Edicija DRAGULJI LAGUNE

1. SAMARKAND, Amin Maluf2. CRVENI ŠATOR, Anita Dajamant3. ZAKON ĆUTANJA, Mario Puzo4. ČOVEK I DEČAK, Toni Parsons

5. DEVOJKA SA BISERNOM MINĐUŠOM, Trejsi Ševalije6. BIBLIJA OTROVNE MASLINE, Barbara Kingsolver

7. KADA SI OTIŠAO, Megi O'Farel8. NIKOM NI REČI, Harlan Koben

9. OGNJENA KAPIJA, Stiven Presfild10. CARICA, Šan Sa

11. LOVAC NA ZMAJEVE, Haled Hoseini12. AVANTURE NEVALJALE DEVOJČICE, Mario Vargas Ljosa

13. KOLIBA, Vilijem Pol Jang14. RINGIŠPIL, Jelena Bačić Alimpić

15. SEDAM SUNACA I SEDAM LUNA, Žoze Saramago

Prevela sa francuskogJe le na Sta kić

Copyright © Édi ti ons Al bin Mic hel S.A. 2003.This book is published by arrangement with Literary Agency „Agence de l’ Est“.

Tran sla tion Copyright © 2013 za srp sko iz da nje, LA GU NA

Edicija DRAGULJI LAGUNE Knjiga broj 10

Naslov originala

Shan SaImpéra tri ce

Pr vo po gla vlje

Bes ko nač no du gi me se ci, ne pro vid ni svet, po tmu la tut nja va, ko vi tla ci, po tre si. Ret ki su bi li tre nu ci po čin ka; s če lom uz ko le na, ru ka ma oba viv ši gla vu, raz mi šlja la sam, oslu ški va-la, že le la da me ne ma. Ali ži vot je bio tu, kao pro vid ni bi ser, kao zve zda ko ja se po la ga no okre će oko se be. Bi la sam sle-pa. Mo je su oči bi le upr te u taj dru gi svet, to dru go po sto ja-nje ko je se po vla či lo iz da na u dan. Bo je su mu bi le uga še-ne, sli ke se br ka le. Ti šta la su me ne moć na pri se ća nja, pe kla me lan ho li ja. „Ko sam?“, upi ta la sam Smrt ko ja je ču ča la uz mo ja sto pa la. Ona je za re ža la i ni je od go vo ri la.

Gde sam? Ču la sam smeh, gla so ve ko ji go vo re: „Si gur no će bi ti de čak, go spo da ru. Po me ra se. No si bes u se bi.“

Ni je va žno ko sam. Već mi je do di ja la ova ogrom nost. Do di ja lo mi je da se na dam, da če kam, da bu dem to što sam – sre di šte sve ta.

Hu ja nje ve tra me je smi ri va lo. Slu ša la sam ro mo re nje ki še. Na mom ne bu na kom se sun ce ni kad ne di že, ču la sam pe va nje jed ne de voj či ce. Njen umil ni i ne vi ni glas me je uljulj ki vao. Mo ja se stra, a ja sam se pri bo ja va la da je ne

Šan Sa8

sna đe ne ka ve li ka ne sre ća. Ne či ja ru ka po ku ša la je da me po mi lu je. No raz dva jao nas je ne ki zid. Maj ko, sen ko što se ocr ta va na unu tra šnjem zi du mo je mi sli, zna te li da sam ja sta rac osu đen da bo ra vim u tam ni ci va še plo ti?

Na dnu je ze ra, u vo da ma se pi ja-bo je, obr ta la sam se oko se be, sklup ča va la se, pro te za la, iz vo di la pi ru e te. Iz da na u dan mo je je te lo na do la zi lo, bi va lo mi sve te že, gu ši lo me. Že le la sam da bu dem vrh igle, zr no pe ska, od ble sak sun ca u ka pi vo de, a po sta ja la sam plot ko ja se ras pr ska va, pla ni-na na bo ra, krv, mor sko ču do vi šte. Ne ki dah me je iz di zao i lju ljao. Bi la sam raz dra žlji va. Že sti la sam se na sa mu se be, na že nu ko ja je bi la mo ja tam ni čar ka, na Smrt – svo ju je di-nu pri ja te lji cu.

Če ka li su me. Ču la sam ka ko ša pu ću da će se de čak zva-ti Sve tlost. Od je ke pri pre ma ni sam mo gla da me di ti ram. Go vo ri lo se o ode ći, pe le na ma, svet ko vi na ma, do ji lja ma – de be lim, be lim, krep kim. Bi lo je za bra nje no iz go va ra ti mo je ime, iz stra ha da se de mo ni ne do če pa ju mo je du še. Če ka li su me da ot poč nem ta mo gde su se nji ho ve sud bi ne za u sta vi le. Sa ža lje va la sam ta rev no sna, pri jat na, po hlep na bi ća. Ona još ni su zna la da ću ra zo ri ti nji hov svet ka ko bih iz gra di la svoj. Ni su zna la da ću do ne ti iz ba vlje nje kroz pla-me no ve, kroz led.

Jed ne no ći sam se tr gla. Vo de su klju ča le. Po mam ni ta la si raz bi ja li su se o me ne. Šću ću re na, bo ri la sam se pro tiv stra ha usred sre đu ju ći se na di sa nje, na bol ko ji me je ču pao. Po vla-če nje pli me uba ci lo me je u ne ki uski pro laz. Kli zi la sam iz me đu ste na. Te lo mi je kr va ri lo. Ko ža mi se ki da la. Gla va pu ca la. Ste gla sam pe sni ce da ne bih za ur la la.

Carica 9

Ne ko me je po vu kao za no ge i plje snuo po zad nji ci. S gla-vom na ni že, iz ri ga la sam plač. Umo ta li su me u ne ku tka ni-nu ko ja me je gre bla. Ču la sam za bri nu t glas ne kog čo ve ka: „De čak ili de voj či ca?“

Ni ko ni je od go va rao. Čo vek me je do gra bio i po ku šao da po ce pa tka ni nu.

Pre ki nu lo ga je je ca nje ne ke že ne:„Još jed na de voj či ca, go spo da ru.“„Ah!“, uz vik nu on pre no što će bri znu ti u plač.

De se tak že na bde lo je nad mo jim ra šće njem. Tri doj ki nje su se sme nji va le da ga se mo ju žeđ. Moj proh tev za je lom bio je za stra šu ju ći. Već sam ume la da se sme jem. Mo je oči, krup ni cr ni bi se ri, ko lu ta le su u du plja ma. Da no noć no sam gle da la svet i ni sam hte la da za spim. Moj ne mir je za bri nja-vao maj ku, ko ja je po zva la u po moć mo na he eg zor ci ste. Ali ni ko ni je uspe vao da ote ra de mo na ko ji je bo ra vio u me ni.

