'M i iNajprodavanija knjiga u Velikoj Britaniji

U S P E H A% / / / / «

p ' ' i + -

- "Remek delo o istinskom uzroku dostignuća'- Džek Kenfild, koautor bestselera "Pileća supa za dušu"

; W _ L

? v

i -

Da biste postigli ono što žefite, morate da saznate staje to...

immiih

DŽEK M. ZUFELT

DNK

Znajte šta želite... da biste to i dobili.

Mono & Manana ZO 05

Tebi

i svemu onome u tebi što će se tek ispoljiti

Sadržaj

Uvod: N ešto nedostaje 9

Deo I Suštinske želje1. U speh proističe iz želje 192. Sklonost srca je iznad sklonosti razu m a 403. Identifikacija suštinskih želja 58

Deo II Osvajačka sila4. Osvajačka sila u vam a 955. Stav koji vodi do uspeha 1106. Poseban značaj savetnika 125

Deo III Oblasti primene7. Stvaranje dobrih odnosa u porodici 1418. Ostvarivanje finansijskih želja 1789. Stvaranje bolje slike o sebi 19710. N egovanje društven ih veza 21511. Poboljšavanje u m a 23212. A ngažovanje duhovnog bića 243

Zaključak: Razvoj kao im perativ 261

Izjave zahvalnosti 273

Uvod: Nešto nedostaje

U t renuc im a m ira koje posvećujemo razm išljanju, većina nas bi priznala da u našim životima nedostaje nešto, nešto

što je ostalo napola završeno, nešto što je zamišljeno ali još uvek neostvareno. To nešto obično ima veze s neskladom izm eđu toga ko smo i šta radimo, izm eđu toga Šta želimo i šta im am o, ili izm eđu onoga šta nam eravam o i šta ostvarujemo. U odnosu na naše mogućnosti i očekivanja, smatram o da ne postižem o dovoljno. N a ovaj neuspeh nas stalno podseća naša nesposobnost da postavimo i dosledno ostvarimo ciljeve, da odluke sprovedemo u delo i da ispunim o obaveze i od rž i­m o obećanja koja smo dali kako sebi tako i drugim a.

Prvo, dozvolite m i da vam postavim tri n iza pitanja:

1. D a li postavljate sebi ciljeve? D a li ih zapisujete i često iščitavate? D a li ostvarujete mnoge, ako ne i većinu njih? Ako se borite za ostvarivanje svojih ciljeva, onda je ova knjiga za vas.

2. D a li svakodnevno dajete svečane izjave? D a li ih stav­ljate na uočljiva mesta da biste ih gledali sve vreme? Ako se većina onoga što obećate svečanim izjavama nikada ne ostvari, onda je ova knjiga za vas.

9

r > D N K uspeha

3. D a li slušate besednike motivacije ali se ne osećate mo- tivisanim kad ostanete sami? Ako je odgovor potvrdan, onda je ova knjiga za vas.

Život nam danas nudi više puteva do sreće i ispunjenja nego ikada ranije — a ipak, milioni još uvek žive ne ispunje­nim životom. Bez prestanka pokušavam o da otkrijemo tajnu života punog sreće, veselja, spokoja i zadovoljstva. G o m ila ­mo knjige, kasete i znanje — ali ne i mudrost i rezultate. Im am o više diploma, ali nam to ne omogućava da budem o uspešniji nego ranije. Naučili smo kako da opstanemo, ali ne i kako da živimo. Produžili smo životni vek — životu smo dodali godi­ne, ali godinam a nismo dodali život.

Zbog čega se sve ovo dešava ako smo suočeni sa zap an ju ­jućim viškom informacija, tehnika i metodologija o tome kako da živimo vrednim životom? „Stručnjaka" ima više nego ikada, a opet se rvemo s istim starim problemim a. Kako u lič­nom tako i u profesionalnom životu, susrećemo se s najširim spektrom ljudi, ideja, koncepata uspeha i pristupa. Ipak, čak i uz sve to izobilje, nešto nedostaje.

Milioni nas traže to nešto, tu tajim, taj poseban ključ — traže ono što će nam doneti radost ali ta stvar ostaje van našeg do ­mašaja. Nažalost, mnogi od nas traže uspeh, sreću i zado ­voljstvo na pogrešnim mestima, pa tako postajemo sve više razočarani. D okazi za to su svuda oko nas.

Razmotrite ovo:

Gotovo polovina brakova doživi propast.< Tri od svake četiri zaposlene osobe, nezadovoljne su

poslom kojim se bave.< Dugovi napravljeni korišćenjem kreditnih kartica n a ­

rasli su na gotovo osam hiljada dolara po korisniku. Stepen odavanja drogam a i alkoholu i dalje ostaje vi­sok.

10

D N K uspeha < 3

< N a legalizovane igre na sreću, Amerikanci troše više nego na nam irnice.

Čin i se da svi govorimo: „Kad bih samo mogao da prome- n im posao, izgubim nekoliko kilograma, zaradim više novca, nabavim nov autom obil, izvučem se iz dugova ili dobijem na lotu, sve bi bilo u redu .“ Ali, te stvari i ti događaji nisu izvor sreće. Suviše dugo smo verovali u pogrešne ideje o tom e na koji način m ožem o sebi da obezbedim o život ispunjen sre­ćom i smislom. Posledica toga je da smo razočarani, potišteni i bez iluzija.

Č ak i kad se nađem o na v rhuncu karijere, bez izuzetka se zapitam o, „Da li je to sve?“ Shvatimo da ono za šta smo ra­dili — kad to konačno ostvarimo — ima mali značaj. O n d a sezapitam o: „Sta nije u redu sa m nom ? Zbog čega nisam sre-jf i can r

Nije u redu to što smo težili pogrešnim ciljevima, išli pogreš­n im putevima.

Televizijski program i, knjige, radio emisije i novine pun i su hiljada stručnjaka koji nude iste gromoglasne savete o tom e kako da ostvarite ciljeve. Č in i se da svi ti guru i nude isti recept za uspeh: mešavinu psihoblebetanja poškropljenu fra­zam a i p r im en jenu u z ogrom nu dozu pozitivnog razm išlja­nja. F inalni proizvod podseća na veknu hleba od pre deset dana — bajatu, bljutavu i nesvarivu, koja nem a nikakav ukus ili hranljivu vrednost. N ije nikakvo čudo što posle nedelja, meseci, ili čak i godina isprobavanja ovakvog recepta, ostaje­m o nesrećni i nezadovoljni on im što otkrivamo ili rezu lta ti­m a koje postižemo.

11

D N K uspeha

ORUĐA ZA U5PEN KOJA IMAJU PET MAMA

M nogo učitelja različitih m etoda za postizanje uspeha re­klo m i je da su svesni da nešto nedostaje jer stalno vide da n ji­hovi učenici doživljavaju neuspeh čak i kad urade sve što su naučili.

Ispitao sam sve popu la rne koncepte za postizan je uspeha i otkrio da ove s tandardne tehnike nisu delotvorne.

Postavljanje ciljevaPostavljanje ciljeva je kralj svih tehn ika uspeha. Decenij a-

m a n am govore da će n am se ciljevi, ako ih jednostavno zapi- šemo i svakodnevno ih iščitavamo, nekako i ostvariti. Moje istraživanje pokazu je da se osam od deset stvari koje čovek zapiše na listi ciljeva n ikada ne realizuje. Svi im aju neostva­rene ciljeve, a rad na ostvarivanju m no g ih od n jih n ikada ni ne započne!

Z ap an ju je što ljudi i dalje veru ju da će se njihovi ciljevi ostvariti ako ih zapisu i da se neće ostvariti ako ih ne zapišu — veruju u to iako su suočeni s veom a m oćn im dok azo m u su ­protno. Svi smo postigli m nogo toga što n ikada n ism o stavili na listu ciljeva. Ispisivanje takve liste u očekivanju da se svaki cilj s nje ostvari, u z a lu d an je posao, a veom a često predstav­lja i negativno deprimirajuće iskustvo. Postavljanje ciljeva nije dovoljno za uspeh — to je sam o vežba koju ljudi izvode u p o ­g rešnom uverenju da će ih to učiniti uspešnim .

Kako se osećate kad svoju listu ciljeva pogledate šest mese- ci pošto ste je napisali i uvidite da većinu onoga što je nap isa ­no niste ostvarili? Rad na ostvarivanju nekih od ciljeva m ožda čak nije ni započet, d o k je rad na ostvarivanju ostalih započet a o nda obustavljen. M ožete da završite tako što ćete doživeti razočarenje kad uvidite da je teže nego što ste to mislili ostva­riti ciljeve koje ste postavili. D akle, kako se osećate kad shva­tite da većina vaših ciljeva n ikada ne postane stvarnost?

12

D N K uspeha < 3

Niko se ne oseća dobro — pogotovo ne odlično — kad prihva­ti činjenicu da je ostvario samo jedan ili dva od deset ciljeva. K ad ne ostvarimo ciljeve, težim o ka tom e da udvostručim o napore i donosim o od luku da ćemo pokušavati još upornije. M ožda čak poverujem o da smo postavili nedostižne ciljeve i onda ih zam en im o onim a koji nam se čine dostižnim , sve u nadi da ćemo ovog pu ta biti uspešni.

Retko kada se upitam o da li je pogrešan savet da postavi­m o ciljeve. Uvek pretpostavimo da razlog za neuspeh leži u nam a. Uostalom, ako su stručnjaci i g u ru i rekli da je to pu t do uspeha, ko m ože da raspravlja s njima? A šlepa vera u m no- gohvaljene „ključeve1* za uspeh, bez izuzetka nas vodi ka još većem traćenju vremena, truda i novca.

Besednici motivacijeVećina besednika motivacije, koliko god da su zabavni i

poučni, ne m ože da izazove p rom enu u čoveku. Pošto sasluša besednika motivacije, većina ljudi ostane motivisana dan ili dva. Tačno je da ovi besednici m ogu da nas motivišu i inspirišu divnim pričama, prim erim a i konceptim a — ali samo na kra tak vremenski period. Za njih je tipično da nem aju tra­jan uticaj. Nije važno što su neki od njihovih saveta smešni. N a primer, jedan besednik kaže da ako želite da se oslobo­dite odugovlačenja i odlaganja, treba da zabeležite da su ro ­kovi koje m orate ispoštovati nekoliko dana kraći. To je kao da navijete sat deset m in u ta unapred u nadi da ćete stići na vre­me. Besednici motivacije mogu da nas zabave i insprišu, a m ogu i da nas navedu da poverujem o da smo sposobni da uradim o bilo šta. Ali, kad dođemo kući i kad uzbuđenje splas­ne, naša energija se rasprši tako da se nađem o tam o odakle smo krenuli.

N eki m ladi čovek je išao na motivacioni skup na kojem je besednik izlagao načine da se brak učini uspešnim. Taj m ladi čovek je bio nestrpljiv da nađe pom oć jer je bio nesrećan u

13

D N K uspeha

braku. D etaljno je beležio sve što je čuo. Dve nedelje kasnije, upitao sam ga da li je tehnika koju je naučio delotvorna. Z b u ­njeno je odgovorio, „Još uvek n isam preduzeo ništa. Imao sam previše posla.“ Mesec dana kasnije, ponovo sam ga u p i­tao da li su m u informacije do kojih je došao pom ogle da poboljša brak. Rekao je: „Još uvek ih nisam p r im en io .“

Dakle, zbog čega se tako m nogo nas bez prestanka vraća ovakvim besednicima? M ožda zbog toga Što m islim o da je podsticajno biti u blizini gu ru a — postajemo njihovi oboža- vaoci, verni pratioci i zavisnici od motivacije. M nogi od nas daju ogrom ne svote novca za dodatne kurseve, iako n am oni p ruža ju samo privrem en emotivni uzlet. Ali ne prestajemo da se nad am o da će nam upravo sledeća sesija konačno dati ono što n am je potrebno da bismo bili uspešni.

Knjige, kasete i seminari o samopomoćiM nogi ljudi im aju p une police knjiga i kaseta o sam opo­

moći, što dopun ju ju odlaskom na seminare i radionice. Ovi proizvodi i deŠavanja uglavnom daju odlične informacije i p ruža ju vredne uvide. M eđutim , većina knjiga o sam o p o m o ­ći pretvori se u skupocene skupljače prašine po kućnim biblio­tekama. U z to, veliki deo onoga što čujem o na sem inarim a zaboravimo u roku od nekoliko dana — ako ne i u roku od n e ­koliko sati — i nikada ne prim enim o.

Afirmacija, vizualizacija i subliminalne porukeMnogi autori i besednici smatraju da su afrimacije, vizueli-

zacija i subliminalne poruke važni načini ostvarivanja ciljeva. Govore nam da će se pozitivne izjave ostvariti ako ih ponav­ljamo iznova i iznova, a ostvariće se jednostavno zbog toga što ih izgovaramo naglas. Zagovornici svakodnevnih afirmacija savetuju nam da izgovaramo stvari kao Što su: „Moj brak je srećan", „Z arađujem osamdeset hiljada dolara godišnje", „Isplatio sam hipoteku" i ,yiše nisam d u žan nikom e". Ali,

14

D N K uspeha < 3

ako ovakve izjave već nisu stvarnost, sta onda predstavljaju? Obične laži. Jer, prava istina je sigurno da im ate višak kilo­grama, vozite „ševrolet im p a lu “ iz 1989. godine, stanujete u kući pod hipotekom , kred itnom karticom ste napravili dug od osam hiljada dolara i živite u nesrećnom braku. Instruktori uspeha kažu da podsvest nije sposobna da napravi razliku izm eđu istine i laži, tako da m ožete i da je lažete. G o­vorite joj laži ako one zvuče bolje jer vas podsvest, na kraju krajeva, i kontroliše. N e z n a m da li podsvest um e da napravi razliku izm eđ u istine i laži, ali sam siguran da svest to ume.

U m o m životu bilo je perioda kad sam satim a sedeo zatvo­renih očiju i vizuelizovao stvari koje sam želeo. Te vizueliza- cije su bile stvarno duboke. D eta ljno sam m ogao da vizueli- zu jem ,,mercedes“ koji sam želeo. Z nao sam kako izgledaju njegova kontrolna tabla i presvlake, a o boji automobila, ratkap- nam a i g u m am a ne treba ni da govorim. Č a k sam m ogao da osetim kako sve miriše na novo! V i­zuelizovao sam stvari koje sam želeo a opet, n ikada ih n isam dobio. Takve m en ta lne vežbe m ožda m ogu da p o ­m ognu da se čovek oseti dobro, ali ne daju nikakve rezultate.

Još jedan popu la rn i koncept, sub- lim inalne poruke, uključuje slušanje okeanskih talasa ili zvuka koji prave kapi kiše dok je čovek podsvesno bom bardovan pozitivnim po rukam a, sugestijama i afirm acijam a. D a li su sublim inalne po ruke delotvorne? M ožda i jesu, ali samo ako uključuju nešto što stvarno želite. Kasete na kojima je snimljen sublimi- na ln i materijal ne m ogu da vas navedu da uradite nešto što ne želite.

Ako šef od vas traži da ispunite p rodajne kvote, a vi u stva­ri ne želite da uradite ono što se od vas zahteva, nikakve sva­kodnevne afirmacije, vizuelizacije i sub lim inalne poruke na ovom svetu neće pom oći da se to ostvari.

Svest vam daje spo­sobnost da birate, a izbor predstavlja ono što kontroliše vas, vaše prilike i vašu sudbin u.

15

DNK uspeha

Entuzijazam, žudnja, pozitivizam i disciplinovanost nisu dovoljni sam i po sebi

Većina s tručn jaka za m otivaciju vam govori da m ora te biti pozitivni, d isciplinovani i p u n i e n tu z i ja z m a i žu d n je da biste postali uspešni. Ovi kvaliteti su vam stvarno po trebn i i n em a sum nje da su veom a važni. Ali, ako ne idete isp ravnim p u ­tem, jednostavno pokušavate da se održite na površini tako što hodate po vodi.

Kad shvatite D N K uspeha, odbacićete ove i ostale m etode koje vam do sada nisu pom ogle — i n ikada neće — jer su zasn o ­vane na pogrešn im p a rad ig m am a uspeha. D a li nasrćem na sistem kad osporavam s tan d a rd n e koncepte u sp eh a koji su prihvaćeni već decenijam a? A psolutno! K ažem da postoji n e ­što m nogo bolje. U speh nije negde napolju , u nekoj tehnici ili m etodologiji — on je duboko u nam a. U speh do laz i iz u n u ­trašnjosti.

G lad za uspehom , koja postoji u svima nam a, pokreće in d u ­striju v rednu više biliona dolara. Ali, čak i uz sve m etode sam opom oći koje n am stoje na raspolaganju , i dalje ostajem o gladni uspeha. K upu jem o ču d n e stvari za svotu od 1.145 d o ­lara po k o n z u m e n tu , koliko godišnje trošim o na pro izvode n am en jen e razvoju ličnosti — k u p u jem o ih u nad i da će takvi proizvodi biti ono što n a m je po trebno . Ali, u speh traž im o na pogrešn im m estim a. H a jd e da p res tanem o da traćim o vreme, novac i energiju, i p očnem o da uočavam o pravi izvor svih uspeha.

Podstičem vas da pogledate u sebe i otkrijete šta stvarno želite. P ronađ ite sve divne stvari koje ste od u v ek želeli i počnite da ostvarujete konačan uspeh — danas!

16

D E O 1

Uspeh proističe iz želje

Uspeh nije k ljuč za sreću. Sreća je k ljuč za uspeh. Ako volite ono što radite, bićete uspešni.

— Albert Svajcer

Ospeh se ne nalazi negde napolju — uspeh počiva duboko unutra , u svakome od nas. Već im ate ono što je n e o p h o d ­

no da biste uspeli u životu. Rođeni ste sa svime što vam je potrebno. U vašoj krštenici nem a nikakvih garancija da ćete ostvariti uspeh, ali sam im tim što ste rođeni, na svet ste stigli u potpunosti oprem ljeni talentima, sposobnostima, željam a i izborim a. Kako se razvijate i napredujete kroz svaku fazu života, otkrivate da postoje stvari koje stvarno želite — stvari koje želite od sveg srca. K ad te stvari identifikujete i napravite m u d re izbore, uspeh je osiguran.

Ova knjiga će vam dati novu paradigmu onoga što je potrebno da biste ostva­rili uspeh. Paradigma je način posm atranja neče­ga — stanovište na osnovu kojeg funkcionišete. Kad

‘Ako hoćete da napravite mala postepena poboljšanja, radite na svom ponašanju. A ko hoćete da napravite velik? skokove u p o ­boljšavanju, radite na svojim p a ­radigmama." — Stiven R. Kovej

19

D N K uspeha

prigrlite novu pa rad igm u, to će vam om ogućiti da iskusite šta znače o g ro m n i skokovi u razvoju i dostignućim a u svim oblastim a vašeg života. S tim novim shvatanjem , ići ćete na- pred s igu rno i brzo; stvorićete onu vrstu životnog iskustva koju želite i koju zaslužujete. Iza sebe ćete ostaviti sve pogreš­ne paradigm e i neispravne koncepte koje ste smatrali ključnim za postizan je uspeha a koji su u stvari bili uzročnici vašeg ne- uspeha .

ZBOG ČEGA DOŽIVLJAVAMO NEUSPEH

G o d in am a sam proučavao razloge zbog kojih ljudi uspe- vaju, kao i one zbog kojih doživljavaju neuspeh . U potrazi za ispunjen jem i dostignućim a, tipično je da iste greške pon av ­ljamo iznova i iznova.

< N e znam o sta stvarno želim o.Živim o u divnom v rem enu u kojem m ožem o da budem o, rad im o i im am o sve Što poželim o. Z bog čega se onda tako m nogo nas još uvek bori da dostigne ono što želim o u životu? Verujem da je osnovni razlog taj što većina nas, nezavisno od toga koliko godina im am o, jednostavno ne zna šta stvarno želi — samo m islim o da to znam o . Krajnje je jednostavno da shvatimo šta ne želimo. Ali, p o tp u n o je drugačija stvar kad treba da pos tanem o svesni onoga Što želimo.

< Sprem no prihvatam o korivencionalne metodologije uspeha i razmišljanje zasnovano na sam opom oći.Verujemo da postavljanje ciljeva, afirmacija ciljeva, vizueli- zacija rezultata, slušanje besednika motivacije i čitanje knjiga o sam opom oći predstavlja pravi odgovor. M islimo da će vežba koja se svodi na zapisivanje ciljeva nekako po-

20

D N K usp e h a < 3

m oći i da ih os tvarim o . Ali raz lo g z b o g ko jeg n e rea lizu je - m o već inu ciljeva krije se u to m e što ti ciljevi ne p r e d ­stav lja ju naše prave želje već sa m o stvari koje pogrešn o sm a tra m o n e č im što že lim o . T ako p o s tav ljam o ciljeve koji u suštin i n isu naši i k rećem o p o g re šn im p u te m . N a s ta v l ja ­m o da u la ž e m o veru , novac i v rem e u te h n ik e i te h n o lo g i­je u sp e h a a n e sh v a ta m o da nas o n e n e m o g u učin it i u spešn im . N e sam o što n isu delo tvorne već stvaraju i n e g a ­tivna osećanja .

Propuštam o da p o tra ž im o i iskoristim o k vali f lk OL'ane savet­n ikeS lu ša m o p o g rešn e s tru č n ja k e — lju d e čije z n a n je , iskustvo i sp osobnos ti n isu u sk lad u s n a š im že ljam a , p o tre b a m a i te ž n ja m a . Većina ovih savetn ika je d o b ro n a m e rn a , ali nas o n i ne p o z n a ju i n e shvata ju . S a m o p re tp o s tav lja ju — m o ­ž d a n a o sn o v u fiz ičke b liskosti ili in t im n o s t i s n a m a ili na osn o v u p s ih o lo šk ih p ro c e n a — da z n a ju šta je za nas n a j ­bolje.

Suviše toga očekujem o suviše brzo.O d sebe o č e k u je m o d ra m a t ič n e k ra tk o ro č n e re z u lta te ili savršenstvo, i to u t r e n u tk u kad n a m je najviše p o tre b n o d a se o d u š e v im o i n a jm a n j im n a p re tk o m . P r a z n e i b esm is len e p ro m o c ije koje o b ećava ju ,,b rze“, „ tre n u tn e " , „b ezus lovne" , „lakoostvarive" i „ d ra m a tič n e " rezu lta te , često uvećavaju n aša oček ivan ja p rek o svake m ere . G o to v o svi p ro izv o d i p ro d a ju se s g a ra n c i jo m ili o b e ć a n je m da ć e m o za deset, trideset, šezdese t ili devedese t d a n a os tva­riti že ljen i rezu lta t . P o p u la rn o s t p la s t ičn ih operac ija u k a ­z u je n a to da m n o g o ljud i ne želi da čeka n a re z u l ta te čak n i tr idese t d an a , p o se b n o ako to p o d ra z u m e v a p o d v rg a v a ­n je strogoj d iscip lin i.

21

D N K uspeha

r\ Propuštamo da tražim o povratnu informaciju i kprigujemo ^urs.Ponos često prethodi neuspehu jer jednostavno ne želimo da po traž im o objektivnu povratnu informaciju, zam olim o za pom oć ili izvršimo potrebna prilagođavanja. Um esto toga, odaberem o da nastavim o dalje sve dok ne udarim o glavom o zid ili doživim o neko slično traum atično iskust­vo koje će n am otvoriti oči. Ali, tada je već suviše kasno za bilo kakve prom ene ili je to previše skupo. N aravno, m o ­guće je da u isto vreme bude i jedno i drugo.

C Više se usredsređujemo na ono što nam nedostaje nego na sna­ge, prednosti i sposobnosti k° je posedujemo.K ad sebe po navici upored im o s ostalima koji su navodno uzori za to kako treba da izgledamo, postupam o, raz ­m išljam o ili osećamo, pokazu jem o tendenciju da vidimo sve ono što nismo. U očavam o samo svoje nedostatke i m ane — a ako ne m ožem o da ih prim etim o, ostali su često više nego željni da n am na njih ukažu . N edosta ju nam vera i pouzdan je u naše sposobnosti da učimo, da se razvi­jamo, m en jam o i da postanem o sve ono što je potrebno da bism o ostvarili svoje želje. Sum nje n am uništavaju veru i dovode do gubitka iluzija i očaja.

Oklevam o i podležem o paralizi koja nastaje kao rezultat ana­liza .K ad se uplašim o veličine zadatka koji je pred n am a — ili sasvim realnog rizika — pokazu jem o tendenciju da ne rad im o ništa osim što beskrajno i besmisleno analiz iram o ili, u najboljem slučaju, energično napravim o uzaludn i prvi i jedini pokušaj.

22

D N K uspeha ^ 3

< Idem o napred bez plana ili strategije a onda suviše brzo odu­stajemo.P rcd u z im an je neodgovarajućih akcija olakšava odvraća­nje pažn je i otežava usm eravanje na ono što treba da rad i­mo. N edos ta tak p lana ili strategije om ogućava da n am se svaka prepreka učini nesavladivom i neosvojivom. Cesto se zaustavim o čim naiđem o na p rvu teškoću, iako bismo, da smo otišli još samo m alo dalje i pokazali m alo više upornosti, strpljenja i istrajnosti, osvojili prem iju . K ad ne m ožem o da vidim o kraj tunela, pokazu jem o tendenciju da pom islim o da su tren u tn e okolnosti i položaj u kojem sm o se našli stalno i neprom enljivo stanje — ili da je svet- lost koju gledam o sam o tar voza koji n a m ide u susret.

Koliko pu ta vam se dogodilo da neko vreme upo treb lja ­vate proizvod, plan, p rogram ili prepisani lek a da ne iskusite obećani ili garantovani uspeh? K ad ne ostvarimo takav uspeh, Često počnem o da su m n jam o u sebe. Pom islim o da n em am o ono što je potrebno, da s n am a nešto nije u redu. Još gore, m ože da se dogodi da sebe prihvatim o kao neuspešne.

Sta onda urad im o? Suviše često se vratim o tam o odakle smo pošli i ponovo p r im en im o tehnike koje se nisu pokazale delo tvornim — jedino što se ovog pu ta „ trud im o više“ . Bez prestanka ponavljam o ovaj ciklus. O sta jem o zaglibljeni u neprekidnom razarajućem ciklusu ulaganja napora i doživlja­vanja neuspeha sam o zbog toga što smo prigrlili pa rad igm u uspeha koja jednostavno ne daje rezultate.

N eispravne pretpostavke su temelji na kojim a su izg ra­đene m noge teorije i prakse samopomoći. I tako, vidimo m n o ­ge ljude koji se pen ju u z propisane p lan ine samo da bi otkrili da u stvari uopšte ne žele da b u d u na njim a. Za takve ljude, uspon je uvek težak, nikada nije zabavan i u nekom trenutku, svaki od n jih će sigurno reći: „Ovo uopšte nije vredno t ru d a “, i tada će prestati da se penje. M ožda je za takve ljude pom isao

23

e£> D N K uspeha

da će stići na vrh bila običan hir, želja, fantazija ili san. Vaše želje će biti ispunjene samo ako su to stvari koje najiskrenije želite da realizujete.

Kad otkrijete šta je stvarno potrebno da biste iskusili uspeh, sreću, spokoj i zadovoljstvo — kad otkrijete pravi izvor uspe­ha u svim oblastima svog života — samomotivacija će doći autom atski. Odreći ćete se svih tehnika i m etoda uspeha koje ste do tada upoznali.

N a primer, ciljeve sam prestao da postavljam pre m nogo godina, ali i pored toga u svim oblastima života ostvarujem sve što poželim i to u z veoma visok stepen sreće i zadovoljstva. Kad shvatite šta je izvor svih uspeha, isto ćete moći

da radite i vi. Sve što sam postigao, ostvario sam bez pisanja ciljeva.

Stručnjacim a za postavljanje ciljeva koji n am govore da na nišan u zm em o Mesec jer ćemo, ako ga prom ašim o, pogo­diti bar neku zvezdu, treba reći: „Ne želimo zvezdu. Želim o

v

Mesec.“ Sta bi se dogodilo da su astronauti iz Apola pripadali onoj vrsti ljudi koja postavlja ciljeve i da su završili tako što su promašili Mesec i stigli na neku zvezdu?

Z bog čega bismo se odlučivali za nešto m an je u životu kad m ožem o da saznam o pravi način da dobijem o ono što najviše želimo? K ad nam kažu da prihvatim o zvezdu umesto Meseca to znači da n am govore da se odlučim o za nešto manje. Ali, odlučivanje za nešto m anje jednostavno nije p ri­hvatljivo.

„Ukoliko ih ne sprove- dete u delo, lepe misli nisu ništa bolje od lepih snova. “— R alf Valdo Em erson

24

D N K uspeha < 3

IZVOR SVIH USPEHA

Postoji bolji način da ostvarite uspeh kakav želite — način koji je jednostavno razum eti jer je on u osnovi vaše duše; u stvari, on je D N K svih uspeha. To je način na koji su ljudi ostvarivali uspehe otkad je sveta i veka. Pokazao se delotvor- n im i pre nego što su se pojavili stručnjaci za sam opom oć, delotvoran je danas a biće delotvoran i u budućnosti. To je kam en temeljac na kojem počivaju svu uspesi.

K ao što je D N K hem ijska osnova za nasleđivanje osobi­na, D N K uspeha je nešto što posedujem o svi. D N K uspeha je oduvek u nam a. O n a je uzrok svega što je čovek ikada ura- dio i što će ikada uraditi. Z bog nje, izgrađene su piram ide, otkriveni su novi kontinenti, čovek je naučio da leti a onda i hoda po Mesecu. O n a je uz ro k i m iliona d rug ih , m an je d ra ­m atičnih uspeha kao što su ovladavanje veštinom upravljanja au tom obilom , trčanja m ara tona ili igranja golfa.

D a biste ostvarili sve što želite u životu — i da biste to ostva­rili sa zadovoljstvom — m orate tačno da identifikujete ono čega ste stvarno željni. Ako se izgubite u pustinji, ub rzo će vam postati vruće i osetićete žeđ. U radićete sve da dođete đo h ladne, bistre vode. Ovakva žeđ koja će vas sasvim obuzeti predstavlja ono što nazivam suštinskom željom.

Identifikacija a za tim i m u d ra i dosledna težnja ka ostva­rivanju suštinske želje, predstavljaju koncep t uspeha koji se svaki pu t pokaže delotvornim . To je način na koji su ljudi vekovim a postizali uspeh — bez obzira da li su toga bili sves- ni ili ne. Svaki p u t kad uspete u nečem u, iskoristite stvarnu, u vam a sakrivenu motivaciju i u n u tra šn ju moć.

D a biste ostvarili svoje životne ciljeve ne m ora te da pravite liste. Zvezda košarke Majki D ž o rd a n je sam o jedan p rim er čoveka koji ne zapisu je svoje ciljeve ali je i pored toga postao slavan. U članku „Težnja ka savršenstvu", on piše: „Želim da postanem što je moguće bolji čovek i igrač, a svemu pristupam

25

D N K uspeha

tako što idem korak po korak. Po m o m mišljenju, sve je u um u. N ik ad a ne zapisu jem šta želim. Jednostavno se usred- sredim na sledeći korak. Z am is lim kakav čovek i kakav igrač želim da pos tanem i p r is tup im ostvarivanju toga s takvim ci­ljem na u m u . Tačno z n a m gde želim da stignem i usredsre- d im se na ono što će m e dotle dovesti. K ad dostignem nivo koji želim , s teknem još više poverenja u sebe. Svaki uspeh vodi do sledećeg.“

M ajki D ž o rd a n se prvo usredsredio na svoju suštinsku ž e ­lju, a onda je potražio instruk tore i savetnike koji su mogli da m u pom ognu . K ad je ostvario jednu suštinsku želju, nastavio je dalje, uvek uz pom oć savetnika. „N e plašim se da bilo koga (ko m ože da m e nauči nečem u) zam olim za bilo šta. Moj stav je ’Pokaži mi, pom ozi mi, usm eri m e / “

Svaki uspeh je rezu lta t p r im ene četiri osnovna koncepta:

r’ Prvo, tačno identifikiijte svoje ključne želje.Ključne želje su one stvari koje toliko želite da ste sp rem ­ni da uradite ili postanete bilo šta da biste ih ostvarili — bez obzira na to koliko vam nešto tako teško pada ili kolikom se riz iku izlažete. Suštinske želje su stvari koje vam leže na srcu — to su stvari koje želite od sveg srca.

< Drugo, oslobodite m oćnu silu kpja se k riJe 11 vam a — osvajačkti silu.S ovom silom, čije je gorivo žudn ja , m ožete da savladate sve prepreke na putu . Bez nje, najverovatnije ćete se p reda­ti ili odustati.

Dalje, pronađite učitelja, savetnika Hi instruktora koji će vam pomoći da shvatite svoje suštinske želje i kpji će fakusirati vašu osvajačkti silu.

26

D N K uspeha

Bez ovakve pomoći, posebno na početku, m ožda nećete steći potrebno znanje, ovladati veštinama ili postati ospo­sobljeni da izdržite teškoće i nevolje koje vas čekaju na putu .

< N a k raJu> prim enite osvajačku silu u različitim oblastima svog života da biste ostvarili poboljšanja i prevazišli izazove.D a biste nešto naučili i da biste iskusili napredak, pobolj­šanje, razvoj i pozitivnu p rom enu , ići ćete od jedne su ­štinske želje do druge Postaćete daleko uravnoteženija osoba, sposobna da ostvari i održi uspeh.

Ako nešto stvarno želite onda ćete to i dobiti — samo je p ita­nje u kom trenutku . K ad ostva­rite jednu suštinsku želju, u p i­tate se: „Koja je s ledeća?“ Tako otkrijete sledeću suštinsku želju i počnete da težite ka n jenom ostvarivanju.

Ovi koraci sačinjavaju D N K lance naših uspeha. Takve korake m ožete da p red u zm ete već danas. N e m a tih godina u kojim a ste prem ladi ili prestari da biste započeli da se prib li­žavate onom e za čim e vaše srce najviše žudi.

LIČMA PRIČA

P oput M ajkla D žo rd an a , u životu i poslu sam ostvario sve važno i značajno i to bez ikakvog postavljanja ciljeva. N ikada n isam zapisao da ću postati profesionalni besednik ili au tor knjige.

M oje poreklo bi m oglo da nagovesti da je ono što sam p o ­stigao u životu nem oguće. O dgajan sam u rezervatu N avaho

„Ako ne dobijete ono što želite, to je siguran znak da tu stvar niste ozbiljno želeli. “

— Radjard Kipling

27

D N K uspeha

Indijanaca i bio jedini beloputi dečak u visim razred im a sred­nje škole. Većina učenika iz m og razreda nije m e volela zbog drugačije boje kože — i zbog onoga što su bilagoni (beli ljudi) uradili m ojim precim a. M ržn ja p rem a m eni je bila toliko d u ­boko ukoren jena u toj deci da su m e m altretirali gotovo svakog dana.

N astava se završavala u četiri sata popodne. Svakoga dana u deset do četiri, srce jepoč in ja lo da m i lupa kao ludo jer sam zn ao šta će da usledi. Č im bi časovi bili završeni, deca s ko­jom sam išao u razred bi pojurila za m n o m i ako bi m e u h v a ­tila, dobio bih batine. O d m o ri i časovi fizičkog su bili poseb­no opasni — od osme do šesnaeste godine sam živeo u stalnom strahu. Pred kraj svakog školskog dana, upitao b ih nastavn i­ka da li m ogu da izađem ranije jer m i je bilo po trebno da na povratku kući ostvarim prednost nad ostalom decom iz škole. Pošto su znali kakva je situacija, nastavnici su m e obično puštali.

Jednog dana, kad sam im ao deset godina i još uvek išao u osnovnu školu, jedan vršnjak m i je zalepio žvakaću g u m u u kosu i udario m e po ustim a. Kući sam se vratio o tečene usne, krvav i up lakan . M ajka m e je o d m a h odvela ocu, koji je radio u prodavnici sam o nekoliko kuća udaljenoj od naše. O tac je mislio da će m e mučitelji ostaviti na m iru ako im uzvratim , tako da m e je stavio u au tom obil i odvezao do kuće u kojoj je živeo dečak koji m e je napao.

K ad me je dečak video s ocem, o d m ah je počeo da beži. Ali, moj otac ga je uhvatio i postavio pred m ene. Pokušao je da me navede da ga udarim . „Tresni ga“, kazao mi je. ,Vrati m u za onaj udarac .“ D ečak je podigao pesnice i zau zeo odbram - beni stav, kao bokser. Bio je sp rem an za tuču.

O dbio sam da ga udarim . Sam o sam stajao, ru k u spušte­n ih uz bokove, i plakao. N e z n a m sve razloge zbog kojih ga n isam udario , ali z n a m da sam jecuiostavno bio užasnu t. O tac je tada prim en io d ru g u taktiku — pokušao je da m e m o-

28

D N K uspeha < 3

tiviše s trahom . „Ako ga ne udariš, išibaću te .“ Ali čak ni tada nisam hteo da udarim dečaka, tako da m e je otac na kraju iši- bao.

Sve se završilo tako što se otac stvarno naljutio i g rubo me g u rn u o na sedište za suvozača. D o k je obilazio autom obil da bi seo za volan, čuo sam kako m rm lja: „N e m ogu da verujem da im am sina kukavicu .“ I danas m ogu da čujem te reči od kojih m i se cepalo srce. O tac ih je izgovorio s takvim gađ e­njem i razočaranjem da mi je bilo jasno koliko je u z b u đ en i ljut na m ene. Bio sam siguran da m e ne voli.

Z n ao sam da sam kukavica. To je znao i moj otac. Svi su to znali. Zadirkivali su me, progonili i nem ilosrdno ismevali. Mislio sam da m e se otac stidi. G o d in am a sam živeo u s trahu i sramoti.

v

Škola je za m ene bila veoma loše iskustvo. Učenje mi nije išlo od ruke, tako da su i ocene koje sam dobijao bile prilično bedne. Pokušavao sam da se pretvaram da je sve u redu — p o ­kušavao sam da b udem zabavan i da se nekako uklopim . P r i­čao sam m nogo i zbog toga im ao nevolje s nastavnicim a, od kojih su m i neki sasvim jasno stavljali do znan ja da im nisam sim patičan. Govorili su m i stvari kao što su: „Ti si rođeni gu- b i tn ik “, „N ikada nećeš postići m nogo“ i „K ako m ožeš da b u ­deš toliko g lu p ?“ Stalno su me slali kod direktora, a u to vreme telesno kažnjavanje bilo je svakodnevna stvar, tako da sam često završavao savijen preko klupe da bi me istukli d rven im lenjirom.

K ad sam završio srednju školu, bio sam uveren da sam glup i da sam gubitnik. M atem atiku gotovo uopšte nisam shvatao. Jednostavno nisam m ogao da shvatim lekciju pre nego što bi ostali već uveliko prešli na sledeću. O odlasku na koledž n i ­kada n isam razmišljao jer sam sam om sebi govorio: „N eću da dajem pare da bih još jednom prošao kroz to r tu ru .“ Sam opoštovanje n isam ni imao.

29

D N K uspeha

U devetnaestoj godin i sam se zaposlio kao m lekadžija i ub rzo shvatio da m rz im taj posao. O d m a h sam rekao da d a ­jem otkaz. Ali, svom šefu u m lekari sam se stvarno svideo, tako da m i je p o n u d io da rad im u njegovoj školi karatea — kao m enadžer. Rekao je da će m i dati stalno zaposlenje i da će me naučiti svem u što je po trebno da uspešno obavljam posao. Takođe je rekao da će m e podučavati kara teu — onoliko koli­ko to že lim — i da će ti časovi biti besplatni!

G o d in a m a sam živeo u s trahu da će m e neko pretući i sti- deo se što sam kukavica: zbog toga se n isam dvoum io kad m i se ukaza la ovakva prilika. Rekao sam dal

N a karate sam se bacio svim srcem i dušom . P u n ih osam godina to je bilo sve čim e sam se bavio. Im ao sam suštinsku želju da se o d b ran im i s teknem sam opoštovanje. Više niko neće moći da m e povredi i vise nikada neću biti kukavica! N eka stvar, dub o k o sakrivena u m eni, podsticala m e je da poželim da se više n ikada ne bojim nikoga, da uzvra tim svojim m u č i­teljim a i, što je najvažnije , da s teknem poštovanje svog oca.

Ta suštinska želja je bila toliko jaka da sam ovladao ovom borilačkom veštinom i naučio sve što je bilo po trebno da bih dobio crni pojas. Pošto m e je podsticala ta stvar duboko sakrivena u m eni, postao sam veom a dobar a podučavali su m e neki od vodećih boraca koji su se dokazali na saveznom nivou.

