađuje, pakuje  i  izvozi u CEFTA zemlje prvenstveno kao kečap. Dodatno veliki deo paradajza se prezervira na samom imanju.    

Grafikon  72:  Distribucija  broja  kompanija  koje  uvoze  paradajz  i veličine uvoza 

 

 83

Tabela 25: Uvoz i izvoz prerađevina od paradajza      2006  2007  2008  2009 

2103 A – Soja sos, kečap   $3,603,866  $4,580,549  $4,804,025  $4,674,294 2002 X – Konzervirani paradajz, bez sirćeta  $360,909  $522,628  $797,292  $555,887 

Izvoz 

Total  $3,964,775  $5,103,177  $5,601,317  $5,230,181 2103 A – Soja sos, kečap   $3,338,805  $4,845,535  $6,278,530  $6,713,353 2002 X – Konzervirani paradajz, bez sirćeta  $676,786  $987,800  $1,699,415  $1,526,308 

Uvoz 

Total  $4,015,591  $5,833,335  $7,977,945  $8,239,661 

Velika baštenska proizvodnja i proizvodnja za sopstvene potrebe. Gotovo da ne postoji niko ko ima poljoprivredno zemljište ili baštu, a da ne gaji paradajz proizvodeći ga za sebe, prodaju od kuće ili pak prodaju na lokalnim zelenim pijacama. Njima u toj prodaji na pijacama konkurenciju prave mali proizvođači sa nekoliko hektara diverzifikovane proizvodnje  i nekoliko stotina m2 plasteničke proizvodnje u tipu niskog tunela, koji više osigurava proizvodnju od negativnih uticaja kiše, grada, ptica i sl. nego što omogućava raniji ili kasniji rod kada je cene veća. Proizvođači koji se bave proizvodnjom paradajza na nekoliko hektara otvorenog polja proizvode ga za preradu, ali pokušavaju da što  je moguće veće količine prodaju za potrošnju u svežem stanju bilo preko nakupaca  ili dirktnom prodajom na kvantaškim  pijacama.  Veliki  proizvođači  u  plastenicima  saveremenog  tipa  nisu  preterano  zainteresovani  za proizvodnju  tokom  perioda  kada  se  paradajz  dobija  na  otvorenom  polju  jer  imaju  fiksne  troškove  tokom  cele godine (cene koštanja kilograma paradajza u sezoni je značajno niža i kreće se oko 40 dinara), a cena u tom periodu im ne pokriva  troškove. Zbog  toga, odlažu proizvodnju za kasnije kada  su značajan  tržišni učesnik, snadbevajući prvenstveno supermarkete.  

 

Dogovorena liberalizacija  

U pregovorima sa EU Srbija je odlučila da insistra na zadržavanju carine za uvoz svežeg paradajza na oko 13% tj. da ga liberalizuje za oko 2/3 od postojeće carine. U bilateralnim pregovrima sa Turkom, koja je među njavećim svetskim proizvođačima, postignut  je dogovor da se carina  liberalizuje za oko 1/3  i da  iznosi 21%. Potpuna  liberalizacija naše carine  je dogovorena u bilateralnom sporazumu sa Belorusijom. Tokom pregovora u okviru STO, Ukrajina zahteva da se carina na uvoz svežeg paradajza i proizvoda od paradajza spusti na 3%. Ukoliko bi se zahtevi Ukrajine ispunili i MFN carina Srbije bila 3% na uvoz svežeg paradajza, najveći gubitnik takvog dogovora bila bi Turska. Ona će  imati značajno  višu  carinu  u  odnosu  na  konkurentne  (Maroko,  Jordan,  Sirija)  za  paradajz  tokom  zime  koji  se  sada pretežno uvozi  iz Turske.  Isto tako, Turska će  imati nepovoljniji položaj u odnosu na evropske proizvođače  jer će carina biti za deset procentnih poena viša nego što je to za proizode iz EU.  

Tabela 26: Dogovorena liberalizacija carina za paradajz    Početna  EU  STO  Turska  Belorusija 

Svež ili rashlađen  30.8%  26% ‐ 22.4% ‐ 16.4% ‐ 14% ‐ 11.6%  56.3% Ukrajina traži na 3% 

21.8% 

Smrznuti  17.0%  14.5% ‐ 13.6% ‐ 12.8% ‐ 10.2% ‐ 5.10%  20.0% Ukrajina traži na 3% 

20.0% 

Sušen  12.0%  7.2% ‐ 4.8% ‐ 2.4% ‐ 1.2% ‐ 0% 20.0% 

Ukrajina traži na 3% 20.0% 

Ukidanje carina 0% 

 

Mogućnost promene  

Paradajz  je kompozitni proizvod kojeg Srbija uvozi  i malo  izvozi. Takva situacija će se  i nastaviti posle potpisivanja sporazuma. Međutim,  liberalizacijom  trgovine  kroz  sva  tri  potpisana  ugovora  (SAA,  Belorusija  i  Turska),  kao  i potencijalno značajna mogućnost da će se slično desiti i kroz dogovor u okviru STO, doneće određene promene u tržišoj utakmici. Karakteristike ovakve  situacije  su da  će u petouglu EU/CEFTA/BEL/TUR/STO Srbija  imati  različitu carinu  za  sve  zemlje  ili grupe  zemalja,  što  i ovako  komplikovanu  situaciju  još  više usložnjava.  Tako  će  značajno profitirati Belorusija i zemlje EU jer dobijaju bolji pristup za ulazak na tržište. Turska će imati bolje uslove nego sada, ali  i veću konkurenciju  jer  ima nepovoljnije uslove od većine ostalih zemalja (potencijalno uključujući  i STO zemlje koje su joj najveći konkurenti za ovo tržište). Najviše će izgubiti CEFTA zemlje, Makedonija konkretno, koja će imati značajno  veću  konkurenciju  na  tržištu  uvoza  Srbije.  Ovakva  situacija  će  neminovno  dovesti  do  određenih prekompozicija  izvoza  i snižavanje cene ka potrošačima samim tim  i povećanja potrošnje u periodima kada Srbija uvozi paradajz.  

Grafikon 73: Cena paradajza po nedeljama na Beogradskoj kvantaskoj pijaci 

 84

Koliko  će biti povećanje uvoza  iz zemalja EU prvenstveno  će  zavisiti  od  toga  kako će  se  završiti  pregovori  u  okviru  STO. Ukoliko Ukrajina (ili u međuvremenu neka druga  zemlja)  insistira  na  niskoj  carini, onda  će  konkurentnije  zemlje  u proizvodnji  paradajza,  pre  svega  zemlje Mediterana  i  Severne  Afrike,  biti snadbevači  paradajzom  tržiša  Srbije. Ukoliko to ne bude slučaj, EU će povećati svoj  izvoz paradajza u Srbiju na način da će  se proširiti  vreme  izvoza.  Ipak  najviše paradajza  Srbija  će  i  dalje  uvoziti  iz Makedonije  i  ako  će  sigurno  doći  do promene  cene,  kvaliteta,  količine  i perioda  uvoza  usled  nove  veće konkurencije na Srbskom tržištu. Delimično može da se desi smanjenje uvoza iz Turske na račun Španije.  

Turska  je carinskim ugovorom sa Srbijom dobila nižu carinu, ali ne  i bolju pozicju  jer  je za razliku od predhodnog perioda, kada je imala isti pristup tržištu kao i EU i ostale zemlje, sada on lošiji u odnosu na EU, a moguće i u odnosu na STO zemlje. Međutim, niža carina, usposavljeni kanali uvoza kao i fazno spuštanje nivoa carine prema EU će ipak dovesti do toga da se u prvoj fazi uvoz iz Turske poveća, tj. da se uslovi poboljašaju. Samim tim možemo reći i da posotoji mogćnost promene, koja će usloviti povećanje uvoza. 

Pošto se carina za uvoz paradajza  iz Belorusije u potpunosti ukida  i pošto Belorusija  ima bolje prinose  i nižu cenu koštanja paradajza nego Srbija, logično je zaključiti da je mogućnost uvoza velika. Međutim, imajući u vidu da:  

• Belorusija proizvodi paradajz u sezoni kada  i Srbija, a da Srbija ne uvozi paradajz u to vreme usled  lokalne potrošnje, niskih cena domaće proizvodnje i navika potrošača 

• Belorusija  ima  tržišta koja  su  joj mnogo bliža  i  sa uspostavljenim  trgovačkim odnosima, kao  što  je  tržište Rusije i Ukrajine. 

• Transportni troškovi od oko 14‐16% značajno opterećuju cenu  

Može se zaključiti da je izuzetno mala verovatnoća da će Belorusija izvoziti paradajz u Srbiju.  

Relana mogućnost  povećanja  uvoza paradajza  dolazi  iz  zemalja  STO  kao  što  su:  Egipat, Maroko,  Izreal,  Jordan odakle već postoji sporadičan uvoz proteklih godina u periodu kada paradajza nema na tržištu.  

Grafikon 74: Količinski uvoz paradajza po mescima  iz različitih zemalja tokom 2009. godine 

Grafikon 75: Procetualno učešće vremena uvoza paradajza po mesecima iz različitih zemalja 

   

 

 

Efekti  

Očekivani efekti su da će se povećati uvoz u periodu kada Srbija ne proizvodi paradajz na otvorenom polju. Uvoz će se dešavati:  iz zemlja EU, u prvim fazama iz Turske (do potpune  liberalizacije prema EU zemljama)  i eventualno  iz zemalja STO u zavisnosti od toga kako će se zaključiti pregovori. 

Možemo razlikovati tri grupe promena i shodno tome efekte na svaku od faza:  

 

 85

I grupa efekata: vreme domaće proizvodnje na otvorenom polju. Kao i do sada neće se dešavati nikakve promene pa  neće  biti  nikakvih  efekata  na  cenu  ili  domaću  prozvodnju.  Verovatnoća  da  će  neko  da  bude  cenovno konkurentniji postoji i dešava se u čestim periodima, međutim, verovatnoća da će doći do uvoza je mala pre svega što:  

• Već  postoji  potpuna  liberalizacija  u  okviru  CEFTA  zemalja  odakle  najveće  količine  paradajza  stižu  čak  i  u „rubnim“ periodima  (kada  još nije  stigla  svima proizvodnja na otvorenom polju  ili pak  je prestala  a  još postoji potražnja (maj‐jun, sredina septembra – sredina oktobra)). 

• Potencijlani izvoznici su udaljeni i veliki su troškovi za transport jeftine kvarljive robe • Cena domaćeg paradajza bi se vrlo lako prilagodila uvoznoj jer je to roba koja ne može da se čuva i mora da 

se proda pa bi potencijlani uvoznik morao da menja kalkulaciju.   

II grupa efekata:  vreme kada na  tržištu dominira domaći paradajz  iz  savremenih  staklenika  i plastenika, uvoz  iz Makedonije  i delimično Turske. Efekti koji  će se  javiti  jesu  smanjenje cene  i povećanje potrošnje usled  smanjene cene. Delimično će se povećati uvoz iz Turske na račun Makedonije i domaći proizvođačima će se smanjiti profit, ali kao posledica se ne očekuje značajno smanjenje proizvodnje.  

III grupa efekata: vreme kada Srbija ne proizvodi svoj paradajz ni u plastenicima nego ga uvozi iz EU i STO zemalja. Efekat će biti smanjenje cene za nivo carine.  

Neće biti pozitivnih efekata liberalizacije na cenu ili proizvodnju prerađevina od paradajza, jer se prerada snabdeva paradajzom  sa otvorenog polja  u  vreme  niske  cene  i ne  zavisi  od  uvoza. Naprotiv,  liberalizacija prerađevina  će uticati na povećanje uvoza smrznutog i sušenog paradajza i paste čime će najviše biti pogođeni upravo prerađivači. Međutim, usled  činjenice da  se ovi proizvodi u Srbiji proizvode u  relativno malim količinama  i da  se njima malo trguje, a da je mogućnost substitucije sa svežim paradajzom vrlo mala, neće doći do značajnih promena niti efekata usled liberalizacije prerađenih proizvoda od paradajza.  

 

Zaključak  • Efekat na domaću proizvodnju je izuzetno mali i moguće ga je tražiti samo kod onih proizvođača paradajza 

koji proizvode u plastenicima ranu ili kasnu proizvodnju  

• Najviše će profitirati potrošači koji će dobiti jeftiniji paradajz u vreme kada ga Srbija ne proizvodi  

• Usled  različite  carine,  za  različite  trgovinske partnere EU/CEFTA/BEL/TUR/STO, doći  će do prekompozicije uvoza na način da će Makedonija dobiti značajno veću konkurenciju  

• Uvoz iz Belorusije se neće desiti  

• Pregovori u okviru STO mogu da donesu promene, prvenstveno na račun uvoza iz Makedonije, Turske i EU, ali ne i da ugroze značajno domaću proizvodnju  

 86

 

Paprika  Paprika spada u lako kvarljive proizvode koje je teško čuvati u svežem stanju, ali i porizvod koji se puno koristi i troši kao  prerađen. Gaji  se  u  celom  svetu.  Potrošnja  je  loklano  specifična  i  određena  loklnim  varijetima.  Cena  sveže paprike najviša je kada je ima najmanje na tržištu, tokom zimskog perioda, a najniža je u ranu jesen.  

U  svetu pod paprikom  2009. godine bilo  je  zasejano gotovo million  i 900 hiljada ha,  i na njima proizvedeno  28 miliona tona paprike. Proizvodnja paprike koncentrisana  je u nekoliko regija na svetu. Najveće površine zasejane paprikom  su  u  Aziji,  preko  60%,  (Kini,  Indiji  i  na  jugu  Azije),  zatim  u  Africi  (severna  Afrika),  Evropi  i  centralnoj Americi.  

Najveći izvoznici paprika su Meksiko, Holandija, Španija, Izrael i SAD.  

Zemlje Evropske unije su veliki uvoznici paprike i njen spoljno trgovinski bilans paprikom je uvek negativan. Količina uvezene paprike je 2007. godine skočila za više od 50 hiljada tona i taj pojačan trend uvoza je nastavljen i u 2008. i 2009. godini. Tako da uvoz iznosi oko 250.000 tona paprike godišnje. U isto vreme izvoz paprike iz EU je stabilan i kreće se oko 100 hiljada tona. Zanimljivo je da je vrednost paprike, koju EU uvozi, niža od njene izvozne cene i kreće se od 1.3 do 1.6$, izuzimajući 2007. godinu kada je paprika bila ekstremno skupa i u uvozu i izvozu (oko 3$). Izvozna vrednost kg paprike se kreće od 2.2 do 2.8 $. EU najviše paprike izvozi u Rusiju, SAD, Švajcarsku, Norvešku i Kanadu, dok najviše uvozi iz Izraela, Maroka i Turske.  

Grafikon 76: Trgovina svežom paprikom u Srbiji  Grafikon  77:  Izvoz  paprika  po  tipovima  i destinacijama u milionima USD u 2009 

 

U Srbiji  2009. godine  je proizvedeno  više od  170 hiljada  tona paprike. Površine  zasađene paprikom  su  relativno stalne i u poslednjih 5 godina se paprika sadi na oko 19.000 ha. U strukturi ukupnih površina pod povrćem učestvuje sa 8% (2007. godine). Prosečan prinos paprike iznosi 7,2 tone po hektaru što je tri puta manje u odnosu na evropski prosek. U strukturi evropske proizvodnje Srbija učestvuje sa 4,4%  i nalazi se na sedmom mestu. Najveći deo naše proizvodnje  paprike  realizuje  se  kroz  prodaju  na  zelenim  i  kvantaškim  pijacama  u  Srbiji.  Veoma mali  procenat proizvodnje se izveze ili upotrebi u domaćoj prerađivačkoj industriji.   

Prema količini izvezene paprike Srbija u poslednjih nekoliko godina ostvaruje pozitivni bilans u spoljnoj trgovini, ali prema vrednosti bilans  je nekad pozitivan nekad negativan. Razlog tome  je  jedinična vrednost uvezene  i  izvezene paprike koje se razlikuju i do tri puta u zavisnosti od godine. Naime, Srbija izvozi papriku koja je i od dva do tri puta jeftinija nego paprika koju uveze.   

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 87

 

Grafikon 78: Jedinična vrednost uvežene  i  izvožene paprike u Srbiji 2005‐2009 u USD 

Grafikon  79:  Jedinična  vrednost  izvežene  paprike  paprike  iz  Srbiji  2005‐2009 u USD 

   

Preko 70% uvežene paprike u Srbiju dolazi  iz Makedonije, a  13%  iz Španije. Srbija najviše paprike  izvozi u BiH, ali izvozi i značajne količine u Sloveniju, Mađarsku, Češku i Hrvatsku. Paprika koju Srbija uvozi iz Makedonije košta od 0,4 do 1$ po kg u zavisnosti od godine. Najjeftiniju papriku Srbija izvozi u BiH, a najskuplju u Sloveniju.    

Turska je veliki evropski i svetski proizvođač i izvoznik paprike. Prema količini izvezene paprike nalazi se na sedmom mestu. U  Turskoj  je  2009.  godine pod paprikom bilo  zasejano  90.000  ha, odakle  su  ubrali  1.800.000  t paprike. Turska u poslednjih 5 godina izvozi od 55 do 65 hiljada t u vrednosti od 56 do 66 miliona $ godišnje. Najviše paprike Turska  izvozi u Nemačku  (oko 60% ukupnog  izvoza), zatim u Holandiju, Rumuniju, Austriju  i Bugarsku.  Jedinična vrednost izvezene paprike kreće se od 0,9 do 1,2 $ po kg.  

Turska  izveze  u  Srbiju  godišnje  oko  3.000  t  paprike  u  vrednosti  u  proseku  od  1.200.000  $  godišnje.  Jedinična vrednost izvezene paprike u Srbiju je mnogo niža nego prosečna izvozna vrednost i kreće se od 0.28 do 0.46 $/kg. 

Belorusija  ne  proizvodi  dovoljno  paprike  da  bi  pokrila  svoje  potrebe.  Izvoz  paprike  iz  Belorusije  je  gotovo simboličan dok godišnje uveze od 2 do 3 hiljade t u vrednosti od oko 3 miliona $. Najveće količine paprike uvozi iz Španije, Holandije i Izraela, ali i iz Ukrajine i Poljske. Jedinična vrednost paprike koju Belorusija uvozi je dosta visoka i kreće se od 1 do 1.8 $/kg. Srbija i Belorusija ne ostvaruju spoljnotrgovinsku razmenu paprikom. 

 

Karakteristike tržišnog lanca u Srbiji   

Velika varjabilnost u tipovima paprika  i načinima proizviodnje  i prerade. Generalno paprika se karakteriše velikim varijabilnostima – slatka, ljuta, šilje, babura, dugačka, kratka, feferona… a u Srbiji su zastupljeni gotovo svi varijeteti ‐ babura tip ‐ 35%, kapije (kanije, ajvaruše) – 40%, polu babure – 10%, chilli – 5%, začinske – 5%, rotunda – 4% i ostale. Ovakva raznolikost ukazuje na  veliki značaj koji paprika ima u ishrani u Srbiji. Isto tako se karakteriše varijabilnošću u preradi. Paprika se prerađuje na desetine načina (sušena, smrzuta, pasterizovana, sterilisana, u ajvaru, u pavlaci, sečena, cela, pečena…), čime joj se produžava njen značaj u ishrai.  

Pored paradajza, paprika je najzastupljenija povrtarska kultura koja omogućava značajan prihod ruralnoj populaciji, bilo kao prodaja u svežem stanju ili prerađena. Za razliku od većine drugih kultura paprika se gaji isključivo na malim i  srednjim  posedima  usled  velih  zahteva  za  radnom  snagom.  Dodatno  njena  cena  prevazilazi  cenu  ostalih povrtarskih  kutura  (parađaz,  krompir,  luk,  kupus)  pa  se  ostvaruje  značajni  ukupan  obrt  i  velika  vrednost proizvodnje.    

Velika  je  razlika  između proizvodnje u Vojvodini  i ostatku Srbije. Vojvodina  ima proizvodnju koje  je prvenstveno namenjena tržištu  i gde su prinosi značajno veći nego u Centralnoj Srbiji. Dodatno, poslednjih 10 godina prinosi u Vojvodini su se povećali za 30‐tak procenata, dok to nije slučaj u Centralnoj Srbiji. Upravo zato i efekti liberalizacije će biti drugačiji u Vojvodini i Centralnoj Srbiji.  

 

 

 

 

 

 

 88

Grafikon 80: Površine i prosečni prinosi paprike u Srbiji 

  

Grafikon 81: Prosečni prinosi paprika u Vojvodini  i  centralnoj Srbiji 

   Za razliku od većine drugih vrsta povrća paprika se karakteriše značajnim udelom domaćih sorti u proizvodnji. Sorte (80%)  su  pretežno  dominantne  na  otvorenom  polju,a  hibridi  (20%)  u  plastenićkoj  proizvodnji. Domaće  sorte  su preferencijalna opcija za najveći deo potrošača.  

Kao i kod drugih lakokvarljivih vrsta povrća, cena paprike značajno ne oscilira mđju godinama. Jednostavno, postoji stabilnost  i u površinama  i u ceni  iz razloga što za proizvodnju paprike  je potrebno veliko znanje u proizvodnj  i u prodaji. Teško se ulazi, ali i izlazi iz proizvodnje paprike.  

Grafikon 82: Uporedba nedeljnih cena paprika u Srbiji i Hrvatskoj 2005‐2008 (evri) 

Grafikon 83: Prosečne cene paprika na 4 kvantaške pijace po nedeljama 

 

 

Dogovorena liberalizacija 

Carina za papriku  je definisana sa ukupno 7 tarifnih  linija, pri čemu  je sveža paprika, u zavisnosti od namene, bila definisana sa 4 tarifne linije, koje su imale različit nivo carinske zaštite i otvarale prostor za zlopupotrebe. Generlano gledajući paprika se odlikovala visokim nivoom carinske zaštite koji se kroz proces liberalizacije dodatno spušta. Za oko 2/3 u okviru SAA i za trećinu u sporuzumu sa Turskom. U bilateralnom ugovoru sa Belorusijom, dogovoreno je potpuno spuštanje carina,  dok je sa Turskom zadržan nivo koji je predložen u okviru STO tj. trenutna MFN carina.    

Tabela 27:  Dogovorena liberalizacija za papriku     Početna  EU  STO  Turska  Belorusija 

Slatka, sveža ili rashlađena  34.7% 26.9% ‐ 24.3% ‐ 21.7% ‐ 

19% ‐ 16.4% 

46 % Južnom Korejom traži smanjenje 

23.5% 

Paprika iz roda Capsicum za proizvodnju kapsicina ili boja na bazi kapsikum oleosmola, sveže ili rashlađeno 

20.9% 14.6% ‐ 12.5% ‐ 10.4% ‐ 

8.4% ‐ 6.3% 34.9%  20.1% 

Paprika iz roda Capsicum ili iz roda Pimenta za industrijsku eteričnih ulja i rezinoida proizvodnju, sveže ili rashlađeno 

21.9% 15.4% ‐ 13.2% ‐ 11% ‐ 

8.8% ‐ 6.6% 36.4%  20.1% 

Ukidanje carina 0% 

 89

Paprike, sveže ili rashlađene,ostale  23.4%  16.4% ‐ 14% ‐ 11.7% ‐ 9.3% ‐ 7% 

38.5%  20.1% 

Slatka, smrznuta  38.5% 30.8% ‐ 27% ‐ 23.1% ‐ 

15.4% ‐ 7.7% 48.1%  48.1% 

Paprika ostala, smrznuta  37.5% 31.9% ‐ 30% ‐ 28.2% ‐ 

22.5% ‐ 11.3% 44.2%  44.2% 

Privremeno konzervisane  33.9% 28.8% ‐ 27.1% ‐ 25.4% ‐ 

20.4% ‐ 17% 39.9%  39.9% 

 

Mogućnost promene  

Generlano posmatrajući sa ovoliko značajnom  liberalizacijom proizvoda koji se već uvozi u značajnim količinama  i gde Srbija ima negativan trgovinski bilans, očekivano je, da je mogućnost promene velika. Međutim, verovatno da se postojeći trendovi neće značajno menjati iz sledećih razloga: 

• Paprika pre svega kvalitativno defnisana a ne cenovno  • Postoji veliki preferencijal za lokalne varijetete • Od potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama u regionu  i kasnije CEFTA sporazuma Srbija  je 

izložena  slobodnoj konkurenciji  cenovno  i kvalitetno konkuretne paprike  iz Makedonije. Tako  će budući izvoznici paprike u Srbiju kao i sadašnji domaći proizvođači već imaju  veliku konkurenciju  

• U vreme velike potrošnje paprike proizvođači u Srbiji su cenovno konkurentni  

• Limitirana je potrošnja u vremenu kada se paprika ne proizvodi na otvorenom polju u Srbiji 

• Paprika nije transportabilan proizvod  • Mala je mogućnost da se poveća uvoz paprike zarad prerade jer i) ne postoji značajna industrijska prerada; ii) 

prerada koja postoji zasnovana  je na domaćim sirovinama;  iii) ako bi neko  i pravio strategiju prerade na osnovu  uvozne  paprika  teško  bi  bilo  očekivati  da  se  postigne  konkurentnost  i  znčajniji  uvoz  usled  ne postojanja izraženog brenda . 

Grafikon 84: Vreme uvoza sveže paprika  Grafikon 85: Vreme uvoza prerađevina od paprika 

Za razliku od ostalog, posebno nekvarljivog, povrća paprika se uvozi i kada je vreme proizvodnje u Srbiji i to gotovo celokupna količina  iz Makedonije sa kojom postoji  slobodan uvoz  još od 2003. godine  i vrlo dobro uspostavljeni trgovinski kanlali.   

Jedinu realnu opasnost od značajanog povećanja uvoza predstavlja politika supermarketa koji se, zbog toga što u Srbiji ne postoji objedinjena ponuda  i adekvatno pakovanje, odlučuju za uvoznu ponudu paprike radi eliminisanja ovih  nedostatka.  Ipak,  potrošnja  paprika  u  supermarketima  je mala  u  odnosu  na  ostala mesta  prodaje,  jer  se, tradicionalno, veće količine sveže parike distribuiraju kroz zelene pijace i kroz kamionsku prodaju.  

Mogućnost uvoza  se pre  svega  javlja od  strane Turske kao  i EU.  Iako mnoge  zemlje STO  jesu veliki proizvođači teško  je očkivati da  će paprika  iz STO zemalja  (Maroco, Sirija…)  imati značajniji ulogu na  tržištu Srbije. Različite carine za sve trgovinske partnere (EU, STO, Turska, Belorusija  i CEFTA zemlje)  i dodatno različite carine na slične tarifne linije, uvešće priličnu konfuziju kod uvoznika prilikom određivanja odakle uvoziti papriku.  

 

 90

Efekti 

Velikih negativnih efekata po proizvođače paprike neće biti. S druge strane, očekuje se, da će  ponuda paprike biti bolja u periodima kada se ona svakako uvozi, kao i u „rubnom vremenu“ (Maj‐Jun i Okt‐Nov) kada domaća paprika dobija konkurenciju u uvoznoj, prvenstveno Makedonskoj. Sada će imati još dodatnu konkurenciju u paprici iz EU i Turske.   

 

Zaključak  • Iako se carina na uvoz paprike spušta značajno neće biti značajnih promena niti velikih negativnih efekata.  

• Proizvođači paprike u Srbiji i Makedoniji će dobiti konkurenciju pre svega u Turskoj.  Paprika iz Turske cenom i kvalitetom neće moći da bude konkurentnija postojećim proizvođačima u vreme kada Srbija i Makedonija proizvode  papriku  na  otvorenom  polju,  naročito  imajući  u  vidu  da  se  carina  na  uvoz  parike  iz  Turske zadržava na još uvak visokom nivou.  

• Paprika  iz EU  i Turske koja  se uvozi kada proizvođači u Srbiji  i Makedoniji nemaju  svoje proizvode  će biti jeftinija za nivo spuštene carine, a možda i više.   

 91

 

Krompir  Krompir  je povrće koje se konzumira u celom svetu  i to u velikim količinama. Proizvodi se na svim kontinentima, najmanje u Južnoj Americi. Najveći proizvođači krompira su zemlje sa puno stanovnika  ‐ Kina,  Indija, Rusija, SAD  i Nemačka.  Poslednjih  dvadeset  godina  proizvodnja  krompira  opada  u  razvijenim  zemljama  (u  odnosu  na  1991. godinu opala za  13%) dok  je u zemljama u  razvoju u  istom periodu ona duplirana. Potražnja za krompirom  raste prosečno za 4.5% godišnje, a poslednjih godina prvenstveno usled povećanja potrošnje. Potrošnja, naročito,  raste u zemljama u razvoju dok u Evropi ona opada, ali je još uvek duplo veća nego u ostatku sveta.  

Krompir  je povrće koje  se  relativno  lako  čuva, ali ne  i preterano dugo, ukoliko ne postoje prilagođena  skladišta. Cena krompira najviša  je na početku sezone (u našim uslovimato  je rano proleće) kada se vadi mlad krompir koji ima cenu višestruko veću od  jesenjeg krompira. U  svetu  je pod krompirom 2009. godine bilo zasejano preko  18 miliona ha  i sa njih  izvađeno oko 330 miliona tona. Najviše krompira se uzgaja u Aziji  i Evropi, gotovo preko 70% ukupne  proizvodnje. Najveći  izvoznici  krompira,  po  količinama  i  po  vrednosti  izvoza,  su  Francuska,  Holandija  i Nemačka. 

Mapa 11: Količine izvezenog krompira u svetu 2008 

 

Mapa 12: Vrednost  izvoza krompira u zemljama Evrope 

 

Najveće površine pod krompirom u zemljama Evropske unije se nalaze u Poljskoj, Nemačkoj  i Rumuniji. Ipak zbog značajno višeg prinosa najviše krompira se proizvodi u Nemačkoj, Poljskoj, Holandiji i Francuskoj koje su, izuzimajući Poljsku, i najveći izvoznici.  

Pored toga što je EU veliki izvoznik krompira ona svake godne ostvaruje negativni trgovinski bilans, jer je vrednost krompira koje uvozi veća od vrednosti izvezenog krompira i to od 60 do 110 miliona $. Ipak, bilans količine krompira kojim se trguje na spoljnom tržištu u toku 2008. i 2009. godine nije bio negativan, nego je EU godišnje izvezla oko 120.000  t  više  nego  što  je  uvezla. Najveći  izvozni  partneri  su  Rusija, Norveška,  Senegal,  Tunis  i Alžir,  a  najviše krompira uvozi iz Izraela, Egipta i Maroka. Upravo zato je vrednost uvezene robe daleko veća nego izvezene, jer EU krompir uvozi uglavnom u rano proleće kada ga nema na domaćem tržištu, a kada mu je svetska cena najviša. 

U Srbiji 2009. godine proizvedeno je gotovo 900.000 t krompira. Mada površine zasejane pod krompirom su se od 2005. godine značajno smanjile (za gotovo 10.000 ha), što je dovelo i do manje proizvodnje.  

Grafikon 86: Trgovinski bilas semenskog  i konzumnog krompira u Srbiji u  millionima USD 

Grafikon  87:  Jedinična  vrednost  uvoza  i  izvoza merkantilnog krompira u Srbiju 

   

 92

Srbija  je bila značajan  izvoznik krompira. Tokom 2005. godine  izvezla  je 50.000  tona krompira. Od 2007. godine izvoz je naglo pao 5 puta. Ipak, Srbija i dalje ostvaruje pozitivni bilans u okviru spoljne trgovine krompirom. Krompir koji Srbija uvozi višestruko  je  skuplji od krompira koje  izvozi. Svake godine Srbija uveze od  1.500 do 3.000  tona krompira  i to preko 50%  iz Makedonije. Ostali značajni trgovinski partneri u uvozu su BiH  i Nemačka. Gotovo sav izvoz krompira se obavlja sa susednim državama. Najviše sa Crnom Gorom  (više od 80%), Rumunijom  (do ulaska Rumunije u EU, kada je stupila na snagu zabrana usled neispunjenja fito sanitarnih uslova koji važe za EU), BiH, ali i sa Hrvatskom i Bugarskom. Jedinična vrednost izvezenog krompira kreće so od 0.11 do 0.17 $/kg.  

Turska je veliki evropski i svetski proizvođač i izvoznik krompira. Pod krompirom je u Turskoj zasejano oko 150.000 ha i odatle se izvadi više od 4 miliona tona. U poslednjih pet godina Turska izveze krompira u vrednosti od 6 do 9 miliona $ godišnje, osim ekstremne 2007. godine kada je izvezla krompir u vrednosti od preko 37 milona $. Od čega samo Iraku preko 7 milona. Najveći  izvozni partneri Turske su okolne zemlje Irak, Azerbejdžan, Tunis, Pojas Gaze  i Grčka. Turska, takođe, uvozi krompir, ali u mnogo manjim količinama, tako da ostvaruje višestruko pozitivni bilans. Krompir koji Turska uvozi  i do  tri puta  je  skuplji od onoga koji  izvozi. Gotovo  sav uvežen krompir  je  sa Kipra  tj. turskog dela Kipra. Između Turske  i Srbije trgovina krompirom gotovo da ne postoji. U toku 2008.  i 2009. godine Turska je izvezla u Srbiju ukupno 17 tona krompira.  

Proizvodnja krompira u Belorusiji je velika i zuzimala je, konstantno, preko pola miliona hektara. Poslednjih godina površine se značajno smanjuju i 2009. godine je bilo zasejano oko 389 hiljada hektara sa kojih je izvađeno nešto više od 7 miliona tona krompira. Proizvodnja se obavlja pretežno na porodičnim gazdinstvima dok nešto preko 10% na solhozima. Belorusija  je  veliki  izvoznik krompira  i  svake godine ostvaruje pozitivan bilans u  trgovini  krompirom. Preko 80% krompira izveze u Rusiju po ceni od 0.11 do 0.23 $/kg. Male količine koje uvozi dolaze, pretežno, iz Poljske (40%). Trgovina krompirom  između Belorusije  i Srbije  je minimalna. Belorusija  je u poslednjih 5 godina  izvezla u Srbiju 350 tona krompira, a iz Srbije nije ništa uvezla. 

Beloruisja  je zemlja  sa najvećom potrošnjom krompira u  svetu  (od  181 kg po stanovniku). Slede  je  i ostale bivše SSSR države Kirgistan, Rusija, Ukrajina. Među prvih deset zemalja u svetu po potrošnji čak 8 su bivše SSSR zemlje i tek na desetom mestu je UK. 

Karakteristike proizvodnje u Srbiji  

Velika  je  razlika  zmeđu  profesionalnih  proizvođača  i  onih  koji  proizvode  za  sopstvene  potrebe.  U  proseku proizvodnja  krompira  u  Srbiji  je  ekstenzivna.  Tako  je  prosečan  prinos  samo  15‐ak  tona. Međutim,  dobar  deo proizvođača ostavruje prinose  koji  su  na  nivou onih  njboljih  u  EU od  40‐50  tona. Upravo  zato  se  proizvodnja  i mogući efekti liberalizacije trebaju posmatrati pojedinačno po grupama proizvođača.    

Cena  izuzteno varira  između godina kao  i  između različitih regiona u Srbiji. Čak  i više nego kod drugih kultura kod kromira je prisutan uticaj domaće proizvodnje na cenu, samim tim ,i „dobre i loše“ godine.  

Grafikon  88:  Prosečna  godišnja  cena  krompira  na  razliitim  zelenim  pijacama  u  periodu 2006‐2008. godina   

Mapa  13:  Ditribucija  proizvodnje krompira u Srbiji 2009. godine 

  

Cena izuzetno varira između godina. Zanimljivo u četvorogodišnjem proseku ona je vrlo stabilna po mescima, ali su međugodišnja variranja u istim mesecima izrazito velika. Ako dodamo još veće variranje na zelenim pijacama i među gradovima vidimo da je teško govoriti o bilo kakvoj stabilnosti cena. Naprotiv, krompir prednjači u nestabilnosti od ekstremno  cenovno  konkurentne,  do  izuzetno  visoke  cene.  Ove  oscilacije  su  prvenstveno  posledica  nemanja mogućnosti da se viškovi izvezu (nemanje dozvole za izvoz u EU, nepostojanja objedinjene ponude, neposedovanja osnovnih  proizvodnih  standarad  i  sl.),  kao  i  nedostaka  skladišnog  prostora  koji  onemogućava  da  se  određena 

 93

količina skloni sa tržišta i pravilnije upravlja prodajom i visokom carinom koja je onemogućavala uvoz u godinama sa visokom cenom.  

Usled  ovakvih  variranja  u  ceni,  dešava  se  da  je  dugoročno  prosečna  cena  krompira  izuzetno  stabilna  i  iznosi približno  15  dinara,  bez  obzira  da  li  se  krompir  čuvao  ili  ne. Međutim,  ovakva  nepredvidljivost  najviše  utiče  na smanjenje površina kao i na nespremnost proizvođača da ulažu u skladišne prostore.  

Grafikon  89:  Uporedna  cena  krompira  u  Hrvatskoj  i  Srbiji  u EURIMA  2005‐2008 

Grafikon  90: Nedeljne  cene  krompira na  4  kvantaške  pijace u Srbiji 

   

Supermarketi  u  Srbiji  nisu  uspostavili  stabilan  tržišni  lanac  nabavke  krompira  zasnovan  na  kvalitetu  nego  često menjaju dobavljače i pokušavaju da krompirom postignu samo cenovnu konkrentnost. Očekivanja supermarketa su da privuku kupce sa cenovnim akcijama usmerenim ka proizvodima koji imaju veliku potrošnju, kao što je krompir. Na ovaj  način  supermarketi  u  Srbiji  još  uvek  nisu  odigrali  svoju  ulogu  u  stabilizaciji  i  uspostavljanju  dugoročnih tržišnih  lanaca  (od  zadruga  ili  velikih  kompanije,  koje  će  objediniti  i  upakovati  ponudu),  nego  se  ponašaju  kao veleržnica ili zelena pijaca.  

Izuzetno mala  raznolikost  ponude,  koja  otvara mogućnost  da  se  uvozi  krompir  koji  se  razlikuje  od  postojeće domaće ponude. Usled situacije gde veliki broj malih proizvođača na relativno ekstenzivan način proizvodi krompir koji  se  po  pravilu  prodaje  u  džakovima,  gde  je  pretežno  cena  odlučujuća  u  potrošačkom  izboru,  nema  uopšte diverzifikovane ponude na tržištu krompira u Srbiji. Čak šta više ponuda se svodi na nekoliko varijeteta i razlikovanje između  belog  i  crvenog.  Pošto  postoje  potrošači  koji  su  spremni  da  plate  drugačiju  ponudu,  pretežno  boljeg kvaliteta,  to otvara mogućnost za uvoz krompira koji  će  targetirati ovakve potrošače, koji po pravilu preferiraju inostranu robu.  

 

Dogovorena liberalizacija  

Liberalizacija  tarifnih  linija  kod  krompira  je  značajna  u  ugovoru  sa  EU,  potpuna  u  bilateralnom  sporazumu  sa Belorusijom i nepostojeća sa Turskom. Do sada ni jedna zemlja u pregovorima u okviru STO nije tražila koncesije na tarifne linije kojima se defniše trgovina kromprirom.  

Tabela 28: Dogovorena liberalizacija za krompir  

   Početna  EU  STO  Turska  Belorusija 

Semenski  0.0%     5.0%  5.0% 

Za proizvodnju skroba  19.2% ‐ 15.6% ‐ 9.6% ‐ 6% ‐ 0%  38.8%  38.8% 

Mlad od 1.januara do 30 juna  19.2% ‐ 15.6% ‐ 9.6% ‐ 6% ‐ 0%  40.9%  40.9% 

Ostali mladi  19.2% ‐ 16.8% ‐ 14.4% ‐ 9.6% ‐ 4.8%  40.7%  40.7% 

Ostali krompir 

24.0% 

19.2% ‐ 16.8% ‐ 14.4% ‐ 9.6% ‐ 4.8%  42.3%  42.3% 

Smrznuti  12.0%  7.2% ‐ 4.8% ‐ 2.4% ‐ 1.2% ‐ 0%  20.0%  20.0% 

Sušen  12.0%  7.2% ‐ 4.8% ‐ 2.4% ‐ 1.2% ‐ 0%  20.0%  20.0% 

Slatki   0.0%     20.0%  20.0% 

Ukidanje carina 0% 

  

 94

Mogućnost promene  

Dodadašnji  uvoz  krompra  dolazi  iz  Evroske Unije  i  CEFTA  zemalja.  Jedna od  karakteristka  uvoza  iz  EU  je  da  se obavlja  iz  velikog  broja  zemalja  (čak  17  u  periodu  0d  četiri  godine),  gde  su  najveći  broj  njih  nekonkurentne  na svetskom tržištu. Razloge bi trebalo  tražiti u strukturi uvoza. Generalno, uvoz iz EU možemo podeliti na dve velike grupe:  

1. Brojčano manjih, ali količinski velikih uvoza  čije  su karakteristike da dolaze  iz zemalja koje  su poznate kao veliki proizvođači krompira (Holandija, Danska). Ovaj uvoz se dešava pretežno za potrebe supermarketa, i to samo u godinama kada je cena u Srbiji visoka usled male proizvodnje pa se uvoz obavlja tokom zime i proleća. Jedinična vrednost je oko 0.3 USD.  

2. Veliki broj malih količina čije su karakteristike da im je jedinična vrednost velika i da targetiraju kvalitet, uvoze se  tokom  cele  godine,  ali  najčešće  u  periodu  nedostka  domaćeg  krompira.  Tako  je  jedinična  vrednost uveženog krompira iz Špaije, Francuske ili Italije preko 0.6 USD.    

Uvoz  iz CEFTA zemalja najčešće predstavlja uvoz mladog krompira  iz Makedonije  i krompira  iz Bosne. Ovaj uvoz značajno varira po godinama. Može se konstatovati da nema kontinuitet. Jedinična vrednost krompira uveženog iz EU i CEFTA zemalja je sličan.  