Na kra ju su mi do sa di la nji ho va stra ho va nja. Pod tan-kom za ve som pro tiv ko ma ra ca pra vi la sam se po spa nom ka ko bi me osta vi li na mi ru, a jed na že na je pe va la lju lja ju-ći mo ju ko lev ku. Dru ga je ma ha la le pe zom da ote ra ret ke le te će in sek te ko ji su us pe li da se uvu ku u ovaj na mi ri sa ni svet. Sklo plje nih ka pa ka, pu šta la sam svo ju mi sao da iz le-ti kroz pro zor.

Kra ljev stvo ko jim je moj otac vla dao kao ne pri ko sno-ve ni go spo dar de li lo se na dva de la. Pred nje oda je bi le su na me nje ne mu škar ci ma. Uprav ni ci, se kre ta ri, ra ču no vo đe, ku va ri, sku to no še, so ba ri, šti to no še, stra ža ri, la ke ji po či nja-li su da po slu ju u osvit da na. Či nov ni ci i voj na li ca pri ma-li su za po ve sti i od la zi li na ko nji ma. Če te voj ni ka ve žba le su po ceo dan u jed nom boč nom dvo ri štu. Ovaj mu ški svet

Šan Sa10

za u sta vljao se pred pur pur nim dve ri ma iza ko jih je po či-njao gi ne ce um. Iza vi so kog zi da bo je sne ga ži ve le su sto ti ne že na – sta re, mla de, de voj či ce. No si le su pun đe s utak nu-tim cve to vi ma, ko lu to ve od ža da uve za ne u svi le ne po ja se ve. Ove, osme go di ne Rat nič ke vr li ne,* mo da je da va la pred nost sve tlim ra no pro leć nim bo ja ma, te su ha lji ne bi le žu te kao ša fran, ze le ne kao li šće nar ci sa, ljup ko ru ži ča ste kao tre šnje, kar min kao od ble sak sun ca u je ze ri ma. Či sta či ce, slu ški nje, uči te lji ce, uprav ni ce, gar de ro ber ke, pe va či ce, igra či ce, ko ra-ča le su po la ga no i go vo ri le ti ho. Usta ja le su u zo ru, ku pa le se u su mrak. Bi le su cve to vi u ba šti mog oca, i ras cve ta va le su se da bi do pri ne le le po ti jed ne je di ne oso be.

Maj ka se obla či la jednostavno. Nje no ka šlju ca nje bi lo je na red ba, po gled za po vest. Bi la je pri rod no ele gant na. Mo da je pro la zi la po put lep ti ra što od le pr ša, a maj ka je za dr ža va-la več no pro le će. Njen klan Jang iz obla sti Hong Non ga bio je jed na od tri de set naj ot me ni jih po ro di ca u car stvu. Kći, bra ta ni ca i se stra ve li kih mi ni sta ra, ro đa ka car skih su pru-ga, bli ska srod ni ca ca ra i prin ce za, maj ka je no si la do sto jan-stve nost kao ko mad na ki ta, kao ogr tač, kao oreol. Da ri va la je ma na sti re i de li la hra nu pro sja ci ma. Va tre na bu dist ki nja, dr ža la se ve ge ta ri jan skog na či na is hra ne i bi la rav no du šna pre ma me te žu pro stog sve ta. Pre pi su ju ći su tre ne go va nim ru ko pi som, sa nja la je da se pri dru ži kra ljev stvu Vr hun ske ra do sti Bu de Ami de, Ono ga ko ji ba ca bez broj ne zra ke.

Maj ka je bi la hlad na, is tan ča na, mir na. Nje na od seč na i ne pro zir na bla gost pod se ća la me je na okru glu plo ču od ža da ko ju su oka či li iz nad mo je ko lev ke. Že le la sam je. Če ka nje mi je uno si lo ner vo zu. Po ja vlji va la se s vre me na na vre me, po sle ne ko li ko da na od su stvo va nja. Kad bi do šla, od nje nog du gač kog svi le nog šle pa i bes kraj nog ša la drh ta le su za ve se

* 625. god. na še ere.

Carica 11

u mo joj so bi. Tlo što su ga lju bi le nje ne pa pu če mr mlja lo je od uži va nja. Pre nje je sti zao njen par fem. Mi ri sao je na sun-ce, sneg, is toč ni ve tar, cvet ne ča ši ce pu ne sre će.

Ni kad me ni je uzi ma la u na ruč je, ne go se za do vo lja va la da me gle da iz da le ka. Ja sam nju gu ta la oči ma. Nje ne usne su bi le dve pur pur ne la ti ce. Li ce bez ijed ne dla či ce, glat ko po put ogle da la. Nje ne oči, is pod obr va obri ja nih i po no vo is cr ta nih u ob li ku zri kav če vih kri la, oda va le su raz o ča ra nje. Ona je že le la de ča ka.

Na ro vi su se ras pr sli u cve to ve i le to je sti glo. Sto da na mog po sto ja nja bi lo je pri li ka za sla vlje. Maj ka je da la da se otvo-ri pa vi ljon na sred je zer ca i oku pi la svo je ot me ne pri ja te lji ce i ro đa ke na ve le lep noj go zbi.

U dvo ra ni okru že noj lje ska vom vo dom, pre la zi la sam iz ru ku u ru ke. Mi lo va li su me, la ska li mi. Slu ški nje su se pe nja-le ste pe ni ca ma i od la ga le po klo ne. Jed na go spa mi je da ri-va la par na ru kvi ca sa sma rag di ma. Bi la je ube đe na da mo je bli sta ve cr ne oči iz ra ža va ju in te li gen ci ju. Dru ga je na re di la da se na sre br nom po slu žav ni ku do ne se de vet zlat nih po lu-ga, go vo re ći da mo je ši ro ko če lo pred ska zu je bu duć nost u zna ku bo ga tog i sreć nog bra ka. Tre ća mi je po klo ni la de vet tru ba bro ka ta. Go vo ri la je da moj prav nos, buc ma sti obra-zi, okru gla usta na ja vlju ju iz u zet nu plod nost: ro di ću ne ko-li ko de ča ka.