Voleo sam svaki t re n u ta k obuke, iako su povrede za m ene postale na jn o rm a ln ija stvar. N os sam lom io dva pu ta , gotovo sve prste na obe ruke sam ili po lom io ili ugan u o , lom io sam doručje leve ruke, kao i nekoliko prstiju na nogam a, pot- kolenice sam ozbiljno povredio više pu ta i veom a često o d la ­zio kući o tečenih usana — ali sam istrajao. D a li sam voleo bol? N ikako! Ali, pošto je u p itan ju bila m oja najiskrenija suštinska želja, n isam odustao. Takav je taj neverovatni ni-za- -š ta -na-sve tu -neću-odus ta ti stav koji suštinske želje nose sa sobom. Javlja se autom atski.

30

D N K uspeha

N a jednom tu rn iru sam čak učestvovao sa slom ljenim do- ručjem . Otišao sam do svog učitelja karatea — svetskog šam ­p iona i nosioca crnog pojasa sedm og dana — i rekao da bih želeo da se borim ali da sam povređen. U pitao je: „Koliko ti je stalo da učestvuješ na ovom tu rn iru ?"

„Mnogo", odgovorio sam.„O nda se bori. Imaš i d ruga oružja . Imaš dva stopala i jed­

n u pesnicu kojima m ožeš da se boriš. Idi i daj sve od sebe." Tako sam i uradio i izgubio sam, ali sam počeo da stičem ugled za kojim sam čeznuo - ugled snažnog m om ka.

Sada kad sam stariji, svestan sam da borba nije bila moja suštinska želja. M oja suštinska želja je bila da p restanem da se plašim, da me više ne nazivaju kukavicom, da osetim sam o­poštovanje i da steknem poštovanje svog oca. Takođe sam otkrio još jednu suštinsku želju: želeo sam da m e ljudi z a p a ­ze i prihvate s uvažavanjem — a ne samo da pobeđujem u bor­bam a.

N isam bio talentovan i nisam im ao samopoštovanje i sm i­sao za sport, što je sve moglo da nagovesti da neću uspeti da u rad im ono što sam uradio i da neću postati ono što sam p o ­stao. Ali, ipak sam uspeo. K ako je nešto tako uopšte moguće? Iako u to vreme nisam bio svestan toga, iskoristio sam energi­ju i žestinu suštinske želje i odbio da dopustim da prošlost odredi m oju budućnost.

ZADOVOLJSTVO U AKCIJI

Većina ljudi želi o d m ah da oseti zadovoljstvo. O n o što je dobro je da, kada idete ka ostvarivanju pravih suštinskih že ­lja, u većini slučajeva osećate stalno zadovoljstvo. Kad ste na p u tu koji vodi ka ostvarivanju prave suštinske želje, ne m o ra ­te da čekate na sreću i zabavu — one su uvek sa vama.

31

D N K uspeha

Živeti život u kojem suštinske želje podstiču sve ono što radite — d ru g im recima, raditi stvari koje volite da radite i p o ­stajati ono što želite da postanete — znači imati život koji vas ispunjava najvećim zadovoljstvom. K ad krenete p u tem id en ­tifikacije svojih suštinskih želja, otvorićete se za nov način ž i ­vota — otvorićete se za život u kojem će vam biti dos tupno sve ono što ste oduvek želeli i u kojem ćete biti na p u tu da to i ostvarite. Volećete svaki t re n u tak takvog života.

Ako kroz život idete zaokupljen i radom na ostvarivanju onoga što najiskrenije volite i želite, onda m ožete da uživate u p r ija tnom osećanju i to u svim oblastim a života. D a biste ostvarili ono što želite, odnosno da biste ispunili svoje suštin ­ske želje, uvek postoji nešto što m orate da uradite . Ako ste se posvetili tom e da izgubite višak kilogram a ili da steknete kondiciju , onda znate da m orate da vežbate, a protiv takvih vežbi nećete im ati ništa čak ni ako su one teške. N esrećni ste i nezadovoljni samo kad ono što morate da radite vodi ka ostva­rivanju krajnjeg cilja koji nije vaša suštinska želja.

Suštinske želje podstiču na akciju. Tokom cele istorije čo- večanstva, velike vođe su pridobijale narod za svoje ciljeve i podsticale ljude da prihvate r iz ik i k renu u akciju, a sve to su postizali tako što su se obraćali suštinskim željam a u svakom

v

čoveku. Č u v en o m izjavom „dajte m i slobodu ili mi dajte sm rt“, am erički revolucionar Patrik H e n r i je razotkrio svoju suštinsku želju za slobodom. Većina s tanovnika kolonija je im ala istu suštinsku želju. Osećali su se ugn je tavanim i želeli

v

da se oslobode ugnjetavača. Sto se više vizija koju im a vođa poklapa s vizijam a njegovih sledbenika, to je on veći i m o ć­niji.

Vođe im aju sledbenike jer se obraćaju suštinskim željam a običnih ljudi. K ad vođe više ne m ogu da se obrate suštinskim željam a svojih birača, njihova popularnost i n jihov uticaj n e ­staju. M udre vođe prvo saznaju šta njihovi birači žele, a onda te koncepte predstave kao svoje. K ad saznaju koje su suštin ­

32

D N K uspeha

ske želje običnih ljudi, vođe m o g u da obećaju da će svima pom oći da ostvare ono što žele.

Većina onoga što je vredno ostvarivanja traž i da u ložite ve­liki napor. O bično , što je vaša želja vrednija, to će od vas tra­žiti da uložite veći napor. Ali ni vi nećete ulagati tako veliki nap o r ukoliko ne težite ka ostvarivanju onoga što je stvarno vaša suštinska želja.

D a biste dobili ono što želite, m o žd a ćete naići na m nogo toga što ćete m ora ti da uradite . N a prim er, da biste postali le- kar, m oraćete da završite koledž a o nda i da d ip lom ira te na m edic inskom fakultetu . Ali ako stvarno želite da postanete lekar, neće vam sm etati što je p u t kojim idete težak, dugačak i skup. Zam islite da ste se na ko ledž upisali sam o zbog toga što su to roditelji tražili od vas. Zam islite da rad ite posao koji m rz ite sam o da biste dobili p la tu koja nije dovoljna da vam om ogući život kakav želite. Zam islite da ste postali uvaženi profesionalac koji im a velike p rihode , a koji se i pored toga, posle m nogo godina prakse, oseća zag lib ljen im u kolotečinu ili uhvaćen im u začaran i krug. Takav profesionalac se sasvim sigurno pita: „Ako sam tako uspešan u poslu, zbog čega se osećam toliko loše?“ U ovakvu krizu , u kojoj se u p itam o šta je uopšte smisao života, obično u p a d n e m o pošto ostvarimo neki početni uspeh.

Č inilo se da Brus D ž e n e r im a sve. G o d in e 1976. bio je olimpijski p o b ed n ik u dekatlonu . Toliko je delovao kao oliče­nje am eričkog sna da se činilo da je nešto tako prosto n e m o ­guće. N jegova fotografija pojavila se na ku ti jam a s cerealija- ma, ali i na naslovnoj strani Sports ilustrejtida. M eđu tim , po njegovim rečima, 1980. godine je bio p o tp u n o n e p re p o z ­natljiv.

Tada sam živeo na b rd im a iznad Los Anđelesa, u bungalovu koji je im ao sam o jed n u prostoriju . S u ­dopera je stalno bila p u n a prljavog posuđa, a sparušena

33

r > D N K uspeha

jelka, zao s ta la od Božića , s ta jala je kao n e k a b ezo b ličn a g o m ila p o red vrata — p redstav lja la je p rv i i jed in i p o ­kušaj da se u n u tra šn jo s t b u n g a lo v a ukrasi. U to v rem e sam iz g u b io iz m e đ u s e d a m i devet k i lo g ram a , a z b o g d u g o g o d išn je fizičke n eak tiv n o sti pos tao sam om lita - veo. Vferovatno je bilo n e o p h o d n o da se ošišam , ali pošto sam živeo sam i pošto n isa m im ao s k im da r a z g o ­v a ram , bio sam p o s led n ja osoba koja je to m o g la da č u ­je. U p ra v o sam proslavio Četrdeseti ro đ e n d a n i o ča jn ič ­ki m i je bila p o tre b n a p o m o ć . Iz g u b io sam sve sm ern i- ce u ž ivo tu . Iz g u b io sam i svako in te re so v an je za rad, a posle dva n eu sp e la b rak a n isa m želeo ni da ra z m iš l ja mo neko j novoj vezi. N i m o je sa m o p o š to v a n je n ije bilo n a ro č ito is tak n u to . U stvari, m islio sam da sam toliko n e p r iv la č a n da sam n a o p e rac iju nosa po tro š io h iljade d o la ra koje n isam im ao . Ali h i ru r g je taj d eo m o g tela za k rp io to liko loše da sam još je d a n p u t m o ra o da se p o d v rg n e m istoj operaciji.

A ko se z a n e m a r i b r iga za fizički izg led , ž ivo t m i se u g la v n o m svodio n a g o l f i u čen je da sv iram n a i z n a jm ­l je n o m k lav iru — s lo b o d n o g v re m e n a sam im ao na p re tek . Im a o sam i 200 d o la ra u banci, ali i d u g od g o ­tovo 500.000 dolara . P riče o O lim p i jsk im ig ra m a bile su m i g lavn i izvor p r ih o d a — pričao sam k a k o sam n e ­kad a b io p o b ed n ik , čovek koji je p ro g la šen za na jbo ljeg sp o rtis tu sveta. Ali, ju n a č k i sam se u z d rž a v a o da ne po- m e n e m koliko sam već d u g o g u b itn ik , i u kojoj m eri. B ilo je z a p a n ju ju ć e što je n e k o ko je u p ro fe s io n a ln o m ž iv o tu postigao tako m n o g o , toliko n e u sp e ša n u lič­n o m ž ivo tu . N a d a o sam se da n ik o neće m o ć i da pri- m e t i ko liko sam p o ra ž e n i u sam ljen .

Po m n o g o čem u , i da lje sam bio de te obo le lo od dis- leksije koje živi u s tra h u da će ga učitelj p ro zv a ti da izađ e p re d tab lu i čita naglas . S tigao sam ta m o odak le sam k re n u o : p o tp u n o sam ostao b ez s a m o p o u z d a n ja .

34

D N K uspeha <^3

ali sam za to b io p u n su m n je u svoju spo so b n o s t da d o ­n o s im r a z u m n e o d lu k e i n e u sp e ša n u svim o b las tim a života.

N a v ik a o sam se n a ž ivot b ez in t im n o s ti , u z b u đ e n ja , avan tu re i napre tka . K ao čovek, bio sam p o tp u n o s lo m ­ljen. A m o ja m ed a lja , z la tn i s im bo l svega što sam p o s t i ­gao, završila je u fijoci. Posta la je s im bol svega što sam izgub io .

D ig a o sam r u k e od svega. Više n isa m im a o volju ni za šta. Ali, kad sam stigao do d n a , setio sam se nek o g a iz prošlosti: š a m p io n a koji živi u svakom e od nas, š a m ­p io n a koji m o ž e da s tane p red ceo svet kao p o b ed n ik . Taj š a m p io n više n ije h teo da m i dozvo li da vod im ta ­kav život. U g led ao sam svetlost n a k ra ju tu n e la i sh v a ­tio da m o g u da z a p o č n e m život iz početka. Ponovo sam u p o z n a o o n u sn a g u ko ju sam iskusio — ali ne i r a z u - m e o — n a o l im p ijsk im ig ra m a p re tako m n o g o go d in a . B ila je to snaga koja će m e p o n o v o vratiti n a vrh, snaga š a m p io n a u m en i. Takva snaga krije se d u b o k o u sva-

v

k o m e od nas. Š a m p io n u n a m a čeka, s p re m a n d a se u sp rav i i ra d ik a ln o iz m e n i sve aspek te n aše e g z is te n c i­je. Ž e leo sam da p o s ta n e m što j e m oguće bolja osoba i što

j e m oguće bo lji m u ž , otac, poslovn i čovel^ i sa radn i\.O d tog tre n u tk a , m oj ž ivo t je k re n u o u z la z n o m li­

n i jo m , z a č u đ u ju ć e i žes toko: č in ilo se da su an đ e li sišli n a z e m lju , da su se n ebesa o tvorila i m o ra razdvo jila da b ih m o g ao da p ro trč im . Izvad io sam z la tn u m e d a l ju iz fijoke i p o n o sn o je okačio na z id da bi zab lis ta la i o b a ­sjala sve oblasti m o g života.

P rv i p u t u ž ivo tu , shvatio sam šta z n ač i ljubav. M is ­lio sam da je to neš to n e d o s tiž n o , nešto što ne z a s lu ž u ­jem . S ada z n a m d a je to sem e iz kojeg ra s tu sve velike stvari. O tk r io sam da su sva naša d o s tig n u ća d irek tn i o d ra z i slike k o ju im a m o o sebi.

35

D N K uspeha

Sada izg ledam dobro, upravo onako kako se i ose- ćam. Svakog ju tra usta jem nestrpljiv i že ljan da se p r i­hvatim onoga što m e tog dana čeka. Počevši od ljubavi koju osećam p rem a ženi, preko odličnog odnosa s d e ­com, do p o tp u n o g ispun jen ja poslom — život m i n ik a ­da nije bio bolji.

Sada više n isam u s ta lnom k o n tak tu sam o sa svojim telom već i sa svojom dušom . A kad su se te dve stvari spojile, došlo je do zapaljive reakcije koja m i je o m o ­gućila da u đ em u carstvo čijeg postojanja do tada n isam bio svestan. I na vas negde čeka s tad ion isp u n jen l ju d i­m a koje volite. T i ljudi će vas bodriti dok se b u d e te b o ­rili, a kad konačno napustite ravan deo staze, skrenete p rem a cilju i završite kao šam pion , dočekaće vas k lica­njem .

K ad je D ž e n e r identifikovao svoje suštinske želje, njegov život se p reo k ren u o gotovo u trenu tku . I vaš život m o ž e da se p rom en i nabolje ako se usredsredite na svoje suštinske želje. Recimo, m ogli biste da izaberete p o tp u n o d rugačije p re d m e ­te koje slušate i na taj nač in počnete da uživate u ko ledžu; m ožete da p rom en ite posao i počnete da radite nešto što vas stvarno privlači; m ože te da započne te novu karije ru i to tako Što ćete k renu ti u po tragu za o n im što stvarno želite da radite, pri č em u ćete zarađivati isto ili čak i više. Č a k i ako p ro m e n a posla i u p u š tan je u ostvarivanje snova b u d u značili da ćete m ora ti da prihvatite m an je p rihode , biće vam drago što ste se odlučili na taj korak. D ru g im rečim a, m ože te da u rad ite sve što želite, od sveg srca.

B oni Sent D ž o n D in je rasla po bo ln icam a — rasla je s or topedskim pom agalim a , a rođena je u radničkoj porodici koja je živela u sirotinjskoj četvrti g rada. Ali to je n ije sprečilo da poveruje da afro-am erička devojčica sa sam o jed n o m nogom m ože da nauči da skija.

36

D N K uspeha

Č im sam nešto m a lo n au č ila da sk ijam , usredsred i- la sam se n a kvalifikaciju za učešće n a O l im p ija d i za sportiste s f iz ičk im n e d o s ta tk o m koja se 1984. g o d in e o d ržav a la u I n s b ru k u u Austriji. Pri sam oj pom is li na ovako n e u m e re n san, osećala sam se kao p o b ed n ik .

Velika p ril ika m i se u k a z a la kad m e je e l i tna Škola sk ijan ja iz V erm o n ta p r ihva ti la za u čen ik a . Tri m eseca sam traž ila subvencije , s tiped ije i sponzors tva , ali b ez ikakvog u sp eh a . K a d sam d ire k to ru škole rekla da ne m o g u da p la t im šk o la r in u i da n isa m uspe la da p r o n a ­đ e m sp o n zo re , o n je uzvra tio : „ Ip a k d o đ i te .“ Z n a la sam đ a će m i ovakva p ril ika p ro m e n it i život. Ali već p r ­vog d a n a u školi sk ijan ja , s lom ila sam n o g u — svoju p rav u i je d in u n o g u — d o k sam se igrala n a ske jtbordu . Pošto sam bila jed in i u č e n ik sa sam o je d n o m n o g o m , im a la sam nev ero v a tn o veliku p o tre b u da svim a p o k a ­ž e m da m o g u da trč im trke s p re p o n a m a , p resk ačem k o n o p a c i ig ram fudbal. Ali, u m e s to svega toga, m o ra la sam da id em na š ta k a m a i to o s lan ja juć i se na veštačku n o g u . Jedva sam uspevala da b ez p o s r ta n ja d o đ e m do trpezarije . M oje p risustvo je bilo p o tp u n o n e p r im e re n o u gom ili tako d o b r ih sportista , a to m e je bolelo više od povrede. N o ć u sam p laka la , glave z ab ijen e u jastuk.

Iako su m i lekari sk inu li gips posle šest nedelja , s re ­ća m i se n ije o s m e h n u la . N e d e l ju d a n a posle toga, p o ­lo m ila sam veštačku nogu . K ad p o m is li te da više ne m o ž e da vam se do g o d i n išta gore, ž ivot vam p o k a ž e da je i to m oguće . P u n e tri nedelje , m o ja nova p ro te z a p u ­tovala je po celoj zem lji , izg u b ljen a u pošti S jed in jen ih A m eričk ih D ržav a .

G o d in a m a kasnije, d o k sam stajala na p o b ed n ičk o m p o s to l ju u In sb ru k u , sa s re b rn o m m e d a l jo m oko vrata, m o g la sam da č u jem am e r ič k u h im n u i v id im kako

37

D N K uspeha

pru g e i zvezde lepršaju iza m ojih leđa. Ž u d n ja za tim tre n u tk o m provela m e je kroz sve teškoće.

D a li i vi im ate n ek u tako jaku želju koja vam u p o t­punosti zaokup lja dušu i koja vas podiže kad padnete?Ko ili šta vas motiviše? K ad m i postave to p itanje, m o ­ram da odgovorim : „M otivišem sam u sebe.“ M otivaci­ju m ože te da uvećate tako što ćete pronaći n ek u n ag ra ­d u koja za vas im a daleko veći značaj a koja vas čeka ako ostvarite uspeh. D oslovno u svim slučajevima, objektivni značaj ,,stvari“ je m an ji od značaja koji te stvari im aju za vas. N aprav ite spisak svega što ste ikada poželeli da im ate u životu: nove garderobe, od lazaka na odm or, idealn ih veza, avan tu ra i u z b u đ e n ja ili poslovnih uspeha. Z vezd icam a označite one stavke koje na vas delu ju stvarno podsticajno i p ronađ ite n ji­hov dublji smisao. U pita jte se: „Z bog čega to že lim ?" K opajte duboko ispod površine da biste otkrili šta želite od života. K ao dete, bez p restanka postavljajte sebi p itan je „zbog čega?“ Ako je vaš konačan odgovor „Tre­balo b i“ ili „Sef to od m en e t ra ž i“, precrtajte tu stavku na listi ili je izm enite , proširite i povežite s nek im za vas važn ijim ciljem. P restan ite s po tcen jivan jem svojih sposobnosti da ostvarite uspeh , budite optim ista , p ro ­vodite m an je v rem ena u d ruštvu osoba s negativn im stavom p rem a životu i učite od on ih koji su uspeli pre vas. N aprav ite spisak svojih sposobnosti i delujte — i nem ojte ni da pom išljate da sve m ora te da postignete o d m ah . D o cilja m ožete da stignete ako radite ono što volite!

B onina priča se nije završila na p o bedn ičkom postolju o lim pijsk ih igara. Posle toga je motivisala sebe da d ip lom ira na H a rv a rd u i O ksfordu , dobije s tipendiju, osvoji brojne n a ­grade kao p rodajn i p redstavnik IBM -a i zgrne gom ilu p o ­

38

D N K uspeha

hvala kao s lu žb e n ik Bele kuće u N a c io n a ln o m ek o n o m sk o m savetu.

D a ponovim o, sve započin je tim e što otkrijete šta stvarno želite. N e dozvolite da vas okolnosti u kojim a se t re n u tn o na laz ite — ono što im ate ili efikasnost koju pokazu je te u tom tre n u tk u — uhvate u k lopku. L jud i koji u to n u u svoju t r e n u t­n u stvarnost često m isle da „zna ju is t in u “ iako je u stvari ne zn a ju .

K ad otkrijete svoje suštinske želje, igla koja na g rafikonu po k azu je vaše em ocije počeče da ostavlja čist i p ravilan trag. U s lučaju da nešto stvarno želite, zapan jiće te sami sebe kad shvatite šta ste sve sp rem n i i sposobni da u rad ite da biste to dobili. N iš ta vas neće zaustaviti kad otkrijete svoje suštinske želje i upo treb ite svoju osvajačku silu.

O n o što ćete postati ili ostvariti, biće d irek tna posledica suštinsk ih želja koje otkrijete u sebi, in s tru k to ra koje o d a ­berete za učitelje i izbora koje napravite. U spešni ljudi stalno u la ž u u sebe, a to rade kroz n e p rek id n u po tragu za zn an jem , razu m ev an jem , m u d ro šću i istinom . K ad počnete da ulažete u sebe, proverite da li ste pre toga u p o z n a l i svoje suštinske želje, jer ćete tek tada dobiti daleko veći povraćaj u lo žen o g — i to ne sam o kroz uvećano zadovoljstvo već i k roz poboljšanu p roduk tivnos t, u n a p re đ e n je d ruš tven ih veza i bolju m o g u ć ­nost da zaradite . N iš ta nije n i n a lik na učen je svega onoga što m o že te da naučite o o n o m e što stvarno volite, o dnosno o svo­jim suštinsk im željam a. Takvo učen je će izazvati v a ž n u la n ­č a n u reakciju koja će vam ići u prilog.

“N e pravite m ale p la­nove; u n jim a nem a čarolije k ° ja bi m o ' gla da uzburka čove- k °v u k rL>. “

— D en ie l B u rn h e m

39

Sklonost srca je iznad sklonosti razuma

Svakoga bih mogao da naučim k ak ° da dobije ono sto želi od života. Problem je u tom e što ne m ogu da pronađem nikoga kp bi im ieo da m i kaže šta želi.

— M ark T ven

K ad p o s tan e te svesni temelja na kojem počiva ostvarivanje ciljeva, sva vrata kroz koja želite da p rođe te biće vam

širom otvorena. Ta svest je pravi ključ za uspeh. D a li ćete taj ključ i upotreb iti da vrata otvorite, stvar je vašeg izbora — nad tim e ćete im ati p o tp u n u kontro lu . A da li ćete izabrati da ih otvorite, zavisi sam o od sklonosti vašeg srca — a ne od sklonosti vašeg razum a.

Sklonost ra z u m a je fiksirani m en ta ln i stav fo rm iran isku­stvom, obrazovanjem i tradicijom. Sklonost razum a nije razlog zbog kojeg uspevate. U stvari, to je često razlog zbog kojeg doživljavate neuspeh . R a z u m je često sklon bilo svrsishod- n im i n u ž n im stvarim a bilo beskorisn im m aštan jim a , tako da bi m oglo da se kaže da sklonost ra z u m a ug lavnom n em a moć da vas na d u ž e vrem e podrž i u nasto jan jim a da ostvarite one životne ciljeve koji donose stvarno ispunjenje. Iza sklonosti

40

D N K uspeha < 3

u m a jednostavno ne stoji ona količina žu d n je i em otivne m o ­ći koja bi bila dovoljna da poništi uticaj „gravitacije"1 navika i lansira vas u orbitu.

Suštinske želje izazivaju em ocije koje potiču iz srca. To su em ocije unu tra šn je motivacije, m oći u vama. O ovoj stvari govorim kao o sklonosti srca — ili jednostavno kao o o n o m e što od sveg srca želite da imate, postanete , vidite, osetite, ostva­rite ili iskusite. Sklonost srca je daleko bolji vodič nego sklo­nost razu m a, a u z to je i pravi izvor uspeha — zbog toga sledi­te srce.

M ožda ste čuli da ljudi kažu: „K ad nešto želi od sveg srca, drž ite ga na oku!“ ili „K ad joj je neka stvar na srcu, sk lanja j­te joj se s p u ta !“ M o žd a ste i vi upotrebili n eku sličnu frazu da biste opisali nešto što ste stvarno želeli: „O d lazak na k o ­ledž m i je stvarno na srcu“ ili „O d sveg srca želim veliku svadbu .“ D a li ste prim etili da vam se obično ostvari ono što želite od sveg srca? Zbog čega je to tako? Zbog toga što u ostva­rivanju svojih najiskrenijih želja pokazu je te stvarnu in icija­tivu i izdržljivost i u lažete kreativnost i sve svoje sposobnosti— jednostavno p ro n ađ e te način da ostvarite ono što želite. I u rad ite sve što je po trebno da to dobijete.

Z b o g čega je v rhunska književnost toliko p u n a priča o osećanjim a, željam a, m udros ti i vernosti srca? Z bog toga što je srce cen tar naše em otivne inteligencije i vrhovni sudija u testiran ju onoga što je za nas prava istina. U z d a m o se u svoje srce — u osećanja i suštinske želje — kad treba da od lučim o šta ćem o preduzeti. U srce se u z d a m o i kad p rocen ju jem o šta je za nas najbolje.

K ad sam prvi p u t ugledao svoju ž e n u Marsi, im pres ion i­rala m e je n jena lepota. N a p rvom sastanku, otišli sm o u je­d an prija tan restoran i uživali u u k u sn o m obroku od pet jela— a o n d a sm o sedeli još četiri sata i sam o pričah. P o tp u n o smo otvorili srca i pričali o stvarima koje n a m m nogo znače. O b o ­je sm o se izložili velikom riz iku jer sm o rekli sve, uključujući

41

D N K uspeha

i one ne baš tako prijatne stvari o sebi. S tepen em otivne intim nosti koji smo ostvarili te prve večeri, verovatno je bio visi od onog koji većina parova ostvari za šest meseci prove­denih u vezi. Te noći smo se zaljubili jedno u drugo.

N i sa jednom žen o m se n isam osećao tako opušteno i p r i ­jatno — im ao sam utisak da m e je p o tpuno upozna la . N a kraju tog prvog sastanka, zna la je za sve moje neuspehe, sum nje i strahove — uključujući i strah da joj se m o žd a nije svidelo ono što je saznala o m en i — i prihvatila m e je kao oso­bu kakva sam bio i kao osobu kakva sam m ogao da budem . U isto vreme, ispričala m i je sve o sebi. Iskreno smo se povjeri­li jedno d ru g o m i svidelo n am se ono što smo otkrili. O d m a h mi je bilo jasno da želim da živim s njom . Venčali smo se šest meseci kasnije.

N ije bilo potrebe da postavim cilj da m i M arsi postane žena, kao što nije bilo potrebe da ta ­kav cilj zap išem i zap o čn em sa svakodnevn im afirm acijam a. U m esto toga, jednostavno sam

sledio srce. U speh se i svodi na to da od sveg srca poželite ono čem u stvarno težite.

Z bog čega se onda dešava da smo ponekad prilično n e ­odlučni da k renem o tam o kuda nas srce vodi? Z b o g toga što kao deca, m ladi a za tim i zreli iskusim o šta znači bol srca — a to stvarno boli. K ao posledica toga, sam a ideja sklonosti srca dobija konotaciju negativnog iskustva kakvo je razočarenje koje osetimo kad n am se ne ostvari nešto što želim o od sveg srca. Tada ostanem o „slom ljenog srca“.

„Malo je ljudi \o j i osećaju svojim srcem. “

— Albert A jnštajn

42

D N K uspeha < 3

Merilin Karlson Melson, glavni izvršni rukovodilac kompanije Karlson„M ožda me vidite kao ženu koja im a moć — jer sam rukovo­dilac velike kom panije. Ali moć koja je stvarno bitna jeste moć u m o m srcu. N ije važno da li pokušavate da postignete neki dogovor koji zna tno m enja stvari ili nastojite da resite problem koji se pojavio u kom paniji. O snovno je da m orate da verujete u sebe. I m ora te da im ate osećaj da ćete biti lično odgovorni i da ćete u ra ­diti sve što je u vašoj m oći da b i­ste uticali na svet i da biste ga promenili. Takođe m orate da b u ­dete svesni da postoji granica onoga što m ožete da uradite i mesto na kojem samo Bog m ože da m en ja ono što poželi. Ako to shvatite, bićete uspešni. N e d o z ­volite n ikom e da vam priča kako uspeh im a veze s novcem i moći.U speh im a veze samo s time da li živite onako kako želite, u svetu u kom e ćete ostaviti trag. Im a ve­ze s time da li živite na takav način da ćete, ako se suočite s nekom bolešću ili ako se dogodi nešto što će skrenuti i skratiti vaš životni put, moći da kažete: ’Sve je u redu. Ako je danas moj poslednji dan, sprem an sam i na to.’“

„Verujem da smo svi m i obični instrumenti.Od nas zavisi da Ii se ti instrum enti koriste kon­struktivno ili na neza­dovoljavajući način. Im am o dobro srce i do­bar um . A ko spojimo dve stvari — obrazovanje um a i samilost srca — onda će nas doprinos biti konstruktivan... Imaćete dovoljno odluč­nosti, optim izm a, strp­ljenja, hrabrosti i vere da prevaziđete sve pre­preke■ “

— Dalaj L am a

43

D N K uspeha

Karli Fjorina, glavni izvršni rukovodilac Hjulit Pakarda„Cesto se dešava da u nekom trenu tku ne m ožete da vidite kuda vas vodi p u t kojim idete, a oslanjanje samo na logiku i intelekt neće vas dovesti do toga da napravite pravi izbor — u stvari, neće vas izvesti na pravi put. M orate ovladati ne samo um etnošću osluškivanja razu m a već i um etnošću osluškiva- nja srca. U glavi i srcu imate sva o ruđa koja su vam potrebna. I sve što treba da uradite je da u donošenje odluka uključite i srce i razum — treba da uključite celu svoju ličnost, a kako vreme bude odmicalo, p u t će vam se ukazivati sam od sebe. Prilično rano u životu sam naučila lekciju — da volim ono što radim ili da se time uopšte ne bavim. N i jednu jedinu stvar, bilo u poslovnom bilo u ličnom životu, nem ojte izabrati samo zbog toga što ćete time zadovoljiti ovoga ili onoga, što se nešto takvo visoko kotira na nečijoj skali vrednosti ili što se takav izbor čini logičnim. Izaberite da radite ono što volite — zbog toga što to privlači i angažuje i vaše srce i vaš razum , celu vašu ličnost. I zapam tite da im ate p o tp u n u slobodu da birate. A da biste tu slobodu iskoristili na najbolji m ogući n a ­čin, upotrebite i srce i ra z u m .“

Keti Li Krozbi„U jednom trenu tku sam izgubila sve. Izgubila sam sve ono za šta sam celog života radila — sve ono što sam smatrala

vrednim i značajn im — a ipak sam ponovo ostvarila vezu sa sobom, s on im što stvarno jesam. Gotovo bi moglo da se pomisli da je to ’ranja- vanje’ bilo sveto jer me je ponovo povezalo s božanskom svrhom mog života. Im am o sve potrebne sposob­

nosti i m ožem o ponovo da stekr_emo osećaj za s traho­poštovanje i čuđenje, povratimo moć da od onoga što nam je

“Sam o srce zna pravi odgovor. Sa­mo ono uzim a sve u obzir. “

— D ip ak Copra

44

D N K uspeha < 3

najdublje skriveno u srcu iznova izgradim o život i uđem o u carstvo najčistijih mogućnosti. Svesni smo da postoji bolji nač in života, ali ovu m isao često zad ržav am o duboko p o k o p an u u sebi jer nism o sigurni kako da je iskoristimo. Takođe smo svesni da smo izašli iz sebe i da smo u potrazi za odgovorim a na p itanje kako da živimo uspešnim , kreativnim i sk ladnim životom p u n im smisla, otišli onoliko daleko koliko je to uopšte moguće. I tako dođem o do zaključka da ne postoji d rugi p u t osim onog koji vodi ka onom e što je skriveno u nam a.

„Otkrila sam da se savršenstvo sastoji od božanske podsti- cajne energije koja postoji u svima n am a i svih nas koji, sa svoje strane, koristimo ovu d inam ičnu kreativnu silu da bi­smo se uzdigli, ponovo prosvetlili i iznova povezali s čistotom i nevinošću življenja u skladu s on im što n am je na srcu. Temelj onoga što stvarno jesam je sada izliven od zlata i večno obasjan d irek tnom vezom s m ojim srcem."

Mihalj Čikšentmihalji s univerziteta u Čikagu, profesor i pisac„Kreativnost u nač inu na koji upoznaje te život — osobeno, slobodno i spontano — je kreativnost koja ovaj život čini p r i­jatn im . Ali ona ne rezultira garan tovanom slavom ili garan- tovanim bogatstvom. Svako m ože da pokaže kreativnost na ličnom nivou i učini svoj život in teresantn ijim i u daleko većoj m eri nalik na proces dolaženja do otkrića. K ad ste kreativni, ne igrate uvek onako kako drugi sviraju. Stvarate lični ritam rada i odm ora . D a biste došli do orig inalnih ideja, m ora te pustiti da se isflltriraju na m estu na kojem nem a načina da ih prim orate da se pokore vašim željam a i smerni- cama. Jer, slučajne kom binacije su samo one koje su pod- s taknute silama o kojim a ne znam o ništa. Kreativni ljudi su u isto vreme i n eo b u zd an i i odgovorni. N e rade za slavu i ne rade zbog rezulta ta koje će postići u poslu. Rade iz čistog

45

D N K uspeha

zadovoljstva i zbog uživanja u onom e čime se bave. Više ne brinu m nogo o mišljenju drugih . O no što ih podstiče dolazi iz njih samih, iz osećaja da ’to m oram da u rad im ’. Dolazi iz najiskrenije želje da se stvori nešto lepo. I mi ostali m ožem o da živimo tako što ćemo da radim o ono što volimo."

SKLONOSTI RAZUMA KOJE NAVODE NA POGREŠAN PUT I MOĆNE 5KLONOSTI SRCA

Sklonosti razum a m ogu da b udu tačne s racionalnog sta­novišta, a ipak pogrešne. N a primer, profesor m enadžm enta s univerziteta Jejl je nekom prilikom odgovorio s tudentu koji je predložio formiranje pouzdane noćne službe, da je to „inte­resantan i dobro zamišljen koncept, ali da bi dobio ocenu višu od slabe, njegov učenik m ora da dođe s idejom koja je ostvarljiva." Fred Smit, kako se s tudent zvao, svoj je predlog izneo m enadžerim a korporacije Federul Ekspres. N a kraju se profesorova sklonost razum a pokazala pogrešnom, jer su nje­gove predstave o tome šta je ostvarljivo bile uske i ograničene. O no što je za čoveka koji radi od srca ostvarljivo, funkcional­no, moguće ili primereno, za nekog drugog m ože da bude najobičnija besmislica.

M ožda vam skolonost razum a govori da m orate da budete ekstrovertni ukoliko želite da postanete uspešni. Iako ekstro- vertne osobe m ogu da b udu uspešne, takvi m ogu da budu i ljudi koji ne vole jarku svetlost dana. N eki od najćutljivijih i

najpovučenijih ljudi koje sam u p o z ­nao, izuzetno su uspešni.

Sklonost razum a m ože da vam kaže da je dobar seks sve što je potre­bno da bi brak bio uspešan i srećan. Iako seks sasvim sigurno im a važnu

„Ako je srce u pra­vu, nije važno u kom

je pravcu okrenuta glava."

— ser Volter Rejli

46

D N K uspeha < 3

ulogu, ovakva sklonost razu m a je veoma ograničena. N ačin na koji s nekim delite ono što vam je na srcu, m nogo je važn i­ji od načina na koji spajate tela.

Kad naučite da u većoj meri živite u skladu s onim što vam govori srce, otkrićete osvajačku silu. A kad u većoj meri b u ­dete radili ono što vam nalaže srce, om ogućićete osvajačkoj sili da se razm ah n e u vašu korist. Dozvolite da vam sklonost srca a ne sklonost razu m a bude stalan vodič. I dozvolite srcu da zavlada glavom.

D ž o n je im ao veom a m alo samopoštovanja a to je po k u ša ­vao da nadoknadi time što je potcenjivao druge — ovo je radio da bi izdigao sebe. Takvo ponašanje je bilo motivisano suštin­skom željom da po svaku cenu izgradi lepo mišljenje o sebi.

D ž o n se venčao s Kerol, d ivnom ženom koja je odrasla uz oca alkoholičara. N a sam om početku braka, Kerol je p o k aza ­la neke osobine karakteristične za odrasle osobe koje su deca alkoholičara. Posebno se isticalo to što nije mogla da prihvati ili toleriše ni najm anju kj-iti^ii. I najblaži nagoveštaj kritike je za n ju bio razoran. Zato su se D žon , koji je sebe uzd izao tako što je potcenjivao druge, i Kerol, koja je bila previše osetljiva, redovno svađali p u n ih dvanaest godina.

Iako je D ž o n često govorio da će prestati da kritikuje Ke­rol, nastavljao je to da radi. O n d a je postavio sebi cilj da više ne kritikuje žen u i decu. Č ak je pribegao i svakodnevnim vi- zuelizacijam a i afirmacijama. Svakog jutra, dok se tuširao, ponavljao je: ,y iše neću kritikovati ženu, n isam osoba koja kritikuje, volim žen u i decu i neću da ih kritiku jem .“ Ali, čim bi izašao ispod tuša, pronašao bi nešto što zaslužuje kritike.

D ž o n je onda udvostručio n a p o ­re. O dlučio se za još pozitivnije afir­m acije i na sve strane postavio ced u ­lje na kojima je bio ispisan njegov

„Čovek je onakav ka­kve su m u m isli koje ima na srcu. “

— M udre izreke

47

e£> D N K uspeha

cilj — ali uza lud . Njegova suštinska želja da ima bolje mišlje­nje o sebi bila je jača od posvećenosti težnji da ne kritikuje.

U trinaestoj godini braka, D ž o n u i Kerol se o sm ehnu la sreća. Terapeu t je zam olio Kerol da neko vreme dolazi u bol­nicu da bi pom ogla ocu u rehabilitaciji. D ošao je tren u tak da m u njegova porodica priča o p re trp ljenom bolu i pa tn jam a kao posledici njegovog a lkoholizm a. Takođe je došao t re n u ­tak da on za to prihvati odgovornost.

U toku svega ovoga, D ž o n je shvatio u kojoj je m eri n jego­vu žen u povredilo to što je otac n ikada nije pohvalio. Pamtila je da joj je govorio: „N e m ogu da veru jem da si toliko g lupa.“ Č a k i kad je diplom irala na fakultetu koji je završio njen otac i istakla se na poslu, sve je ostalo po starom. Mislila je da nije uspela ga da zadovolji. Želela je očevu pohvalu, ali je nikada nije dobila.

K ad je D ž o n shvatio u kojoj je m eri Kerol bila povređena kad je kao devojčica slušala očeve kritike, osetio se po tpuno poražen im . Osetio je i sažaljenje, toliko veliko da je počeo da plače. K onačno je razum eo kako se Kerol oseća kad sluša kri­tike i od sveg srca odlučio da više nikada ne bude u z ro k bola i patnji svoje žene. Tog dana je postao drugi čovek. N išta od onoga što je do tada pokušavao nije dalo rezultate. G odine kritikovanja je moglo da okonča samo ono što je postalo sklo­nost srca. Koliko god da je D ž o n želeo da bude pozitivan, njegova sklonost razu m a jednostavno nije im ala dovoljno snage da to ostvari.

Jedan ins truk to r m i je nekom prilikom rekao: „Ako misliš da ne dobijaš ono što želiš u životu, onda nisi u pravu. Jer, dobijaš upravo ono što želiš.“

N isam se složio s njim jer sam se setio m nogo toga što n i ­sam želeo a što se ipak dogodilo. O sim toga, u to vreme sam im ao posao koji m e je sputavao, tako da sam bio užasno n a ­pet. A posao je bio samo jedna od m nogih ru ž n ih stvari.

48

D N K uspeha < 3

„Kako m ožete da kažete da od života dobijam upravo ono što že lim ?“, izazvao sam ga. Bio sam svestan da ne volim p o ­sao kojim se bavim, ali ipak nisam dao otkaz. M eđutim , kad sam shvatio šta m i instruktor govori, odlučio sam se na taj korak. O d tada radim samo za sebe.

R azum evanje suštinskih želja — i toga da su one izvor p ra ­ve motivacije — pom oći će vam da shvatite da od njih m ožete imati daleko veće koristi nego od onoga što kažete ili mislite da želite. N a primer, m ožete da ostanete na poslu koji ne vo­lite jer vam je on potreban da biste plaćali račune.

Pošto je proveo dvadeset godina u p roučavanju ljudi koji u različitim oblastim% života p o s tižu v rhu n sk e rezultate, Carls Garfild je napisao:

U rođeni talenat — ili unu trašn ja predispozicija — najvažnija je instala­cija u čovekovom sistemu, koja se razlikuje od osobe do osobe. Covek m ože ili da identifikuje i razvije specifične talente i k a ­pacitete koje poseduje ili da ih ostavi pokopane u sebi. L judi koji postižu vrhunske rezultate p ronađu neodoljive razloge da razviju relevantne urođene talente. Ako čovek doraste m i­siji ovakvih talenata, to će u velikoj meri unaprediti njegovu sposobnost da postigne vrhunske rezultate. Cesto se dogodi da nam taj ogrom ni rezervoar skrivenih sposobnosti postane dostupan, a tada m ožem o i da ga upotrebim o.