Grafikon  91: Uvoz  konzumnog  krompira po destinacijama 

Grafikon  92:  Uvoz  konzumnog  krompira (000 USD) 

Grafikon 93: Jedinična vrednost uvoznog krompira po destinacijama 

     

Imajući u  vidu da  je prinos u Srbiji mali  i nestabilan, da proizvođači  lako ulaze  i  izlaze  iz proizvodnje,  i da nema  kontinuiteta  i  stabilnosti  u  proizvodnji,  a  da  je  nivo  liberalizacije  u  okviru  EU  velik  normalno  je  očekivati  da  je mogućnost uvoza značajna. Međutim, osnovna pitanja su  i) kada će se uvoz dešavati (kojih godina  i kojih meseci unutar godina); ii) koliki će biti nivo (konstantan ili sporadičan); iii) odakle će se uvoziti (CEFTA, EU, Turska); i iv) ko će uvoziti krompir.  

i) Očigledno  je  da  je  Srbija,  u  godinama  sa  velikom  proizvodnjom,  usled  značajne  unutrašnje  konkurencije, cenovno  konkurentna  i  sa  izrazito  niskim  carinama.  S druge  strane  u  godinama  kada  je  cena  proizvodnje krompira visoka Srbija  je nekonkurentna  i svakako uvozi određenu količinu krompira. Ovi uvozi, u osnovi ne utiču značajano na spuštanje domaće cene nego više za povećanje ponude  i sprečavanje nestašice. Ovakva situacija je bila pre liberalizacije sa carinom koja je u osnovi sprečavala uvoz. Posle spuštanja carina situacija je drugačija  jer  se otvara mogućnost uvoza, naročito u godinama  sa visokim  cenama  i malom proizvodnjom. Pored  ovog  uvoza  koji  se  dešava  i  sa  trenutnom  visokom  carinom,  uvoz  će  se  proširiti  i  na  godine  kada potrošnja odgovara proizvodnji. Dodatno će rasti uvoz vezan za kvalitet  i objedinjenu ponudu (prvenstveno za supermarkete), bez obzira na vreme i tip godine. 

 

 

Tabela 29: Promene izazvane liberalizacijom po tipovima godina 

Opis   Karakteristike   Sutuacija pre liberalizacije   Posle liberalizacije  

Proizvodnja je značajno veća od potrošnje  

Cena je niska i ne raste tokom godine usled efekta čuvanja krompira  

Nije bilo uvoza, značajan je bio izvoz u CEFTA zemlje 

Neće biti uvoza sem povećanja vezanog za kvalitet, pakovanje i objedinjavanje ponude 

Potrošnja odgovara  Cena raste što se udaljava  Nije bilo značajnog uvoza   Uvoz će se dešavati, naročito sa 

 95

proizvodnji   vreme od čuvanja   produživanjem vremena čuvanja 

Potrošnja je veća od proizvodnje  

Cena je visoka i konstantno raste dostižući nivoe koji su meju najvećim u Evropi  

Postojao je uvoz, naročito u rano proleće, ali je cena ostajala visoka  

Uvoz će vrlo brzo da spusti cenu i situacija sa ekstremno visokom cenom se neće dešavati  

 ii) Uvoz  će ostati sporadičan ako  se njegov konstantni deo, koji  je vezan za kvalitet  i diverzifikovanu ponudu 

ustaliti i poveća  iii) Pošto se krompir, u godinama kada  je domaća proizvodnja ujednačena sa potrošnjom  i kada su cene niske, 

uvozi  pretežno  iz  CEFTA  zemalja  (Bosne  i Makedonije),  a  tek  u  obrnutim  slučajevima  (male  proizvodnje  i visoke cene)  iz EU, očekivano  je, da će se destinacije uvoza promeniti tako da će zemlje EU  imati povoljniju carinu nego pre liberaliazcije koja je na sličnom nivou kao što je to prema zemljama CEFTA sporazuma. Nema dileme  da  će  uvoznici  iz  zemalja  EU  ovakvu  priliku  koristi  tako  da  će  najveći  gubitnici  biti  proizvođači  iz Makedonije jer će se na njihv račun i račun domaćih proizvođača povećati uvoz, prvenstveno iz EU. Pošto EU i Turska računaju na kvalitetnu konkurentnost, njihov uvoz će se sigurno povećavati (prvenstveno  iz EU  jer  je Turska svoje šanse umanjila činjenicom da ima značajno lošiju carinsku poziciju u odnosu na EU i Belorusiju, a moguće i zemlje STO), dok će uvoz iz Belorusije zavisisti od godine.  

iv) Najveći potencijalani uvoznici jesu supermarketi koji imaju značajnu prodaju krompira i koji uvoze krompir jer im obezbeđuje bolje pakovanje, količine, a u mnogim slučajevima  i kvalitet. Supermarketi  će  ići za „lakšom opcijom“  uvoza  krompira  koji  će  imati  ujednačen  kvaliet  i  izgled.  Kod  privlačenja  potrošača  jeftinim krompirom, neupakovanog  i na  čestim akcijama  ići  će se na opciju domaćeg. Koliki  će biti uvoz kvalitetnog krompira, pre svega će zavisi od spremnosti domaćih proizvođača  i pakerica da se prilagode novim cenama posle liberalizacije tj. njihove mogućnosti drugog izbora. Pošto će ta mogućnost takođe biti smanjena velika je verovatnoća prilagođavanja. Snižavanje carine je toliko da uz postojeću domaću nekonkurentnu proizvodnju određeni  prerađivači  se mogu  odlučiti  za  uvoz  primarno  prerađenih  proizvoda  od  krompira,  što  dodatno umanjuje domaću proizvodnju.     

Grafikon 94: Vreme uvoza konzumnog krompira po mesecima u tonama 

 

 

Efekti  

Spuštanje nivoa carine na uvoz krompira daje efekte na cenu, tržište, proizvođače i prerađivače.  

Cenovne oscilacije će još uvek postojati, ali neće biti tako izražene usled eliminisanja ekstremno visokih cena. Pikovi niskih cena će ostati u slučajevima kada je proizvodnja veća od potrošnje, a onemogućen je izvoz krompira u zemlje EU. Kao posledica ovakve situacije doći će do generalnog snižavanja cena.  

Tržište će se sve više profilisati tako da će morati da prati tokove pakovanja i prerade koji važe za razvijenija tržišta. Kreiranjem situacije gde će krompir biti cenovno pristupačniji, kako onaj iz uvoza tako i domaći krompir će povećati konkurenciju,  koja  će  sve  više  ići  u  pravcu  boljeg  pakovanja,  povećanja  varijeteta,  načina  promocije  i  sl.  Ove promene  će  morati  da  budu  praćene  sa  promenama  u  organizovanju  tržišnih  lanaca  (upravljnje  kvalitetom, ugovorna proizvodnja, objedinjavanje ponude  i sl.), ali  i same proizvodnje  (navodnjavanje, kontrola proizvodnje  i sl.). Dodatno  će biti neophodno  sve  više uvoditi proizvodne  standarde. Najveći efekat  će biti  investicije u nova moderna skladišta, da li od strane samih kompanija ili potpomognuta od strane države, kao moranje ukoliko se želi opstati na tržištu.  

 96

Proizvođači će se vrlo brzo profilisati na one koji proizvode za svoje potrebe i one koji žele da učestvuju u tržišnoj utakmici.  Sredina  će  postojati  samo  kod  onih  koji  imaju mogućnost  i  koji  su  spremni  da  prodaju  na  lokalanim pijacama.  

Ovakva situacija stvara povoljno tle za investiranje u preradu krompira, koja je na jako niskom nivou u Srbiji. Koliko će se ona zaista i desiti i koliko će relano povoljni prirodni uslovi (zemljište, klima, geografski položaj) i tržišni uslovi (povoljni  trgovinski  ugovori,  očekivanje  rasta  potrošnje  krompira...)  za  gajenje  krompira moći  da  se  iskoriste, zavisiće i od mnogih drugih faktora vezanih za poljoprivredne (agarna politika, domaća podrška, pristup inputima), ali i nepoljoprivredne (poreska, monetarna, socijalna politika, razvoj infrastrukture ...) uslove privređivanja. 

 

Zaključak  • Mogućnost za promene je velika i one će se dešavati prevenstveno u trgovini sa EU 

• Doći  će  do  stabilizacije  cena,  profilisanja  proizvođača  i  tržišta  u  parvcu  definisanja  novih  cenovnih  i kvalitetnih standarda  

• Prerađivačima se otvara mogućnost da kroz veću cenovnu predvidljivost i investicije unaprede preradu 

• Kao  posledica  novog  okruženja  moraće  se  izgraditi  nova,  moderna  skladišta  za  krompir  i  unaprediti pakovanje i načini prodaje  

 

 

 

 

 97

 

Luk Luk spada u povrće koje je teže kvarljivo i njegov transport i čuvanje su relativno jednostavni i ne preterano skupi. Luk se dosta koristi u svim kuhinjama sveta pa je i njegova potrošnja srazmerno velika. U 2008. godini pod lukom je bilo  zasejano gotovo 4 miliona ha  sa kojih  je prikupljeno 71 miliona  tona  luka. Očigledno da adaptilnost  luka na razne uslove proizvodnje utiče da  se njime  relativno malo  trguje  i da  se pretežno koristi onaj koji  je proizveden lokalno. Lukom se trguje na svim kontinentima, dok su najveći izvoznici luka Indija, Holandija, Meksiko, SAD i Kina.  

Luk se proizvodi u svim zemljama Evropske unije. Međutim, ozbiljna proizvodnja za  izvoz se obavlja u pet država koje su ujedno i najveći izvoznici Holandija, Španija, Poljska, Francuska i Italija. EU je, takođe, i veliki uvoznik luka pa u zavisnosti od godine u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvaruje i pozitivan i negativan bilans.  

U  Srbiji  se  luk  uzgaja  na  oko  19.000  ha  na  kojima  se  proizvede  prosečno  130.000  tona  što  u  najvećoj  meri zadovoljava našu potrošnju. Prosečno se u Srbiju više uveze nego izveze luka godišnje. Luk se uvozi u periodu kada ga u Srbiji nema, a to  je od decembra do marta meseca, što znači da Srbija nema dovoljno skladišnih kapaciteta  i neprimenjuje savremen način čuvanja luka. Srbija najviše luka uvozi iz Holandije (oko 70%) i Makedonije (oko 15%), a najviše izvozi u svoje najbliže okruženje, zemlje bivše SFRJ Sloveniju, BIH, Crnu Goru i Makedoniju kao i Bugarsku.  

Trgovina  lukom  između Srbije  i Turske gotovo da  i ne postoji  iako  je Turska veliki proizvođač  i  izvoznik  luka. Po proizvodnji se nalazi među prvih 5 zemalja u svetu. Luk izvoze u Rusiju, Irak, Saudijsku Arabiju, Nemačku  i Jordan. Dok su količine luka koje uvozi zanemarljive. 

Luk koji Belorusija proizvede u velikoj meri zadovoljava njene potrebe. Ipak, luk se uvozi i to najviše iz Holandije oko 70% ukupnog uvoza, zatim  iz Poljske  i Ukrajine. Belorusija  je  i  izvoznik  luka.  Iz godine u godinu provećava  joj  se vrednost izvoza. Najveći izvozni partneri su Rusija i Ukrajina. Takođe je vidljivo stalno povećanje površina zasejanih lukom. 

Mapa 14: Izvoz luka u svetu u USD  Mapa 15: Izvoz luka u Evrop u USD  

   

Karakteristike tržišta u Srbiji  

Male količine koje  idu u preradu. Srbija nema razvijenu  industriju prerade  luka, bio to sušenjem  ili zamrzavanjem. Nekoliko  fabrika  koje  se  bave  preradom  ne mogu  da  postignu  konstantni  izvozni  kvalitet  ni  cenu  usled  velikih varijacija u proizvodnji, tako da se ne može postići cenovna stabilnost proizvoda niti izvozni u kontinutitetu.  

Grafikon 95: Prosečna cena na kvantaškim pijacama  Grafikon  96:  Prosečna  cena  luka  u  Srbiji  na  4  kvantaške pijace   

   

 98

Cena luka je u potpunosti definisana veličinom proizvodnje, koja jako varira usled velikih variranja prinosa a naročito površina. Razlog ovih fruktuacija je mali broj specijlaizovanih proizvođača. S druge strane, veliki broj njih lako ulazi i izlazi iz proizvodnje prvenstveno gledajući profitabilnost predhodne godine. Ukoliko je cena predhodne godine bila dobra površine značajno rastu naredne godine pa samim tim i proizvodnja. Jedna u 4 godine je godina kada postoji značajan  nedostak  luka  koji  se  nadoknađuje uvozom tokom većeg dela godine.  

Nedostatk skladišnih kapaciteta uslovljava stalni uvoz luka. Srbija konstantno uvozi luk u periodu od decembra do jula meseca, bez obzira da li je ukupno  proizvedena  količina  u  Srbiji  dovoljna da zadovolji domaću potražnju. Osnovni razlog je  nedostak  kvalitetnih  skladišnih  kapaciteta. Dodatno u takvim godinama se luk, ili izveze po niskoj  jedinčnoj  vrednosti,  ili  značajan  deo propadne  usled  kvarenja  u  neadekvatnim skladištma.  

Velike su razlike u proizvodnji koja se obavlja u Vojvodini  i  onoj  u  Centralnoj  Srbiji,  kako  u prinosima  tako  i  načinu  proizvodnje  i  prodaje. Najveći deo luka za tržište se proizvede u Vojvodini, gde se pretežno seje iz semena i ostvaruju se dobri prinosi kod specijlaizovanih  proizvođača. U  Centralnoj  Srbiji  luk  se  proizvodi  pretežno  iz  arpadžika,  za  sebe,  ili  prodaju  na zelenim pijacama.    

Za razliku od tržišta u EU, koje  je vrlo monolitno sa uhodanim tržišnim  lancima, malim brojem učesnika u njemu  i velikom predvidljivošću, tržište u Srbiji je vrlo dinamično, raznoliko sa mnogo različitih tipova učesnika (razni tipovi proizvođača  i  trgovaca),  različitim  načinima  i  tipovima  prodaje  (od  kuće  pa  do  supermarketa).  Samim  tim  je  i značajno nepredvidljivije od nekog uređenog tržišta. Ovakva nepredvidljivost otvara prostor za razne tržišne  igre. Zato se redovno osluškuju signali sa tržišta sa ciljem njegovog predviđanja – kolika je proizvodnja, kakve su cene u okruženju, kolike su zalihe, kakva je godina za čuvanje luka i koliko će dugo moći da se čuva u priručnim skladištima i sl.  

 

Dogovorena liberalizacija  

Početna carina pre  liberalizacije sa EU kao  i ponuda prema STO  iznosi 37,6%. U pregovorima sa EU dogovorena  je potpuna liberalizacija za sve vrste luka u periodu od 6 godina, pri čemu se već posle treće godine carina spušta sa 37% na 22%. U dosadašnjim pregovorima u okviru STO nema zahteva za  liberalizacijom,  isto kao  i  što Turska nije imala zahteve. Carina na uvoz luka iz Belorusije se ukida u potpunosti.  

Tabela 30: Dogovorena liberalizacija kod luka  

  Početna  EU  STO  Turska  Belorusija 

Arpadžik  7.0%  4.9% ‐ 3.5% ‐ 2.1% ‐ 0.7% ‐ 0%  10.0%  10.0% 

Crni luk  22.8%  15.9% ‐ 11.4% ‐ 6.7% ‐ 2.3% ‐ 0%  37.6%  37.6% 

Vlašac  10.5%  7.4% ‐ 5.3% ‐ 3.2% ‐ 1.1% ‐ 0%  20.2%  20.2% 

Konzervisan  14.0%  9.8% ‐ 8.4% ‐ 5.6% ‐ 2.8% ‐ 0%  20.0%  20.0% 

Sušen  12.0%  7.2% ‐ 4.8% ‐ 2.4% ‐ 1.2% ‐ 0%  20.0%  20.0% 

Ukidanje carina 0% 

 

Mogućnost promene  

Evropska Unija: Kada posmatramo uvoz  iz EU mogućnost promene kod  luka  je velika (najveća od svih  ispitivanih proizvoda).  Postojeća  carina  od  37%  iako  velika  nije  sprečavala  uvoz  iz  EU  u  periodu  od  januara  do  aprila.  Sa ukidanjem  carine  ta  mogućnost  se  značajno  povećava  sa  zemljama  EU,  naročito  Holandijom,  koja  je  među najkonkurentnijim  zemljama  u  ovoj  proizvodnji,  a  postoje  već  dobro  uhodani  uvozni  kanali.  EU  je  veliki  svetski izvoznik i uvoznik luka. EU izvozi luk pretežno u periodu kada ga drugi nemaju a uvozi cenovno niže kategorije luka, pogotovo  iz  zemalja  prema  kojima  ima  bileteralni  sporazum  i  preferencijalne  carine  na  uvoz  (većina  zemalja  u svetu).    

Mapa 16: Luk proizvodnja  Mapa 17: Luk prinos  

   

 99

Kada Srbija uvozi velike količine luka onda postoji i značajan uvoz iz Holandije i to po nižim jediničnim vrednostima. S druge strane, kada je uvoz generlano mali onda je i procentualno učešće Holandije značajno manje, ali je jedinična vrednost veća. Uvoznici  znaju da Holandija uvek  ima  luk  za  izvoz, ali  će prva opcija da  im bude neka od CEFTA zemalja pa  tek ukoliko nije moguće pronaći  luk posegnuće za uvozom  iz Holandije. Upravo zato se dešava da  je velika  jedinična  vrednost  kada  se  uvoze male  količine  iz Holandije  jer  je  pretpostvka  da  su  tada  iscrpljene  sve mogućnosti uvoza  iz  regiona  i da  je  to  luk koji  se kupuje pred novu žetvu  (april‐jun). Međutim, u ovom periodu počinje da stiže i luk iz Makedonije tako da u to vreme postoji konkurncija između: 

• Domećih proizvođača koji imaju kvalitetna skladišta 

• Uvoznog luka iz EU  

• Makedonskog novog luka  

• Mladog luka proizvedenog u Srbiji  

U zavisnosti od godine u ovoj utakmici najkonkurentniji luk imaju domaći proizvođači, ali oni imaju i male količine i često  je  slučaj  da  su  u  potpunosti  rasprodali  zalihe. Najveću  količinu  na  raspolaganju  ima  EU,  ali  usled  velikog carinskog opterećenja i značajnih transportnih troškova ona nije prva opcija potrošačima. Luk iz Makedonije nema carinu, ima manje transportne troškove od luka iz EU i zato je dominantan na tržištu u ovom periodu.  

Grafikon  97:  Uporedba  ukupno  uveženih  količina  luka  i  jednične vrednsti sa uvozom i jedničnom vrednošću iz Holandije 

 

Grafikon  98:  Uporedba  uvezenih  količina  i  udela  uvoza luka  iz  Holandije  i  Makedonije  u  periodu  2007‐2009. godine 

 

   

Belorusija: Pored činjenice da  je u potpunosti  liberalizovano tržište za uvoz  luka  iz Belorusije  i da Belorusija beleži stalni  rast površina  i  izvoza  ipak do značajnijeg uvoza  iz Belorusije u Srbiju neće doći. Čak  je verovato da uopšte neće doći ni do kakvog uvoza usled činjenice da Beloruska proizvodnja ne zadovoljava ni svoje potrebe. Belorusija je  neto  uvoznik  luka  i  to  luka  niske  jedinične  vrednosti,  a male  količine  luka  koji  Belorusija  izvozi  završava  na Ruskom  tržištu.    Teško  je  sakupiti  značajne  količine  ujednačenog  kvaliteta  na  jednom  mestu.  Transportno opterećenje po toni luka je 10‐13%. Čak ne  postoje ni uhodani trgovački kanali.  

Turska: Mogućnost promene za uvoz luka iz Turske je vrlo mala usled nepostojanja liberalizacije. Čak šta više Turska sa bileteralnim  ugovorom,  kojim  carina osaje na  nivou od  37%,  je potpuno  sebe  isključila  iz  tržišne utakmice  za Srpsko tržište, jer će sve ostale zemlje imati povoljniji trgovinski režim. Da bi se promena desila, Turska bi trebalo da bude za oko 50% cenovno konurentnija od Srbije i zemalja EU i CEFTE ‐ što ona nije, niti trendovi ukazuju da će biti.    

 

 

Efekti  

Na  tržište. Srbija  luk uvozi  i ako  je carina 37%, ne zato  što ne može da ga proizvede dovoljno na način da bude cenovno konkurentna, nego zato što ne može da ga sačuva do novog proizvodnog ciklusa. Sa nižom carinom uvoz će se povećati i prvenstveno vršiti iz zemalja EU. Najverovatnije promene će ići u sledećem pravcu:  

 100

• Povećanje uvoza  luka  iz EU u periodu april –  jun na račun makedonskog novog  luka  i domaćeg sačuvanog luka  

• Produžavanje sezone uvoza na mesece februar i mart  

• Snižavanje cene posle uspostavljanja uvozne konkurencije • Stabilizacija cena i smanjivanje pikova cena  

Tabela 31: Karakteristike uvoza u određenim vremenskim periodima     

  Jun  Jul  Avg  Sep  Oct  Nov  Dec  Jan  Feb  Mar  Apr  May 

Karakteristike  Početak postepenog pada cena usled rasprodaje uvezenih zaliha i dolaska novog luka  

Dovoljno domaće konkurencije da cenu drži jako niskom, mala trgovina usled baštenske proizvodnje 

Početak trgovine, početak rasta cene koja je još uvek niska usled dovoljne domaće konkurencije, nema značajnog uvoza. Već se zna koliko luka ima na tržištu i prave se planovi uvoza  

Postoji samo konkurencija među velikim robnim proizvođačima sa kvalietnim skladištima i uvoznika gde konkurencija među domaćim proizvođačima diktira cene u godinama sa velikom proizvodnjom a uvoznici u ostalim  

Javlja se nova konkurencija – uvozni novi luk iz Makedonije, koji polako postaje dominantan na tržištu zbog povoljne cene i navika potrošača. Uvoznici ovog luka počinju da diktiraju cenu  

Očekivane promene izazvane liberalizacijom  

Neće biti značajnih promena osim što će se prilagođavenje cena novom proizvodnom ciklusu da počne sa nižeg nivoa 

Neće biti promena jer postoji dovoljno domaće konkurencije koja drži nisku cenu 

Proširiće se vreme intenzinijeg uvoza na način da će uvoz ranije da počne, samim tim će i rast cene da bude blaži 

Cenu će diktirati uvoznici, gde postoji veća konkurencija i doći će do njenog sniženja; domaći proizvođači će smanjiti prihod koji su ostvarivali na račun imanja skladišnih kapaciteta 

Prošlogidišnji luk iz Holandije će bti konkurentniji usled snižavanja carine i smanjiće dobrim delom tržište novog Makedonskog luka ali ne u potpunosti. Taj luk će i diktirati cenu, koja će biti niža.  

Nema sumnje da će se uvoz luka povećati najviše proširenjem vremena uvoza, ali postojeći uspostavljeni odnosi na tržištu će se opirati toj promeni. Delimično će i uspevati usled:  

• Specifičnosti tržišta ‐ velikog broja malih proizvođača koji skladište luk u svojim priručnim skladištima i nikad se  ne  znaju  prave  zalihe,  velikih  varijacija  u  cenama  između  pojednih  regija,  nemanja  tržišnog informacionog sistema, loše infrastrukture koje otežava lak protok robe...)  

• Prilagođavanja  ‐ kao odgovora na nove uslove gde  će proizvođači smanjivati marže  i  investirati u znanje  i opremu  da  bi  opstali  na  tržištu,  potrošači  će  povećati  potrošnju  usled  snižene  cene,  prerađivači  će kupovati veće količine ... 

Na  proizvođače  i  prerađivače.  Povećanjem  uvoza  će  doći  do  smanjenja  domaće  proizvodnje.  Ovakva  tržišna promena usloviće promene kod proizvođača:  

• Veliki robni proizvođači, koji luk proizvode na savremen način, imaće konkurenciju prvenstveno kod prodaje supermarketima  i moraće da  investiraju dodatno u skladišne prostore  i pakovanje ukoliko žele da zadrže profit  

• Proizvođači u Centralnoj Srbiji, gde se  luk prodaje pretežno na  loklanim pijacama  ili nakupcima usled  loše infrastrukture,  nemanja  tržišnih  informacija,  navike  kupovine  loklnih  proizvoda  i ostalog,  neće u  velikoj meri osetiti promene do momenta dok se ne promeni način prodaje u pravcu otvaranja supermarketa koji imaju centralizovanu nabavku   

• Proizvođači,  koji  ulaze  i  izlaze  u  proizvodnju  u  zavisnosi  od  dobre  ili  loše  godine,  će  imati manje  dobrih godina  

• Trgovci i prerađivači imaće stabilnije okruženje za poslovanje sa značajno većom predvidljivošću.  

 

Zaključak  • Uvoz luka će se povećati najviše proširenjem vremena uvoza i to iz Evropske unije  

• Cene će se stabilizovati što će trgovcima, prerađivačima i potrošačima doneti veću predvidljivost  

 101

• Proizvođači  će morati da  se prilagode  ili prestanu  sa proizvodnjom. Najmanje  će  se menjati  velika  robna proizvodnja i mali proizvođači u centralnoj Srbiji, koji proizvode za sopstvene potrebe i lokalnu pijacu  

 102

 

 

9.4. Industrijsko bilje  

Soja  Soja se uzgaja u 70 država od toga u 45 zemalja na više od 10.000 ha. Najviše se uzgaja u Severnoj Americi (43% od ukupne proizvodnje) i Južnoj Americi (isto 43% ukupne proizvodnje), zatim u Aziji (12%). U SAD se proizvede preko 40% ukupne proizvodnje, u Brazilu 25%, a u Argentini 14%.   

Pod  sojom  je  2009.  godine  bilo  zasejano  98  miliona  ha  i proizvedeno  je  222  miliona  tona  soje,  od  čega  se  u međunarodnom prometu trgovalo u vrednosti od 61 milijarde USD. Vrednost  trgovine  raste  iz godine u godinu. Najviše  se trguje sojom u zrnu, zatim sojinom sačmom, uljem od soje i na kraju sojinim brašnom. Tendencija rasta izvoza svih proizvoda, do početka krize, je gotovo identična. 

Tri najveća proizvođača soje su ujedno i najveći izvoznici soje u zrnu. SAD  izvozi 45%  vrednosti ukupnog  izvoza, Brazil 32%, a Argentina 11%. Među veće izvoznike mogu se ubrojiti i Paragvaj i Kanada. Od ukupnih količina u međunarodnoj trgovini,   Kina uveze  gotovo  50%.  Veliki  uvoznici  su  i  Japan,  Holandija, Nemačka  i  Meksiko.  Argentina  za  razliku  od  SAD  i  Brazila procentualno više  izvozi sojinu sačmu nego soju u zrnu  i prva je  po  količini  izvoza  sojine  sačme  sa  37%  ukupnog  izvoza. Sojinu sačmu najviše uvoze zemlje EU i to Francuska, Holandija, Nemačka, Španija i Italija. Trgovina uljem i brašnom ide u sličnom pravcu, pri čemu je ukupna vrednost trgovine značajno manja i iznosi oko 750 miliona $.  

Trgovina sojom među zemljama  članicama  je definisana Sektorskom  inicijativom15 gde su sve zemlje  članice   EU. Ovo podrazumeva da je trgovina slobodna tj. da je u svim zemljama potpisnicima carina 0%.  

Zemlje Evropske unije nemaju tradiciju da gaje soju. Sve zajedno su u 2009. godini zasejale 303 hiljade ha od čega je dobjeno 840 hiljada t soje. Čak šta više površine se smanjuju u poslednjih pet godina. Proizvođačima stočne hrane u EU je profitabilnije da uvoze proizvode od soje i to najviše sojinu sačmu, zatim soju u zrnu. U trgovini sojom u zrnu EU ostvaruje negativni bilans u vrednosti od 3 do 7 milijardi $ u zavisnosti od godine.  

Mapa 18: Izvoz soje u svetu u USD  Mapa 19: Izvoz soje u Evropi u USD 

   

Slično  je  i sa trgovinom sojinom sačmom, gde  je bilans  još više negativan. Tako su zemlje EU 2009. godine uvezle sojinu sačmu u vrednosti od 8,5 milijardi USD, a soje u zrnu u vrednosti od 5,6 milijardi $. Iz Argentine i Brazila dolazi 96% ukupne sojine sačme. Međutim, EU se javlja i kao manji izvoznik i to sojine sačme i ulja od soje. Vrednost izvoza 

                                                            15 Sektorska inicijativa u okviru STO je dobrovoljni sporazum između grupe zemalja da u potpunosti eliminišu i harmonizuju carine za određeni proizvod. Finalni cilj sektorske inicijative je uvek 0% koji obično prihvataju najveći uvoznici.   

Grafikon  99:  Promet  različitim  kategorijama  soje  u svetu u milionima USD 

 103

sojine  sačme  veća  je  od  vrednosti  izvoza  soje  u  zrnu  i  do  deset  puta. Najviše  sojine  sačme  se  izvozi  u  Rusiju, Švajcarsku, Ukrajinu, Alžir i Makedoniju i u blagom je porastu. Jedinična vrednost izvoza takođe raste.  

Grafikon 100: Vrednost (hilj USD), količina (t) u jedinična vrednost izvoza sojine sačme iz EU 

Grafikon  101:  Bilansi  trgovine  kategorijama  proizvoda  od  soje  u hiljadama USD u Srbiji 

EU godišnje  izveze ulja od soje u vrednosti od 168 miliona USD. Ipak, u trgovini uljem od soje ostvaruje negativni bilans, u vrednosti od 12 do 590 miliona USD. Ulje od soje najviše  izvozi u Alžir, Tunis, Maroko, Tursku  i Gruziju, a najviše ga uvozi  iz Argentine, Brazila, Norveške, Srbije  i Rusije. Odnos  jediničnih vrednosti uvoza  i  izvoza varira  iz godine u godinu  i one su međusobno dosta slične. EU  ima pozitivan bilans u trgovinskoj razmeni sojinog brašna  i najviše ga uvozi iz Srbije.  

Srbija  se  nalazi  na  dvadesetom mestu  po  površinama  zasejanim  sojom,  a  na  sedamnaestom mestu  po  količini proizvedene soje. Površine zasejane sojom u poslednje tri godine rastu, ali pošto je prinos niži količina dobijene soje se već pet godina značajno ne menja i prosečno iznosi 360 hiljada tona.  

Srbija najviše izvozi sojino ulje (prosečno za poslednjih pet godina 22 miliona USD), zatim sojino brašno (prosečno 4.6 miliona USD), dok soju u zrnu i sojinu sačmu izvozi konstantno, ali u mnogo manjim količinama. U poslednje tri godine  ostvaren  je  pozitivan  bilans  u  zbirnoj  spoljnoj  trgovini  sojom  i  glavnim  prerađevinama  od  soje,  najviše zahvaljujući  naglom  rastu  izvoza  sojinog  ulja.  Najviši  pozitivni  bilans  bio  je  2008.  godine.  Jedinična  vrednost izvezenog sojinog ulja  je slična  izvoznim cenama koje postiže EU, dok  jedinična vrednost  izvoza brašna  je  čak za  oko 20 centi po kg niža nego ona u EU. Razlog za to  je postojanje  izvozne subvencije za sojino brašno koju Srbija daje svojim izvoznicima.  

Trgovina sojom u zrnu je sve do 2009. godine imala bilans koji se kretao od pozitivnog u iznosu od 1,3 miliona USD do negativnog od 2 miliona USD, pri čemu  je prosečan uvoz bio 1.7 milion USD. Godine 2009, uvoz soje u zrnu  je naglo  skočio  i  uvezeno  je  soje  u  vrednosti  od  20 miliona. Glavni  uvozni  partneri  su Brazil  i Hrvatska.  Jedinična vrednost  soje  koju  smo  uvezli  2009.  godine  je  duplo  niža  od  one  koju  smo  izvezli.  Izvoz  soje  je  manje  više konstantan i ima prosečnu vrednost od 1,5 miliona $. Najviše se izvozi u Rumuniju i BiH (oko 50% ukupnog izvoza), ali i u Dansku, Ukrajinu i Italiju.  

Uvoz sojine sačme beleži velike oscilacije: 12 miliona USD – 2007, 26 – 2008, 8 – 2009. Sojinu sačmu Srbija uvozi iz Brazila (45%), Argentine (25%) i BiH (19%). Izvoz sojine sačme se povećava, ali je on u osnovi mali (oko 1 miliona USD) i gotovo sve količine se izvoze u Crnu Goru.  

Turska  nije  veliki  proizvođač  soje. Godišnja  proizvodnja  je  oko  37.000  tona  koja  se  proizvede  sa  oko  10  hiljada hektara.  Samim  tim  trgovinski  bilansi  su  jako  negativni  u  svim  kategorijama. Najviše  se  uvozi  soja  u  zrnu  (416 miliona USD), zatim sojina sačma (120 miliona USD). Jedinična vrednost uvežene soje i sojine sačme je niža od one u EU, i značajno niža od cene u Srbiji. Uvoz ulja od soje 2005. i 2006. je iznosio oko 110 miliona USD da bi u poslednje tri godine drastično opao i dostigao vrednosti od 10 miliona USD. Uvoz i izvoz sojinog brašna je gotovo beznačajan godišnje se izveze brašna u prosečnoj vrednosti od 74.000 $, a uveze u vredosti od 59.000$. Ovo je jedini proizvod kojim se trgovalo između Turske i Srbije. Srbija je 2006. godine izvezla samo 2t u vrednosti od 1.500$.  

Belorusija nema svoju proizvodnju soje, tako da sve proizvode od soje uvozi. Ne uvoze soju u zrnu, nego, isključivo, sojinu  sačmu,  čiji  se uvoz povećava  iz godine u godinu. Tako  je 2005. godine uvoženo  sačme u vrednosti od 31 milion USD, a 2009. 122 miliona $, od čega najveći deo (66%)  iz Argentine. Vrednost uvoza sojinog brašna se kreće od 1,3 do 4,1 milion USD. Najviše brašna se uvozi iz Rusije (90%), ali određne količine (19 t, vrednost 15 hiljada USD) iz Srbije. Jednične vrednosti  izvoza Srbije za većinu proizvoda su niže od  jediničnih vrednosti uvoza Belorusije. Uvoz ulja od soje značajno varira iz godine u godinu. Tako je 2006. godine uvezeno ulja u vrednosti od 600.000 $, a 2008. godine u vrednosti od 23 miliona $. Iz Rusije se uveze 69% ulja od soje, a 29% iz Ukrajine. Jedinična vrednost uvoza viša je od izvozne jedinične vrednosti Srbije i EU.  

 104

 

Dogovorena liberalizacija  

Postojeća carina na soju  i sojinu sačmu  je bila niska  i nije predstavljala barijeru na uvoz. Čak  i postojeća carina na uvoz  soje  i  sojine  sačme  iz  STO  je  niska  i  nijedna  zemlja  nije  zatražila  njeno  spuštanje.  Srbija,  kao  budući  deo Evropske unije, će prihvatiti sektorsku inicijativu i spustiti carinu na uvoz soje i sojine sačme u okviru STO na 0%.   

Međutim  barijere,  na  uvoz  soje  i  sojine  sačme  iz  STO  i  drugih  zemalja,  ne  predstavlja  carina  nego  vancarinske barijere. Konkretno, Zakon o GMO u potpunosti zabranjuje uvoz GMO soje i sojine sačme u Srbiju, čime se Srbija u poptunosti  ističe kao  jedina zemlja u Evropi u kojoj  je ovakav uvoz zabranjen. Ovakva situacija ne  samo  što nije dobra za industriju stočne hrane i industriju proizvodnje mesa, nego je i suprotna pravilima STO. Posledica ovakve vancarinske barijere je snižavanje konkurentnosti stočarstva i industrije stočne hrane, ali i konflikt koji Srbija ima sa važnim partnerima ‐   SAD ali  i EU (koja  je najveći uvoznik GMO sojine sačme  i soje u svetu). Pravilo koje STO(koje Srbija nije član)nalaže, glasi: da bi imali pravo na uvođenje  ovakvih mera zabrane, morate se naučno dokazat da je mera  kojom  ograničavate  trgovinu  štetna  za  zdravlje  stanovništva.  Evropska Unija,  koja  je pokušala da  naučno dokaže štetnost GMO (štetnost GM soje  i sojine sačme se čak nije ni stavljala na probu  ili kao predlog za zabranu trgovine), nije uspela. Čak, šta više, ponovo je prihvatila ,ne samo trgovinu, nego i  gajenje GM useva shodno svojim direktivama o gajenju i prometu GM proizvoda.  

Tabela 32: Dogovorena liberalizacja za soju i njene proizvode     Početna  EU  STO  Turska  Belorusija 

Za setvu  0.0%  U prvoj godini 0% 

Sojina sačma      

Ostala  0.0%  U prvoj godini 0% 

Ponuda 5% Bez promene 

5% Ukidanje carina 

0% 

 

Mogućnost promene  

Mogućnost bilo  kakve promene Zakona o GMO, koji  zabranjuje uvoz  soje  i  sojine  sačme koja  je GM porekla,  je nemoguća ukoliko se Zakon o GMO striktno primenjuje16. Na tržištu ne postoji NON GMO soja i sojina sačma, ili pak, ona što postoji je značajno skuplja i ne isplati se koristi je za ishranu stoke.  

Ovakva situacija pogoduje proizvođačima  i naročito prerađivačima soje na kratki rok,  jer  im omogućava potpunu zatvorenost  tržišta. Međutim, ova  situacija kratkoročno ne odgovara nikome drugome,  jer Srbija nema dovoljne količine sojine sačme za sopstvene potrebe.  Zbog toga je cena soje i sojine sačme u Srbiji izuzeteno visoka, a  rašće i dalje. Trenutno rešenje za ovakvu situaciju je, ili da se stočni fond smanji (usled smanjenje potrošnje kao posledica visoke cene) do nivoa da je proizvodnja soje dovoljna, ili da se menja Zakon. U vreme pisanja ove studije (2010) prva opcija o prilagođavanju stočnog fonda proizvodnji soje je opcija agrarne politie. Međutim, dugoročno ova situacija ne odgovara ni proizvođačima soje jer će neminovno Zakon morati da se menja17.  

Dodatan problem, koji se neće rešiti ni samo liberalizacijom tržišta niti promenom Zakona o GMO, je u velikoj meri monopolizovano  tržište  sojom  i  sojinom  sačmom.  Ovakva  situacija  je  uslovljena  brojnim  nepoljoprivrednim razlozima koje liberalizacija spoljne trgovine ne može da reši, nego samo liberalizacija unutrašnje trgovine.  

Tek tada će se znati gde  je granica do koje Srbija može da proizvodi soju, tako da bude konkurentna u odnosu na zemlje u okruženju (Rumunija, Italija)  i zemlje najveće  izvoznike (Brazil, SAD, Argenitina). Nekoliko  indikatora ,koji nisu samo cenovni, ukazuju da će Srbija teško da zadrži postojeću proizvodnju  

• Zemlje Evropske unije gaje  soju na vrlo malim površinama,  tako da bi Srbija ulaskom u EU bila  zemlja  sa najvećim površinama pod sojom 

• Zemlje EU konstantno  smanjuju površine pod sojom  i okreću  se uvozu  sa američkih kontinenata. Tako  su prosečno 2005‐2006. imale zasejano preko 450 hiljada hektara pod sojom a 2008‐2009. samo 270 hiljada 

• Zemlje EU, kao i gotovo sve druge svetske zemlje su prihvatile sektorsku inicijativu za soju i ukinule carine na uvoz soje i sojine sačme  

                                                            16 Brojne indicije pokazuju da se Zakon ne primenjuje jer se uvozi soja i sojina sačma i gotovo sam uvoz ima ispod 1% (po pravilu 0.8, 0.7) modifikacije, pri čemu kompnija koja uvozi isto tako tako je i vlasnik laboratorije koja kontroliše nivo modifikacije. 17 EU je izgubila slučaj u STO i ukoliko ona nije bila u mogućnosti da zabrani uvoz određenih proizvoda, među kojima soja nije ni bila, pa je teško očekivati da će Srbija uspeti da odbrani svoju logiku uvođenja zabrane, kada postane ćlan STO   

 105

• Po ulasku u EU Rumunija, koja je imala značajne površine pod sojom,  ih je smanjila na trećinu (sa 170 na 46 hiljada hektara)  

Očigledno, da  je dugoročno gledano,  teško da  će Srbija zadržati svoju konkurentnost u proizvodnji soje kada se liberalizuje spoljno i urašnje tržište po ulasku u EU. Do tada Srbija može da veštački održava iluziju o konurentnosti, ali to ima svoj trošak, koji u ovom slučaju plaćaju proizvođači stočne hrane, mesa i potrošači.  

 

Efekti   

Efekati  liberalizacije  se  u  potpunosti  poništavaju  sa  vancarinskom  merom  zabrane  uvoza.  Efekti  zabrane  na pojedine grupe su sledeći.   

• Efeki  na  cenu  sojine  sačme  –soja  i  sojina  sačma  je među  najskupljim  u  celom  svetu.  Liberalizacja  neće doprineti promeni na bolje. 

• Efekti po proizvođače soje – kratkoročno pozitivni  jer uživaju mogućnost potpune zaštite ali dugoročno se stvaraju uslovi na povećanu unutrašnju konkurenciju, monopola u otkupu  i  teškoća kada  se vancarinska mera ukine  

• Efeki  po  proizvođače  stočne  hrane  i  stoke  –  vrlo  negativni  i  u  potpunosti  su  onemogućeni  da  budu konkurentni na drugim tržitima 

• Efekti na prerađivače soje – ekstremno pozitivni   

• Efekti na imidž zemlje – pozitivan  

   

Zaključak   • Liberalizacija  trgovine  sojom  i  sojinom  sačmom  neće  doneti  nikakve  promene,  jer  ograničavanje  spoljne 

konkurencije se ne dešava carinama nego van carinskim barijerama  

• Cene soje i sojine sačme, u Srbiji, su među najvišim cenama u celom svetu. Njih liberalizacija spoljne trgovine ne može da reši, nego samo liberalizacija unutrašnje trgovine. 

• Najskuplji  trošak  ovakve  politike  plaćaju  proizvođači  stočne  hrane,  svinja,  živine,  goveda,  kao  i  sami potrošači  

 106

 

 

9.5. Mleko i mlečni proizvodi  

Kravlje mleko se proizvodi na svim kontinentima. Najveću proizvodnju  ima Evropa, zatim Azija, Severna Amerika  i Južna Amerika. Na svetu se gaji oko 250 miliona mlečnih krava i ovaj broj je relativno konstantan od 2005. godine. U 2009.  godini  zabeležen  je  porast  broja  krava  za  dvadeset miliona  grla. U  svetu  se  godišnje  proizvede  oko  570 miliona t mleka. Najveći proizvođači su SAD, Indija, Kina, Rusija i Francuska, sa proizvodnjom većom od 20 miliona tona godišnje. Mleko i proizvodi od mleka su značajni nutritivni, ali i trgovinski artikli.  

Grafikon 102: Proizvodnja mleka po kontinentima   Grafikon 103: Trgovina mlekom po kategorijama i milijardama USD 

   

U svetu se najviše trguje sirevima, zatim mlekom u prahu, a najmanje surutkom,  jogurtom  i ostalim proizvodima dobijenim fermentaciom mleka. Najveći proizvođači sira su SAD, Nemačka, Francuska i Italija, a najveći proizvođači mleka  u  prahu  SAD,  Nemačka,  Holandija,  Peru  i  Singapur.  Sira  se  godišnje  proizvede  oko  19  miliona  tona  i proizvodnja sira je iz godine u godinu u blagom ali konstantnom porastu. Mleko u prahu se proizvodi u količini od oko 4,7 miliona t i ova proizvodnja je manje više konstantna.  