Maj ka je bi la za do volj na. Na njen znak gla vom, raz mo ta li su svi le ni te pih na sred tr pe ze, oslo bo di li me po vo ja i sta vi li da se dim. Slu ški nje su raz ba ca le de se tak pred me ta. Za bo ra-vi la sam na taj skup ble dih i bo ga to is ki će nih že na, oda bra la jed nu sjak ta vu igrač ku i po ku ša la da je uzmem. Za ču lo se mr mlja nje i jed na že na je pro tu ma či la:

Šan Sa12

„Ni je oda bra la ni ku ti ju s po ma dom Le po te, ni žad Ot me-no sti, ni fla u tu Mu zi ke, ni knji gu Mu dro sti, ni pe ro Po e zi-je, ni ra ču nalj ku Tr go vi ne, ni bro ja ni ce Du hov no sti. Dra ga mo ja ro đa ko, bu duć nost va še kće ri bi će vr lo oso be na. Stvar-no je šte ta što ni je de čak.“

„Za i sta, vi so sti, to je ve li ka šte ta“, po no vi la je dru ga že na.„Ma hajte, ne tre ba se ža lo sti ti zbog to ga“, uz vik nuo je

ne ko zvuč nim gla som pu nim gor do sti. „U na še do ba že ne su spo sob ne za hi lja du pod vi ga. Ne ka da je ve li ka prin ce za Sun ce Pin ga pa la u bor bi za svog oca Uz vi še nog Su ve re na. Na nje noj sa hra ni, Nje go vo ve li čan stvo je na re di lo da trú be tru be i bub nja ju bub nje vi, što su po ča sti na me nje ne mu škar-ci ma. Tvo ja kći ima is pup če no če lo da pri mi ne be ski dah, bli sta ve ze ni ce, čvr stu vi li cu, pu ne usne, i ona je do ta kla mač svog oca. Div no! Dra ga mo ja, od sad je obla či kao de ča ka. Pru ži joj obra zo va nje do stoj no nje ne od luč no sti. Kći jed nog ge ne ra la vo li za po ve da nje. Vi dim je kao go spo da ri cu jed ne ot me ne rat nič ke ku će!“

Usko ro sam ose ti la po tre bu da idem pre ma lju di ma ume-sto da ih do če ku jem u svo joj ko lev ci. Po što ni sam mo gla da se dr žim na no ga ma, pu zi la sam. Je dan ko rak pre ma ne po zna tom iz i ski vao je uskla đe ni rad svih mo jih mi ši ća. Oči ju upr tih u ne ki pred met, na ču lje nih uši ju, usta otvo re-nih da is pu štam ne čuj ne ur li ke, po di za la sam jed nu ru ku, jed nu no gu, za se ca la se u svet.

Ne ki bra dat čo vek na gi njao se pre ma me ni. Oba vi jen svi le nim ogr ta čem po sta vlje nim sa mu ro vi nom, či ni lo se da do la zi iz da le ka. Vi dev ši ga, ču la sam ga lop ko nja, zvec ka-nje oruž ja, za vi ja nje ve tra, raz u zda no ste nja nje kur ti za na. Od nje go vog zver skog za pa ha sam drh ta la. Nje go vi gru bi po ljup ci pa ra li su mi obraz.

Carica 13

Po sma tra la me je ne ka de voj či ca. Oča ra le su me nje na ru ži ča sta put, či ste cr te, čvr ste no ge, tam ne du ži ce, dr ve ni pa tak kog je vu kla za so bom. Po što je sve raz gle da la uz duž i po pre ko, sta vi la je je dan prst u mo ju ru ku i ja sam ga ste za la dok ona ni je po cr ve ne la i za pla ka la. „Ne na no si te bol svo-joj se stri“, re kla mi je doj ki nja. Ni je zna la da će me ka sni je, kao i u tim da ni ma ne vi no sti, Ve li ka Se stra mo li ti da bu dem njen dže lat.

De ve te go di ne Rat nič ke vr li ne, car je ab di ci rao u ko rist svog si na. Dva na est me se ci ka sni je, no vi su ve ren opo zvao je mog oca iz ot me ne pro vin ci je Jang, gde je bio na za dat ku, i ime no vao ga za opu no mo će nog gu ver ne ra pro vin ci je Li u ko joj je upra vo bio ugu šen usta nak prin ca Li Sjao Čan ga.

Ima la sam dve go di ne. Spo ti ca la sam se iz me đu dr ve nih san du ka, ko či ja po kri ve nih na u lje nim plat nom i ni sam zna-la za bol oca prog na nog s Dvo ra. Ko nji i vo lo vi od mi ca li su bes ko nač nim pu tem ko ji je be žao pre ma ho ri zon tu. Kroz pro rez na pro zo ru ko la gu ta la sam svet. Na po lju su se bo je na bi ra le, raz vi ja le, uvi ja le od truc ka nja. Vi de će mo se mi još, Du gi Mi ru, moj rod ni gra de!

Šljun ča ni put me je dr žao bud nom. Pre šli smo pre ko ne ke pro stra ne rav ni ce či ja se ne plod na ze mlja be še ras pu kla pod sun cem. Čo po ri de ce u dronj ci ma pa da li su ni či ce dok smo pro la zi li. Ču di la sam se po sto ja nju ta ko mr ša vih i pr lja vih stvo re nja. Maj ka je na re đi va la da se de le le pi nji ce, hleb, još vre le lop ti ce pi rin ča.

Mu či la su me ne ka pi ta nja. Po či tav dan za pit ki va la sam od ra sle:

„Šta je to glad? Za što po lja mo ra ju da se ob ra đu ju? Šta je to ži to? Ka ko se pra vi hleb?…“

Po sle me sec da na pu to va nja, ka ra van je za šao u ma glo-vi te pla ni ne. Sta za je bi la ukle sa na u li ti ce, a do le je re ka Đa

Šan Sa14

Ling gr me la raz bi ja ju ći se o škr ba vo ste nje. Na vr ho vi ma su se uka zi va le tvr đa ve, voj ne po sta je su otva ra le ogra de pred na ma. Car ski voj ni ci, pro sti lju di, pi li su iz okr nje nih zde la i pr sti ma ki da li go ve đe bu to ve. Uve če, oko lo gor skih va tri, pe va li su i uda ra li u bub nje ve. Go lih pr sa, igra li su i bo ri li se dr ve nim sa blja ma. Me sec je od sko čio. Za spa la sam slu ša-ju ći ri ku ti gro va. Sva nu la je zo ra. Pti ce su uz le te le tra ga ju ći za sun cem. Nji šu ći se s li ja ne na li ja nu, maj mu ni su be ža li od sve tlo sti is pu šta ju ći pro dor ne kri ke. Za što se ne bo cr ve-ni? Za što su dr ve ta ne po mič na? Za što la đa ri pra ve ure ze na li cu? Okr va vlje ni, di za li su si dro i ba ca li se u bu ji cu.