Beba u akciji — radoznala , p una energije i uvek sprem na na istraživanje — otelotvorenje je urođenog podsticaja na sti- canje znanja , stvaranje i usavršavanje. Ovakvu motivaciju ne treba učiti — ali, ona m ože da ostane nerazvijena ili je čak m o žem o uništiti. L judi koji ostvaruju vrhunske rezultate p o ­k azu ju da je čovek biće koje traži smisao. N e samo što smo rođeni podstaknuti, radoznali i motivisani već težim o i da se

„Postaćete m ali kao želja koja vas k°n t- roliše ili veliki kao vaša dom inantnav f • t (zelja.

— D žejm s Alen

49

D NK uspeha

razvijemo u određenom pravcu. Šta određuje taj pravac? Ž u ­dnja i naklonost — intenzivna želja da rad im o ono što radimo. Ljudi koji su postigli m nogo razlikuju se po tom e kako tu stvar nazivaju — strašću, naklonošću, dubok im osećanjem ili in te n ­zivnom željom — ali se slažu da ona određuje pravac u kojem idu. O n o što su postigli m ogu daleko sigurnije da povežu sa sklonošću nego s time što im je učenje išlo od ruke — daleko sigurnije to m ogu da povežu s ljubavlju p rem a o nom e što rade nego s on im e što znaju .

UKLJUČITE 5VETLO SVOG SRCA

Iako m nogi ljudi kažu da smo rođeni s neverovatnom , od Boga d an o m moći da radimo, steknem o ili postanem o sve što poželim o, niko nije objasnio šta ta moć u stvari jeste i kako se stavlja u pogon. P itam o se, „G de je prekidač kojim ću u k lju ­čiti svoju skrivenu energiju?"

Taj prekidač su čovekove suštinske želje. Talenti, veštine i sposobnosti koje imate, oslobađaju se i ispoljavaju tako što se

svim srcem usredsredite na svoje suštinske želje. K ad iskreno, sasvim određeno i tačno identi- fikujete suštinsku želju , u lož i- ćete napo r koji je n eo p h o d an da biste je ostvarili. A takav napor ćete ulagati onoliko dugo koliko je to potrebno da savladate sve prepreke na pu tu .

Ako odbacite ono za čime n a j­više žudite , odbacićete i sam izvor

moći. Suštinske želje nisu nam ere, hirovi ili neiskreni i lažni ciljevi — niti su to novogodišnja obećanja koja dajete bez neke

„Svakii utakrnicu m o ­rate igrati od početka. Sto je jo š važnije, m ora­te je igrati od sveg srca. Ako igrate iglavom i sr­cem, nikada vam se ne­će dogoditi da teren na­pustite kao gubitnik- “

— Vins Lom bardi

50

D N K uspeha < 3

velike rešenosti da ih ispunite. To čak nisu ni divni snovi ili stvari koje bi bilo lepo imati. Sve ovo ne daje nikakve rezu l­tate. Suštinske želje su one stvari u životu koje na vas deluju stvarno podsticajno. Kad vas podstiče suštinska želja, neće vas zaustaviti ništa od onoga što vam stoji na putu .

PREVAZILAŽENJE NESUGLASICA

Koli Batler je odrasla uz roditelje alkoholičare. N jena m aj­ka je iza sebe im ala pet neuspelih brakova. N jen otac, koji se ženio i razvodio još češće, otišao je od kuće kad je Koli p ro ­hodala. N ik ad a više ga nije videla. K ao tinejdžer, Koli je im a ­la tako loše odnose s m ajkom da je spakovala stvari i otišla. Za samo četiri godine, više od dvadeset pu ta je prom enila m esto boravka. Selila se iz stana u stan i često živela s p rija­teljima — uvek u potrazi za stabilnijim i prijatn ijim o k ru ž e ­n jem u kojem će se osećati srećnom. N ajb laže rečeno, život joj je bio težak. Ali, prevazišla je odrastanje u emotivno nesta­b ilnom okru žen ju i nesuglasice koje je im ala s m ajkom i na kraju postala veom a uspešna u trgovini pu tem interneta. U dala se i održala skladan i srećan brak.

Pre nego što je napunila deset go­dina, videla je m nogo žena čiji su životi bili ispunjeni pa tn jom i shva­tila da su za takvu pa tn ju ponekada i same odgovorne, jer su napravile pogrešne izbore. Koli je učila na ovim negativnim prim erim a, tako da je na kraju mogla da se zakune da sam a neće praviti slične greške.U pustila se .u izgradnju duhovne oblasti svog života. Posle nekog vremena, ta oblast je počela da vrši pozitivan uticaj na ostale oblasti n jenog života. Koli je težila uspehu i to na pravi način — od sveg srca.

„Ako želite nešto što do sada niste stekli, onda to ili niste stvar­no želeli ili ste p o ku ­šali da do toga dođete jeftino. “

— Radjard Kipling

51

D N K uspeha

OH, KAKAV OSEĆAJ!

Svi im am o u ro đ en u sposobnost da ostvarimo ono što n a j ­više želim o — bez obzira na prepreke na koje na ilaz im o . K ad je moj sin im ao dvadeset dve godine, poželeo je da kupi k a ­m ion da bi m ogao da započne sopstveni biznis — održavanje travnjaka i bašta. Im ao je suštinsku želju da bude nezavisan i da se sam izdržava. Ali, za to m u je bio po treban kam ion, onakav kakav je im ao njegov bivši še f Pošto je video kako se šefov kam ion pokazao u poslu, bio je s iguran da m u je p o tre ­ban isti takav.

I tako sm o obišli gotovo sve prodavnice kam io n a u oblasti D envera — ali uza lud . Iako je moj sin im ao ugled časnog i poštenog čoveka, nije m ogao da dokaže da je do sada redovno izm irivao obaveze koje je im ao na osnovu kredita, jer kredit n ikada nije podizao. N ijed an prodavač nije h teo da m u o d o ­bri kredit bez žiranta. K ad m e je zam olio da m u b u d e m ži- rant, m orao sam da ga odbijem . Rekao sam m u da ne v e ru ­jem u priču da roditelji treba da olakšavaju stvari svojoj deci, jer ih na taj način lišavaju šanse da se p o tru d e da sam i ostvare uspeh. Ponud io sam da m u p o za jm im novac za avans u k o ­liko će to pom oći da m u neki trgovac odobri kredit.

D ve nedelje su se vrata svih k am iona zatvarala, da tako kažem , m o m sinu u lice. N aravno , bio je obeshrabren ali nije odustao. N a kraju je odlučio da pozove bivšeg šeta da bi ga pitao da li zna za neki način na koji bi m ogao da dođe do k a ­m iona sličnog o n o m njegovom. S ef m u je rekao da je ned av ­no kupio nov kam ion i da onaj stari sada stoji na p rilazu kući. Ponud io je da ga proda m o m sinu i čak da plati troškove pre- nosa! U roku od nekoliko sati, moj sin je potpisao k u p o p ro ­dajni ugovor i završio tako što je dobio upravo onaj kam ion koji ga je na sve ovo i podstakao. Takva je m oć koju im aju sklonosti srca. K ad nešto želite od sveg srca, onda ne odusta- jete. Borite se, kopate ru k a m a i n o g am a i p ronalaz ite načine

D N K uspeha < 3

sve dok ne dobijete ono što želite. Ostvarivanje onoga što že ­lite ponekada traži krv, znoj i suze. Ali, ako je u p itanju sklo­nost srca, uvek ćete pronaći način da svoju želju i ostvarite.

KARATE ZA GLAVU ILI ZA SRCE?

K ad sam pre m nogo godina bio učitelj karatea, obično sam znao u kojoj će m eri moji učenici biti u spe­šni — to sam mogao da odredim prven­stveno na osnovu onoga što ih je m o- tivisalo da nešto nauče. Cesto je ta motivacija bila samo p ro lazna fan ta­zija, pogrešan korak ega ili prilično mlaka želja za crnim pojasom. Ali, im ao sam i učenike koje je motivisala vatrena žudnja.

Jednom prilikom , obratio m i se profesor univerziteta. K a ­zao je da želi da postane nosilac crnog pojasa. U stvari, u po- verenju mi je rekao da m u je to cilj već više od petnaest godi­na. Ali i pored toga, prvi p u t se raspitivao šta je sve potrebno da bi ostvario taj cilj. Rekao sam m u da će u naredne četiri godine m orati da odvoji na jm an je jedan sat dnevno — ukoliko želi da se uzd igne do tako visokog položaja u karateu. Bio je vidno razočaran. Razmislio je na tren u tak i rekao: „N isam imao predstavu da to iziskuje takav' napor.“ O tišao je i više n i­kada nije ni pom islio na karate. Pre nego što je došao kod mene, svoju želju je zapisao na parčetu papira — nekako se nadao da će se ona nek im čudom ostvariti. Ali nije se ni po ­trudio da nauči ono što je potrebno ili bar započne pu t koji bi ga doveo do ispunjenja želje. K ad je otkrio -koliko je rada, predanosti i v rem ena potrebno uložiti da bi se dobio crni po ­jas, izgubio je svako interesovanje i odustao. N edelju dana kasnije, obratio m i se M ark Poret, od lučan četrnaestogo-

„Akp vam je stvarno stalo do nel{og re­zu lta ta , onda ćete ga sigurno i postići. “

— Robert Kolier

53

e > D N K uspeha

dišnjak, i postavio isto pitanje. K ad sam m u rekao da će u n a ­rednih pet godina na karate m orati da odvaja dva sata d n ev ­no, M ark je uzvratio: ,,I to je sve? K ad m ogu da p o č n e m ?“

M arkova iskrena žu d n ja da postane nosilac crnog pojasa bila je suštinska želja, a n jen o m ostvarivanju je težio od sveg srca. D a bi postigao ono što želi, bio je voljan da u rad i sve što treba.

Pet godina kasnije, M ark je postao jedan od najbo ljih n o ­silaca crnog pojasa koje sam video. N astavio je tako što je p o ­stao šam pion na republičkom nivou — a pobeđivao je na gotovo svim tu rn ir im a na kojim a je učestvovao. N ik ad a nije zapisao da želi crni pojas — jednostavno je to želeo od sveg srca i k re ­n uo ka ostvarivanju cilja. I nije dopustio da ga na tom p u tu om etu prepreke na koje je nailazio.

M arkova suštinska želja je poticala od veom a ozbiljnog fi­zičkog nedostatka. N aim e, rođen je sa s topalim a o k ren u tim spolja, i to svako na svoju stranu. D o devete godine, im ao je n a d im a k koji je dobio zbog nač ina na koji je hodao — „P in g ­v in4. P rob lem sa s topalim a je bio odgovoran što nije m ogao da se igra i trči kao ostala deca. Bio je p r im o ran da ih samo gleda.

U devetoj godini, M ark je otišao na operaciju. Lekari su m u h iru ršk im p u tem okrenuli noge i stopala na pravu stranu. D evet meseci je proveo u gipsu od gležnjeva do grud i. K ad su m u sk inuli gips, mišići su m u bili p o tp u n o atrofirani, tako da je ponovo m orao da uči da hoda. Zbog ovog iskustva, nije im ao dobar osećaj za koordinaciju pokreta. Ukoliko se nije oslanjaoo zid, nije m ogao da podigne nogu a da istog trenu tka ne izg u ­bi ravnotežu.

M ark je kod m ene došao sa željom da nauči karate. Ali, ukoliko nije imao nešto na šta bi se oslonio, padao je svaki pu t kad bi pokušao da izvede čak i najjednostavniji udarac. Pre nego što bi uspeo da povrati ravnotežu posle takvog ne- uspešnog udarca, pao bi na strunjače. Patio je od nedosta tka

54

D N K uspeha < 3

samopoštovanja i duboko ukoren jenog osećaja fizičke nespo­sobnosti — zbog toga je bio ljut na ceo svet.

Ali, njegova želja da ovlada karateom poticala je iz dub ine srca. N edos ta tak sam opoštovanja ga je doveo do savršenstva. Želeo je da bude najbolji u karateu — da bi ćelom svetu p o ­kazao da u nečem u m ože da bude najbolji.

PREVAZI LAŽENJE PREPREKA I TEŠKOĆA

P u t od m esta na kojem se trenu tno nalazite do mesta na kojem želite da budete, uvek je p u n prepreka i teškoća. Ako je vaša želja dovoljno jaka, definitivno ćete pokušati da je ost­varite, a na n jeno ostvarivanje ćete nejverovatnije potrošiti m nogo vrem ena i novca. M ožda ćete preći i najveći deo puta koji vodi do cilja. Ali, onog trenutka kad naiđete na teškoću ili p repreku koja je veća od vaše želje, bićete zaustavljeni. To je loša vest. D obra vest je da nem a tih teškoća ili prepreka koje će vas zaustaviti kad težite ostvarivanju suštinskih želja. Prepreke na koje nailazite m ogu da delu ju zastrašujuće, m o ­gu da vas uspore, m ogu da iziskuju ulaganje veoma velikog napora i m ogu da b u d u veom a bolne — ali vas neće zaustav i­ti ukoliko ste usredsređeni na suštinsku želju.

Ako ste nečem u posvećeni m anje nego od sveg srca, jedno­stavno ćete biti izbačeni iz koloseka. K ad ste nečem u posveće­ni od sveg srca, neuspeh ne postoji kao opcija. Sportisti ili ti­movi koji su sportu posvećeni s pola srca, n ikada neće posta­ti šampioni. Veza u kojoj ste samo s pola srca, ne m ože da uspe. Trgovac koji je poslu posvećen s pola srca, osuđen je na f inan ­sijske teškoće i život mediokriteta. Posvećenost s pola srca će vas odvesti na samo pola puta do uspeha. Sve što je m anje od posvećenosti od sveg srca, osuđeno je na osrednjost i neuspeh.

Prepreke izazivaju nepokolebljivu odlučnost, a takva o d ­lučnost potiče od suštinskih želja. Sposobnost da p repreku

55

D N K uspeha

srušite potiče od vaših suštin ­skih želja i osvajačke sile.

G o d in e 1989, M elisa Pou je gledala emisiju o tom e kako bi ovaj svet m ogao da izgleda za dvadeset godina ako nastavim o da zagađu jem o p lan e tu istom

b rz inom . O n o što je videla toliko ju je u znem ir ilo da je o d lu ­čila da piše p redsedn iku Bušu i da ga zam oli da postavi z n a ­ke na kojim a bi pisalo: „Prekinite zagađivanje. Z agađivan je ubija svet."

K ako od p redsednika nije dobila odgovor, pom islila je da se n jeno pism o verovatno izgubilo u pošti i odlučila da se lič­no poštara za postavljanje takvih znakova. Pozvala je rek lam ­n u agenciju iz Nešvila u Tenesiju i up ita la da li bi bili voljni da n jeno pism o p redsedn iku stave na bilborde. K ad su je u p i­tali kojoj organizaciji pripada, izmislila je Dečiji pokret za zaštitu životne sredine, a kad su shvatili šta Melisa pokušava da uradi, pristali su da joj p o m o g n u . O n d a ih je up ita la da li bi bilo m oguće da n jeno p ism o stave i na jedan bilbord u Vašingtonu, jer p redsedn ik živi tamo.

N ažalost, nisu imali b ilborde u Vašingtonu, ali su joj dali im e kom pan ije koja ih ima. Melisa je pozvala tu k o m p an iju i uspela da dobije obećanje da će se n jeno pism o pojaviti na b ilbord im a u Vašingtonu. U z to je dobila im ena ostalih k o m ­panija koje su imale bilborde i o d m a h počela da im se obraća za pom oć. U roku od nekoliko meseci, n jeno p ism o u p ućeno p redsedn iku našlo se na više od 250 bilborda š irom Sjedin je­n ih A m eričkih D ržava.

Melisa je takođe pokušala da dobije pom oć od o rgan izac i­ja za zaš titu životne sredine kao što su Sijera k lub i G rinpis , ali su joj tam o rekli da će m orati da sačeka da poraste. Melisa je im ala sam o devet godina.

K ad ga je Melisa osnovala, Dečiji pokret za zaš titu životne sredine je im ao sam o šest članova. Ali kad je n a p u n ila šesna­

,,Prep7'eke ne m ogu da m e slome. Otje u m en i iza zi­vaju nepokolebljivu odlu-v . <tcnost.

— L eonardo da Vinči

56

D N K uspeha < 3

est godina, pokret je narastao do neslućenih razm era — im ao je više od dve stotine pedeset hiljada člano­va širom sveta, a brošura s in fo rm a­cijama o ciljevima za koje se za la ­žu, stigla je do više od dva m iliona ljudi.

I M ark i Melisa su od sveg srca želeli nešto, a razu m im ni u jednom tren u tk u nije rekao da ne m ogu uspeti. Trebalo bi da sledim o njihov p r im er i s lušam o ono što n am govori srce. Ako prednost d am o onom e što n am govori razum , činjenice će nas verovatno skrenuti s pravog puta.

Pogrešno mišljenje da želite nešto što u stvari nije želja koja vam leži na srcu, m ože da stvori velike problem e. L jud i zap i­suju ciljeve kao da zna ju Šta žele iako u stvari to ne znaju. Većinu ciljeva n ikada ne ostvare jer to nisu njihovi pravi cilje­vi. N e potiču iz srca. Zelje koje potiču od srca se i ostvare. Po­staju stvarnost zbog toga što su ono što čovek najiskrenije želi.

Dakle, uspeh ne potiče od m la ­kih želja, hirova, im pulsa, postav­ljanja ciljeva, svakodnevnih afir­macija, vizuelizacija, zastrašivanja ili pritisaka. N iti je jednostavno ono što „bi bilo lepo im ati“. D N K svih uspeha je kom binacija suštin ­skih želja i osvajačke sile.

„Odlučnost da tispete j e važnija od svega ostalog. “

— A braham Linkoln

„Jer gde je blago tvoje,tam o će b iti srcetvoje. “

— M ateja 6:21

57

Identifikacija suštinskih željaSam o se jedna stvar m ože nazvati uspehom — a to je da živo t živ ite na sopstveni način.

— Kristofer Morli

Su š tin sk e želje su one stvari koje želite od sveg srca — to je ono što najviše želite da budete, im ate ili radite. Iako bi

moglo da se pomisli da je identifikacija suštinskih želja jed­nostavna, ljudi m i često govore: „N e z n am šta hoću. M olim vas, pom ozite m i.“ Ovakva d ilem a m ože se javiti bez obzira na to u kom ste životnom dobu i kojoj političkoj, društvenoj ili ekonom skoj grupaciji pripadate. L jud i m i kažu da ne z n a ­ju šta žele da budu , im aju ili rade kad „odrastu". K a ž u da još uvek traže odgovor na ta pitanja.

58

D N K uspeha < 3

OSEĆAJ ZA OBAVEZU

Suštinske želje nisu ciljevi koje vam nam eću drugi. To nisu razn i „trebalo bi“ ili „morao b ih “. Suštinske želje su one stvari koje želite od sveg srca. To su jake i m oćne čežnje koje dolaze iz dubine. To je postojana, veoma zahtevna i iskrena glad ili žudn ja koja prodire do vaše srži. Jednostavan način da identifikujete suštinske želje je da tražite ono što je povezano s jakim em ocijam a koje dolaze iz samog srca — jer, suštinske želje su uvek povezane s takvim emocijama. A ta veza je razlog što u vašem životu postoje stvari koje radite sa zadovoljstvom i s visokim ste- penom uspeha, pri čem u se lepo zabav­ljate. Sam o je osvajačka sila dovoljno jaka da vas podrži u upornom ulaganju napora i stalnoj usredsređenosti na cilj — što je sve potrebno da biste ostvarili suštinske želje.

M eđutim , često se događa da ljudi rade m noge stvari samo zbog toga što misle da to m oraju, da bi to bilo dobro ili da to treba da rade — a ne zbog toga što nešto tako iskreno žele. A m ožda i zbog toga što se osećaju d u ž n im ili obaveznim ili zato što se pribojavaju kazne, izopštenja i neodobravanja.

Vaš život je previše dragocen a vaš boravak na ovoj planeti suviše kratak da biste traćili vreme i energiju na ono što ne sm atrate vrednim i što vas ne ispunjava. Ali, i pored toga, povrem eno m orate da uradite „ono što je vaša dužnost" p rem a porodici, prijateljima, poslodavcima ili domovini. M e­đutim , i dužnos t m ože da bude zadovoljstvo kad je u skladu sa željama.

N a p u tu ka ostvarivanju onoga što želim o — svojih suštin­skih želja — uvek ćemo nailaziti na nešto što ćemo morati da ura­dimo. To je činjenica. N eke dužnosti mogu da budu neprijatne,

„Ruka neće p o ­segnuti za onim za čim e srce ne žudi. “

— Stara velška izreka

59

r > D N K uspeha

naporne, skupe ili čak bolne. Ali, nećete imati ništa protiv toga da ih izvršite ako će vam to pom oći da stignete tam o kuda želite da stignete.

Ako od sveg srca želite da dođete do diplom e, m oraćete da položite i neke ispite koji vam se ne sviđaju. Ako hoćete da steknete kondiciju, moraćete da vežbate. Ako hoćete da osla­bite, moraćete da p rom enite način ishrane. Ako hoćete da z a ­počnete sopstveni biznis, m oraćete da prihvatite neke rizike. M eđutim , ukoliko težite ka ostvarivanju suštinskih želja, neće vam smetati ništa od onoga što ćete m orati da uradite , jer je nagrada koja vas čeka daleko vrednija od cene koju ćete za nju platiti.

Kad vas ono što m orate da uradite ne vodi ka ostvarivanju suštinskih želja, ne živite dovoljno ispunjen im životom. T a­kav život čak m ože da bude bedan. Sam o kad idete ka ostva­rivanju svojih suštinskih želja — onoga što vas stvarno inspi- riše i što vam donosi radost — pokrenućete i osloboditi m oćnu osvajačku silu u sebi. Tek tada ćete shvatiti šta znače prava radost, harm onija , vedrina i sreća. I bićete daleko spokojniji kad krenete ka ostvarivanju onoga za čime vam srce žudi.

v

Sta od rada čini naporan rad? To što radite ono što ne voli­te. Kad volite ono čime se bavite — čak i ako je u p itanju fizičkii em ocionalno zahtevan posao — ne smeta vam što m orate da uložite veliki napor; u stvari, to vam čak m ože biti zabavno.

D a biste iskusilli život ispunjen aktivnostim a u kojima uživate iz dana u dan, m orate znati šta stvarno želite. Ako mislite da želite nešto što duboko u sebi u suštini ne želite, onda to nikada nećete ostvariti.

60

D N K uspeha < 3

STA ŽELI VAŠE SRCE?

D a li znate šta je to što duboko u srcu najviše želite?D a li znate šta je sve po trebno da biste te želje ostvarili?D a li ste voljni da platite odgovarajuću cenu?N a primer, pretpostavim o da želite da postanete ovlašćeni

računovođa. Z n a te da vam je za ostvarivanje te želje po treb ­no da prođete kroz neku obuku i položite državni ispit. Prvo treba da se upitate: „D a li sam dovoljno p am etan da bih m o ­gao da nauč im ono što je po trebno da zn am ? D a li veru jem u to da znan je koje m i je po trebno već postoji i da m ogu da ga s teknem u nekoj školi, na nekom kursu, iz neke knjige, na nekom sem inaru , od nekog profesora, od nekog instruktoraili na in te rn e tu .“ Ako na ova p itanja odgovorite s uverljivim da, jasno je da ste sposobni da ostvarite želju i postanete ovlašćeni računovođa. D alje će biti po trebno da svoju sposob­nost da učite povežete s inform acijam a koje već postoje. K a ­talizator za ovo povezivanje potiče od vaših suštinskih želja. Ako ste neki cilj imali m esecim a ili god inam a, ali niste saz­nali šta je sve po trebno da biste ga ostvarili — a kam oli za p o ­čeli rad na njegovom ostvarivanju — o nda on nije vaša suštin ­ska želja.

Iz rada duboke bušotine koja vodi do vaših suštinskih željai njihovo izlaganje dnevnoj svetlosti, m ogu da budu , bar dok ne ovladate tehnikom rada, prilično naporni i em ocionalno fru­strirajući, jer nem ate naviku da se bavite svojim osećanjima na tom suštinskom nivou. D a bih vam pom ogao da identifiku- jete svoje suštinske želje, napravio sam odgovarajuće m erno sredstvo. To jednostavno oruđe će vam poslužiti kao vodič koji će vam om ogućiti da otkrijete i spoznate želje svog srca — uz to će vas podstaći da razmislite o svemu što biste voleli da im a­te, radite, iskusite, postanete ili ostvarite u b ro jn im oblastim a svog života. A da bih vam pom ogao da odredite relativan in ten z ite t takvih želja, stvorio sam i skalu suštinskih želja.

61

D N K uspeha

IGRA P05TAV/UAMJA PITANJA

Identifikacija suštinskih želja m ože da bude jednostavna onoliko koliko je jednostavno iskreno odgovaranje na dva pitanja potrage za suštinskim željama:

1. Sta je to što bih voleo da im am a što sada nem am ?Ovo pitanje m ožete da postavite da biste sami sebi po­

mogli da otkrijete suštinske želje u različitim oblastima svog života — oblastima kao što su porodični odnosi, finansi- je, predstava koju imate o sebi, društveni odnosi, mentalno ja i duhovno ja. N aravno, ovaj spisak nije sveobuhvatan ali je dovoljan da ilustruje oblasti u kojima se identifikacija vaših suštinaskih želja m ože pokazati korisnom.

S ovim centralnim pitanjem na um u, pokušajte da odgo­vorite na sledeća pitanja da biste saznali šta najviše želite:

Šta bih voleo da radim kad ne bih imao nikakvih oba­veza? K ad bih im ao više vremena?v v <

C Sta m e čini veoma srećnim? Sta me navodi na smeh?< Šta me dira u srce i pokreće moja osećanja? Z a čime

čeznem ?< Šta bih voleo da radim da bih pom ogao drugim a?

Koje bih karakteristike voleo da im am ili ojačam?v

Sta želim od bračnog druga i dece ili šta želim da im dam ?

< Sta želim od ostalih ljudi ili šta želim da im dam ?v

Sta rad im o moj najbolji prijatelj i ja da bismo se zab a­vili?

v

< Sta sam nekada radio što više ne mogu?< K ad ne bih morao da brinem za novac, šta bih uradio?

62

D N K uspeha < 3

Svako od ovih pitanja će izmamiti veoma važne odgovore — ali svi oni neće biti suštinske želje. Sledeće pitanje postavite za svaku od želja koje ste upravo identifikovali, jer ćete time suziti oblast u kojoj se nalaze vaše suštinske želje:

2. K ad bih imao to, bio to ili mogao da uradim to, šta bi m i nešto takvo pružilo i kaK° bih se zbog toga osećao?

Postavljanje ovog drugog pitanja vam pom aže da zaob i­đete plitke želje i nam ere i otkrijete p rom ene koje bi ostvare­nje neke želje - kad bi ona bila ostvarena - moglo da unese u vaš život. Ali vaša potraga nije okončana; sada morate da izmerite jačinu ovih želja.

SKALA SUŠTINSKIH ŽEUA

Morate da budete veoma osetljivi na intenzitet svojih em o­tivnih odgovora na svako od pitanja iz potrage, jer će vam ta osetljivost pomoći da precizno izmerite intenzitet svojih želja. In tenzite t želje je najvažniji jer je direktno povezan s ostvarivanjem vaših suštinskih zelja.

Razlika u intenzitetu od jednog ili dva podeoka m ože da napravi veoma veliku razliku u rezultatima koje ste ostvarili, i to pošto ste uložili izuzetno veliki napor! Ako želite da sku- vate povrće ili pokrenete parnu lokomotivu, vodu morate da zagrejete do 100°C da bi proključala — 99°C je veoma blizu ali nije dovoljno. Voda će početi da ključa samo kad tem pe­ratura dostigne 100°C i to će vas dovesti do rezultata koji ž e ­lite. Ako je tem peratura izm eđu 40 i 45°C onda je voda samo mlaka.

Seizmograf, ili Rihterova skala, meri magnitudu zem ljo­tresa. N a toj skali su prikazane m agnitude u rasponu od 1 do 10. Zbog čega je razlika izm eđu zemljotresa s magnitudama 5 i 7 na Rihterovoj skali toliko dramatična? Zbog toga što

63

D N K uspeha

svaki broj na skali označava zem ljotres deset pu ta jači od onog koji je označen p re th o d n im brojem. Zem ljo tres koji je na Rihterovoj skali označen bro jem 7 je deset pu ta jači i deset pu ta razorniji od zem ljotresa o značenog brojem 6. Zam islite razo rn u moć najjačeg do sada zabeleženog zem ljotresa — na Rihterovoj skali on je im ao m ag n itu d u 8.9.

Slično nač inu na koji se in tenzite t zem ljotresa m eri p o ­m oću Rihterove skale, svoje želje i osećanja ćete m eriti koriš- ćenjem skale suštinskih želja koja im a podeoke u rasponu od 1 do 100:

1 do 20: hirovi, p ro lazne fantazije, m lake želje, tre ­nu tn a zadovoljstva, ono Što je za vas razonoda i ono što ne volite

20 do 40: sve ono što bi trebalo, sve ono što bi bilo dobro, dužnosti, obaveze, zadaci i spoljašnja m otivaci­ja

40 do 60: želje um eren o g in tenziteta, ono Što vam nedostaje, ono što vam donosi korist i ono što vam je potrebno

60 do 80: želje koje se ponovo vraćaju, ono što želite sve intenzivnije, jake sklonosti ra z u m a i osećanje d u ­žnosti

80 do 99; postojane želje, relevantne i važne inicija­tive, ono što vam donosi veliku korist i jaka motivacija

100: ono što želite veom a in tenzivno, ono što je za vas relevantno, ono što želite istog trenutka , ono što že ­lite od sveg srca, žudn je i ono za šta biste dali život. Ovo su suštinske želje.

Stvari koje m rz ite i ono što ne biste uradili ni za šta na sve­tu označeno je s 1 na skali suštinskih želja. Stvari za koje ste donekle zainteresovani i koje biste m ožda voleli da im ate — sve ono što želite s pola srca ili čem u niste po tpuno posvećeni —

64

D N K uspeha < 3

nalazi se u rasponu od 40 do 80 na skali. Ovo bi moglo da odgovara petom podeoku na Rihterovoj skali. Suštinske želje su uvek označene sa 100.

100 na skali suštinskih vrednosti je kao deseti podeok na Rihterovoj skali — označava nešto što je daleko m oćnije od m lakih želja ili onoga što vam nedostaje. Stoti podeok na skali je beskrajno m oćniji od devedesetog. K ad idete ka ostva­rivanju želje koja je ispod devedesetog podeoka i naiđete na ne izbežne prepreke i probleme, otkrićete da niste ni sposob­ni ni motivisani da ih savladate. Osetićete se obeshrabrenim , odustaćete od svega i sami sebi pripisati svakakve negativne osobine. Devedeset na skali suštinskih želja vas m ože odvesti na 90 procenata pu ta do cilja, ali želje koje nisu označene sa 100 neće moći u potpunosti da pokrenu i oslobode vašu unu tra šn ju moć — osvajačku silu.

Zelje koje su označene sa 100 su izvor večnog en tu z i jaz ­m a i discipline. Sam o su to želje koje će vas učiniti istrajnim i sposobnim da prevaziđete bilo koju i sve prepreke. In te n ­zitet ovih suštinskih želja će u d ah n u ti život u sve čime se b a ­vite, u vaše porodične odnose, vaše planove, vašu veru, vaš posao i vašu dušu.

K ad ovladate veštinom prepoznavanja onoga što je na skali suštinskih vrednosti označeno sa 100, više neće biti p o ­trebe da prolazite kroz pitanja potrage i uvežbavate upotrebu skale. Ali, ponekad će se ipak dogoditi da ćete p itanja potrage morati da ponovite nekoliko pu ta da biste došli do svojih suštinskih želja. To je kao da bušite kroz slojeve sedim enata da biste došli do kam ene podloge. D o kam ene podloge ćete m ožda doći odm ah ili će vam za to biti po trebno nekoliko p o ­kušaja. Kojom ćete b rz inom i koliko tačno identifikovati svo­je suštinske želje, zavisi samo od toga koliko brzo m ožete da zaboravite na glavu i uđete u srce.

65

C > D N K uspeha

TRI PRIMERA

1. U finansijskpj oblasti svog života, sta je to sto biste voleli da im ate a što sada nemate?

Ako odgovorite: „Da budem finansijski nezavisan", ova­kav odgovor bi m ogao da bude označen s 80 na skali, ali to nije vaša suštinska želja. Sada sam om sebi postavite p itanje potrage: „D a sam finansijski nezavisan, šta bi mi to dalo a što već n em am ?" M ožda biste mogli da odgo­vorite: „To bi m i dalo slobodu da radim ono što želim."

Ponovo iskoristite pitanje potrage i upitajte samog sebe: „D a im am slobodu da rad im ono što želim , kako bi ta slo­boda izgledala? Sta bi m i ona dala što već n e m a m ? " Ovde se ljudi obično zaglibe. Cesto im je veom a teško da jasno definišu svoj odgovor tako da počnu da ponavljaju ono što su već rekli i n ađ u se u začaranom krugu.

Ako shvatite da ste se zaglibili, samo postavite isto p ita ­nje ali na drugačiji način: „Kad bih bio finansijski n e z a ­visan i s lobodan, šta bi m i to dalo od onoga što želim a što još uvek n em am ? Kakva bi osećanja to u m en i izazvalo?"

M ožda biste mogli da kažete: „O h, znam ! M ogao bih da p rovodim više vrem ena s porodicom !" Ili „M ogao bih da n ap u s tim posao koji m rz im ." Ovi em otivni odgovori su vaše suštinske želje. O zn ačen e su sa 100 na skali. V rem e i energiju treba da trošite samo na ono što je označeno sa 100 na vašoj skali suštinskih želja.

D a ste odgovorili: „Kad b ih ovog trenu tka postao fi­nansijski nezavisan, oslobodio bih se stresa i brige oko plaćanja računa", ne biste bili daleko od svoje prave suštin­ske želje. Ali, koje su reči na vas ostavile poseban utisak kad ste čitali p re th o d n u rečenicu? D a li su to bile reči p la ­ćanje računa ili oslobodio bih se stresa i brige?

D a ste izabrali ovo poslednje, bili biste sasvim u pravu. M eđutim , ima m nogo načina da sm anjite napetost i p ro ­

66

D N K uspeha < 3

vedete više v rem en a s p o rod icom čak i ako ne pos tane te finansijski nezavisn i. Postati finansijski nezav isan bi bilo lepo, ali vi u stvari želite da se oslobodite brige, stresa ili osećanja krivice što niste s p o ro d ic o m onoliko koliko biste želeli da budete . S p o zn a ja da su stres i briga prava p i ta ­nja, m ogla bi d a vam om ogući da sm islite da leko više opcija za ostvarivanje suštinske želje.

D a biste se oslobodili brige ili osećanja krivice, nije p o ­trebno da postanete finansijski nezavisni. M ožda vam je stvarno p o tre b n o više novca, ali o kojoj je svoti reč? Bili b i­ste iz n e n a đ e n i kad biste shvatili šta je sve m og u će postići u š ted o m od 200 do lara ned e ljn o — ili m esečno. M o ž d a bi bilo dovoljno da sam o m alo bolje p ro ra č u n a te b u d ž e t ili sm an jite izd a tk e tako što ćete z a d rž a t i sam o jedan a u to ­m obil a p roda ti onaj d rug i. O b ičn a p ro m e n a navika i s ta ­va m o že da vas os lobodi stresa i h rp e p rob lem a .

2. Sta je to što biste voleli da im ate u svom društvenom ž ivo tu a što sada n em a te?

M o ž d a biste m ogli da odgovorite , „Jednostavno volim da p o m a ž e m d ru g im a i voleo b ih da to ra d im više.“ I ovo bi m oglo da b u d e označeno s 90 na vašoj skali, ali to nije vaša suštinska želja. Postavite sebi p itan je : „Ako b ih više p o m a g a o d ru g im a , šta bi m i to done lo što sada n e m a m ili koja bi osećanja to u m e n i izazvalo a koja m i sada n e d o ­s ta ju?" M o ž d a biste mogli da odgovorite: „Pom aganje d r u ­gim a m e čini srećnim." Pokušajte da ovo p itan je postavite ponovo, ali tako što ćete ga d rugačije form ulisati: „Z bog čega volim da p o m a ž e m ljudim a? Koja su to drugačija ose­ćan ja koja se u m e n i p ro b u d e kad im p o m a ž e m ? "

K opajte i tražite . N as tav ite da postavljate p itan je p o t ra ­ge. Pravi odgovor m o ž d a m o že te p ronać i sa „volim da p o ­m a ž e m d ru g im a jer to izaziva o sm eh na n jih o v o m licu" ili sa „pom agan je d ru g im a čini da se osećam dobro". M ožda čak i sa „volim sve ono pozitivno č im e m i uzvrate ." O vo se

67

D N K uspeha

m ožda kotira visoko na vašoj skali, m ožda je čak o znače­no s 90, ali to nije vaša suštinska želja.

Pitanje potrage sada postavite na ovaj način: „Z bog če­ga volim sve ono pozitivno čime mi ljudi uzvrate kad im p o m o g n em ?11 Ili „Zbog čega pom aganje d rug im a čini da se osećam d o b ro ?" K ad odgovorite: „Zbog toga što se tada osetim vrednim, znača jn im i uvaženim ", doći ćete do svo­je suštinske želje.

L judi koji se ne osećaju vrednim, znača jn im ili uva­ženim , često p ronađu način da svoju suštinsku želju ost­vare tako što pom ažu drugim a. Nije nikakvo čudo što žele da im p o m ažu još više: njihova prava suštinska želja je da se osete potrebnim . O n a je definitivno označena stotim podeokom na njihovoj skali suštinskih želja.

3. U oblasti samopoštovatija i slif^e o sebi, šta je to što biste vo­le I i da im ate u životu a što sada nemate?M ožda biste mogli da kažete: ,Voleo bih da budem samo-

pouzdaniji u prisustvu d rug ih ljudi." Iako bi ovo moglo da bude sasvim tačno, to nije vaša suštinska želja.

Postavite p itanje potrage: „Kad bih u prisustvu d rug ih ljudi bio sam opouzdaniji, šta bi m i to donelo a što t re n u t­no nem am u životu?" M ožda biste odgovorili: ..Bio bih vo­ljan da govorim više, što bi omogućilo da i drugi čuju moje mišljenje." Istrajavanjem na postavljanju p itanja potrage, približićete se identifikaciji svoje prave suštinske želje.

Sami sebi postavite pitanje: „Kad bih bio voljan da govo­rim više, što bi om ogućilo da i d rugi čuju moje mišljenje, šta bi mi to donelo što sada nem am ?" M ožda biste mogli da kažete: „N e bih se osećao kao da izdajem i sebe i druge tim e što ne iznosim svoje mišljenje." O vim e biste se popeli još više na skali, ali ne biste stigli do stotog podeoka.

„Kako se osećam kad ne iznesem svoje mišljenje ili kad me neko ućutka?" M ožda biste mogli da odgovorite: „Ose-

68

D N K uspeha < 3

dam se loše i osećam se nebitn im — kao da je moje mišlje­nje po tpuno beznačajno .“ To su jake emocije ali i dokaz da ste na pravom putu .

Kad postavite pitanje: ,,Ko je osoba kojoj će moje mišlje­nje najviše značiti?" m ožda biste mogli da odgovorite, „Moja žena. Veoma mi je važno da ona sazna za moje m i­sli i osećanja i da ih uvaži.“ Došli ste do stotog podeoka na svojoj skali — otkrili ste ono što vam je najvažnije.

Ova želja je daleko više povezana sa stabilnom, podsti- cajnom i in tim n o m vezom nego sa sam opouzdanjem . Ako se usredsredite na samopuzdanje, postavićete pogrešan cilj. I sve što ćete uraditi da biste stekli sam opouzdanje , najverovatnije neće moći da vam donese ono što najviše želite — ženino uvažavanje.

v

Željeno uvažavanje ćete steći m nogo brže kad shvatite da sam opouzdan je nije vaša suštinska želja i prihvatite da je ta želja u stvari potreba da sa ženom imate zdravu i srećnu vezu u kojoj ćete uvažavati jedno drugo i u kojoj ćete se osećati veoma važnim . M nogi ljudi su izuzetno sam opouzdan i u poslu, ali se u b raku ili nekoj drugoj vezi osećaju nesigurnim .