U svetu se godišnje izveze sira u vrednosti od oko 20 milijardi USD. Sirom se najviše trguje u evropskim zemljama, pa  su najveći  izvoznici Nemačka, Francuska, Holandija,  Italija  i Danska, a najveći uvoznici Nemačka,  Italija, Velika Britanija, Belgija i Francuska. Vrednost trgovine sirom je bila u stalnom porastu do nastupanja krize. Slično je bilo i sa trgovinom mlekom u prahu, mada je ova trgovina pretrpela veći pad vrednosti u 2009. godini. Mlekom u prahu se  godišnje  trguje  u  vrednosti  od  oko  13 milijardi USD. Najveći  izvoznici  su Novi  Zeland  (20%  ukupnog  izvoza), Holandija, Nemačka, Australija i SAD, a najveći uvoznici Alžir, Holandija, Saudijska Arabija, Meksiko i Indonezija.  

Sveže mleko je treći artikal po vrednosti trgovine. Njim se godišnje trguje u vrednosti od 5,7 milijardi USD. Najveći deo  svetske  trgovine  se obavi  između  evropskih  zemalja. Najveći  izvoznici  su Nemačka  (25% ukupnog  svetskog izvoza), Francuska, Belgija, Holandija  i Velika Britanija, a najveći uvoznici  su  Italija, Nemačka, Belgija, Francuska  i Holandija. 

Proizvodnja putera se iz godine u godinu povećava i u 2009. godini na svetu je proizvedeno 9,6 miliona tona putera. Godišnja vrednost  izvoza  je oko 5 milijardi USD. Najveći  izvoznici putera su Novi Zeland, Holandija, Belgija,  Irska  i Nemačka, a najveći uvoznici Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Belgija i Holandija.  

Godišnja vrednost izvoza jogurta i izvoza surutke je slična i u oba slučaja nešto je viša od 3 milijarde USD. Jogurtom se najviše  trguje u okviru starog kontinenta. Najveći  izvoznici  su Nemačka, Francuska  i Belgja, a najveći uvoznici Velika Britanija, Italija, Španija, Nemačka i Belgija. Surutkom se trguje i na drugim kontinentima. Najveći izvoznici su Nemačka, Francuska, SAD, Novi Zeland i Holandija, a najveći uvoznici Holandija, Kina i SAD. 

Proizvodnja mleka  je konstantna u  EU. Definisana  je proizvodnom kvotom  i  iznosi oko  148 miliona  tona mleka. Najveći proizvođači su Francuska, Velika Britanija, Poljska, Italija i Holandija.  

EU  je  veliki  proizvođač  sireva  i  proizvede  preko  45  %  ukupne  svetske  proizvodnje.  Sa  preko  30%  učestvuje  i  u proizvodnji mleka u prahu i obranog mleka.  

 107

Evropska Unija u  spoljnoj  trgovini  svim mlečnim proizvodima ostvaruje pozitivan bilans. Trendovi  izvoza mleka  i proizvoda od mleka u EU slični su trendovima u svetu. Najviše se izvoze sirevi i mleko u prahu. Sir je i najznačajniji uvozni artikal, dok je uvoz mleka u prahu daleko manji.  

Godišnje se proizvede oko 8,6 miliona tona sira. Vrednost izvoza je bila u stalnom porastu do 2009. godine, kada je iznosila 3,3 milijarde USD. Zemlje EU  sir najviše  izvoze u SAD  i Rusiju. Vrednost uvezenog  sira kreće  se oko 550 miliona USD godišnje. Najviše sira se uvozi  iz Švajcarske. Jedinična vrednost  izvoza niža  je od  jedinične vrednosti uvoza.  

Izvoz mleka u prahu  je u 2007.  i 2008. godini gotovo stigao vrednost  izvoza sira.    Ipak kod  izvoza mleka u prahu postoje značajnije oscilacije  i vrednost  izvoza se kreće od 1,7 milijardi USD 2006. godine, do 3,4 milijarde u 2008. godini.  Najveći  izvozni  partneri  su  Alžir, Nigerija  i  Saudijska  Arabija. Mleko  u  prahu  se  uvozi  u mnogo manjim količinama. Vrednost uvoza se krece od 22 u 2009. godini do 50 miliona USD   u 2006. godini. Najviše se uvozi  iz Amerike, Švajcarske i Novog Zelanda. Jedinična vrednost izvoza viša je od jedinične vrednosti uvoza.  

Evropska Unija godišnje proizvede oko dva miliona tona putera. Puter je treći mlečni artikal po vrednosti izvoza, a drugi po vrednosti uvoza. Ipak bilans trgovine puterom je pozitivan za više od pola milijarde USD. Puter se najviše izvozi  u Rusiju,  Saudijsku Arabiju,  Egipat  i Maroko,  a  gotovo  90  %  putera  se  uvozi  iz Novog  Zelanda.  Jedinična vrednost izvoza putera viša je od jedinične vrednosti uvoza.  

Grafikon 104: Izvoz mleka po kategorijama iz EU u mil USD  Grafikon 105: Uvoz mleka po kategorijama u EU u mil USD 

   

EU je 2007. izvezla najveće količine surutke u vrednosti od 830 miliona USD, dok je prosečan izvoz oko 600 miliona USD. Najviše se izvozi u Rusiju i azijske zemlje i to Kinu, Republiku Koreju, Japan i Indoneziju. Količine surutke koju EU uvozi znatno su manje i kreću se od 12 do 32 miliona USD. Izvozna jedinična vrednost surutke je 3 do 4 puta viša od uvozne cene.  

Najviše svežeg mleka (18%) EU  izvozi u Saudijsku Arabiju, zatim u Rusiju  i neke Afričke zemlje. Izvoz svežeg mleka bio je u porastu do 2009. godine. Godišnje se izveze svežeg mleka u vrednosti od oko 270 miliona USD. Preko 50% svežeg mleka EU uvozi iz Švajcarske. Godišnje se uveze svežeg mleka u vrednosti od oko 20 miliona USD.  

Jogurt je artikal sa kojim EU najmanje trguje. Vrednosti izvoza je oko 200 miliona USD, a vrednost uvoza deset puta manja. Najviše se jogurt izvozi u Rusiju, SAD, Angolu, Švajcarsku i Indoneziju, a 70% uvoza dolazi iz Švajcarske.  

U Srbiji se već posednjih desetak godina konstantno proizvodi oko 1,5 miliona tona mleka, samo sada sa značajno manje krava (50.000 grla manje u posleđih nekoliko godina). Po proizvodnji mleka Srbija zauzima 42 mesto u svetu, sira 54,  i mleka u prahu 57 mesto. Srbija za razliku od EU  i drugih velikih proizvođača najviše  izvozi sveže mleko, zatim sir  i  jogurt. Uvoz mleka  i proizvoda od mleka  je dosta mali  i poprilično uravnotežen  između svih proizvoda. Jedino  odskakanje  se  desilo  2008.  godine  kada  su  uvezene  velike  količine mleka  u  prahu.  Srbija  ipak  ostvaruje pozitivan bilans u spoljnoj trgovini mlekom i mlečnim proizvodima u vrednosti od 20 miliona USD godišnje.  

Izvoz svežeg mleka iz godine u godinu raste i 2009. godine izveženo je svežeg mleka u vrednosti od 25 miliona USD, dok  je  2005  izvoz  bio  nešto manji  od  4 miliona USD. Najviše  se  izvozi  u  Crnu Goru  (66%),  zatim  u BiH  (23  %)  i Makedoniju (10%). Uvoz svežeg mleka takođe raste iz godine u godinu. Najviše je uvezeno 2009. godine u vrednosti od 5,2 miliona USD. 70% ukupnog uvoza svežeg mleka se uveze  iz BiH, 12 %  iz Belgije,  i 9%  iz Nemačke. Jedinična vrednst  izvoza niža  je od  jedinične vrednosti uvoza osim u 2009. godini kad to nije bio slučaj. Jedinična vrednost svežeg mleka izvezenog iz Srbije daleko je niža od jedinične vrednosti koju ima EU pri izvozu.  

Srbija  izvozi  sir  u  vrednosti  od  2 miliona USD  (2005.  godine)  do  19 miliona USD  (2008.  godine). Glavni  izvozni partneri  su  isti kao  i kod mleka  ‐ Crna Gora, BiH  i Makedonija. Uvoz  sira  se  takođe povećavao do 2009. godine. Prosečno se godišnje uveze sira u vrednosti od 4,2 miliona USD. Najviše se uvozi  iz Nemačke,  Italije, Makedonije, Poljske i Hrvatske. 

 108

Za razliku od EU jogurt je u Srbiji jedan od vodećih izvoznih mlečnih artikala i njegova vrednost izvoza konstantno raste da bi u 2009 izvoz iznosio 9,6 miliona USD. Destinacije su ste kao i kod mleka i sira. Jogurt se najviše uvozi iz Nemačke, Hrvatske  i Poljske  i godišnja vrednost uvoza varira od 1,5 do 2,6 miliona USD. U trgovini puterom Srbija ostvaruje mali pozitivni bilans. Poslednjih nekoliko godina uvoz se povećao sa pola miliona USD na 2,8 miliona USD i to iz Češke, Nemačke, Litvanije, Hrvatske i BiH.  

Srbija proizvodi male količine mleka u prahu. Samim tim ga malo i izvozi. Uvoz varira od nekoliko stoina hiljada pa do 16 miliona USD kada  je odobren  inerventni uvoz. Mleko u prahu se najviše uvozi  iz Češke, Slovačke, Nemačke, Austrije i Poljske.  

Proizvodnja i izvoz surutke u Srbiji gotovo da nepostoji. Godišnje se izveze surutke u vrednosti od nekoliko desetina hiljada  USD,  dok  je  uvoz  značajniji  i  kreće  se  od  1,9  do  4,7 milona  USD.  Najviše  se  uvozi  iz  Hrvatske,  Belgije, Holandije, Mađarske i Holandije.  

Grafikon 106: Izvoz mleka po kategorijama iz Srbije u mil USD   Grafikon 107: Uvoz mleka po kategorijama u Srbiju u mil USD  

   

Turska je veliki proizvođač mleka. Kod njih se uzgaja 4 miliona mlečnih krava i one godišnje daju oko 11 miliona tona mleka, čime je Turska deseta zemlja u svetu po količini proizvedenog mleka. Broj mlečnih krava se od 2005. godine polako  povećava.  I  pored  toga  Tuska,  u  zavisnosti  od  godine,  često  ima  i  negativan  bilans  u  spoljnoj  trgovini mlekom  i mlečnim proizvodima. Najviše  izvoze  sir,  a  najviše  uvoze mleko  u  prahu, puter  i  sir. U  trgovini  sirom ostvaruje se pozitivan  trgovinski bilans. Godišnje se  izveze sira u vrednosti  i do 87 miliona USD, što  je bio slučaj 2009. godine.  Izvoz  sira konstantno  raste, pa  je  vrednost  izvoza  sira od  2005 godine u  2009 godini  i  više nego duplirana. Sir se najviše izvozi u Saudijsku Arabiju, Irak i Kuvajt. Vrednost uvoza varira iz godine u godinu. Najmanje je uvezeno 2006. godine u vrednosti od 16 miliona USD, a najviše 2009. u vrednosti od 27,7 miliona USD. Najveći uvozni partneri su Kipar i Italija.  

U  trgovini  mlekom  u  prahu  Turska  ostvaruje  negativan  bilans  u  vrednosti  od  oko  40  miliona  USD  godišnje. Negativni bilans Turska ostvaruje  i u trgovini puterom. Oni  izvozi značajne količine surutke  i u trgovini surutkom ostvaruje pozitivan bilans. Najviše surutke  je  izvezeno 2007. godine u vrednosti od 20 miliona USD, dok se ostalih godina  izveze prosečno oko 7,5 miliona USD. Vrednost  izvoza svežeg mleka u poslednje dve godine  je veća od 12 miliona USD. Najviše mleka  se  izvozi u  Irak  (preko 50%). Pozitivan bilans Turska ostvaruje  i u  trgovini  jogurtom. Vrednost  izvoza  jogurta od 2005 do 2009. godine povećala se za četiri puta  i 2009. godine  iznosila  je 9,4 miliona USD. Preko 70% jogura se izvozi u Irak.  

Belorusija je takođe veliki proizvođač mleka i sa proivodnjom od 6 miliona tona godišnje zauzima 18 mesto u svetu. Broj muznih krava se u Belorusiji blago smanjuje, pa je od 2005. do 2009. smanjen za 150.000 krava, tako da ih sada ima oko 1,45 miliona. Od prerađevina od mleka najznačajnija  im  je proizvodnja sira  i putera. Za razliku od Turske  i Srbije, Belorusija  ima slične  trendove u  trgovini mlekom  i mlečnim proizvodima kao  i EU  i većina velikih svetskih proizvođača mleka. Belorusija najviše izvozi sir i mleko u prahu. Izvoz sira se povećavao iz godine u godinu i 2008. i 2009. godine, Belorusija je izvezla sira u vrednosti od oko 400 miliona USD. Gotovo celokupan izvoz sira ostvaren je sa Rusijom.  

Drugi veliki  izvozni proizvod  je mleko u prahu  i do 2008. godine se  izvozilo u većoj vrednosti nego sir. Vrednost izvoza mleka u prahu rasla je do 2008. godine kada je iznosila 390 miliona USD. U 2009. godini izvoz je smanjen za 90 miliona. Gotovo svo mleko u prahu se  izveze u Rusiju. Belorusija  i uvozi mleko u prahu u vrednosti od oko 3 miliona USD i to iz Rusije, Ukrajine i Litvanije. Belorusija prosečno u poslednjih pet godina izvezla putera u vrednosti od 155 miliona USD. Izvoz putera raste iz godine u godinu i u 2009. godini iznosila je 232 miliona USD (90% putera se izveze u Rusiju). Uvoz putera je dosta mali i vrednost uvoza prosečno iznosi oko miliona USD. Gotovo sav se uveze iz Ukrajine i Rusije.  

 109

Jedini mlečni proizvod u  čijoj spoljnoj trgovini  je Belorusija do 2008. godine ostvarivala negativni bilans  je  jogurt. Vrednost uvoza jogurta se kretala od 9 do gotovo 20 miliona USD u zavisnosti od godine. Poslednjih godina raste izvoz  jogurta  i 2009. godine  iznosi 30 miliona USD, što  je 12 puta više nego 2005. godine. Najveći  i gotovo  jedini  i uvozni  i  izvozni partner Belorusije u trgovini  jogurtom  je Rusija.   Belorusija  i u  trgovini svežim mlekom ostvaruje značajan pozitivan bilan. Sveže mleko  se  izvozi u prosečnoj vrednosti od oko 40 miliona USD. Belorusija  izvozi  i značajne količine  surutke, mada vrednosti  izvoza značajno variraju  iz godine u godinu. Najviše  je  izvezeno 2007. godine u vrednosti od 13 miliona USD, a najmanje 2005. u vrednosti od 3 miliona USD. 

Karakteristike tržišnog lanca 

Mlekarstvo je u Srbiji značajna poljoprivredna grana koja sublimira više primarnih proizvodnji u jednu. Ovo je jedan od sektora sa najvećom vrednošću primarne proizvodnje od preko 500 miliona evra godišnje. Pored toga gajenje muznih krava  i dobijanje mleka  i proizvoda od mleka predstavlja  i veliki socijani oslonac siromašnim stanovnicima ruralnih područja. Sam podatak da se proizvodnjom mleka bavi preko 280.000 proizvođača govori dosta o tome.  

Srbija ima kapacitete u mlekarstvu ali je proizvodnja procentualno gledano zasnovana na ekstenzivnoj proizvodnji i preradi koja ne zadovoljava standarde EU, naročito određene grupe proizvođača. Čak preko 40% mleka u Srbiji se prodaje „od  kuće“  i  tako ne ulazi u  legalne  tokove. U Srbiji  se  jasno odvajaju  tri grupe proizvođača mleka, koji zahtevaju  različitu agrarnu politiku. Prvi  su mali proizvođači  sa  jednom  ili nekoliko krava koje po pravilu nemaju dobar gentski potencijal  i daju malo mleka. Krave gaje u neadekvatnim uslovima u poređenju sa standardima EU. Oni svoje mleko najčešće prerađuju u sir  i kajmak  i ove proizvode prodaju od kuće  ili na  lokalnim pijacama. Druga grupa su srednji proizvođači sa 3‐10 krava. Rasni sastav, uslovi držanja i muže kod ovih proizvođača se u poseldnjih 6 godina značajno poboljšao ali  još uvek najveći deo njih ne  ispunjavaju EU standarde o kvalitetu  iako u najvećem broju  slučajeva melko predaju mlekarama. Njihov broj  se  tokom  2009.  i  2010.  značajno  smanjio. Treća grupa  su velike farme sa dobrim genetskim potencijalom i koje su i po proizvodnji i po standardima na EU nivou.  

Srbija  je  zemlja  sa  najmanjom  prosečnom  veličinom  mlečnih  farm  u  Evropi  (posle  Albanije).  Tako  125.000 proizvođača mleka ima po 1 kravu, 80.000 ima po 2 krave, 50.000 ima po 5 krava i zanemarljiv je broj proizvođača koji ima veći broj krava. U Srbiji u proseku svaka evidentirana farma ima 2,8 muznih krava dok u EU taj prosek iznosi 20  muznih krava. 

U Srbiji trenutno radi preko 200 mlekara koje snabdevaju domaće tržište mlekom i mlečnim prerađevinama. Najveći deo od tog broja su male zanatske mlekare, dok na velike  industrijske mlekare otpada oko 10%. Međutim,  i pored tog velikog učešća u brojnom stanju malih mlekara, one u stvari pokrivaju svega 13% prerade mleka. U  isto vreme velike industrijske mlekare zahvataju 67% prerađivačkih kapaciteta. 

Proizvodnjom prerađevina od mleka bave  se uglavnom velike mlekare, dok male  i  srednje uz mleko proizvode  i jogurt. U poslednjih par godina na tržištu su se pojavile i manje mlekare koje su se specijalizovale samo za preradu mleka ili sira. Mleko u prahu pravi samo jedna mlekara, a upravo mleko u prahu je jedan od proizvoda od mleka sa kojim  se  najviše  trguje  u  svetu. Mali  proizvođači mleko  često  prerađuju  kod  svojih,  kuća  bez  kontrole  samog procesa  prerade  i  kontrole  kvaliteta,  i  svoje  proizvode  (uglavnom  kajmak  i  sir)  prodaju  na  lokalnim  pijacama. Upravo ovi proizvodi su mnogima glavni izvor primanja jer njihovu cenu i potražnju diktira slobodnije tržište, pa je samim tim planiranje lakše, a isplativost mnogo veća od prodaje svežeg mleka mlekarama. 

Mogućnost promene 

Upravo  zato  što  je  proizvodnja mleka  jedna  od  glavnih  grana  stočarenja  i  zbog  velikog  broja  proizvođača  ovaj sektor je dosta zaštićen carinskim stopama ali i vancarinskim merama. Carine na sveže mleko prema EU su i do 62% u  zavisnosti  od  vrste mleka.  To  je  jedan  od  razloga  zašto  Srbija  ne  uvozi mleko. Drugi  je  da  je  Srbija  cenovno konkurentna a treći je da postoji prostor daljeg prilagodjavanja cena, ukoliko bi počelo dolaziti do uvoza. Takođe je ovaj sektor vrlo osetljiv na promene koje pradstoje ulaskom u EU, što se može videti i iz iskustva ostalih zemalja. Tri su osnovna razloga:  

• Prilagođavanje standardima EU za kvalitet mleka je izuzetno teško  

• Melkarski sektor se po plavilu „čuva“ visokim carinama do dana ulaska  

• Složenost tržišnih lanaca i prilagođavanje proizvodnoj kvoti  

Ulaskom u EU carinske stope na sveže mleko neće postojati i tako veliki i nagli pad zaštite negativno će uticati na sektor mlekarstva.  Ovakav  pad  carinske  zaštite  u  relativno  najnespremnijem  poljoprivrednom  sektoru  u  Srbiji najviše  će  štetno uticati na srednje proizvođače koji  će se  teško okrenuti drugim proizvodima od mleka, a sama proizvodnja svežeg mleka nije konkurentna evropskoj ceni  i proizvodu. Mali proizvođači će veći akcenat staviti na preradu mleka u proizvode na koje uvoz nema gotovo nikakav uticaj (kajmak i beli sir), dok će veliki proizvođači u većem broju slučajeva moći da se uključe u tržišnu utakmicu, ali samo ukoliko pretpristupni period bude povoljan za razvoj mlekarstva i poboljšanje konkurentnosti.  

 110

Carine na mleko u prahu trenutno su značajno niže od carina na sveže mleko  i u zavisnosti od proizvoda kreću se oko 20%  i kod njih  je predviđeno  spuštanje na 0%. Pošto Srbija gotovo da nema proizvodnju mleka u prahu ova liberalizacija neće ugroziti njenu proizvodnju  i mlekarstvo direktno, ali  će  svakako dovesti na  tržište Srbije  veće količine mleka  u  prahu  koje će  sigurno  imati  uticaj  na sektor mlekarstva.  

Carinske  stope  na  ostale proizvode  od  mleka  sada iznose oko 20%  i predviđeno je  njihovo  ukidanje.  Ovo ukidanje  može  značajno  da utiče  i  na  tržište  jogurta, čime će mnoge male mlekare izgubiti  svoj  glavni  izvor profita  pa  samim  tim  biti  i zatvorene.  

Što  se  tiče  proizvodnje  sira, tu  neće  doći  do  velikih promena  jer  većina  sireva koje  se  proizvode  i  najviše koriste u Srbiji  su beli  sirevi koji nisu  toliko zastupljeni u drugim zemljama EU. Tako da  će  se uticaj  liberalizacije osetiti uglavnom u proizvodnji tvrdih sireva kojom se trenutno bave uglavnom veće mlekare.  

Da bi se sa većom sigurnošću moglo odgovoriti na pitanje kolika  je mogućnost uvoz mleka  i mlečnih proizvoda u Srbiju u pretpristupnom periodu, potrebno je predvideti nekoliko važnih procesa kako u svetu tako i u Srbiji:  

• Da li će EU, kako je najvljano, ukinuti kvotu za mleko već 2015 godine? Ukoliko se ovo desi verovatno je da će mnogi proizvođači  i prerađivači povećavati proizvodnju što može da stvori viškove, koji mogu završiti na tržištu Srbije koja u tom periodu ima liberalizovanu carinu ali nije deo Zajedničke agrarne politike EU.  

• Da  li  će  biti  ozbiljnije  narušeni  trgovinski  odnosi  izmedju Rusije  i  Belorusije?  Trenutno  najveći  deo  svojih viškova Belorusija plasira na Rusko  tržište. Ove  količne  su  velike  i ukoliko bi došlo do narušavanja ovih odnosa, Srbija se čini kao idealno tržište za proizvode iz Belorusije jer su carine u potpunosti liberalizovane.  

• Da  li  će Srbija nastaviti da vodi politiku prema mleku na način da se stvaraju ozbiljne nestašice  i smanjuje baza  za proizvodnju? Ukoliko bi  se politika malog premiranja od  strane države  i plaćanja male  cene od strane mlekara nastavila, došlo bi do daljeg  smanjenja proizvodnje mleka koje bi neminovno  rezultiralo uvozom, bilo kao interventni uvoz ili kao redovni. 

Dodatno nekoliko procesa ne idu na ruku proizvodjačima mleka u Srbiji  

• Neadekvatna politika i mala podrška sektoru  

• Liberalizacija u  regionu prema  EU  koje  smanjuje naš  izvozni potencijal  jel dobijamo  konkurenciju  na  tom tržištu  

• Sve zahtevniji standardi u sektoru koje Srbija ne može da ispuni, pa samim tim ni da dobije dozvole za izvoz svežeg mleka u EU   

• Liberalizacija carina i trend povećanja uvoza mleka i mlečnih prerađevina  

Ipak  otvaranjem  carina  ne  možemo  očekivati  nagli  uvoz  mleka  nego  pre  stabilizaciju  u  sektoru,  privlačenje investicija i povećanje konkurentnosti sektora. Razlozi leže pre svega u:  

• Sveže mleko je ne trasportabilni proizvod 

• Proizvodjač u Srbiji proizvodi mleko za koje dobija manje para nego proizvodjači u regionu i EU 

• Dobijanje konkurencije u CEFTA zemljama smanjiće izvoz i povećati pritisak na domaćem tržištu  

• Tržište nekih prerađevina od mleka  (sira  i kajmaka) gotovo uopšte ne zavisi od uvoza  jer su domaći kupci navikli i najviše poverenja imaju u kupovinu tih proizvoda na pijacama ili direktno od proizvođača 

• Mlekare u Srbiji imaju razvijene brendove i široku lepezu kvalitetnih proizvoda  

Ovakva situacija se može promeniti ukoliko je jedno od gore postavljenih ptanja reši na način koji neće ići u prilog mlekarskom sektoru. Pravi izazovi za sektor će nastupiti danom ulaska u EU, dok u pretpristupnom periodu Srbija ima dosta načina i kapaciteta za prilagodjavanje.  

Grafikon 108: Cene plaćene od starne mlekara u zemljama EU i Srbiji u Junu 2009 i 2010 

 

 111

Efekti  

Dogovorena liberalizacija neće podjedanko uticati na sve proizvođače mleka i na sve proizvode od mleka. Najmanje će uticati na malog proizvođača, koji prodaje sveže mleko i prerađevine od mleka od kuće ili na pijacama, i na velike proizvođače  koji  imaju  snage  i  potencijala  da  se  izbore  sa  slobodnim  tržištem. Najviše  problema  imaće  srednji proizvođači koji neće moći da se uključe u trku postizanja kvaliteta i cenovne konkurentnosti u EU okruženju, a neće moći ni da prerade svoje mleko i nađu lokalno tržište.  

Ipak daleko veći uticaj liberalizacija će imati na preradnu industriju. Veliki broj mlekara neće moći da ispuni potrebne standarde, ali neće moći ni da  izdrži pritisak slobodnog tržišta, koje će oboriti cene njihovom glavnom proizvodu (mleku).  

 

Zaključak • Srbija  ima  kapacitete  u  vidu  broja  muznih  krava,  dostupnosti  hrani,  objektima  za  gajenje,  preradnim 

kapacitetima i sve to može da olakša pretpristupni period i proces liberalizacije u sektoru mlekarstva 

• Uvoz odredjenih kategorija mleka i sireva će se povećati na račun domaće proizvodnje. Veličina i brzina ovog procesa  će pre svega zavisiti odgovora agarne politike ali  i od politike EU u mlekarstvu, odnosa  između Rusije i Belorusije i standarda domaćeg stanoništva  

• Vrlo brzo će doći do cenovnog prilagođavanja na račun profita domaćih proizvođača i prerađivača  

• Značajno će se smanjiti broj mlekara 

 

 112

 

9.6. Stočarstvo i proizvodnja mesa  

Goveđe meso  Gajenje goveda  je  rasprostranjeno širom sveta  i potrošnja  je značajna u svim delovima sveta uz velike  razlike po regionima. Međutim  procentualno,  od  ukupne  proizvodnje  trgovina  je  generalno mala,  jer  ova  proizvodnja  u mnogim zemljama predstavlja osnovu samoodrživosti jedne porodice.  

U  svetu  se  uzgaja  gotovo milijardu  i  400 miliona grla  goveda.  Najviše  goveda  se  uzgaja  u  Aziji  i Južnoj Americi, zatim u Africi, a u Evropi i Severnoj Americi upola manje nego u Africi.  

Raspored  zaklanih  goveda  nešto  je  drugačiji.  Na prvom mestu  je  i  dalje  Azija  sa  34%,  zatim  Južna Amerika  sa  21%,  Evropa  i  Severna Amerika pa  tek onda  Afrika.  Prema  količini  dobijenog  mesa raspored  se  ponovo  menja.  Zanimljivo  je  da  su zemlje  Evrope  monogo  češće  među  najvećim izvoznicima  goveđeg mesa,  dok  zemalja  iz  Azije, Afrike i Južne Amerike gotovo da i nema.  

Od  goveđeg  mesa  u  svetu  se  najviše  trguje goveđim  zaleđenim  mesom  bez  kosti,  svežim mesom bez kosti u vrednosti od oko 100 milijardi $, zatim živim životinjama (oko 50 milijardi $), mesom sa kostima (oko 35 milijardi$), i na kraju polutkama (nešto više od 20 milijardi $).  

Najveći  izvoznici živih životinja  su Francuska  (40% ukupne  trgovine), Kanada  (30%), Meksiko, Australija  i Brazil, a najveći uvoznici SAD i Italija, koji ukupno uvoze preko 60% ukupnog svetskog uvoza. Spoljna trgovina živom stokom obavlja se, isključivo, sa okolnim zemljama.  

Najveći izvoznici goveđih polutki su Holandija, Francuska, Kolumbija, Nemačka i Belgija, a uvoznici Italija, Holandija, Venecuela, Francuska i Portugal.  

Tabela 33: Proizvodnja različitih grupa proizvoda  Žive životinje  Zaklana grla  Meso (t) 

Brazil  204,500,000  Kina  45,561,095  SAD  11,891,227 

Indija  172,451,000  Brazil  38,500,000  Kina  6,115,591 

SAD  94,521,000  SAD  33,487,800  Argentina  2,830,000 

Kina  92,131,951  Argentina  13,500,000  Australija  2,147,908 

Etiopija  50,884,005  Ruska Federacija  9,397,747  Ruska Federacija  1,740,628 

Argentina  50,750,000  Australija  8,702,488  Francuska  1,466,669 

Sudan  41,563,000  Indija  8,600,000  Nemačka  1,193,196 

Pakistan  33,000,000  Francuska  4,953,361  Italija  1,055,006 

Australija  27,906,765  Kolumbija  4,350,000  Kolumbija  936,302 

Kolumbija  27,359,290  Novi Zeland  3,875,083  Indija  885,800 

Italija  je  takođe  i  najveći  uvoznik mesa  sa  kostima  (više  od  30%  ukupnog  svetskog  uvoza).  Veliki  uvoznici  su  i Francuska,  Grčka,  Holandija  i  Nemačka.  Pošto  su  i  najvći  izvoznici  zemlje  EU  (Nemačka,  Francuska,  Holandija, Poljska i Austrija), može se zaključiti da se glavna trgovina goveđim mesom sa kostima obavlja u okviru EU.   

Najrasprostranjenija  trgovina  svežim  mesom  je  trgovina  mesom  bez  kosti.  Najveći  uvoznici  su:  Japan,  SAD, Meksiko, Nemačka i Velika Britanija, dok su najveći izvoznici: Australija, Irska, SAD, Holandija i Kanada.  

Slika  je nešto drugačija ako se pogledaju podaci o  trgovini zaleđenim goveđim mesom. Najznačajnija  je  trgovina mesom bez kostiju, gde su najveći izvoznici zemlje koje su udaljene od glavnih potrošačkih centara (EU i SAD). Na prvom mestu to je Brazil, zatim Australija, Novi Zenland, Indija i Urugvaj. Izvoz zaleđenog mesa bez kosti iz godine u godinu raste pa se vrednost izvoza od 2005. do 2009. godine povećala za 3 milijarde USD. Takođe i izvoz zaleđenog mesa sa kostima  raste ali  je njegova vrednst  izvoza u poređenju sa vrednošću mesa bez kostiju značjano manja. 

Grafikon  109:  Distribucija  razlicitih  kategorija  govedine  po kontinentima 

 

 113

Tako  je  vrednost  svetskog  izvoza mesa  sa  kostima  2009.  godine  iznosila  nešto  više  od  400 miliona  $. Najveći izvoznici su Australija, SAD, Novi Zenland, Kanada i Argentina. Dok su najveći uvoznici Republika Korea (44%), Grčka, Saudijska Arabija,  Velika Britanija  i Oman.  Preko  50%  zaleđenih  goveđih  polutki  u  svetu  izveze Belorusija.  Veliki izvoznici  su Ukrajina  i Holandija. Najveći  uvoznici  su Rusija  (42%), Holandija, Maroko,  Saudijska Arabija  i Kuvajt. Rusija je takođe i najveći uvoznik smrznutog mesa bez kosti, odmah za njom su SAD, Japan i Republika Korea.  

Pored goveđeg mesa,  trguje  se  i prerađevinama od goveđeg mesa, kao  i dimljenim  i  sušenim goveđim mesom. Italija kao jedan od najvećih uvoznika živih goveda, polutki i mesa sa kostima je i najveći izvoznik dimljenog i suvog mesa.  Veliki  izvoznici  su  i  Švajcarska,  Brazil,  Holandija  i  Danska,  a  najveći  uvoznici  Francuska, Nemačka,  Velika Britanija, SAD i Danska.  

Prerađevinama od goveđeg mesa se trguje u vrednosti od dvadesetak milijardi USD, od čega na Brazil otpada preko 30%. Veliki izvoznici su Irska, Argentina, Nemačka i SAD. Gotovo 50% prerađevina od goveđeg mesa uveze se u SAD i Veliku Britaniju. Veliki uvoznici su i Kanada, Nemačka i Japan.   

 Mapa 20: Izvoz svih ketegorija goveđeg mesa u svetu u USD  Mapa 21: Izvoz goveđeg mesa u Evropi u tonama  

  

U EU se gaji oko 90 miliona goveda. Najveći uzgajivači su Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Irska, Italija, Španija i Poljska. Iste države se izdvajaju u prvih deset država i kada je u pitanju broj zaklanih goveda, ali je primetno da je po ovom kriterijumu Italija na drugom mestu, dok je Irska na osmom.  

EU  je značajan  izvoznik živih goveda (378 miliona USD u 2009), dok  je uvoz mali (9,5 miliona USD od čega 99%  iz Švajcarske).  Najveći  izvozni  partneri  su Hrvatska, Rusija, Liban, Alžir i Maroko.  

EU  je  izvoznik  goveđih  polutki  ali  jedna  od njenih  osnovnih  karakteristika  jesu  velike međugodišnje  varicije  (od  1.129  tona  2005. godine  do  13.408  2008)  i  činjenica  da  preko 80%  izvoza  je  u  Švajcarsku.  S  druge  strane uvoz je simboličan i gotovo sve količine dolaze iz  Srbije  (preko  70%)  i  Hrvatske  (23%). Međutim,  ovo  tržište  je  izuzetno  dinamično između zemalja članica EU.  

EU pođednako izvozi i sveže mesto sa kostima i  meso  bez  kosti  u  vrednosti  od  60  do  115 miliona  $  godišnje.  Iz  godine  u  godinu povećeava se izvoz mesa sa kostima, pa se od 2006. do 2009. gotovo duplirao, dok  je  izvoz goveđeg mesa bez kosti relativno konstantan. EU daleko manje uvozi meso sa kostima nego meso bez kosti. Tako  je 2009. uvezla meso sa kostima u vrednosti od gotovo 19 miliona $, a meso  bez  kosti  u  vrednosti  od  milion  $. Primetno je da i u jednom i u drugom slučaju, kad se radio o mesu sa ili bez kosti jedinična vrednost uvezene robe često je i duplo veća nego jedinična vrednost izvezene robe.  

Najviše mesa  uvozi  se  iz  Argentine,  Brazila, Urugvaja, Australija  i Nambija,  a  najveći  izvozni  partneri  su  Rusija, Švajcarska, Makedonija, Norveška i Hrvatska.  

 

Grafikon  110:  Trendovi  i  nivo  prometa  goveđeg mesa  po  kategorijama  u milionima USD 

 

 114

EU dosta uvozi zaleđeno meso bez kosti. Godišnje se uveze mesa u vrednosti od oko 600 miliona $, dok  je  izvoz znatno manji (2009. godine iznosio je 140 miliona $). Gotovo svo zaleđeno meso bez kosti uvoze iz Južne Amerike i to najviše  iz Brazila. Najveći  izvozni partneri za zaleđeno meso bez kosti su Rusija (oko 70%), Grenland, Norveška, BiH i Izrael. 

Za razliku od živih životinja  i svežeg goveđeg mesa, EU duplo više uvozi suvo meso nego što ga  izvozi. Jedinična vrednost uvezenog suvog goveđeg mesa  viša je od jedinične vrednosti izvezenog. Najveći uvozni i izvozni partner suvog mesa je Švajcarksa (69% uvoza i 86% izvoza). Značajne količine suvog mesa EU uveze i iz Brazila (29% ukupnog uvoza).  Isto kao  i  sa  suvim mesom EU mnogo više uvozi prerađevina od mesa nego  što  ih  izvozi. Tako  je 2009. uvezla prerađevina u vrednosti od 400 milona USD, a  izvezla u vrednosti od 57 miliona USD. Najviše prerađevina uvozi iz Brazila (preko 80%) i Argentine (13%), a izvozi gotovo pođednako u dosta zemalja širom sveta.   

U Srbiji ima nešto više od milion grla goveda. Godišnje se zakolje oko 450.000 i dobije se nešto manje od 100.000 t mesa. Srbija  izvozi više goveda nego što  ih uvozi. Količina uvezenih goveda  iz godine u godinu  raste. Veliki skok uvoza zabeležen  je 2008. godine, kada  je vrednost uvezenih životinja porasla sa 3,3 miliona $ na 7,7 miliona. SEK  i pad  investiranja u Srbiji doveo  je do drastičnog pada uvoza stoke u 2009. godini pa  je uvezeno, samo goveda, u vrednosti od 305 hiljada $. Najviše goveda uvezeno je iz Austrije, Nemačke, Kanade i Holandije.  

Izvoz goveda je u poslednjih tri godine postigao višestruki skok. Tako je 2006. godine izvezeno goveda u vrednosti od milion $, a 2008.  i 2009. u vrednosti od preko 50 miliona $. Gotovo sva goveda su  izvezena u BiH (67%)  i Crnu Goru  (32%).  Ostali  izvozni  partneri  su  Izrael,  u  koji  se  izvoze  goveda  u  vrednosti  od  323  hiljade  $,  Albanija  i Makedonija.  

Srbija  je mnogo veći  izvoznik nego uvoznik goveđeg mesa. Najviše  izvozi meso sa kosima, zatim polutke pa meso bez  kosti. Meso  sa  kostima najviše  se  izvozi u  Italiju, Crnu Goru  i Makedoniju.  2006.  godine  Srbija  je  zabeležila značajan rast izvoza ovog proizvoda, pa je izvoz iz 2005. povećala tri puta na vrednost od 27 miliona $. Rast izvoza je zabeležen  i sledeće godine, ali daleko manji  (za 5 miliona $). Od  tada se beleži blagi pad. Tako  je 2009. Srbija izvezla goveđeg mesa sa koskom u vrednosti od 18 miliona $. U isto vreme uvoz mesa sa koskom se povećava, ali je vrednost  uvoza  daleko  manja  i  2009.  je  iznosila  78.000$.  Jedinična  vrednost  uvezenog  mesa  je  veća  nego izvezenog. Jedini uvozni partneri Srbije su Crna Gora i Makedonija.  

Za razliku od mesa sa koskom, meso bez kosti Srbija gotovo da i ne uvozi. 2009. godine ga je izvezla u vrednosti od 315.000$, ali 2008. i 2007. izvoz je bio preko 2 miliona $. Preko 99% izvoza se obavlja sa Crnom Gorom. Neznatni deo goveđeg mesa bez kosti se izveze u Makedoniju i Italiju.  

Srbija ostavaruje pozitivni bilans  i u  spoljnoj  trgovini  suvim mesom. Godišnje  se u poslednjih pet godina  izvozilo suvog mesa u vrednosti od  150.000 do 270.000 $. Zanimljivo  je da  je, u poslenje dve godine,  jedinična vrednost izvezene robe bila veća od vrednosti uvezene robe. Glavni izvozni partneri su Crna Gora i Makedonija. Male količine se  izvoze  i u Albaniju, Rusiju  i Nemačku. Srbija godišnje uveze  suvog mesa u  vrednosto od oko 90.000$.  Jedini uvozni partneri su Crna Gora (95%) i BiH.  

Srbija,  takođe, ostvaruje pozitivni bilans u  trgovini prerađevinama od goveđeg mesa. Godišnje u proseku  izveze prerađevina u vrednosti od 1,5 milion $, a uveze u vrednosti od 60 hiljada. U 2009. godini zabeležen  je veliki skok uvoza ovih prerađevina pa je vrednost uvoza iznosila 700.000 $, dok je izvoz od 2007. godine u blagom padu. Srbija najviše prerađevina izvozi u Crnu Goru (60%), Makedoniju (22%), Rusiju (8%), BiH i Albaniju, a uvozi ih iz najviše iz BiH (preko 80%), ali i iz Rusije, Crne Gore, Mađarske i Ukrajine.  

Generalno  se  može  reći  da  su  izvozni  partneri  Srbije  u  svim  proizvodima  od  govedine,  pa  i  u  trgovini  živim životinjama gotovo isti. Dva najznačajnija i najveća su Crna Gora i Bosna i Hercegovina.  

U Turskoj se gaji više od 10 miliona goveda, godišnje se zakolje od milion  i 600 hiljada do 2 miliona  i dobije se od 300.000 do 400.000  t mesa. Tursko  tržište mesom  je dosta zatvoreno  i  spoljna  trgovina  skoro da ne postoji,  ili gledano prema drugim poljoprivrednim proizvodima zanemarljiva  je. Gotovo da se i ne beleži  izvoz živih životinja. Uvoz  goveda  u  poslednje  dve  godine  je  postigao  veliki  rast,  tako  je  u  2008.  i  2009.  godini  uvezeno  goveda  u ukupnoj vrednosti od 30 miliona $, dok  je uvoz 2007, 2006.  i 2005. bio daleko niži u proseku od oko 3,5 milona $.Najviše goveda je uveženo iz SAD (50%), Australije (32%), Urugvaja i Švedske.  

Za razliku od živih životinja, uvoz polutki i mesa gotovo da ne postoji. Turska vlada je stavila takse na uvoz goveđeg mesa i na taj način poprilično zatvorila Tursko tržište. Carina na uvoz goveda je 10%, a carina na uvoz goveđeg mesa 25%.  

Turska svo meso koje izvezi, izveze u Irak i Pojas Gaze. Izvoz polutki iz godine u godinu varira. tako je Turska 2007. izvezla  polutki  u  vrednosti  od  490  hiljada  $,    2008.  u  vrednosti  od  51.000$,  a  2009.  u  vrednosti  od  135.000  $. Zanimljivo je da je jedinična vrednost polutki koje Turska izveze gotovo duplo veća nego jedinična vrednost izvoza Srbije ili EU. 

 115

Goveđe meso sa kostima Turska  izvozi svake godine u vrednosti od prosečno 40.000$, osim 2007. godine kada  je vrednost  izvoza bila 240.000$. Izvoz goveđeg mesa bez kosti  je nestalan. Tako da Turska 2007.  i 2008.  i nije  imala izvoza ovog proizvoda. Dok je 2009. godine vrednost izvoza bila 115.000$.  