Oka či la sam ka ve ze s pti ca ma pod stre he. Za cvr ku ta li su cr ven da ći, vu ge, ka na rin ci. Ka na rin ce sam pu sti la na je zer-ce, si ve ždra lo ve u tra vu, pa u no ve u gr mlje ka me li je. U na šoj no voj ku ći na me štaj je pu štao ko re nje, za ve se su ni ca le, mač-ke i psi su se sva đa li oko te ri to ri ja.

Doj ki nja me je obla či la kao ta tar skog de ča ka. S pla vim tur ba nom na gla vi, u ko žnim či zma ma, u sma rag dnoj tu ni ci te snih ru ka va sa zlat nim ve zom na oru ka vlju, te tu ra la sam se po put pi jan ca i ar la u ka la voj nič ke pe sme.

Če ti ri go di ne, di ja mant ski uz rast. Slo bod na. S ru ka ma u va zdu hu, le te la sam. No vi vrt je bio pro stran park, kon ti-nent. Le to je sti za lo, bre go vi su se osi pa li, ne bo is pa ra va lo, ži vot se uspo ra vao. Čuč nuv ši, po sma tra la sam mra vlje ka ra-va ne is pod dr ve ta. Otre sa la sam se svo jih pra ti lja be že ći u bam bu so vu šu mu. Uve če sam od bi ja la da spa vam i sve do sva nu ća po sta vlja la pi ta nja:

„Za što ža ba ima ta ko ve lik tr buh? Za što ko mar ci be že od tra ve ko ju pa li mo u ba zen či ći ma? S kim zve zde igra ju

Carica 15

žmur ke? Za što je me sec čas okru gao, čas mr šav? Za što svi ci no se ma ju šne fe nje re?“

Maj ka se upla ši la što ja ne pre sta no razmi šljam. Na re-di la je da do ve du ne kog lu ta ju ćeg ka lu đe ra, ču ve nog zbog svog opa ža nja sve ta. Ka lu đer joj je za jam čio da u mom te lu ne ma zlih du ho va, po hva lio mo ju in te li gen ci ju i ob ja vio da je moj po ziv du hov ni. Če tvr te go di ne Či stog po sma tra nja, mo ja ba ka po maj ci na pu sti la je ovaj svet. Maj ka me je pi ta-la že lim li da bu dem po ro dič ni iza sla nik i is pu nim ob re-de ža lo sti u jed nom ma na sti ru i mo lim se za spas pre ča sne po koj ni ce. Ima la sam pet go di na. S ra do šću sam pri hva ti la pred log. Otac je bio moj idol. Reč „iza sla nik“ is pu ni la mi je sr ce po no som, jer bih ko nač no i ja po sta la va žna kao gu ver-ner šest okru ga sa če tr de set hi lja da du ša.

Is pod utvr đe no ga gra da te kla je re ka. Ta la si su iz di za-li je dre nja ke u ne bo. Iz lu ke se vi de la pla ni na Cr ni zmaj. Na str mim li ti ca ma, sto ti ne pa vi ljo na za kla nja le su ula zak u bu di stič ke pe ći ne pu ne ki po va, ukra še ne fre ska ma. Po sle pu to va nja bro dom, jed na slu žav ka me je po ne la na le đi ma te sam se ta ko po pe la str mim ste pe ni ca ma, pre šla pre ko mo sta oka če nog na uple te ne ko nop ce ko ji se lju ljao iz nad jed ne do li ne, i ušla u Ma na stir Či ste sa mi lo sti ko ji je vi sio iz me đu ne ba i ze mlje.

Iz gu bi la sam pre zi me i ime, i sad se zva la Sve tlost Pra zni ne. Ni sam zna la ka ko da raz ve žem po jas. No ću sam se bu di la iz vi ku ju ći ime na svo jih doj ki nja. Ne do sta ja le su mi nji ho ve doj ke. Pip ka la sam po le ža ju, si sa la po kri vač. Ne na la ze ći ni sa ten nji ho ve pu ti ni kvr ži ce nji ho vih bra da vi ca, pla ka la sam.

Maj ka ni je do la zi la. Pre pu sti la me je Bu di. Sva ko ga da na vre ba la sam na ula zu u ma na stir ho će li se po ja vi ti ne ko

Šan Sa16

po zna to li ce. Na put ko ji se po la ga no us pi njao, za jed no sa su mra kom pa da lo je li šće.

U ma na sti ru, ču ve nom u ce loj ju žnoj Ki ni, oku pi lo se pre ko hi lja du ka lu đe ri ca. Za mo je obra zo va nje bi la je za du-že na Či sta In te li gen ci ja. S dva de set go di na, nje no mi ši ća vo te lo mi ri sa lo je na ze le ni čaj, nje na bri žlji vo iz bri ja na lo ba nja ima la je glat ko ću be log lo to so vog cve ta. Ona me je ku pa la, tr lja la moj ve li ki tr buh i mr ša ve no ge. Od go va ra la je na mo ja pi ta nja i uvo di la me u či ta nje. Na u či la me je da se umi vam, da se obla čim, da sa vi jam svoj po kri vač, da pe vam me lo di-je nje ne ze mlje.

Či sti la sam dvo ri šte za ma hu ju ći bam bu so vom me tlom ve ćom od me ne. Pen tra la sam se na ol ta re i bri sa la pra ši-nu s li ca Budâ i ne be skih kra lje va. Po red jed nog vo do pa da tu kla sam ode ću ve li kim oblut kom. Op slu ži va la sam sta ri-ce. Jed ni ma, vr lo umor nim, na me šta la sam ja stu ke, no si la ve dri ce, dru gi ma, već raz ma že nim, slu ži la sam kao ras pi ri-vač se ća nja. Iz ju tra, sa čan če tom u ru ci, za vo di la sam bo ga-te po se ti telj ke i na vo di la ih da dre še ke su. Iz ve če ri, kad se po ga se sve tla, na op šti zah tev pri re đi va la sam ve li ku pred-sta vu. Po na vlja ju ći pri zo re ko je sam po sma tra la tog da na, glu mi la sam grad ske po mo dar ke, na še pre po ni zne na stoj-ni ce i ogor če no ga Bu du. Is pod po kri va ča su ku lja li smeh i po hva le. Uži va la sam u svo joj sla vi iz i gra va ju ći skrom nost.

Mo ja naj bo lja pri ja te lji ca zva la se Za kon Pra zni ne. Bi la je to jed na sa svim be la ko za ko ja me je pra ti la u mo jim gro-zni ča vim rad nja ma. Dok sam tu ma ra la po hra mo vi ma, pri-ča la sam joj o ži vo tu prin ca Si dar te i di vo ta ma či ste Ze mlje. U du bi ni šu me, slu že ći se gra nom s dr ve ta, da va la sam joj ča so ve pi sa nja. Kad sam bi la žed na, skli znu la bih me đu nje-ne no ge. Nu di la mi je vi me pu no mle ka.