D a biste došli do srži i otkrili svoju suštinsku želju, p ita­nje: „Kad bih to imao, kako bih se zbog toga osećao?", m ožda ćete morati da postavite nekoliko puta ili na neko­liko različitih načina. K ad naučite da prepoznajete svoja prava osećanja vezana za neki predm et ili pitanje, ovakva vežba će postati vaša druga priroda. Tek tada ćete moći da živite au ten tičn im životom.

Voren Benis, istaknuti profesor birotehnike na univerzite­tu Južne Karoline i autor knjige Kako postati lider,yeru jem u samootkrivanje kao vežbu stvaralačke mašte. U osnovi, na taj način upoznajem o sebe. L jud i koji nisu spo­sobni da bez prestanka otkrivaju sebe, moraju da se zadovolje

69

D N K uspeha

pozajm ljen im stavovima i idejama iz druge ruke, kojima se prilagođavaju um esto da se nečim istaknu. O tkrivanje sebe je po tpuna suprotnost prihvatanju uloga koje igramo zbog toga što smo odgajani za to. Biti au tentičan doslovno znači biti au tor sebe — ali i otkriti svoju unu trašn ju energiju i svoje unutrašnje želje, a onda pronaći lični način izražavanja u skla­du s n jim a. K ad to uradite, prestanete da postojite samo zbog toga da biste se uskladili s predstavam a koje su nam etnu li ci­vilizacija, porodična tradicija ili neki drugi autoritet. Kad svoj život pišete sami, igrate igru koja je za vas sasvim prirodna. I držite se pogodbe koju ste napravili sa svojim očekivanjim a.“

Benis navodi studije u kojima su istaknute koristi od samo- otkrivanja. Ove studije su pre svega pokazale da su sredoveč- ni ljudi skloni da p rom ene posao kad dožive srčani udar. Suočeni sa svojom smrtnošću, shvataju da ono čime se bave i u šta su uložili ceo život, nije najbolji odraz njihovih pravih želja i potreba.

Ali Benis navodi još jednu studiju. Ta studija je pokazala da su zreli ljudi zadovoljni u onoj meri u kojoj su delovali u skladu sa svojim m ladalačkim snovima. Stvar nije u tom e da li su te snove ostvarili već da li su iskreno težili ka njihovom ostvarivanju. D u h o v n a d im enzija u kreativnim nastojanjim a i potiče od takve iskrene težnje.

I žene su srećnije kad „otkriju4* sebe um esto da jednostav­no i bez reči prihvate uloge za koje su odgajane. Istorijski po- sm atrano, ostati neudata je način na koji većina žena otkriva sebe. V rem e sa sobom donosi prom ene, a u takve prom ene spadaju i drugačiji odnosi izm eđ u polova.

Dejv Tomas, osnivač Vendinih starinskih hamburgernica„Postići savršenstvo čak i u najm anjoj stvari je više nego te­ško. Spoznajte šta vas motiviše i sam om sebi dokažite da je ta motivacija iskrena i vredna. Ali, ako savršenstvu težite da biste dobili pohvale, najverovatnije ćete na kraju izneveriti

70

D N K uspeha < 3

sam og sebe. N e dozvolite da vas m išljenje koje d rug i im aju o vam a skrene s p u ta kojim idete. Jednostavno budite ono što jeste i videćete da ćete biti daleko srećniji. D u b o k o u sebi m o ­rate zna ti k uda idete, ali takođe m ora te biti uvereni i da ste sposobni da tam o stignete."

Opra VinfriV

„B udite ono što stvarno jeste. Ž ivot se sastoji od svakodnev­n ih iskustava koja vas iz tren u tk a u t re n u ta k uče ko ste i šta ste. Svako iskustvo u životu vas još bolje nauči kako da b u d e ­te ono što stvarno jeste. Veoma dugo sam želela da b u d e m n e ­ko drug i. D o k sam odrastala n isam im ala m nogo uzora . R o­đ en a sam 1954. Jedina crna osoba koja se u to vrem e pojavlji­vala na m a lim ek ran im a, bio je Bakvit. Tek sam u desetoj g o ­d in i videla D a ja n u Ros i n jen u g ru p u S uprim s — učestvovah su u šou E d a Salivena. O d m a h sam rekla: ’H o ć u da b u d em kao o n a .’ Bilo m i je po trebno m nogo v rem ena da shvatim da n ik ad a neću im ati f igu ru D a jan e Ros, bez obzira na dijete kojih sam se pridržavala . Polako sam se pom irila s tim e da m o g u da b u d e m sam o ono što jesam — a ne D a jan a Ros ili B arbara Volters. K roz n iz grešaka koje sam napravila, naučila sam da daleko bolje m o g u da b u d e m O p ra nego Barbara. B arbara m i je veom a dugo bila uzor, ali sam na kraju ipak z a ­ključila da treba da tež im ideji da b u d e m ono što jesam. P o ­slušala sam instink t ili u n u tra šn ji glas koji m i je govorio: ’T reba da p ronađeš nač in da svoje želje uskladiš sa svojom p ravom p r iro d o m ’."

Kristofer Riv„N ek i ljudi stvarno ne z n a ju šta žele da b u d u . K ad ih pitate, ’Sta ćete da u rad ite sa svojim ž iv o to m ?’, dovoljno su iskreni da odgovore: 'S tvarno ne z n a m .’ Ali, takva iskrenost m o že da b u d e od velike koristi. M ože da vas dovede do veom a vrednih otkrića o tom e ko ste i šta ste."

71

r > D N K uspeha

TRI STUDIJE SLUČAJA

O tkrivanje suštinskih želja i oslobađanje osvajačke sile će vam om ogućiti da živite srećnijim životom, koji će vas ispu­niti u daleko većoj meri i u kojem ćete biti daleko uspešniji. K ad naučite da identifikujete svoje suštinske želje i krenete ka njihovom ostvarivanju, m o žd a ćete se naći u nekoj od sle- deće tri situacije.

Usmeravanje na novacJednom prilikom, kod m ene je došao po tp redsedn ik veli­

kog osiguravajućeg društva i zatražio pomoć. Iako je za ra ­đivao više nego dovoljno novca, nije bio zadovoljan svojim poslom. U osiguravajućem društvu je radio dvadeset dve go­dine i jednostavno se um orio od svega. Želeo je nešto drugo. K ad sam ga upitao šta bi voleo da radi, ravnodušno je odgo­vorio: „Razmišljao sam o investicijama ili trgovini nekre tn i­nam a. Z n a m neke ljude koji su veoma uspešni u tom e.“ Ovo je rekao bez ikakvih emocija.

Pošto je p r iznao da je te dve profesije izabrao zbog toga što poznaje ljude koji su uspešni u njim a, rekao sam m u: „M o­žda biste hteli da razm otrite i neke druge opcije. U vašem glasu n isam prim etio nikakve emocije. Govorila je vaša glava a ne vaše srce. Opcije koje ste pom enuli ne odražavaju vašu suštinsku želju .“

„Pa“, rekao je, „pretpostavljam da jednostavno ne znam šta stvarno že lim .“

„Šta m ože da vas oživi i najiskrenije p ods takne?“Lice m u se iznenada ozarilo. „Srce mi zakuca brže kad raz­

m išljam da se bavim time. Ta stvar je za m ene stvarno u z b u d ­ljiva i podsticajna", odgovorio je. M eđutim , pre nego što mi je objasnio o čem u je reč, dodao je: „Ali ne z n a m kako bih m ogao da živim tako dobro kao do sada i rad im to što želim .“

72

D N K uspeha

„Precrtajte tu pos ledn ju rečenicu i jednostavno recite koja je stvar u p i ta n ju 11, kazao sam.

,yolim da govorim pred ljudima. Bio sam član K luba govor­n ika i učio od D ejla K arnegija . S tvarno b ih voleo da b u d em predavač i p o m a ž e m ljudim a. D a, tim e bih stvarno voleo da se bavim , ali ne v idim način da tu želju ostvarim i os tanem fi­nansijski obezbeđen ."

N jegov u m je pokušao da sabotira suštinsku želju, ali smo i pored toga veom a b rzo otkrili šta želi od sveg srca.

U pitao sam ga: „Z na te li nekoga ko živi od toga?“,,N e“, odgovorio je.„Ali ja zn am . Biće m i drago da vam objasnim kako je to

m oguće. Verujte mi, ljudi su i pre vas živeli kao predavači pa ćete m oći i vi.“

O n d a m e je zam olio da m u ispričam sve što z n a m o tome.

lako ste jo j blizu, niste svesni svoje suštinske željeM lada žena je pokušala da otkrije svoju suštinsku želju da

bi odlučila čime će se baviti i od čega će živeti. U to vrem e je im ala posao u kojem je uživala u priličnoj m eri, ali ga i pored toga nije sm atra la sasvim zadovoljavajućim .

v

„Sta biste stvarno voleli da radite? D a li postoji nešto što bi vas stvarno usrećilo ?“

Rekla je da ne zn a ali je p o m e n u la da je najiskrenije u ž i ­vala u vo lon terskom radu sa zlostavljanom decom . „Bilo bi d ivno da m ogu da živ im od toga. Stvarno bih volela da p o m a ­ž em toj deci. M o žd a b ih m ogla i da o snu jem centar za rad sa z lostav ljanom d eco m .“

N a osnovu blistavog iz raza koji je im ala na licu i žive za- in teresovanosti u n jen o m glasu, bilo je sasvim jasno da je to n jen a suštinska želja. Rekao sam joj da treba da je ostvari.

„Ali — suviše sam m lada za to. N e m a m ni dozvolu ni p o ­treban novac. “

73

e > D N K uspeha

Iako su to bile realne prepreke, rekao sam joj: „P o tpuno je nebitno na kakve ćete p rob lem e naići, jer za n jih uvek posto ­je rešenja. K ad idete ka ostvarivanju suštinske želje, uvek ćetepronaći način da savladate prepreke koje vam se n a đ u na pu -. ii tu.

Prolazna fantazijaPosle jednog od seminara koje sam držao, prišao m i je m la ­

di čovek i upitao da li m ože da bude moj pratilac. Rekao je da hoće da postane „isti kao ja“. H te o je da m u b u d e m in s tru k ­tor.

Iako sam bio polaskan, posu m n jao sam da t re n u tn a strast m ladog Čoveka n em a budućnost. Ip ak sam pristao da m u p o ­m ognem , ali sam m u prvo zadao dom aći zadatak . Rekao sam m u da ode kući i u p o zn a se s m ojim p rogram om . Trebalo je da m e pozove kad to obavi, da bism o se dogovorili kada će početi da provodi vreme sa m n o m — onako kako je to želeo.

N ik ad a m i se nije javio. Zah tev koji m i je u p u tio bio je sa­m o m laka želja — običan hir. K ad je shvatio koliki će n a p o r morati da uloži, odustao je od svega i prestao da radi na ostva­rivanju želje koja nije bila označen a stotim p odeokom na njegovoj skali.

EMOCIONALNO POTVRĐIVANJE

Kako ćete znati da ste došli do bogate žile u ru d n ik u i ostva­rili pravi rezultat? Tako što ćete n e izbežno em otivno reago- vati na to. Suštinske želje se uvek koncentrišu oko toga kako želim o da se osećam o i šta že lim o da m islim o o sebi — jer smo postali neki određen tip čoveka, dobili neku o d ređ en u stvar ili postigli ono što sm o želeli da postignem o.

74

D N K uspeha < 3

K ad identifikujete suštinsku želju, m o žd a ćete osetiti veli­ku radost. M ožda ćete čak početi da plačete jer je dugo skrive­na potreba ili želja tako dugo bila neostvarena. M ožda će vam se oznojiti dlanovi ili će vam srce brže zakucati od u z b u ­đenja. Ponekad je otkriće suštinske želje p ropraćeno jedva ču jn im i sm iren im u z d a h o m p u n im razu m ev an ja ili jednos­tavnim , sasvim jasnim i spokojn im k lim an jem glavom u ko­jem n em a ni t ru n k e sum nje.

Z am olite nekoga ko vas dobro poznaje da vam pom ogne u oceni vaših em otivn ih reakcija. Z a p ažan ja takvog čoveka m ogu da b u d u sasvim tačna. Bez obzira na to kako reagujete na otkriće svojih suštinskih želja, znaćete kada ste ih otkrili. Ali, m erenje jačine suštinskih želja traži introspekciju , n ap o ­ran rad, veliku m oć razum evan ja i istu takvu sposobnost z a ­pažanja .

Identifikacija najiskrenijih suštinskih želja zahteva da u p o zn a te sebe — i to na nivou do kojeg m o ž d a niste došli n i ­kada ranije. O n o što je duboko u vam a m ože stvarno da vam otvori oči. I m ože da bude čedno ili ponižavajuće. Takođe, m ože da otvori stare rane. U svakom slučaju, veoma je vred- no jer predstavlja istinu a takva istina će vas izvesti na pravi put. N e dozvolite da vas nesposobnost da vidite način na koji ćete ostvariti svoju pravu želju spreči da spoznate šta ta želja stvarno jeste. D ru g im rečima, prvo je pretočite u stvarnost.

D aću vam još jednu ideju. K ad naiđete na teškoće u o tkri­vanju želja, jednostavno počnite da nagađate . Bićete izn e ­n ađen i kad shvatite u kojoj m eri nagađan je m ože da bude tačno. N ag ađ an je takođe m ože da vam otvori vrata onog dela srca do kojeg niste uspeli da dođete n ikada ranije.

Jedna m oja poznan ica je ostala zaglib ljena — jednostavno nije m ogla da krene napred . Rekao sam joj da počne da naga­đa šta najviše želi. Pogledala je u plafon i kazala: „Pa, m ožda da sam bar m alo bliža sa s inom .“ O n d a je počela da plače. To je bila n jena suštinska želja.

75

D N K uspeha

Isto tako, neki čovek m i je jednom prilikom rekao: „Jedno­stavno ne z n a m šta že lim .“

„ N ag ađ a jte4*, uzvratio sam.S legnuo je ram en im a i kazao: „M ožda da s l jud im a p ro ­

vodim više v rem en a .“O n d a sam ga upitao: „K ad biste s l jud im a provodili više

vrem ena, šta bi vam to donelo?** U očim a su m u se pojavile suze. Rekao je da m u je žena u m rla pre nekoliko meseci i da m u strašno nedostaje. O tkrio je da m u sam o boravak m eđu l jud im a p o m aže da p o p u n i p ra z n in u i bar m alo olakša u sa m ­ljenost.

JASNA SPOZNAJA ONOGA ŠTO ŽELITE DONOSI REZULTATE

Suštinske želje m ogu da vas oslobode ako ste ostali d u b o ­ko zaglibljeni u ru tin e i kolotečine.

Pitanje života i sm rtiKrejg N ju tn im a pedeset četiri godine i najveći deo života

je proveo s p ro b lem o m viška kilogram a. Poslednjih deset go­dina, njegova tež ina je varirala izm eđ u 35 i 60 k ilogram a više nego što se to p reporuču je za čoveka njegove visine i građe. Z bog prevelike gojaznosti, Krejgove fizičke aktivnosti bile su d rastično sm anjene , ali se to još štetnije odrazilo na njegovo sam opoštovanje koje je bilo z n a tn o um an jeno . K ako su p ro ­lazile godine, go jaznost je sve više uticala na njegovo zd rav ­lje i ostavljala negativne posledice. Ali, bez obzira na višak kilogram a, K rejg je ponosan na svoju porodicu, svoj b rak i sve ono što je postigao u poslu. Finansijski je prilično dobro obezbeđen , a van radnog v rem ena i vrem ena koje provodi s porod icom , uk ljučen je u aktivnosti zajednice u kojoj živi.

76

D N K uspeha < 3

K ad sam ga video prvi put, Krejg m i je rekao: „G od inam a sam mislio da bi m i život bio u p o tp u n jen kad bih m ogao da se oslobodim nezdrave zavisnosti od hrane. Teško bih m ogao da objasnim tu zavisnost, posebno zbog toga što sam u većini ostalih oblasti života disciplinovan i uspešan. M nogo pu ta sam postavljao cilj da oslabim i isprobavao različite p rogram e m ršavljena, ali sam tim e postizao sam o kratkoročne uspehe. Išao sam i na psihološke terapije, ali se ni one nisu pokazale delo tvornim . U vek su na kraju pobeđivali uživanje u h ran i i zadovoljstvo koje m i to donosi.

„Pre dve godine, pojavili su se p rob lem i s vidom. Otišao sam kod lekara koji je postavio d ijagnozu — dijabetes tipa 2 u ranoj fazi. D etaljno m i je opisao komplikacije koje donosi ova bolest i o d m ah prepisao lekove. N u tr ic ion is ta kod kojeg sam otišao na konsultacije rekao m i je da je n eo p h o d n o da se p r id ržav am dijete za dijabetičare.

„Ovakva pretn ja zdravlju je im ala učinak. Uplašila m e je toliko da sam stekao i prihvatio nove navike u ishrani. O d m ah sam uočio pozitivne rezultate. U n a red n a tri meseca, bio sam usredsređen na to da u rad im sve ono što sam m orao da ura- d im da bih savladao tu u žasn u i često sm rtonosnu bolest. Izgub io sam gotovo dvadeset pet k ilogram a i stavio pod kont- ro lu nivo šećera u krvi, a to je bilo dovoljno da s im ptom i bolesti nestanu . Lekar je bio toliko zadovoljan m ojim na- p re tk o m da je prestao da m i daje lekove.

„Ali, kad je pre tn ja zdravlju nestala, brzo sam se vratio starim navikam a — i vratio gotovo sve kilogram e koje sam izgubio. Z n a m da sedim na tem piranoj bom bi i da ponovo m o ra m da povratim kon tro lu nad nač inom ishrane, ukoliko ne želim da se po m irim s č in jenicom da će se kvalitet m og ži- vota ozbiljno pogoršati. Jer, sve se svodi na to da ću m orati da od luč im koja je želja u m en i jača — želja za h ran o m ili za životom .

77

rC> D N K uspeha

„O d sveg srca sam želeo da izbegnem ozbiljne probleme koje donosi dijabetes tipa 2. U trenu tku kad sam ih postao svesan, stekao sam u n u tra šn ju snagu da u rad im ono što sam m orao da urad im . Pokazao sam da sam sposoban da za tri meseca izgubim gotovo dvadeset pet kilograma i to samo zbog toga što sam potrebu da oslabim m ogao da identifikujem kao iskrenu suštinsku želju.

„Zanim ljivo je da nikada n isam zapisao šta m i je cilj. Jed­nostavno sam im ao suštinsku želju da resim problem . I rešio sam ga. Ali čim sam izgubio suvišne kilograme, s kojima su nestali i s im ptom i bolesti, ponovo sam se vratio opasnim n a ­vikama. M eđutim , dokazao sam da m ogu da oslabim kad to postane m oja suštinska želja.

„N aučio sam da ’ono što treba u rad iti’ n em a m oć da moti- više čoveka. Im am suštinsku želju da živim i sačuvam vid, ali bez obzira na to kakva je m oja sklonost um a, ona nije dovolj­na da m i pom ogne da tu želju ostvarim. I moje srce m ora da bude u tome, ili se ništa neće prom eniti — iako m i je bolest zapretila smrću.

„Sve vizuelizacije i afirmacije i sve postavljanje ciljeva i lo­gično razm išljanje ovog sveta, nisu mogli da mi p o m o g n u da izgubim suvišne kilograme. Ostajao sam na istoj težini sve dok gub itak suvišnih kilogram a nije označen stotim pode- okom na mojoj skali suštinskih želja. K ad sam otkrio da mi je prava želja da budem zdrav, više ništa nije moglo da me zaustavi. U radio sam sve što je bilo potrebno da izgubim višak kilogram a i ostanem zdrav — kako zbog sebe tako i zbog svoje porodice.“

Kad zarađivanje više novca znači nov način životaD. Skot E lder m i se obratio kad je shvatio da i posle m n o ­

go godina još uvek postoji duboka provalija izm eđ u onoga što je ostvario i onoga što je želeo da ostvari. Č inilo se da se zaglibio. K ad je čuo za suštinske želje, znao je da je pronašao

78

D N K uspeha < 3

odgovor koji je tražio. Ali tek kad je shvatio šta su suštinske želje, otkrio je da u stvari želi da postane predavač.

„N a ostvarivanje te želje sam se bacio s velikim oduševlje­n jem i rešenošću. N aišao sam na m nogo prepreka i tek posle toga odlučio da osnu jem sopstvenu firm u za organizovanje sem inara . Počeo sam bez novca i s tri pa rtnera koji su bili m o ­ji istomišljenici. D ve godine kasnije, izgradili smo jednu od najvećih firmi za organizovanje sem inara. Zarađivali smo pedeset pe t m iliona dolara godišnje i učili ljude kako da uz p om oć o ru đ a i podataka koje m ogu pronaći na In ternetu , u lažu na berzi. D an as m oja porodica i ja živimo na način koji bi m i se u neko davno vrem e činio nedostižn im . Z n a m da je m oguće ostvariti sve što je čovekova suštinska želja .“

Matanijel BrandenV

„Ziveti svesno znači biti s toprocentno p risu tan u o nom e što rad im o, dok se tim e bavimo. To znači žudeti za in form acija­m a, z n an jem i povra tn im podacim a o svim svojim intereso- vanjim a, vrednostim a, ciljevima, n a m eram a i projektim a. To znači steći samosvest kroz samopreispitivanje. Sto smo m anje svesni, to više funkcionišem o m ehan ičk i i to su više og ran i­čene opcije koje n a m u bilo kojoj situaciji stoje na raspola­ganju. M ožem o da odlučim o da zanem arim o jasne indikatore da su naše strategije i taktike zastarele. Sto smo više svesni, to v idim o više opcija; sam im tim m o žem o da bud em o efikasni­ji i m oćniji u odgovoru na izazove života. Vaš život je važan. S pozna jte svoj najviši potencijal i borite se da ga dostignete. L ju d i se po pravilu p repuste razočarenju . Cesto se dešava da isuviše sp rem no i isuviše lako d ignu ruke od života. Suviše su b rz i da na osnovu jednog ili dva neuspeha zlovoljno izvedu drastične zaključke."

79

r > D N K uspeha

Džek Kenfild i Mark Viktor Hensen

„Prvi princip uspeha je jednostavno ovaj: M orate da otkrijete šta želite u svim oblastima svog života, u koje spadaju i zdrav­lje, sreća, veze i finansije. N ek e prepreke su veće od d rug ih i da biste ih savladali, biće vam potrebno više vrem ena. N e m ože te sve da ostvarite tokom jednog vikenda. Ali, od uspe­ha ste udaljen i za samo jednu do b ru ideju, od bogatstva ste udaljen i za sam o jednu d o b ru ideju i od toga da budete zdravi udaljen i ste za sam o jed n u dobru ideju — zato d o n e ­site od luku. I m i sm o se suočavali s teškim vrem enim a. S u o ­čili smo se i s bankrotstvom , tako da zn am o šta znači biti na dnu . Ali z n a m o i kako treba pasti i ustati. Preobražaj z a p o ­činje povlačenjem u sam oću — u tišinu u kojoj se, da tako kažem o, srećete s Bogom licem u lice. U toj tišini ćete uvide- ti ko ste i šta vam je cilj u životu."

LIČMI PRIMERI

K ad ljude podučavam svojim konceptim a, često up itam da li im a dobrovoljaca. Dobrovoljce traž im da b ih pokazao da je ono o čem u govorim stvarno delotvorno — i da veoma brzo dovodi do rezultata. S velikim zadovoljstvom iskoristim svaku priliku da svoje učenje dem onstr iram uživo — jer to d ram atično osnažu je principe za koje se zalažem .

Stvar srcaN a sem in aru koji sam držao na Floridi, bilo je prisutno

oko pet stotina ljudi. C im sam upitao da li im a dobrovoljaca, E lizabeta , m lada d am a u kasn im dvadesetim, skočila je sa stolice. Bila je nestrpljiva da otkrije i p r im en i svoje suštinske želje.

80

D N K uspeha

„Šta biste voleli da im ate u životu a što sada nem ate?", upitao sam.

Elizabeta je prvo rekla da želi fmansijsku nezavisnost. Z a ­m olio sam slušaoce da ovaj odgovor ocene na skali od 1 do 100; svi su se složili da je E lizabetina želja negde u rasponu od 40 do 60. E lizabeta je bila ogorčena ali i prilično defanziv- na. U darila je nogom u pod i rekla: „Kako se usuđujete da m e učite šta želim! Stvarno želim finansijsku sigurnost!"

Iako je reagovala emotivno, E lizabeta je govorila glavom a ne srcem.

Ali, moje sledeće pitanje ju je p o tp u n o razoružalo . „Kad biste imali finansijsku sigurnost, šta bi vam ona donela a što sada nem ate?" O vog pu ta E lizabeta nije rekla ništa, ali je h i ­tro pogledala čoveka koji je sedeo pored nje u sali. Iako je to bilo gotovo neprim etno , njen gest nije m ogao da mi p ro ­m akne. U pitao sam da li n jena suštinska želje im a neke veze s tim čovekom. K lim nula je glavom.

O n d a sam pozvao n jenog prijatelja G rega da izađe na bi­nu . U pitao sam ga da li E lizabeta sme otvoreno da govori o svojoj suštinskoj želji pošto se ta želja tiče njega. Rekao je da sme.

K ad sam joj isto pitanje postavio d rugi put, E lizabeta je ostala nem a; samo je gledala u pod. K ad je podigla pogled, u očim a su joj se videle suze. „Samo hoću da on odredi dan n a ­šeg venčanja", kazala je.

O d m a h sam se okrenuo slušaocima i zam olio ih da ocene njen odgovor. Svi su mogli da vide i osete du b in u Elizabeti- n ih osećanja. Brak je definitivno dostigao stoti podeok na njenoj skali suštinskih vrednosti.

Šta se dogodilo s finansijskom sigurnošću o kojoj je E l iz a ­beta govorila kao o nečem u što želi? Za m an je od dva m in u ­ta, želja se p o tpuno izm enila.

K ad sam upitao G rega da li voli ženu koja stoji pored n je ­ga, bez razm išljanja je odgovorio: „Da. O d sveg srca."

81

D N K uspeha

„D a li ste je zam olili da se uda za vas?“Ponovo je odgovorio: „D a .“„D a li još uvek želite da se venčate s n jo m ? “Rekao je, „Apsolutno. O n a je izuzetna . O n a je moj

najbolji prijatelj.“„Koliko ste dugo zajedno ?“

v

„Sest g o d in a “, odgovorio je smeteno.„Zbog čega onda još uvek niste odredili dan svadbe?“ Sada je na njega bio red da obori pogled. K ad je podigao

glavu da bi m e pogledao — m ene ali i ženu koju voli — rekao je drhtavim glasom: „Plašim se da odredim dan svadbe, jer još uvek ne m ogu da se s taram o ženi i porodic i.“

U pitao sam E lizabe tu da li zna za ovaj Gregov strah. Odgovorila je: „Prvi pu t ču jem za to.“

O n d a sam je upitao: „D a li biste se udali za G rega i pored toga što n em a novac?"

„Da, b ih .“O n d a sam upitao G rega da li zna da bi se E lizabeta udala

za njega bez obzira na to koliko novca zarađuje . Bio je toliko izn en ađ en da nije m ogao da progovori, samo je o d m a h n u o glavom. Pokušavao je da potisne suze. Gregova suštinska že ­lja da se ne nađe u neprilici ili da se ne pokaže neuspešn im u očim a žene koju voli bila je toliko jaka da je potisnula želju da se venča s njom .

N ekoliko meseci kasnije, dobio sam pism o kojim su me obavestili da su se venčali. Bila im je po trebna sam o m ala p o ­moć da otkriju svoje suštinske želje i p u t kojim treba da krenu.

Novac u banciN a jednoj konferenciji za bankare, zam olio sam dobro­

voljca da se popne na podijum . Pored m ene se našao čovek koji je rekao da je vlasnik nekoliko banaka i da je njegova suštinska želja da poveća p ro tok novca.

82

D N K uspeha < 3

N a pitanje: „K ad biste u svojim ban k am a ostvaritli veći p ro tok novca, šta bi vam to donelo a što već n e m a te ?“, nije odgovorio odm ah. D a bi došao do prave istine, m orao je da preispita srce. O n d a je rekao: „Više vrem ena."

U pitao sam: „D a im ate više vrem ena, šta biste uradili s n jim ?" Rekao je da bi provodio m an je vrem ena u kancelariji i radio ono što stvarno želi. P redavao bi na univerzite tu. Rekao je da voli da radi s m la ­d im ljud im a i da im po m aže da p o s tan u uspešni. G las m u je bio tako ž ivahan i p u n iskrenih ose­ćanja da smo svi m ogli da vidi­m o da je definitivno pronašao ono što je na njegovoj skali suštinskih želja označeno stotim podeokom .

D a bi povećao p ro tok novca u svojim b an k am a i započeo rad na sticanju kvalifikacija po trebn ih za nastavnika, m orao je da završi tri ili četiri stvari. Ali, pošto je otkrio svoju suštin ­sku želju, m ogao je da se posveti n jenom ostvarivanju. Za rela­tivno kratko vreme, predavao je na lokalnom koledžu i govo­rio da je daleko srećniji.

O n o za šta biste u početku mogli da mislite da je vaša suštinska želja, često to nije. M ožda ćete m ora ti da kopate dublje i nekoliko pu ta postavljate p itanje potrage: „Kad bihim ao __________, šta bi m i to donelo a što sada n em am ?"Tako ćete bušiti sve dublje i dublje dok ne dođete do svojih suštinskih želja. N e dozvolite sebi da ono čim e se bavite — bez obzira na to koliko ste dobri u tom e ili koliko zarađuje te— pobrkate s on im čime želite da se bavite. To m ogu da b udu p o tp u n o različite stvari. D a biste ostvarili m ak s im u m sreće i zadovoljstva, uvek sledite srce.

„Bacite srce preko ograde i ostata\ vas će krenuti za njim . “

— N o rm a n V insen t Pil

83

cO D N K uspeha

Valeri VilkoksKad sam je video prvi put, Valeri je bila in s truk to r za o b uku m enadžera. Postavljanjem probn ih pitanja potrage za suštin ­skim željam a, otkrila je da najviše želi da piše trilere. Ovo je želela i pored toga što je stvarno volela da govori i obučava ljude. Ali, pisanje trilera joj se činilo kao p o tp u n o neostvarlji- va ideja — predstavljalo je nešto što nije radila n ikada ranije i nije bilo povezano ni sa čim čime se bavila u životu.

K ad je Valeri konačno otkrila i prihvatila svoju suštinsku želju, oslobodila je osvajačku silu u sebi a ova osvajačka sila ju je snabdela hrabrošću i sposobnošću koje su joj bile po treb ­ne. Nije znala kako da počne da zarađuje za život od pisanja trilera, ali je to nije zaustavilo jer je bila na p u tu ka ostvari­vanju svoje suštinske želje.

v

C im je osetila osvajačklu silu, Valeri je shvatila kakva je n jena m oć ali joj je bilo po trebno m nogo vrem ena da tu silu upotrebi za zadovoljavanje svoje strasti. Jer, m ora la je da u lo ­ži veliki napor da bi se oslobodila mišljenja koje su drugi ljudi imali o tom e čim e bi trebalo da se bavi — s obzirom na njeno obrazovanje i iskustvo koje je stekla u poslu.

„Č ak sam sam u sebe ubedila da je m oja suštinska želja da se bavim onim čime sam se oduvek bavila — obučavanjem ljudi i d ržan jem sem inara o razvoju m en ad žm en ta . Ali p ro b ­lem je bio u tom e što sam se osećala najiskrenije nesrećnom , posebno kad sam duboko u sebi otkrila šta stvarno želim da u rad im sa svojim životom. Sve se p rom enilo kad sam (goto­vo u pedesetoj godini) konačno sakupila dovoljno hrabrosti da p r iz n am da sam pisac i da sam to oduvek bila. K renula sam ka ostvarivanju svoje prave strasti, svoje suštinske želje, a to m i je otvorilo daleko više vrata nego što sam m ogla da z a ­m islim ."

84

D N K uspeha < 3

MišelK ad sam je u poznao , Mišel je bila u pedesetim godinam a. Rekla je da je njena suštinska želja da putuje. Upitao sam: „Sta biste još voleli da im ate ili radite a što je na vašoj skali suštin- skih želja označeno stotim p o d eo k o m ?11

„N e z n a m “, uzvratila je.„N agađa jte11, rekao sam.,yblela bih da provodim više v rem ena s m u ž e m 11, odgovo­

rila je. U njenom glasu, kao i u izrazu koji je imala na licu, sada sam m ogao da p rep o zn am više emocija.

„K ad biste imali to vreme, šta bi vam ono donelo a što sa­da n e m a te ? 11, upitao sam.

N ije znala šta da kaže. O n d a je drh tavim glasom priznala da bi u stvari želela da su ona i n jen m u ž bliži.

„Da ste bliži s m užem , šta bi vam to dalo a što sada nem ate?11v

Sta god da je bilo u pitanju , definitivno je dostizalo stoti podeok na njenoj skali suštinskih želja — to sam zaključio kad je počela da plače. Ova želja je bila tako jaka da je omogućila n jen im najdub ljim osećanjim a da izbiju na površinu. K ad se pribrala, rekla je da više od svega želi da s m u žem ostvari odnos koji bi joj om ogućio da se oseća bezbednom i važnom . Bez- b ed n o m utoliko što bi o svojim osećanjim a m ogla da govori s lobodno i uverena da će n jen m u ž biti blag prem a njim a, a važnom utoliko što bi znala da je n jen o m m u ž u stvarno stalo do nje. N ije joj se dopadalo što je bila sigurna da su n jenom m u ž u sve ostale stvari u životu važnije od nje.

S ovim novim razum evanjem svoje suštinske želje i sa smer- n icam a koje sam joj dao, zam olila je m u ž a da joj pom ogne da se oseća onako kako je želela da se oseća. D a li se plašila da s m užem razgovara o tome? Jeste, plašila se, ali je ipak ra z ­govarala. Rezultati su bili onakvi kakve je želela — m u ž je hteo da pokuša da je učini srećnom, uverio ju je da je voli i obećao da će naučiti sve što je potrebno da bi m ogao da joj pokaže da je stvarno na p rvom m estu u njegovom životu.

85

D N K uspeha

Odbrambeni igrač u invalidskim Kolicima

Covek u ran im tridesetim god inam a sedeo je u invalidskim kolicima na sredini centralnog prolaza izm eđ u sedišta. Podi­gao je ru k u i rekao: „N e želim da vam pokvarim sem inar ili nešto slično, ali ono o čem u govorite je laž — bar za m ene. Kažete da ču svoje suštinske želje ostvariti ako ih otkrijem i počnem da rad im na njihovom ostvarivanju, zar ne?"

„Tako je“, rekao sam.„Pa, to neće dati rezultate", kazao je, „bar ne kad sam ja u

p itanju ."K leknuo sam pored njega i upitao: „Sta je to što biste vole-

li da im ate a što je na vašoj skali suštinskih želja označenov

stotim podeokomP Sta je to što želite od života a što sada n e ­m ate?"

Odgovorio je samouvereno: „Želim da igram ragbi." M n o ­go slušalaca je pomislilo da je ova želja stvarno dostigla stoti podeok na njegovoj skali. Ali ja se n isam složio s n jim a, tako da sam čoveka u invalidskim kolicima upitao zbog čega voli ragbi. Rekao je da je u srednjoj školi bio izuze tno dobar o d ­b ram beni igrač i da je oborio nekoliko lokalnih rekorda. Bio je koristan, važan i popularan . M nogo devojaka je želelo da izlazi s n jim a nekoliko vodećih univerzite ta m u je nudilo stipendiju. Nastavio je tako što je postao jedan od najboljih o dbram ben ih igrača u istoriji škole — postavio je nekoliko re­korda. Tražili su ga i profesionalni ragbi klubovi jer su svi bili uvereni da će on ostvariti v rhunske rezulta te u sportu.

Ali, dogodila se tragedija — doživeo je tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je povredio k ičm u i ostao paralizovan od struka naniže. To je bio kraj njegove karijere u sportu. Ali, nastavio je posredno da uživa u ragbiju — odlazio je na u ta k ­mice ili ih je gledao na m alom ekranu. Z nao je im ena i b ro ­jeve svih vodećih igrača, kao i statističke podatke o njihovim dostignućima.

86

D N K uspeha < 3

D o k je govorio o svojim iskustvima u sportu, posebno sam obraćao p ažn ju na njegove emocije. K ad je p o m en u o da se osećao važn im i da je bio popularan , shvatio sam da su to bili pravi v rhunci onoga što je doživeo dok se bavio sportom. Z b o g toga sam ga upitao: „Sta ako m ogu da vam pom o g n em

v

da se osetite korisnim , važn im i p ou la rn im ? Sta ako m ogu da vam p o m o g n em da se ponovo osećate onako kako ste se ose- ćali d o k ste igrali ragbi ?“

K ad m e je pogledao, bilo m i je jasno da sam ga d irnuo u srce — i to tam o gde je počivala njegova najiskrenija želja. O borio je glavu, stavio ru k u na oči i počeo da jeca. „Kad biste mogli da m i to učinite, bio bih vam zahvalan do kraja ži- vota“, kazao je tiho.

N jegova prava suštinska želja nije bila da igra ragbi već da ponovo iskusi sva ona divna osećanja koja je m ogao da iskusi d o k se bavio sportom . Pošto sam i sam iskusio ta ista oseća­nja, iako n ikada n isam igrao ragbi, znao sam da je to moguće.

K ad pokušavate da p repozna te svoje suštinske želje, p o ­sebno je važno da obratite p ažn ju na reakcije i emocije koje p itan je potrage izaziva u vama. Ukoliko niste pažljivi, mogli biste da previdite k ljučnu frazu, k o m en ta r ili osećanje. N ije uvek tako jednostavno p repoznati ili otkriti emocije.

N a postavljeno pitanje, ljudi će često odgovoriti b rzopleto i bez usredsređivanja. Cesto slušam o ciljevima koje im aju već m nogo godina, a kad im objasnim da to nisu želje koje su na njihovoj skali označene stotim podeokom , onda kažu stvari kao što je: „O h, u redu. H oćete da zna te šta stvarno ž e ­lim ?“ Tek tada iznesu ono što im je stvarno na srcu i dođu pravo do suštinske želje. Ponekada se šale na račun svojih suštinskih želja — ne dozvolite da vas to zavara. L judi često prave šale na račun onoga do čega im je najviše stalo, jer bi

v

im bilo suviše bolno da o tom e govore ozbiljno. Sale se da bi prikrili koliko su povređeni.

87

r£> D N K uspeha

Pri zaključivanju da li je nešto stvarno suštinska želja ili ne, obratite p ažn ju na reči koje ste upotrebili da biste je op i­sali. Ako ste upotrebili reči kao što su verovatno, m ožda , m o­guće, pretpostavljam, najverovatriije ili m islim , ono što ste op i­sali nije vaša suštinska želja. Fraze kao što su m islim da, tre­balo bi, morao bih, treba da i mogao bih , jasno u k azu ju da onoo čem u razmišljate nije vaša suštinska želja. Ako ste neod luč­ni da se rapitate šta je sve potrebno da biste ostvarili ono što ,,želite“, onda to nije vaša suštinska želja. Ako mislite da ostva­rivanje nečega zahteva previše rada, onda to nije vaša suštin­ska želja.

Odugovlačenje nastaje kad ne želite da uradite nešto ili kad ne znate kako da to uradite pod datim okolnostim a. Pone- kada je suviše bolno stalno gledati u ono što stvarno želite — ako ste uvereni da to n ikada nećete moći da imate. O n d a u to uopšte ne gledate. M eđutim , vaša osećanja neće nestati zbog toga, samo ćete ih gurnu ti još dublje u srce. I tako ona ostanu pokopana duboko ali i dalje u izvesnoj meri utiču na vaše postupke — i sasvim sigurno ograničavaju vaš uspeh.

M nogo je ljudi koji iskuse pa tn ju jer zna ju šta su njihove suštinske želje ali ne zna ju kako da ih ostvare. U porno rade ono što nije delotvorno. Rešenja traže „negde napolju" u m e ­sto u svom srcu. Ako mislite da je uzrok vaših problem a nešto što je van vas, onda ćete i odgovore tražiti van sebe.

D rugi misle da znaju šta žele ali često otkriju da greše. N a ­porno rade da bi dobili ono što misle da žele i dožive neuspeh. Ili obave sav posao i potroše ogrom no novca i energije da bi ostvarili ono za šta misle da je njihova suštinska želja samo da bi se osetili po tpuno p razn im kad je konačno ostvare.

MeribetM eribet je došla kod m ene da zatraži savet zbog jedne lične karakteristike koja joj je stvarala velike problem e u braku. Zna la je da treba da je prom eni. Već je tražila savete od s truč­

88

D N K uspeha < 3

njaka u b račn im savetovalištima ali su joj svi oni rekli da p ro ­čita ovu ili o n u knjigu. K ad je došla kod m ene, i ja sam joj preporučio knjigu iz koje je mogla da stekne uvid u svoj p rob ­lem. M eribet je poslušno kupovala sve p reporučene knjige i redala ih na noćn i stočić — ali ih nije čitala.