Količine i vrednosti izvezenog suvog mesa su simbolične. 2009. godine izvezeno je 4t u vrednosti od oko 65.000$.  

Za  razliku  od mesa,  izvoz  prerađevina  od  goveđeg mesa  je  značajan.  Prerađevine  su  2009.  godine  izvezene  u vrednosti  od  1.280.000  $.  Primetan  je  znatan  rast  izvoza  u  poslednjih  pet  godina  (od  2005  do  2009.  izvoz  se povećao za više od 6 puta). Najveće količine su  izvezene na Kipar, ali  i u Pojas Gaze, Ujedinjene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju i Azerbejdžan.  

Belorusija gaji oko 4 miliona grla goveda, od toga se svake godine zakolje nešto više od milion i po grla i dobije se meso u vrednosti od 250.000 do 300.000$.  

Do 2008. godine Belorusija  je ostvarivala pozitivan bilans u  izvozu živih goveda, a od 2008. taj bilans  je negativan zbog velikog pada  izvoza koji u 2009. godini  iznosi 100.000$, a 2006.  je  iznosio gotovo 6 miliona $. Belorusija, sva živa goveda koja izvozi, izveze u Rusiju i Uzbekistan, dok se uvoz u najvećoj meri obavlja sa Mađarskom (93%), ali i sa Rusijom, Švedskom i Ukrajinom.  

Belorusija  najviše  izvozi  goveđe meso  sa  kostima,  zatim  polutke  i  na  kraju meso  bez  kosti.  (Isto  kao  i  Srbija). Generalno gledano Belorusija je veliki izvoznik goveđeg mesa sa kosima i svoj izvoz značajno povećava iz godine u godinu. 2009. godine izvezla je meso sa kostima u vrednosti od 158 milona $.  

Grafikon 111: Izvoz goveđeg mesa sa kostima u Belorusiji  Grafikon  112:  Jedinična  vrednost  izvoza  goveđeg mesa  sa  kostima  u Srbiji, EU i Belorusiji 

   

Jedinična vrednost izvezenog mesa sa kostima je dosta niža nego ona koju postiže EU ili Srbija.  

Najveći i jedini izvozni partner Belorusije je Rusija. 

Belorusija  uvozi meso  sa  kostima  najvećim  delom  iz  Litvanije,  zatim Ukrajine, Poljske,  Latvije  i Rusije. Vrednost uvoza  varira  iz  godine  u  godinu  tako  je  2007.  godine  iznosila  100.000  $,  a  2005.  9 miliona.  Ukupno  gledano, zabeležen je pad uvoza i on 2009. iznosi 200.000$.  

Belorusija ostavaruje veliki priliv novca  i  izvozom goveđih polutki. Ona godišnje  izveze polutki u vrednosti od  12 miliona $ prosečno. Sav izvoz se ostvaruje sa Rusijom, Uvoz polutki u odnosu na izvoz je simboličan i 2007. godine je iznosio 30.000$, dok u 2008. i 2009. godine nije ni zabeležen.  

Uvoz mesa bez kosti nije stalan  i  iz godine u godinu se dešavaju velike oscilacije. Tako  je Belorusija 2007. uvezla goveđeg mesa bez kosti u vrednosti od 8.000 $, a 2008. od 2 milona $. Najveći uvozni partneri su Litvanija i Poljska. Izvoz goveđeg mesa bez kosti  je bio stalan sve do 2009. godine  i do  tad  je  iznosio oko 300.000 $. 2009. godine izvoz  goveđeg mesa bez  kosti  iznosi  5.300.000  $. Najveći  i gotovo  jedini  izvozni partner  je Rusija, mada manje količine se izvoze u Irak.  

Belorusija je takođe, veliki izvoznik zaleđenog goveđeg mesa. Vrednost izvoza zaleđenih polutki je, uglavnom, veća od 100 miliona $ godišnje. I time je ona najveći svetski izvoznik ovog proizvoda. Oni, takođe, izvoze i zaleđeno meso sa kostima. Do 2006. godine izvozla ga je godišnje u vrednosti od 4 miliona $, 2007. izvoz se smanjio na 800.000$, a u 2008. i 2009. godini je postao zanemarljiv. Svo ovo meso izvoženo je u Rusiju. 

Spoljna trgovina suvim goveđim mesom gotovo da i ne postoji. Male količine suvog mesa se izvezu u vrednosti od 2 do 7 hiljada $ godišnje i to u Rusiju.  

Za  razliku od  suvog mesa, Belorusija  je veliki  izvoznik prerađevina od goveđeg mesa  i godišnje prosečno  izveze meso u vrednosti od preko 12 miliona $. Ovaj izvoz je iz godine u godinu konstantan. 99% prerađevina od goveđeg 

 116

mesa  izveze se u Rusiju, ali se  izvozi  i u Azerbejdžan, Kazakstan, Tadžikistan  i Moldaviju. Belorusija, takođe, uvozi prerađevine od mesa u vrednosti od oko 3 miliona $ godišnje. 94% uveze iz Rusije, a ostalo iz Ukrajine, Irana i Irske.  

 

Karakteristike tržišnog lanca 

Govedarstvo u Srbiji ima ogroman značaj. Učestvuje u ukupnoj vrednosti stočarske proizvodnje sa 46,6% i učešćem količinske proizvodnje mesa u ukupnoj proizvodnji mesa sa 57,3%. Čak 4/5 goveda se nalazi u rularnim područjima Centralne Srbije.  Govedarstvo u Srbiji  ima  jaku genetsku bazu  i osnovu za  ishranu. Pre svega, ova tvrdnja se odnosi na simentalsku rasu,  koja  čini  osnovnu  proizvodnju  jer  je  proizvodnja  goveđeg mesa  bazirana,  najvećim  delom,  na  domaćem šarenom  govečetu  u  tipu  simentalca  (56,6%)  i  simentalcu  (25,3%).  Isto  tako  ima  dobru  osnovu  u  cenovno konkurentnoj stočnoj hrani. Uvozna zavisnost proizvodnje stočne hrane  i repromaterijala  je mala,  jer  je primarna proizvodnja u velikoj meri oslonjena na domaće resurse i nezavisna od uvoza.  

Srbija  ima kapacitete u mlekarstvu  i preradi mesa, ali  je proizvodnja  i prerada zasnovana pretežo na ekstenzivnoj proizvodnji  i zastareloj  tehnologiji prerade. Sektor nije pripremljen za utakmicu za evropsko  i svetsko  tržište,  jer nema certifkate o zdravstvenoj  i kvalitetnoj kategoriji. Dodatno veoma mali broj klanica  ispunjava uslove za  izvoz mesa  na  velika  tržišta  –  EU,  arapskih  zemalja  i  SAD. Mali  je  broj  objekata  za  klanje,  rasecanje  i  preradu mesa registrovanih za  izvoz na  tržište Evropske unije  (6)  i na  tržište  trećih zemalja  (53). Samo pre dvadesetak godina Srbija je bila jedna od konkurentnijih zemalja u proizvodnji kvalitetnog junećeg mesa. Ipak ,najveći deo tovljenika se otkupljuje preko klanica, direktno ili preko posrednika. 

U  okviru  CEFTA  okruženja  (slobodna  trgovina  unutar  zemalja  i  visoka  zaštita  prema  zemljama  EU)  Srbija  je najkonkurentnija  zemlja  kako  sa  sirovinom  tako  i  sa  prerađevinama. Međutim,  izostanak  suštinskih  reformi  u sektoru  govedarstva  Srbije  uslovljava  smanjenje  prisustva  proizvoda  Srbije  na  ovom  tržištu  koje  polako  biva preuzimano  od  strane  proizvođača  iz  zemalja  EU  ne  samo  usled  liberalizacije  CEFTA  zemalja  prema  EU  nego  i smanjenjem cenovne i kvalitetne konkurentnosti Srbije.  

Proizvodni  lanac  sa  aspekta  zdravstvene  sigurnosti u proizvodnji  je neadekavtan  za  standarde EU, prvenstveno usled neispunjavanja sistemske kontrole zdravstvene bezbednosti hrane, higijenskih  i ekoloških standarda. Usled toga izvozna dozvola postoji samo za vrlo selektivne proizvode – baby beef.  

Posledica  neizgrađenih  tržišnih  lanaca  je  cenovna  i  proizvodna  cikličnost.  Naročito  trendovi  smanjenja  broja mlečnih krava i velikog izvoza teladi, bi trebalo da nas zabranjeno jer se tako uništava genetska osnova i otežava se brzo prilagođavanje na poticaj dobre cene. Ova činjenica će dodatno povećati cenovnu cikličnost.  

Srbija ima dozvolu za izvoz „baby beef“ poreklom iz Srbije u EU u količini od 8.700t, po preferencijalnim uslovima‐carine za 80% niže od MFN carine koje se pimenjuju u EU. Kvota se ispunjava sa oko 20% iz razloga što je isplatljivije prodavati  govedinu  na  domaćem  tržištu,  nego  na  tržištu  EU  (zbog  teškoća  u  ujednačavanju  kvaliteta, neorganizovanog tržišnog lanca koji poskupljuju proizvodnju, postojanja značajnog broja tehničkih uslova za izvoz koje treba ispuniti i sl).  

 

Dogovorena liberalizacija 

Sektor  govedarstva  se  generalno  smatra  vrlo osetljivim  po  pitanju  liberalizacije  carine  jer  je  spor  obrt  kapitala, složeni  su  i  dugački  tržišni  lanci,  puno  proizođača  je  uključeno  u  proizvodnju,  preradu  i  sl.  Dodatno  postoji generalno viđenje da  je  liberalizacija,  inače visoko zaštićenog tržišta žive stoke, mesa  i prerađevina, potrebna tek po dostizanju  adekvatnog nivoa  konkurentnosti  kvalitetom  i  cenom. Upravo  zato  je dogovorena  liberalizacija u dužem prelaznom periodu, uz zadržavanje kvota na većem broju osetljivih proizvoda.  

Proizvodi  iz  sektora govedarstva nalaze  se u dva odeljka  carinske  tarife. U prvoj glavi „Žive  životinje, proizvodi životinjskog porekla“, obuhvaćeno je 58 stavova tarife gde je osovna logika da se:  

• najnižom stopom od 1%, carine obuhvate životinje namenjene   reprodukciji, odnosno za priplod,  i proizvodi koji nemaju značaja za domaću proizvodnju,  

• a najvišom stopom od 30% životinje za ostale namene.  

• proizvodi u  istoj grupi carine  istom carinskom  stopom. Na primer, za uvoz  junadi  stopa  je 30%, za  juneće meso takođe 30%, kao i za  prerađevine od junećeg mesa.  

• Uz prosečnu carinu za uvoz proizvoda, za 10 tarifnih stavova bila je propisana obaveza plaćanja prelevmana i to u visini od 12 do 15 dinara po kilogramu uvezene žive životinje, u zavisnosti od vrste i mase.   

 117

U drugoj glavi, „Meso i drugi klanični proizvodi za jelo“, obuhvaćeno je 259 tarifnih stavova. Najviše carinske stope bile  su  predviđene  za  uvoz  svih  kategorija mesa,  goveđeg,  svinjskog,  ovčijeg  i  kozijeg,  klaničnih  proizvoda  od navedenih vrsta mesa, mesa i jestivih otpadaka od živine.  

Dogovorena  liberalizacija u okviru SAA  je snižavanje carine sa početnog nivoa od oko 40% na  14% u  roku od šest godina  za meso.  Nema  liberalizacije  sa  Turskom,  dok  je  dogovoreno  potpuno  ukidanje  carina  sa  Belorusijom. Pregovori u okviru STO još nisu završeni i postoje tri vrlo istrajna zahteva za snižavanje carina od strane Brazila, SAD i Ukrajine.  Tabela 34: Dogovoreni nivo liberalizacije    Početna  EU  STO  Turska  Belorusija 

Sveža ili rashlađena govedina, teletina i junetina 

28.4% 

22.7% ‐ 19.9% ‐ 17% ‐ 14.2% ‐ 11.4% 

41.0% Brazil zahteva 10%, SAD 15, a Ukrajina za prerađevine 

7%  41.0% 

Smrznuta govedina, teletina, junetina 

27.6% 

22.1% ‐ 19.3% ‐ 15.6% ‐ 13.8% ‐ 11.4% 

39.0% Brazil zahteva 10%, SAD 15, a Ukrajina za prerađevine 

7%  39.0% 

Ukidanje carina 0% 

 

Mogućnost promene 

Mogućnost  promene  je  značajna,  naročito  u  okviru  STO,  Belorusije  i  EU,  posebno  uzimajući  u  obzir  negativne trendove u broju goveda i smanjenju proizvodnje mesa koji karakterišu Srbiju poslednjih godina.  

Dogovor u okviru SAA da se postepeno smanjuju carine za uvoz goveđeg mesa tokom tranzicionog perioda od pet godina podrazumeva da, za najveći deo kategorija mesa, Srbija postavlja nivo zaštite na nivo od oko  10% koji ne predstavlja značajnu zaštitu  i za koji se sigurnošću može reće da će omogućiti uvoz za određene kategorije mesa, naročito imajući u vidu da: 

• Srbija nije cenovno konkurentna u proizvodnji goveđeg mesa u odnosu na najveći broj zemalja EU 

• Srbija ima velike oscilacije u proizvodnji koje izazivaju cenovne varijacije 

• Veliki broj goveda, naročito za proizvodnju mleka, poslednjih nekoliko godina  je zaklan  ili  izvežen  čime  je smanjena mogućnost brzog prilagođavanja na novonastale situacije kao što je podizanje proizvodnje usled poticaja visoke cene  

• Bilansi su vrlo nategnuti jer je trend smanjenja proizvodnje bio uslovljen smanjenom domaćom potrošnjom. Pretpostavka  je da će povećanje potrošnje (usled povećanja standada  i ulaska Hrvatske u EU18) biti teško praćeno povećanjem domaće proizvodnje (barem ne u kratkom vremenskom periodu) 

• Prerađivačka industrija će praviti sopstvene kalkulacije i brzo organizovati uvoz čim se javi mogućnost   

Međutim, pored velike mogućnosti za promene (uvoz) goveđi proizvodi iz EU neće odmah po liberalizaciji preplaviti tržište Srbije iz nekoliko razloga:  

• Najveći broj proizvođača  ima prostora da se prilagodi novonastalim uslovima sniženja cene na način da će unaprediti proizvodnju i zadržati prihode na istom nivou 

• Za uvoz je potrebna značajna logistika u skladišnim i prodajnim objektima. Činjenica je da najveći trgovinski lanac ima i svoju proizvodnju, tako da će uvoz biti prvenstveno namenjen preradi koja je značajno manja u odnosu na svežu potrošnju    

• Prodaja mesa zahteva vremena za planiranje i pripremu 

• Ne postoje uhodani uvozni kanali niti trgovačke veze  između proizvođača u EU  i prerađivača,  ili prodavaca mesa u Srbiji, a cela industrija je u velikoj meri zasnovana na dugoročnim ugovorima  

                                                            18 Trenutno Bosna i Hercegovina ima visoku zaštitu na proizvode iz EU ali ne i na proizvode iz CEFTA zemalja. Ovu činjenicu koriste Srbija i Hrvatska na način da na ovom tržištu nemaju značajnu konkurenciju osim jedne druge. Upravo zato po ulsaku Hrvatske u EU s jedne strane će Srbija moći da više izvozi u Hrvatsku jer neće biti toliko carinskih barijera a sa druge će izgubiti konkurenta na tržištu BiH, što će omogućiti povećanje izvoza i potražnje.  

 118

• EU  nije  cenovno  najkonkurentnija  u  proizvodnji  goveđeg  mesa  (jeste  kvalitetno).  Ukoliko  se  nastave negativni trendovi u proizvodnji u Srbiji i time otvori prostor za zanačajniji uvoz izvoznici iz zemalja, Srbija će  se  suočiti  sa  još  dodatnom  konkurencijom  (zamrzuta  govedina  iz  Brazila  i  Aregentine,  polutke  iz Belorusije) koji već  imaju,  ili mogu da  imaju  i povoljniji carinski tretman od EU. Ovo naročito važi za meso nižih  cenovnih  kategorija,  jer na našem  tržištu  cena  je preovlađujuća  za odabir proizvoda,  a kvalitet ne toliko. 

Uzimajući sve ovo u obzir, pretpostavljamo, da  će se mogućnost za promene  iskoristiti kako bi se povećao uvoz goveđeg mesa iz Evropske unije, međutim taj uvoz neće biti kontinuiran, nego pre ad hock i prvenstveno od strane prerađivača mesa. Ovaj uvoz neće u potpunosti uništiti domaću proizvodnju, ali će je smanjivati i ona će morati da mu se prilagođava, što danas i nije slučaj. 

S obzirom da  je Belorusija  značajan proizvođač  i neto  izvoznik goveđeg mesa, očekivano  je da Belorusija može predstavljati opasnost po proizvođače goveđeg mesa u našoj zemlji. Sigurno da pored postojećih količina za izvoz iz Belorusije, nepostojanje carine  i cena u određenim periodima može omogućavati uvoz. Međutim, s obzirom da Belorusija, gotovo  isključivo, svoje viškove  izvozi na skupom Ruskom tržištu, da su transportni troškovi veliki, da postoje  brojne  veterinarske  neusklađenosti,  da  ne  postoji  tradicija  trgovine  između  zemalja  ‐  smanjuje  se  i mogućnost trgovine. 

Nepostojanje liberalizacije, visoka cena goveđeg mesa, postojanje ograničenja za izvoz, najlošija carinska pozicija u odnosu na ostale zemlje (CEFTA, EU i verovatno STO) i činjenica da je Turska uvoznik junećeg mesa, ukazuju da ne postoji mogućnost promene tj. da ne postoji mogućnost da Turska izvozi goveđe meso u Srbiju.  

U okviru pregovora za ulazak u STO, mnoge zemlje pokazuju interes za ovaj sektor poljoprivrede i traže smanjenje zaštite, što ukazuje da će za Srbiju biti teško da održi postojeću ponudu u okviru STO. Pregovori će odlučiti na koliki nivo će se carina spustiti. U osnovi mogućnost za promene iz STO zemalja se svodi prvenstveno na uvoz zamrzutog goveđeg mesa iz zemalja udaljenih od Srbije – Brazila, Argentine i SAD. Srbija nema naviku da troši smrzuto meso, ali prerađivačkoj industriji ono može da bude opcija. Imajući u vidu da najveći deo potrošnje goveđeg mesa u Srbiji se  ne  prerađuje,  utoliko  se  i  smanjuje mogućnost  uvoza  smrzutog mesa.  Dodatna  okolnost  koja  će  uticati  na veličinu ovog uvoza jesu visoki transportni troškovi i činjenica da Srbija ima malo nestabilno i tržište koje je naviklo da trošiti domaće proizvode. Dodatno, veterinarski uslovi koji  još nisu usaglašeni sa zemljama velikim  izvoznicima zamrznutog  goveđeg  mesa  će  umanjiti  mogućnost  uvoza.  Upravo  zato,  nerealno  je  očekivati  da  će  doći  do kontinuiranog većeg uvoza ove kategorije mesa. Takođe  je nerelno očekivati da određene prerađivačke  industrije neće pronaći svoje kanale kojima bi snizile cenu koštanja svojih proizvoda na račun uvezenog mesa iz STO zemalja.  

Grafikon  113:  Izvoz  živih  goveda  iz  Poljske  po  mesecima  u milionima USD 

Grafikon  114:  Ivoz  goveđeg  mesa  iz  Poljske  po  mesecima  u milionima USD 

   

 

Efekti  

Dogovorena liberlizacija u okviru ova četiri ugovora će imati efekte pre svega na cenu žive stoke za klanje, mesa  i prerađevina od mesa. Povećanje uvoza i prilagođavanje cene tom uvozu će smanjiti cenu na domaćem tržištu, a to znači  da  jedan  deo  nekonkurentnih  proizvođača  će  smanjivati  svoju  proizvodnju.  Međutim,  na  smanjenje proizvodnje će prvenstveno uticati nivo pravilnih investicija u ovaj sektor poljoprivrede, domaća podrška i agrarna politika, a manje liberalizacija carine.  

Tabela 35: Mogući efekti na tipove proizvođača goveđeg mesa 

 119

Proizvođači  Karakteristike  Procena efekta liberalizacije 

Mali proizvođač za sopstvene potrebe 

Hrana se, gotovo isključivo, obezbeđuje sa farme  

Nizak nivo ulaganja u objekte, opremu i genetski materijal 

Problemi oko standarda bezbednosti hrane i širenja bolesti

Liberalizacija neće imati uticaj jer je u pitanju proizvodnja za sopstvene potrebe;  

Broj će im se smanjivati ali više kao posledica socijlanih (starost), ekoloških (trošak ispunjenja standarda) i ekonomskih razloga nego liberalizacije 

Mali robni proizvođači  

Od nekoliko do desetak goveda ‐  kao dopunska delatnost osnovnoj proizvodnji (mleko npr), ili svaštarska proizvodnja na većem obimu i gde se jedan deo ponudi tržištu  

Vrlo osetljivi na snižavanje cene i vrlo lako mogu preći u prvu grupu (proizvodnja goveđeg mesa za sopstvene potrebe) 

Robni proizvođači 

Ukupna proizvodnja na farmi im je usmerena ka proizvodnji goveđeg mesa  

Postoji dobra osnova (genetika, znanje, iskustvo) na koju bi trebalo da budu dodate investicije koje eliminišu mogućnost smanjenja proizvodnje used liberalizacije.  

Velike kompanije 

Imaju zemljišne resurse i stočnu hranu, imaju objekte  i preradne kapacitete 

Samostalni, vertikalno povezani i cenovno konkurentni

Mali efekat jer su cenovno konkurentni i u najvećem broju slučaja ostvaruju veću prodajnu cenu , ili usled uspostavljenog vertikalnog lanca, ili bolje prodaje usled većih količina  

Prerađivači 

Značajna unutrašnja konkurencija  

Nedostatak investicija kako u proizvodnji tako i prodaji  

Većina ne ispunjava standarde za izvoz u EU

Moći će da jeftinije nabavljaju inpute za preradu ali će imati i veću konkurenciju u finalnim proizvodima tako da će se pojačati konkurencij, koja će ubrzati procese ukrupnjavanja i nestanka malih prerađivača  

Efekti će pre svega zavisisti od spremnosti da se iskoriste prednosti koje Srbija ima u ovom sektoru i verovatno je da će efekti  liberalizacije biti stimulativni na proizvođače. Veruje se da  će proizvođači unaprediti svoju proizvodnju  i prodaju.  Zato  se  očekuje  ubrzavanje  procesa  ukrupnjavanja  i  povećanja  konkurentnosti  kao  direktna  posledica liberalizacije. 

 

Zaključak 

Verovatno je malo proizvodnji u kojima Srbija ima toliko komparativnih prednosti, kao u proizvodnji goveđeg mesa i mleka. Isto tako, nema proizvodnje koja ima toliko negativnih indikatora poslednjih nekoliko godina. Liberalizacija zato dolazi kao jedan stimulans koji bi ubrzao procese, dok bi celokupna agrarna politika trebalo  da odredi u kom pravcu će ti procesi ići  (oporavka, ili daljeg smanjenja proizvodnje).  

• Imajući na umu da Srbija u ovoj proizvodnji ima dobru osnovu (rasni sastav, pristup inputima i stočnoj hrani, objektima  za  smeštaj, niska očekivanja prihoda  i  sl.)  i da  je govedarstvo proizvodnja koja nije  zahtevna prema  tehnologiji,  lako  je  zaključiti  da  Srbija može  biti  jedan  od  lidera  u  proizvodnji  goveđeg mesa. Liberalizacija će dugoročno imati stimulativne efekte na proizvodnju. 

• Kratkoročno će se povećati uvoz i doći će do snižavanja cena posle potpune liberalizacije u okviru SAA  • Brzo  će doći do cenovnog prilagođavanja na  račun profita domaćih proizvođača koji  će oni kompenzovati 

unapređenjm proizvodnje  

• Relano, najveća opasnost za prekomeran uvoz smrznutog mesa postoji iz STO. U velikoj meri će budući uvoz i efekti biti definisani sa pregovorima u okviru STO  

 120

 

Svinjsko meso  Gajenje svinja  je u svetu ograničeno kulturnim  i verskim razlikama, pa se svinje gotovo ne gaje  i ne konzumiraju u muslimanskim zemljama.  

U  svetu  se godišnje  zakolje oko milijardu  i  300 miliona  svinja, najviše u Aziji  (60% ukupne proizvodnje),  zatim u Evropi, pa u Severnoj Americi. Najveći proizvođači svinjskog mesa su Kina i SAD. Kina proizvede oko 50 miliona tona svinjetine  što predstavlja gotovo polovinu  svetske proizvdnje. Po proizvodnji  je  slede SAD  sa preko  10,4 miliona tona, Nemačka 5,3 miliona tona, Španija 3.3 miliona tona, Brazil 3 milione tona, Vijetnam, Rusija Francuska, Poljska ...  

Kad  je reč o  izvozu slika  je drugačija  jer su najveći  izvoznici zemlje EU, Severne Amerike  i Južne Amerike: Danska, Nemačka, Holandija, SAD, Kanada, Brazil, Belgija, Španija i Francuska.    

U svetu se najviše trguje svežim svinjskim mesom, zatim smrznutim mesom i to u oba slučaja najviše sa mesom bez kosti, zatim sa kostima pa na kraju polutkama. Trend trgovine je imao značajan rast do početka krize.  

Grafikon 115: Trgovina kategorijama svinjskog mesa u milionima USD 

 

Grafikon 116: Proizdnja svinjskog mesa po kontinentima u tonama 

Sveže meso je dominantno u trgovini svinjentinom sa preko 15 milijardi USD godišnjeg prometa (pre krize) od čega 55% se trguje sa mesom bez kosti, 27% sa kostima i 18% polutkama.  Osnovne karakteristike ove trgovine su:  

• Gotovo  70%  sveukupne  trgovine polutkama  i mesom  sa  kostima obavi  se unutar  zemalja EU gde Belgija, Danska, Nemačka,  Španija,  Francuska,  Holandija  i  Poljska  su  veliki  izvoznici,  dok  su  uvoznici Nemačka, Italija, Grčka, Austrija i Rumunija.  

• Najveći svetski  izvoznici, mesa bez kosti, su Nemačka, SAD, Danska, Kanada  i Holandija, a najveći uvoznici Japan, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, SAD.  

• Trgovina mesom bez kosti  iz godine u godinu se povećava, dok  je trgovina mesom sa kostima  i polutkama nepromenjiva. 

Vrednost  svetske  trgovine  zaleđenim mesom  iznosila  je oko  11 milijardi USD u  2008. godini.  Struktura  izvoza  je drugačija od svežeg mesa  jer čak 91% čini meso bez kostiju, 6% meso sa kostima  i 3% polutke. Generalno, trgovina smrznutim mesom  ima potpuno drugačije tokove nego trgovina svežim mesom  i kreću seiz pravca Evropa, SAD, Brazil prema zemljama Azije i Rusiji. Ubedljivo najveći uvoznik zaleđenog mesa bez kosti je Japan koji uvozi oko 32% ukupnog  svetskog  uvoza,  zatim Rusija, Republika Koreja  i Kina. Najveći  svetki  izvoznici  su Danska,  SAD, Brazil, Kanada i Nemačka.  

Zemlje  EU  su  najveći  proizvođači  i  izvoznici  suvog  svinjskog mesa  i  to  pojedinačno  Italija,  Holandija,  Danska, Nemačka  i  Španija.  Preko  50%  vrednosti  ukupnog  svetskog  izvoza  suvog  svinjskog mesa  uveze  Velika Britanija. Francuska i Nemačka su, takođe, veliki uvoznici.  

Značajna trgovina se obavlja prerađevinama od svinjskog mesa i ona godišnje iznosi oko 2 milijarde USD i povećava se svake godine da bi 2009. dostigao 2,5 milijarde USD. Najveći svetski izvoznici su Nemačka, Kina, Danska, Belgija i Irska, a najveći svetki uvoznici Japan, Velika Britanija, Hon Kong, Nemačka i Francuska. 

 

 121

Mapa 22: Izvoz svinjskog mesa u svetu u USD 

 

Mapa  23:  Izvoz  svinjskog  mesa  u  Evropi  u hiljadama USD  

   

U EU  se godišnje zakolje oko 250 miliona  svinja  i dobije oko 21,5 miliona  t  svinjskog mesa,  sto  je petina ukupne svetske proizvodnje. Najveći uzgajivači svinja  i najveći proizvođači svinjskog mesa u EU su Nemačka  (21% ukupne proizvodnje EU), Španija (17%), Francuska (10%), Poljska i Danska.  

EU  je  veliki  izvoznik  živih  čistokrvnih  svinja.  Izvoz  iz  godine  u  godinu  varira,  tako  je  2005.  godine  EU  izvezla čistokrvnih  svinja u  vrednosti od  15 miliona USD,  a  2007. godine 42 milion  $, da bi  se opet  2009. godine,  izvoz smanjio na 22 miliona USD. Najviše se izvozi u Rusiju i to 66% od ukupnog izvoza, zatim u Ukrajinu (13%), Hrvatsku, Belorusiju i Kinu.  

Slični trgovinski tokovi su i kod izvoza svinja iz EU za klanje, s tim što je izvoz značajno veći i ima izražen trend rasta. Tako je 2007. godine iznosio 90 miliona USD, a 2009. godine, 300 miliona USD. Kao i kod čistokrvnih svinja, najveći izvozni partner  je Rusija  (oko 60% ukupnog  izvoza), zatim Hrvatska  (prosečno 38 miliona USD za poslednjih pet godina) i Ukrajina. Uvoz živih svinja za klanje je simboličan.  

EU je veliki izvoznik svežeg svinjskog mesa, a uvozi ga jako malo. Najviše izvozi sveže svinjsko meso bez kosti, zatim polutke, a daleko manje meso sa kostima. Najveći trend rasta ima izvoz svinjskih polutki. Izvoz mesa sa kostima je mali, prosečno za 5 godina iznosi 24 miliona USD. Meso se izvozi u Crnu Goru (gotovo 40%), Hrvatsku (26%), Rusiju (12%).  Glavni izvozni artikl EU je meso bez kostiju koje, takođe, beleži trend rasta. Tokom 2009. godine, EU je izvezla ovaj proizvod u vrednosti od 195 miliona $, a uvezla u vrednosti od 22 miliona $ (90%  iz SAD). Jedinična vrednost uvezneog mesa veća je od vrednosti izvezenog mesa.  

EU  izvozi  i  zaleđeno meso  sa  kostima  i  polutke  i  to  najviše  u Rusiju, Belorusiju, Republiku Koreju, Hong Kong, Hrvatsku, Ukrajinu.  

EU od svih vrsta svinjskog mesa najviše  izvozi zamrznuto svinjsko meso bez kosti  i to u vrednosti od 2,3 milijarde USD  (prosek  za poslednjih  5  godina),  što  je oko  65% od  ukupnog  izvoza  svih  kategorija  svinjskog mesa. Glavni izvozni partneri su Japan, Rusija, Republika Koreja, SAD i Australija. EU je i veliki uvoznik smrznutog svinjskog mesa bez  kosti. Uvozi  ga  godiše  u  prosečnoj  vrednosti  od  86 miliona  $. Najveći  uvozni  partneri  su  Čile  (44%),  SAD, Australija, Kanada i Brazil. Jedinična vrednost izvezene robe je u poslednjih pet godina gotovo konstantna i kreće se od 3.01 do 3.17 $/kg, dok  jedinična vrednost  izvezenog svinjskog mesa bez koske u poslednjih pet godina raste od 2.6 $/kg u 2005. godini, do 3.36 $/kg u 2009. godini. U poslednje tri godine jedinična vrednost izvezene robe je niža od jedinične vrednosti uvezene robe.  

Gotovo  celokupan  svetski  izvoz  suvog  svinjskog mesa  ostvari  EU.  Godišnje,  oni  izvezu  suvo  svinjsko meso  u vrednosti većoj od 200 miliona $. Najviše izvoze u SAD, Švajcarsku, Japan, Hrvatsku i Rusiju. EU, takođe, uvozi ovaj proizvod, ali u daleko manjim vrednostima. Najviše ga uvozi  iz Norveške, Švajcarske  i Brazila. Jedinična vrednost uveženog suvog mesa za više od 30% je viša od jedinične vrednosti izveženog mesa.  

Vrednost izvoza prerađevina od svinjskog mesa je u proseku za poslednjih 5 godina 250 miliona USD. Ovi proizvodi se izvoze širom sveta, a najviše u SAD, Rusiju, Japan, Angolu i Republiku Koreju. EU uvozi i prerađevine od svinjskog mesa u prosečnoj vrednosti nešto većoj od 2 miliona $. Najviše proizvoda uvozi iz Hrvatske, Švajcarske, Norveške i SAD. 

Srbija  je na 21. mestu u svetu po proizvodnji svinjskog mesa. Godišnje se zakolje oko 6 miliona svinja  i dobije oko 580.000 t svinjskog mesa. Karakteristike trgovine su da:  

• Srbija  ima poslednje dve godine negativan bilans u  trgovini svinjskim mesom,  (pozitivan u prerđevinama  i svežim polutkama, a u svim ostalim kategorijama negativan)  

• Srbija je u poslednjih pet godina uvezla oko 4.1 milion USD svinja za priplod, pri čemu samo 2006. godine 2.2 miliona USD  

 122

• Izvoz  svinja  za  klanje  raste  velikom brzinom u poslednje dve godine, međutim,  taj  rast  je praćen padom jedinične vrednosti za 50% u odnosu na 2007. godinu. 

Grafikon 117: Uvoz svinjskog mesa u Srbiju po kategorijama u milionima USD 

Grafikon  118:  Izvoz  svinjskog mesa u Srbiju po kategorijama u milionima USD 

• Izvoz  nečistokrvnih  svinja  je  daleko  veći  i  povećava  se  iz  godine  u  godinu.  Zanimljivo  je  da  je  jedinična vrednost izvoza 2007. godine pala za 50% i ostala na toj vrednosti u sledeće dve godine. Taj celokupni izvoz ostavren je sa Crnom Gorom.  

• Uvoz  svinja  za  klanje  je nestalan.  Tako  je  Srbija  2006. godine uvezla  svinje u  vrednosti od 600$,  a  2009. godini u vrednosti većoj od 6 miliona $, dok 2005. i 2007. uvoz nije bio ni zabeležen. Najveći i gotovo jedini uvozni partneri su Makedonija i Mađarska. 

• Od svežeg svinjskog mesa Srbija najviše  i najstalnije izvozi polutke.U poslednjih pet godina Srbija je izvozila sveže svinjske polutke u vrednosti od 2 do 5.3 miliona USD i to u Crnu Goru i Makedonija.  

• U poslednje dve godine Srbija je povećala uvoz polutki, sa par hiljada na 2.8 miliona 2008. godine, ili milion $ 2009. godine. Gotovo sve polutke uvezene su iz Makedonije, a malo njih (u vrednosti od oko 100.000$) iz Holandije.  

• Uvoz mesa sa kostima u poslednje dve godine se jako povećava. Dostigao je milion USD, pri čemu sav uvoz stiže  iz Danske  i Holandije.  Jedinična  vrednost  uvezene  robe  u  te  dve  godine  bila  je  niža  od  jedinične vrednosti izvezenog mesa.  

• Trgovina smrnutim polutkama gotovo da ne postoji.  

• Uvoz  smrznutog mesa  sa  kostima  se drastično povećavao u poslednjih pet godina,  tako  je  2005. godine iznostio 10 hiljada USD a 2009. godine 841 hljadu.  

• Srbija ostvaruje negativan bilans u trgovini smrznutim svinjskim mesom bez kosti, pošto se godišnje uvozi ovaj  proizvod  u  vrednosti  od  3  do  10 miliona  $,  a  izvoze  simbolične  količine  u  vrednosti  od  nekoliko desetina hiljada $. Uvoz ovog mesa  se u poslednje dve godine povećao za  tri puta u odnosu na 2006.  i 2007. godinu. Meso se uvozi iz Nemačke, Španije, Mađarske, Italije i Belgije.  

• Pozitivni  bilans  je  postojao  u  trgovini  suvim  svinjskim  mesom,  ali  je  taj  trend  u  poslednje  dve  godine prekinut.  

• Jedini konstantni pozitivni bilans Srbija ostvaruje u trgovini prerađevinama od svinjskog mesa. Godišnje se izveze suvog svinjskog mesa u vrednosti od 5.5 miliona $, a uveze nešto manje od milion $, pri čemu uvoz poslednjih godina raste. Najveći uvoz dolazi iz BiH, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Nemačka. 

   

Grafikon  119: Balans trgovine svinjskim mesom  (prosek 2005‐2009) po kategorijama u mil USD 

Grafikon  120:  Trend  bilansa  trgovine  svinjskim mesom  u mil USD 

 123

 

Turska  proizvodnja  i  potrošnja  svinjskog  mesa  gotovo  da  i  ne  postoji.  S  obzirom  da  je  u  Turskoj  Islam najrasprostranjenija religija, koja zabranjuje konzumiranje svinjsog mesa,  logično da proizvodnja  i potrošnja ovog mesa  i ne postoje.  Jedino  se beleži značajniji uvoz prerađevina od  svinjskog mesa  i on  se povećava  iz godine u godinu. 2005. godine iznosio 122.000 $, a 2009. godine 400.000 $. Prerađevine od svinjskog mesa najviše se uvoze iz Velike Britanije, Italije, Grčke, Španije i Mađarske. 

Belorusija  je 31. država po proizvodnji svinja u svetu u poslednjih tri godine u Belorusiji  je godišnje zaklano oko 5 miliona svinja  i dobijeno oko 380.000 tona svinjskog mesa. Gajenje svinja u Belorusiji u poslednjih pet godina  ima tendenciju blagog rasta. Karaktersitike trgovine svinjama i prerađevinama su:  

• Trgovina živim životinjama bilo za priplod ili klanje je mala i vrlo varira među godinama.  

• Belorusija  ima značajan uvoz svežih svinjskih polutki  (prosečno 2005‐2009,  17 miliona USD)  i  to  iz Poljske, Holandije  i Nemačke.  Isto  tako  i uvozi značajane količine polutki  (prosečno 2005‐2009, 20 miliona USD). Jedinična vrednost izvezenih polutki iz godine u godinu je viša od jedinične vrednosti uvezenih polutki.  

• Belorusija, gotovo uopšte ne izvozi sveže meso sa kostima 

• Belorusija u trgovini mesom bez kosti ostvaruje negativni bilans jer uvoz raste u poslednje dve godine i 2008. godine  je  dostgao  15 miliona  USD.  Jedinična  vrednost  izvezenog mesa  veća  je  od  jedinične  vrednosti uvezenog mesa. Celokupan  izvoz ostvaren  je  sa Rusijom, dok meso najviše uvozi  iz Holandije, Belgije  i Nemačke.  

• Prosečan  izvoz  smrznutih polutki u periodu od  2005‐2009. godine  je 45 miliona USD. Belorusija  je  i  veliki uvoznik  smrznutih  svinjskih polutki  (prosečno 2005‐2009,  18 miliona USD).  Jedinična vrednost  izvezenih proizvoda je veća od jedinične vrednosti uvezenih proizvoda.  

• Belorusija je veliki uvoznik smrznutog mesa bez kosti. Prosečno uvozi ovo meso u vrednosti od 27 miliona $, mada su razlike po godinama velike. Najmanje je uvezla 2007. godine, nešto manje od 9 miliona $, a najviše 2008. godine 46 miliona $.  

• Belorusija prosečno izveze suvog mesa u vrednosti od 400.000$ i ima pozitivan bilans u trgovni.  

• Ostvaruje pozitivan bilans i u spoljnoj trgovini prerađevinama od svinjskog mesa i to u vrednosti od 9 do 43 miliona $ u zavisnosti od godine.  Izvoz ovih prerađevina  je poslednje dve godine povećan za više od  tri puta i 2008. godine je dostigao vrednost od 46 miliona $.  

 

Dogovorena liberalizacija  

Proizvodnjom svinja u Srbiji se bavi preko 200 hiljada domaćinstava i kompanja, bilo zarad sopstvene potrošnje, ili prodaje na tržištu. Upravo zbog toga što bilo kakvoj inovaciji, koja bi podigla konkurentnost, bi trebalo vremena da se „primi“ među toliki broj farmi, logično je, da ovaj sektor bude zaštićen od uvoza. Carina na uvoz živih životinja za klanje, mesa, bilo svežeg  ili zamrzuntog,  i prerađevina  je bila najviša  i dodatno ograničena visokim prelevmanima. Tako da  je u zavisnosti od cene Tarifni ekvivalent varirao od 50‐tak pa  čak  i do  100% za najzaštićenije kategorije mesa. Pored carinske zaštite uvek su bile prisutne i vancarinske mere zaštite tako da se moralo tražiti odobrenje za uvoz  i kontrolisala  se  svaka pošiljka koje  se uvozi  (umesto  imanja odgovarajućeg upravljanja  rizikom).  Isto  tako, liberaliazcija  u  okviru  CEFTA  sporazum  u  sektoru  svinjarstva  nije  potpuna  nego  ograničena  kvotama  i  carinom. Predstojećim liberalizacijama u okviru SAA carina se spušta do nivoa od oko 65% od postojeće.  

 124

Tabela 36: Dogovoreni nivo liberalizacije     Početna  EU  STO  Turska  Belorusija 

Žive životinje za priplod  0%  0%  0%     Prasići  41.4%  39.3%‐37,2%‐35,2%‐29,0%‐26,9%       Žive životinje za klanje   32.3%  25.8%‐19.4%‐16.1%‐12.9%‐9.7%       Sveža svinjetina 

39.0% 31.3% ‐27.4% ‐ 23.4% ‐ 19.5% ‐ 12.7%  48.8% 

SAD 15%, Ukrajina 7%  48.8% Smrznuta svinjetina 

36.0% 28.9% ‐ 25.3% ‐ 21.7% ‐ 18% ‐ 12.2%  45.1% 

SAD 15%, Ukrajina 7%  45.1% 

Ukidanje carina 0% 

 

Karakteristike tržišnog lanaca u Srbiji  

Proizvodnja  svinja  je  polarizovana  između  onih  koji  proizvode  za  svoje  potrebe  i  specijalizovanih  farmi  za proizvodnju  svinja. Pored ove dve grupe postoje  i  veliki broj proizvdođača  koji  imaju  kapacitete  za proizvodnju hrane  i smeštaja životinja. Oni, relativno,  lako ulaze  i  izlaze  iz proizvodnje. Upravo oni  izazivaju velike oscilacije u proizvodnji i ceni. Što predstavlja  jednu od osnovnih karakteristika proizvodnje svinja u Srbiji.  