Carica 17

Pi ta la sam je: „Da li te je to Bu da po slao da bdiš na da mnom?“ U zlat nim du ži ca ma Za ko na Pra zni ne bi lo je do bro te ko ja je ne do sta ja la lju di ma. Nje no ko vr dža vo ru no bi lo je per-ga ment is pi san ne iz bri si vim re či ma. Nje ni pap ci, ras pr snu te ste ne, ga zi li su isto ri ju sve ta. Jed no ga da na, za spa la sam is pod ki pa ne kog bo di sa tve. Pro bu di la me je li žu ći mi li ce. Noć je za vla da la ne bom. Ka sni la sam na ve čer nju mo li tvu. Ustav ši, pri me ti la sam od sjaj osme ha na nje noj gu bi ci.

Za ko ne Pra zni ne, da li si ti ne ka in kar na ci ja Bu de?Po ro dič na ku ća je iš či le la, kao san.Pla ni na je di sa la. Pla ni na je bi la tu žna, pla ni na je bi la

za do volj na. Pla ni na se raz me ta la svo jim sne žnim kr znom, svo jim ha lji na ma od bro ka ta, svo jim ogr ta čem od ma gle, ras ko šnim, ras tro šnim. Kad bi se spu stio su mrak – oker, žut, crn, ne bo se otva ra lo oko mi to. Kad bi se ve če di glo iz do li na, ot kri va le su se zve zde. Le ga la sam u tra vu. Cr ve na, pla va, ze le na, sve tlu ca va, krat ko ve ka, sva ka zve zda bi la je ta jan stve ni spis, a ne bo sve ta knji ga. Pro la zi la su go di šnja do ba, obla ci od la zi li ni kad se ne vra ća ju ći. Na dru goj stra-ni do li ne, na ob ron ci ma jed ne li ti ce, vi se ći nad po no rom, rad ni ci su da no noć no kle sa li. Re kli su mi da je car dao ve li-ki pri log da se po dig ne naj ve ći Bu da na ze mlji.

Me sec je ra stao i opa dao. Da ni, tač ke, kru go vi pro me ta li su se u is ko še ne ka rak te re či ji se smi sao vi še ni je ras po zna-vao. Po sma tra la sam pro tok vre me na gle da ju ći Bu du ko ji se ma te ri ja li zo vao pod udar ci ma gvo zde nih pi ju ka. Pla ni na je ot kri va la nje go vo li ce ne žnog po gle da, ta jan stve nog osme-ha, opu šte nih ušnih školj ki. Gu bi lo je kru tost, a po ja vlji va lo mu se i te lo. Nje go va na bra na ha lji na po či nja la je da le pr-ša na ve tru. Pti ce su kru ži le oko nje go vih ko le na i is pu šta le pre stra še ne kri ke. Nje go vi gle žnje vi su se odvo ji li od ste ne.

Šan Sa18

Nok ti na nje go vim no ga ma su se za o bli li. Za ne me la sam od za pa nje no sti: iz ni šta vi la je is kr slo bo žan stvo!

Jed nog ju tra, u pri jem noj dvo ra ni, sre la sam maj ku i nje-ne pra ti lje. Ugo ji la se. Doj ke su joj ki pe le. Bi la je bri žlji vo na šmin ka na, ko su je vi so ko po di gla, a nje na iz ve ze na ha lji na me je za sle pi la. Re kla mi je da je otac po sta vljen za gu ver ne ra da le ke pro vin ci je Jing i pi ta la me da li bih že le la da po đem s njim ili da osta nem u ma na sti ru.

Mo ja ra dost je utr nu la. Da la mi je na zna nje da ako po đem, ne ću vi še vi de ti pla ni nu, a ako osta nem, za u vek ću iz gu bi ti po ro di cu. Iste ve če ri že sto ka olu ja pro tre sla je ma na-stir. Gr mlja vi na je tut nja la, a ze mlja po drh ta va la. Jed no gro-mom po go đe no dr vo sru ši lo se is pred spa va o ni ce. Iz lu đe ne de voj ke su po če le da se mo le. Zgr če na na le ža ju, sa ša ka ma pre ko uši ju, od nji ha la sam se u dru gi je dan svet. Tmi na me je usi sa va la, ni kad se ni sam ose ti la to li ko usa mlje no. Pla ši la me je po mi sao da ću pro ži ve ti go di ne ne vi de ći maj ku. Pre-pla ka la sam ce lu noć.

Pre po la ska, Či sta In te li gen ci ja mi je uru či la ku ti ju sa stva ri ma ko je sam joj bi la po ve ri la kad sam sti gla. Ve za la sam oko vra ta ogr li cu od bi se ra i ža da, oka či la o uši na u šni-ce, i na vu kla tri zlat ne na ru kvi ce. Sva očaj na, usta no vi la sam da su se na bra na suk nja, svi le na ko šu lji ca, pur pur no ru blje sku pi li. Po ra sla sam.

Jed nom ru kom sam dr ža la Za kon Pra zni ne za ko no pac ko jim je bi la ve za na oko vra ta, dru gom ste za la ru ku Či ste In te li gen ci je. Su ze su mi te kle bez pre stan ka, a i ona je bri-sa la oči ru ka vom tu ni ke. Na ka pi ji ma na sti ra se za u sta vi la.

„U sva kom tre nut ku bo la, Bu da go vo ri. Slu šaj nje go ve pro po ve di. Tvo ja sud bi na je dru gde. Za bo ra vi me.“

Okre nu la se i po tr ča la. Nje na si va odo ra sto pi la se s dr ve ćem.

Carica 19

Zbo gom, ma na sti ru! Vre me te gu ta i po sta ćeš pra ši na. Zbo gom, Či sta In te li gen ci jo! Usko ro ćeš umre ti i vi de će-mo se u ne kom bu du ćem ži vo tu. Zbo gom, mo ji pri ja te lji maj mu ni, ti gro vi, pan de. Po sta će te le ši ne i sa mo će pla ni-na osta ti.

Ona bdi nad za go net nim osme hom Bu de.