N ek ak o u to vrem e, otkrila je da je u d ru g o m stanju — to joj je bila prva trudnoća . Bila je toliko u z b u đ e n a da nije m o- ^la da sačeka — o d m a h se bacila na ostvarivanje svoje želje. Zelela je da bude što je m oguće bolja m ajka. I tako je počela da kupu je knjige o bebam a i m ajčinstvu. Pročitala ih je sve i priprem ila se za dan kad će n jena dragocena beba doći na svet.

U čem u je bila razlika izm eđ u dve h rpe knjigar Prva je spadala u kategoriju „trebalo bi, bilo bi dobro ili m ora la bih da se p ro m e n im “. Ali, tim e što je poslušno kupovala ovakve knjige, sam o je u sebi stvarala osećaj krivice; ova kupovina je nije podsticala na delovanje. D ru g a h rpa knjiga je p redstav­ljala nešto što je M eribet sm atrala stvarno uzbudljiv im ; nije m ogla da dočeka da ih pročita. C a k je razgovarala s nekoliko parova da bi saznala kako su oni odgajali decu. Ovo intereso- vanje je bez ikakvih p rob lem a dostiglo stoti podeok na njenoj skali suštinskih želja.

Ako ste zadub ljen i u sticanje zn an ja i ako istragu sprovo- d ite u z b u đ en i i s nestrp ljen jem , o nda takvo ponašan je u veli­koj m eri ukazu je na suštinsku želju. K ao nekakav uspavani vu lkan , vaša želja nije dostigla nebeske visine ali upozorava- juće tu tn jan je svakako postoji i m ožete da ga čujete ako znate kako i šta treba da slušate.

M eribet je pročita la h rp u knjiga o b ebam a i majčinstvu. N je n a želja da p ro m e n i o d ređenu karakteristiku ličnosti je bila rangirana zna tno niže na njenoj skali suštinskih želja. Bila je dovoljno jaka da je navede da za traž i s tručnu pom oć i u lo ­ži novac, ali ne i toliko m oćna da je natera da p ronađe o d g o ­vore koje je tražila i počne da radi na ostvarivanju cilja — i to po svaku cenu. Ovaj cilj neće ni ostvariti ukoliko se on ne

89

D N K uspeha

pretvori u želju označenu stotim podeokom na njenoj skali. Jer, n jeno srce jednostavno ne učestvuje u tome.

K ad smo p rim oran i da rad im o nešto, onda se opirem o. Ali kad je u p itan ju naša suštinska želja, nije po trebno nikakvo prim oravanje, a opiranje neće ni postojati. N iko ne voli da bude prim oravan na nešto što ne želi.

Č uveni m oto firme N ajki: „Jednostavno to uradite", zvuči odlično, ali ćete „to uraditi" sam o ako to i želite. Snaga volje n eo p h o d n a da bi neki zada tak bio izvršen, postoji sam o onda kad iza nje stoji suštinska želja. K ad vas podstiče suštinska želja, snaga volje će doći autom atski — a uspeh će biti zagaran- tovan.

V/IDEĆETE REZULTATE

U vek m ožete da zna te da Ii ljudi rade na ostvarivanju svo­jih suštinskih želja — to ćete zaključiti na osnovu rezulta ta koje postižu. Ako rade na ostvarivanju suštinskih želja, u ž i ­vaju u radu i od lučni su da ne o d u s tan u dok ne ostvare ono za čim im srce žudi. Uče i rade sve što je po trebno da bi dobili ono što žele — čak i pored toga što m ogu da se povrede, našk o ­de sebi ili dožive neku neprija tnost.

N a primer, m oje dve ćerke vole snoubord . K ad se prvi pu t spuštaju n iz neku pad inu , često padaju . Sledećeg dan a su p u n e m odrica tako da se jedva kreću, ali ne m ogu da dočeka­ju da ponovo s tanu na snoubord . Moj bliski prijatelj — inače profesionalni skijaš — je jednom prilikom povredio koleno. Povreda je bila toliko ozbiljna da je m orao da ide n a operaci­ju a noga m u je bila u gipsu od bedra do gležnja. Ali prvo p i­tanje koje je postavio lekaru bilo je kada će ponovo m oći da skija. „N e ove sezone", rekao je lekai. M eđu tim , moj prijatelj je počeo da skija — i to s nogom u gipsu — samo šest nedelja

90

D N K uspeha < 3

kasnije. K ad je u p itan ju suštinska želja, neće vas zaustaviti čak ni bol. M ožda će vas usporiti ali vas neće zaustaviti.

K ad su ga upitali šta je najviše doprinelo njegovom uspe- hu , H e n r i Ford je rekao: „T rudim se da m i u m stalno bude zaokup ljen on im što želim da postignem — i to toliko da u n jem u ne ostane m esta za razm išljanje o stvarima koje ne že lim .“ O d suštinskog je značaja da vreme i energiju usm e- rite sam o na ono što od srca želite — odnosno na svoje suštin ­ske želje. K ad ih identifikujete, veom a je jednostavno da ostanete usredsređeni na n jih — čak i pored problem a i p re ­preka koje vam stoje na putu .

K ad nem ate prave suštinske želje, u zasedi vas čeka straš­no čudovište po im en u N egativno Etiketiranje. Jer, kad ne uspete u nečem u, težite da sami sebi prikačite svakakve n eg ­ativne etikete kao što su „suviše sam nesiguran u sebe“, „ne­m a m ono što je po trebno1*, „nisam dovoljno p a m e ta n 1 ili „pretpostavljam da to n isam želeo od sveg srca. M ora biti da u p itan ju nije bila m oja suštinska želja .“

D ovoljno ste p am etn i da naučite sve što želite da naučite. Stvar nije u tom e da li m ožete da naučite ono što je potrebno već da li želite da to naučite. K ad nešto želite od sveg srca, uradićete sve — i to onoliko dugo koliko je potrebno da tu stvar dobijete.

K ad spoznate svoje suštinske želje, au tom atski ćete početi da radite na njihovom ostvarivanju jer će vam one postati p rio ­riteti. Suštinske želje su ono što n eu m o rn o pokušavate da ostvarite a kad u svim oblastim a života počnete da težite ka ostvarivanju onoga što stvarno volite, otkrićete ta jnu v rh u n ­skih rezultata, uravnoteženosti i sreće. K ad težite ka ostvari­vanju suštinskih želja, iznenada vam postaju dostupni neve- rovatni izvori energije.

Ako budete slušali ono što vam govori glava — dok po k u ša ­vate da p repoznate svoje suštinske želje — to će vas skrenuti s pravog puta. Glava obično donosi odluke zasnovane na p oda­

91

r£ > D N K uspeha

cim a i č in jen icam a do kojih ste došli na osnovu svog ali i tuđeg iskustva. U m m ože da nauči sve ono što želite da na- u-či. D elo tvorna reč je želja. Zelja m ože da vam po m o g n e da rešite p rob lem e kako biste postigli krajnji cilj. M ože da vam po m o g n e da steknete karak terne osobine, stavove i sposob­nosti koje do tada niste imali.

D a biste identifikovali suštinske želje, posebno obratite p a ž n ju na svoje em otivne reakcije — jer one do laze iz srca. A da biste ostvarili suštinske želje, m ora te im ati odgovarajuću sklonost srca — a ne sklonost razum a. P raksom ćete razviti sposobnost da procenite da li je ono što razm atra te stvarno iskrena suštinska želja i da li ćete biti voljni da u ložite napor da biste je ostvarili. N auč ite da se usredsređuje te na svoje suštinske želje, da vrem e i novac ne biste trošili na nep o treb ­ne stvari.

Ziveti život u kojem suštinske želje podstiču sve ono što radite — d ru g im rečima, raditi stvari koje volite da radite i p o ­stajati ono što želite da postanete — znači im ati nač in života koji vas najviše zadovoljava i ispunjava. K ad krenete na pu t čiji je početak označen identifikacijom suštinskih želja, otvo- rićete se za po tpuno nov način života — za život u kojem će vam biti d o s tu p n o sve ono što ste oduvek želeli ili u ko jem će vam te stvari s igurno postati d o s tu p n e — a takav život ćete stvarno voleti.

92

DEO 2

Osvajačka sila u v/ama

Pod svojom kontrolom im ate m oć kpja j e veća od siromaštva, veća od nedovoljnog obrazova­nja, veća od svih vaših strahova i sujeverja zajed­no. To je m oć da ovladate sopstvenim um o m i da ga usm erite ka bilo kpm cilju k ° ji želite da ostvarite.

— E n d r ju K arnegi

0 svakom e od nas postoje neverovatna energija i m oć koje sam o čekaju da ih naše suštinske želje oslobode — njih

n az iv am osvajačkom silom.Osvojiti znači dobiti ono čem u tež im o ili savladati p re ­

preke fizičkom, m e n ta ln o m ili m o ra ln o m silom. A sila je moć da se deluje efektivno i da se ide napred uprkos svemu onom e što p ru ž a otpor. D akle, osvajačka sila je vaša u ro đ en a sposob­nost da delujete efikasno da biste dobili ono čem u težite i to tako što ćete prevazići sve prepreke i savladati o tpor na koji ćete naići na pu tu . K orišćenjem osvajačke sile m o žem o da pos tignem o zapan ju ju će rezultate.

95

D N K uspeha

Koliki deo svog „po tenc ija lnog b ića“ zauzim ate? Koji deo svojih „duhovnih spo- sobnosti“ koristite ? D a li biste voleli da o tkri­jete izvor svih uspe­ha? D a li biste voleli da svoje sposobnosti

iskoristite bolje, ostvarite ono što najviše želite da budete, im ate ili radite u životu i postanete uspešni i sasvim ispunjeni kako u poslu tako i u ostalim oblastima života?

K ad oslobodite osvajačku silu u sebi, ostvarićete svoje su ­štinske želje. D aću vam i p rim er za to. K ad je moja žena pože- lela da ima klavir, kupili smo neki stari koji smo restaurirali i politirali. Veoma brzo je postao izuze tno lep i vredan kom ad nameštaja. Jedini problem je bio u tom e što smo ga kupili bez klupe. Pošto smo neko vreme u za lu d n o tražili odgovarajuću klupu, moja žena je zaključila da će morati da je napravi sama.O izradi k lupa za klavire nije znala ništa ali je to bila n jena suštinska želja. Stvarno je želela odgovarajuću k lupu s istim rezbarijam a na nogam a i istom raskošnom patinom . Želela je k lupu izrađenu u istom stilu kao i klavir, iako je on bio star više od sto godina. I tako je počela da pohađa stolarski kurs na lokalnom tehničkom koledžu. N aučila je da koristi m o ­tornu testeru, stege, dleta, bušilice i strug. N auč ila je sve o klinovima, lepku, rezbarenju i polituri.

N jena klupa za klavir je rođena za m anje od šest nedelja; o dm ah je postala istaknuti deo našeg dom a. Izborom prave politure, moja žena je uspela da je po boji uskladi s klavirom. O sim toga, noge klupe je izradila u stilu koji je bio in terpre­tacija stila u kojem je nekada davno izrađen klavir.

Č im je počela da uči ono što će joj biti po trebno za izradu klupe, moja žena je osetila zadovoljsto — zadovoljstvo je došlo samo od sebe jer je radila ono što želi. Uživala je u obuci. N i ­

„Bilo u fiz ičko m bilo u intelektual­nom ili moralnom smislu, većina ljudi ž iv i u previše suženom k rtlS u svog potencijalnog bića. Obično ko ­riste sasvim m ali deo svoje svesti i svojih duhovnih sposobnosti."

— Vilijem D žejm s

96

D N K uspeha < 3

kada nije rekla: „M rzim da idem u radionicu" ili „Ovo ni na j­m anje nije zabavno.“ Pošto je izrada klupe bila njena suštin­ska želja, jednostavno bi sela u autom obil i otišla u radionicu da nauči kako da uradi ono što je potrebno. Bila je uzbuđena što uči — gotovo da nije mogla da dočeka da stigne do rad io­nice i otkrije šta ne zna. Uživala je u svakom trenutku. Iako ju je od finalnog proizvoda razdvajalo nekoliko nedelja, z a ­dovoljstvo je osećala stalno. K ad težite ka ostvarivanju suštin­skih želja, zadovoljstvo osećate na svakom koraku puta kojim idete — a osećate ga jer radite na dostizanju ciljeva koje želite od sveg srca.

N aravno, u procesu izrade klupe je bilo i onih stvari koje se mojoj ženi nisu svidele. Nije se obradovala kad je povredi- la ruku , kao što nije uživala u m rljam a od sredstva za poli­ranje drveta i prljavštini koja joj se skupljala ispod noktiju. Č ak je i upropastila dve noge za klupu, pa je morala da ih radi ispočetka, ali je ta nezgoda nije zaustavila. N jena suštin­ska želja je bila iskrena tako da ju je autom atski motivisala.

K ad prepoznate svoje suštinske želje i kad se usredsredite na njih, oslobodićete osvajačku silu u sebi — tu moćnu, od Boga danu silu koja svakom čoveku omogućava da ostvari bilo šta i sve što poželi. Vaša prošlost ne m ože da kontroliše vašu b u ­dućnost — ukoliko joj to ne dozvolite.

SUŠTINSKE ŽELJE STAVLJAJU OSVAJAČKU SILU U POGON

Suštinske želje su m ehan izam pom oću koga se osvajačka sila stavlja u pogon. Suštinska želja radi upravo to — stavlja u pogon osvajačku silu u vama. K arateu sam podučavao sto­tine učenika od kojih mi je većina stavljala do znanja da želi da dobije crni pojas. Ali samo je malo njih uspelo da zasluži takvu čast — ne zbog toga što nisu bili sposobni već zato što to

97

D N K uspeha

nije bila njihova suštinska želja. Sto pre otkrijete svoje suštin ­ske želje to će se ranije r a z m a h n u t i vaša osvajačka sila. Sam o tada ćete stvarno im ati ono što je po trebno da bi vaši rezulta ti bili na najvišem nivou, a to je izu ze tn o važno jer tek na tom nivou m ožete da osetite šta znače najveća sreća i najveće z a ­dovoljstvo.

N ezaustavljiva osvajačka sila već postoji u vam a. Sve što uradite , s teknete ili postanete , d irek tna je posledica n jenog dejstva. O n a je razlog što ste već ostvarili sve ono što im a z n a ­čaj — uključu juć i i to što ste naučili da hodate , govorite, v e z u ­jete pertle, vozite au tom obil, plivate, skijate, svirate in s t ru ­m ent ili pevate. O n a je razlog što gradim o kuće, pravimo kom p­jutere, iskorenju jem o bolesti ili h o d am o po m esecu. Sve što ste ostvarili u bilo kom periodu života, m ože da posluži kao dokaz da suštinske želje i osvajačka sila već postoje u vama.

N ačelo „Iskoristi ili izgubi" m ože se p rim en iti i na osvajačku silu. N aravno , ovu silu ćete imati uvek — kao što ćete uvek im ati bicepse — ali n jen u la ten tn u ener­giju treba crpsti i iskorišćavati.

E lektrična s tru ja u kablovim a u g rađ en im u zidove vaše k u h i­nje je stalno tu, ali je koristite sam o kad uključite i upotrebite neki aparat. Svi im am o neogran ičenu za lihu la ten tne energ i­je koja m ože da bude pretvorena u kinetičku o nog trenu tka kad je uk ljučim o u identifikaciju svojih suštinskih želja.

v

„Intenzivna želja ne do­nosi satno povoljne prilike već i potrebne talente. “

— E r ik H o fe r

98

D N K uspeha < 3

V/ali EjmosK ad je Vali E jm os bio p r im oran da ode iz svoje fabrike keksa, činilo se da je to krajnje nepošteno. Ali, on je odbio da bude žrtva:

K ad su m e ljudi iz m oje fabrike odbacili i kad su mi dali kiselo grožđe, odlučio sam da od tog grožđa n a ­pravim kand irano voće. Setio sam se da su m i se i ran i­je m noga vrata zatvorila u lice ali da su se uvek otvorila neka d ruga koja su vodila u još blistaviju budućnost. U vek rešim da situaciju u kojoj se n ađ em posm atram kao podsticajnu silu koja mi je n eo p h o d n a da bih sebi om ogućio još bolji život. Dakle, uspravio sam se i z a ­uzeo stav čoveka iz kojeg zrači sam opouzdan je . In tu i ­cija mi je rekla da je božanski p lan na delu. Podsetio sam sebe da je život proces u kojem sve vodi ka na jbo ­ljem ishodu. Tako sam došao do trenutka kad sam shva­tio da sam p o tp u n o izm en jen čovek. Patnja i osećaj da sam odbačen pretvorili su se u zadovoljstvo i spokoj.

Ova duboka p ro m en a m e je ponovo ispunila ener­gijom; dala m i je snagu i postala m oćna sila koja m e je vratila u život. O dlučio sam da ne o dus tanem i da se ne žalim zbog onoga što se dogodilo — odbio sam da pove- ru jem da sam neuspešan. U m esto toga, odbacio sam sva negativna ubeđen ja koja sam stekao u životu i p o ­čeo da ispitu jem različite m ogućnosti i puteve pred sobom. Uspeo sam da pobedim finansijsku nesreću jer sam se oslonio na u n u tra šn ju m oć koja m i je o m o ­gućila da naizgled bez iz laznu situaciju pretvorim u apso lu tnu pobedu.

I vi m ožete da iskoristite kreativnu moć osvajačke sile da biste se suočili sa svojom jedinstvenom stvarnošću i da biste je preoblikovali. K ad su vaši projekti i iskustva p ro d u že tak vaših žudnji, onda m ožete da volite sve što radite i da uživate

99

D N K uspeha

u takvom radu. Vaše suštinske želje postaju stvarnost u onoj meri u kojoj ste sebe pretočili u njih. Ako se p o tp u n o identi- fikujete s njim a, m oći ćete, za jedno s Valijem E jm osom , da kažete: „Svem u p r is tupam srcem ispun jen im strašću i ostva­ru jem ono što želim . O n i koji postižu vrhunske rezu lta te u životu, započin ju snom ili željom , jer sam o te dve stvari bude bezgran ične sposobnosti d u h a .“

U vam a se krije neograničena stvaralačka moć. K ad delu- jete u skladu sa svojim suštinskim željama, ishod je često gran- d iozniji nego što ste i mogli da zamislite. „Ishodi često nisu onakvi kakve sam očekivao", kazao je Vali, „a opet, uvek b u ­dem sasvim zadovoljan n ač inom na koji se situacija razreši. Kad verujete u ishod, bez obzira na to kakav bi on m ogao da

v

bude, ne m ožete da živite i radite bez en tuz ijazm a . C im svoja osećanja stavim u akciju, ispune m e životna snaga i sreća."

Jednom prilikom sam u p o zn ao čoveka koji se prijavio da učestvuje u havajskoj Trci čeličnih ljudi — jednoj od na jtežih trka na svetu. Sa svojih sedam deset godina, bio je najstariji učesnik. K ad ga je predstavljao na sastanku s l jud im a iz kom panije koja ga je sponzorisala, predsedavajući je rekao: „ Im am četrdest pet godina i n ikada ne b ih m ogao da u rad im ono što on radi."

Sportista je uzvratio: „N i ja to n isam m ogao kad sam bio u vašim god inam a." Z a p an ju ju ća činjenica je bila da je trča­njem počeo da se bavi u šezdeset petoj godini.

Slična la ten tna sposobnost se krije u svima nam a. N ek i ljudi stalno koriste osvajačku silu u sebi da bi p roduž ili život i da bi poboljšali njegov kvalitet. K ad su ga upita li da li bi — ako bi m u se ukazala prilika — nešto u životu u rad io d ru g ač i­je, pokojn i D ž o rd ž Burns je rekao: „N e bih. Stvarno ne bih. Pre b ih pristao da b u d em neuspešan u o nom e što volim nego uspešan u n ečem u što m rz im . O d u v ek sam bio zaljub ljen u

v

šou biznis i još uvek sam. Sou b iznis je m oja najveća želja i oduvek je to bio."

100

D N K uspeha < 3

Kevin Frajberg„Sasvim je moguće da se posle posla vratite kući emocionalno nabijeni. Kad otkrijete cilj za kojim ste ludi, steknete hrabrost, sam opouzdanje i zarazan en tuzijazam . U nutrašn ja snaga i veoma visok nivo samopoštovanja proističu iz osećaja da ste korisni i da znate kuda idete. M ožem o da se uzd ignem o do bilo čega kad od sveg srca verujem o da su naši životi po tpuno posvećeni toj stvari jer ona u n am a budi osećaj da smo istak­nu ti i značajni. K ad vidimo da naši napori doprinose nekom važnom projektu ili vrednom cilju, ostvarujem o svoju n a j­dublju želju — želju da svet p rom enim o nabolje. K ad znam o da naš život i rad im aju smisla, budem o pun i energije i posle radnog vremena. P ronađite cilj za kojim ste ludi, cilj kojem ste voljni da po tpuno posvetite sve ono što jeste — i ko zna? — m ožda ćete ponovo postati idelista. U svakom slučaju, p o n o ­vo ćete steći smisao za avan tu ru i igru, a ru tin u ćete pretvoriti u svetkovinu."

Suštinske želje s tim ulišu naše osećaje i bude preduzetnič- ki d u h u nam a. O n e su gorivo naše maštovitosti, oslobađaju našu kreativnu energiju i izazivaju duboki osećaj posveće­nosti onom e čime se bavimo. Veoma je teško baviti se nečim što će vas dovesti do nečega što ne želite.

KAD IMATE I KAD NEMATE

Kako m ožete da znate kada koristite osvajačku silu a kada ne?

Kad nemateAko ne budete koristili osvajačku silu u sebi, osećaćete se

kao štap koji pluta po vodi. Um esto da vi određujete pravac

101

D N K uspeha

kojim će vaš život ići, on će vas sam nositi gde bude želeo. Po- stavljaćete ciljeve ali ih nikada nećete ostvarivati, tako da ćete misliti da život upravlja vama. M ožda ćete čak odlučiti da prihvatite status kvo jer ćete poverovati da ne m ožete da u ra ­dite ništa. M ožda ćete pomisliti da nem ate izbora i završiti tako što ćete se pom iriti s tim da nikada nećete ostvariti ono Što želite. Još gore, m ožda ćete situaciju u kojoj ste se našli videti kao bezn ad ežn u i početi da um irete em otivno i d u h o v ­no — samo zbog pogrešnih ubeđenja koja vas ograničavaju. Ako vam se u životu dešava bilo Šta od ovoga, to znači da još uvek niste otkrili da stvarno im ate m ogućnost da birate i da m ožete da prom enite sve što poželite. N iste rođeni za osred- njost i nesreću. Sposobni ste da birate, a sam im tim m ožete da kontrolišete m nogo više nego što mislite.

Kad imateT ren u tak u kojem ste počeli da koristite svoju osvajačku

silu, p repoznaćete po tom e što ćete se osetiti srećnim, živim i u z b u đ e n im zbog svega što vam se dešava u životu. Takođe ćete znati da je ono što radite pod vašom kontrolom. Uživaće- te u p u tu kojim idete. Jer, sposobni ste i m ožete da pronađete način da uradite sve što je potrebno i ostvarite željene rezu lta­te. Počećete da utičete na svet oko sebe, tako da će se dešavati ono što vam ide u prilog. Vaš neukrotivi d u h potiče od osva­jačke sile u vama. Osećaćete se sposobnim da ostvarite sve što poželite i poverovaćete da ste otkrili Šta znači blagostanje. Bi- ćete srećni čak i u teškim vrem enim a. Postizaćete ono što ste naum ili pa ćete biti ok ru žen i i opipljivim i neopipljivim d o ­kazim a da ste oslobodili osvajačku silu u sebi i da ste je isko­ristili za ostvarenje svojih suštinskih želja.

102

D N K uspeha < 3

5RODME SILE

K ad otkrijete svoje suštinske želje i oslobodite osvajačku silu u sebi, na scenu stupa i ostalih deset sila: en tuz ijazam , sreća, kreativnost, usredsređenost, podsticaj, posvećenost, disci­p lina, istrajnost, ta lena t i ostale sposobnosti.

K ao rođaci u nekoj porodici, ove sile su blisko povezane. Ako deluju zajedno, postaju d inam ične i uza jam no podsticaj- ne. K ad identifikujete ono što želite od sveg srca, vaš um au to ­m atsk i postaje kreativniji. A vi tada postajete usredsređeni, fokusirani, disciplinovani, p redan i i p u n i en tuz ijazm a. U z to, svoje talente i ostale sposobnosti koristite na bolji način.

Tragično je što većina ljudi ne zn a kako da iskoristi i pri- m eni ove sile. N a osnovu ličnog iskustva — i posredno, na osno­vu iskustava ljudi koji su prevazišli teškoće, svoju prošlost i naizg led nerešive p rob lem e — z n a m da je sposobnost da se uči i deluje daleko veća kad suštinska želja povuče oroz osvajač­ke sile u čoveku.

Ako u lam p u stavite sijalicu od sto vati, jasno je da će svet- lost biti jača od one koju bi dala sijalica od dvadeset pet vati. Isto važi i za osvajačku silu. U stajanje iz kreveta i o d lazak na posao bi m ožda mogli da b u d u označen i dvadesetpetim po- deokom na vašoj skali suštinskih želja. M eđu tim , isto tako m o že da se dogodi da se uveče vratite kući s posla i da po- m a m n o počnete da radite na m aketi broda, m o žd a i do p o n o ­ći, da biste je završili. Takav nap o r je dostigao stoti podeok na vašoj skali suštinskih želja i predstavlja nešto u čem u uživate bez obzira na kasne sate.

K ako da odredite koliku snagu crpite iz osvajačke sile? P rilično jednostavno. D a biste tu snagu izmerili, upotrebite sledeći , ,Snagom etar“:

103

DNK uspeha

VAS 5MAGOMETAR

5ila 5 naga u vam a

Nist^ii Umerena I Isof^a

Sile srcaEntuzijazam , u zb u ­đenje, strastSreća, radost, zaba­va, igra — — —

Sile razum aKreativnost, inova­tivno razmišljanjeUsredsređenost, sl^on- __ __ __centrisanost — ---- —

Sile voljePodsticaj, odlučnostPredanost, posvećenost — ---- —

Disciplina, doslednost — ---- —

Istrajnost, upornost, — ---- —izdržljivost — ---- —

Sile sposobnostiTalenat, nadareno­sti, veštineMudra upotreba spo­ — ---- —

sobnosti — ---- —

104

D N K uspeha < 3

M nogo toga m ožete da postignete čak i kad je osvajačka sila naizgled uspavana u vama — to je m oguće jer uvek imate želje određenog intenziteta. Ali ako je osvajačka sila angažo- vana na veoma niskom nivou, m ožda nećete ni ustati iz kre­veta. Ako je ova sila angažovana na u m erenom nivou, obav- ljaćete dužnosti — dodeljene zadatke, svakodnevnu kupovinu nam irn ica i ostale ru tinske stavke s liste onoga što treba da uradite. N aravno, pod uslovom da su to stvari koje m orate da uradite. Ali kad su sile vašeg srca, razu m a i volje angažovane na visokom nivou, pokazaćete zapan ju juću energiju, snagu i strast.

Č ak i drugi ljudi m ogu da iskoriste moć vaše osvajačke sile da bi ostvarili neku ličnu korist — posebno ako su njihove suštinske želje bliske vašim. U takvim slučajevima, postajete vođa ili instruk tor on im a koji žele da slede vaš primer, jer u karijeri ili životu idu sličnim putem .

UM UTR ASM JA MOTIVACIJA

K ad čovek istrajava na nekom zadatku, kažem o da je od lu ­čan. Ali, odakle dolazi odlučnost? N ek i bi rekli da dolazi iz posvećenosti, predanosti ili osećaja za dužnost. M eđutim , ja m islim da su suštinske želje jedini izvor kako odlučnosti takoi motivisanosti koje su od kritičnog značaja za uspeh. Ako ne težite ka ostvarivanju suštinske želje, nećete biti odlučni ili m otivisani u nekoj značajnoj meri. N ećete istrajno težiti ka ostvarivanju nečega ukoliko nije u p itan ju vaša suštinska želja.

K ad naučite da oslobađate osvajačku silu tako što ćete b u ­šiti i kopati do suštinskih želja u svim oblastim a svog života, otkrićete da vam je život u daleko većoj meri ispunjen sre­ćom, zadovoljstvom i spokojem. Obratite pažn ju na to da sam upotrebio reč naučite. Osvajačku silu ćete početi da koristite

105

D N K uspeha

autom atski kad naučite da ispravno prepoznate svoje suštin­ske želje.

Motivacija koja dolazi spolja (spoljaŠnja motivacija) obično samo zagrebe površinu. Z bog toga nem a nikakav trajni uticaj ili je taj uticaj sasvim mali. Ali kad ste svojom suštinskom željom podsticani iznu tra (unu trašn jom m otivacijom), ništa vas neče zaustaviti.

K ad znate šta tačno želite, osvajačka sila vam postaje dos­tupna u svoj svojoj moći. Sva velika dostignuća su posledica izuze tno velike rešenosti i istog takvog poriva, a obe ove stvari potiču od suštinskih želja.

I vi možete da postanete izuzetan čovek — čovek koji ostva­ruje sve Što m u srce poželi — ako upregnete u jaram osvajačku silu u sebi. To čak m ože da stvori nove talente i karakteristike— ukoliko je nešto tako potrebno. Osvajačka sila rađa e n tu z i­jazam , odlučnost, posvećenost, kreativnost i disciplinu, daje podsticaj i izaziva veliko zadovoljstvo i sreću. Svaki ko radi na ostvarivanju svoje suštinske želje je već izuzetan .

Ljudi m e često pitaju: „Sta vas m otiviše?“ Moj odgovor je uvek jednostavan — motivisan sam iznutra , b ro jn im suštin ­skim željam a. Tačno p rep o zn am svoje suštinske želje a onda

delu jem na osnovu njih. Jer, kad tako radim , to m i uvek donese vredne nagrade i veliku sreću. Suš­tinske želje su m i zapisane na sr­cu, a ono što je zapisano na srcu uvek se ostvari.

Jedan čovek mi je jednom p ri­likom rekao: „N e ra z u m e m kako m ogu da b u d em ono što nisam i rad im ono što ne u m em . N isam prodoran i n em am sa m o p o u z ­danje — jednostavno sam lik s d o ­

njeg dela totema. N e u m e m da steknem prednost tim e što ću iskoristiti prilike koje m i se ukažu . I kako onda da zarad im

„Kreativna m oć nam po­staje dostupna samo kad smo svesni da tačno zna­m o šta želim o i kad smo čvrsto rešeni da ne odu­stanemo dok to ne dobi­jem o. “

— A leksandar G ra h a m Bel

106

D N K uspeha < 3

novac koji želim i koji m i je potreban kad ne um em da za ­radim ni toliko da svakog meseca p latim račune? N ikada n i­sam zarađivao više od trideset dve hiljade dolara godišnje. Osim toga, sputava m e to što n em am dip lom u." Lista razloga zbog kojih nije mogao da bude uspešniji i zarađuje više novca bila je beskonačna.

U pitao sam ga zbog čega dozvo­ljava da njegova prošlost određuje nje­govu budućnost. N ije um eo da mi odgovori a ja sam nastavio tako što sam počeo da m u pričam o suštinskim željam a i osvajačkoj sili. O n mi je u poverenju rekao da više nem a nade kao što nem a ni šanse, jer je već propustio sve povoljne prilike u životu. Mislio je da je iz nekog razloga njegov život lišen sreće i zadovoljstva.

M nogo ljudi misli da povoljna prilika pokuca na vrata sa­m o jednom ; ostali veruju da ona pokuca m nogo puta. Ali ja kažem da povoljna prilika ne kuca uopšte. Covek je taj koji kuca. K ad vas podstiče suštinska želja, vaša osvajačka sila neće dozvoliti da kucate stidljivo i tiho. Bićete nestrpljivi da vam se vrata otvore što pre jer želite ono što je iza njih. Zbog toga kucajte iz sve snage — žestoko i odlučno — dok vam se vrata ne otvore. M ožda ćete čak biti sprem ni da razvalite vrata ili obijete bravu — jer, uradićete sve što je potrebno da bi­ste stvorili povoljnu priliku.

FAKTOR SLUČAJNOG OTKRIČA

Cesto se događaju neverovatne stvari — po tpuno nezavisne od onoga što pokušavate da postignete. N jih naz ivam b lagosloven im s luča jn im o tkrić im a. K ad iz sve snage navaljujete na vrata A, neko ili nešto m ože da otvori vrata B. Cesto se dešava da kad pogledate kroz vrata B, shvatite da je ono što se nalazi iza njih daleko bolje od onoga čem u ste

„M udar čovek će stvoriti više povolj­nih prilika nego što će na njih naići. “

— Frensis Bejkon

107

r > D N K uspeha

„Jaka želja za bilo čime če sigurno doneti uspeh, je r samo ona uvek uka%e na prava sredstva. “

— Vilijem H ezli t

težili. M eđutim , vrata B ne biste videli otvorena da niste bili u hodniku u koji ste ušli da biste otvorili vrata A. Z bog toga uvek pogledajte Šta se krije iza ostalih otvorenih vrata ili sami pokušajte da otvorite neka od njih.

Kad naučite da koristite svu m oć osvajačke sile u sebi, uspeh i ostvarivanje svega što poželite su unapred garantovni.

O tac Tajgera Vudsa, Eri Vu- ds, rekao je jednom prilikom: „N ikada ga nisam terao da tre ­nira." K ad je im ao dve godine, Tajger je zapam tio broj telefo­na u očevoj kancelariji. Taj broj je okretao da pita oca m ože li da trenira s njim. U Tajgeru se

razvila ljubav koja nije bila samo slabački p lam en. Kasnije je rekao da je golfom bio fasciniran zbog toga što se činilo da njegov otac uživa u toj igri. Tajgerov zapan ju juć i uspeh je p o ­tekao od njegove suštinske želje da igra golf.

U knjizi Car borbe, s tručn jak za aikido Tom K ram piše da ako neko pokuša da vas udari, ne treba da uzvratite tako što ćete blokirati udarac. Um esto toga, iskoristite energiju udarca tako da steknete prednost. K ad pokušate da blokirate udarac,

svoju moć i snagu koristite da se oduprete d ru g o m čo- veku. Ovo stvara situaciju tipa pobedi-ili-izgubi. U aiki- du, strategija je da uzm ak - nete i prihvatite udarac, ali tako da napadačevu energi­ju iskoristite da biste ga o b o ­rili. P rim ena tehnike neu tra ­

lizacije takođe m ože da bude strategija. O d suštinskog je značaja, kako nas Tom uči, da naučim o kako da b u dem o centrirani, kako u m o m tako i telom, opušteni i pripravni. U tom stanju uzvišene svesti i povezanosti, prestajem o da

Na prošlost ne gledaj s tugom. Prošlost se neče vratiti. M u ­dro oplem eni sadašnjost. Ona ti pripada. “— H e n r i Vodsvort Longfelou

108

D N K uspeha < 3

razm išljam o o m ehanici i počinjem o da se usm eravam o na p ro tok energije.

C entrira ti sebe znači prikupiti svu svoju energiju i usred- srediti je na svoj fizički centar. K ad ste centrirani, povezani ste s kosm ičkom energijom. Nevolje prihvatite kao povoljnu priliku da nešto naučite, usavršite se i napreduje te u životu. Ako na ono što vam se dogodi reagujete na centrirani način, ostaćete pozitivni i nap redn i a svoju energiju čete održati u sm eren u na suštinske želje. Ako niste centrirani, u teškim v rem enim a ćete veom a lako biti izbačeni iz ravnoteže jer ćete negativno reagovati na sve što se dešava. A bićete i skloni da nevolje prihvatite lično.

v

C in i se da suštinske želje daju čoveku nad ljudsku snagu da prevaziđe sve prepreke i problem e i ostvari ono što želi. K ad težite ka ostvarivanju želja svog srca, ostajete centrirani— fizički, m en ta lno i duhovno.

„Polazna tačk^a svih do­stignuća je želja. Slabe že ­lje donose slabe rezultate, kao što mala vatra daje m alo toplote. K ad su vaše želje dovoljno jake, čini se da posedujete nadljudsku m oć da ih ostvarite. “

— N apo lion H il

109

Stav hoji vodi do uspeha

Nem a te dužnosti kpjtl potcenjujemo u tolikoj meri kao dužnost da budemo srećni.

— Robert Luis Stivenson

Fo rm u la stava koji vodi do usp eh a čini ostvarivanje vaših suštinskih želja sasvim jednostavnim. D a bismo dostigli

svoje ciljeve, ovu form ulu koristimo svi, bez obzira da li smo toga svesni ili ne. O na je sastavni deo mog iskustva sa svim onim što sam ostvario i postigao.

Form ula stava koji vodi do uspeha pokazuje vam kako da otključate i otvorite vrata povoljne prilike. M nogi ljudi su slu­šali s tručnjake ili čitali njihove knjige i posle toga ostajali zagrejani za taj ja-sve-mogu pristup. Ali, p lam en u takvim ljudim a se brzo ugasi tako da ne nastave da idu pu tem kojim su krenuli. M ože se čak desiti da ne naprave ni prvi korak ili da odustanu suviše lako. N išta od ovoga neće se dogoditi ako spoznate svoje iskrene suštinske želje i p rim enite form ulu stava koji vodi do uspeha.

SU = (SŽ + P) X OA + I

110

D N K uspeha < 3

Stav koji vodi do uspeha = (Suštinska želja + Pravac) x Odgovarajuća akcija + Istrajnost

STAV KOJI VODI DO USPEHA

Stav koji vodi do uspeha je raspoloženje koje vam o m o ­gućuje da ostvarite sve što želite, jer znate da ćete moći da stvorite povoljnu priliku a onda i da je iskoristite. M ožda n e ­ćete obavezno znati na koji ćete način tu povoljnu priliku stvoriti, ali ćete zato znati da ste sposobni da naučite sve što je potrebno da biste stekli neophodne osobine, veštine i karak­teristike. S takvom osnovom, treba samo da identifikujete ono o čemu stvarno želite da učite, a onda da pronađete sa­vetnika koji će vam skratiti i ispraviti vijugavi put sticanja znanja.

Zapamtite da ste dovoljno pametni da naučite sve ono čemu je neko voljan da vas poduči. Pomoću znanja koje ćete steći od savetnika i stava koji ćete prihvatiti od njega, moći ćete da stvorite povoljnu priliku, a onda i da je iskoristite. M ožda ćete se iznenaditi kad shvatite šta sve m ožete da uradite. Potrebne talente i stavove ćete steći zahvaljujući svojim suštinskim željam a i osvajačkoj sili u vama.

K ad verujete u nešto i kad imate poverenje u sebe, posti­žete više i pokušavate da uradite još više. Drevni Grci su veru definisali kao „podsticaj na delovanje zasnovan na poverenju u sebe1'. Sto više poverenja u sebe imate, to više delujete.

Kako možete da dođete do više vere i više poverenja u sebe? M ožete da ih pozajm ite od nekoga ko ih ima u izobilju — od ljudi koji su već uspešni u onom e što želite da naučite — bez obzira da li su u p itanju skijanje, plivanje, brak ili posao. Kad budete primenili ono čemu su vas takvi ljudi naučili, ostva- rićete željene rezultate i na taj način u velikoj meri uvećati veru koju imate. A kad budete primenili svoju novostečenu

111

D NK uspeha

veru, steći ćete još više poverenja u sebe i postati još p o u z ­danija osoba.

5U5TIM5KE ŽELJE

Upotrebite ove jake, m oćne i iskrene želje — koje na vašoj skali suštinskih želja dostižu stoti podeok — da biste uspeli u svemu što poželite. P ronađite neodoljivu sveprožim ajuću želju koja je toliko jaka da će pokrenuti osvajačku silu u va­ma. Jedina stvar koja će vas naterati da uradite ono što vam je nepoznato , neprija tno ili čak zastrašujuće, je uverenje da je nagrada koja vas čeka vredna toga. Vaša zona prijatnosti je ono što trenu tno im ate u životu. Ako od života želite više, m orate da uđete u zonu neprijatnosti — daleko veći krug. Sto duže budete boravili u zoni neprijatnosti, to ćete se prijatnije osećati u njoj. I neće proći m nogo vrem ena a obod prvog kruga će nestati — vaša zona prijatnosti će tada obuhvatiti ovaj novi veći krug.

Koliku biste zonu prijatnosti voleli da imate? M ože da b u ­de velika koliko god poželite. M ožete da odaberete da ni sebi ni njoj ne postavite nikakve granice. Ako možete da učite, onda m ožete da radite, imate i budete sve što poželite.

112

D N K uspeha

K ad ljude pitam: „Šta radite da biste stvorili povoljnu p ri­liku?", čujem svakakve izgovore. Ali nem a tog izgovora koji ne bih mogao da pobijem jer ih sve poznajem više nego dobro— a poznajem ih zbog toga što sam ih i sam koristio. Sve se svodi na to da li nešto želite ili ne. Ako neko kaže da bi voleo da nauči da pliva ali se plaši vode, uzvratim m u na sasvim određenim način: D a li želite da naučite da plivate ili ne? Izbor je vaš. Ako je vaša želja dovoljno velika, uradićete sve što je potrebno da biste je ostvarili, čak i pored straha. Stvar je sasvim jednostavna. Paradigm e koje nas ograničavaju su odgovorne što se ostvarivanje želja čini tako teškim.