Posebno u  sektoru  svinjarstva postoji  izuzetno  izražena potpuna vertikalna  integracije gde veliki  trgovinski  lanci imaju  proizvodnju  hrane,  svinja,  preradu  i  prodaju  čime  malim  proizvođačima  sužavaju  prostor  za  prodaju  i usmeravaju  ih  na  neformalne  kanale. DELTA, Matijević,  IDEA  imaju  svoje  zatvorene  lance  i  u  svojim  prodajnim objektima  pretežno  prodaju  meso  proizvedeno  i  prerađeno  na  svojim  farmama.  Povećanjem  potrošnje  u supermarketima, smanjuje se mogućnost za ostale proizvođače da pronađu kupce. Dodatno, obeshrabruje  ih da ulažu u povećanje standarda, znajući da su im tržišta supermarketa zatvorena. 

Tipično tradicionalno držanje svinja je daleko od većine standarda EU. Misli se na standarde vezane za zdravstvenu bezbednost  i  dobrobit  žvotinja.  Sektor  očekuju  značajane  reforme,  koje  se  trenutno  ne  dešavaju,  a  trebalo  bi, ukoliko Srbija teži EU. Takođe je vrlo teško kontrolisati zdravstvenu bezbednost kod proizvođača sa nekoliko svinja što predstavlja rizik za potrošače i otežava mogućnost dobijanja izvoza u EU.  

Grafikon 121: Trend cena tovljenika u Srbiji na 4 najveće stočne pijace  Grafikon  122:  Prosečna  godišnja  cena  tovljenika  na  4 najveće stočne pijace i kurs din/evro 

   

Veliki  i srednji proizvođači svinja u Srbiji u najvećem broju slučajeva  jesu  ili  imaju potencijal da budu konkurentni koliko  i najbolji proizvođači u  EU. Naročito, u periodu  2006‐2008. godine  je došlo do  uvoza  kvalitetnih  linija  za potrebe velikih farmi i njihovog transfera, u drugoj i trećoj generaciji, na srednje farme čime se značajno poboljšao rasni sastav  i unapredila konkurentnost ovih  farmi. Međutim, pored ovog unapređenja  rasnog sastava veliki deo genetskog potencijala je izgubljen usled smanjenja broja svinja Tako da je sve teže obnoviti proizvodnju u kratkom roku.  U  periodu  od  2000.  godine  broj  svinja  u  tovu  je  smanjen  za  12%  od  4.066.000  na  3.631.000  grla  usled nestabilne cene  svinja  i  stočne hrane,  trenda  rasta uvoza  svinjskog mesa, nesrazmerno male podrške  sektoru u poređnju sa konkurencijom u regionu i EU i nemogućnosti izvoza na tržište EU. 

Mali proizvođači, sa nekoliko svinja, koji proizvode za sopstvene potrebe na ekstenzivan način imaju relativno nisku cenu koštanja  i ne zavise od tržišnih kretanja usled zatvorene proizvodnje. Procena  je da se oko ¼ proizvedenog mesa konzumira u domaćinstvu  ili uz ekstremno kratak tržišni  lanac koji završava u komšiluku  ili kod rođaka. Ove proizvođače neće uvoz zaustaviti u  toj proizvodnji. Njima  se može desiti  strožija  regulativa, kazne,  ili pobljšanje životnog standarda.  

 125

Sektor svinjarstva najviše doprinosi prihodu od 982 registrovana objekta za preradu (podaci iz juna 2010) jer mu je i učešće najveće (veće od goveđeg  i pilećeg mesa). Najveći deo ovih kapaciteta  je po veličini mali pa po pravilu ne ispunjava standarde EU. Reforma celokupnog sistema prerade mesa bi tek rebalo da se desi.  

Potrošači u Srbiji su posebno osetljivi na uvoz svinjetine, najviše zbog tradicije koju ova proizvodnja  ima. Tako  je rašireno mišljenje  da  Srbija  uvozi  nekvalitetno meso  i  iznutrice  iz  EU.  Ili  kada  je  cena  žive  vage  niska,  da  je  to posledica,  ničeg  drugog  nego,  prekomernog  uvoza  svinjskog mesa. Ova  osetljivost  potrošača  često  dovodi  do reagovanja tvoraca politike da uvode razne necarinske barijere kojima sprečavaju uvoz, pa se može konstatovati da uvoznicima nije lako da planiraju uvoz usled netransparetnog i nepredvidljivog graničnog veterinarskog sistema.   

Tržište  kukuruza  je malo  zavisno  od  tržišta  proizvodnje  i  prerade  svinja  i  obratno.  Srbija  je  veliki  proizvođač  i izvoznik  kukuruza  i  iako  su očekivanja proizvođača  da  cena  svinja prati  cenu  kukuruza  na ova dva  tržišta  utiču mnogo više drugi faktori kao što su svetske cene i vremenske prilike kod kukuruza ili evropske cene kod svinja. Zato ih  treba uvek posmatrati odvojeno.  Iako  je Srbija cenovno vrlo konkurentna u proizvodnji kukuruza ne mora da znači da će biti i u ceni svinja, mada bi trebalo da iskoristi tu činjenicu.  

 

Mogućnost promene 

Srbija već sada ima nepovoljne trendove u uvozu svinjskog mesa, naročito onog zamrzutog. Tokom 2009. godine je trgovinski deficit u razmeni svinjama, svinjskim mesom i svinjskim prerađevinama iznosio preko 13 miiona USD što nije mnogo uzimajući u obzir:  

• Ukupnu vrednost potrošnje u Srbiji.  

• Iskustva zemalja regiona koja imaju značajno veće deficite.  

• Činjenicu  da  je  cena  krajem  2008.  godine  dostigla  svoje  maksimalne  vrednosti  ikada,  čime  se  otvorila mogućnost za uvoz.  

• Da najveći deo deficita dolazi usled uvoza smrzutog mesa koje pretežno završava u preradi  

• Da je cena kukuruza dugi period visoka i obeshrabruje proizvođače svinjskog mesa. I da se očekuje sniženje cene.  

S druge strane, postoje brojni pokazatelji koji ukazuju da će domaća potrošnja, sve više, biti snadbevana iz uvoza na račun smanjenja domaće proizvodnje. Pokazatelji koji najviše ukazuju na to su:  

• Značajan novo liberalizacije, naročito prema EU.   

• Trend povećanja uvoza koji se događa u predhodne dve godine.  • Trend  smanjenja  izvoza  na  tržišta  koja  su bila otvorena  za proizvode  iz  Srbije  a ne  za  zemlje  EU  (CEFTA 

tržište) i otvaranje tih tržišta prema EU čime se dobija veća konkurencija na njima.  

• Činjenica da se uvoz povećava u 2009. godini i pored izraženog trenda smanjena cena.  

• Veliki izvoz žive stoke u susedne zemlje, koje su tradicionalno tržište za naše proizvode od svinjskog mesa.  

• Značajno smanjenje stočnog fonda svinja koje otežava brzo i lakao prilagođavanje poticajima visoke cene.  

• Donošenje Zakona o GMO koji onemogućava da Srbija ima pristup konkurentnoj ceni sojine sačme, a samim tim  i  stočnoj  hrani.  Upravo  ovo  značajno  smanjuje  konkurentnost  proizvodnje  svinja  u  odnosu  na konkurenciju koja nema ovakva ograničenja 

• Mali nivo investicija i refomi u sektoru  

• Verovatno produženje izvozne zabrane za EU za narednih nekoliko godina   • Iskustva novih zemalja članica u EU koja pokazuju da je proizvodnja svinja jedna od najosetljivihjih prozvodnji 

na liberalizaciju prema EU.  

Znači nema nikakvih dilema da će se uvoz nastaviti. Jedino pitanje  je kakav će biti njegov tempo.  Isto tako nema dileme  da  će  postojati  značajne  varijacije  u  količini  uvoza  među  godinama  koje  će  pratiti  oscilacije  domaće proizvodnje. Ove oscilacije postoje i sada tako da, kada je domaća cena visoka u Srbiji uvoz se povećava i obrnuto. Cenovne varijacije u Srbiji su izraženije nego u EU i u regionu. Tako kada je cena u regijonu niska, u Srbiji je još niža nego u drugim zemljama, kada  je cena visoka, u Srbiji  još viša. Ova činjenica  je pre svega uslovljena unutrašnjiom konkurencijom,  zatvorenošću  tržišta  i  velikog  broja  proizvođača  koji  lako  ulaze/izlaze  i  povećavaju/smanjuju proizvodnju. Liberalizacijom će se pikovi visoke  i niske cene smanjivati ali  će proći dosta vremena (pa  čak  i posle ulaska u EU), da bi došli do nivoa zemalja EU sa razvijenim svinjarstvom.   

Grafikon 123: Cena i trend cene tovljenika u EU, Srbiji i Hrvatskoj 

 126

Međutim otvorena pitanja su:  

• Da  li će se uvoz ostvarivati samo usled cenovne nekonkurentnosti  ili će dolaziti  i do nedostatka proizvoda koji će usloviti „moranje“ uvoza? 

• Koliko će se uvoz ustaliti tj. koliko on neće samo zavisiti od cenovnih varijacija i koja su to granična područja kada će se on dešavati? 

• Koji proizvodi će imati najveći uvoz?  

Ukoliko  se  nastave  negativni  trendovi  u  smanjenju  broja  grla  i  smanjenju  proizvodnje,  može  se  desiti  da  se određene kategorije mesa moraju uvoziti. Najveća stalnost uvoza se već sada postiže kod uvoza smrzutog mesa bez  kosti  (koje  se  uvozi  zbog  cenovne  konkurentnosti),  suvog  mesa  i  prerađevina  (koje  se  uvoze  zbog konkurentnosti kvalitetom). Znajući da su ovo kategorije mesa u kojima je EU vrlo konkurentna očekuje se: 

• Povećanje uvoza smrznutog mesa bez kosti, prvenstveno za potrebe prerađivačke  industrije, tako da će se proširiti vreme uvoza i količine.  

• Povećanje uvoza suvog mesa i prerađevina (prateći nivo rasta standarda stanovništva).  

Pored ovih kategorija mesa, a znajući  iskustvo NMS  i Hrvatske kao  i cene postoji značajna mogućost da se pored ovih kategorija mesa poveća i uvoz ...   

Dodatni problem, za proizvođače u Srbiju,  je  što  će  se  izvoz u CEFTA zemlje  smanjivati usled  činjenice da Srbija dobija konkurenciju na CEFTA tržištu, usled  liberalizacije tarifa u BiH, Crnoj Gori  i Makedoniji, kao  i činjenice da će Hrvatska, verovatno uskoro, postati deo EU Time će iovako mali izvoz biti i potpuno onemogućen.  

 127

 

 

Grafikon 124: Prosečna cena tovljenika u EU zemljama, Srbiji i Hrvatskoj u 2008. godini 

Grafikon  125:  Prosečna  cena  tovljenika  u  EU  zemljama,  Srbiji  i Hrvatskoj u 2009 

Najveća mogućnost uvoza svežeg, smrzutog, suvog svinjskog mesa kao  i prerađevina od svinjskog mesa dolazi  iz zemalja  EU.  Ove  zemlje  su  među  najkonkurentnijim  u  svetu,  ali  one  često  imaju  „popuste“  u  prodaji  usled nesavršenog tržišta  i proizvodnje viškova. Srbija kao zemlja sa tradicijom potrošnje svinjskog mesa  i kao relativno „novo“ tržište sigurno se čini zanimljiva EU, izvoznicima iz EU, isto koliko i srpskim uvoznicima. Uspostavljanje ovih trgovinskih kanala je počelo da raste poslednjih dve godine i liberalizacija će ga ubrzati.  

Nije bez osnova  razmišljanje da  će  se otvoriti  trgovinski  kanali  za uvoz  smrznutih polutki  i mesa  iz Belorusije u Srbiju.   Srbija  i Belorusija  imaju slične proizvodne cene za većinu kategorija svinjskog mesa. Međutim, zbog velike državne regulacije u Belorusiji, postoje manji cenovni pikovi. Dodatno, Belosrusija  ima  i viškove koje prvenstveno usmerava  na  rusko  tržište.  Ukidanjem  u  potpunosti  carinskih  ograničenja  na  uvoz  iz  Belorusije,  otvara  se mogućnost da u određenim periodima Beloruisija bude opcija za uvoz svinjskog mesa u Srbiju.  

Koliko će se slična mogućnost otvoriti za uvoz iz STO zemalja prvenstveno će zavisiti od toga kako će se pregovori završiti i ko će imati (EU ili STO zemlje) preferencijlani pristup na tržište Srbije. Ovo se naročito odnosi na smrznuto meso bez kosti. Ono je glavni izvozni artikal zemalja EU i Brazila/Argentine/SAD, a isto tako je glavni uvozni artikal Srbije. Praktično pitanje je konkurencije između velikih izvoznika za jednu količinu proizvoda koje će Srbija uvoziti.  

Grafikon  126: Mesečni  uvoz  svinjskog mesa  u  Rumuniju  2oo2‐2009. 

Grafikon 127: Proizvodnja svinja u Poljskoj u milionima tona  

   

 

Efekti   

Efekti  liberalizacije  u  sektoru  svinjarstva  će,  pre  svega,  zavisiti  od  spremnosti  da  se  sprovedu  reforme  koje  bi podrazumevale uvođenje standarda koji će omogućiti izvoz. Nekoliko efekata će se desiti svakako.  

Eliminisanje ekstremnih pikova visokih cena će sigurno biti prvi efekat koji će se primetiti. Vrlo je verovatno da će se eliminisati i efekat ekstremno niskih cena, ali ne kao direktna posledica liberalizacije nego kao posledica smanjenja 

 128

konkurencije usled smanjenja broja proizvođača. U tom kontekstu se može govoriti i o efektu snižavanje cena, kada se posmatra duži vremenski period.  

Ova sitaucija će najviše pogodovati potrošačima  i prerađivačkoj  industriji koja  ima mogućnost da  ima kontinuirani  pristup  inputima po pristupačnijim  cenama. Ove promene  će prvenstveno pogodovati  velikim prerađivačima  sa izgrađenim brendovima. Pa  će  shodno  tome  i mali preradni kapaciteti početi da  se polako gase  i postaju  samo klanice, ne samo kao posledica liberalizacije nego sveukupnih tržišnih procesa.   

Smanjenje  broja  proizvođača  svinja  kao  posledica  nemogućnosti  da  se  bude  konkurentan  usled  sniženja  cena, zahteva za većim standardima i procesa supermarketizacije. Ovo ukrupnjavanje proizvodnje će se desiti svakako, a liberalizacija samo ubrzava ovaj proces. Broj proizvođača koji imaju nekoliko svinja i proizvode za svoje potrebe će se  smanjivati  srazmerno  povećanju  životnog  standarda.  S  druge  strane  povećavaće  se  broj  specijlaizovanih proizvođača svinja, kojima  je ova delatnost osnovni  izvor prihoda. Ovo povećanje  će se prvenstveno dešavati na račun srednjih proizvođača svinja, koji imaju kapacitete od 20 do 200 svinja u turnusu i koji proizvode za tržište, ali nemaju kontinuitet u proizvodnji. Sve više će se uspostavljati tržišni lanci zasnovan na dugoročnim ugovorima pa će pitanje kontinuiteta postati važno.  

 

Zaključak  • Nema puno  indikatora koji ukazuju da se trendovi povećanja uvoza svinjskog mesa iz poslednje dve godine 

neće nastaviti i posle uspostavljenje liberalizacije, naprotiv dosta ih ukazueje na značajno povećanje uvoza.  

• Srbija mora da poveća nivo investicija u sekor, ukoliko želi da proizvodnja ostane na makar istom nivou posle liberalizacije.  

• Nivo dogovorene  liberalizacije u okviru STO  će  imati samo presudnu ulogu u tome odakle  će se smrznuto meso uvoziti (EU ili STO zemlje), a ne i kolika će biti njegova količina.  

• Najveći negativni efekat liberalizacije će osetiti srednji proizvođači, koji sada lako ulaze i izlaze iz proizvodnje usled poticaja velike/niske cene.  

• Pozitivan efekat pored potrošača  će  imati  i proizvođači mesnih prerađevina. Oni  će dobiti pristup  jeftinijoj sirovini, koja će uticati da se ubrzaju procesi ukrupnjavanje i smanjenje broja malih prerađivača   

   

 129

 

 

Živinsko meso  Gajenje živine  je široko rasprostranjeno širom sveta. Najviše živine se uzgaja u Aziji, oko 40% ukupne proizvodnje, zatim u Severnoj Americi, Evropi  i  Južnoj Americi. Najveći proizvođači pilećeg mesa  su SAD, Kina  i Brazil gde  se proizvede gotovo 50% ukupno dobijenog pilećeg mesa.  

Najveći izvoznici su Brazil, SAD, Holandija, Francuska i Belgija, dok je od azijskih zemalja prva Kina koja se nalazi tek na 11. mestu. Najveću jediničnu vrednost izvezene robe ostvaruju zemlje EU. 

Grafikon  128:  Zemlje  izvoznici  pilećeg  mesa  i  njihove jedinične vrednosti u 2009. godini 

Grafikon 129: Trgovina pilećim mesom u svetu po kategorijama 2009. godine  

U svetu se najviše trguje zaleđenim  isečenim pilećim mesom  i prerađevinama od pilećeg mesa. Trgovina oba ova proizvoda raste iz godine u godinu. Značajna je i trgovina  živim pilićima i to najviše jednodnevnim pilićima do 180g namenjenim za dalji tov. Njih se godišnje izveze u vrednosti od oko jedne milijarde USD i taj izvoz raste u poslednjih pet godina. Holandija  je  i najveći  izvoznik  i najveći uvoznik ovih pilića. Pored Holandije najveći  izvoznici  su: SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka, a najveći uvoznici Nemačka, Rusija, Ukrajina i Irska. Pored jednodnevnih pilića trguje se  i pilićima do 2  i preko 2 kg. Izvoz  i  jednih  i drugih u poslednje tri godine  je drastično pao. Dok se 2005.  i 2006. izvozilo pilića u vrednosti od preko milijarde USD, u poslednje tri godine taj iznos je pao na nekoliko desetina hiljada ili čak na nekoliko hiljada $, prvenstveno usled straha od ptičijeg gripa. Najveći izvoznici ovih pilića do 2 kg su Malezija, Nemačka, Holandija, Kina  i Belgija, a najveći uvoznici Holandija, Singapur, Belgija  i Hong Kong. Najveći izvoznici  pilića  preko  2kg  su Nemačka  (50%  ukupnog  svetskog  izvoza),  Francuska, Holandija  i  Belgija,  a  najveći uvoznici Belgija i Holandija.  

Mapa 24: Izvoz svih vrsta živinskog mesa u svetu u hiljadama USD  Mapa  25:  Izvoz  živinskog mesa u  Evropi u hiljadama USD 

   

U svetu se daleko više trguje zaleđenim pilećim mesom nego svežim. I to prvenstveno isečenim zaleđenim pilećim mesom. Prosečna vrednost spoljne trgovine iznosi oko 8 milijardi $, s tim da je 2008. godine ta vrednost premašila 10 milijardi  $. Najveći  izvoznici ovog proizvoda  su Brazil  i SAD koji  izvoze preko 66% ukupne  vrednosti  svetskog izvoza. Najveći uvoznici su Rusija, Japan, Kina, Hong Kong i Velika Britanija. Vrednost izvoza zaleđenog nesečenog pilećeg mesa u poslednjih pet godina se povećava i 2009. godine je iznosila gotovo 3 milijarde $. Brazil izveze 66% 

 130

svetskog  izvoza ovog proizvoda, zatim sledi Francuska sa  10%. Najveći uvoznik  je Saudijska Arabija sa 40%, zatim Ujedinjeni arapski emirati, Jemen, Oman i Rusija. 

Sveže pileće meso se daleko manje izvozi. Tako se godišnje izveze svežeg, nesečenog pilećeg mesa u vrednosti od oko 570 miliona $. Najveći  izvoznici su Francuska, Kina, SAD, Holandija  i Belgija, a najveći uvoznici Velika Britanija, Hong Kong, Nemačka, Belgija i Grčka. Vrednost izvoza, isečenog svežeg pilećeg mesa, iz godine u godinu raste i u 2009.  je  iznosila gotovo  2,5 milijardi  $. Najveći  izvoznici  su Holandija, Belgija, SAD  i Nemačka, a najveći uvoznici Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Holandija i Kanada.  

Drugi  proizvod  po  vrednosti  trgovine  su  prerađevine  od  pilećeg mesa.  Izvoz  prerađevina  iz  godine  u  godinu značajno raste pa se vrednost iz 2005. gotovo duplirala do 2009. godine. Tada je u svetu izvezeno prepađevina od pilećeg mesa u vrednosti od 4,6 milijarde $. Najveći  izvoznici su Tajland, Kina, Brazil, Nemačka  i Holandija, dok su najveći uvoznici Japan, Velika Britanija, Nemačka, Holandija i Kanada. 

Zemlje  Evropske  unije  znatno manje  u  ishrani  koriste  piletinu  (EU  27  ‐  15  kg  po  stanovniku,  EU  15  ‐  26  kg  po stanovniku)  nego  stanovnici  SAD  (45  kg),  Brazila  (39  kg),  Argentine  (36  kg)  i  Rusije  (19kg).  Ipak  U  zemljama Evropske  unije  je  2009.  godine  zaklano  6,3  milijarde  pilića  i  dobijeno  9,66  miliona  t  pilećeg  mesa.  Najveći proizvođači pilećeg mesa su Velika Britanija, Španija, Poljska, Francuska, Italija, Nemačka i Holandija.  

EU godišnje  izvozi značajne količine pilića do 180g  i taj  izvoz se  iz godine u godinu povećava, pa  je 2009. godine izvežena  vrednost od  276 miliona USD. U  isto  vreme  uvoz  se  smanjuje  sa  7.5 miliona USD,  koliko  je bilo  2005. godine, na  2,8 miliona $ 2009. godine. Najveći izvozni partneri su Rusija i Ukrajina, zatim Maroko, Alžir i Belorusija. 74% jednodnevnih pilića se uvozi iz SAD, ostali veći uvoznici su Kanada, Turska i Brazil. 

Izvoz živih pilića do 2 i preko 2 kg u poslednjih tri godine je bila mala i beznačajna.  

EU najviše izvozi zaleđeno pileće meso i izvoz ovog artikla  je u porastu. Blago raste i izvoz prerađevina od pilećeg mesa, dok je izvoz svežeg pilećeg mesa gotovo konstantan. EU najviše uvozi prerađevine od pilećeg mesa. Drugi po vrednosti je uvoz zaleđenog sečenog pilećeg mesa, ali se vrednost uvoza ovog artikla smanjuje od 2005. do 2009. godine, za razliku od vrednosti uvoza prerađevina. Uvoz svežeg mesa je zanemarljiv. 

Grafikon 130: Izvoz pilećeg mesa i prerađevina od mesa u EU  Grafikon 131: Uvoz pilećeg mesa i prerađevina od mesa iz EU 

 

EU najviše  izvozi  zaleđeno  isečeno pileće meso,  ali ga  i uvozi u  većim  količinama. Do  2008. godine EU  je  imala negativan bilans u trgovini ovim mesom. U poslednje dve godine se slika promenila,  jer se  izvoz povećao a uvoz smanjio pa je 2009. godine bilans bio pozitivan u vrednosti od 82 miliona $. Međutim, kada se pogleda bilans uvoz‐izvoz u količini izvezenog mesa, uvek je bio pozitivan i povećavao se iz godine u godinu. To povećanje se dešavalo jer  je  jedinična vrednost uvezenog mesa više nego duplo veća od  jedinične vrednosti  izvezenog mesa. Zemlje EU godišnje  izvezu ovog mesa u prosečnoj  vrednosti od oko 400 miliona  $. Najviše  se  izvozi u Rusiju, Hong Kong, Benin, Ukrajinu  i Maleziju, dok 80% uvezene robe stiže  iz Brazila, zatim Čilea, Argentine  i SAD. Od 2005. do 2009. godine uvoz se gotovo prepolovio. Tako da je EU 2009. godine uvezla sečenog zaleđenog pilećeg mesa u vrednosti od 380 miliona $.     

U  spoljnoj  trgovini,  prerađevinama  od  pilećeg mesa,  bilans  je  negativan. Uvoz  i  izvoz  konstantno  raste,  ali  su vrednosti uvoza daleko više. Tako je 2009. godine uvezeno prerađevina od pilećeg mesa u vrednosti nešto većoj od jedne  milijarde  $,  najviše  sa  Tajlanda  i  iz  Brazila,  odakele  stigne  preko  96%  ukupnog  uvoza.  Vrednost  izvoza prerađevina je daleko manja i 2009. je iznosila 130 miliona $.  

Srbija je na 57. mestu u svetu po proizvodnji pilećeg mesa. Godišnje se zakolje oko 47 miliona pilića i dobije se oko 75 hiljada tona pilećeg mesa. Od živih pilića Srbija gotovo da jedino trguje jednodnevnim pilićima, ali i u toj trgovini ostvaruje negativan bilans. Godišnje se uveze živih pilića u prosečnoj vrednosti od oko 3,5 miliona $ i ova vrednost se u poslednjih pet godina konstantno povećava. Najviše se uvozi  iz Mađarske, Nemačke, Holandije, Francuske  i 

 131

Poljske. Živi pilići do 180g se izvoze u Makedoniju (62%), Crnu Goru i BiH. Vrednost izvoza iz godine u godinu raste i 2009. godine iznosila je 800.000 $.  

Verovatno  jedna  od  osnovnih  karakteristka trgovine  pilećim  mesom  je  njena  nestalnost. Naročito  je  teško  pratiti  pravilnost  u  rastu  ili padu  vrednosti  izvoza.  Druga  osnovna karakteristika  trgovine  je da Srbija za  razliku od EU najviše  trguje  svežim pilećim mesom, dok  je trgovina zaleđenim mesom daleko manja.  

Vrednost izvoza ,svežeg nesečenog mesa, bila je najviša  2005.  godine  i  dostizala  je  gotovo  2 miliona $. U sledeće dve godine vrednost  izvoza se prepolovila, da bi  2008., opet  skoro dostigla vrednosti  iz 2005. godine. Sav  izvoz usmeren  je prema  Crnoj  Gori,  Makedoniji  i  BiH.  Srbija generalno ne uvozi sveže nesečeno pileće meso, mada  je 2009. godine prvi put zabeležen uvoz u poslednjih pet godina, ali u maloj vrednosti.   

Srbija ostvaruje pozitivan bilas i u trgovini zaleđenim nesečenim pilećim mesom. U poslednjih pet godina najviše ga je  izvezla 2007. godine, u vrednosti od gotovo milion $. U predhodne dve godine  izvoz  je smanjen  i 2009. godine ovog mesa je izvezeno u vrednosti od 465 hiljada $. Najviše je izvezeno u Crnu Goru, 80% ukupnog izvoza, zatim u Makedoniju  i BiH. Srbija uvozi zaleđeno nesečeno pileće meso ali u mnogo manjim količinama. Vrednost uvoza se kreće od 4.500$ do 140.000$. 

Od pilećeg mesa Srbija najviše izvozi sveže sečeno pileće meso. U poslednje tri godine vrednost izvoza ovog mesa je veća od dva miliona $ i konstantna je. Jedini izvozni partneri su Crna Gora, Makedonija i BiH. Jedinična vrednost izvoza Srbije je uglavnom niža od jedinične vrednosti izvoza EU, osim 2009. godine kad je bila viša za gotovo 1$/kg. Uvoz svežeg sečenog pilećeg mesa u Srbiju gotovo da je simboličan. 

Bilans spoljne trgovine zaleđenim sečenim pilećim mesom je takođe pozitivan. Količine i vrednosti izvezenog mesa variraju  iz godine u godinu. Najmanja vrednost  izvoza bila  je 2005. godine  i  iznosila  je 250.000$, a najveća 2007. godine kada  je  iznosila  1,2 miliona $. Ovaj proizvod pored  stalnih  izvoznih partnera Crne Gore, Makedonije  i BiH izvozi se i u Hrvatsku i Vietnam. Uvoz ovog mesa se povećava iz godine u godinu i 2009. godine iznosio je gotovo pola miliona $. Najveće količine Srbija uvozi iz BIH. Čak u trgovini sa Bosnom ove kategorije mesa imamo negativan trgovinski bilans. 

Negativni bilans u spoljnoj trgovini pilećim mesom Srbija ostvaruje i u trgovini prerađevinama. U 2009. godini deficit je iznosio preko 5 miliona $. Uvoz prerađevina je u stalnom rastu i u poslednjih pet godina se povećao gotovo pet puta.  Tako  je  2009.  godine  iznosio  5,8 miliona  $.  Srbija  najviše  uvozi  iz  BiH,  Slovenije, Mađarske,  Nemačke  i Francuske. Jedinična vrednost uvezene robe višestruko je veća od jedinične vrednosti izvezene robe.  

Turska je deseta država u svetu po proizvodnji pilećeg mesa. Godišnje se zakolje oko 600 miliona pilića i dobije se oko milijardu tona pilećeg mesa. Ukratko osnovne karakteristike trgovine piličima i pilećim mesom Turske su: 

• Turska daleko više uvozi  (prosečno u periodu 2005‐2009, preko  10 miliona USD) nego  što  izvozi  (u  istom periodu  oko  2.3 mliliona  USD)  živih  pilića  do  180g.  Jednodnevne  piliće  najviše  izvozi  u  Egipat,  Kipar, Rumuniju Gruziju i Azerbejdžan, a uvozi iz Velike Britanije, Nemačke, Holandije, Francuske i Izraela. 

• Trgovina živim pilićima do i preko 2 kg gotovo da i ne postoji.  

• Po  izvozu mesa  Turska  se  ubraja  u  države  koje  dosta  izvoze  pileće meso  i  to  najviše  zaleđenu  piletinu, naročito zaleđeno nesečeno pile. Dodatno, izvoz ove kategorije se značajno povećava svake godine pa je tako vrednost  izvoza 2006. godine  iznosila  je 6,8 miliona $, a 2009. godine 101 milion $. Oko 67%  izvozi u Irak, zatim u Azerbejdžan 20%, BiH, Angolu i Makedoniju.  

• Sveže nesečeno meso Turska gotovo da i ne uvozi, a izvozi ga u vrednosti od oko milion $.  

• Sveže isečeno pileće meso Turska uopšte ne uvozi, a izvoz varira iz godine u godinu pa je 2005. godine izvoz bio 194 hiljada USD, a 2008. godine 2,8 miliona USD.  

• Turska ostvaruje veliki pozitivni bilans u  spoljnoj  trgovini zaleđenim  sečenim pilećim mesom  te  je u 2009. godini izvezla ovog mesa u vrednosti od 46 miliona $.  

• Za razliku od EU i Srbije, Turska ne uvozi mnogo prerađevina od pilećeg mesa pa joj je i ovde bilans spoljne trgovine pozitivan. Turska je do 2009. godine prosečno izvozila prerađevine u prosečnoj vrednosti od oko 

Grafikon 132: Izvoz različitih kategorija pilećeg mesa iz Srbije 

 

 132

600.000 $, a 2009. godine u vrednosti od 4,88 miliona $. Prerađevine najviše  izvozi u  Irak, Azerbejdžan, Kipar, Kinu i Nemačku.  

Belorusija  spada  u  značajne  evropske  izvoznike  pilećeg mesa.  Proizvodnja  pilića  i  pilećeg mesa  se  u  Belorusiji povećava iz godine u godinu. Godine 2009. zaklano je 177 miliona pilića i dobijeno 220.000 t pilećeg mesa.   

Belorusija ne trguje živim pilićima, osim što svake godine potroši od 10 do 16 miliona $ na uvoz pilića do 180g. Pilići se najviše uvoze  iz Poljske, Litvanije, Holandije, Rusije  i Nemačke. Najviše  izvozi zaleđeno nesečeno pileće meso. Ovo meso  je prosečno u periodu od 2005‐2009.  izvozila u vrednosti od  11 miliona $. Zanimljivo  je da  izvoz ovog proizvoda naizmenično pada i raste iz godine u godinu. Tako je 2006. i 2008. iznosio 8 miliona $, a 2005. i 2007. više od 10 miliona. U 2009. godini izvoz se drastično povećao na 18 miliona $. Gotovo čitava količina izvezena je u Rusiju i jedna manja količina u Ukrajinu. Belorusija je i uvoznik zaleđenog nesečenog pilećeg mesa, ali u malim količinama.  

Belorusija  je takođe  i veliki  izvoznik svežeg nesečenog pilećeg mesa.  Izvoz ovog proizvoda se  iz godine u godinu povećava i 2009. godine je iznosio 18 miliona $, dok se prethodnih godina kretao oko 4 miliona $. Celokupan izvoz ovog proizvoda ide u Rusiju.  

Celokupna  spoljna  trgovina  svežim  isečenim pilećim mesom obavlja  se  samo  sa Rusijom, ali  su  vrednosti  izvoza daleko manja nego kod predhodne dve kategorije i iznose nekoliko stotina hiljada USD godišnje.  

Belorusija ostvaruje negativan bilans u trgovini isečenim zaleđenim pilećim mesom i pilećim prerađevinama. U oba slučaja uvoz ima trend pada, ali još uvek dostiže značajne vrednosti. Tako kod isečenog zamrzutog pilećeg mesa je u 2009. godini iznosio 7 miliona USD (a izvoz 4.3), a kod prerađevina 2,5 miliona USD (izvoz oko 300 hiljada USD). 

  

Dogovorena liberalizacija  

Pileće meso  je  jedan od glavnih artikala  ishrane u Srbiji. Veliki broj proizvođača  se bavi uzgojem  i proizvodnjom pilića od velikih živinarskih farmi, preko srednjih i malih proizvođača koji uzgajaju piliće za sebe i prodaju od kuće ili na lokalnoj pijaci. Sve ovo su bili razlozi da se carina na pileće meso prema EU smanjuje postepeno. Tako da će sa postojećih 57% biti snižene na 17% za svežu piletinu  i 14% za zaleđenu piletinu. Carina prema zemljama STO koje su najveći svetski proizvođači  i  izvoznici za sada ostaje visoka  i to 56,7  i 56,3%.  Ista  je  i carina prema Turskoj, koja  je, takođe, veliki izvoznik pilećeg mesa. Različitim carinama prema zaleđenom i svežem mesu Srbija je pokušala da više zaštiti  tržište  svežim mesom,  jer ono predstavlja  jedan od glavnih proizvoda  i  velikih  farmi  i malih proizvođača. Pored carinske zaštite, uvek su bile prisutne i vancarinske mere zaštite tako da se moralo tražiti odobrenje za uvoz. Morala  se  kontrolisati  svaka  pošiljka  koja  se  uvozi,  umesto  imanja  odgovarajućeg  upravljanja  rizikom.  Ovo primenjivanje  vancarinskih mera  kada  je  u  pitanju  sveža  piletina  je  lako  sprovodljivo  jer  je  sveža  piletina  lako kvarljiva i najmanje zaustavljanje na carini može da predstavlja veliki rizik za uvoznika.  Tabela 37: Dogovoreni nivo liberalizacije za živinsko meso    Početna  EU  STO  Turska  Belorusija 

Sveža piletina  30.3%  21.2% ‐ 18.2% ‐ 15.2% ‐ 12.1% ‐ 10%  56.7%  56.7% Smrznuta piletina  30.2%  21.2% ‐ 18.1% ‐ 15.1% ‐ 12.1% ‐ 9%  56.3%  56.3% 

Ukidanje carina 0% 

 

Karakteristike tržišnog lanaca u Srbiji  

Od ukupno proizvedene piletine u Srbiji 45% se proizvede na komercijalnim farmama, oko 40% polukomercijlanim i oko 15% na gazdinstvima koja proizvode za svoje potrebe. U komercijlanom sektoru, koji proizvodi za tržište,  ima oko 70 velikih farmi brojlera sa kapacitetom od 10,000 do 120,000 živine, pri čemu ukupan kapacitet na njima je oko 10 milliona borjlera. S druge strane malo  je domaćinstava na selu koje ne proizvode piletinu bar za svoje potrebe. Generalno gledano, glavna  karakteristika  tržišnog  lanca pilećeg mesa u  Srbij da  je  izrazito  kratak  uz postojanje mnogo malih proizvođača.  

U Srbiji postoji 31 klanica za proizvodnju živinskog mesa i 19 kombinovanih objekata (klanica, sečenje i prerada), od toga samo  jedan objekat zadovoljava standarde za  izvoz u EU, 9 zadovoljavaju standarde  izvoza u ostale zemlje.  Postoje i tri objekta za proizvodnju prerađevina od živinskog mesa i od njih 2 mogu da izvoze u istale zemlje, ali ne i u EU. Ovo je jedan od razloga zašto Srbija gotovo jedino  izvozi piletinu u zemlje CEFTA sporazuma i to Crnu Goru, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu.   

Da bi bila konkurentna. po ulasku u EU, Srbija mora unaprediti genetski potencijal  i načine čuvanja. Srbija  je veliki uvoznik  jednodnevnih pilića. Međutim, postoji problem  jer  je uvoz periodičan  i ne preterano  selektivan,  tako da smo  po  genetskom  potencijalu  daleko  iza  zemalja  ozbiljnih  proizvođača  pilećeg  mesa,  što  dosta  utiče  i  na konkurentnost našeg proizvoda.  

Srbija danas ima stabilno unutrašnje tržište za trgovinu pilećim mesom. Razlozi za to su: 

 133

• Domaća proizvodnja je osnova za potrošnju. Uvezeno meso i prerađevine od mesa čine mali udeo u ukupnoj potrošnji u Srbiji (manje od 5%).  

• Ponuda pilećeg mesa i proizvoda od mesa je raznovrsna i piletine ima dovoljno.  

• Cena je relativno stabilna i pored konstantno pristutnog blagog rasta. Slično je i sa uvoznom piletinom gde jedinična vrednost kod nas, ali i u svetu od 2005. do 2009. godine porasla za jedan USD po kg. 

• Najveći deo deficita u  trgovini pilećim mesom dolazi od uvoza  smrznutog  sečenog mesa koje završava u preradi. 

• Kupci imaju visok preferencijal prema domaćoj piletini, a veliku odbojnost prema piletini iz uvoza pogotovo piletini iz zemalja STO. 

• Cenovna konkurentnost Srbije u svežem pilećem mesu u odnosu na EU, ali ne i na zemlje STO i Tursku. 

Uzgoj pilića na manjim i srednjim farmama, kao i uzgoj pilića na tradicionalan način u domaćinstvima ne zadovoljava standarde EU pa će investicije biti neophodne. Takođe je teško kontrolisati zdravstvenu bezbednost pilećeg mesa dobijenog na ovakvim  farmama, pogotovu onog mesa prodavanog na pijacama,  ili direktno  sa  farme. Mada na pijacama postoje mere bezbednosti koje prodavac mora da ispuni, ali su i te mere nedovoljne.  

Proizvodnja pilećeg mesa  i piletine  ima  specifično  kratak obrt za  stočarstvo  i mogućnost da  se na  relativno brz način podigne konkurentnost proizvodnje  (kvalitetan   objekat,  jato  i hrana) ukoliko postoji znanje u proizvodnji. Dok  je  u  govedarskoj,  svinjogojskoj  i  proizvodnji ovaca potrebno  nekoliko  godina,  značajne  zemljišne površine, dugo ulaganje u genetiku i sl. U slučaju proizvodnje pililića obrt je mnogo brži.  

 

Mogućnost promene 

Srbija  ima dovoljno unutrašnje konkurencije u proizvodnji pilećeg mesa što cene generalno drži na niskom nivou. Gledajući  jedinične vrednosti  izvoza sveže piletine u Srbiji  i u EU, može se reći da  je Srbija cenovno konkurentna. Gotovo svake godine jedinična vrednost izvoza Srbije je za 0,1 ili 0,2 $/kg jeftinija nego jedinična vrednost izvoza u EU.  O  cenovnoj  konkurentnosti  izvoza  celog  zaleđenog  pileta  teško  je  govoriti  sa  preciznošću  jer  Srbija  ovim proizvodom malo trguje (ukupna vrednost godišnjeg uvoza i izvoza je manja od jednog miliona $). Vrednost izvoza zaleđenog isečenog mesa takođe nije velika, ali ovde možemo govoriti o cenovnoj konkurentnosti, jer izvoz Srbije u poslednje 3 godine je stalan i veći od dva miliona $ godišnje.  

Najveća  stalnost uvoza  se,  već  sada, postiže  kod  smrzutog mesa. Ono  se uvozi  zbog  cenovne konkurentnosti  i prerađevina  koje  se  uvoze  zbog  konkurentnosti  kvalitetom.  U  zaleđenom  mesu  EU  je  značajno  cenovno konkurnetnija pa se može očekivati trend rasta uvoza ovog proizvoda. Pitanje povećanja standarda građana Srbije generisaće odgovor na pitanje da  li  će  se povećavati uvoz prerađevina.  Jedinična  vrednost prerađevina u EU  je značajno viša od jedinične vrednosti u Srbiji, ali se ove prerađevine uvoze u značajnim količinama i u trgovini njima Srbija ostvaruje negativni bilans. Znači, cena proizvoda uvezenih  iz EU neće biti razlog uvoza, ali ukoliko domaće tržište bude sve više tražilo kvalitetne prerađevine od pilećeg mesa, rast uvoza se može očekivati  

Teško  je ocenjivati konkurentnost kvalitetom. Ali na osnovu dominantnog mišljenja domaćih kupaca najukusnije  i najkvalitetnije  je pileće meso proizvedeno na  tradicionalan način  i kupac  je  spreman da ovo meso plati  skuplje, zatim meso sa većih farmi u Srbiji, a najveća odbojnost je prema pilećem mesu uvezenom iz zemalja STO.   

Prema predviđanjima FAO OECD proizvodnja pilećeg mesa će u  svetu rasti u narednim godinama. Svetske trendove će pratiti  i Turska, dok će   proizvodnja u EU biti manje‐više konstantna. Povećanja proizvodnje može dovesti  i do niže  jednične vrednosti piletine na svetskom tržištu, mada tokovi cena u poslednjih pet godina ne govore tome u prilog. Prema istim predviđanjima izvoz Turske će se u narednih deset godina gotovo duplirati. Zbog toga je dobro da Turska nije zatražila nikakve koncesije na uvoz pilećeg mesa i da je praktično sa ovako dogovorenim bilateralnim sporazumom sebi zatvorila vrata za tržište Srbije. Zadržavanje visokih carina  i prema zemljama STO onemogućiće uvoz  piletine  iz  ovih  zemalja,  jer  su  ove  zemlje  samo  cenovno  konkurentne,  a među  domaćim  kupcima  vlada mišljenje da je njihova piletina bezukusna i lošijeg kvaliteta.  

Iskustva drugih zemalja u okruženju govore o naglom povećanju uvoza pilećeg mesa odmah po ulasku u EU. Tako je u Mađarskoj uvoz na mesečnom nivou odmah po ulasku dupliran i nastavio je konstantan rast. Povećanje uvoza u Rumuniji je bilo drastičnije od 2007. godine i to najviše u korist EU, dok je uvoz iz SAD i Brazila smanjen. 