Rza nje ko nja. Klo pa ra nje ko či ja.Po vi ci ko či ja ša.Zgr če na na le ža ju, dre ma la sam. Ka ko sam išla da lje, ta ko

se ze mlja, bes kraj na, od mo ta va la pre da mnom. U snu, lu ta la sam utro bom pla ni ne s ba kljom u ru ci. Fre ske su se ni za le. Ze le ni, sve tlo lju bi ča sti, oker, in di go – bo go vi, ne be ski kra-lje vi, bo di sa tve po ja vlji va li su se i ne sta ja li. Pti ce su kre šta le, zve ri se ke zi le, igra či ce ga zi le obla ke i pro si pa le ki šu cve ća. U dnu pe ći ne pri me ti la sam kip jed nog le že ćeg Bu de ko ji je za u zi mao ce lu do li nu. Pod ni miv ši obraz ru kom, ni je spa-vao. Bio je ujed na če no di sa nje, nje go vo glo ma zno te lo la ga-no per ce ko je tek što ni je uz le te lo. Ni da ška ve tra, ni zuj ka in sek ta, ni ka pi vo de da ka ne. Svet se uću tao pred nje go vom eks ta zom. Od jed nom, Bu da mi se osmeh nuo. Pro bu di la sam se tr gav ši se. Vi še ni sam zna la gde sam, ka ko se zo vem.

Iz gu bi la sam Za kon Pra zni ne. Ko za je ne sta la bez tra ga. Pla ni na mi ju je uze la na trag. U nju sam stu pi la go to vo na ga. Iz nje sam iz i šla ne po nev ši ni šta.

Či sta In te li gen ci ja mi je re kla: „Sve je san i ilu zi ja.“

Si šli smo sa kop ne nog pu ta. Ve tar je na di mao je dra i la đa, go le ma po put gra da, za plo vi la je niz re ku Long.

Šan Sa20

Oba le su se pru ža le na pred, pla ni ne is kr sa va le i ras pli nja-va le se u ma gli. Ri ba ri su pe ca li uz po moć kor mo ra na, ni za-la su se na se lja so je ni ca, se la na ob ron ci ma li ti ca, utvr đe ni gra do vi. Ukot vlja va li smo se u lu ka ma ko je su mi ri sa le na pr že nu ri bu. Sto ti ne ču no va pri sta ja le su uz nas – pro dav ci tka ni na, na me šta ja, ode će, po vr ća, de voj či ca. No ću, od ble-sak me se ca raz bi jao se na vo di u mi ri ja de le pr ša vih sre br-nih lep ti ra. Iz cr nih bar ki po kri ve nih na u lje nim plat nom, na či jim su jar bo li ma na vr hu sve tle li cr ve ni lam pi o ni, do pi ra li su tu žba li ce mu zič kih in stru me na ta, žen ski smeh, pro stač ki gla so vi pi ja nih mu ška ra ca.

Re ka se ši ri la. Ne žu re ći vi še da se uli ju u mo re, br za ci su us po ri li. Bez broj la đa, još ve ćih, još ve li čan stve ni jih od na še, plo vi lo je u oba prav ca.

U do ba ze le nih šlji va ki ša vi še ni je pre sta ja la da pa da. U gra du Đing vo da je po to ci ma te kla pre ko kro vo va, sli va la se niza zi do ve, raz li va la po knji ga ma i osta vlja la tra go ve u ob li ku cve to va. Slu žav ke su su ši le vla žnu ode ću iz nad va tre lo že ne san da lo vom ko rom. S jed nom uči te lji com sam pro-u ča va la Če ti ri kla si ka. Na kon što bi me po sa di la na svog ma gar ca, ku va ri ca me je ra do vo di la u ku po vi nu.

U uskim uli ca ma kal dr mi sa nim cr nim ka me njem, sto pa-la slu žav ki obu ve nih u dr ve ne co ku le bi la su cr ve na. Na re ci, svi u gra du za ka zi va li su sa stan ke na plo ve ćoj pi ja ci, no si li ki šne še ši re i ogr ta če is tka ne od bam bu so vog li šća. Na vo di su se nji ha le bar ke. Ku va ri ca se oštro cenj ka la. Pra vi la se da je sr di ta i la ska la kad tre ba. Ri ba ri su nam, po be đe ni nje nom re či to šću, do ba ci va li ri be ko je su se pra ća ka le u va zdu hu.

Da me ute ši što sam iz gu bi la Za kon Pra zni ne, otac mi je po klo nio ko nja i do pu stio mi da ula zim u boč no dvo ri šte. Pro bi la sam se do te re na za ve žbu gde su se voj ni ci ob u ča-va li za bit ku. Konj, vi sok kao pla ni na, iz ba ci vao je vre li dah,

Carica 21

a no zdr ve su mu po drh ta va le. Od jed nom je ki nuo. Pre pla-še na, ustuk nu la sam i pa la na stra žnji cu. Konj je mah nuo vra tom i na sme jao se po ka zav ši žu te zu be.

Da la sam mu ime Kralj Ti gro va. Kad sam bi la na nje-go vim le đi ma, svet mi je bio pod no ga ma. Kad bi po čeo da ga lo pi ra, te lo mi se ras pa da lo, mi sli raz le ta le na ve tru, bi la sam rat nik na le te ćoj tvr đa vi, bo gi nja na kri la tim bor-nim ko li ma. Ko nač no su do šli sreć ni da ni, slič ni po dnev-nom sun cu ko je okle va da za đe, pro le ću ko je kao da će tra-ja ti več no. Ne bom jed nog de tinj stva bez pat nje ne ko li ko je pu ta pro plo vi la tu ga na lik la kim i br zim obla ci ma, i bes kraj se pre pu štao sve tlo sti.

Mo je se stre i me ne uči te lji su uči li sli kar stvu, ka li gra fi ji, mu zi ci i ple su. S dva na est go di na, Ve li ka Se stra Či sto ta bi la je le pa po put zo re što svi će nad re kom Long. Zbog nje ne ose tlji ve pu ti le ka ri su joj za bra ni li sva ko iz la ga nje sun cu, i ona je vi še vo le la sve tlost sve ća, či ta la je i pi sa la po čitav dan. Nje ne su pe sme već oda va le ri tam i sa zvuč ja zre log du ha. Dok sam ja lu pa la gla vu da na đem ne ja sne re či, neo p hod ne ukra se za moj pro za ič ni sklop, is pod nje ne br ze ki či ce re če-ni ce su ku lja le u pa ro vi ma.

Ma la Se stra je bi la mo ja dvoj ni ca. To sed mo go di šnje de te ima lo je iskri ča vu ži vot nost mla de ži vo ti nje. Kad je otac od la zio u in spek ci ju gar ni zo na i okru ga, maj ka se za tva ra la ra di mo li tve. Mi smo uspe va le da umak ne mo za ma glje nom po gle du sta rih gu ver nan ti i za đe mo u Pred-nje oda je. Ta mo su ne bo pa ra li uz no si ti pa vi ljo ni. Na be lim zi do vi ma cr nim je ma sti lom ka li graf ski bi lo is pi sa no pra-vi lo po na ša nja car skih či nov ni ka. Zla to je bli sta lo. Stu bo vi su no si li vi so ke svo do ve. Otac, ko ji je vo dio ra ču na o ori-zi šti ma i tr go vi ni, ko ji je de lio vr hov nu prav du, bio je naj-moć ni ji čo vek u toj obla sti!