N ek o m prilikom, stidljivo mi je prišla m lada žena i rekla da bi stvarno volela da se zaposli ali je plaši to što jednostavno nije „stvorena za posao koji joj nude".

„A kad ste stvarani, za šta ste stvoreni?", upitao sam je.Sebe je videla kao „samo domaćicu".K ad ljude pitam: „Sta ste vi?", čujem stvari kao što su: „Ja

sam samo sekretarica", „samo vozač kam iona", „samo vodo­instalater" ili „samo majka". L judi sami sebe etiketiraju tim „samo". Takav „samo" stav predstavlja način da um anjite z n a ­čaj svoje trenu tne uloge. Ako niste zadovoljni svojom tre n u t­n o m ulogom, m ožete da je promenite. Svi smo mi „samo" ljudska bića sa svim sposobnostima i osobinam a koje nam je Bog dao u trenu tku kad smo rođeni. I m ožem o da radimo, im am o i postanem o sve što nam srce poželi. Potencijal sva­kog ljudskog bića je ogroman.

U vek će biti onih će vam govoriti da je „to nem oguće uraditi". N eki ljudi — iz brige ili ljubavi — m ogu da vas posavetuju da ne idete napred.Ovakvi saveti su zasnovani na n ji­hovom m išljen ju i og ran ičenom iskustvu. Bez izuzetka, svi koji vas savetuju protiv izlaska iz kolotečine i slikaju zastrašujuće sli­ke neuspeha, nikada nisu bili uspešni. Cesto podsećajte samog

„Čovek k ° j‘ kaže da je nešto nemoguće ura­diti, ne treba da om e­ta onoga koji tu stvar radi. “

— Kineska poslovica

113

c£> D N K uspeha

sebe da nije dobro slušati negativne ljude koji n isu postigli ono što vi nam eravate da uradite . Takvi ljudi ne m ogu da vas izdignu do nivoa koji n ikada nisu dostigli — ne m ogu da vas nauče nečem u Što ni sami ne zna ju . Ali m ogu da de lu ju vrlo obeshrabrujuće.

P oznajem čoveka čiji su roditelji celog života radili za druge. Iz brige i ljubavi za svog sina, pokušali su da ga obeshrabre i odvrate od toga da započne sopstveni biznis. Govorili su m u: „Nećeš im ati redovnu p la tu .“ K ad to nije p o ­moglo, rekli su m u: „Znaš, osam deset procenata privatnog b iznisa p ropadne veoma brzo. N e m a š šanse. N e m a š p o treb ­no obrazovanje. Bilo bi ti bolje da nađeš posao u nekoj dobroj kom pan iji i napreduješ polako."

Ali, taj čovek nije poslušao ni svoje roditelje ni ostale koji su sum njali da će on ikada ostvariti svoju suštinsku želju. D a ­nas je veoma uspešan i zadovoljan što je slušao sam o one koji su već postigli ono što je i sam želeo. L jud i koji su m u p o ­mogli da se izdigne na njihov nivo znali su način na koji to m ože da ostvari.

Taj m ladi čovek sam bio ja. LTspeh koji sam ostvario d u g u ­jem svojim suštinskim željam a, svojim savetnicim a. Bogu i svojoj žen i koja m e je podržavala i hrabrila. Predstava koju su moji roditelji imali o b izn isu i obrazovanju je m o žd a bila tačna, ali je bilo p o tp u n o besm isleno da dozvolim da m oja prošlost odredi m oju budućnost. M oji roditelji n isu uzeli u obzir m oć m ojih suštinskih želja. N ik ad a se n isu bavili b iz n i­som, a njihova sklonost ra z u m a je bila ograničena on im e što su lično iskusili.

114

D N K uspeha < 3

PRAVAC

Ipak, sama suštinska želja vas neće odvesti tam o kuda že ­lite da stignete. Ako živite u Kaliforniji i želite da se odvezete u Vašington, m ožda ćete imati veliku želju, ali će vam i pored toga biti potrebno da znate pravac.

Svi znam o da je prava linija najkraće rastojanje izm eđu dve tačke. Dakle, zar ne bi imalo smisla ići pravo — ili bar onoliko pravo koliko je to m oguće — prem a željenom cilju? Identifi­kacija suštinskih želja ima načina da vas navede na nešto veoma važno — na to da poželite da takve želje ostvarite što je m oguće pre. Ipak, m nogi ljudi ostanu zaglibljeni čak i pored toga što su tačno prepoznali svoje suštinske želje — samo zato što ne m ogu da odrede pravac. Dakle, ako želite da stignete iz Kalifornije u Vašington, pronađite tačnu m apu, odredite najkraći ili najprikladniji put, raspitajte se za detalje u nekoj turističkoj agenciji i saznajte sve o zaobilaznim putevima. M in im alizu jte m ogućnost da naiđete na zastoje i prepreke.

M ožda neće biti tako jednostavno da dođete do m ape na osnovu koje ćete videti kako ćete tačno povećati prihode, obezbediti više slobodnog vremena, prevazići navike koje vas sputavaju ili ostvariti bliske veze s ljudima. Uvek je daleko teže doći do takvih m apa — ali i one postoje.

K ad spoznate šta su vaše suštinske želje, m ožete da upo- trebite o ruđa koja vam stoje na raspolaganju — a koja su p ri­kazana u onom e što sledi. Ali, zapam tite da vas ova oruđa sam a — što znači bez suštinskih želja — n ikuda neće odvesti brzo.

■=: SavetniciTokom cele istorije, veliki svetski lideri su imali savetnike. Frenklin Ruzvelt je im ao D žordža Maršala, engleski kralj je imao Vinstona Cerčila, Julije C ezar je imao Marka Anto- nija. Ako su ljudi koji su na vrhu toliko pametni da potraže

115

r£> DNK uspeha

i iskoriste savetnike, zar ne mislite da bi bilo m u d ro da to u rad im o i mi?

KnjigeZa svaku svoju suštinsku želju m ožete da pronađete odgo­varajuću knjigu. K ad čitate knjige koje se obraćaju vašoj suštinskoj želji, čitanje postaje zadovoljstvo — takođe m ože da vam donese radost. G u ta te reči i prim enjujete sve što ste pročitali. (A to je vaša osvajačka sila u akciji.) In te resan tno je da osvajačka sila elim iniše dosadu — jer radite ono što želite. K upujte samo one knjige koje su povezane s vašim identifikovanim suštinskim željam a.

A udio i video program iAudio i video kaseta im a o svem u — počevši od poreza pa do veza s ljudim a. Ako se odnose na vaše suštinske želje, ove kasete vam m ogu pom oći da efikasno p rim en ite svoju osvajačku silu. M nogi p rogram i donose sasvim određeno kako-da. Ako se njihov sadržaj tiče vaših suštinskih želja, onda po ruka koju vam takvi program i saopštavaju m ože da izm en i vaš život.

Kursevi i sem inari o razvoju ličnostiD a ponovim o, sve dok se njihov sadržaj tiče jedne ili više vaših suštinskih želja, prezentacije na sem inarim a vam m ogu pom oći da dostignete svoje ciljeve. M nogi sem inari su besplatni ili veom a jeftini jer ih sponzorišu lokalni u n i ­verziteti ili neke d ruge organizacije. Sem inari i kursevi spadaju u najm oćnija i najkorisnija iskustva koja m ožete

v

da streknete. N ek i tra ju sat ili dva, neki pet dana. Cesto su veom a tem eljn i a, uopšteno posm atrano , zam išljen i su i organizovani tako da vam p o m o g n u da prevaziđete p re ­preke na koje nailazite, jer upravo ovakve prepreke koče

116

D N K uspeha < 3

vaš razvoj i ograničavaju vašu sreću. N a ovakvim sem in a­rim a i kursevim a učestvujete na em otivnom nivou. Moja najdublja suštinska želja je oduvek bila da im am najbolji m ogući odnos sa ženom i decom. Sve što m i pom aže da to postignem autom atski m i pom aže da ostvarim svoju suštin­sku želju.

ODGOVARAJUĆA AKCIJA

Suštinske želje ne m ožete ostvariti bez odgovarajuće akci­je. Stara latinska izreka kaže: „Ako n em a vetra, onda veslaj.“ A ja dodajem: ,Veslaj s oba vesla, ali prvo odveži čamac." Osva­jačka sila je ona m oćna stvar koja vas navodi da p reduzm ete odgovarajuće korake bez obzira na to kolikom se riziku iz la­žete i na koliko ćete prepreka naići.

To što želite da stignete u Vašington i što ste odabrali pu t kojim ćete ići, neće vas i odvesti tamo. T im e što ste kupili odgo­varajuću m apu , pročitali šta sve treba videti u Vašingtonu i napravili nekakav predračun, p reduzeli ste neke akcije, ali to nije dovoljno. Još uvek m orate da uđete u autom obil, n a p u n i­te rezervoar i krenete. Bez mape, m ožda biste imali teškoća da stignete. M ožda biste se izgubili ili bi vam se m ožda p ro ­bušila gum a. Svako putovanje je povezano s određen im riz i­cima, ali vas m ogućnost nailaska na p roblem e neće sprečiti da pokušate da stignete tam o kuda ste krenuli — a neće vas sprečiti zbog toga što je vaša suštinska želja da odete na o d m o r i vidite glavni grad svoje zemlje.

Stav da nem a tog rizika ili potencijaln ih problem a kojima ćete dozvoliti da vas zaustave, m ože da se p rim eni na sve oblasti vašeg života. K ad radite na ostvarivanju svoje iskrene suštinske želje, strah ne predstavlja ograničavajući faktor. Ako se plašite da nešto uradite a onda tu stvar ipak uradite, da li to znači da ste kukavica ili h rabar čovek? O dgovor je i

117

D N K uspeha

jedno i drugo. Ali stvar je u tom e što vaša suštinska želja p re t­vara strah u nešto s čime m ožete da izađete na kraj.

M oja žena i ja smo odlučili da sa svoje dve ćerke tinej- džerskog uzrasta odem o u Veil u K oloradu, da pešačim o po tam ošn jim p lan in am a . K ad smo se parkirali pored m alog hotela u p o d n o ž ju i k renuli p rem a p lanin i, bio je d ivan letnji dan. Kćeri su o d m ah pom islile da bism o m ogli da o dem o do nekog od ski liftova i tako se p o p n e m o na vrh. Rekle su da m ora biti da je pogled od an d e spektakularan .

K ad su m e pitale da li bism o m ogli da se p o p n e m o žičarom s d rven im sedištima, srce m i se steglo u g rud im a. P lašim se visine. Z ičare s d rv en im sedištim a idu visoko iznad zem lje i pošto sam bio svestan da bi m e od d u go tra jnog pada u provaliju odvajao sam o k om ad drveta, rekao sam: ,,N e.“ O n d a su m i objasnile da je nem oguće pasti sa sedišta — ovakve žičare koriste m ilioni ljudi a n ikada se ne dogodi n e ­sreća.

Posle su počele da m e mole: „M olim te, m o lim te, tata. G ore će n am biti d ivno .“

Pošto je m oja suštinska želja bila da udovoljim ćerkam a i pode lim divno iskustvo s n jim a, seo sam na sedište koje m e je odnelo na vrh planine.

D a li sam bio uplašen? N aravno . Bio sam u žasn u t. Ali, zahvalju jući osvajačkoj sili u sebi, ipak sam u rad io ono što sam želeo.

Ali pazite da odgovarajuću akciju ne pobrkate s n a p o rn im radom . L jud i koji n ap o rn o rade im a na m ilione. M eđu tim , oni n ikada ne osete zadovoljstvo koje p ru ž a usredsređivanje na ono čime se bave, kao što n ikada ne osete radost koju donosi život posvećen u spešnom ostvarivanju suštinskih želja. N ek i ljudi kažu da što čovek naporn ije radi, to će im ati više sreće u životu. Ali najviše sreće u životu ćete im ati onda kad radite pravu stvar. M nogi ljudi n ikada ne za s tan u — stal­no su u pokre tu i rade više nego n ap o rn o ali bez ikakvih

118

D N K uspeha < 3

rezu lta ta . U vek su nečim zauze ti ali se čini da ne ostvaruju n ikakav napredak. Z bog toga što nastavljaju da rade ono što su oduvek radili, n jihovi životi ostaju isti.

ISTR AJ MOST

N a svom p u tu od kuće u kojoj živite u Kaliforniji, do Sm itsonijan istituta u Vašingtonu, već im ate po treban pravac a time što ste počeli da vozite, preduzeli ste odgovarajuću akci­ju. Ipak, bez istrajnosti nećete ostvariti ono što ste naum ili. N a kraju krajeva, m ora te da vozite veom a dugo, a sasvim realne i vrlo verovatne prepreke vas m o g u sprečiti da stignete tam o. Ali, ako stvarno želite da dođete do Sm itsonijan institu ­ta , ako je to vaša suštinska želja, u radićete sve što je p o treb ­no.

Pošto je o d lazak u Vašington o zn ačen stotim podeokom na vašoj skali suštinskih želja, p ronaći ćete način da stignete tam o — čak i ako ostanete bez novca ili vam se pokvari a u to ­m obil. U vek ćete p ronaći način. K ad identifikujete svoju suštinsku želju, istrajnost dolazi au tom atsk i.

U ostvarivanju svoje suštinske želje, središte m ete m o žd a nećete pogoditi iz prvog pokušaja. M ožda ćete m ora ti da p o ­kušavate više puta , a o nda naučite kako da izvršite odgovara­juća prilagođavanja. Pre nego što sam ostvario sadašnji u speh— i p rihode koji su njegov sastavni deo — doživeo sam neuspeh u četiri b iznisa. Z b o g čega sam stalno počinjao iznova? Z bog toga što sam želeo da b u d e m slobodan — i to ne sam o u t inan- sijskom smislu. Želeo sam da b u d em svoj gazda i lično kon- tro lišem svoje vrem e i svoj novac. D a sam odustao — kako m e je m n o g o d o b ro n am ern ih ljudi savetovalo — ne bih im ao slo­b o d u da na posao d o laz im i od laz im kako poželim niti b ih se obraćao i pom agao ljud im a širom sveta.

119

c£> D NK uspeha

Gotovo svi učenici karatea im aju teškoće da nauče najteži udarac — udarac unazad . Težak je zbog toga što vam telo neće tek tako dozvoliti da taj udarac izvedete. Učenici koji ga uče im aju velike teškoće; udara ju samo u visini protivnikovog

gležnja ili kolena, i to bez odgovarajućeg držan ja i stila. Posle tri ili četiri časa, i dalje im a ju teškoće. Tada se razočaraju i poč­n u da jadikuju: „N ikada neću biti dobar u ovom e“ ili „N ikada neću naučiti ovaj udarac." Ali, kad ih

up itam da li stvarno žele da ga nauče, uvek kažu da.Pošto im pokažem pokrete koje m ora ju da nauče da bi

ovladali udarcem unazad , zad am im dom aći zadatak; h ilja­du pu ta nedeljno vežbajte udarac i jednom i d ru g o m nogom— i to najm an je dve nedelje. Po tom e kako reaguju na ovakvu instrukciju , obično m ogu da zaključim da li će postati vešti u udarcu unazad . N ek i p ris tanu da vežbaju, neki se bune, a neki p okažu istrajnost. N aravno , oni koji p o k ažu istrajnost postanu eksperti za ovaj udarac. Svi im aju sposobnost, ali samo nekolicina im a odgovarajuću sklonost srca.

F o rm ulu stava koji vodi do uspeha sam g o d inam a posm a- trao u akciji — zbog toga sam ubeđen da deluje svaki put. Dovodi do neverovatnih rezulta ta i n ikada ne zataji. Ako i vi budete sledili ove jednostavne korake, moći ćete da uživate u životu koji je u najvišem m ogućem stepenu ispun jen srećom, harm onijom i zadovoljstvom. Jer, kad počnete da koristite form ulu stava koji vodi do uspeha, od nje ćete im ati velike koristi.

„Jednostavnije ćemo uraditi ono na čemu istrajavamo, ali ne zbog toga što se priroda te stvari vre­m enom izm enila već zato što se uvećala naša sposobnost da je uradimo. “

— H ib e r D ž. G ra n t

120

D N K uspeha < 3

Mark LešičkaG odinel986, jedan od osnivača fonda nam enjenog bolnici za decu zamolio je M arka da bude donator. Ovaj osnivač je bila žena, a M arku se javila u ime bolnice da bi m y ispričala kako su se o n jenom detetu tamo starali dok je bilo bolesno. M ark je bio toliko d irnu t ovom pričom da se osetio obaveznim da uradi sve što je u njegovoj moći da žena koja m u se obratila postane najuspešnija u prikupljanju sredstava — daleko uspešmja od ostalih osnivača fonda.

Nekoliko dana kasnije, M ark je otišao u obilazak jedne od svojih nekoliko prodavnica video opreme. Žena koja je radi­la kao m enadžer prodavnice ispričala m u je o članku koji je pročitala u novinama. Č lanak je bio o ,,betmobiIu“. Upitala je M arka da li bi bilo moguće upotrebiti ,,betmobil“ kao p ro ­motivno sredstvo. M ark se prvo nasmejao, ali je odm ah zatim pomislio na osnivača fonda nam enjenog bolnici za decu.

Posle m nogih poziva obližnjeg zastupništva retkih au to ­mobila, M ark je uspeo da ubedi direktora da odobri upotre­bu ,,betmobila“ za prikupljanje sredstava. Prema dogovoru koji su postigli, M ark je trebalo da plati troškove izrade rek­lame i transporta a uz to je preuzeo obavezu da dobije potreb­n u dozvolu od filmskog studija Vorner Braders. D irektor je takođe zahtevao da se u svim oglasima jasno istakne da je ,,betmobil“ ustupljen isključivo za prikupljanje pomoći koja je nam enjena bolnici za decu.

M ark se bacio na posao, i od ljudi koji su radili za njega, ali i od svojih prijatelja, dobio je obe­ćanje da će m u pomoći. Kad je stupio u kontakt s filmskim studijom, bio je veoma iznena­đen jer je saznao da to nije prvi p u t da se ,,betmobil“ koristi u dobrotvorne svrhe. Takođe se obradovao kad je saznao da će studio pokriti sve troškove

„Vitalnost se ne pokazuje samo u sposobnosti da se bude istrajan već i u sprem­nosti da se započne izno­va. “

— F. Skot Ficdžerald

121

D N K uspeha

osiguranja. M a rk se za tim obratio agenciji koju je odab rao za izradu reklam e za , ,b e tm o b ir \ Pre nego što je rek lam a zavr­šena, M ark je otišao na kraći odm or. D o k je bio na o d m o ru , pozvali su ga iz kancelarije da bi m u rekli da je d irek to r za s ­

tupništva odustao od dogovora.

„Tajna uspeha kj'ije se a postoja>70777 cilju. “— B en d ž am in D izraeli

Č in ilo se da re k lam n a agencija nije p o m e n u la da je , ,betm obil“ u s tup ljen isključivo za p r ik u p lja ­nje pom oći koja je n a m e n je n a bolnici za decu. M ark je o d m a h

pozvao d irektora zas tupniš tva i obećao da će p ro p u s t u rek la­m i biti ispravljen.

U prkos p rep rek am a na koje je nailazio , M a rk n ije odustao jer je bio podstican suštinskom željom da p o m o g n e u s a k u p ­ljanju novca za stvar od javnog značaja koja m u je bila bliska. Betm obil se p o kazao izu ze tn o uspešn im — više od četiri h il ja ­de ljudi je prisustvovalo dobrotvornoj priredbi, a za sam o dva dana sakup ljeno je deset p rocenata sredstava sakup ljen ih te godine. M arka su posle toga zvali i iz m n o g ih d ru g ih b o ln i­ca — zvali su ga s m o lb am a da ,,betm obil“ p o m o g n e i n j i ­hovim osnivačim a fondova i poseti neizlečivo bo lesnu decu.

Pošto je M ark bio p o d s tak n u t da p o m o g n e da se za b o l­n icu sakupi što je m oguće više novca, ništa nije m oglo da ga zaustavi. Bez zapisivanja ciljeva i svakodnevnih afirmacija, prevazišao je sve prepreke, ispitao sve m ogućnosti i na kra ju istrajao kad je naišao na teškoću. Jer, identifikovao je svoju suštinsku želju, a to je bilo dovoljno da osvajačka sila u n je ­m u stupi u akciju — posle toga je sve postalo m oguće.

Hiber Dž. GrantK ad je H ib e r D ž . G ra n t bio dečak, postao je član bejzbol k lu ­ba. Ali, nije im ao dovoljno snage da lop tu baci od jedne do druge baze, da je udari kako treba ili da trči brzo. Z b o g toga su ga zadirkivali i nazivali „slabićerp". O vo bo lno zadirkiva- nje navelo ga je da se svečano z a k u n e da će jednog d an a igrati

122

D N K uspeha < 3

u najboljem timu i osvojiti šampionat. Kupio je loptu za bejz- bol i sate i sate provodio tako što ju je bacao o zid štale. Ruka ga je posle toga toliko bolela da noću nije mogao da spava. Ali nastavio je da vežba tako da je na kraju postao član jednog od najboljih timova, s kojim je osvojio i šam pionat.

Stiv Jang„M nogo je toga zbog čega je bilo m alo verovatno da ću ikada postati ozbiljan kandida t za odbram benog igrača u saveznoj ragbi ligi. K ao početnik, godinam a sam gajio veliku sum nju u sebe. Bio sam kao M ali voz koji nije mogao da povuče. Stalno sam govorio: 'Jednostavno ne m ogu. Jednostavno ne m o g u .’ Ali ipak sam uspeo. Tajna m og uspeha krije se u tome što sam zn ao da sam sposoban i da duboko u sebi im am najiskreniju želju — zbog toga sam i izdržao. Č inilo se da m i se uspeh jed­nostavno dogodio. Sedeo sam u trećoj ligi i polako postajao sve bolji. Jednostavno sam napredovao i poboljšavao svoju igru , a to se nekako nije zaustavilo ni u jednom trenutku . Išao sam korak po korak. I, kako je vreme prolazilo, postao sam M ali voz koji j e mogao da povuče. N ova po ruka koju sam počeo da šaljem sam om sebi bila je: ’Mislim da m ogu. M is­lim da m o g u .’ Prevazišao sam svoje sum nje. K ad jednostav­no idete napred i istrajavate u tome, nekako uradite ono što ste mislili da n ikada nećete moći. N ajteže m i je bilo kad sam se približio onom e što je postizao D žo M ontana . K onačno m i se ukazala prilika a ja sam počeo da preispitujem samog sebe. Suočio sam se sa strašnom razlikom izm eđu nas dvo­jice. Ali, privukao me je izazov. Bez prestanka sam ponavljao: ’Izd ržaću i ovo. H o ć u da vidim gde će m e to odvesti.’ I — jednog dana sam se p robudio kao najvredniji profesionalac u1 * U

lS l-Ovakav stepen istrajnosti postoji u svima n am a — ukoliko

nešto želimo od sveg srca. Kad me je jedan od mojih savetnika nekom prilikom upitao zbog čega zm aj leti, naučio sam lek-

123

D N K uspeha

čiju o nevoljam a. N aim e, na njegovo pitanje zbog čega zm aj leti, odgovorio sam: „Z bog vetra“, Savetnik je uzvratio: „P ra­vi odgovor je — zbog konopca. Sta bi se dogodilo da ispustiš konopac d o k zm aj leti? Z m aj bi pao na zem lju . Vidiš, o tpor vetru koji nastaje zahvalju jući konopcu ne sam o što održava zm aja u v a z d u h u već m u om ogućava da se izd igne do neve- rovatn ih visina."

D akle, kad naiđete na o tpor ili nevolje, setite se da ste i vi kao zm aj koji leti na nebu i da vam je o tpor po treban da biste postali jaki i ostali tam o gore — ili da biste se izdigli još više. Z n a m da je ovo tačno — bar kad sam ja u p itanju . K ao posled- ica naizgled negativnih stvari koje su m i se dogodile u životu, danas sam ovde gde sam. N arav n o da takve stvari n isam vo- leo d o k su m i se dešavale, ali kad ih posm atram iz ove p e r ­spektive, v idim da su to bila iskustva koja su predstavljala nešto najbolje što je m oglo da m i se dogodi.

Vaša sposobnost da rešavate problem e jedan je od na jvaž­nijih e lem enata ostvarivanja u speha u bilo čem u. P rob lem i će stalno iskrsavati — to prihvatite kao činjenicu života. Ali n j i­hovo rešavanje je najbolji nač in da uspete.

„Istrajnost nije trka na duge staze. Ona je pre mnoštvo trka k ° je se n ižu jedna za drugom — trka na k ratk e staze."

— Volter Eliot

124

Poseban značaj savetnika

Prikačite svoj vagon za zvezdti.— Ralf Valdo E m erson

Im ati savetnika je sastavni deo stizanja do onoga do čega želite da stignete i ostvarivanja onoga što želite da ostvarite

— i to što je m oguće pre i sa što je moguće m anje grešaka. Savetm ke sm atram ključnim elem entom za postizanje na j­većeg učinka osvajačke sile u čoveku.

Verovatno ste već imali nekoliko savetnika koji su vam p o ­mogli u životu. N a primer, m ožda ste imali roditelja, in s tru k ­tora, nastavnika ili saradnika koji je izvršio veliki uticaj na vas i vaš život. Savetnik bi m ogao da bude i neko koga ne p o z ­najete lično — osoba čiji su vas p rim er i filozofija dotakli to­liko duboko da ste odlučili da se ugle­date na njega. N a neki način — direktno ili indirektno — ovi ljudi su bili tu kad su vam bili potrebni. Znali su o čem u govore i ukazali na bolji način da d ođe­te do onoga do čega ste želeli da d o ­đete.

„Veoma je važno da ne prestanete da postavljate p i­tanja. “— Albert Ajnštajn

125

e > D N K uspeha

Z b o g čega biste uopšte pokušavali da ponovo izmislite točak kad m ožete da porazgovarate s njegovim p ro n a laza ­čem? C ovek koji želi da bude uspešan uvek će učiti od d rug ih ljudi — učiće na njihovim uspesim a, ali i na greškam a koje su napravili.

Savetnicu su po trebni svima. O n i su od suštinskog z n a ­čaja u našoj po trazi za on im najboljim što život m ože da nampruži. Savetnici su idealni ako želite da iskoristite prečice iveć d o k azan e m etode da biste došli do bogatstva, bliskih odnosa s l jud im a ili bilo kog d ru g o g za vas važnog cilja. N i ­kada nem ojte verovati u priče da se neko izdigao do vrha bez ičije pom oći. I ne dozvolite s trahu ili ponosu da vas spreče da tražite savetnike.

Savetovanje je ušlo u m o d u pre jedne decenije — ljudi su se p o n a ­šali kao da je to nešto novo. Ali,savetovanje je i do tada bilo sas­vim uobičajeno u obrazovanju i poslu. Zanatlije su vekovim a osni­vale cehove u kojim a su postojali

sasvim određen i p rogram i šegrtovanja. N a osnovu tih p ro ­gram a, šegrti su sticali znan je i veštine od već iskusnih kvali- fikovanih radnika. Savetovanje je glavno uporište svih vojnih establiŠmenta ovog sveta: arm ije p rim aju regru te a pre tvara­ju ih u vojnike tako što kao učitelje i in s truk to re koriste kva- lifikovane, iskusne i često u borbi očvrsle narednike. D o k re ­gru ti uče u učionicam a, čitaju udžben ike i koriste pom oćna nastavna sredstva, p ridržavaju se nastavnog p lana i im aju k o ­risti od s tručnosti v rhunsk ih vojnih savetnika.

D an as se i biznis u velikoj meri oslanja na savetovanje i savetnike. Saveti se daju svakodnevno — i to u ćelom svetu. Savetovanje je zn a tn o uznapredovalo a u naše vrem e je p o z ­nato pod najrazličitijim nazivim a. Savetovanje je izvor z n a ­nja ali i vodič za sve nas — zbog toga p rona lažen je savetnika ne treba prepušta ti slučaju. N ik ad a nem ojte tražiti da vas uči.

„O naj kp p ita bude budala pet m in u ta a o?iaj k ° ne pit® ostaje budala doveka. “

— K ineska poslovica

126

D N K uspeha < 3

trenira i vodi čovek koji već nije uspešno ostvario ono što vi želite da ostvarite.

PRONALAŽENJE PRAVOG SAVETNIKA

K om e ćete postavljati pitanja? N aravno, nekom e ko zna odgovore. Veoma je važno kom e ćete ukazati poverenje — zbog toga takvu osobu birajte pažljivo. Sm ernice i savete koji su vam potrebni tražite samo od ljudi koji su već postigli ono što vi želite da postignete.

N ek o m prilikom sam čuo šalu o dva prijatelja koji ras­pravljaju o religiji. N azvaću ih D žejm s i D žo. D žejm s kaže D žo u : „Očigledno je da o religiji ne znaš ništa .“

„ Z n a m “, uzvratio je Džo.D a bi dokazao da D ž o nem a po jm a o religiji, D žejm s m u

je rekao da će m u dati pet dolara ako navede bilo koju od deset zapovesti.

D žo je prihvatio izazov, dugo i p o m n o razmislio a onda rekao: „Sada kad se sp rem am na počinak, m olim te, o Bože, da čuvaš m oju dušu. Ako u m rem pre nego što se p robudim , m o lim te, o Bože, da m oju dušu uzm eš k sebi.“

D žejm s se iznenadio i dao m u novac. „N isam verovao da ćeš uspeti!“, rekao je.

M orate da vodite računa o to­m e od koga tražite savete. Izbe- gavajte ljude koji raspolažu samo stavovima i m išljenjim a ali ne i činjenicam a.

Pronalaženje i korišćenje obra­zovanog, u p u ćen o g i iskusnog savetnika je od nem erljivog z n a ­čaja. O bično nije teško pronaći

„Ponekada je moguće naličiti vise na nečijim greškama nego na nje­govim ili njenim uspesi-

(ima.— H e n r i Vodsvort Longfelou

127

D NK uspeha

dobrog savetnika. Većina izu ze tn o uspešnih ljudi je više nego voljna da vam posveti vrem e i pom ogne da shvatite šta ih je dovelo tam o gde su sada. O n i obično vole ono čim e se bave i ako delite njihovo oduševljenje za tu oblast, sp rem ni su da vam pom ognu . Bar z n a m da sam ja sp rem an da p o m o g n em kad mi se neko obrati.

K ad savetujem nekoga, vraćam ono što m i je od sveg srca dano. Volim da savetujem ljude — volim da im po k ažem kako da ostvare uspeh koji sam i sam ostvario. Savetujem ih voljno i od sveg srca jer volim da z n a m da sam odigrao n eku u logu u n jihovom p u tu do uspeha. D o k az da je neko dobar učitelj je kad ga njegov učen ik nadm aši.

L jud i ponekada d ođu u m oju kancelariju i os tanu uz m e ­ne po nedelju dana. O d laze sa m n o m na poslovna putovanja ili prisustvuju p redavanjim a i govorim a koje d rž im . D a jem savete čak i telefonom, p u tem i-m ejla ili p ism im a — širom sveta. Postao sam ono što jesam jer sam im ao suštinsku želju da uspem , ali i zbog toga što sam uspešne ljude pitao kako su došli do vrha. O n d a sam slušao šta su m i govorili i radio ono što su m i predlagali.

LT kancelariji im am m eta lnu ploču s im en im a svih ljudi koji su u velikoj m eri uticali na moj život. N a vrhu ploče sam ugravirao n a t ­pis: „O vim ljud im a d u g u jem več- n u zahvalnost zbog velikog utica- ja koji su izvršili na moj život.“ I

tako se svakoga dana, čim u đ em u kancelariju , setim on ih koji su m i pom ogli da stignem tam o gde sam sada.

K ako da nekoga navedete da vam postane savetnik? Jed­nostavno ga zam olite. M ožete da ga pozovete te lefonom ili da m u napišete pismo. T om potencija lnom savetniku treba samo da stavite do znan ja da ste ozbiljni i da ne nam eravate da u za lu d trošite njegovo vreme. K ažite m u da ga sm atrate savršenim uzorom . Iskreno ga pohvalite zbog svega što je

„M udar čovek u či !Z iskustva. Izuzetno m u ­dar čovek uči iz iskust­va drugih ljudi. “

— D ž o n Bitevej

128

D N K uspeha < 3

postigao u životu i, što je još važnije, budite otvoreni u svojoj molbi. O tvoreno m u kažite u kojoj ste meri posvećeni ostva­rivanju onoga što želite.

K ad sam im ao dvadeset osam godina, zam olio sam boga­tog gospodina iz m oje crkve da mi bude savetnik. Ziveo je životom kakav sam želeo za sebe — im ao je vrem ena za p o ro ­dicu i prilično m nogo novca. Iako ga n isam poznavao lično, pozvao sam ga i rekao da želim da b u d em kao on i da živim kao on.

N asm ejao se i rekao: „Naravno! D ođite kad god hoćete. Ispričaću vam sve što z n a m .11 Postao je moj prvi savetnik za posao. Zahvalju jući onom e čem u me je naučio, u naredn ih pe t godina sam uspeo da zarad im znača jnu svotu. Bio sam dobar učenik: beležio sam sve što je govorio i slušao stvarno pažljivo.

M eđutim , v rem enom sam otkrio da je m nogo ljudi više zain teresovano za to da im presionira svoje savetnike nego da ih sluša. Zapisivanje ili sn im anje onoga što vam savetnik g o ­vori om ogućiće vam da ne previdite nešto važno. Takođe će vam om ogućiti da takve beleške ili kasete pregledate odnosno preslušate kad se ukaže potreba za time.

N em ojte očekivati da će se savetnici pojaviti ni od kuda ili da će se jednostavno stvoriti pred vam a — m oraćete da ih tra ­žite. U potreba kom pju tera i in terne ta je odličan način da s tu ­p ite u kon tak t s n jim a. Učitelj ili savetnik će ući u vaš život u tre n u tk u kad vam je najpotrebniji — u to sam se uverio iz iskustva. Ali ne zaustavljajte se sam o na jednom savetniku — tražite ih više. D ugoročno posm atrano , vrem e i napor koje u ložite u p ronalažen je savetnika će vam se višestruko isplati­ti. Sprečiće vas da napravite skupe greške koje uz to o d u z i­m aju m nogo vrem ena. M ože da se dogodi da od nekog savet­nika dobijete samo jed n u dob ru ideju — ali bi to m ogla da bude upravo ona koja vam je u tom tren u tk u najpotrebnija.

129

e^> D N K uspeha

,,5udija Džudi" Šindlin„Kad sam im ala četiri godine, roditelji su me upisali u plesnu školu. Učila sam balet, stepovanje i akrobacije — iako baš nisam lako letela kroz vazduh. Posle prilično ozbiljne povrede, bila sam oslobođena časova plesa — ali samo dok sam mogla da donosim opravdanja od lekara. M eđutim , moji roditelji su bili dovoljno m u d ri da shvate da ples i akrobacije m ožda nisu za m ene. I tako su mi dozvolili da se ispišem iz plesne škole.

„Iz iskustva z n am da m ora te da pronađete i negujete tih nekoliko stvari u kojima je vaše dete po prirodi dobro od sa­m og početka. N a taj način ćete m u pom oći da stekne sam o­pouzdan je i postane sprem no da rizikuje i počne da uči samo. Moji roditelji su v rem enom shvatili da sam dobra u k o m u ­nikaciji s ljudima i da sam talentovana za jezike. N isam imala smisao za m a tem atik u i p r irodne nauke — tu sam se provla­čila s m nogo teškoća. Ali, zahvalju jući razu m ev an ju koje su pokaza li m oji roditelji, m ogla sam sebe da vidim kao uspešnog oratora a ne osrednjeg m atem atičara . Shvatila sam da je bolje da ostvarim vrhunske rezulta te u kom unikaciji s l jud im a nego da postanem neuspešna balerina. U jednom t re n u tk u uspeha, dete m ože da nauči više nego za mesec d ana n eu sp e h a .“

Lu Tis„Većina uspešnih ljudi je izvukla vrlo velike koristi iz veze s nek im ko im je bio savetnik. U opšteno posm atrano , m ože da se govori o tri faktora koja nekog savetnika čine kao stvore­n im za nas. Prvo, treba da n am bude veom a sličan. D rugo , treba da je već ostvario uspeh u relevantnoj oblasti. Treće, tre ­ba da je i pre toga savetovao ljude i pom agao im da postanu uspešm — naravno, u oblasti u kojoj je i sam uspešan. Svi mi m o žem o da odaberem o one koji su ostvarili v rhunske rezu l­tate i zaslužili sveopšte divljenje, a onda ih proglasim o za uzore i svojoj deci ili svojim službenic im a kažem o: „Evo,

130

D N K uspeha < 3

ugledajte se na njih i postanite kao on i.“ Ali, ako ne m ožem o da vidimo sebe kako rad im o ono što ti uzori rade i ako su pri- m eri koje dajem o p o tp u n o drugačiji, iz naših priča o u zo r i­m a neće proisteći nikakve trajne prom ene.

„Najbolji savetnici su ljudi koji u vam a m ogu da prim ete više nego što to m ožete vi sami. O n i vas ne vide samo o n a k ­vim kakvi ste sada već i onakvim kakvi biste mogli da posta­nete. N e usredsređuju se na vaše pogreške i nedostatke. U m esto toga vam opisuju, često i slikovito, vašu snagu, vaše sposobnosti i vaše m ogućnosti. A kako im aju kredibilitet, pri- hvatate njihovu viziju i v rem enom razvijate nov unutrašn ji s tandard. Kažete: ’D a, to sam ja. U pravo sam takav.’ O n d a počnete da se ponašate u skladu s tim. Savetnici su toliko uvereni da vi u sebi im ate veliku moć — a njihova vizija onoga za šta ste sposobni je toliko upečatljiva i jasna — da na kraju u to uvere i vas. L jud i se po prirodi kreću u pravcu pohvala — i što dalje od oštrih kritika. Pravi savetnici vam uvećavaju sam opoštovanje i veru u sopstvenu efikasnost."

Kolin Pauel„D a li uživate u sportu i odvažnom životu? D a li vas privlači prevazilaženje prepreka, rešavanje problem a i dovođenje stvari u red? D a li vas to oduševljava? D a li strasno težite ka savršenstvu i da li im ate sasvim p r irodnu želju da budete uspešni? D a li im ate integritet i osećaj za čast? D a li ste d o ­voljno jaki da budete blagi? Ako ste upravo ovakva osoba, onda ste sasvim prik ladni i kvalifikovani za jedan od n a jznača j­nijih izazova koji život m ože da vam p o n u d i — da savetujete dete. Deci su potrebni pozitivni uzori m eđu odraslima. Sto više takvih uzora im aju, to su veće njihove šanse da izrastu u uspešne i značajne članove zajednice. Verovatnoća da će m la ­di koji im aju savetnike koristiti droge je za četrdeset šest p ro ­cenata m anja od verovatnoće da će to činiti njihovi vršnjaci bez savetnika. Mladi koji imaju savetnike takođe pokazuju

131

D N K uspeha

bolji uspeh u školi. Savetovanje je dobro za decu, ali i za čitavu zajednicu. Potrebno n am je više savetnika — hitno nam je potrebno više ljudi koji će prihvatiti izazov i postati savet- nici dece i m ladih. Našoj om lad in i — a posebno on im a koji odrastaju bez oca ili majke — potrebni su pravi uzori.

„S luženjem d rug im a dobijate isto onoliko koliko dajete. Ovakvo služenje čini da se osećate dobro i da budete zado­voljni sobom, dok u isto vreme u nečije živote unosite prom e- ne nabolje. Još značajnije je to što vam ono što dobijete zauzvrat uvećava sam opouzdan je i samopoštovanje, p ru ž a priliku da steknete nova znan ja i veštine i om ogućava da postanete lider. N eki m uškarci i žene su u sebi otkrili talente kojih nisu bili ni svesni — čak su pronašli i posao svog života — a to su postigli samo zahvaljujući s lužen ju drugim a.

„Vi ste vitalan resurs u zajednici. Pođite u susret d rug im a da biste njihove živote učinili boljim i da biste im ukazali pravi put. Vaša energija, vaš idealizam i vaša posvećenost će pom oći da se ostvare nade svih naših građana."

DOBRO MAUČITE LEKCIJU

Kad razgovarate sa savetnicima, postavljajte im sasvim određena pitanja — ne samo o uopštenoj predstavi koju želite da steknete o nečem u već i o detaljima. Sećam se da sam n e ­kom prilikom govorio pred ljudim a iz agencije za o rgan iza­ciju obuka i prodaju odgovarajućih a ranžm ana . Bio sam z a ­panjen kad sam saznao da je jedan od njihovih prodavača učetvorostručio stari rekord prodaje i to u samo jednom d anu— ta žena je prodala dvadeset osam a ran žm an a za od lazak na neki kurs, pri čem u je cena a ran žm an a bila četiri stotine dolara po osobi — a nijedan od n jen ih kolega je nije upitao kako je to postigla!