Grafikon  133:  Projekcija  izvoza  pilećeg  mesa  do  2018 (FAO/OECD) 

 134

Pored  toga  što  je  tržište pilećim mesom  i  u  Srbiji  stabilno, bez  bitnog  uticaja  uvoza,  može  se  pretpostaviti  da  će priključivanjem  EU  uvoz  rasti.  Razloge  bi  trebalo  tražiti  u teškoćama  sa  standardima  EU  u  gajenju,  klanju  i  preradi živine, malom nivou tehničke opremljenosti farmi  i prerade, lošom  strukturom proizvođača, gubljenju određnih  tržišta  i slično. Na kraju, iskustva NZČ jasno ukazuju na ovaj trend.  

Liberalizaciom  prema  EU  uvoz  pilećeg mesa  će  se  sigurno povećavati  i  to prvenstveno  zaleđenog mesa  i  prerađevina od mesa  jer  je tu EU cenovno konkurentna. Pitanje  je samo koliko će domaće tržište imati potrebe za ovim proizvodima i koliko  će  to  smanjiti  domaću  proizvodnju  prerađevina  i zaleđene  piletine.  Situacija  će  sigurno  biti  nešto  drugačija kada  je u pitanje  sveža piletina  jer  je u njoj  Srbija  cenovno konkurentna  i  postoji  visoki  preferencijal  kupca  prema domaćem  proizvodu.  Cenu  koštanja  sveže  piletine  i  piletine  uopšte  može  značajno  da  poveća  i  najavljeno postepeno uvođenje standarda, koje neće moći svi u potpunosti da  ispune  i koji će u početku značajno opteretiti proizvođače i prerađivače.  

Grafikon 134: Uvoz piletine u Mađarskoj po mesecima  Grafikon  135:  Mesečni  uvoz  živinskog  mesa  u  Rumuniju  po destinaciama  

    

Efekti   

Efekti  liberalizacije  u  sektoru  živinarstva  najviše  će  se  odraziti  na  uvođenje  standarda  u  gajenju  živine,  klanju  i preradi  pilećeg mesa. Obezbeđivanje  ovih  standarda  pružiće  uslove  za  povećanje  izvoza  piletine  na  tržište  EU. Relativne  cene pilećeg mesa biće u odnosu na EU  i druge  zemlje  slične današnjoj,  jer otvaranje prema EU neće dovesti do automatskog obaranja cena. Cena hoće biti niža, ali tek u kasnijim fazama priključenja EU, kada cenu više neće  samo  diktirati  domaća  unutrašnje  konkurencija  nego  i  drugi  faktori.  Ova  sitaucija  će  najviše  pogodovati potrošačima  i prerađivačkoj  industriji koja  ima mogućnost da  ima kontinuirani pristup  inputima po pristupačnijim cenama,  naročito  onim  velikim  sa  izgrađenim  brendovima.  Shodno  tome,  mali  preradni  kapaciteti  će  imati poteškoće  da  opstanu  na  tržištu.  Sve  ovo  neće  biti  direktna  posledica  liberalizacije  carina  nego,  pre  svega, ekonomskih zakonitosti i priključenja EU. Novi standardi i nova pravila neće mnogo uticati na male proizvođače koji proizvode  od  svojih  kuća.  Velikim  kompanijama  ovakva  situacija  će  odgovarati,  a  najgore  će  proći  srednji proizvođači koji su najmanje spremni na promene  i nove propise  i  jaču konkurenciju. Mali proizvođači koji  imaju niske troškove pri proizvodnji utovljenih pilića nastaviće jednako uspešno svoju proizvodnju i prodaju u lokalu i pri ulasku u EU. Takođe, prednost ovim proizvođačima daje i potencijalni domaći kupac koji radije kupuje domaće pile (koje  je  trčalo po dvorištu),  čak  ga  i  skuplje  plaća  nego pileće meso  iz  uvoza  ili  pileće meso  gajeno  na  velikim farmama.  

 

Zaključak  • Potrebno  je  sprovesti  reformnu  sektora  živinarstva,  povećati  investicije  usmerene  na  postizanje  novih 

zahteva koje će pred Srbiju postaviti EU.  

 135

• Liberalizaciom  trgovine  sa  EU,  Srbija  će  sigurno  povećati  izvozni  deficit  u  trgovini  piletinom,  jer  će  se povećati uvoz zaleđenog mesa i prerađevina. Sa druge strane ulaskom i ostalih zemalja CEFTE u EU, Srbija će izgubiti primarno mesto u izvozu sveže piletine.  

• Zadržavanje visokih carinskih stopa prema zemljama STO, zaštitiće Srpsko tržište, bar na kratko vreme, od velikog uvoza, prvenstveno, zaleđenog mesa.  

• Pozitivan efekat pored potrošača  će  imati  i proizvođači mesnih prerađevina koji  će dobiti pristup  jeftinijoj sirovini koja će uticati da se ubrzaju procesi ukrupnjavanje i smanjenje broja malih prerađivača  

 

 136

 1.7. PAPs 

Šećer  Šećer se dobija iz repe i trske. Šećerna repa se u svetu u 2009. godini uzgajala na 4,3 miliona ha odakle je dobijeno 230 miliona tona repe. Površine pod šećernom trskom su bile 5.5 puta veće i zauzimale su 23,7 miliona ha i na njima je proizvedeno  1,6 milijardi  tona šećerne  trske. U poslednjih pet godina površine zasejane pod  šećernom  repom smanjene su za više od milion ha, dok površine pod šećernom  trskom  rastu svake godine. Samo za poslednjih 5 godina  su porasle, gotovo, za 4 miliona ha. Šećerna  repa  se uzgaja u 42 zemlje  i uglavnom  je njena proizvodnja skoncentrisana  u  Evropi,  gde  se  uzgaja  70%  ukupne  svetske  proizvodnje. Ostale  količine  proizvedu  se  u  Aziji  i Severnoj Americi. Najveći proizvođači šećerne repe su Francuska, SAD, Nemačka, Rusija  i Turska. Šećerna trska se uzgaja isto u 42 zemlje na svetu. Najviše se proizvodi u Južnoj Americi i Aziji (85%). Najveći proizvođač je Brazil koji godišnje proizvede preko 40% ukupne svetske proizvodnje, slede ga Indija i Kina. Među značajnim proizvođačima su i Tajland, Pakistan, Kolumbija i Australija.  

U svetu se najviše trguje belim šećerom u vrednosti od 8 do  10 milijardi USD, zatim sirovim šećerom od šećerne trske u vrednosti od 5,2 do 9,3 milijarde USD. U odnosu na ova dva proizvoda vrednost trgovine sirovim šećerom od šećerne repe mnogo  je niža  i  iznosi od 88 do 364 miliona $. U poslednje vreme,  izvoz sirovog šećera od šećerne trske u 2009. godini gotovo je jednak po vrednosti izvozu belog šećera,. Najpre zbog reforme šećernog sektora EU, kojim je omogućeno da šećerane u EU koje dobiju „full rafinery status“ prerađuju sirovi šećer u beli. 

Najveći  izvoznici belog  šećera  su Brazil,  Francuska, Nemačka,  Tajland  i Belgija,  a  najveći  uvoznici  Italija, Belgija, Nemačka, Španija i SAD. Brazil je ubedljivo i najveći izvoznik sirovog šećera od šećerne trske (52% ukupnog svetskog izvoza). Među  veće  izvoznike  se  ubrajaju  Tajland  i  Gvatemala. Najveći  uvoznici  su  Rusija,  Velika  Britanija,  SAD, Republika Koreja i Japan.  

Trgovina  šećerom u celom svetu, uglavnom, nije  slobodna  i u potpunosti  je definisana carinama. Samo nekoliko zemalja (Brazil, Australija) nema nikakvo državno uplitanje u sektor (barem ne preko carina ili subvencija) dok je u svim ostalim zemljama proizvodnja i trgovina šećerom više administartivno nego ekonomsko pitanje. Ovo naročito važi za EU koja  je 2007. godine započela  reforme u  sektoru proizvodnje  šećera da bi  se cene  šećera prilagodila svetskom  tržištu.  Tim  povodom  EU  je  obezbedila  oko  6  milijardi  EURA  za  sprovođenje  reformi,  čime  će  biti kompenzovani  gubitci  oštećenih  strana  sprovođenja ovakve politike. Objašnjavanje  vrlo  komplikovane politike  i reforma  šećernog  sektora  u  EU  prevazišla  je  ovaj  rad,  ali  činjenice  koje  je  bitno  znati  za  merenje  efekata liberalizacije za Srbiju su sledeće:  

• U EU šećerna repa se tokom 2009. godine uzgajla na 1,6 miliona ha i odatle je dobijeno 113 miliona t šećerne repe.  Što  je  smanjenje  za oko 600  hiljada  hektara  u  odnosu  na  pre pet  godina  i  direktna  su posledica reforme šećernog sektora. Najveći proizvođači šećerne repe u EU su Francuska, Nemačka, Poljska i Velika Britanija.  

• Zemlje EU su gotovo prestale da  izvoze šećer (postoji  izvoz malih količina u Izrael, Alžir, Švajcarsku, Siriju  i Norvešku) kao posledica reforme i nemanja „slobodnog šećera sa kvote C“19 . 

• EU najviše uvozi nerafinisani šećer od šećerne trske u manje više konstantnoj vrednosti od oko 1,4 milijarde $. Ovaj šećer se najviše uvozi sa Mauricijusa i iz Brazila.  

• Vrednost uvoza belog šećera je, takođe, konstantna i prosečno u poslednjih pet godina iznosi 436 miliona $. Šećer se najviše uvozi iz Hrvatske i Srbije.  

• Vrednost uvoza nerafinisanog šećera od šećerne repe  je neznatna. 2009. godine uvezeno  je ovog šećera u vrednosti od 51.000$. Najveći uvozni partner je Srbija.  

Srbija se nalazi na 19. mestu u svetu po proizvodnji šećerne repe. Godišnje se pod repom zasadi oko 65.000 ha  i proizvede  između  400  i  450  hiljada  tona  šećera  od  čega  se  180  hiljada  tona  izveze  a  ostatak  potroši  u  zemlji.  Najznačajnija spoljna trgovinska razmena Srbije  je trgovina belim šećerom. U trgovini belim šećerom ostvaruje se pozitivan bilans u vrednsti od oko  145 miliona USD. Vrednost  izvoza  šećera se u poslednjih pet godina  smanjuje usled  smanjenja administrativne cene  šećera u EU. Srbija  šećer najviše  izvozi u Grčku  i  Italiju  (oko 70% ukupnog izvoza) iz kojih zemalja su vlasnici najvećih šećerana u Srbiji. 

                                                            19 EU je pre reforme šećer delila po kvotama A.B i C gde kvota C nije smela da se prodaje u zemljama EU nego je morala da se izvozi po svetskim cenama 

 137

Srbija je uvozila beli kristalni šećer iz EU do 2007. godine (2005. godine je  uvezeno 25.9 hiljada tona iz EU, 2006 ‐ 8.5 hiljada tona, 2007 – 2 hiljada tona). Isto tako je i uvozila određene količine šećera iz STO zemalja (8.300 tona u 2005. i  1.700  tona u  2007. godini) da bi  i  taj uvoz prestao.  Iz CEFTA  zemalja  je uvožen  razblaženi  šećer pod  tarifnom oznakom  1702  što  je  ekvivalent  od  oko  20  hiljada  tona.  Promenom  nivoa  prelevmana  tokom  2009.  godine  i povećanjem cene šećera na svetskoj pijaci  i ovaj uvoz  je zaustavljen. Tako da, tokom 2009. godine se ostvarivao samo neznatan uvoz nerafinisanog šećera od šećerne trske (2009. godine u vrednosti od 1,3 miliona USD) što su neznatne količine u poredenju sa ukupnom vrednošću potrošnje.  

Turska  je veliki proizvođač šećerne  repe  i zauzima peto mesto u svetu. Prosečno se godišnje zaseje 320.000 ha. Gotovo  sve  proizvedene  količine  se  i  potroše  u  zemlji. Manje  količine  belog  kristalnog  šećera  se  izvezu  (2006. godine u rekordnoj vrednosti od 58 miliona USD, a 2008. i 2009. godine od 3,3 miliona USD). Najviše se izvozi u Iran, Irak, Gruziju i Azerbejdžan.  

Belorusija proizvodi više šećerne repe nego Srbija  i nalazi se na 14. mestu u svetu sa oko 95.000 ha. Za razliku od Srbije  i  Turske,  Belorusija  je  i  uvoznik  nerafinisanog  šećera  od  šećerne  trske  i  godišnje  ga  uvozi  u  prosečnoj vrednosti od 73 miliona USD (86% iz Brazila). S druge strane izvozi beli kristalni šećer od šećerne repe i to u periodu 2005  ‐   2009. u vrednosti od  126 do 236 miliona $, u zavisnosti od godine.  Jedinična vrednost  izvezenog  šećera daleko je niža od jedinične vrednosti izvezenog šećera iz Srbije. Najveće količine belog šećera izvozi u Rusiju (66%), ali i u ostale bivše članice SSSR ‐ Ukrajinu, Kazakstan, Kirgistan i Uzbekistan.  

 

Karakteristike tržišnog lanaca u Srbiji  

Šećerni sektor se u proteklih nekoliko godina znatno oporavio posle decenije lošeg poslovanja tokom devedesetih. Oporavak  je  lako  vidljiv  jer  su:  ostvareni  značajani  izvozni  rezlutati  (šećer  je  proizvod  sa  najvećom  izvoznom vrednošću od  svih poljoprivredno prehrambenih proizvoda u poslednjih 5 godina), povećane su gajene površine pod  šećernom  repom,  porasla  je  potrošnja  šećera  na  domaćem  tržitu,  cene  su  postale  relativno  stabilne  i pristupačne za potrošače, vrednost uvoza se smanjivala, ostvarena je značajna profitabilnost na nivou proizvođača šećerne  repe  i šećerana. Ovi uspesi su ostvareni, prvenstveno, zahvaljujući: dobijanju preferencijalnog statusa za tržište EU, uspešnoj privatizaciji šećerana,  investicijama  (kako na nivou proizvodnje šećerne  repe tako  i na nivou šećerana), sposobnošću prilagođavanja na novonastale uslove privređivanja (od strane zaposlenih u sektoru), kao i politici implementiranoj u prethodnom periodu (koja je dovoljno zaštitila sektor ali u isto vreme omogućila dovoljno konkurencije).   

Tržišni  lanac proizvodnje  i prometa šećerne  repe u osnovi  je predstavljen proizvođačima šećerne  repe, kojih  ima preko deset hiljada, što kompanija što poljoprivrednika. Oni, godišnje, na oko 75 hiljada hektara proizvedu oko 4 miliona  tona  šećerne  repe  Šećerna  repa  se  preko  150.000  transportnih  tura  preveze  do  7  šećerana  koje  su  u vlasništvu  tri  kompanije  i u  kojima  je  zaposleno preko hiljadu  radnika. One proizvedu oko 450.000  tona  šećera godišnje, od čega se minimalno  izveze 180.000 u EU, dok se ostatak proda na domaćem tržištu. Osnovno čime se sektor  karakteriše  poslednjih  godina  je  stabilnost  i  predvidljivost,  koja  pogoduje  svakome  (poljoprivrednicima, prevoznicima, šećeranama, prerađivačkoj industriji, trgovcima, dobavljačima inputa, bankama i ostalima).  

Srbija  je u  stanju da proizvede značajno veće količine  šećera nego  šo  to  čini danas, međutim nije u  stanju da  ih proda po  ceni  koja bi omogućila  zaradu  svima duž  tržišnog  lanca. Poslednjih godina  2009.  i  2010.  svetska  cena beleži trend rasta  i tako omogućava da šećer proizveden u Srbiji bude cenovno konkurentan na nivou regiona  i u mnogim  drugim  zemljama.  Ovakva  situacija  bi  trebalo  da  bude  iskorišćena  tako  da  se  poveća  proizvodnja  i obezbedi bolja pozicija za dobijanje proizvodne kvote po ulasku Srbije u EU.  

Među  svim  zemljama u  regionu  i upoređujući  je  sa  zemljama EU, Srbija najmanje podržava proizvodnju  šećera  i šećerne  repe.  Ipak  Srbija  uspeva  da  ostavri  značajne  rezultate. Međutim,  po  ulasku  u  EU  ukoliko  ne  poveća konkurenost u proizvodnji  šećera  tj. ne  snizi  cenu koštanja  šećera  ,u pretpristupnom periodu  će  imati  značajne probleme sa profitabilnošću, Srbija  će teško   moći da predviđenom cenom šećera u EU  (404 EURO/tona) ostvari ikakav profit.  

Dogovorena liberalizacija  

Šećer je najmanje liberalizovan proizvod u okviru SAA. Čak je sa Turskom u potpuosti zadržan nivo zaštite. U okviru STO,  Brazil  i  Ukrajina  traže  spuštanje  carine  na  uvoz  na  5%  odnosno  15%.  Jedino  u  bilateralnom  ugovoru  sa Belorusijom su neke od tarifnih liinija liberalizovane, ali ne i beli šećer od šećerne repe.   

 138

 

Tabela 38: Dogovorena liberalizacija za šećer     Početna  EU  STO  Turska  Belorusija 

Sirovi šećer od šećerne trske, za rafinisanje  37.2%  42.9%  42.9% Šećer,od šećerne trske,sirovi,ostali‐poreklo,uvoz EU  33.5%  38.0%  38.0% Sirovi šećer od šećerne trepe za rafinisanje  21.5%  22.0%  22.0% Šećer,od šećerne repe,sirovi,ostali,poreklo EU  28.2%  31.0%  31.0% Šećer,sa dodatim sredstvima za aromatizaciju,sirovi  20.0%  20.0%  20.0% 

Ukidanje carina 0% 

Šećer beli  27.4%  31.1%  31.1%  31.1% Šećer,u čvrstom stanju,ostalo  20.0% 

Nema liberalizacije 

20.0%  20.0%  0.0% 

 

Mogućnost promene  

Proizvodnja  i trgovina šećerom  je toliko administrativno regulisana da se prlikom analize mogućnosti promene ne govori o tržišnim nego administrativnim predviđanjima. Čak i u slučajevima kada je sektor bez uticaja države i kada je prepušten, u pravom smislu reči, tržišnim zakonitostima (Brazil, Australija), cena zavisi od administratvnih mera drugih velikih proizvođača ili potrošača. Tako je EU svojom reformom šećernog sektora (spuštanja administrativne cene sa 620 Eura na 404 Eura, prebacivanja sa finansiranja sektora  i poreskih obveznika na potrošače) uspela da ustalasa celokupno tržište tako da  cenu na celokupnom svetskom tržištu povećaju za više nego duplo 

Kada  se  pređe  sa  administrativnog  nivoa  na  ekonomski,  takođe  postoje  teškoće  prilikom  predviđanja  efekata uvozne zaštite zbog nekoliko prilično bitnih nepoznanica kao što su kurs dinara  i kurs dolara u odnosu na EURO, kretanje svetske cene kao i pregovori u okiru STO. 

Tabela 39: Trendovi u uvozu i mogućnost uvoza za različite trgovinske ugovore  

  Trendovi  Činjenice  Mogućnost  uvoza 

EU  Smanjenje uvoza 1701 šećera u predhodne tri godine do gotov potpunog prekida tokom 2008. godine  

Posle reforme šećernaog sektora u EU ne postoji velika opasnost od uvoza iz EU  

SAA je dogovorena značajno visoka zaštita kroz zadržavanje TE% na 70% u narednih 6 godina  

Gotovo nepostojeća uoliko se ne napravi nova reforma poloitike u EU 

 

CEFTA  Povećanje pa kasnije potpuno ukidanje uvoza invertnog šećera iz Bosne i Hercegovine  

Povećanje ilegalnog uvoza kristalnog šećera iz Crne Gore 

Počevši od 2009. godine Srbija izvozi značajne količine šećera na CEFAT tržište usled cenovne konkurentnosti 

Srbija i Hrvatska su se zaštitile od međusobnog uvoza sa veoma niskim kvotama od 200 tona za 1701 i 50 tona za 1702 i carinom od 20% unutar kvote, preko toga važi MFN carina 20 

Sa ostalim zemljama unutar CEFTE promet šećerom je slobodan  

Regulisan problem uvoza šećra tarifne oznake 1702 sa povećanjem prelevmana 2009. godine.  

Značajana za uvoz šećerne repe  

Mala za uvoz šećra 1702 usled poveanja prelevmana i svetske cene  

Smanjena mogućnost ilegalnog uvoza  

Velka mogućnost izvoza šećera iz Srbije na CEFTA tržište od oko 150 hiljada tona 

STO  Smanjenje uvoza u poslednjih nekoliko godina  

Velika carina koja ograničva  u značanoj meri uvoz  

Predstojeći pregovori u okviru STO mogu da značajno smanje carinu i/ili uvode uvozne bescarinske kvote  

Neznatna opasnot pri postojećim domaćim i svetskim cenama 

Velika opsanost usled loše završenih pregovora  

Mogućnost  uvoza  šećera  iz  Evropske  unije  praktično  ne  postoji.  Da  se  carine  za  uvoz  šećera  spuste  i  na  0% (trenutna  je preko 40% za uvoz  iz EU  i opet uvoza ne bi bilo  jer EU više nema šećer koji bi nam ponudila  i koji  je predviđena  za  izvoz.  Ovakva  situacija  će  se  nastaviti.  Jedna  od  obaveza  prilikom  smanjenja  proizvodnje  usled reforme šećernog sektora  je EU da se sve fabrike u potpunosti ugase (rašrafe). Tako da,  iako bi verovatno mnogi donosioci odluka u EU želeli da ponovo razmotre politiku vezanu za sektor, povratka nema bez ogromnih ulaganja. Administracija u Briselu pokušava da odreaguje na poticaj visoke svetske cene i da pronađe administrativna rešenja koja bi rekordne cene šećera spustile.  

Međutim, verovatno će tržište pre da odreaguje tako da će mnogi proizvođači, stimulisani poticajem visoke cene,  proizvsti veće količine  šećera. One  će  svetsku cenu  spustiti na nivo od oko 300 USD, pa možda  i više. Pitanje  je 

                                                            20 CEFTA 2006. ‐ " Službeni glasnik RS", broj 88/07 od 24. septembra 2007.godine 

 139

samo koliki vremenski period  će biti potreban za  reakciju. U  takvoj  situaciji mogu da počnu ozbiljni problemi za Srbiju i njenu proizvodnju šećera (ukoliko se pristup STO ne ispregovara na zadovoljavajući način).       

Jedna od možda  i najvećih mogućih opasnosti, koja može da značajno promeni poslovno okruženje u šećernom sektoru Srbije, jesu pregovori u okviru STO. Ukoliko se carina spusti, a cena šećera se vrati na svoj ustaljeni nivo (od pre krize i reforme šećernog sektora u EU) lako se može desiti da se celokupna proizvodnja u Srbiji ugasi, barem do ulaska u EU. Znači, ovde nije pitanje da li će se povećati uvoz i smanjiti domaća proizvodnja za određeni procenat, nego se može desiti potpuno gašenje proizvodnje.  

Trenutna  situacija u ovim pregovorima  je  takva da postoji  realna opasnost da neka od  zemalja  koja  insistira na smanjenju carine na uvoz šećera istraje u svojim zahtevima. U svakom slučaju u pregovorima postoji dosta prostora za uspešan ishod, ali je važno da postoji spremnost da se podrži šećerni sektor, kao i da pregovarači razumeju šta se sa sektorom može desiti povlačenjem ovakog poteza. Argumenti koje pregovarači u okviru STO mogu koristiti za zadržavanje postojećeg nivoa carine su: 

• Po ulasku Srbije u EU za Srbiju će važiti EU carine, što znači da ono što se pregovara u okviru STO neće dugo trajati.  Dodatno  dobijanjem mogućnosti  dužeg  prelaznog  perioda  efektivnost  ispregovaranog  gubi  na značaju.  

• EU  daje  punu  podršku  da  se  Srbija  u  što  je  moguće  manjoj  meri  liberalizuje  da  ne  bi  plaćala  kasnije kompanezacije.  Zbog  toga  EU  u  svojim  bilateralnim  pregovorima  stavlja  i  zahteve  Srbije  i  na  tome  bi trebalo insistirati, naročito imajući u vidu da je Srbija usled mera EU postala deo njihovog šećernog sektora.  

• Druge zemalje koje znaju da Srbija može da ne žuri sa ulaskom u STO, nego da čeka poslednji moment pred ulazak u EU čime bi tržište Srbije bilo zauvek zatvoreno za njihove proizvode prate ekonomsku logiku i zato su preterano zhatevni prema Srbiji.  

• Srbija procesom priključenja EU, koji  je mnogo  zahtevniji od procesa priključenja STO dobija, neophodnu stabilnost i predvidljivost koju obično donosi pristupanje STO.  

Ukoliko  se  pregovori  u  okviru  STO  završe  na manje  povoljan  način,  tako  da  se  carina  spusti  na  ili  oko  nivoa proizvodne cene koštanja šećera,  ipak ostaje ono što nije direktno vezano za brojeve. To, veoma bitno, utiče na odluku nekog uvoznika da se odluči na uvoz koji može da značajno poremeti tržište, kao što su:  

• Za ozbiljniji uvoz potrebno  je obezbediti značajna devizna sredstva (5.000 tona x 400 EURA = 2.25 miliona EURA).  

• Za ozbiljniji uvoz potrebna je ozbiljna logistika (oko 200 kamiona). 

• Stalna promenljivost  kursa dolara  i  kursa dinara  u odnosu  na  euro  u  značajnoj meri  unosi  nesigurnost  u posao. 

• Opasnost da šećerane spuste cenu i otežaju prodaju uvezenog šećera.  

• Potrebna logistika za prodaju.   • Neizgrađene trgovinske veze u prodaji šećera. 

Sve ove činjenice govore u prilog da šećerane nemaju veliku opasnost od uvoza šećera, osim loše  ispregovaranog pristupa STO. 

 

Efekti  

Pošto  praktično  nema  liberalizacije,  a  trendovu  u  svetu  u  potpunosti  idu  na  ruku  proizvođačima  u  Srbiji  nema mogućnosti za promenu pa se ni negativni efekati ne očekuju. Jedini efekti koji se očekuju kao posledica povećanja svetske  cene  jesu  pozitivni  ‐  povećanje  izvoza  šećera  i  povećanje  konkurentnosti  proizvođača  šećerne  repe  i šećerana.  

Međutim, najveća opasnost za proizvodnju  šećera predstavljaju pregovori u okviru STO, gde bi  svako  smanjenje carine moglo da izazove potpuno gašenje proizvodnje šećera u Srbiji. Snižavanje cene koštanja domaće proizvodnje je moguće, ali u relativno malom  iznosu,  i to  investiranjem u šećerane  i smanjivanje cene   proizvođačima šećerne repe. S druge  strane  šećer  je berzanska  roba,  ima  izuzetno malu  (gotovo da nema)  kvalitativnu elastičnost,  i u potpunosti zavisi od cene. To znači da će se, ukoliko se spusti carina ispod cene koštanja, sva domaća potrošnja biti obezbeđena iz uvoza ,a ne iz domaće proizvodnje. Šećeranama se ne može isplatiti da proizvode sa 40% kapaciteta za tržište EU i verovatni je scenario gašenja proizvodnje za dve trećine, koja podrazumeva gubitke kroz: 

• Smanjenje površina pod šećernem repom za oko 60%. 

• Nepostojanje  investicija u sektor što će dugoročno onemogućiti   konkurentnost šećernog sektora Srbije u okruženju  EU.  

 140

• Prestanak rada četiri šećerane i gubitak oko 700 radnih mesta . 

• Gubitak  prevoznih  kompanija  za  oko  5.5 milona  evra  godišnje,  usled  smanjenja  potreba  za  transportom šećerne repe i transporta šećera. 

• Gubitak u ukupnoj vrednosti proizvodnje za oko 140 miliona EVRA godišnje.  

• Gubitak na nivou proizvođača usled ne iskorišćenosti već kupljenih vadilica za oko 12 miliona EURA (oko 40 vadilica neće imati potrebe da radi). 

• Smanjenje proizvodnje koja će uticati na dobijanje niže proizvodne kvote po ulasku u EU.  

• Povećanje uvoza za ukupnu vrednost smanjenja proizvodnje.  

 

Zaključak  • Proizvodnja  šećera  je  stabilana  i  doprinosi  značajno  bogatstvu  proizvođača,  potrošača,  kompanija  kao  i 

makroekonomskoj stabilnosti.  

• Trendovi  u  svetu  u  potpunosti  idu  na  ruku  proizvođačima  u  Srbiji,  koji  otvaraju  brojne mogućnosti  za povećanje izvoza. 

• Ne postoji gotovo nikakva opasnost od povećanog uvoza, ne samo jer se liberaliazcija nije desila nego i zato što je Srbija značajno podigla svoju konkurentnost, a svetske cene šećera su ekstremno visoke.  

• Nejveća opasnost za sektor jesu pregovori u okviru STO koji u potpunosti mogu da unište proizvodnju šećera u Srbiji  

 141

 

Ulje  Suncokret se u svetu gaji na oko 24 miliona ha i na njima se proizvede 31 milion tona suncokreta. Najviše u Evropi (65%), zatim u Aziji i Južnoj Americi. Među zemljama najviše se gaji u Rusiji i Ukrajini. Relativno mali broj zemalja se bavi  intenzivnom  proizvodnjom  suncokreta  i  ulja  od  suncokreta  pa  je  zato  trgovina  intenzivna. U  svetu  se  za ishranu  korsti  preko  70  vrsta  ulja  gde  je  suncokretovo  na  četvrtom mestu  po  potrošnji  (4.2  puta manje  nego palmino, 3.8 nego sojino  i  1.9 nego canolino, ali  i 3.5 puta više nego maslinovo21). U potrošnji  je vrlo zastupljene regionalne specifičnisti.  

Tabela 40: Proizvodnja suncokreta u svetu 

Zemlja  Proizvodnja (t)  Zemlja  Proizvodnja (t) 

Ruska Federacija  6,454,320  Bugarska  1,317,979 

Ukrajina  6,360,600  Mađarska  1,256,185 

Argentina  2,483,437  Rumunija  1,098,047 

Francuska  1,703,900  Turska  1,057,125 

Kina  1,650,000  Indija  1,044,000 

SAD  1,377,130  Španija  876,400 

Trgovina  se obavlja  sirovim  i  jestivim uljem  i  suncokretom. Najviše  se  trguje  sirovim uljem u vrednosti od oko 3 milijarde USD godišnje. Vrednost trgovine uljem rasla  je od 2005. do 2008. godine kada  je dostigla  rekordnih 4,7 milijardi $, međutim 2009.  je naglo opala. Najveći uvoznici  su Turska, Holandija, Francuska, Nemačka  i Španija, a izvoznici Ukrajina, Argentina, Rusija i Holandija.  

Vrednost trgovine semenom suncokreta u stalnom  je porastu poslednjih pet godina. Rekordni  je bio  izvoz 2008. godine koji  je  iznosio 2.4 milijarde USD. Najveći uvoznici su Turska, Holandija, Nemačka, Španija  i  Italija, a najveći izvoznici Bugarska, Francuska, SAD, Rumunija i Mađarska.  

Slično semenu suncokreta  i trgovina  jestivim uljem  je u blagom porastu u poslednjih pet godina  i takođe  je 2008. bila rekordna godina sa  izvozom od 2,6 milijardi USD dok se prosečno  izvozi u vrednosti od 1.7 milijardi $. Najveći uvoznici su Velika Britanija, Belgija i Nemačka, a najveći izvoznici Francuska, Holandija, Belgija, Ukrajina i Mađarska. 

U Evropskoj Uniji  se  suncokret uzgaja u  četrnaest zemalja. Prosečno  se zaseje 3.7 miliona ha  i  sa njih sakupi 6.3 miliona t suncokreta. Najveći uzgajivači su Francuska, Bugarska, Mađarska, Rumunija i Španija.  

EU najviše uvozi sirovo ulje, zatim seme suncokreta, a onda jestivo ulje. Što se tiče izvoza slika je potpuno drugačija. Najviše  se  izvozi  seme  suncokreta, zatim  jestivo ulje, a na kraju  sirovo ulje.  Jedini pozitivni bilans  se ostvaruje u trgovini  jestivim ulje. Ali kada  se saberu  svi bilansi  trgovine  suncokretom  i  suncokretovim uljem ukupni bilans  je negativan prosečno za 860 miliona $ godišnje.  

Grafikon  136:  Uvoz  suncokreta  i  ulja  u EU u mil USD 

Grafikon  137:  Izvoz  suncokreta  i ulja u EU u mil USD 

Grafikon  138:  Trgovina  suncokreta  i  ulja  u EU u mil USD 

 

EU najviše uvozi sirovo ulje u vrednostibod 600 miliona $ do 1,2 milijarde $. Najviše se uvozi iz Ukrajine i Argentine. Izvoz sirovog ulja je na zadnjem mestu i nema većih oscilacija u njegovom izvozu u poslednjih pet godina. Godišnje 

                                                            21 USDA, 2008 

 142

se izveze u vrednosti od oko 50 miliona $. Najveći  izvozni partneri su Turska, Makedonija, Srbija, Švajcarska i SAD. Jedinična vrednost  izveznog sirovog ulja nešto  je viša od njegove uvozne vrednosti. EU ostvaruje veliki negativni bilans u trgovini sirovim uljem u vrednosti i do 1,2 milijarde $ godišnje. 

Uvoz semena suncokreta  je relativno konstantan u poslednjih pet godina. Prosečno se uveze semena u vrednosti od 380 miliona $,  s tim da se uvoz semena u poslednje dve godine dosta povećao. Najviše se uvozi iz Kine, Amerike i Ukrajine. EU takođe ostvaruje negativan bilans i u trgovini semenom suncokreta, ali je taj bilans znatno niži i kreće se od 32 do  165 miliona  $ u  zavosnosti od godine. Godišnje  se  izveze  semena  suncokreta  za oko 270 miliona  $. Ekstremni slučaj  je bila 2008. godina kada  je vrednost  izvoza bila preko 400 miliona $. Najveći  izvozni partneri su Turska, Rusija, Pakistan i Ukrajina. Jedinična vrednost izvezenog semena je niža od uvozne jedinične vrednost. 

Jestivo ulje  je artikal koji se najmanje uvozi u EU  i u spoljnoj trgovini  jestivim uljem ostvaruje se pozitivan bilans. Uvoz jestivog ulja se značajno povećao u poslednjih pet godina i 2009. godine uveženo ga je u vrednosti od gotovo 90 miliona USD. Jestivo ulje se uglavnom uvozi iz Ukrajine (gotovo 50%), Moldavije i Argentine. Najviše jesitivog ulja EU  je  izvezla 2008. godine u vrednosti od 160 miliona USD, a 2009.  je taj  iznos pao na 98 miliona USD. Najviše se izvozi u Švajcarsku, Albaniju, BiH, SAD i Norvešku.  

Srbija je na 15 mestu u svetu po proizvodnji suncokreta, a na osmom u Evropi. Godišnje se suncokret zaseje na oko 170.000 ha i na njima se dobije oko 377.000 tona. Kada je reč o trgovini, Srbija najviše izvozi jestivo ulje, zatim sirovo ulje, a najmanje seme suncokreta. Ukupno gledano Srbija ostvaruje pozitivan bilans u spoljnoj trgovini semenom suncokreta  i uljima. Jedini negativni bilans postoji u trgovini suncokretovim semenom  i to u poslednje tri godine. Tokom 2005 i 2006 uvoz semena suncokreta je iznosio 2,3 odnosno 5,9 miliona USD, dok se u poslednje dve godine povećao na  19,5 miliona USD  koliko  je uvezeno  2008. godine. Najviše  se uvozi  iz Hrvatske  i Rumunije.  Srbija  je najviše semena izvezla 2008. godine u vrednosti od 10,6 miliona USD, dok je prosečna vrednost izvoza u poslednjih pet  godina  7,2 miliona USD.  Najviše  se  semena  izveze  u  Ukrajinu,  Rusiju,  BiH,  Rumuniju  i  Bugarsku.  Jedinična vrednost izvezenog semena često je značajno veća od uvozne vrednosti. 

Srbija uvozi  sirovo ulje  ali  su primetne  velike oscilacije u  vrednosti uvoza  iz godine u godinu. Tako  2005  i  2009 gotovo da ga nema dok  je  2006  i  2008 uveženo u  vrednosti od oko  10 miliona USD. Najviše  se uvozi  iz Rusije, Ukrajine, Moldavije  i Bugarske.  Isto tako su prisutne velike oscilacije  i u  izvozu sirovog ulja. Najmanje  je  izvezeno 2006. godine u vrednosti od 1,3 miliona USD, dok  je u protekle dve godine vrednost  izvoza bila viša od 31 miliona USD. Najznačajniji  izvozni partneri su Slovenija, Makedonija  i Hrvatska. U poslednje dve godine kada  je  izvoz bio najveći jedinična vrednost izvoza bila je niža od jedinične uvozne vrednosti i niža od izvozne jednične vrednosti EU. Srbija obezbeđuje  izvozne subvencije za  jestivo  i sirovo ulje u  iznosu od 10% od vrednosti  izvoza počevši od 2005 godine. 

Grafikon 139: Uvoz suncokreta  i ulja u EU u 000 USD 

Grafikon  140: Uvoz  suncokreta  i ulja u EU u 000 USD 

Grafikon 141: Trgovina suncokreta i ulja u EU u mil USD 

 

Srbija  najviše  izvozi  jestivo  ulje,  prosečno  za  2008.  i  2009.  godinu  36 miliona  USD  što  je  duplo  više  nego  za predhodne  dve  godine.  Najviše  izvozi  u  Crnu  Goru,  BiH  i Makedoniju.  U  isto  vreme  Srbija  uvozi  jestivo  ulje  u vrednosti od od 2,8 do 7,4 miliona USD,  izuzimajući 2005. godinu kada gotovo da  i nije bilo uvoza. (19.000 USD). Jestivo ulje se najviše uvozi iz Rusije, BiH i Moldavije. Jedinična vrednost izvoza veća je od jedinične vrednosti uvoza i bila je vrlo slična jediničnoj vrednosti izvoza koju ostvaruje EU. Međutm, u poslednje dve godine je niža upravo za nivo izvozne subvencije. 

Turska  je veliki proizvođač suncokreta. Godišnje se pod  suncokretom zaseje 570.000 ha,  i na njima se proizvede prosečno oko milion tona suncokreta. Međutim, Turska je i veliki potrošač suncokretovog ulja pa u ukupnoj trgovini suncokretom i uljima od suncokreta Turska ostvaruje negativan bilans. Jedini pozitivan bilans se ostvaruje u trgovini jestivim uljem.  

Turska najviše uvozi sirovo ulje i to naročito poslednje dve godine kada je ukupan  izvoz iznosio 1.12 milijarde USD.  Pre toga vrednost uvoza se kretala oko 180 miliona USD godišnje. Najviše se uvozi  iz Ukrajine, Rusije  i Argentine. 

 143

Vrednost  izvoza sirovog ulja  je mala  i varira od od 74.000USD koliko  je  iznosio 2005. do 736.000USD koliki  je bio 2007. godine. Čak 67% sirovog ulja Turska izvozi u Irak. Drugi veći izvozni partneri su Kipar i Okupirana Palestinska teritorija. Gledajući  jediničnu  vrednost uvoza Turske  i  jediničnu  vrednost  izvoza Srbije, može  se  reći da  je Srbija cenovno konkurentna na turskom tržištu, međutim trgovina sirovim uljem između Srbije i Turske u poslednje četiri godine nije ostvarena.  

Turska takođe uvozi i velike količine semena suncokreta. Godišnje se uveze u vrednosti od oko 228 miliona USD, s tim da  je  i uvoz ovog artikla povećan u poslednjih tri godine. Najviše suncokreta se uvozi  iz Bugarske, Rumunije  i Ukrajine. Izvoz semena je desetostruko manji i prosečno iznosi 26 miliona USD. I kod izvoza se primećuje tendencija rasta u poslednje tri godine. Najveći izvozni partneri su Rusija, Ukrajina i Španija. Jedinična vrednost izvoza Turske dosta  je viša od  izvozne  jedinične vrednosti EU, a u zavisnosti od godine  često  i od  jedinične  izvozne vrednosti Srbije.       

Jedino u trgovini jestivim uljem Turska ostvaruje pozitivni bilans, ali količine jako variraju među godinama. Godišnje uveze ulja u vrednosti od 87.000 do 1,4 miliona USD, a izveze u vrednosti od 21 do 164 miliona USD. Najveći uvozni partneri su Francuska i Irak, a najveći izvozni Irak i Sirija.  

Belorusija se ne ubraja među značajnije proizvođače suncokreta. Godišnje se pod suncokretom zaseje nešto više od 11.000 ha, i sa njih dobije 20.000 tona suncokreta. Zato je Belorusija značajan uvoznik i semena suncokreta, sirovog i jestivog ulja. Najviše uvoze jestivo ulje čiji se uvoz značajno povećao u poslednje tri godine. Gotovo celokupan uvoz dolazi iz Rusije i Ukrajine. Izvoz jestivog ulja je zanemarljiv i njegova vrednost je od nekoliko hiljada USD. Belorusija i sirovo ulje  izvozi u neznatnim količinama dok se uvoz kreće  između 20  i 40 miliona USD. Gotovo celokupan uvoz dolazi  iz Ukrajine  i Rusije. Uvoz  semena  suncokreta  se  značajno  povećao  u  poslednje  tri  godine,  tako  je  2009. godine  iznosio gotovo  11 miliona USD. Preko 80% uvoza dolazi  iz Rusije.  Izvoz semena  je kostantan ali vrednosti izvoza su male i kreću se od 3 do 180 hiljada USD. I u ovom slučaju glavni izvozni partner je Rusija.   

Karakteristike tržišnog lanaca u Srbiji  

Proizvodnja suncokreta  je  jedna od retkih proizvodnji gde Srbija  ima bolje prinose nego zemlje EU. Razloge treba tražiti u: i) prednostima koje ima Srbija u proizvodnji suncokreta kao što su prirodni uslovi, dugogodišnja tradicija, značajne  zemljišne  površine  (koje  omogućavaju  da  se  gaje  kulture  koje  tradicionalno  imaju  niske  prihode), postojanje  sigurnosti  otkupa  ...  ii)  slaboj  zainteresovanosti  poljoprvredno  razvijenih  zemalja  EU  za  setvom  i ulaganjem u ovu proizvodnju.  