Šan Sa22

Osme go di ne Či stog po sma tra nja, na moj de ve ti ro đen-dan, otac je pri re dio svet ko vi nu. Po klo ni – br do bla ga – go mi la li su se u pri jem nom pa vi ljo nu. Otac mi je po klo nio tr bu šni oklop od cr ve ne ko že sa cr nim uzi ca ma, še šir od je len ske ko že ukra šen gla vom gu ske, i ma li luk ob mo tan ra fi jom. Je dan ge ne ral mi je po slao mla dog so ko la i tri šte-ne ta. Do sto jan stve ni ci ove pro vin ci je upu ći va li su mi opoj-ne kom pli men te. Po ru me ne la i us hi će na, glu me ći sti dlji vost, do če ka la sam po sled nje da ne svo je ne vi no sti. Go li ca nje svi-le, me tež mu zi ke, sme ha, uz vi ka, rza nje ko nja bi li su kru na tog le pog va tro me ta ka kav je de tinj stvo.

Do ba de tinj stva plo vid ba je na obla ku. Dok se go re ne be-ski pre deo što pro mi če či ni ne po mi čan i ve čan, na ze mlji pre la zi mo pre ko hi lja du pla ni na i do li na.

Mo je se pu to va nje već okon ča va lo.Ne ko li ko me se ci po sle te svet ko vi ne ko ja mi je i da lje

od je ki va la u uši ma, jed na ko či ja je do šla po Ve li ku Se stru. Ode ve na kao bo gi nja, iz i šla je iz ku će pla ču ći, i oti šla za u vek.

Pret hod ne go di ne ve ri li su je s jed nim mla di ćem iz lokal-nog plem stva. Di vi la sam se nje nom mi ra zu u gri mi zno la ko-va nim kov če zi ma ko ji je za u zeo či tav je dan pa vi ljon. Bro je ći nje no po su đe od ža da, zla ta, sre bra, nje ne za ve se od pli ša i sa te na, nje ne bez broj ne ha lji ne i iz ve ze nu obu ću, čak sam joj po za vi de la. Ni sam raz u me va la šta je to brak. Tek po sle nje nog od la ska shva ti la sam da se je dan sklad ni svet u kom je sva ka stvar bi la na pra vom me stu upra vo sru šio. Ka sni je, u prat nji su pru ga, Či sto ta se vra ti la u maj čin sku ku ću. Kao što sam se i bo ja la, kad je di gla ukra sni veo, li ce bez ijed ne dla či ce, na šmin ka ni obra zi, ko sa ve za na u pun đu – to vi še ni je bi la mo ja se stra. Po sta la je že na!

Te, de ve te go di ne Či stog po sma tra nja, lu de tra ve ni ca-le su u mom sr cu i ja sam klju ča la od pre zi ra i dr sko sti.

Carica 23

Pro či ta la sam Isto ri ju di na sti je Han, Pe sme iz ze mlje Ču. Pro u či la sam Vr li nu i Po bo žnost že na. Ovla da la sam ume-ćem ra ču na nja, ka li gra fi je, sli kar stva, svi ra nja u ci tru i igre go. Sli ka obra zo va ne de voj či ce bi la mi je do sad na. Že le la sam da li čim na one de čar ce što su, bo so no gi, pod vr nu tih pan ta lo na, jed nim po kre tom ru ke za ba ci va li mre že u re ku.

Še sto ga da na pe to ga me se ca, pre mi nuo je car, ko ji se be še po vu kao. Car ski gla sni ci su pro ne li je zi vu vest širom Car-stva. Za te čen ob ja vom ža lo sti, otac se sru šio. Kad su nje go vi ofi ci ri po hi ta li da ga po dig nu, on se, iz o kre nu tih oči ju, oti-mao kao da ga je spo pao ne ki ne vi dlji vi de mon. Kad su mu se po kre ti smi ri li, pre ne li su ga u unu tra šnje oda je. Otac se vi še ni je pro bu dio. Na pu stio je naš svet.

Do tr ča li su le ka ri, ali ni su mo gli da od re de ko joj je to ta jan stve noj bolj ci pod le gao. Za klju či li su da je po koj ni car po zvao svog rat ni ka. Tre ba da ga ot pra ti go re, u ne be sko kra ljev stvo. Usko ro je car ski Dvor po tvr dio tu pret po stav-ku. Dir nut ovim do ka zom ver no sti go spo da ru, vla da ju ći car mu je po smrt no do de lio ti tu lu mi ni stra Ob re da.

Iz so be u so bu, tu ma ra la sam ovim ne stvar nim sve tom ne raz u me va ju ći ni šta. Oče vo te lo po či va lo je na po ste lji od le da. Opu šte nih cr ta i po lu sklo plje nih ka pa ka, či ni lo se da raz mi šlja. Maj ka je pla ka la i tr ga la na kit sa se be. Iza nje su od zva nja le tu žba li ce že na i mu ška ra ca. Za str ta be lim la nom i ku de ljom, ku ća se pre tvo ri la u neo skvr nu ti hram.

Ne ko li ko da na ka sni je u Pre sto ni cu su sti gla dva či nov-ni ka na is cr plje nim tr kač kim ko nji ma. Dok su pro la zi li, slu-ži te lji su pa da li na ko le na. Us pe li su se ste pe ni ca ma je ca ju-ći i ba ci li se pred po koj ni ko vu po ste lju ur la ju ći od bo la. Iza jed nog pro zo ra ja sam iz po ta je po sma tra la te stran ce cr nih bra da, i pre po zna la svo ja dva po lu bra ta, si no ve oče ve po koj-ne su pru ge.

Šan Sa24

Plač, kri ci i tu žba li ce. Pri stu pi li smo ku pa nju, po zi va nju du še, pu nje nju usta,* ma lom obla če nju,** ve li kom obla če-nju,*** po la ga nju na odar i pri no še nju sva ko dnev nih žr ta-va. Ca rev pred stav nik, iza sla ni ci vi so kih po li ti ča ra, ro đa ci, lokalni do sto jan stve ni ci re đa li su se da nam iz ra ze sa u če šće i uru če svoj po klon za sa hra nu. U tom me te žu do la za ka i od la za ka, le to je pre ba ci lo pre ko gra da gu stu ma glu vru ći-ne. U ko rot noj ode ći, mo ji bo ko vi i gu zo vi oba su li su se sit-nim bu bu lji ca ma. No ću sam je ča la i pre vr ta la se na kre ve tu ner vo zno se če šu ći.