132

D N K uspeha < 3

Nagovestio sam da bi svako ko želi da postane uspešan kao ona trebalo da razgovara s njom i pita kako je ostvarila ta­kav uspeh — trebalo bi da dozna svaki detalj. D a li je pravila g rupne prezentacije? Ako jeste, kako ih je organizovala? Da li je na prezentacijam a bila duhovita i da li se šalila s po ten ­cijalnim kupcim a? D a li se sa njim a susretala lično ili su samo razgovarali telefonom?

Kad biste stvarno želeli da vaš uč inak bude na nivou uč in ­ka ove žene, uradili biste ono što je uradila ona, rekli biste ono što je rekla ona i postali biste isti kao ona. T im e što ćete savetnicima postavljati pitanja, steći ćete novi uvid u ono što treba da uradite i pokazati da stvarno želite od njih da nauč i­te sve što možete.

M eđutim , imajte na u m u da m nogi uspešni ljudi, a poseb­no prodavci koji ostvaruju vrhunske rezultate — iako bez prestanka gomilaju pohvale, p riznanja i nagrade — jednos­tavno ne um eju da objasne d rug im a šta tačno rade i kako to rade. Sve njihove tajne ostaju pokopane duboko u njima. Stvar nije u tome što ne žele da nauče ostale već jednostavno nisu sposobni za to. Uprkos uspehu koji postižu, ovakvi ljudi n e ­m aju sposobnosti koje su potrebne da bi postali savetnici.

O d savetnika sam naučio m nogo dragocenih lekcija. N a primer, kad treba da zapišem nešto ili potpišem neki ugovor, iz džepa izvadim penkalo „Mon blan“ a ne hem ijsku olovku. Penkalo „M on blan“ košta 125 dolara, a hemijska olovka 49 centi. O be ove stvari pišu podjednako dobro, ali samo jedna od njih ukazuje na to da ste uspešni — a kad potpisujete ugo­vor s nekim klijentom, veoma je važno kakvu će sliku steći o vama. Kad svojim izgledom govorim pravu stvar o sebi, ljudi stiču poverenje u mene. U svim poslovnim prilikama nosim veoma fini sat — zbog toga što mi je jedan savetnik rekao da takvi satovi govore o nečijoj uspešnosti.

N eki drugi savetnik me je naučio da sa sobom uvek nosim novčanicu od sto dolara. M ožda vam se ovo m ože učiniti

133

D N K uspeha

smešnim , ali ćete se i sami uveriti da nastupate sigurnije kad znate da u džepu imate sto dolara.

Moja žena i ja m ožem o da se pohvalim o izuzetno slož­nom i bliskom porodicom, a odgajili smo petoro lepo vaspi- tane dece. Oboje smo imali najiskreniju suštinsku želju da nam porodica bude takva, tako da smo potražili m u d re savet­nike. Razgovarali smo s nekoliko parova koji su, bar po n a ­šem mišljenju, odgajili stvarno uzo rnu decu. Pitali smo ih kako su to postigli a oni su bili voljni da s nam a podele svoja stanovišta i uverenja. Č ak su nas upoznali s m etodam a vaspi- tavanja dece kojih su se pridržavali. N a primer, jedan par nas je naučio da nem a potrebe da tučete decu da biste ih discip- linovali. D rug i par — s devetoro dece od kojih su sva bila m lađa od četrnaest godina — naučio nas je kako da postigne­mo da deca b udu m irna i tiha u crkvi. Prim enili smo ono čem u su nas ti ljudi naučili i otkrili da su njihove m etode de- lotvorne.

N e oklevajte da nekoga zam olite da vas nauči onom e što biste želeli da znate — u bilo kojoj oblasti života. K ad p rihva­tite i prim enite stavove i m etode takvih ljudi, ostvarićete slič­ne rezultate. Pronalaženje savetnika i rad s n jim a bi trebalo da b udu zabavni, jednostavni i veoma produktivni — jer nem a potrebe da kroz život idete kao slepac koji napipava put.

STA JE 5 V/E POTREBMO DA BISTE DOBILI PRAVI 5 AVET

Izaberite savetnike kpji su vcc- iskusni i uspešni u oblastima u kojima ste vi početnik-

Treba da izvučete korist iz njihovog znan ja i sposob­nosti i m inim alizuje te svoje slabosti i nedostatke. Ali m o ­rate da budete sigurni da su oni već postigli veoma veliki uspeh u oblasti u kojoj pokušavate da budete uspešni. Biće

134

D N K uspeha

vam potreban neko ko će moći da vas podstakne i smatra sposobnim . M ožda ćete u isto vreme imati nekoliko savet­nika. U stvari, to vam preporuču jem . Ako stvarno ra z ­mišljate o uspehu , onda verovatno već sada im ate nekoli­ko savetnika.

< Pronađite savetnike kpji su voljni, sposobni, kvalifikovani, zainteresovani i p u n i entuzijazm a da nam pom ognu.

Pronađite nekoga s kim m ožete da pričate otvoreno i slobodno. N eki potencijalni savetnici će odbiti vašu m o l­bu — tako i vi m ora te da budete sprem ni i voljni da o d b a­cite one savetnike koji vam ne odgovaraju. Jer, savetovanje je dvosm erna ulica.

< Savetnike tražite polako — nema razloga za žurbu.Iako se m ože dogoditi da svoje idealne savetnike iden-

tifikujete brzo, m ožda ćete m orati da uložite veoma m nogo vrem ena u p o m n o ispitivanje — i brižljivu potragu— da biste pronašli prave ljude. Pom oglo bi vam da pre nego što započnete potragu stvorite profil svog idealnog savetnika. Razmislite o tom e koliko bi godina trebalo da ima, koje bi iskustvo m orao da poseduje, u kojoj bi meri trebalo da vam bude blizak, kakvu bi reputaciju m orao da ima, kojeg bi pola trebalo da bude, kada bi m orao da vam bude dostupan i kakav kredibilitet očekujete od njega.

r; Postavite temeljna načela k ° ja ć'e definisati vaš odnos sa savet­niciin a.

Vašim savetnicima bi m oralo da b ude savršeno jasno šta sm atrate svojim obavezam a i dužnostim a. Ako to za- pišete, imaćete d o k u m en t na koji ćete m oći da se oslonite pri p rvom susretu s čovekom koji će vam m ožda postati savetnik. Pobrinite se da način na koji ćete pokriti troškove postane sastavni deo ovog dokum en ta , ali i da u n jem u

135

r£> D N K uspeha

tačno bude definisano kada ćete, gde i kako s tupati u vezu sa svojim savetnikom. „N ikada vam se neću javljati pre osam u ju tru ili posle devet uveče", ili „N ikada vas neću uznem iravati v ikendom ." N e očekujte da ćete svom savet- n iku moći da zadajete zadatke.

tJ. Svoje savetnike poštujte i uvažavajte rečju i delom.Svojim savetnicima zahvalite ili uzvratite n ekom m alom

pažn jom . Ponekad je pisanje običnog pism a u kojem ćete opisati kako je savetnik uticao na vaš život, lep i p rim eren način da m u se zahvalite. O svojim savetnicima uvek govorite sve najlepše a kad ostvarite neki uspeh, zaslugu za to pripišite njima.

< N e raspravljajte se sa svojim savetnicima.Vaši savetnici nem aju obavezu da vam objašnjavaju

svoje ideje i sugestije. Ako hoćete da se raspravljate s n ji­m a, svoju zabrinu tost ili su m n ju izrazite kao pitan je slič­no ovome: „M ora biti da nešto n isam shvatio dobro. Z bog čega mislite da bi to bilo delotvorno u m o m slučaju?"

r; Svojim savetnicima uvek dajte povratnu in form aciju .Postarajte se da svog savetnika uvek obavestite kad se

ideje koje vam je predložio pokažu delotvornim . Tam o gde je to moguće, ostvarene rezulta te prikažite kvantita ti­vno. „Zahvalju jući sugestiji koju ste m i dali, prošlog m e- seca sam prodao deset au tom obila više tako da sam sada najbolji prodavač." N e podnosite izveštaj o o n im savet- nikovim idejama koje nisu dale tako dobre rezultate — osim ukoliko on to ne traži.

r" Svojim savetnicima uvek dajte istinite informacije, je r ćete samo u torn slučaju m oći da dobijete prave sugestije.

136

D N K uspeha < 3

Prem a savetnicima morate da budete iskreni jer vam ne m ogu pomoći ako od njih krijete nešto ili im govorite sam o poluistine. Zam olite ih da vam kažu šta po n j ih o ­vom mišljenju treba da prom enite ili poboljšate na sebi — čak i ako bi njihov odgovor mogao da vas povredi. Ako ž e ­lite da neka od informacija koju im dajete ostane tajna, onda im to jasno stavite do znanja.

^ Svoje savetnike koristite m udro i štedljivo.N e tražite od savetnika da reše sve vaše probleme. U m e-

sto toga, usredsredite se samo na one koji su u okviru o n o ­ga za šta su vaši savetnici stručni. N e zloupotrebljavajte savetnikovo vreme i dobru volju — što je savetnik uspešniji, to je njegovo vreme dragocenije. Z bog toga, vreme koje vam posvećuje iskoristite m udro. N a primer, pre nego što pozovete savetnika, zapišite ključna pitanja na koja biste voleli da dobijete odgovore, a kad ste s njim, radite sam o ono što savetnik želi.

r". Uvek obavestite svoje savetnike da vam njihove usluge više nisu potrebne.

K ad budete sprem ni da krenete dalje, svoje savetnike uvek obavestite o tome. N a neke od njih ćete se oslanjati samo jedan dan a na druge pet godina, dok ćete neke od njih želeti pored sebe celog života. Ako ste s igurni da od nekog savetnika više ne m ožete imati koristi, to je z n a k da je došlo vreme da m u pošaljete mali poklon i p ism o kojim ćete ga obavestiti da vam je m nogo pom ogao u životu. O d sveg srca m u se zahvalite na svim uslugam a, savetima i pom oći koju vam je pružio .

^ Tražite povratnu informaciju i vršite korekcije-P rom ene i prilagođavanja su neophodn i da biste bilo

šta ostvarili s visokim stepenom uspeha. Z bog čega na

137

D N K uspeha

m etam a postoje tri ili četiri koncentrična k ruga oko sre­dišta? Z bog toga što ovakvi krugovi p o m a ž u o n im a koji ciljaju da izvrše n eo p h o d n e korekcije — da bi češće pogo­dili središte. Slično je i s ostvarivanjem suštinskih želja — povrem eno tražite povra tnu inform aciju. Savetnik će se pokazati kao najbolji izvor ideja koje će vam pom oći da korigujete kurs.

Ako ste identifikovali svoje suštinske želje, po tragu za sa­vetnicima m ožete da započnete već danas — na taj način ćete početi da živite onako kako želite. Iz knjiga m ožete da s tek­nete znan je , ali će vam samo m u d ri savetnici dati praktične savete zasnovane na ž ivo tnom iskustvu.

„Jedan razgovor s m udrim savetn ikpm vredi ko liko i mesec dana učenja iz knjiga. "

— Stara poslovica

138

D E O

Stvaranje dobrih odnosa u porodici

Nem a tog uspeha koji bi mogao da nadokna­di neuspeh u porodičnom životu.

— Dejvid O. Makej

Kad pita te ljude šta im je najvažnije u životu, većina odgovori samo jednom rečju — porodica. Kad imate po­

rodicu u kojoj se ljubav izražava i pokazuje, koristi od toga m ogu se primetiti u svemu. Srećna porodica u kojoj su pošto­vanje, smeh, ljubav i dobro raspoloženje svepristutni, stvarno je deo raja na zemlji.

Ako je vaš bračni d ru g pažljiv, ako vam p ru ža podršku, ako ga doživlja­vate kao člana svog tima i ako vam je prijatelj, onda ćete biti još srećniji u svim oblastima života. Ako su vam deca bliska, ako su vezana za vas i ako se slobodno i norm alno razvijaju kako fizički tako i m e n ­talno i duhovno, ko m ože da izmeri vašu sreću i radost? Kad vas pritisnu nevolje ovog sveta, porodica vam postane izvor snage, podrške i spokoja — zaklon od oluje.

„Porodica je raj pre raja."

— ser D žon Bouring

D N K uspeha

Kako je m oguće stvoriti zadovoljavajući porodični život a pri tome imati sve što poželite i u ostalim oblastim a života? Da li je m oguće imati lep porodični život a ipak postizati m nogo toga što nije vezano za porodicu i dom ? N e samo što je to m oguće već mora da bude ta \o . M nogo je roditelja koji ovakvu ravnotežu ostvaruju svakog dana.

5UŠTIM5KE ŽELJE U VAŠOJ PORODICI

Suštinska želja je pokretačka sila koja vam om ogućava da u bilo kojoj oblasti života ostvarite sve — i to s visokim ste- penom sreće i zadovoljstva. Ako takva želja postoji u vama, sasvim je sigurno da ćete moći da ostvarite bliske odnose u porodici. Rezultati koje ćete postići d irek tno će zavisiti od toga šta želite i šta radite. B rzina kojom ćete ostvariti željene rezultate takođe je d irektno povezana s m erom u kojoj ih želite. Ako ste p o tpuno posvećeni nekoj stvari iz oblasti p o ro ­dičnih odnosa, onda m ožete da je ostvarite — posebno ako potražite smernice koje će vam pomoći.

D a biste ostvarili zadovoljavajuće odnose u porodici, n e ­ophodno je da vam suštinska želja koja ih se tiče bude savršeno jasna. Praktično sve što želite u porod ičnom životu ima veze s osećanjima. N a primer, m ožda m ožete da poželite da se osetite bližim svom bračnom d ru g u jer to čini da se osećate prihvaćenim , uvaženim , vrednim i voljenim.

Poezija u fazamaPoeziju n isam dugo voleo — i pored toga što je m oja žena

bila zaljubljena u nju. U prv im god inam a braka, pokušavala je da svoju ljubav prem a poeziji podeli sa m n o m , ali sam uvek uzvraćao tako što bih jednostavno rekao da n isam zain- teresovan za to. N ikada nisam imao osećaj za poeziju niti sam mogao da je razum em . Takvim svojim stavom i odbojnošću

142

D N K uspeha

p rem a poeziji povredio sam osećanja svoje žene i p r im orao je da m i jedan deo sebe učini n ed o s tu p n im . M eđ u tim , to sam shvatio tek kasnije. Sa m n o m nije m ogla da podeli nešto što joj je bilo veom a važno — i ta činjenica je ograničila našu vezu.

N isa m m ogao ni da zam islim da ću jednog dana razu m eti poez iju — a kam oli da ću se zaljubiti u n ju kao m oja žena. To je bila glavna p repreka — toga sam bio svestan ali n isam znao kako da je prevaziđem . Z apočeo sam tako što sam se upitao koja je m oja suštinska želja kad razm išljam o svojoj žen i i o tkrio da želim da z n a m sve o njoj — da iskreno želim da r a z u m e m njeno srce. Jer, kad uspem da joj p ru ž im ono što joj je po trebno i što želi, p os tanem o bliži.

Bez p rob lem a sam m ogao da zak ljuč im da poezija n ikada neće biti m oja suštinska želja, ali da je žu d n ja da ra z u m e m svoju že n u već dostigla stoti podeok na mojoj skali suštinskih želja. K ad sam to shvatio, poželeo sam da sazn am zašto joj poezija toliko znači. Sta je to u poeziji što je čini toliko sreć­n o m ? K ad sam joj postavio ovo pitanje, sva je zablistala. M ogao sam da vidim da sam je stvarno obradovao već tim što m i je bilo važno da je to p itam .

To je bila prva faza m og po e t­skog iskustva sa su p ru g o m . Pošto sam shvatio u kojoj m eri poezija m o že da utiče na nju, bio sam m o- tivisan da joj, bar na neki način, udovoljim u toj stvari. K ako iz laz i­m o svakog petka uveče, pred naš sledeći iz lazak sam otišao u k n již a ru i kupio dve zbirke poezije. O v im sam prešao u d r u ­gu fazu.

Isp lan irao sam da to po p o d n e o dem o na izlet u park. K ad sm o završili s jelom, izvadio sam zbirke i rekao: „Voleo b ih da ti č itam poeziju ." Oči su joj se razrogačile a usta otvorila. O n d a se nasmešila i rekla: ,,U redu." Otvorio sam prvu zbirku i počeo da čitam. Pesm a je bila veom a kratka — svega nekih

„Naučio sam da reč nemoguće upotreblja­vam veoma oprezno. “

— Verner fon B raun

143

D NK uspeha

osam stihova. M ožda je n isam pročitao baš najbolje, ali je Marsi bila oduševljena m ojim trudom . K ad m i je rekla da joj se pesma dopada, upitao sam je: „Zbog čega?“

Počela je da mi objašnjava šta joj znače reči; objasnila mi je kako se oseća dok ih čita ili sluša. Bio sam srećan što sam mogao da joj donesem takvu radost. O n d a m i je rekla da je uživala još više jer sam kupio knjigu i pročitao sam o za nju. T o j e već bila m uzika za moje uši. K ad sam joj pročitao obe zbirke, osećao sam se kao da sam dobio milion dolara — zbog toga što sam svoju ženu usrećio uradivši nešto što ona stvarno voli. U z to, rekla mi je da se ponovo zaljubila u m ene. K a ­snije sam čak pokušao da napišem pesm u o ljubavi koju ose- ćam prem a njoj. To je definitivno bila treća faza. M ožda je pesma i bila loša, ali to nije imalo nikakav značaj jer je mojoj ženi pričinila veliko zadovoljstvo. Najiskrenije joj se obra­dovala. Kasnije sam joj napisao još nekoliko pesama.

D a mi je neko rekao da ću jednog dana ne samo Čitati već i pisati pesme, pomislio bih da ne zna o čem u govori. U stva­ri, rekao bih m u da je nešto tako jednostavno nem oguće.

M eđutim , treba da budem o veoma obazrivi kad upo treb ­ljavamo reč nemoguće jer — osvajačka sila u nam a ne zna šta znači neuspeh. Sve ono što je iskrena suštinska želja je jed n o ­stavno moguće. K ad sam definisao svoju suštinsku želju — da donesem radost svojoj ženi — istrajnost je došla autom atski.

RAVMOTEŽA

Porodični život je kao reka — teče i stalno se m enja, a ove p rom ene ponekada m ogu da b u d u suptilne ili gotovo ne- prim etne — ako se dešavaju polako ili tokom du žeg perioda. Jednostavno je reći da n am je svima potrebna ravnoteža u ž i­votu, ali tu ravnotežu nije uvek jednostavno ostvariti, posebno

144

D N K uspeha

ako m islim o da to znači da svoje vrem e treba da podelim o na jednake delove i ravnopravno rasporedim o na sve oblasti ž i­vota. K ad im aju sam o jedno dete, m ajke ne m ogu ni da z a ­misle da je m oguće ostvariti ravnotežu — a pogotovu kad im a ­ju tri ili četiri deteta. Slično tome, ljudi od karijere često misle da su suviše zauze ti da bi ostvarili ravnotežu — posao im jed ­nostavno o d u z im a najveći deo vrem ena.

K ad spoznate svoje suštinske želje i shvatite šta ravnoteža tačno znači, ostvarićete je brže i jednostavnije. U ravno težen život bi trebalo da b ude ona vrsta života u kojem u svim oblastim a ostvarujete visok stepen h a rm o n ije i zadovoljstva — i to u isto vreme.

Č ovek koji stiče bogatstvo na štetu porod ičn ih odnosa, zdravlja i ličnog m ira, ne sam o što ne živi u ravno težen im ž ivotom već je uskraćen za veliku sreću koju bi m ogao da p ro n ađ e u oblastim a koje zan em aru je . Ali, važi i suprotno . L jud i koji su toliko usredsređeni na svoje porodice da ne m o g u — ili ne žele — da rade ono što je po trebno da bi zaradili novac i tim e svojim najb liž im a obezbedili stil života za k ak ­vim žude, žive n eu rav n o težen im životom . To su ljudi koji su u tolikoj m eri usredsređeni na d ruge stvari da na kraju završe tako što na ovaj ili onaj način zan em are one koji su im n a j­važniji u životu — članove svoje porodice.

R avnotežu ne m ože te da ostvarite tako što ćete život pos- m atra ti kao ravnom erno raspoređene sate posvećene svim oblastim a. Ako biste pokušali da za sve odvojite pod jed n ak u količ inu vrem ena, b rzo biste ostali bez dovoljno sati. K ad sprovedete odgovarajuću računicu , otkrijete da od dvadeset četiri sata, osam provodite u snu. Ako ste zaposleni, posao vam o d u z im a n a jm an je osam sati dnevno, što vam ostavlja još sam o osam sati za porod icu i d u h o v n o uzd izan je . N ije n ikakvo čudo što većina nas pokušava da smesti što je m o ­guće više toga u vikende.

145

D N K uspeha

Ostvarivanje dnevne — ili čak nedeljne — ravnoteže je za većinu ljudi teško izvodljivo. M eđu tim , sasvim je s igurno da ravnotežu m ožete da ostvarite u periodu većem od petnaest a m an jem od trideset dana. N e samo što je to po trebno već je i važno i korisno. Ako u takvom periodu otkrijete da je neka od vaših suštinskih želja u bilo kojoj oblasti života ostala neostva­rena, o nda toj želji posvetite p u n u p ažn ju sve dok je ne ostva­rite.

K ad ste gladni, jedete. K ad vas srce boli ili čezne za ispu­njen jem u nekoj oblasti života, p reduz im ate nešto u vezi sa tim. K ad god pomislite da vam nedostaje nešto važno u ž i­votu, to je z n a k da ste prevideli neku od svojih suštinskih želja.

Ravnoteža znači da dobijam o sve što želim o u svim oblas­tima života. Ako duže vrem e živite s nedosta tkom nečega što

vam je veom a važno, osetićete posledice toga— u vam a će se javiti tuga, nezadovoljs tvo , depresija, m a lo d u šn o ­st, napetost i uverenje da je trava zelenija s d ruge strane ograde.

K ako deca porastu i pos tanu zreli ljudi, i pre nego što postanete

svesni toga, m orate da se m enjate polako i za jedno s njima. Prem a deci koja su odrasla i postala zreli ljudi, treba da se ponašate na odgovarajući način i to tako što ćete p repoznati t renu tak u kojem je vaš posao roditelja završen. Savete ćete tada davati samo onda kad se to od vas traži. Ali, pošto i vaši roditelji stare, m ožda ćete se naći u zam en jen im ulogam a. Z bog toga su fleksibilnost, davanje, deljenje, strpljenje i opraštanje ključni za uspešno stvaranje i održavanje doživot­nih, izdašnih i zadovoljavajućih porodičnih odnosa.

A ko ste nesebični i brižni, m ožete da ostvarite i održite bliske poro­dične odnose.Uspešni porodični odnosi podrazu- m evaju često davanje, alt i u tom e mora da postoji ravnoteža. Nijedan član porodice ne m ože samo da daje a da se odnosi ne pogoršaju.

146

D N K uspeha < 3

I5KREMOST I OTV/ORE MOST

Ako ste sposobni da kom unic ira te otvoreno i iskreno, otkrićete da m ožete da ostvarite neverovatnu bliskost i neve- rovatan sklad s d ru g im ljudim a. Takođe ćete otkriti da to p o ­m a ž e da vam i oni uzvrate na isti način. U č lanku objavlje­n o m u Jti-es-ej tudejti: „Sta je sve po trebno da biste zadržali svog b račnog d ru g a “, izneti su rezulta ti istraživanja koje je sprovedeno da bi se ustanovilo šta ljudi sm atraju najvažnijim za održavanje dobrog odnosa s partnerom :

Iskrenost 96%O tvoreni razgovor o osećanjim a 95%Prijateljstvo 92%O d an o s t 91%Podrška, ohrabrivanje 88%O državan je rom antike u životu 78%D o b ar seksualni odnos 68%Isti finansijski ciljevi 65%Iste vrednosti u oblasti religije 52%Isti ciljevi u karijeri 42%

O bratite p a ž n ju na to da su, po m išljenju ispitanika, n a j­važnije vrednosti iskrenost, otvorenost u razgovoru o ose­ćan jim a i prijateljstvo.

N edos ta tak iskrene kom unikacije je jedan od na jozb iljn i­jih problem a u vezam a. N ajvećim delom ne uspevam o da otvoreno i iskreno k o m u n ic iram o o suštinskim pitan jim a. U stvari, idem o pogrešn im pu tem taktičnosti i diplom atije . D a biste kom unicira li efektivno, ponekada m orate da budete neprija tn i — ili čak netaktični. Pošto je poverenje temelj svih bliskih odnosa, iskrenost ne m ožete da žrtvujete sam o zbog toga što niste sposobni da p ronađete način da ono što želite da kažete, kažete taktično.

147

D N K uspeha

Ponekada ćete nekom e morati da kažete da se ponaša n e ­prihvatljivo, da radi nešto neum esno ili da vas je uvredio na neki način. Budite otvoreni i iskreni, ali posle toga pokažite toj osobi da je prihvatate i volite još više. Ovo je posebno p rik ­ladno za brak i odnose s decom, ali takođe važi i za veze koje imate sa saradnicima, daljim rođacim a i svima s kojima dolazite u dodir.

Efektivna kom unikacija podrazum eva više od dve osobe — jedne koja izražava svoja osećanja i iznosi misli, i d ruge koja tu p o ru k u prima. U stvari, ono što postoji izm eđu takve dve osobe je samo polovina efektivne komunikacije. K o m u n ik a ­cija bi trebalo da posluži ostvarivanju daleko značajnijeg cilja, zajedničkog za obe osobe — trebalo bi da ostvari zadovo­ljavajući rezultat i donese koristi.

N a primer, setite se poslednje svađe koju ste imali s n e ­kim. S igurno ste razum eli šta vam ta osoba govori — verovat- no ste znali da je ljuta i šta je razlog za n jenu lju tnju — i sigur­no da ste i sami izrazili svoja osećanja. Ako ste se razišli ljuti i bez ikakvog rešenja, vrlo je verovatno da ste ostvarili samo delim ičnu kom unikaciju .

O tvo rena rasprava s bračnim d ru g o m ili decom obično dovede do nečeg dobrog. Posle takve ras­prave ih bolje razum ete i dođete do prik ladnijeg z a ­ključka, ideje ili rešenja. Vređanje, vika ili odluka da s nekim više ne govo­rite, nisu ni p rim erena ni efektivna k o m u n ik ac ija .

O tvorenost i iskrenost u svakom trenu tku dovode do stvara­nja poverenja. L judi će reći da uvek znaju šta mislite o neče­m u i da vam se m ože verovati šta god da kažete. Ukoliko z n a ­ju da su vaši kom entari iskreni, da dolaze iz srca i da na u m u

„Ukorite oštro, uli posle toga pokažite jo š veću ljubav za osobu koju ste ukorili; u su­protnom, on ili ona bi m ogli da pomisle da ste im neprijatelj. “

— D oktrine i zaveti 121:43 Crkve Isusa H rista i sveta­ca novijeg doba

148

D N K uspeha < 3

im ate njihovu dobrobit, neće biti tako strogi p rem a vam a kad im povredite osećanja. Pokušajte da kažete: „Bojim se da đe ono što ću ti reći povrediti tvoja osećanja iako to ne želim . H o ćeš li m i i pored toga dozvoliti da kažem istinu?"

K ad iskrenost pom ešate s taktičnošću, postanete još veštiji u kom unikaciji s ljudim a. Ako ste sposobni da vezu s b rač­n im d ru g o m , decom ili bilo kojim čovekom održavate na taj način , vaši odnosi s n jim a će biti zasnovani na poverenju i uvažavanju .

Često se najveći p rob lem i u b raku javljaju zbog sebičnosti jednog ili oba bračna druga. D a bi vam porodični život doneo veće zadovoljstvo, m ora te da prestanete da igrate igre i da b ude te voljni da se p rom enite . M orate da postanete otvoreni, iskreni, m u d ri i bolji. N a u m u i u srcu uvek m orate im ati ono što je najbolje za vašeg b račnog druga. Takođe m orate im ati i ra z u m n a očekivanja u pogledu onoga šta m ože a šta ne m o že da se postigne u da tim okolnostim a. Ako vas nešto ljuti, o n d a to i recite. N e m a potrebe da eksplodirate — samo recite u čem u je problem , ali to uradite tako da bude jasno da oče­kujete i verujete da će rešenje biti p ronađeno . K ad iznosite neki problem , n o rm a ln o je da pokazu je te osećanja — ako nešto nije u redu, nem ojte se pretvarati da je sve kako treba. N au č ite da se usredsređujete na problem i da svoj u m i u m vašeg b račnog d ru g a usm erite na p rona lažen je rešenja.

Problem e u porodici ne m ožete da rešite tako što ćete ih ignorisati. Ako ih ignorišete, oni se sam o uvećavaju. Budite uvek voljni da dajete i p rim ate iskrene pohvale ali i iskrene povratne po ruke — kako pozitivne tako i negativne — a uz to, om ogućite ostalim članovim a porodice da d o zna ju kakvo je vaše m išljenje o n jim a. Budite iskreni i otvoreni u svakom t re n u tk u i p o tp u n o elim inišite igranje igara.

Po rečima jednog m og poznan ika , inače advokata koji se specijalizovao za brakorazvodne parnice, najčešći razlog zbog kojeg se parovi razilaze je njihova nesposobnost da iskreno

149

D N K uspeha

razgovaraju jedno s d rug im , ogole duše i jedno d ru g o pos- m atra ju i vide kao najboljeg prijatelja. Pre nego što se ven- čaju, parovi često igraju igre — bez prestanka ističu ono što je u n jim a najbolje — a razgovaraju sam o zato da bi im pres ion i­rali jedno drugo. N ažalost, takvi razgovori su površni. K ad se venčaju, ovakvi parovi otkriju da im je teško da razgovaraju — da im je teško da naprave p lan i za n a re d n u nedelju a kam oli za ceo život. O sim toga, shvate da n isu predvideli da će se n ji­hova interesovanja i ideje v rem enom m enjati. O veom a v až­n im p itan jim a govore jedno kroz d rugo — um esto jedno d r u ­gom. N ed o s ta tak kom unikacije često dovodi do neverstva, odavanja a lkoholu i fizičkog i m en ta ln o g zlostavljanja.

Poznajem izu ze tn o uspešnog oca koji sam odgaja svoja dva deteta. O stao je bez žene, ali ga to nije sprečilo da u rav­noteži porodični život i posao p redsednika firm e čiji je vlas­nik. Im a suštinske želje da njegova porodica bude kao i svaka druga i da on ostane uspešan u svim oblastima života. Jednom prilikom m i je rekao: „K ad izađem iz kancelarije, zab o ra ­vim na firmu. K ad sam u kući, svu p ažn ju u sm erim na svoje dve devojčice. Covek m ora da b ude sposoban da priča svojoj deci i da ih sluša. D eca im aju stavove i mišljenja, tako da je veom a važno da ih saslušate."

SAMOPROCEIUIVAMJE ČLAMA PORODICE

M ožda ste svesni da im ate neke nedosta tke koji stoje izm eđ u vas i ostvarivanja boljih odnosa s on im a koje volite. Sasvim je verovatno da će ovaj kviz moći da p o m o g n e da ti nedostaci izbiju u prvi plan. To je veom a važno jer će vam m ožda pom oći da počnete da shvatate šta vas om eta i sp u ta ­va.

150

D N K uspeha < 3

R a zu m eva n je značaja em ocijaI ) a li sam n e ž a n ? D a li sp re m n o i često p o k azu jem

svoju ljubav?D a li č lanovi m o je po ro d ice m isle da sam srdačan?D a li se d u r im i z a tv a ra m u sebe kad sam povređen ili

ljut?D a li p o tisk u jem i k r ijem em ocije?D a li svoje em ocije iz ra ž a v a m na odgovara juć i nač in —

kako verbalno tako i neverba lno?

r: K ontrolisanje potiašanjaD a li sam previše z a u z e t p o s lo m ?D a li se b rzo n a l ju t im n a n ek o g od č lanova porodice?D a li od članova p o rod ice z a h te v a m previše?D a li k o n tro lišem svog b ra čn o g d ru g a i decu? D a li

že lim da sve b u d e u ra đ e n o o n ak o kako ja kažem ?D a li se m eša m u ž ivot svoje odrasle dece?

r: O državanje vezaD a li sam h ita r kad treba da se izv in im jer se pokaza lo

da u n e č e m u n isa m u p ravu?D a li č lanovi m oje po ro d ice m isle da sam p ris tu p ačan ?D a li č lanov im a p o rod ice p o m a ž e m kad im a ju p ro b ­

lem e?D a li sam ve lik o d u šan i isk ren u d a v a n ju k o m p lim e ­

na ta?D a li se lepo zab av ljam s č lan o v im a svoje porodice?

■ : D avatije doprinosaD a li u kući rad im rav n o p rav n o s č lan o v im a svoje p o ­

rodice?D a li p o m a ž e m da se postave — i o d rž e — porodičn i

s tandard i?

151

D N K uspeha

D a li se tru d im da u svakom trenu tku da jem dobar prim er?

D a li članovi m oje porodice m ogu da se oslone na m ene? D a li sam uvek tu kad sam im potreban?

D a li ono što postignem van kuće čini članove moje porodice ponosnim ?

Ova p itanja pokrivaju m nogo toga. Svi m i m o žem o da im am o više strpljenja, bolje kontrolišem o bes u sebi i m enja- m o svoje negativne ili destruktivne m odele ponašanja . Z a ­jedno s on im a koje volimo m ožem o da učestvujem o u p o ro ­d ičn im aktivnostim a i iznosim o nove zabavne ideje za p o ro ­dične izlete i stvaranje drugačijih tradicija.

ODNOSI IZMEĐU MUŽA I ŽENE

Veoma je važno da vreme posvetite svakom članu svoje porodice, ali je imperativ da ga pre svega posvetite svom brač­no m d rugu . D eca m ožda m ogu da u đ u u vaše živote i daju svoj doprinos vezi koja već postoji izm eđ u vašeg bračnog druga i vas, ali to nije razlog da zanem arite b račnog druga. Moja žena mi je pom ogla da postanem onakav čovek kakav sam želeo da postanem . Bez nje, ne bih m ogao da b udem tako uspešan u poslu niti bih op lem enio svoju p rirodu. I ne bih stekao harm o n iju i spokoj koje sada im am .

K ao bračni drug, im ate obavezu da svom p a r tn e ru p o ­m ognete da postane sve ono što ona ili on m ože da postane. Ako ne ohrabru je te bračnog druga da ide u pravcu u kojem ona ili on želi da ide, onda sam og sebe lišavate zadovoljstva i prilike da steknete životnog sapu tn ika i prijatelja koji se stal­no razvija i usavršava. Sto se više vaš bračni d ru g bude usavršavao — a posebno ako to bude radio uz vašu podršku i pom oć — to ćete biti srećniji i to će vaša veza postajati jača.

Sreća u b raku ne zavisi toliko od m ere u kojoj je on isp u ­njen rom an tikom — jer rom antika nailazi i nestaje kao p lim a

152

D N K uspeha < 3

i oseka — već od iskrene i beskrajne brige koju oboje p o k azu ­jete za em otivno blagostanje onog drugog. Ako oba bračna d ru g a beskrajno brinu za em otivno blagostanje onog drugog, onda će njihova ljubav cvetati. To je prava nesebičnost.

Ako želite da izgradite d inam ičnu i ljubavlju ispunjenu vezu sa svojim bračnim drugom , imperativ je da vreme provodite zajedno i to tako što ćete raditi ono u čem u oboje uživate. Izgradnja ovakve veze je kao izgradnja kuće vredne m ilion dolara — zahteva m nogo vrem ena i odgovarajuće m a ­terijale.

Setite se vrem ena kad ste bili samo ljubavni par. N iste m o ­gli da podnesete da budete razdvojeni. Radovali ste se večeri­m a i v ikendim a koje ste provodili zajedno. S nestrpljenjem ste iščekivali kraj radnog vrem ena da biste mogli da budete zajedno— čak i pored toga što niste imali dovoljno novca da negde odete.Z bog čega bi sada bilo drugačije?Ako je vaša suštinska želja da iz ­gradite blisku vezu, provodite vreme zajedno. Ako je vaša suštinska želja da stvorite vezu tog tipa, onda ćete to i ostva­riti.

N ajbolje i najuspešnije veze podrazum evaju dve osobe koje se sretnu kao već izgrađeni pojedinci — p o tpuno realizo- vani u svojim životim a a ipak željni da postanu nešto više. K ad se te dve osobe sretnu, zaljube i požele da ostatak života provedu zajedno, nijednoj od njih nije potrebna ona druga da bi ostvarila sreću i zadovoljstvo — bile su srećne i pre nego što su se upozna le — ali kad se sjedine, spoje se dva sveta koji se sam im tim uvećaju. K ad se takve dve osobe sretnu, nadovežu svoje živote jedan na drugi i postanu nešto više. N jihovi svetovi u trenu tku postaju veći — i s više toga što treba istražiti i iskusiti.

„Najveća sreća u životu j e uverenje da vas neko iskreno vo li."

— Viktor Igo

153

D N K uspeha

Stvarna intimnostU je d nom trenu tku , moja žena i ja smo shvatili da nism o

toliko bliski koliko smo želeli. Im ali smo četvoro m ale dece kojima smo stalno bili zaokupljeni, tako da n am je život p o ­stao više nego grozničav. O sim toga, dozvolio sam da mi posao o duz im a m nogo vrem ena. K ad smo shvatili u kakvoj smo se situaciji našli, odlučili smo da ponovo počnem o da iz lazim o onako kako smo izlazili pre braka — i da rad im o n e ­što što bi bilo više od običnih odlazaka na večeru ili u bios- kop.

U stvari, odlučili smo da rad im o ono što smo radili pre nego što smo se venčali — da igram o društvene igre, šetam o ili jednostavno sedim o na travi u parku i pričamo. To je ponovo oživelo našu vezu — vratilo joj je život kom e smo krajnje nes­m otreno dozvolili da nestane.

Svakoj vezi m orate da posvetite vreme — i to na kvalitetan način. N em ojte samo da odvajate vreme za nju, jer ona u tom slučaju m ože da postane nešto ru tinsko i prazno. Ako je vaša suštinska želja da im ate blisku, srećnu i in t im n u vezu sa svo­jim b račn im d rugom , onda ćete poželeti da naučite sve o vezam a — i to od najrazličitijih ljudi.

Marsi i ja volimo da idem o na predavanja i kurseve koji nam p o m ažu da unap red im o svoju vezu. Jednom prilikom smo otkrili sem inar koji je za nas bio nešto na šta smo o b a ­vezno morali da odem o — iako u to vreme toga nisam bio svesan. Marsi je u novinam a pronašla oglas kojim je rek lam i­ran kurs za obrazovanje odraslih na lokalnom univerz ite tu i skrenula mi p ažn ju na njega. K ad sam video da je u p itan ju kurs o intim nosti, pogledao sam je nekako začuđeno i rekao: „Zbog čega n am je to po trebno? '4 Ali, sama činjenica da sam to m orao da je pitam , bila je pokazatelj da n am je takav kurs potreban. M arsi je stvarno želela da odem o na taj kurs iako sam ja bio prilično neodlučan — mislio sam da već z n a m Šta je intim nost.

154

D N K uspeha < 3

Iako sam bio svestan da šestomesečni kurs o in tim nosti nije m oja suštinska želja — posebno zbog toga što sam bio uveren da z n a m sve o tom e — shvatio sam da im am suštinsku želju da udovoljim svojoj ženi i da je uč in im srećnom. I tako sam na prvo predavanje otišao p o tp u n o nesvestan koristi koje ću im ati od toga. Predavač je bila žena, veom a d inam ična i s tručna, a ja sam naučio m nogo toga — uključujući i to da se m oje m uško viđenje in tim nosti veom a razlikuje od ženskog viđenja iste stvari.

K ad smo M arsi i ja naučili šta je u stvari in tim nost — nešto daleko više od fizičke in tim nosti — naša veza se izdigla na viši nivo. Tokom šest nedelja, odvajali sm o sam o jedan sat ne- deljno za kurs, ali je i to bilo dovoljno da se naša veza izm eni zauvek. Sve do tada, n isam m ogao ni da zam islim šta sve ne z n a m o in tim nosti. U početku sam odlazio da bih dao p o ­dršku svojoj žen i i da bih je učinio srećnom . M ožda sam čak odlazio s negodovanjem jer sam očekivao da će mi biti d o ­sadno preko svake m ere. Ali, kad sam ušao u salu i počeo da otkrivam veom a in teresan tne stvari — stvari od kojih se in t im ­nost i sastoji — shvatio sam da su m i do tog trenu tka ti k o n ­cepti bili po tpuno strani, tako da sam na kraju ostao zapanjen.