Srbija  ima  dovoljno  konurencije  na  nivou  otkupa  suncokreta  koji  garantuje  korist  proizvođaču  ali  Srbija  ima  i dovoljno  tržišnih nepravilnosti koje  tu konkurenciju narušavaju. Postojanje  četiri velike preradjđvačke  industirije  i značajan  broj manjih  trgovaca bi  trebalo da  garantuje dovoljnu  konkurenciju  u otkupu. Međutim,  često  se ona narušava usled raznih dozvoljenih ili nedozvoljenih „igara“ kao što su: dogovor o limitiranju konkurencije i plaćanju iste cene među glavnim otkupljivačaima, privilegovanje  jedne kompanije  i davanje  im beneficija na račun poreskih obveznika ili drugih učesika u lancu, dampingovanje cena i sl.    

Sistem  finasiranja, ugovaranja, otkupa  suncokreta  je dovoljno dobro  razrađen da ne predstavlja prepreku  nego prednost u proizvodnji ulja. Već dovoljno dug period postoji neformalni sistem finansiranja poljoprivrede bilo kroz kreditna zaduženja od banaka, bilo kroz barter aranžmane sa prerađivačima. U svakom slučaju mogućnost  izbora postoji. 

Dogovorena liberalizacija  

Jedan od retkih proizvoda za koji Srbija nije  liberalizovala svoju carinu prema EU  je  jestivo ulje suncokreta. Iako  je prvobitni  predlog  u  pregovorima  sa  Evropskom Unijom  u  okviru  Sporazuma  o  stabilizaciji  i  pridruživanju  da  se carina spusti fazno u 6 godina, naši pregovarači su odlučili da carina ostane na nivou od 30%. Razloge treba tražiti u lobijima  vezanim  za  proizvodnju  semena  suncokreta  i  suncokretovog  ulja. Drugačije  je  teško  objasniti  zašto  se insistiralo da se ovaj proizvod ne liberalizuje, dok se nije insistiralo za proizvode za koje postoji relana opasnost od prekomoernog uvoza i značajnih negativnih ekonomskih i socijlanih efekata.      

Tabela 41:  Dogovorena liberalizacija za suncokretovo ulje     Početna  EU  STO  Turska  Belorusija 

Za industrijsku upotrebu  24.0% 

19.2% ‐ 15.6% ‐ 12% ‐ 8.4% ‐ 0% 

Sirovo  24.0%  19.2% ‐ 15.6% ‐ 12% ‐ 8.4% ‐ 0% 

Jestivo  30.0%  nema liberalizacije 

Ponuda 30%      Bez 

promene 30% 

Ukidanje carina 0% 

 

Mogućnost promene i efekti 

 144

Mogućnost promene i pojava određenih efekata je vrlo mala jer nije ni bilo liberalizacije za jestivo ulje suncokreta i seme suncokreta. Sirovo ulje je uvozna opcija u godinama kada domaća proizvodnja suncokreta beleži lošu godinu ali ne iz zemalja EU sa kojom je dogovorena postupna liberalizacija, nego iz Ukrajine i Rusije sa kojima pregovaramo u okviru STO. Ne postoje za  sada nagoveštaji da bi  se ovi pregovori mogli završiti  sa  značajnom  liberalizacijom. Belorusija nema proizvodnju koja bi mogla da bude konkurentnija od domaće.  

Upravo  zato  se  poizvodnja  suncokreta  i  suncokretovog  ulja  ističe  kao  jedan  od  primera  gde  bi  bilo  brojnih pozitivnih  efekata  liberalizacije,  (povećanje  konurencije  i  invesicija,  stabilizacija  proizvodnje  i  cena...)  a  da  se  u suštini ne bi smanjivala domaća proizvodnja. A to je jedan od retkih proizvoda gde se liberalizacija nije desla. Zbog toga se često pojavljuju problemi sa velikom oscilacijom cena, pa se redovno pribegava rešenjima koji situaciju uvek naprave  dugoročno  još  gorom  ‐  kao  što  je  uvozni  kontingent,  intervencija  iz  robnih  rezervi,  ukidanje  carine  na mesec dana i sl.   

 

Zaključak  • Mogućnost promene praktično ne postoji 

• Srbija  u  malo  kojoj  proizvodnji  ima  toliko  dobru  osnovu  da  bude  konkurentna  na  evropskom  nivou (kvalitetno podnevlje,  seme,  tradicija, preradni  kapaciteti,  izgradjeni  tržišni  lanci  is  l.)  kao  u proizvodnji suncokreta i ulja. 

• Tržište suncokretom  i uljem u Srbiji  je puno nesavršenstava. Zato ovo tržište zahteva pažljivo upravljanje  i regulaciju,  ali  bi  im  pre  svega  trebalo  omogućiti  da  se  razvijaju  na  tržišnim  principima

 145

 

10. Aneksi Aneks 1: Indeksi trgovine poljoprivrednim proizvodima u NMČ  Bugarska   Kipar  Češka 

     Estonija  Mađarska  Letonija 

     Litvanija  Malta  Poljska 

     Rumunija  Slovačka  Slovenija 

     

 146

 

Aneks 2: Indeks trgovine poljoprivrednim proizvodima NZČ po tarifnim grupama   

 Žive životinje  Meso  Riba i morski plodovi 

 Jaja, med, mlečni proizvodi  Ostali životinjski proizvodi  Žive sadnice 

 Povrće  Voće  Kafa, čaj, začini 

 Žitarice  Zrnasti proizvodi  Ulje 

 

 147

  Guma, smola, biljni sokovi  Bambus, trska...  Životinjske masti i ulja 

 Mesne prerađevine  Šećeri  Kakao i proizvodi 

Cerealije, brašno, mlečni proizvodi  Proizvodi voća i povrća  Razne jestive prerađevine 

 Pića, alkohol, sirće  Prehrambeni ostaci, stočna hrana  Duvan 

  

 

 148

 

Aneks 3: Stanje u pregovorima sa STO, najgori scenario, stanje septembar  2010  Graf: Zahtevi Ukrajine  

 Graf: Zahtevi SAD  

Graf: Najgori scenario 

 149

Aneks 4: Trgovina poljoprivrednim proizvodima u okviru CEFTE Srbija  je u suficitu u trgovinskoj  razmeni sa CEFTA  članicama. Najviše se  izvozi u Bosnu  i Hercegovinu  i to prema podacima  iz 2009. godine, preko 40% celokupnog  izvoza u okviru CEFTA. Najmanje  je u Moldaviju, manje od  1%. Srbija najviše uvozi iz Makedonije i to oko 33% od ukupnog CEFTA uvoza, a najmanje iz Albanije. 

Tabela: Top 15 proizvoda u izvozu u CEFTA  PROIZVODI  2006  2007  2008  2009 

Biskviti, tost i peciva  $57,998,551   $66,579,186   $79,849,728   $71,987,199  

Pivo  $44,151,472   $55,184,596   $69,353,256   $63,641,242  

Vode, sa sadržajem šećera  $23,932,783   $47,185,368   $80,000,859   $73,300,917  

Kakao čokolada  $42,877,225   $51,756,865   $62,187,647   $60,588,218  

Pšenično brašno  $18,658,448   $49,818,454   $61,940,880   $41,466,241  

Kukuruz, za potrošnju  $41,305,841   $38,077,178   $30,205,667   $38,079,740  

Suncokret i ulje od suncokreta  $19,811,542   $42,221,487   $38,774,433   $40,802,378  

Stoka, za dalju proizvodnju  $535,514   $13,148,245   $48,227,567   $44,855,261  

Kobasice  $22,154,613   $23,473,006   $24,982,241   $19,795,674  

Sveža govedina i teletina, trupovi i četvrti  $20,911,293   $23,754,298   $15,980,986   $12,381,762  

Mineralna voda  $14,098,725   $19,183,683   $21,622,713   $17,603,225  

Negazirani sokovi   $26,576,430   $27,927,250   $10,976,153   $4,882,719  

Cigarete, cigare i dr.  $5,062,128   $14,790,382   $22,461,822   $26,964,190  

Drugi preparati za ishranu životinja  $6,520,974   $12,421,688   $22,363,436   $21,320,157  

Prerađevide od žitarica  $3,709,774   $22,437,275   $30,946,746   $4,549,768  

 Tabela: Top 15 proizvoda u uvozu iz CEFTA  PROIZVODI  2006  2007  2008  2009 

Cigarete, cigare i dr.  $12,781,486   $12,478,427   $15,380,128   $22,789,554  

Paradajz  $8,892,864   $11,950,785   $18,352,795   $16,240,697  

Kakao čokolada  $8,112,450   $12,145,275   $14,426,034   $12,240,740  

Kvalitetna vina, regioni SRB CG‐ crvena, do 2L  $11,797,032   $14,489,359   $11,197,286   $2,759,630  

Biskviti, tost i peciva  $7,211,220   $8,706,756   $11,537,762   $9,713,202  

Grožđe, sveže  $6,216,264   $12,218,083   $9,416,072   $6,516,932  

Žvakaće gume bez šećera  $4,377,811   $6,283,684   $9,486,067   $11,225,636  

Prerađena riba i kavijar  $4,389,190   $6,521,760   $8,028,436   $11,058,808  

Uljane pogače od soje & ostaci  $7,717,091   $2,390,735   $11,530,729   $7,344,191  

Seme suncokreta   $354,223   $787,304   $12,413,261   $12,006,052  

Južno voće  $3,225,434   $6,292,414   $8,339,645   $6,716,460  

Kvalitetna vina, ostala ‐ crvena, do 2L  $969,518   $2,321,448   $6,832,889   $13,797,686  

Nesukrozni šećer i sirup  $4,540,879   $6,413,250   $7,388,443   $3,052,395  

Pivo  $7,648,567   $6,689,595   $5,698,510   $1,100,496  

Kiselo povrće  $3,059,762   $3,303,115   $5,817,951   $6,602,646  

  

 

 

 

Graf: Ukupan izvoz i uvoz po glavama  

 150

  

 151

 

Aneks 5: Trgovina poljoprivrednim proizvodima sa EU  

Tabela: Top 15 proizvoda u uvozu iz EU  

Products  2006  2007  2008  2009 

Kakao čokolada  $25,946,001  $32,295,975  $46,584,224  $29,832,160 

Žvakaće gume bez šećera  $20,449,975  $22,902,657  $49,661,921  $27,779,329 

Južno voće  $16,602,161  $28,460,632  $41,205,748  $31,989,353 

Cigarete, cigare i dr.  $26,685,485  $14,857,008  $34,253,481  $25,410,572 

Seme za setvu  $9,964,964  $15,752,213  $17,743,658  $13,906,600 

Drugi preparati za ishranu životinja  $10,302,251  $12,434,939  $16,456,547  $14,370,527 

Biskviti, tost i peciva  $12,007,937  $10,115,776  $15,831,296  $10,507,960 

Palmino ulje, sirovo i čvrsto  $7,644,227  $10,746,928  $18,731,873  $8,914,492 

Nesukrozni šećer i sirup  $9,402,643  $10,894,710  $11,084,650  $12,265,379 

Hrana za pse i macke, maloprodajno pakovanje  $6,083,717  $8,528,148  $11,001,561  $14,142,769 

Prerađena riba i kavijar  $6,316,239  $6,868,344  $17,602,562  $8,593,578 

Ekstrakti od kafe i proizvodi  $4,388,831  $6,783,312  $12,198,191  $10,568,585 

Seme suncokreta  $3,345,481  $7,829,761  $13,754,058  $6,331,259 

Hrana od brašna, štirak ili ekstrakt slada  $5,273,919  $7,256,891  $10,836,626  $7,411,896 

Kobasice  $4,418,633  $6,519,888  $10,135,071  $9,049,729 

 

Tabela: Top 15 proizvoda u izvozu u EU  

PROIZVODI  2006  2007  2008  2009 

Smrznute maline  $92,741,918  $142,163,028  $176,094,325  $184,629,400 

Rafinirani beli šećer  $154,270,167  $151,546,745  $152,295,366  $125,410,216 

Kukuruz, potrošnja  $131,554,107  $27,204,497  $62,770,640  $222,343,766 

Smrznute višnje bez koštice i višnje  $19,055,406  $34,359,198  $28,756,157  $25,582,653 

Sirovo sojino ulje za prehrambenu industriju  $3,519,558  $22,899,555  $44,581,653  $25,416,179 

Suncokret i suncokretovo ulje  $722,981  $13,185,556  $29,854,265  $31,693,257 

Smrznute kupine  $24,366,777  $18,986,709  $15,883,569  $12,708,515 

Sokovi   $16,124,800  $20,265,386  $14,170,942  $10,473,994 

Smrznuto tropsko voće i orasi  $9,417,661  $14,829,055  $17,382,342  $13,416,922 

Maline, kupine, dudinje, loganjske bobice  $9,308,320  $15,378,069  $19,255,806  $8,348,714 

Pulpa šećerne repe, šećer i ostaci skroba  $5,589,493  $19,486,528  $11,591,102  $12,817,093 

Sveža govedina i teletina, trupovi i četvrti  $9,714,841  $12,304,865  $11,523,265  $6,221,998 

Ostala pšenica, za potrošnju  $383,149  $35,953,380  $575,512  $2,808,989 

Delimično ili potpuno ižiljen duvan, sušen  $3,233,001  $7,757,857  $8,534,683  $19,279,746 

Ulje od repice, slacice  $1,670  $680,351  $24,564,278  $13,528,283 

 

 

 

Graf: Ukupan izvoz i uvoz po glavama  

 152

 153

 

Aneks 6: Trgovina sa STO zemljama  Zahvaljujući  uvozu  kafe,  Srbija  je  u  deficitu  u  trgovisnkoj  razmeni  poljoprivredno  prehrambenih  proizvoda  sa ostalim zemljama, odnosno sa zemljama sa kojima nema potpisane povlašćene trgovinske ugovore. I to najviše  iz Brazila. 

Tabela: Top 15 proizvoda u izvozu u ostale STO zemlje Apples  $9,254,446   $12,565,116   $13,093,416   $13,304,457  

Konzervirano povrće, ostalo, nesmrznuto 

$8,158,887  $8,686,009  $7,235,075  $6,337,946 

Kukuruz, semenski  $2,537,380  $6,138,293  $12,007,887  $5,954,451 

Šljive i trnjine  $2,016,556  $7,855,295  $6,202,954  $8,160,858 

Smrznute maline  $3,434,361  $5,028,475  $7,803,738  $5,584,764 

Pšenica za potrošnju, ostala  $1,495  $4,259,927  $204,758  $16,156,311 

Vinova loza i voćke  $3,563,060  $3,048,359  $7,808,210  $5,059,603 

Seme suncokreta  $3,850,972  $2,482,084  $6,102,006  $3,204,780 

Delimično ili potpuno ižiljen duvan, sušen  $2,628,133  $3,980,937  $8,396,535  $513,567 

Ostalo sušeno voće  $3,167,658  $2,729,001  $3,401,557  $3,332,313 

Trešnje  $39,143  $3,257,027  $4,752,806  $4,351,213 

Pulpa šećerne repe, šećer i ostaci skroba  $3,612,419  $5,259,977  $2,327,788  $111,875 

Breskve i nektarine   $642,167  $2,202,582  $3,650,996  $4,736,550 

Kakao čokolada  $2,097,450  $2,768,911  $2,631,709  $3,236,814 

Biskviti, tost i peciva  $1,655,835  $2,327,786  $2,792,540  $3,087,187 

 

Tabela: Top 15 proizvoda u uvozu iz ostalih STO zemalja PROIZVODI  2006  2007  2008  2009 

Neprerađena kafa  $56,106,872   $73,155,184   $98,006,927   $69,290,616  

Banane  $34,334,324   $45,965,962   $56,901,443   $48,331,247  

Tropsko voće  $16,688,668   $20,644,638   $26,660,775   $22,649,442  

Delimično ili potpuno ižiljen duvan, sušen  $19,875,327   $21,562,118   $22,151,906   $22,635,270  

Prerađena riba i kavijar  $9,583,372   $18,583,048   $23,506,979   $22,908,763  

Morska riba (brancin, oslić) smrznut  $16,182,462   $18,952,405   $20,016,332   $15,416,065  

Uljane pogače od soje & ostaci  $17,060,621   $10,057,966   $14,738,003   $5,377,202  

Kikiriki  $8,446,269   $10,195,627   $14,388,337   $9,254,894  

Fileti, smrznuti  $4,541,557   $8,235,973   $12,676,682   $16,430,559  

Cigarete, cigare i dr.  $19,449,283   $7,685,151   $3,272,381   $10,743,155  

Biskviti, tost i peciva  $4,293,604   $10,837,249   $11,596,919   $9,329,078  

Kakako u zrnu  $7,285,639   $8,013,207   $9,159,809   $8,655,833  

Sušeni ostali mahunari  $3,216,931   $7,954,074   $9,621,641   $11,007,616  

Kakao buter  $6,599,576   $6,823,753   $9,663,704   $7,328,168  

Suncokret i suncokretovo ulje  $10,324,908   $7,886,668   $8,152,699   $2,005,135  

         

Aneks 7: Trgovina sa Turskom  

 154

Srbija je u velikom deficitu u trgovinskoj razmeni sa Turskom, iako se povećava izvoz u poslednje četri godine. Do 2009. Godine, uvoz iz Turske bio je 10 puta veći od izvoza. U 2009. godini izvoz je bio oko $5 miliona, dok je uvoz bio oko $35 miliona 

Tabela: Top 15 proizvoda u uvozu iz Turske PROIZVODI  2006  2007  2008  2009 

Citrusi  $12,154,420   $12,416,794   $14,411,810   $14,922,316  Jezgrasto voće  $5,696,005   $4,199,636   $3,608,615   $2,573,957  Bela čokolada i slatkiši  $1,997,356   $2,496,431   $4,069,394   $2,822,307  Neižiljen duvan  $1,369,352   $3,077,538   $2,607,611   $1,765,329  Cigarete i cigare  $5,472,077   $2,238,232   $492,285     Biskviti, tost i peciva  $1,339,993   $1,553,730   $1,601,330   $870,332  Seme suncokreta  $353,590   $1,292,586   $2,610,820   $991,118  Kakao čokolada  $1,238,153   $1,526,997   $1,237,736   $1,121,480  Paradajz  $869,338   $743,887   $1,170,283   $1,601,151  

Sušeno tropsko voće  $755,924   $724,266   $885,693   $1,048,699  

Guma za žvakanje   $744,692   $905,633   $505,154   $254,352  

Sušeno grožđe  $291,361   $296,581   $656,655   $866,725  

Sušene kajsije   $259,462   $339,238   $549,659   $565,597  

Konzervisani paradajz  $8,980   $8,454   $181,567   $1,162,910  

Seme kukuruza  $94,632   $86,545   $472,380   $404,596  

 

Tabela: Top 15 proizvoda u izvozu u Tursku PROIZVODI  2006  2007  2008  2009 

Sirove ovčije krupne i sitne kože  $168,559   $1,060,264   $1,522,629   $952,096  

Rezanci od šećerne repe, otpaci iz proizvodnje šećera i skroba  $2,011,900   $1,040,915   $456,340   $111,875  

Smrznuti kukuruz šećerac  $64,460   $545,509   $566,204   $1,497,643  

Seme kukuruza   $257,660   $451,630   $536,161   $1,176,468  

Delimično ili potpuno ižiljen duvan, sušen        $644,827   $169,888  

Smrznuti grašak   $49,256     $86,937   $649,042  

Breskve i nektarine            $282,016  

Seme začina   $61,596   $28,461   $122,831   $41,353  

Seme za setvu  $32,500   $56,424   $164,989     

Proteinski koncentrati bez mlečne masti  $3,546       $239,871  

Smrznuti pasulj   $15,114   $128,018   $41,317   $26,597  

Sirove goveđe krupne i sitne kože  $15,096     $17,182   $137,772  

Voda sa sadržajem šećera            $132,420  

Bilje za proizvodnju metli  $108,211   $18,822       

Bela čokolada i slatkiši  $1,289   $123,589        

 

 155

 

Aneks 8: Trgovina sa Belorusijom  Trgovinska razmena sa Belorusijom veoma je mala i to uglavnom asimetrično u korist Srbije. Postoji samo tri proizvoda koje Srbija uvozi iz Belorusije – smrznuto tropsko i koštunjavo voće, ostale vrste brašna i seme za setvu, a za period od četri godine ukupan uvoz iznosi $ 1,177,153.   Tabela: Top 15 proizvoda u izvozu u Belorusiju PROIZVODI  2006  2007  2008  2009 

Žvakace gume bez šećera  $261,700   $291,516   $322,590   $297,126  

Seme koje se koristi samo za setvu  $149,885   $176,145   $385,994   $210,229  

Nezamrznuto konzervisano povrće, ostalo  $431,685   $139,818   $44,160   $69,636  

Vinova loza i voćke  $9,389   $75,965   $78,810   $135,967  

Seme kukuruza   $307   $190   $275,151  

Kiselo povrće  $115,177   $55,581   $20,806     

Trešnje    $14,727   $13,860   $90,437   $16,878  

Šljive i trnjine  $8,730   $106,281   $7,005  

Breskve i nektarine      $67,481   $50,085  

Kajsije     $29,892     $22,188  

Ukrasne biljke   $42,996           

Jabuke       $5,903   $31,339  

Senf, paprika i ostali sosevi  $30,066           

Smrznuti kukuruz šećerac         $24,467  

Višnje     $21,406     

 156

 

Aneks 9: Izvoz povrća iz CIS zemalja   

Izvozers  Izvozed value in 2005 

Izvozed value in 2006 

Izvozed value in 2007 

Izvozed value in 2008 

2008% 

Svet  33,441,048  38,679,980  44,934,704  49,189,660  100.00% 

Poljska  624,134  671,477  926,293  1,104,018  2.20% 

Turska  533,203  706,556  861,385  951,873  1.90% 

Litvanija  48,059  107,107  174,679  282,678  0.60% 

Mađarska  159,790  176,002  237,201  278,341  0.60% 

Kirgistan  13,624  23,913  47,910  99,527  0.20% 

Makedonija  46,546  52,087  66,538  90,831  0.20% Ukrajina  39,331  86,661  70,692  81,928  0.20% 

Kazakhstan  33,694  47,483  60,800  81,307  0.20% 

Ruska Federacija  54,412  68,439  63,867  76,826  0.20% Bugarska  54,879  48,452  60,526  71,525  0.10% 

Uzbekistan  115,658  121,711  147,954  68,869  0.10% 

Slovačka  39,471  45,574  62,548  67,354  0.10% 

Azerbejdžan  26,224  33,284  39,097  63,595  0.10% 

Belorusija  19,978  22,508  41,165  62,712  0.10% 

Srbija  43,861  51,059  62,021  60,181  0.10% 

Rumunija  57,125  44,293  58,356  55,709  0.10% 

Tadžikistan  9,805  11,692  36,273  28,993  0.10% 

Slovenija  5,636  6,213  10,366  13,540  0.00% 

Bosna i Hercegovina  9,406  10,401  13,110  11,526  0.00% Hrvatska  4,447  5,070  8,865  9,762  0.00% 

Letonija  6,132  4,575  5,501  9,089  0.00% 

Estonija  4,199  4,308  5,962  9,056  0.00% 

Crna Gora    3,435  4,383  6,365  0.00% Moldavija  4,834  5,712  2,705  3,977  0.00% Albanija  1,272  1,319  1,334  2,239  0.00% 

Gruzija  1,054  1,151  852  1,436  0.00% 

Turkmenistan  2,723  1,884  918  648  0.00% Jermenija  68  166  152  495  0.00% 

Mongolija  106  ‐  10  227  0.00% 

 

 

 

 

 

 

 157

 

Aneks 10: Uvoz povrća iz CIS zemalja    

Izvozers  Izvozed value in 2005 

Izvozed value in 2006 

Izvozed value in 2007 

Izvozed value in 2008 

2008% 

Svet  33,441,048  38,679,980  44,934,704  49,189,660  100.00% 

Poljska  624,134  671,477  926,293  1,104,018  2.24% 

Turska  533,203  706,556  861,385  951,873  1.94% 

Litvanija  48,059  107,107  174,679  282,678  0.57% 

Mađarska  159,790  176,002  237,201  278,341  0.57% 

Kirgistan  13,624  23,913  47,910  99,527  0.20% 

Makedonija  46,546  52,087  66,538  90,831  0.18% 

Ukrajina  39,331  86,661  70,692  81,928  0.17% 

Kazakhstan  33,694  47,483  60,800  81,307  0.17% 

Ruska Federacija  54,412  68,439  63,867  76,826  0.16% 

Bugarska  54,879  48,452  60,526  71,525  0.15% 

Uzbekistan  115,658  121,711  147,954  68,869  0.14% 

Slovačka  39,471  45,574  62,548  67,354  0.14% 

Azerbejdžan  26,224  33,284  39,097  63,595  0.13% 

Belorusija  19,978  22,508  41,165  62,712  0.13% 

Srbija  43,861  51,059  62,021  60,181  0.12% 

Rumunija  57,125  44,293  58,356  55,709  0.11% 

Tadžikistan  9,805  11,692  36,273  28,993  0.06% 

Slovenija  5,636  6,213  10,366  13,540  0.03% 

Bosna i Hercegovina  9,406  10,401  13,110  11,526  0.02% 

Hrvatska  4,447  5,070  8,865  9,762  0.02% 

Letonija  6,132  4,575  5,501  9,089  0.02% 

Estonija  4,199  4,308  5,962  9,056  0.02% 

Crna Gora    3,435  4,383  6,365  0.01% 

Moldavija  4,834  5,712  2,705  3,977  0.01% 

Albanija  1,272  1,319  1,334  2,239  0.00% 

Gruzija  1,054  1,151  852  1,436  0.00% 

Turkmenistan  2,723  1,884  918  648  0.00% 

Jermenija  68  166  152  495  0.00% 

Mongolija  106  ‐  10  227  0.00% 

  

 158

  

Aneks 11: Izvoz voća iz CIS zemalja   

Izvozers  Izvozed value in 2005 

Izvozed value in 2006 

Izvozed value in 2007 

Izvozed value in 2008 

2008% 

Svet  49,262,200  52,814,416  61,109,324  70,487,760  100.00% 

Turska  2,501,037  2,388,333  2,670,618  2,855,221  4.10% 

Poljska  577,575  623,827  854,838  1,044,183  1.50% 

Litvanija  57,468  177,827  292,550  410,972  0.60% 

Srbija  160,232  196,892  303,659  335,670  0.50% 

Kirgistan  4,015  10,535  30,103  217,804  0.30% 

Uzbekistan  219,784  377,983  280,894  209,036  0.30% 

Mađarska  68,869  72,119  109,216  181,558  0.30% 

Ukrajina  102,166  151,545  141,496  171,962  0.20% 

Azerbejdžan  146,432  98,705  124,520  152,255  0.20% 

Slovačka  87,384  99,251  94,744  115,035  0.20% 

Tadžikistan  30,946  49,331  62,223  90,055  0.10% 

Moldavija  60,977  64,587  92,851  85,376  0.10% 

Slovenija  31,492  24,360  46,215  75,473  0.10% 

Bugarska  39,029  48,419  60,757  71,961  0.10% 

Ruska Federacija  66,027  104,036  83,846  66,520  0.10% 

Kazakhstan  23,633  27,529  53,952  56,091  0.10% 

Makedonija  22,700  33,619  47,425  46,405  0.10% 

Rumunija  48,394  49,808  52,566  43,558  0.10% 

Gruzija  76,937  61,669  72,181  43,489  0.10% 

Letonija  10,817  13,398  24,766  30,070  0.00% 

Belorusija  12,953  37,842  44,414  29,650  0.00% 

Estonija  15,821  21,913  23,382  26,926  0.00% 

Hrvatska  5,759  13,052  22,835  25,716  0.00% 

Bosna i Hercegovina  8,504  14,694  16,974  20,755  0.00% 

Crna Gora    13,857  3,582  4,780  0.00% 

Albanija  679  2,378  2,786  4,102  0.00% 

Jermenija  659  2,843  1,456  3,717  0.00% 

Mongolija  491  6,428  211  2,472  0.00% 

Turkmenistan  1,437  4,591  2,595  1,231  0.00% 

 

 

 

 

 

 

 159

 

Aneks 12: Uvoz voća iz CIS zemalja   

Izvozers  Izvozed value in 2005 

Izvozed value in 2006 

Izvozed value in 2007 

Izvozed value in 2008 

2008% 

Svet  55,126,956  60,217,044  69,302,704  79,470,032  100.00% 

Ruska Federacija  2,134,674  2,973,035  3,738,074  4,462,698  5.60% 

Poljska  858,663  931,727  1,280,344  1,520,931  1.90% 

Ukrajina  193,687  267,926  294,006  581,792  0.70% 

Litvanija  135,982  240,530  334,338  519,228  0.70% 

Rumunija  170,009  206,518  330,436  347,943  0.40% Slovačka  188,777  212,828  278,946  342,327  0.40% 

Mađarska  218,392  199,781  274,663  333,146  0.40% 

Turska  154,307  189,999  252,576  319,241  0.40% Belorusija  117,108  137,425  168,465  226,333  0.30% 

Slovenija  127,076  122,528  160,893  226,097  0.30% 

Srbija  92,859  107,259  154,703  186,739  0.20% 

Hrvatska  117,335  122,075  149,990  183,223  0.20% 

Letonija  80,653  100,795  137,986  154,257  0.20% 

Bugarska  60,456  65,312  102,031  119,315  0.20% 

Estonija  62,009  79,429  93,884  104,435  0.10% 

Kazakhstan  27,868  36,192  59,271  98,020  0.10% 

Bosna i Hercegovina  71,583  71,747  76,699  90,586  0.10% 

Albanija  51,241  57,062  60,857  56,990  0.10% Jermenija  9,257  14,525  25,246  31,760  0.00% 

Moldavija  17,687  20,482  28,653  29,528  0.00% 

Kirgistan  6,960  12,362  12,138  26,388  0.00% 

Makedonija  19,569  19,600  26,387  24,554  0.00% Gruzija  4,463  8,606  12,494  12,875  0.00% Azerbejdžan  6,594  7,340  9,775  11,818  0.00% 

Crna Gora     4,802  5,246  9,683  0.00% 

Mongolija  4,721  3,580  4,034  2,813  0.00% Uzbekistan  5,270  6,171  1,662  1,144  0.00% 

Turkmenistan  8,799  10,041  57  596  0.00% Tadžikistan  1,426  3,579  231  387  0.00%  

 160

Aneks 13: Kalkulacija transportnih troskova za potrebe izračunavanja mogućnosti promene i uvozne cene Tabela: Transportni troskovi 

Udaljenost (1000 km) Složenost transporta  Kvarljivost/Kalo 

CK 1 tone robe   Indeks   Procentualno opterecenje Proizvod 

EU  Inx  STO  Inx  TUR  Inx  BEL  Inx  Opis  Inx  Opis  Inx  Opis  Inx  EU  STO  TUR  BEL  EU  STO  TUR  BEL 

Pšenica   HUN  1  UKR  3  TUR  4  BEL  3  Mala   2  Jako mala  1  130  5  2.3  2.8  3.0  2.8  9%  11%  12%  11% 

Kukuruz   HUN  1  UKR  3  TUR  4  BEL  3  Mala   2  Jako mala   1  170  4  2.0  2.5  2.8  2.5  8%  10%  11%  10% 

Jabuke  POL  2  CHI  5  TUR  4  BEL  3  Srednja  3  Mala   2  400  3  2.5  3.3  3.0  2.8  10%  13%  12%  11% 

Šljive   GER  2  CHI  5  TUR  4  BEL  3  Srednja  3  Velika  4  300  3  3.0  3.8  3.5  3.3  12%  15%  14%  13% 

Paradajz  SPA  2  MAR  4 EU TUR  3  BEL  3  Velika   4  Jako velika   5  350  3  3.5  4.0  3.8  3.8  14%  16%  15%  15% 

Paprika   HUN  1  MAR  4 EU TUR  3  BEL  3  Velika   4  Velika  4  430  3  3.0  3.8  3.5  3.5  12%  15%  14%  14% 

Krompir   HOL  2  UKR  3  TUR  4  BEL  3  Srednja  3  Srednja  3  200  4  3.0  3.3  3.5  3.3  12%  13%  14%  13% 

Luk  HOL  2  CHI  5 EU TUR  3  BEL  3  Mala   2  Mala   2  250  4  2.5  3.3  2.8  2.8  10%  13%  11%  11% 

Soja   ROM  1  BRA  5  TUR  4  BEL  3  Mala   2  Jako mala  1  180  5  2.3  3.3  3.0  2.8  9%  13%  12%  11% 

Mleko   SLO  2  UKR  5  TUR  4  BEL  3  Jako velika  5  Jako velika   5  400  3  3.8  4.5  4.3  4.0  15%  18%  17%  16% 

Goveđe meso   HUN  2  BRA  5  TUR  4  BEL  3  Velika   4  Velika  4  5000  1  2.8  3.5  3.3  3.0  11%  14%  13%  12% 

Svinjsko meso   DAN  2  UKR  5  TUR  4  BEL  3  Velika   4  Velika  4  4000  1  2.8  3.5  3.3  3.0  11%  14%  13%  12% 

Živinsko meso   SLO  2  SAD  5  TUR  4  BEL  3  Velika   4  Velika  4  2500  2  3.0  3.8  3.5  3.3  12%  15%  14%  13% 

Šećer   GER  2  BRA  5  TUR  4  BEL  3  Mala   2  Mala   2  500  3  2.3  3.0  2.8  2.5  9%  12%  11%  10% 

Ulje   ROM  1  UKR  3  TUR  4  BEL  3  Velika   4  Velika  2  1200  2  2.3  2.8  3.0  2.8  9%  11%  12%  11% 

                                             Udaljenost STO = Najkonkurentnijih zemalja                                   Udaljenost EU = najkokonkurentnijih zemalja                                   Slozenost = kamionski/brodski/železnikički/potreban pretovara/                             Kvarljivost robe = potrebno hlađenje tokom transporta ili neka druga oprema                            Cena koštanja 1 tone robe podrazumeva da na skuplju robu manje procentulano opterećenje                        

 

 161

 

Aneks 14: Merenje mogućnosti za promene  

Pšenica Parametri   Uticaj   Jed  SRBIJA  EU  STO (UKR)  Turska  Belorusija  EU  STO  Turska  Belorusija 1  KONKURETNOST   VELIKI  3                    5.8  17.3  5.9  17.6  4.2  12.6  12.5  37.5 

  Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%)  

Mali  1  %  17.58  23.52  19.33  37.16  3.82  3  3  2  2  4  4  5  5 

  Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji  

Srednji   2  %  >1,32  < 2,53  <4,04  < 0,47  > 12,6  1  2  1  2  1  2  5  10 

   Trend proizvodnje   Srednji   2  %  > 0,76  > 0,2  >3,46  < 3,09  >12,06  1  2  1  2  1  2  5  10 

   Prosečni prinosi   Veliki  3  t/ha  3.66  5.21  2.85  2.34  3.38  4  12  1  3  1  3  5  15 

   Trend prinosa   Veliki  3  %  >1,79  >17,41  >12,72  >2,55  >3,13  5  15  4  12  1  3  5  15 

  Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom 

Srednji   2  Indeks  mala  srednja  srednja  mala  srednja  2  4  2  4  1  2  5  10 

   Cena   Veliki  3  $/t  162.55  210  121.55  319.9  132.33  1  3  4  12  1  3  5  15 

   Trend cene   Srednji   2  %  >39,4  >25,24  >23,55  >19,46  >15,81  2  4  2  4  3  6  5  10 

   Uvoz (ukupan)  Veliki  3  t  886  6,471,981  3,746  1,924,528  191,786  1  3  1  3  1  3  5  15 

   Izvoz (ukupan)  Veliki  3  t  174,387  14,370,645  4,811,858  271,407  117  2  6  5  15  1  3  5  15 

   Uvoz (per capita)  Veliki  3  kg  0.12574  13.06492  0.07988  21.20249  19.74368  1  3  2  6  1  3  5  15 

   Izvoz (per capita )  Veliki  3  kg  22.48325  28.96638  103.12122  3.67309  0.01205  2  6  4  12  1  3  5  15 

   Trend trgovine   Srednji   2  %  >153,53  >15,66  >170,18  >76,27  <21,64  1  2  2  4  1  2  5  10 

  Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza  

Veliki   3  Indeks  1.57  1.2  3.6  0.91  0.41  2  6  1  3  3  9  5  15 

   Nivo subvencija  Srednji   2  ACC4  Nema  Srednji  Niski  Niski  Srednji  3  6  2  4  2  4  5  10 

  Agrarna politika (posotojanje trgovinskih ogranicenja) 

Veliki  3 Key 

informans Povremeno  Nema  Cesto  Nema  Cesto  5  15  2  6  5  15  5  15 

2  NIVO LIBERALIZACIJE   VELIKI  3  %  ‐  25.5% ‐ 15.3%  30%  30%  0%  3  9  1  3  0  0  5  15 

3  TRANSPORTNI TROŠKOVI   SREDNJI   2  %  ‐  9.00%  11.00%  12.00%  11.00%  2.3  5.4  2.8  4.4  3.0  4.0  1.0  8.0 

4 SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA 

MALI  1  FAO/OECD    Jako veliki 

rast Veliki rast  Srednji rast  Veliki rast   5  5  4  4  3  3  5  5 

5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM  

MALI  1 Key 

informans 

Postoji osetljivost na 

uvoz ‐  ‐  ‐  ‐  2  2  2  2  2  2  5  5 

   MOGUĆNOST PROMENE                           3.6  7.7  3.1  6.2  0.0  0.0  5.7  14.1 

 

 162

Pšenica Parametri   Uticaj   Jed  SRBIJA  EU  STO (UKR)  Turska  Belorusija  EU  STO  Turska  Belorusija 1  KONKURETNOST   VELIKI  3                    6.3  18.8  5.9  17.6  4.3  12.8  4.9  14.6 

  Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%)  

Mali  1  %  17.58  23.52  19.33  37.16  3.82  4  4  2  2  5  5  1  1 

  Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji  

Srednji   2  %  >1,32  < 2,53  <4,04  < 0,47  > 12,6  1  2  1  2  1  2  4  8 

   Trend proizvodnje   Srednji   2  %  > 0,76  > 0,2  >3,46  < 3,09  >12,06  1  2  1  2  1  2  3  6    Prosečni prinosi   Veliki  3  t/ha  3.66  5.21  2.85  2.34  3.38  5  15  1  3  1  3  2  6    Trend prinosa   Veliki  3  %  >1,79  >17,41  >12,72  >2,55  >3,13  5  15  4  12  1  3  1  3 

  Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom 

Srednji   2  Indeks  mala  srednja  srednja  mala  srednja  2  4  2  4  1  2  2  4 

   Cena   Veliki  3  $/t  162.55  210  121.55  319.9  132.33  1  3  4  12  1  3  3  9    Trend cene   Srednji   2  %  >39,4  >25,24  >23,55  >19,46  >15,81  2  4  2  4  3  6  3  6    Uvoz (ukupan)  Veliki  3  t  886  6,471,981  3,746  1,924,528  191,786  1  3  1  3  1  3  1  3    Izvoz (ukupan)  Veliki  3  t  174,387  14,370,645  4,811,858  271,407  117  2  6  5  15  1  3  1  3    Uvoz (per capita)  Veliki  3  kg  0.12574  13.06492  0.07988  21.20249  19.74368  1  3  2  6  1  3  1  3    Izvoz (per capita )  Veliki  3  kg  22.48325  28.96638  103.12122  3.67309  0.01205  2  6  4  12  1  3  1  3    Trend trgovine   Srednji   2  %  >153,53  >15,66  >170,18  >76,27  <21,64  1  2  2  4  1  2  1  2 

  Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza  

Veliki   3  Indeks  1.57  1.2  3.6  0.91  0.41  2  6  1  3  3  9  3  9 

   Nivo subvencija  Srednji   2  ACC4  Nema  Veliki  Niski  Niski  Srednji  5  10  2  4  2  4  3  6 

  Agrarna politika (posotojanje trgovinskih ogranicenja) 

Veliki  3 Key 

informans Povremeno  Nema  Cesto  Nema  Cesto  5  15  2  6  5  15  2  6 

2  NIVO LIBERALIZACIJE   VELIKI  3  %  ‐  25.5% ‐ 15.3%  30%  30%  0%  3  9  1  3  0  0  5  15 3  TRANSPORTNI TROŠKOVI   SREDNJI   2  %  ‐  9.00%  11.00%  12.00%  11.00%  2.3  5.4  2.8  4.4  3.0  4.0  2.8  4.4 

4  SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA  MALI  1 FAO/OEC

D   

Jako veliki rast 

Veliki rast  Srednji rast  Veliki rast   5  5  4  4  3  3  3  3 

5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM  

MALI  1 Key 

informans 

Postoji osetljivost na 

uvoz ‐  ‐  ‐  ‐  2  2  2  2  2  2  2  2 

   MOGUĆNOST PROMENE                           3.7  8.0  3.1  6.2  0.0  0.0  3.5  7.8 

 

 163

Kukuruz Parametri   Uticaj   Jed  SRBIJA  EU  STO (UKR)  Turska   Belorusija  EU  STO  Turska  Belorusija 1  KONKURETNOST   VELIKI  3                    5.0  15.0  4.5  13.5  5.3  15.8  5.4  16.3 

  Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%)  

Mali  1  %  39.29  7.89  5.95  2.53  0.63  1  1  1  1  1  1  1  1 

  Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji  

Srednji   2  %  > 0,37  < 5,06  >7,17  >2,82  >63,96  1  2  3  6  2  4  5  10 

   Trend proizvodnje   Srednji   2  %  < 0,13  <0,15  >14,17  >0,12  >62,92  1  2  3  6  1  2  5  10    Prosečni prinosi   Veliki  3  t/ha  4.86  6.68  4.16  7.09  4.41  2  6  1  3  3  9  1  3    Trend prinosa   Veliki  3  %  >2,5  >4,75  >3,73  >0,71  >5,11  3  9  2  6  1  3  3  9 

  Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom 

Srednji   2     malo  srednje  srednje  malo  srednje  2  4  2  4  1  2  2  4 

   Cena   Veliki  3  $/t  160.15  188.3835  118  288.75  205.975  1  3  3  9  1  3  1  3    Trend cene   Srednji   2  %  >88,56  >23,3  >32,4  >9,06  >24,87  3  6  2  4  4  8  3  6    Uvoz (ukupan)  Veliki  3  t  1,823  5,940,699  21,458  602,726  203,548  1  3  1  3  1  3  1  3    Izvoz (ukupan)  Veliki  3  t  946,505  819,080  2,061,043  133,868  228  1  3  3  9  1  3  1  3    Uvoz (per capita)  Veliki  3  kg  0.212218744  11.98111572  0.46096  8.630812215  20.98611115  1  3  1  3  1  3  1  3    Izvoz (per capita )  Veliki  3  kg  105.6978612  1.649710611  44.15277  1.196727819  0.009352352  1  3  1  3  1  3  1  3    Trend trgovine   Srednji   2  %  >54,91  >35,77  >36,3  >86,33  <18,01  1  2  1  2  3  6  1  2 

  Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza  

Veliki   3     13.84  0.7  15.14  0.39  0.32  4  12  1  3  5  15  5  15 

   Nivo subvencija  Srednji   2  ACC4  Nema  Srednji  Niski  Niski  Srednji  3  6  2  4  2  4  3  6 

  Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) 

Veliki  3 Key 

informans Povremeno  Nema  Cesto  Nema  Cesto  5  15  2  6  5  15  2  6 

2  NIVO LIBERALIZACIJE   VELIKI  3  %  ‐  25.5% ‐ 15.3%  30%  30%  0%  3  9  1  3  0  0  5  15 3  TRANSPORTNI TROŠKOVI   SREDNJI   2  %  ‐  9.00%  11.00%  12.00%  11.00%  2.3  5.4  2.8  4.4  3  4.0  2.8  4.4 4  SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA  MALI  1  FAO/OECD     Rast  Veliki rast  Srednji rast  Veliki rast   5  5  4  4  3  3  3  3 

5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM  

MALI  1 Key 

informans 

Postoji osetljivost na 

uvoz ‐  ‐  ‐  ‐  2  2  2  2  2  2  2  2 

   MOGUĆNOST PROMENE                           3.5  7.3  2.9  5.4  0.0  0.0  3.6  8.1 

 

 164

Jabuka Parametri   Uticaj   Jed  SRBIJA  EU  STO (CHI)  Turska   Belorusija  EU  STO  Turska  Belorusija 1  KONKURETNOST   VELIKI  3                    6.4  19.3  5.9  17.8  6.1  18.2  5.4  16.1 

  Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%)  

Mali  1  %  1.16  0.53  1.4  0.58  0.55  1  1  2  2  1  1  1  1 

  Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji  

Srednji   2  %  >0,96  <2,7  >0,06  <13,86  >0,042  1  2  1  2  1  2  1  2 

   Trend proizvodnje   Srednji   2  %  > 1,51  <2,74  >1,9  >10,24  <0,5  1  2  2  4  4  8  1  2    Prosečni prinosi   Veliki  3  t/ha  6.68  19.99  13.87  18.43  5.3  4  12  3  9  4  12  1  3    Trend prinosa   Veliki  3  %  <2,37  >12,95  >5,54  <7,19  >36,24  3  9  2  6  1  3  5  15 

  Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom 

Srednji   2     malo  malo  malo   malo  malo  1  2  1  2  1  2  1  2 

   Cena   Veliki  3  $/t  505.15  599.9338  240.2  322.3  211.875  2  6  4  12  3  9  4  12    Trend cene   Srednji   2  %  >73,28  >15,76  >29,58  >12,01  >1,62  4  8  3  6  4  8  4  8    Uvoz (ukupan)  Veliki  3  t  16,788  853,411  39,436  4,025  82,960  1  3  1  3  3  9  1  3    Izvoz (ukupan)  Veliki  3  t  39605.69  898576.27  994849.37  28663.47  7732.78  5  15  5  15  1  3  1  3    Uvoz (per capita)  Veliki  3  kg  2.40  1.72  0.03  0.05  8.56  2  6  3  9  3  9  1  3    Izvoz (per capita )  Veliki  3  kg  5.35  1.81  0.72  0.29  0.80  3  9  1  3  1  3  1  3    Trend trgovine   Srednji   2  %  >25,61  >3,62  >9,9  >43,51  <1,62  1  2  1  2  3  6  1  2 

  Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza  

Veliki   3     0.96  1.8  1.8  1.82  0.88  1  3  1  3  1  3  2  6 

   Nivo subvencija  Srednji   2     Mali  Veliki  Nema  Mali  Srednji  4  8  1  2  2  4  3  6 

  Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) 

Veliki  3     Nema  Nema  Nema  Nema  Nema  5  15  5  15  5  15  5  15 

2  NIVO LIBERALIZACIJE   VELIKI  3     ‐  27% ‐ 6.7%  38.40%  38.40%  0%  4  12  1  3  0  0  5  15 

3  TRANSPORTNI TROŠKOVI   SREDNJI   2     ‐  10.00%  13.00%  12.00%  11.00%  2.5  5.0  3.3  3.5  3  4.0  2.8  4.5 

4  SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA  MALI  1     Rast   Rast   Rast   Rast   Rast   3  3  3  3  3  3  3  3 

5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM  

MALI  1  Postoji      ‐  ‐  ‐  ‐  2  2  2  2  2  2  2  2 

   MOGUĆNOST PROMENE                           3.6  8.3  3.0  5.9  0.0  0.0  3.6  8.1 

 

 165

Šljive Parametri   Uticaj   Jed  SRBIJA  EU  STO (CHI)  Turska   Belorusija  EU  STO  Turska  Belorusija 1  KONKURETNOST   VELIKI  3                    5.4  16.3  3.9  11.6  6.2  18.6  4.6  13.7 

  Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%)  

Mali  1  %  5.87  0.18  1.13  0.086  0.066  2  2  3  3  1  1  1  1 

  Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji  

Srednji   2  %  >5,37  <5,28  <0,29  >4,13  >1,66  1  2  1  2  1  2  1  2 

   Trend proizvodnje   Srednji   2  %  >5,98  <4,45  >3,24  >0,7  >1,11  1  2  1  2  1  2  1  2    Prosečni prinosi   Veliki  3  t/ha  3.39  7.51  3.31  12.05  6.76  4  12  1  3  5  15  2  6    Trend prinosa   Veliki  3  %  <0,3  >6,76  <2,97  >3,51  >21,51  3  9  2  6  3  9  4  12 

  Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom 

Srednji   2     malo  malo  malo  malo  malo  1  2  1  2  1  2  1  2 

   Cena   Veliki  3  $/t  239.95  912.2822  866.25  824.275  223  1  3  1  3  1  3  3  9    Trend cene   Srednji   2  %  >69,3  >13,88  >51,75  <10,05  >6,31  3  6  2  4  4  8  1  2    Uvoz (ukupan)  Veliki  3  t  577  80,170  8,915  16  1,803  1  3  1  3  4  12  1  3    Izvoz (ukupan)  Veliki  3  t  20,222  38,486  9,322  4,045  165  3  9  1  3  1  3  1  3    Uvoz (per capita)  Veliki  3  kg  0.071538742  0.161798489  0.00575  0.000266065  0.185872683  1  3  2  6  4  12  1  3    Izvoz (per capita )  Veliki  3  kg  2.481557523  0.077604841  0.00584  0.048660844  0.01015661  1  3  1  3  1  3  1  3    Trend trgovine   Srednji   2  %  >111,83  >5,54  >32,73  >18,95  >0,41  1  2  1  2  1  2  1  2 

  Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza  

Veliki   3     2.45  1.42  3.63  1.27  0.99  2  6  1  3  2  6  2  6 

   Nivo subvencija  Srednji   2     Mali  Veliki  Nema  Mali  Nema  4  8  1  2  2  4  1  2 

  Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) 

Veliki  3     Nema  Nema  Nema  Nema  Nema  5  15  5  15  5  15  5  15 

2  NIVO LIBERALIZACIJE   VELIKI  3     ‐  27% ‐ 6.7%  38.40%  38.40%  0%  4  12  0  0  1  3  5  15 3  TRANSPORTNI TROŠKOVI   SREDNJI   2     ‐  10.00%  13.00%  12.00%  11.00%  2.5  5.0  3.3  3.5  3  4.0  2.8  4.5 4  SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA  MALI  1     Rast   Rast   Rast   Rast   Rast   3  3  3  3  3  3  3  3 

5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM  

MALI  1  Postoji      ‐  ‐  ‐  ‐  2  2  2  2  2  2  2  2 

   MOGUĆNOST PROMENE                           3.4  7.7  2.4  4.0  3.0  6.1  3.5  7.6 

 

 166

Paradajz Parametri   Uticaj   Jed  SRBIJA  EU  STO (MAR)  Turska   Belorusija  EU  STO  Turska  Belorusija 1  KONKURETNOST   VELIKI  3                    6.4  19.1  7.6  22.7  9.0  27.0  5.5  16.5 

  Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%)  

Mali  1  %  0.66  0.29  0.26  1.24  0.07  1  1  1  1  2  2  1  1 

  Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji  

Srednji   2  %  <0,05  <5,23  >4,16  >7,18  <1,22  1  2  4  8  5  10  1  2 

   Trend proizvodnje   Srednji   2  %  <0,61  <5,29  <4,54  >3,7  <1,76  1  2  1  2  3  6  1  2    Prosečni prinosi   Veliki  3  t/ha  8.58  53.49  59.31  36.79  33.18  5  15  5  15  4  12  4  12    Trend prinosa   Veliki  3  %  >4,49  >1,58  >10,64  <0,54  >5,64  1  3  4  12  1  3  2  6 

  Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom 

Srednji   2     malo  srednje  srednje  srednje  malo  3  6  3  6  3  6  1  2 

   Cena   Veliki  3  $/t  322.25  1009.226  213.225  389.625  989.275  1  3  2  6  1  3  1  3    Trend cene   Srednji   2  %  >95,37  >8,95  >11,96  >10,84  >12,28  5  10  4  8  4  8  4  8    Uvoz (ukupan)  Veliki  3  t  21,146  435,476     44  28,289  1  3  1  3  5  15  1  3    Izvoz (ukupan)  Veliki  3  t  3,167  168,091  275,257  381,727  8,472  3  9  4  12  5  15  2  6    Uvoz (per capita)  Veliki  3  kg  2.789147919  0.878280002     0.000565898  2.9278641  3  9  1  3  5  15  1  3    Izvoz (per capita )  Veliki  3  kg  0.449476712  0.339044409  8.45879  4.6959106  0.878962334  1  3  5  15  4  12  2  6    Trend trgovine   Srednji   2  %  >7,3  >9,98  >13,26  >21,34  >19,77  2  4  3  6  5  10  4  8 

  Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza  

Veliki   3     2.39  0.65     1.3  0.59  3  9  1  3  2  6  3  9 

   Nivo subvencija  Srednji   2     Nema  Veliki  Srednji  Srednji  Nema  4  8  3  6  3  6  1  2 

  Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) 

Veliki  3     Nema  Nema  Nema  Nema  Nema  5  15  5  15  5  15  5  15 

2  NIVO LIBERALIZACIJE   VELIKI  3        30.8% ‐ 11.6%  56.30%  21.80%  0%  4  12.0  1  3  3  9  5  15 3  TRANSPORTNI TROŠKOVI   SREDNJI   2        14.00%  16.00%  15.00%  15.00%  3.5  3.0  4  2.0  3.8  2.5  3.8  2.5 4  SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA  MALI  1        Blagi rast  Rast  Rast  Rast   4  4  3  3  3  3  3  3 

5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM  

MALI  1     Znacajan  ‐  ‐  ‐  ‐  2  2  2  2  2  2  2  2 

   MOGUĆNOST PROMENE                           4.0  8.0  3.5  6.5  4.2  8.7  3.9  7.8 

 

 167

Paprika Parametri   Uticaj   Jed  SRBIJA  EU  STO (MAR)  Turska   Belorusija  EU  STO  Turska  Belorusija 1  KONKURETNOST   VELIKI  3                    5.4  16.3  5.2  15.6  5.6  16.7  0.0  0.0 

  Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%)  

Mali  1  %  0.62  0,07%  0,10%  0.40% nema 

proizvodnje 1  1  1  1  1  1  0  0 

  Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji  

Srednji   2  %  <0,29  >1,47%  <9,51%  >2,08 nema 

proizvodnje 2  4  1  2  3  6  0  0 

   Trend proizvodnje   Srednji   2  %  <0,84  <1,19%  >5,5  <0,39% nema 

proizvodnje 1  2  4  8  2  4  0  0 

   Prosečni prinosi   Veliki  3  t/ha  8.43  32,34  30,29  20,34 nema 

proizvodnje 5  15  4  12  3  9  0  0 

   Trend prinosa   Veliki  3  %  >4,7  >1,14  >4,99  >0,58 nema 

proizvodnje 1  3  2  6  1  3  0  0 

  Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom 

Srednji   2     malo  malo  malo  malo nema 

proizvodnje 1  2  1  2  1  2  0  0 

   Cena   Veliki  3  $/t  na  na  na  na  na  1  3  1  3  1  3  0  0    Trend cene   Srednji   2  %  na  na  na  na  na  1  2  1  2  1  2  0  0    Uvoz (ukupan)  Veliki  3  t  2,927  223,242  145  46  2,331  1  3  4  12  5  15  0  0    Izvoz (ukupan)  Veliki  3  t  7,573  102,690  36  61,104  3  5  15  1  3  4  12  0  0    Uvoz (per capita)  Veliki  3  kg  0.381  0.450  0.004  0.001  0.241  2  6  1  3  1  3  0  0    Izvoz (per capita )  Veliki  3  kg  0.9646  0.2072  0.0009  0.8299  0.0002  1  3  1  3  1  3  0  0    Trend trgovine   Srednji   2     >9,28  >7,63  <1,89  >1,50  >19,95  1  2  1  2  1  2  0  0 

  Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza  

Veliki   3     2.52  na  na  na  na  1  3  1  3  1  3  0  0 

   Nivo subvencija  Srednji   2     Nema  Veliki  Srednji  Srednji  Nema  4  8  3  6  3  6  0  0 

  Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) 

Veliki  3     Nema  Nema  Nema  Nema  Nema  5  15  5  15  5  15  0  0 

2  NIVO LIBERALIZACIJE   VELIKI  3        34% ‐ 16%  46%  23.50%  0%  2  6  1  1  3  9  5  15 3  TRANSPORTNI TROŠKOVI   SREDNJI   2        12.00%  15.00%  14.00%  14.00%  3  4.0  3.8  2.5  3.5  3.0  3.5  3.0 4  SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA  MALI  1        Blagi rast  Rast  Rast  Rast   4  4  3  3  3  3  3  3 

5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM  

MALI  1     Znacajan  ‐  ‐  ‐  ‐  2  2  2  2  2  2  2  2 

   MOGUĆNOST PROMENE                           3.3  6.5  3.0  4.8  3.4  6.7  0.0  0.0 

 

 168

Krompir Parametri   Uticaj   Jed  SRBIJA  EU  STO (UKR)  Turska   Belorusija  EU  STO  Turska  Belorusija 1  KONKURETNOST   VELIKI  3                    6.8  20.4  5.1  15.4  6.4  19.3  5.9  17.8 

  Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%)  

Mali  1  %  2.65  2.05  4.5  0.68  3.56  1  1  3  3  1  1  2  2 

  Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji  

Srednji   2  %  <1,53  <1  <2,05  >0,87  <3,72  1  2  1  2  2  4  1  2 

   Trend proizvodnje   Srednji   2  %  <2,07  <2,37  <2,4  <1,86  <4,18  1  2  1  2  2  4  1  2    Prosečni prinosi   Veliki  3  t/ha  10.69  27.38  13.29  28.17  19.76  5  15  2  6  5  15  3  9    Trend prinosa   Veliki  3  %  >0,97  <3,43  >2,66  >3,86  >1,77  1  3  3  9  4  12  2  6 

  Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom 

Srednji   2     mala  malo  malo  malo  malo  1  2  1  2  1  2  1  2 

   Cena   Veliki  3  $/t  225.2  279.9818  192.275  336.5  113.6  2  6  2  6  1  3  4  12    Trend cene   Srednji   2  %  >29,91  >16,34  >20,71  >11,13  >10,5  3  6  2  4  4  8  4  8    Uvoz (ukupan)  Veliki  3  t  6,408  547,447  9,865  17,280  2,578  3  9  1  3  1  3  3  9    Izvoz (ukupan)  Veliki  3  t  25,176  1,005,847  1,401  103,507  25,597  5  15  2  6  3  9  1  3    Uvoz (per capita)  Veliki  3  kg  0.916237404  1.10570667  0.21154  0.260238523  0.266174967  1  3  2  6  2  6  2  6    Izvoz (per capita )  Veliki  3  kg  3.819647393  2.02928699  0.03015  1.541824307  2.649708059  3  9  1  3  2  6  3  9    Trend trgovine   Srednji   2  %  <21,43  >1,44  >211,32  >48,98  >30,34  2  4  5  10  3  6  3  6 

  Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza  

Veliki   3     4.47  1.01  1.22  5.74  2.16  3  9  3  9  1  3  2  6 

   Nivo subvencija  Srednji   2     Nema  Velike  Nema  Srednje  Mala  4  8  1  2  3  6  2  4 

  Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) 

Veliki  3    Nema izvoza 

u EU Nema 

Nema izvoza u EU 

Nema Nema izvoza 

u EU 5  15  3  9  5  15  3  9 

2  NIVO LIBERALIZACIJE   VELIKI  3        24% ‐ 4.8%  40%  40%  0%  4  12  0  0  0  0  5  15 3  TRANSPORTNI TROŠKOVI   SREDNJI   2        12.00%  13.00%  14.00%  13.00%  3  4.0  3.3  3.4  3.5  3.0  3.3  3.4 4  SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA  MALI  1     na  na  na  na  na  2  2  2  2  2  2  2  2 

5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM  

MALI  1     Nema               4  4  4  4  4  4  4  4 

   MOGUĆNOST PROMENE                           4.0  8.5  2.9  5.0  3.2  5.7  4.0  8.4 

 

 

 169

Luk Parametri   Uticaj   Jed  SRBIJA  EU  STO (CHI)  Turska   Belorusija  EU  STO  Turska  Belorusija 1  KONKURETNOST   VELIKI  3                    6.4  19.3  6.6  19.9  5.4  16.1  5.1  15.4 

  Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%)  

Mali  1  %  0.61  0.17  0.7  0.32  0.09  3  3  4  4  5  5  1  1 

  Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji  

Srednji   2  %  <0,6  >1,09  >3,53  >3,11  >2,48  2  4  3  6  3  6  3  6 

   Trend proizvodnje   Srednji   2  %  <1,13  >0,03  >3,61  <0,19  >1,92  2  4  4  8  1  2  3  6    Prosečni prinosi   Veliki  3  t/ha  6.93  28.71  20.77  27.29  16.38  5  15  4  12  5  15  2  6    Trend prinosa   Veliki  3  %  >2,61  <2,74  <0,55  >0,11  >8,25  1  3  1  3  1  3  3  9 

  Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom 

Srednji   2     malo  Veliko  malo  malo  malo  4  8  1  2  1  2  1  2 

   Cena   Veliki  3  $/t  239.65  628.515  214.8  314  Slicna EU  1  3  2  6  1  3  1  3    Trend cene   Srednji   2  %  >38,7  >24,17  >11,56  >9,35  Slicna EU  2  4  3  6  3  6  2  4    Uvoz (ukupan)  Veliki  3  t  255  39,235  505  652  109  1  3  1  3  1  3  3  9    Izvoz (ukupan)  Veliki  3  t  64  3,932  11,038  35  1  4  12  5  15  1  3  1  3    Uvoz (per capita)  Veliki  3  kg  0.040  0.079  0.000  0.010  0.011  1  3  1  3  3  9  2  6    Izvoz (per capita )  Veliki  3  kg  0.010  0.008  0.007  0.001  0.000  3  9  2  6  1  3  1  3    Trend trgovine   Srednji   2  %  >17,54  >4,13  >41,68  >1,88  >20,85  2  4  4  8  1  2  2  4 

  Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza  

Veliki   3     0.68  0.65  1.36  0.78  0.67  1  3  1  3  1  3  1  3 

   Nivo subvencija  Srednji   2     Nema  Veliki  Nema  Srednji  Nema  5  10  3  6  3  6  1  2 

  Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) 

Veliki  3     Nema  Nema  Nema  Nema  Nema  5  15  5  15  5  15  5  15 

2  NIVO LIBERALIZACIJE   VELIKI  3        22.8% ‐ 0%  37.60%  37.60%  0%  4  12  0  0  0  0.0  5  15.0 3  TRANSPORTNI TROŠKOVI   SREDNJI   2        10.00%  13.00%  11.00%  11.00%  2.5  5.0  3.3  3.5  2.8  4.5  2.8  4.5 4  SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA  MALI  1     na  na  na  na  na  2  2  2  2  2  2  2  2 

5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM  

MALI  1     Nema               4  4  4  4  4  4  4  4 

   MOGUĆNOST PROMENE                           3.8  8.5  3.2  5.9  0.0  0.0  3.8  8.2 

 

 170

Soja Parametri   Uticaj   Jed  SRBIJA  EU  STO (BRA)  Turska   Belorusija  EU  STO  Turska  Belorusija 1  KONKURETNOST   VELIKI  3                    2.0  6.0  2.9  8.6  1.9  5.8  1.5  0.0 

  Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%)  

Mali  1  %  4.67  0.34  36.48  0.04  0%  1  1  5  5  1  1  1  0 

  Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji  

Srednji   2  %  >3,59  <6,34  <5,33  <10,79 Nema 

proizvodnje 1  2  1  2  1  2  1  0 

   Trend proizvodnje   Srednji   2  %  >2,93  <14,83  <2,41  >7,91 Nema 

proizvodnje 1  2  1  2  3  6  1  0 

   Prosečni prinosi   Veliki  3  t/ha  2.5  2.58  2.56  3.63 Nema 

proizvodnje 1  3  1  3  3  9  1  0 

   Trend prinosa   Veliki  3  %  <2,48  >6,39  >8,35  >2,5 Nema 

proizvodnje 4  12  5  15  3  9  1  0 

  Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom 

Srednji   2     mala  mala  velika  mala Nema 

proizvodnje 1  2  4  8  1  2  1  0 

   Cena   Veliki  3  $/t  316.7  321.8101  260.525  390.5 Nema 

proizvodnje 1  3  5  15  1  3  1  0 

   Trend cene   Srednji   2  %  >67,71  >22,55  >26,89  >9,84 Nema 

proizvodnje 2  4  3  6  4  8     0 

   Uvoz (ukupan)  Veliki  3  t  12,831  14,210,678  142,045  1,122,991  611  1  3  1  3  1  3  3  0    Izvoz (ukupan)  Veliki  3  t  2,500  41,034  24,837,803  50  99  4  12  5  15  1  3  1  0    Uvoz (per capita)  Veliki  3  kg  0.8  28.7  0.8  16.0  0.1  4  12  1  3  1  3  2  0    Izvoz (per capita )  Veliki  3  kg  0.3  0.1  126.4  0.0  0.0  1  3  5  15  1  3  1  0    Trend trgovine   Srednji   2  %  >219,96  <2,54  >6,18  <2,91  >105,13  1  2  1  2  1  2  1  0 

  Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza  

Veliki   3     0.63  0.79  0.93  0.42  0.72  1  3  1  3  2  6  1  0 

   Nivo subvencija  Srednji   2     Mali  Srednji  Mali  Mali  Nema   3  6  2  4  2  4  1  0 

  Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) 

Veliki  3     Ima potpuna  Nema   Nema   Nema   Nema  5  15  5  15  5  15  5  0 

2  NIVO LIBERALIZACIJE   VELIKI  3        0%  5%  5%  0%  5  15  0  0  0  0  5  15 3  TRANSPORTNI TROŠKOVI   SREDNJI   2        9.00%  13.00%  12.00%  11.00%  2.3  5.5  3.3  3.5  3  4.0  2.8  4.5 

4  SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA  MALI  1       Blago 

povecanje Povecanje 

Blago povecanje 

Blago povecanje 

2  2  3  3  2  2  2  2 

5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM  

MALI  1    Veliki prema 

GMO             4  4  1  1  4  4  4  4 

   MOGUĆNOST PROMENE                           3.1  6.5  2.0  3.2  0.0  0.0  0.0  0.0 

 

 171

Mleko Parametri   Uticaj   Jed  SRBIJA  EU  STO (UKR)  Turska   Belorusija  EU  STO  Turska  Belorusija 1  KONKURETNOST   VELIKI  3                    6.1  18.4  5.3  15.8  5.2  15.6  7.4  22.1 

  Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%)  

Mali  1  %  0,05%  0,14%  0,04%  0,05%  0,05%  3  3  1  1  1  1  1  1 

  Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji  

Srednji   2  %  <1,24%  >0,17%  <5,38%  >6%  >4,28%  2  4  1  2  3  6  3  6 

   Trend proizvodnje   Srednji   2  %  <1,78%  >0,07%  <4,97%  >3,12%  3,78%  2  4  1  2  3  6  3  6    Prosečni prinosi   Veliki  3  t/živ.  2,71  5,38  3,73  2,66  3.98  4  12  3  9  1  3  3  9    Trend prinosa   Veliki  3     >0,004  <0,13  >0,038  >0,028  >0,065     0  1  3  2  6  2  6 

  Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom 

Srednji   2     male  srednje  velike  male  Mala  2  4  4  8  1  2  1  2 

   Cena   Veliki  3  $/t  350.2833  504.9058  280.6  635.375  186.825  1  3  3  9  1  3  4  12    Trend cene   Srednji   2  %  >34,43  >11,09  >16,51  >14,86  <15,09  4  8  2  4  3  6  3  6    Uvoz (ukupan)  Veliki  3  t  3,237  15,160  1,309  164  329  1  3  1  3  4  12  4  12    Izvoz (ukupan)  Veliki  3  t  27,326  214,051  6,310  6,250  115,675  4  12  2  6  1  3  3  9    Uvoz (per capita)  Veliki  3  kg  0.285606153  0.030593669  0.02811  0.001672884  0.033972008  3  9  3  9  4  12  3  9    Izvoz (per capita )  Veliki  3  kg  3.456304729  0.431917795  0.13592  0.084242914  11.9400629  1  3  1  3  1  3  4  12    Trend trgovine   Srednji   2  %  >58,23  >5,12  >99,12  >15,06  <2,96  1  2  3  6  1  2  1  2 

  Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza  

Veliki   3     1.24  1.02  2.82  1.13  4.68  2  6  3  9  2  6  4  12 

   Nivo subvencija  Srednji   2     Mali  Veliki  Mali  Srednji  Veliki  5  10  2  4  3  6  4  8 

  Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) 

Veliki  3    Nemogucnost izvoza u EU 

Nema Nemogucnost izvoza u EU 

Nemogucnost izvoza u EU 

Nemogucnost izvoza u EU 

5  15  2  6  2  6  2  6 

2  NIVO LIBERALIZACIJE   VELIKI  3        12%‐0%  od 20 ‐ 60%  od 20 ‐ 60%  0  4  12  0  0  0  0  5  15 3  TRANSPORTNI TROŠKOVI   SREDNJI   2        15.00%  18.00%  17.00%  16.00%  3.8  2.4  4.5  1.0  4.3  1.4  4  2.0 4  SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA  MALI  1        Stabilno  Rast  Stabilno  Opadanje  3  3  4  4  3  3  1  1 

5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM  

MALI  1     Osetljivo  ‐  ‐  ‐  ‐  2  2  2  2  2  2  2  2 

   MOGUĆNOST PROMENE                           3.8  7.6  3.2  4.6  2.9  4.4  3.9  8.4 

 

 172

Goveđe meso Parametri   Uticaj   Jed  SRBIJA  EU  STO (BRA)  Turska   Belorusija  EU  STO  Turska  Belorusija 1  KONKURETNOST   VELIKI  3                    5.4  16.1  6.5  19.5  4.9  14.6  4.9  14.6 

  Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%)  

Mali  1  %  3%  7,39%  15,10%  1,60%  2,35%  3  3  4  4  1  1  1  1 

  Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji  

Srednji   2  %  >3,45%  >1,26%  >4,06%  >4,64%  >5,42%  1  2  2  4  2  4  3  6 

   Trend proizvodnje   Srednji   2  %  >2,98%  <0,41%  >1,41%  >1,64%  >4,93%  1  2  1  2  1  2  2  4    Prosečni prinosi   Veliki  3  t/živ.  0,20  0.28  0.22  0.19  0.17  2  6  1  3  1  3  1  3    Trend prinosa   Veliki  3     >8,91  <0,66  >1,34  <2,1  >0,36  1  3  1  3  1  3  1  3 

  Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom 

Srednji   2     malo  srednje  veliko  malo  srednje  2  4  3  6  1  2  2  4 

   Cena   Veliki  3  $/t  2858.35  3589.332  1813.75  7018.125  1875.875  1  3  3  9  1  3  3  9    Trend cene   Srednji   2  %  >2,85  >8,66  Niska  >10,73  >15,83  3  6  5  10  2  4  1  2    Uvoz (ukupan)  Veliki  3  t  46  290,845  23,775  0  5,218  1  3  1  3  5  15  1  3    Izvoz (ukupan)  Veliki  3  t  5,749  105,588  1,109,157  113  68,786  4  12  5  15  1  3  2  6    Uvoz (per capita)  Veliki  3  kg  0.005604288  0.587935856  0.125859844  0  0.535935274  2  6  4  12  5  15  2  6    Izvoz (per capita )  Veliki  3  kg  0.851777594  0.21341291  6.109581454  0.001722576  7.130318679  2  6  5  15  1  3  3  9    Trend trgovine   Srednji   2  %  >52,88  <11,34  <3,23  >170.81  >22,86  1  2  1  2  4  8  1  2 

  Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza  

Veliki   3     1.12  2.37  0.8     0.84  1  3  2  6  0  0  2  6 

   Nivo subvencija  Srednji   2     Mali  Veliki  Mali  Srednji  Veliki  5  10  2  4  3  6  4  8 

  Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) 

Veliki  3    Nemogucnost izvoza u EU 

Nema Nemogucnost izvoza u EU 

Nemogucnost izvoza u EU 

Nemogucnost izvoza u EU 

5  15  2  6  2  6  2  6 

2  NIVO LIBERALIZACIJE   VELIKI  3        28% ‐ 11%  40%  40%  0%  3  9  0  0  0  0  5  15 3  TRANSPORTNI TROŠKOVI   SREDNJI   2        11.00%  14.00%  13.00%  12.00%  2.8  4.4  3.5  3.0  3.3  3.4  3  4.0 4  SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA  MALI  1        Opada  Raste   Jako raste  Raste   1  1  3  3  5  5  3  3 

5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM  

MALI  1     Izrazena              3  3  1  1  1  1  1  1 

   MOGUĆNOST PROMENE                           3.0  6.7  2.8  5.3  0.0  0.0  3.4  7.5 

 

 173

Svinjsko meso Parametri   Uticaj   Jed  SRBIJA  EU  STO (UKR)  Turska *  Belorusija  EU  STO  Turska  Belorusija 1  KONKURETNOST   VELIKI  3                    7.5  22.5  6.0  18.0  3.4  10.3  5.5  16.5 

  Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%)  

Mali  1  %  18,56%  20,26%  1,73%  0%  3,07%  2  2  1  1  1  1  1  1 

  Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji  

Srednji   2  %  <1,73%  >2,54%  >13,68%  0%  >5,4%  3  6  4  8  1  2  3  6 

   Trend proizvodnje   Srednji   2  %  <1,69%  >0,13%  >6,72%  0%  >4,91%  2  4  3  6  1  2  3  6    Prosečni prinosi   Veliki  3  t/živ.  0.096  0.088  0.088  0.064  0.076  3  9  3  9  1  3  1  3    Trend prinosa   Veliki  3     >2,83  >0,21  >1,68     <0,64  2  6  4  12  1  3  2  6 

  Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom 

Srednji   2     malo  malo  malo     malo  1  2  1  2  1  2  1  2 

   Cena   Veliki  3  $/t  1507.9  2120.196  2623.6  4828.7  2082.525  3  9  2  6  1  3  3  9    Trend cene   Srednji   2  %  >1,7  >8,87  >13,46  >15,06  >10,27  2  4  1  2  1  2  1  2    Uvoz (ukupan)  Veliki  3  t  2,785  53,550  83,699  4  30,191  3  9  4  12  1  3  2  6    Izvoz (ukupan)  Veliki  3  t  1,226  967,806  1,781  0  24,682  5  15  2  6  1  3  2  6    Uvoz (per capita)  Veliki  3  kg  0.296641118  0.108320571  1.80017  1.38719E‐05  3.116978002  4  12  3  9  3  9  1  3    Izvoz (per capita )  Veliki  3  kg  0.149939421  1.952307852  0.03783  3.51276E‐07  2.547157024  4  12  1  5  1  3  4  12    Trend trgovine   Srednji   2  %  >29,92  >6,59  >26,86  >3900  >45,34  1  2  1  2  2  4  3  6 

  Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza  

Veliki   3     0.88  1.09  0.3  0.17  0.87  1  3  2  6  1  3  2  6 

   Nivo subvencija  Srednji   2     Mali  Veliki  Mali  Srednji  Veliki  5  10  2  4  3  6  4  8 

  Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) 

Veliki  3    Nemogucnost izvoza u EU 

Nema Nemogucnost izvoza u EU 

Nemogucnost izvoza u EU 

Nemogucnost izvoza u EU 

5  15  2  6  2  6  2  6 

2  NIVO LIBERALIZACIJE   VELIKI  3        39% ‐ 12%  47%  47%  0%  4  12  0  0  0  0  5  15 3  TRANSPORTNI TROŠKOVI   SREDNJI   2        11.00%  14.00%  13.00%  12.00%  2.7  4.6  3.5  3.0  3.2  3.6  3  4.0 4  SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA  MALI  1     1  Znacajan rast  Znacajan rast  ‐  Stabilno  1  1  2  2  1  1  2  2 

5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM  

MALI  1    Postoji 

osetljivost na uvoz 

‐  ‐  ‐  ‐  3  3  1  1  1  1  1  1 

   MOGUĆNOST PROMENE                           3.6  8.6  2.5  4.8  0.0  0.0  3.3  7.7 

 

 174

Živinsko meso Parametri   Uticaj   Jed  SRBIJA  EU  STO (SAD)  Turska   Belorusija  EU  STO  Turska  Belorusija 1  KONKURETNOST   VELIKI  3                    2.2  6.6  2.6  7.7  2.0  6.0  2.1  6.2 

  Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%)  

Mali  1  %  2,43%  8,04%  11,43%  4,75%  1,43%  3  3  4  4  2  2  1  1 

  Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji  

Srednji   2  %  <22,95%  >1,79%  >2,12  >11,76%  >18,22%  2  4  2  4  3  6  4  8 

   Trend proizvodnje   Srednji   2  %  >2,46%  >3,33%  >1,78%  >8,78%  >17,67%  2  4  1  2  3  6  5  10    Prosečni prinosi   Veliki  3  kg/životinji  1,59  1.5  2.1  1.78  1.25  1  3  3  9  2  6  1  3    Trend prinosa   Veliki  3     >1,07  >0,78  >1,46  >1  <0,71  1  3  2  6  1  3  1  3 

  Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom 

Srednji   2     srednja  velika  veoma velika  srednja  srednja  2  4  3  6  1  2  1  2 

   Cena   Veliki  3  $/t  1806.638  2444.873  1288.325  7151.988  1770.825  1  3  3  9  1  3  2  6    Trend cene   Srednji   2  %  >16,72  >11,31  >0,79  >11,7  >5,56  2  4  5  10  2  4  3  6    Uvoz (ukupan)  Veliki  3  t  106  247,120  50,337  399  11,359  1  3  1  3  1  3  1  3    Izvoz (ukupan)  Veliki  3  t  1,573  681,318  3,118,213  65,102  10,313  4  12  5  15  3  9  2  6    Uvoz (per capita)  Veliki  3  kg  0.012330872  0.499777852  0.15987  0.002919063  1.171410677  1  3  1  3  2  6  1  3    Izvoz (per capita )  Veliki  3  kg  0.208979172  1.374982348  9.87862  0.725992325  1.070491854  3  9  5  15  2  6  2  6    Trend trgovine   Srednji   2  %  >19,91  <2,77  >8,89  >30,26  >16,20  1  2  1  2  3  6  1  2 

  Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza  

Veliki   3     0.87  1.73  2.38  1.47  0.45  1  3  1  3  1  3  2  6 

   Nivo subvencija  Srednji   2     Mali  Veliki  Mali  Srednji  Veliki  5  10  2  4  3  6  4  8 

  Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) 

Veliki  3    Nemogucnost izvoza u EU 

Nema Nemogucnost izvoza u EU 

Nemogucnost izvoza u EU 

Nemogucnost izvoza u EU 

5  15  2  6  2  6  2  6 

2  NIVO LIBERALIZACIJE   VELIKI  3        30% ‐ 9%,0%  50%  50%  0%  4  12  0  0  0  0  5  15 3  TRANSPORTNI TROŠKOVI   SREDNJI   2        12.00%  15.00%  14.00%  13.00%  3  6  3.7  7.4  3.5  7  3.2  6.4 4  SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA  MALI  1     2  4  4  1  3  4  4  4  4  1  1  3  3 

5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM  

MALI  1     Velika              2  2  1  1  2  2  2  2 

   MOGUĆNOST PROMENE                           3.0  6.1  2.3  4.0  0.0  0.0  3.1  6.5 

 

 175

Šećer Parametri   Uticaj   Jed  SRBIJA  EU  STO (BRA)  Turska   Belorusija  EU  STO  Turska  Belorusija 1  KONKURETNOST   VELIKI  3                    1.8  5.3  3.4  10.3  2.0  6.0  1.9  5.8 

  Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%)  

Mali  1  %  2.1  1.7  12,09  1.44  0.82  1  1  4  4  1  1  1  1 

  Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji  

Srednji   2  %  >3,24  <9,42  >10,44  >1,98  <0,32  1  2  4  8  1  2  1  2 

   Trend proizvodnje   Srednji   2     >2,57  <11,5  >11,95  <0,7  <0,78  1  2  4  8  1  2  1  2    Prosečni prinosi   Veliki  3  t/ha  45.36  62.11  77  46.58  39.37  3  9  4  12  1  3  1  3    Trend prinosa   Veliki  3     <0,84  >0,74  >2,88  >4,58  >9,47  2  6  3  9  4  12  5  15 

  Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom 

Srednji   2     mala  srednja  velika  mala  mala  2  4  3  6  1  2  1  2 

   Cena   Veliki  3  $/t  38.6  91.41     72.85  32.525  1  3  1  3  1  3  2  6    Trend cene   Srednji   2  %  >15,64  <1,12     >2,17  <3,1  3  6  2  4  4  8  5  10    Uvoz (ukupan)  Veliki  3  t  19,458  3,174,900  49  4,852  220,209  1  3  5  15  3  9  1  3    Izvoz (ukupan)  Veliki  3  t  203,139  3,309,444  20,028,574  36,606  353,506  3  9  5  15  1  3  2  6    Uvoz (per capita)  Veliki  3  kg  3.144  6.40  0.00025  0.06  22.72  1  3  5  15  4  12  1  3    Izvoz (per capita )  Veliki  3  kg  28.070  6.70  100.26  0.61  36.55  1  3  5  15  1  3  3  9    Trend trgovine   Srednji   2  %  <9,93  <12,56  >7,98  >215,01  >7,09  1  2  3  6  5  10  3  6 

  Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza  

Veliki   3     0.63  1.36  11.62  1.62  0.85  1  3  1  3  1  3  1  3 

   Nivo subvencija  Srednji   2     Nema  Veliki  Nema  Mali  Mali  5  10  1  2  2  4  2  4 

  Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) 

Veliki  3    Izvozna 

kvota u EU  Puno  Nema   Puno  Puno  1  3  5  15  1  3  1  3 

2  NIVO LIBERALIZACIJE   VELIKI  3       nema 

liberalizacije od 42.9% ‐ 

20% od 42.9% ‐ 

20% 31  0  0  0  0  0  0  2  6 

3  TRANSPORTNI TROŠKOVI   SREDNJI   2        9.00%  12.00%  11.00%  10.00%  1.2  2.4  3  6  2.7  5.4  2.5  5 4  SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA  MALI  1        Stabilna  Veliki rast  Rast  Stabilna  3  3  5  5  4  4  3  3 

5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM  

MALI  1     Nema              5  5  5  5  5  5  5  5 

   MOGUĆNOST PROMENE                           0.0  0.0  3.3  5.3  2.7  4.1  2.9  5.0 

 

 176

Ulje Parametri   Uticaj   Jed  SRBIJA  EU  STO (UKR)  Turska   Belorusija  EU  STO  Turska  Belorusija 1  KONKURETNOST   VELIKI  3                    4.9  14.6  5.6  16.9  5.5  16.5  4.6  13.7 

  Učešće prouizvodne ukupnoj proivodnji (%)  

Mali  1  %  5,55  3,38  0.03  2,56  0,10%  1  1  1  1  1  1  1  1 

  Trend učešća proizvodnje u ukupnoj proizvodnji  

Srednji   2  %  <3,95  <3,32  >0,03  >3,62  >7,36%  1  2  2  4  3  6  4  8 

   Trend proizvodnje   Srednji   2     <3,95  >2,29  Nepromenjiv  >0,87  >6,86%  3  6  1  2  2  4  4  8    Prosečni prinosi   Veliki  3  t/ha  2.19  1,72  0.93  1,74  1.71  2  6  1  3  2  6  2  6    Trend prinosa   Veliki  3     >6,16  >5,43  >3,7  >2,07  >4,85  1  3  1  3  1  3  1  3 

  Prosečna veličina gazdisntva koja se bavi proizvodnjom 

Srednji   2     mala  mala  srednja  mala  mala  1  2  2  4  1  2  1  2 

   Cena   Veliki  3  $/t     Niska  Niska  Niska  Niska  3  9  3  9  3  9  3  9    Trend cene   Srednji   2  %     na  na  na  na  1  2  1  2  1  2  1  2    Uvoz (ukupan)  Veliki  3  t  9,263  1,074,3  2,636  300,339  44,495  1  3  4  12  2  6  3  9    Izvoz (ukupan)  Veliki  3  t  47,713  136,23  1,257,539  71,132  90  3  9  5  15  2  6  1  3    Uvoz (per capita)  Veliki  3  kg  1.33  2.16  0.042  4.052  4.59  1  3  2  6  1  3  1  3    Izvoz (per capita )  Veliki  3  kg  5.50  0.27  20.16  0.87  0.009  2  6  1  3  3  9  1  3    Trend trgovine   Srednji   2  %  >25,23  <0,12  >35,31  >50,79  >7,71  1  2  2  4  3  6  1  2 

  Odnos jedinične vrednosti uvoza/izvoza  

Veliki   3     0.97  0.94  1.49  0.32  0.93  1  3  1  3  2  6  1  3 

   Nivo subvencija  Srednji   2     Srednje  Srednje  Male   Male  Nema  3  6  2  4  2  4  1  2 

  Agrarna politika (posotojanje ogranicavajucih za uvoz/izvoz) 

Veliki  3     Nema  Nema  Nema  Nema  Povremeno  5  15  5  15  5  15  3  9 

2  NIVO LIBERALIZACIJE   VELIKI  3        30  30  30  0  3  9  0  0  0  0  5  15 3  TRANSPORTNI TROŠKOVI   SREDNJI   2        9.00%  11.00%  12.00%  11.00%  2.3  4.6  2.8  5.6  3  6  2.8  5.6 4  SVETSKA/DOMAĆA POTRAŽNJA  MALI  1        Blagi rast  Blagi rast  Blagi rast  Blagi rast  2  3  2  2  2  2  2  2 

5 PREFERNCIJAL ZA DOMAĆIM PROIZVODOM  

MALI  1     Mali              2  2  2  2  2  2  2  2 

   MOGUĆNOST PROMENE                           0.0  0.0  2.5  5.3  0.0  0.0  3.3  7.7