Kov čeg je na pu stio ku ću i bio od net u Hram Obo ža va-nog bla žen stva, gde su ka lu đe ri če tr de set de vet da na či ta li sve te tek sto ve i mo li li se za spas po koj ni ko ve du še. Ne po-zna ta li ca, lju di s pro stač kim na gla sci ma pre pla vi li su ku ću i za u ze li go stin ske so be. Od maj ke sam sa zna la da su to bra-tan ci mog oca ko ji su do šli da nas is pra te do nje go ve rod-ne ze mlje.

Ra sni ko nji su iš če zli. Go vo ri lo se da su ih pro da li mla-di vla ste li ni. Usko ro su iz unu tra šnjih oda ja iz ne ti go le mi kov če zi i sad je red da iš če znu do šao na gu ver nan te, igra či-ce, slu žav ke, ku va ri ce. Jed no ga ju tra, pred pra znim bok som Kra lja Ti gro va, mo je sr ce je pre sta lo da ku ca. Otr ča la sam do pa vi ljo na u kom se mo li la maj ka. Za zi va ju ći Bu di no ime, pa la sam na ko le na. Tr lja la sam oči cr ve ne od ja di ko va nja i pro li la sve su ze ko je su mi pre o sta le u te lu.

Ona je osta la ne ma. On da, od jed nom, pr vi put u ži vo tu, ste gla me je u za gr ljaj i za pla ka la sa mnom. Oče vi si no vi su

* Po koj ni ku su pu ni li usta ži ta ri ca ma po me ša nim s ko ma di ći ma ža da ili školj ka ma, za vi sno od dru štve nog po lo ža ja.** Po sle iz la ga nja ode ždâ, po koj nik je ode van u de vet na est no šnji.*** Ce re mo ni ja ko ja se odr ža va la su tra dan po ma lom obla če nju. Broj ode ždâ stro go je za vi sio od dru štve ne hi je rar hi je. Ov de je si gur no bi lo pe de set no šnji.

Carica 25

se do če pa li ra ču na i klju če va; bra tan ci su se pro gla si li upra-vi te lji ma na ših do ba ra i go spo da ri ma na še sud bi ne.

U mla do sti, otac se be še ože nio jed nom se ljan kom ko ja mu je po da ri la si no ve. Tek po sle nje ne smr ti po slu šao je su ve-re no vu za po vest i ože nio se mo jom maj kom. Još u de tinj-stvu sam shva ti la da je otac po ro dio dva sve ta. Mo je se stre i ja bi le smo sun ce i le po ta; mo ja bra ća, mrač na i lo še ode-ve na, bi la su ne iz bi ri si vi od raz jed nog pret hod nog ži vo-ta. Po stav ši či nov ni ci, ret ko su nam na vra ća li. Otac, ona ko auto ri ta ran pre ma pod re đe ni ma, ona ko strog pre ma na ma, po gi njao se pred osi o no šću svo jih si no va. Že leo je da ku pi nji ho vu na klo nost oba si pa ju ći ih po klo ni ma. Me đu mo jim ro di te lji ma su iz bi ja le sva đe. Maj ka se ža li la na nji hov grub je zik i osve to lju bi ve po gle de. Otac ih je bra nio po zi va ju ći se na nji ho vu pla host, nji ho vo ne po ve re nje. Maj ka je iz go vo-ri la stra šnu reč „mr žnja“. Go vo ri la je da joj oni ni kad ne će opro sti ti što je do šla na me sto pr ve su pru ge.

No ću sam, cr tu po cr tu, sli ka la sli ku oca, ši ro kog če la, du bo kih bo ra, vi li ce če tvr ta ste is pod du ge be le bra de. Či nov-ni ci su ga po zdra vlja li s mno go po što va nja, a lju di iz na ro da pa da li su ni či ce pred njim. Je dan za dru gim iz no si li su svo je spo ro ve i tra ži li prav du. Otac ih je str plji vo slu šao i upu ći-vao od go vor, sva ko me. Glas mu je bio spor i čvrst, po gled uli vao strah. Nje go va si lu e ta is pu nja va la je pro stor dok ne bi do se gla svod pa vi ljo na što su ga pri dr ža va li dži nov ski stu-bo vi. Po tom sam ga vi de la u sob noj ode ći, tu ni ci od si ve svi-le pre ko be le do nje ha lji ne steg nu te sve tlo lju bi ča stim po ja-som. Či tao je ne ku knji gu pod ni miv ši gla vu ru kom na ko joj je no sio pr sten od sma rag da iz va ja nog u ob li ku ti gro ve gla-ve. Po zvao me je: „Sve tlo sti, do đi da či taš sa mnom.“ Sa ti ma

Šan Sa26

mi je opi si vao pla ni ne i re ke, cr tao mi ka na le ko je je dao da se pro ko pa ju da bi po ve za li re ke i na vod nja va li po lja. Dan se di zao, otac je od la zio od no se ći sla vu i sjaj. Svet ko ji me je sad oče ki vao bio je te san, mra čan, be zna ča jan.

Do šao je nov gu ver ner, mo ra li smo da mu pre pu sti mo re zi den ci ju i da po đe mo za mo jom bra ćom da od ve ze mo kov čeg u oče vu rod nu ze mlju. Sa če ka li smo zi mu da kre ne-mo na put. Ka ra va ni, ko la s vo luj skom i konj skom za pre-gom, po šli su put da le ke ze mlje na se ve ru. Že ne, mu škar ci i de ca, ode ve ni u la ne ne tu ni ke i s be lim tra ka ma pre ko če la, iz i šli su pla ču ći iz gra da Đing.

Za u vek sam na pu sti la svoj grad ka me na i kri la tih ko nja. Za u vek su ne sta li re ka Long i huk ta la sa. Za u vek sam na pu-sti la ro do den dro ne, ka me li je, pri pi to mlje ne kor mo ra ne, la ga ne džun ke ko je su na di la zi le ne bo i ze mlju. Za u vek su iš če zli du bo ki hra mo vi, ta mjan što ti nja, ka lu đe ri ce pro sja-ki nje, gre šne de voj ke. Zbo gom, me se če, ti ko ji si osve tlja vao drev ne bit ke, ti ko ji si vo dio rat ni ke u no ći ma po mam nog ja ha nja. Ti ko ji znaš taj nu mo je sud bi ne, daj mi oštro oruž-je, bla go slo vi me!