N au č io sam da postoje tri nivoa in tim nosti; duhovni, em ocionaln i i fizički. D o tada sam bio uveren u nešto sasvim sup ro tn o — mislio sam da je in tim nost isključivo fizička aktiv­nost. L jud i moji, koliko sam sam o grešio! N isam znao ni osnovne činjenice, a to m e je sprečavalo da iskusim pravu d u ­h o vnu i em ociona lnu intim nost.

Svake nedelje smo dobijali dom aći zad a tak a predavač bi nas zam olio da tu lekciju n auč im o i uvežbam o za naredn i čas. Jedne nedelje, došao je red na m uževe da samo oni do b i­ju zadatak . Pre nego što n a m ih je dodelila, rekla je da m ora da n a m kaže nešto veom a važno — nešto što će n am otvoriti oči. Svi sm o sedeli na ivici stolica od nestrpljenja da čujem o tako veliku stvar.

155

D N K uspeha

„Muževi. Žene vole da ih držite. D a ih samo držite. P a u ­za." I to je bilo to — velika stvar koja n am je otvorila oči. Posle pauze nam je dala zadatak. Trebalo je da tokom naredne nedelje odaberem o vreme kad neće biti ničega što će nam odvraćati p ažn ju — što znači da deca m ora ju da b u d u u kreve­tu a televizor isključen — i samo sedimo i d rž im o svoje žene. N a ovo sam odreagovao s velikim sam opouzdan jem : „To m ogu. Takva stvar je sasvim sigurno u okviru m ojih sposob­nosti. “

U subotu uveČe, pošto sam smestio decu u krevet, otišao sam do Marsi i rekao da sam sprem an da u rad im dom aći z a ­datak. Uhvatio sam je za ru k u i odveo u dnevnu sobu — o dm ah smo seli na sofu. K ad sam je zagrlio, priljubila se uz m ene tako da m i je bilo sasvim jasno koliko uživa u tom e — i bio sam ponosan na sebe.

Ali, tri ili četiri m in u ta kasnije, bila su m i po trebna neka objašnjenja. N isam glup, ali sam, kao i većina m uškaraca, pom alo nestručan kad su up itan ju stvari koje se tiču ženskog srca. I tako sam tiho rekao: „Dušo, jasno m i je da u fizičkom smislu neću otići dalje od ovoga — z n am da ne treba da te l ju ­bim ili m azim , već samo da te d ržim . Ali, da li bism o mogli da pričam o ?"

„Ne. Sam o m e drži", odgovorila je ona l jubazn im glasom.Prošlo je još nekoliko m in u ta a ja sam počeo da se osvrćem

po sobi — da bi mi prošlo vreme. Televizor je bio ispred nas a daljinski upravljač je stajao nadohvat ruke. Rekao sam: „Dušo, im am još jedno pitanje. D a li m ožem o da gledam o televiziju dok te d rž im ?"

„Ne. Sam o m e drži", odgovorila je istog trenutka.O d m a h m i je postalo jasno da je moje pitanje bilo ne-

um esno jer sam u njenom glasu definitivno mogao da prepoz- nam razdraženost. A onda je sve krenulo n izbrdo: podigao sam levu ru k u i pogledao na sat. To nije bila dobra ideja. Marsi je videla šta sam uradio a po ruka ovog m og gesta nije

156

D N K uspeha

bila ni najm anje lepa. I tako je moja žena o dm ah ustala sa sofe i ljutito otišla u kuh inu . V iknuo sam za njom: „Šta nije u re d u ? “

„N e bi razum eo“, uzvratila je.„Marsi, ovo nije pošteno! D ržao sam te... zar n e ? “

J ' (iesi.„U čem u je onda problem ?" Mislio sam da sam u pravu i

da je ona ta koja im a problem. Ali, jednostavno sam grešio — i tako te večeri n ism o ostvarili in tim nost. U stvari, oboje smo bili povređeni — i ljuti.

U nared n ih dan ili dva, prevazišli smo ovaj problem i više ga nism o pom injali. Tri nedelje kasnije, otišao sam na p u t na kojem sam ostao pet dana — trebalo je da održim n iz predavanja. D o k sam bio na pu tu , Marsi mi je strašno nedostajala. K ad sam se vratio, dočekala m e je na vratima i zagrlila. M eđu tim , m ogao sam da joj uzvratim samo jednom ru k o m — jer sam u drugoj držao kofer. I tako smo stajali na vratim a i čvrsto se privijali jedno u z drugo. A onda sam je pogledao u oči. Toliko sam je voleo i toliko m i je nedostajala d o k sam bio na p u tu da sam u trenu tku osetio da mi suze nav iru na oči. N a taj način sam izrazio ljubav i pokazao koliko m i znači.

A onda mi je izn en ad a postalo jasno. P rošaputao sam: „Ovo je in tim nost, zar n e ? “

Z bog čega smo M arsi i ja ostvarili in tim nost kad sam se vratio kući, ali ne i dok smo sedeli na sofi? K ad sam došao do odgovora na ovo pitanje, shvatio sam šta je potrebno da bi čovek bio uspešan u b raku i porodičnim odnosim a. O n e ve­čeri na sofi, moje srce nije učestvovalo u onom e što sam radio. D ržao sam Marsi sam o zbog toga što je to bio moj dom aći zad a tak — jednostavno sam izvodio odgovarajuće pokrete.

„K uda god da idete, idite od sveg srca.“

— Konfučije

157

D N K uspeha

Ali, izvođenje pokreta s pola srca vam nikada ne donosi pra­vu sreću ili zadovoljstvao — a kamoli vrhunske rezultate. Ako nešto radite s pola srca, jednostavno vam se m ože dogoditi da skrenete s pravog puta. Kad u nečem u učestvujete od sveg srca onda neuspeh ne postoji kao opcija.

Prava in tim nost je sposobnost da s nekim podelite sve ali i kom unicirate na em ocionalnom , fizičkom i duhovnom n i­vou. Marsi i ja smo otkrili jednostavne načine da jedno d r u ­gom ukažem o na pravi pu t koji vodi do ispunjenja pehara emocija. Jedna od stvari koje smo radili bila je i ta da na vrhu malog lista hartije napišemo: „Volim kada ti...“ a onda napra­vimo kratak spisak onoga Što volimo da ono drugo uradi za nas.

Takve spiskove nazivamo m apam a puteva do našeg srca. Pošto većina nas ne zna šta neka osoba želi da joj p ruž im o ili šta joj je od nas potrebno, lepo je imati m apu koja će nas odvesti direktno do središta njenog srca. N a taj način, elimi- nišemo nagađanje.

N a primer, Marsi mi je rekla da voli da se prvo pozdravim s n jom i da je poljubim i zagrlim kad se vratim s posla — to čini da se oseća kao da mi je najvažnija u životu. N apisala je da voli kad joj priđem s leđa, obgrlim je i poljubim u vrat. Napisala je i da voli kad uvažim njene stavove i mišljenja. Sve su to jednostavne stvari i pokušavam da ih radim što je moguće češće jer u velikoj meri doprinose poboljšanju naše veze. Presavio sam spisak koji mi je Marsi napravila i stavio ga u novčanik — još uvek ga nosim sa sobom iako je od tada prošlo više od dvadeset godina. Cesto ga čitam, da bih sebe podsetio koliko mi je Marsi važna u životu.

Ljubav je iskrena briga za razvoj, usavršavanje i sreću d r u ­gih. Vaša veza s bračnim drugom će postati neuporedivo bolja ako počnete da delite in tim nost na svim nivoima i ako u svoje odnose unesete uza jam no uvažavanje. Ničije srce neće omekšati kad kažete: „Volim te“, ako to izgovorite bez oseća-

158

D N K uspeha < 3

nja. U m esto toga, pokušajte da zagrlite svog partnera i kaže ­te: „Zao m i je što sam te naveo da pomisliš da ima trenutaka kad te ne volim. Volim te više od svega i ne želim da razm išljam o tom e na šta bi mi život ličio bez tebe.“ O d m a h ćete uočiti razliku.

Pronađeni rajJednom prilikom sam otišao na K ajm anska ostrva jer je

trebalo da govorim na sem inaru koji je trajao pune dve nede­lje. P rvu nedelju sam proveo bez žene, tako da nisam ni pri- m etio raj kojim sam bio okružen . Ali onda sam je pozvao telefonom i zam olio da mi se p rid ruž i bar d ruge nedelje. U tren u tk u kad je izašla iz aviona, K ajm anska ostrva su se p re t­vorila u raj. O sta tak tog putovanja je bio veličanstven, veseo i zabavan jer sam to divno mesto m ogao da podelim s osobom koju volim. Shvatio sam da raj nije mesto na kojem se n a laz i­te već osoba s kojom ga delite.

IZVIMJAVANJE

Iskreno i časno izvinjavanje pom aže da pređete najveći deo pu ta koji vodi do rešavanja problem a i zaceljivanja po- v ređem h osećanja. Ali, ako će vaše izvinjenje da sadrži čak i najblaži nagoveštaj besa ili neodlučnosti, onda m ožete i da ga zadrž ite za sebe. K ad kažete: „Dobro, izvinjavam se, jesi li sad zadovoljan?41, to nem a nikakav učinak. Ako vaše srce ne učestvuje u tome, to onda nije pravo izvinjenje. Za izv in jen­je je potrebno iskreno osećanje žaljenja i m ora da bude pro- praćeno pomirljivim gestom i odgovarajućim dokazim a.

N a primer, pokušajte da kažete: „Dušo, stvarno mi je žao što ti se n isam javio. Z nao sam da sprem aš večeru ali su mi misli jednostavno odlutale na d ru g u s tranu tako da sam sve upropastio. Šta mogu da uradim da bih se iskupio? Obećavam

159

D N K uspeha

da ću ti se sledećeg pu ta obavezno javiti. H oćeš li da mi oprostiš?" M ožete li da vidite u kojoj m eri ovo odzvanja iskrenošću? U ovakvom izvinjenju učestvuje i srce. (Obratite p ažn ju na to da do ovakvog izvinjenja najčešće ne m ožete da dođete ako p re thodno ne razm islite i dobro se priprem ite.) U koliko im ate suštinsku želju da budete bliski sa svojim b račn im d rugom , bićete voljni da se izvinite čak i ako to podrazum eva da proguta te ponos. Ako je vaša suštinska želja da održite m ir u kući i budete srećna porodica, usredsredićete se na 0 110 što je ispravno a ne na to ko je u pravu. I požurićete da se izvinite da bi vaša veza ponovo postala in tim na. Shvati- ćete da je „naš zajednički problem " da razrešite ono Što treba razrešiti a ne da ističete ko je kriv. Ovakav stav om ogućava da vas dvoje nastupite kao tim i pronađete rešenje za bilo koji problem.

Za decu je veoma važno da čuju da se njihovi roditelji izvi- njavaju jedno d ru g o m ali i n jim a — naravno, kad naprave

neku grešku. Jednom prilikom sam optužio svoje dve starije ćerke da su polom ile lam pu. Porekle su da su to uradile ali im ja n isam poverovao. Bio

sam ubeđen da su je polomile. Sam o sat v rem ena pošto su otišle u školu, otkrio sam da su govorile istinu i osetio se stvarno grozno. K ako sam m ogao da ih lažno op tuž im ? O dlučio sam da k up im cveće, odem u njihovu školu, z a m o ­lim nastavnike da ih puste s časa i najiskrenije im se izvinim.

K ad sam došao u školu bio je veliki odmor, tako da sam otišao do školskog igrališta i zam olio ćerke da m i posvete m alo vrem ena. K leknuo sam pred n jih i sa su zam a u očima rekao da sam strašno pogrešio i da se stidim. O bećao sam da ću im u buduće verovati i zam olio ih da m i oproste. O n d a sam im dao cveće. Bacile su se na m ene, zagrlile m e i rekle da mi opraštaju i da m e vole.

I roditelji prave greške i trebalo bi da se izvine kad ih naprave.

160

D N K uspeha < 3

I moji sinovi su naučili da njihov otac ponekad greši. Ali, naučili su i da je ispravno da čovek prihvati odgovornost za greške koje je napravio. Časno je izviniti se kad u nečem u po- grešite, posle toga ljubav postane još jača.

PREVAZI LAŽEMJE SPOROVA I SVAĐA

U našoj porodici, deci nije dozvoljeno da se tuku . Podstičemo ih da izražavaju svoja osećanja — m ogu da bud u ljuti ili povređeni ali ne smeju da viču jedni na druge, da se vređaju ili tuku. M irno rešavanje n esporazum a je jedini p r i­hvatljiv način ponašanja. Često m oram o da im pokazu jem o kako to treba da urade, ali na taj način uče.

D ugoročno posm atrano , ništa nije važnije od porodice i braka. Imaćete u životu periode kad ćete m orati da radite p re ­kovrem eno da biste završili neki posao. Takođe ćete imati periode kad ćete m orati da odlazite na s lužbena putovanja, učite ili se sprem ate za neki govor. U takvim trenucim a, pok- lanjaćete porodici m an je vrem ena i pažnje. Ali, um esto da se osećate krivim zbog toga, smislite neki p lan kako da svojim najb liž im a to nadoknadite .

Provoditi vreme s porodicom ima smisla — to donosi velike dividende. O sim toga, nisu vam potrebni veliki prihodi da biste uživali ili bili zadovoljni. Jednom prilikom, moja žena i ja smo upitali prilično sirom ašan ali više nego zaljubljen par kako im polazi za ru k o m da toliko uživaju jedno u d rugom . Rekli su n am da svako veče — pošto decu stave u krevet — o rgan izu ju sebi večernji provod u sopstvenoj kuhinji. Z a ­počnu s večerom uz svece a završe uz neku društvenu igru. Iako je ovo zvučalo pom alo sladunjavo i otrcano, prihvatili smo njihovu sugestiju i otkrili nešto veoma važno — ako igra­te neku društvenu igru koju oboje volite, nem a potrebe da trošite novac.

161

D N K uspeha

N eki parovi misle da ne treba da se raspravljaju pred de- com. Ali, kako deca da nauče da rešavaju n e sp o ra z u m e m e đ u sobom ako im to ne pokažete? O s im toga, ako vas ne vide

kako p re v a z ila z i te p rob lem e i teškoće, m ože da se dogodi da n ikada ne shvate šta je prava ljubav. Svađe iz m e đ u b rač­n ih drugova se deša­vaju, ali i pom iren ja . D eca treba da zn a ju da sve m o že da se ra- zreši ako se ljudi vo­le.

ODNOSI DECE I RODITELJA

N a svoju decu u tičem o bolje ili lošije i do p rin o s im o da se ona oblikuju . M oja žen a i ja im am o petoro dece i p okušava­m o da p rovodim o vrem e sa svakim od njih. D eca m n o g o uče iz p r im era koje im dajem o — daleko više nego iz onoga što im govorim o. U pravo zbog toga se t ru d im o da im da jem o dobre prim ere u svim oblastim a života, uk ljuču juć i i oblast rešava- nja p rob lem a u m eđ u lju d sk im vezam a.

Tražite i prim enite dobre s a i/e teU oblasti po rod ičn ih odnosa i veza, tražite savete i u lazn e

podatke od m noštva dobrih savetodavaca — dečijih psihologa, s tru čn ih savetnika, uspešn ih roditelja i vođa vaše verske z a ­jednice — a onda te u lazne podatke odm erite i ocenite u o d n o ­su na svoje iskustvo i sam i sebi postavite p itan je da li su u sk ladu s n ač in o m na koji želite da odgajite decu.

„M ali svet detinjstva sa svojim dobro pozna tim okruženjem , m odel je većeg sveta. Sto upečatljiviji trag porodica ostavi na dete, to će više ono pokuša­vati da svoj prethodni m in ija turn i svet oseti i v id i u većem svetu odraslih osoba. “

— K arl G ustav Jung

162

D N K uspeha < 3

Jednom prilikom , m oja žena i ja smo zam olili dvadeset pe t roditelja i prijatelja koji su imali dobre porodične odnose da n am odgovore na sasvim određeno pitanje: kako izlaze na kraj s besom, nedosta tkom novca i m an jk o m discipline. T a­kođe sm o ih upitali koje su greške napravili u vaspitavanju dece i šta bi uradili drugačije kad bi im se ukazala prilika da k ren u ispočetka. V rem en o m smo ustanovili da su ljudi obič­no više nego voljni da s d ru g im a podele svoja iskustva i vas- p itne m etode koje su koristili. N a primer, bračni par s deve­toro dece smo upitali kako su svojoj deci pom ogli da sede m irn o i tiho za vrem e službe u crkvi. Z a M arsi i m ene, to je bilo pravo čudo. Otkrilli su nam dve tajne: nikada ne.daju deci da jedu u crkvi i uvek se postaraju da njihova stopala ne do ti­ču pod. Prihvatili sm o njihove sugestije i p rim enili ih na svo­joj deci. N aravno , bili smo prija tno izn en ađ en i kad su i naša deca prestala da se vrpolje i pričaju tokom službe. Ako je vaša iskrena suštinska želja da im ate h a rm o n ič an porodični život, p r im en iće te savete koje ste dobilli — ali ne od svakog već samo od ljudi koji su ostvarili rezulta te kakve i sami želite u svojoj pordici.

Jedan p u t je naša dobra prijateljica K etrin Kvols provela nekoliko dana u našoj kući. K ad je u p itan ju ponašan je dece, K etrin je p r izna ti au torite t — au to r je p o zn a to g Preusmerava- nja pofiašanja kod m ladih. U to vreme, naše na jm lađe dete je im alo sam o četiri godine. K ad sm o je stavljali u krevet — veče uoči K etrin inog odlaska — izgovorila je m olitvu i zam olila Boga da „blagoslovi Ketrin i p om ogne joj da se bezbedno vrati k uć i“ . Ketrin je ovo prokom enta risa la rečima da je p ros­to neverovatno da četvorogodišnje dete bude tako zab rinu to z a ljude oko sebe. Takođe n am je rekla da n ikada nije prove­la toliko vrem ena s porod icom koja je velika kao naša a da ne prim eti znake n ep rim eren o g ponašanja .

U našoj porodici, stalno iz ražavam o ljubav koju osećamo jedni za druge. Veoma je važno da svim članovim a porodice govorite da ih volite — i da im to govorite često. O d ljudi ne

163

c^> D N K uspeha

m ožete da očekujete da zn a ju šta osećate, a često m o ž d a neće ni biti svesni pritisaka i p rob lem a s kojim a se suočavate. Ako članove svoje porodice obasipate po ljupcim a i zagrljajim a, znače da o n jim a razm išlja te često i da vam je stalo do njih. Zagrljaji su veom a važni — čak i za stariju decu.

N a jednom sem inaru koji je bio o rganizovan u Teksasu, govorio sam o izgradnji sam opoštovanja u detetu i rekao da je veom a važno da roditelji grle decu tokom celog života. Po­sle predavanja, prišao m i je čovek od četrdeset pet godina i ispričao dirljivu priču. Rekao je da ga otac n ikada nije zag r­lio — čak ni kad je bio sasvim m ali dečak. Taj čovek je i sam im ao tri m ala sina ali ih ni on n ikada nije zagrlio. Tog dana je shvatio koliko je važno da pokaže ljubav prem a porodici i doneo od luku da će početi da grli svoje sinove. Taj d an je i za m ene bio divan jer sam video da se ono što sam govorio isp la­tilo — a siguran sam da se život njegova tri dečaka posle toga zauvek izm enio .

OBLASTI POTEMCIJALMOG ISTRAŽIVAH JA SA SAVETMICIMA ZA PORODIČME ODMOSE

D eca u uzrastu od jed n e do dvanaest godinaTelevizor: kada, koliko, program i, kanali i prioriteti.

< D žeparac : Koliki i na koje periode v rem ena? R a z m i­slite o obavljanju kućn ih poslova i ograničenjim a.

ti K om pjuteri: upotreba, ograničenja, osnovna pravila, vebsajtovi i kom pju terske igre.

rC S prem an je sobe: Koliko često i šta se očekuje?

H ig ijena i zdravlje: kupanje , pranje zuba, redovni odlasci kod lekara i stom atologa.

164

D N K uspeha < 3

< Oblačenje: stil, koji d izajneri i proizvođači, školska odeća i odeća za igru.

^ Prijateljstva: izbor prijatelja, pravila, ostajanje preko noći kod prijatelja i igranje u vašoj kući.

< Aktivnosti, hobiji, igre i sport: učestvovanje, u lazak u neki tim i sportsko i ter ponašanje.

< D om aći zadaci: U kom ob im u i koliko često? Razgo­varajte o prioritetim a, pravilim a i očekivanjima.

ri Disciplina: zbog čega, kada, kako i u kom obliku.^ O d lazak na spavanje: uobičajene okolnosti, odmori,

leto i izuze tne prilike.

«■; M uzika: šta je prihvatljivo a šta ne.

Tinejdžersko doba od trinaeste do osamnaeste godineM noge od tem a koje se odnose na m lađ u decu važe i za

tinejdžere.

< Privilegije izlazaka s vršnjacima supro tnog pola: koliko često, u kojoj godini, izbor prik ladne osobe, razlozi izlaska i vreme povratka kući.U potreba porodičnog autom obila: koliko često, p r ih ­vatljivi razlozi, troškovi i ograničenja.Poslovi s n ep u n im radn im vrem enom : vrsta posla, koliko sati od u z im a i prevoz do posla i nazad.

^ Privatnost: pravo na privatnost, ali i neophodnost da se zna da li dete koristi alkohol i/ili droge.

165

D N K uspeha

Odrasla deca koja žive van roditeljskog doma^ Posedovanje autom obila: D a li je au tom obil potreban?

Ko plaća osiguranje i održavanje?< Izbor koledža: Ko donosi od luku? Ko plaća?■I K reditne kartice: Jedna ili više? Z bog čega? N a čije će

im e biti izdate? Ko plaća? Razgovarajte o ogran ičen ji­ma.

^ Smeštaj na koledžu: D a li je to poželjno ili finansijski n eophodno? D a li im a nek ih uslova koje treba ispun i­ti?

^ Smeštaj tokom leta: D a li će s tudent živeti u roditelj­skom dom u? Plaćati kiriju? Z bog čega da ili zbog čega ne? O dred ite vreme večernjeg povratka kući i ostala pravila. Razgovarajte o čišćenju sobe i p itan jim a p r i­vatnosti.

Odrasla deca koja jo š uvek žive u roditeljskom domuM noge od tem a s p re th o d n ih lista m ogu se p rim eniti i na

ovu g rupu .

^ Izdržavanja : D a li ćete p ru ža ti finansijsku pom oć? Z bog čega da ili zbog čega ne?

Kirija: Ako vaše dete za rađu je novac, da li treba da plaća kiriju? Koliku?

^ Posete osoba supro tnog pola: D a li ćete dozvoliti da osobe supro tnog pola odlaze u spavaću sobu vašeg deteta? Postavite pravila.

166

D N K uspeha

Predlažem da svojoj odrasloj deci dajete savete samo kad ih zatraže. K ad deca postanu odrasle osobe, prihvatite ulogu počasnog savetnika. Više se brinite za veze i odnose s njima nego za davanje saveta ili smernica. Ali, uvek postoje iz u z e ­ci. Bez obzira na to koliko vaše dete ima godina, treba da m u dozvolite da pravi greške jer m u to om ogućava da uči i stiče iskustva. M eđutim , i u ovome postoje granice. N a primer, im ate više iskustva u kupovini za kuću nego vaša deca, tako da biste m ožda mogli da poželite da im ponud ite svoje usluge kad i sama počnu da ku p u ju za svoje kuće. T im e ćete ih spre- čiti da naprave velike i skupe greške.

Kad deca odrastu, požele da isprobaju svoja krila i lete sama. Postoji izreka koja kaže da vam se dete vrati kad ga pustite da ode. Jer, deca cene prijateljstvo i vezu koju im aju s vam a pa tako ostajete u kontaktu. K ad pokušate da ih zad r­žite — ili da ih kontrolišete — pobune se i polako počnu da vas odbacuju . Tako se izlažete riziku da ih izgubite zauvek.

Svi koji su išli na koledž ili bili u vojsci, videli su ljude koji su radili svakakve gluposti. U opšteno posm atrano, to su bili ljudi koji su se prvi pu t oslobodili dom inacije roditelja i ose- tili p o tpuno slobodnir*) — a onda počeli da izražavaju svoja po tisnu ta osećanja i najdublje skrivene želje.

Biti roditelj je isto što i biti učitelj. Učitelji koji zahtevaju najviše, najviše su i poštovani. O n i u đ u u učionicu, postave pravila i ne prihvataju n ikak ­ve besmislice. K ad pokažu da su strogi i da situaciju drže pod kontrolom , m ogu — a to često i rade — da ublaže stroga pravila i m alo om ekšaju. I ne prođe m nogo vrem ena a p o ­štovanje koje učenici osećaju prem a njim a pretvori se u divljenje i ljubav. Učitelji koji žele da b u d u popularn i kod svojih učenika, često dozvoljavaju da u njihovim učionicam a prolazi sve i svašta. Kao posledica

Porodice je stvorio Bog. On j e svestan da ne znam o šta radimo. Očekuje da pravi­m o greške. Učite da biste postali što je moguće bolji roditelj.

167

D N K uspeha

toga, učenici izgube poštovanje za takve učitelje — i ne uče kako treba.

Proučavanje dece koja su sm atrana dobro p rilagođenom i srećnom pokazalo je da sva im aju dve zajedničke stvari: oca kao hranite lja porodice i strogu m ajku. N aravno , to ne znači da otac takođe ne m ože da b ude strog i da m ajka ne m ože da bude hranite lj porodice. U stvari, oboje m ogu da b u d u i jed ­no i drugo. M eđutim , suviše često se dešava da je sam o otac z ad u žen za disciplinu a da je sam o m ajka hranite lj porodice.

N ezavisno od toga koliko godina im aju , deca n isu uvek sigurna da zna ju šta njihovi roditelji osećaju. Ali, ako vam postane navika da on im a koje volite govorite — i pokazu je te — šta osećate p rem a njim a, shvatiće koliko je vaša ljubav d u b o ­ka. K ad dozvolite da deca vide izraze ljubavi izm eđ u vas i vašeg bračnog druga, om ogućićete im da s teknu osećaj sigur­nosti kakav ne m ogu da s teknu na neki d rug i način.

U sve što radite i govorite, unosite iskrena osećanja — bez obzira na to da li ona izražavaju tugu, poverenje, ojađenost, radost, bes, gađenje, sram otu , razočaranje ili bezuslovnu lju ­bav. K ad osećanja ne pokazu je te jasno, vaš bračni d ru g i deca m ogu sam o da ih nagađaju . B udite iskreni kad su vaša ose­ćanja u p itanju , da bi i vaši najbliži mogli da b u d u isti takvi.

Jednom prilikom , rvao sam se sa svojim petogodišn jim si­n o m dok je m oja ćerka, koja je u to vrem e im ala tri godine, bez p restanka ponavljala: „Tata, p u ­sti m e da se igram sa vama, pusti m e da se igram i ja.“ H te la je da n a m se p rid ruž i, ali sam ja o db i­jao n jen u m olbu . P lan irao sam

da se za n jena osećanja pobrinem nešto kasnije, ali ona to nije m ogla da zna, tako da je nastavila da m e moli sve dok na kraju n isam popustio . Podigao sam je u vazduh , bacio na sofu i zagolicao — golicao sam je nekoliko trenu taka dok nije

„Jedan od najlepših p o k ­lona koji m ožete da date svojoj deci je da im p o ­kažete da volite njihovum aj kit- “

— Spenser V Kim bel

168

D N K uspeha < 3

počela da se smeje i kikoće. O n d a sam pojurio sina a kad sam ga uhvatio, nastavili smo svoju g ru b u igru. Ali, sam o n e k o ­liko sekundi kasnije, video sam da ćerka stoji pored nas — činilo se da je povređena i sp rem na da zaplače. O b u zeo m e je osećaj krivice tako da sam je o d m a h upitao šta nije u redu.

„H o ću da se igram s to b o m “, kazala je p lačn im glasom.„Podigao sam te i bacio na sofu, zar n e ? “,Jes i“, kazala je tiho.„O n d a sam te golicao i naterao da se smeješ, zar n e ? “

J ’ Uesi.„Z nači da sam se igrao s tobom , zar n e ? “„Ali tata! To nije izgledalo kao prava igra. N isam se ose-

ćala kao da se igraš sa m n o m ." I bila je u pravu. Jednostavno sam izvodio pokrete koji su navodno bili igra.

Jednom d ru g o m prilikom , naš petogodišnji sin je uzeo m ak aze i isekao džep na svojoj košulji — po drug i put. M oja žen a je bila u z n e m ire n a jer je stvarno ozbiljno porazgovarala s n jim kad je to u rad io prvi put. U stvari, bila je uverena da je stavila tačku na takvo ponašanje . „Z bog čega si to uradio? D a li stvarno misliš da je takvo ponašan je sm ešno ili zabav ­no?", upita la je.

N aš sin se sam o nasm ešio kao da potvrđuje ono što je m o ­ja žena rekla. Ali, po iz razu na njegovom licu sam m ogao da vidim da pokušava da prikrije strah. Bilo m i je jasno da je u stvari up lašen i m o žd a posram ljen.

Spustio sam ru k u na njegova ram en a i upitao: „Šta osećaš u ovom tren u tk u ?"

B riznuo je u plač i rekao da je uplašen. K ad sam ga u p i­tao zbog čega je isekao džep na košulji, nije im ao odgovor. Verovatno se sam o glupirao, ali je iz toga bar naučio da treba da otkrije i pokaže svoja prava osećanja — i osetio se veoma loše.

169

D N K uspeha

Marsi m u je prišla, obavila ruke oko njega i iskreno u p ita ­la šta m ože da uradi da bi m u pom ogla. I naša ostala deca su uradila isto. O k u p ila su se oko njega i počela da ga podstiču i o h rab ru ju da to više ne radi.

ULIVAMJE 5AMOPOŠTOVANJA I UVAŽAVANJA

Sticanje samopoŠtovanja je učenje da na p r im eren način uvažavate sam og sebe i razvijate osećaj za sopstvenu vred- nost. Poznavao sam jednog m o m k a koji je bio b u n to v n ik u svemu. O blačio se u o trcanu, iznošenu i prljavu odeću i uopšte nije vodio računa o sebi. K ad sam ga pitao šta želi od života, rekao je: „Sam o da b u d e m srećan i da u tičem na d r u ­ge ljude .“ U to vrem e je im ao sam o petnaest godina.

Jedne subote sam ga odveo u prodavnicu odeće i zam olio prodavca da n am p om ogne da p ro n ađ em o odgovarajuću gar­derobu za m og m ladog prijatelja — tam noplavo odelo i par novih cipela. Zeleo sam da bude e legan tan — kao p redsedn ik S jedin jenih A m eričk ih D ržava. O n d a smo otišli kod frizera koji ga je ošišao. D o k smo se vraćali kući, pozvao sam ga da n a red n o g dana pođe sa m n o m u crkvu. Rekao m i je da u crkvi nije bio od svoje desete godine.

Sledećeg ju tra je za jedno sa m n o m ušao u crkvu. Bio je u novom odelu i novim cipelam a, a im ao je i k ravatu i sasvim pr ik ladnu frizuru . O stao sam da stojim u d n u crkve da bih m ogao da vidim šta će se dogoditi. Njegovi roditelji su bili toliko zapan jen i da su počeli da plaču. I ostali su ga primetili, ali u p rv o m tre n u tk u nisu znali ko je on. K ad su ga konačno prepoznali , okupili su se oko njega i rekli da izgleda veličan­stveno i da im je drago što ga vide. Svi su ga grlili i obasipali iskrenim kom plim en tim a.

170

D N K uspeha < 3

Ovo je za njega bilo zapan ju juće i neočekivano iskustvo koje m u je p rom enilo život. Posle službe u crkvi, nije hteo da ide kući. Osećao se vrednim , ponosn im i važn im kao nikada u životu. U stvari, osećao se toliko dobro da tri .dana nije sk inuo odelo.

O. O. U. D. P. K. D.

D a biste u svoju decu — ali i sebe — ulili sam ouverenost i sam opoštovanje, m ora te da koristite sledeće elem ente: oseća­nja, očekivanja, uvažavanje, disciplinu, pažn ju , k o m p lim e n ­te i doslednost. T im e što decu učite da shvate kolika je vred- nost i koji je značaj osećanja da je čovek voljen, pom ažete im da pos tanu dobro prilagođeni i srećni odrasli ljudi koji sebi ne postavljaju nikakve granice.

OsećanjaAko se obraćate osećanjim a svoje dece i ako se bavite n ji­

m a, učite ih da njihova osećanja nisu sam o za njih stvarna već i za vas važna. Vodite računa o osećanjim a svog deteta onako kako biste vodili računa o svoji­m a. Ako decu tretirate kao male ljude i ako im pokazu je te da su vam njihova osećanja važna, ima- ćete zadovoljstvo da ih vidite kako rastu p u n i sam o p o u z d a n ja i s uveren jem da su veom a vredni i značajni. Ali, to što im ate razum evan je za njihove želje, osećanja i brige, ne znači da im uvek popušta te ili dozvoljavate da rade sve što požele.

„Pokažite detetu k ° j‘m p u tem treba da ide i kada ostari neće skrenu­ti s njega. “

— M ud re izreke 22:6

171

r£> D N K uspeha

OčekivanjaD eca obično pos tanu ono što od njih očekujete. Ako razu-

m eju šta se od njih očekuje, na kraju će naučiti kako da ta očekivanja i ostvare. Ponekad m ože da se učini da deca odstu­paju od onoga čem u ih učim o, ali ako od njih očekujem o m nogo, napredovaće i postati dobro prilagođeni i srećni odrasli ljudi. M ladi treba da zn a ju šta se od n jih očekuje ali i šta m ogu da očekuju od života.

Roditelji su po trebni deci da bi za n jih uradili veom a v až­nu stvar — postavili granice i ograničenja. D o k smo odgajali svoje petoro dece, učili smo ih da su njihova ograničenja veo­m a velika d o k su mali jer još uvek ne zn a ju šta rade. K ad p o ­rastu i pos tanu zreliji, njihova ograničenja će biti m an ja — naravno, ako b u d u postupali kako treba i donosili m u d re odluke. U koliko se b u d u ponašali nezrelo ili na nač in koji je za n jih štetan, njihova ograničenja će opet postati veća a neke od luke neće m oći da donose sam i već će ih njihovi roditelji donositi um esto njih. Sto se više b u d u ponašali kao odrasli, to ćem o ih više tretirati kao takve. N aša deca su veom a brzo naučila da svoja ograničenja u stvari kontrolišu ona sama — a ne mi. Že lim o da im aju onoliko slobode koliko su em otivno sposobni da je prihvate i izdrže.

UvažavanjeK ao zreli i odrasli ljudi,

često od svoje dece očekuje­m o da n am u k a z u ju pošto­vanje. Ali, poštovanje treba ukazivati i njima. P rem a de- tetu postupajte onako kako biste voleli da d ru g i p o s tu ­paju p rem a vam a ili onako

kako biste postupali p rem a prijatelju. M oja žena i ja redovno z ak azu jem o porodična veća da bism o od svoje dece čuli

Vodite računa da velika očeki­vanja k° ja vezujete za svoju decu budu m otivisana onim sto je za njih najbolje — i da ne odražavaju satno ono što v i želite.

172

D N K uspeha < 3

kakvo je njihovo mišljenje o m nogim stvarima kao što su kuda da idem o na odmor, koju h ran u da jedemo, u koji resto­ran da izađem o, koji film da pogledam o ili kako da resimo neki određeni problem. To radim o jer želim o da ih uključi­m o u donošenje odluka koje se tiču i njih — da bismo ih nauči­li da i njihova stanovišta im aju značaj.

DisciplinaDisciplina p odrazum e-

va tren ing koji pom aže da se razviju karakter i samo- kontrola. M nogo roditelja misli da je disciplina k a ž ­njavanje dece zbog toga što su prekršila pravila — m ože čak da se dogodi da decu disciplinuju šam ari­m a i batinam a. Ali, d iscip­lina je nešto više od obič­nog kažnjavanja; ona je i sposobnost da se neki projekat započne a onda istrajno dovede do kraja.

D ete tu je potrebno da ga korigujete i usmeravate — često, od lučno ali i s ljubavlju. U kući treba da im ate sasvim jasna pravila koja će deci ukazivati na pravi put. O n d a m ožete da im kažete: „Možeš da radiš šta god hoćeš dok si u okviru ovih smernica. Ali, ako se udaljiš od njih, snosićeš posledice.“

V

D eci treba da objasnite i šta su i kakve su posledice. C ak m ožete zajedno da donesete od luku o n jim a tako da disci­plina postane nešto što se oče­kuje ali i zaslužuje. N e d o n o ­site sve odluke um esto njih već postavite pravila i propise uz njihovo učešće u tom e — narav­no, i u z uvažavanje njihovog

„Ludost prijanja u z srce deteta, ali je šiba pouke otklanja od njega. “

— M udre izreke 22:15

Pokažite svojoj deci da je njihov sud važan i da ga uvažavate. To m ožete da uradite tako što ćete ih prvo upoznati sa svim činje­nicama k° je znate o onome o čemu je reč, a onda zam oliti da daju svoje mišljenje i eventual­no prim en iti njihovu najbolju ideju.

173

r£> D N K uspeha

mišljenja. Pretnje n ikada nem aju tako dobar u č in ak kao pos­tizanje dogovora o posledicama.

PažnjaPodrazum eva se da je deci po trebno m nogo pažnje. P oz­

navao sam ženu koja je im ala dvogošnjeg dečaka. D ečak je bio veoma nestašan. Ž ena je bila zaposlena i radila p uno rad ­no vreme, a kad bi se posle dugačkog radnog dana vratila kući, dečak je vrištao i privijao se uz nju. Z ahtevao je da m u posveti svu pažn ju . „Iz luđuje m e “, kazala m i je ta žena jed­nom prilikom . „Toliko zahteva od m ene da jednostavno ne m ogu da u rad im ništa .“

„D a li to radi i ocu ili b ab i?“, upitao sam.,,N e‘‘, kazala je.„Sam o v am a?“„D a .“Predložio sam joj da, pre nego što dete počne da vrišti i

privija se u z n jen u nogu, u z m e stolicu i stavi ga da stoji na njoj da bi moglo da vidi kako ona kuva ili radi nešto drugo. Bilo je važno da ga uključi u ono čime se bavi.

Istraživanja su pokazala da bebe koje roditelji drže u ru k a m a i ljuljaju, rastu brže i b u d u zdravije od vršnjaka koji­

m a to nedostaje. K ad beba ne dobija p ažn ju kakvu zas lu ž u ­je, često plače dok je neko ne u zm e u ruke.

K ad god je to m oguće i pri- m ereno, uključite decu u sve aspekte svog života. D anas se m n o g o govori o kvalite tno

p rovedenom vrem enu — nasupro t posvećivanju određene količine vrem ena. Pošto je većina članova porodice zaposlena i vrlo zauzeta , im a ograničeno vreme, strpljenje i energiju tako da m ora da uspostavi pravu ravnotežu izm eđ u kvaliteta

„Deca traže našu pažnju je r im je ona potrebna od naj­ranijeg detinjstva pa sve dok ne zađu duboko u zre­lost. “

174

D N K uspeha < 3

i kvantiteta. Ako otac provodi dva sata dnevno nosa zabijenog u novine, dok se njegovo dete igra na p odu pored njega, to onda nije ni posvećivanje određene količine vrem ena ni kvalitetno provedeno vreme. N asupro t tome, deset m inu ta dnevno koliko provedete s nekom m ladom osobom nije d o ­voljno da bi se smatralo kvalitetno provedenim vrem enom — a kam oli kvantitativno dovoljnim. Važno je da pronađete ravnotežu i svojoj deci p ruž ite ono što im je potrebno.

Komplimenti i doslednostSvojoj deci dajte kom plim ente

um esto kritika. T rudite se da b u d e ­te pozitivni i uvek posm atrajte d o ­b ru s tranu ljudi i situacija, a poseb­no naglašavajte dobre poteze i p o ­željne karakteris tike svoje dece.Pohvalite ih zbog onoga što jesu a ne samo zbog onoga što rade. Ako vaša deca misle da ste im presioni­rani on im što rade, ostatak života će provesti u pokušajim a da se d o ­kažu i b u d u dobri u vašim očima.Pom ozite im da naprave razliku izm eđ u onoga što rade pogrešno i toga ko su i kakva su ona u stvari. Ako m orate da kritikujete, kritikujte postupke a ne dete. I trudite se da dete ne prim i k ri­tike suviše lično.

D oslednost je uvek od suštinskog značaja kad se bavite decom. Deca čiji roditelji stalno m enjaju pravila — tako da jednog dana b udu popustljivi a već sledećeg strogi — završe tako što ostanu p o tpuno zbunjena. Deci je potrebno da veru- ju u ograničenja koja ste im postavili i b u d u sigurna da ih vo­lite. Ako im kažete da ćete uraditi nešto za njih — ili s njim a— obavezni ste da to obećanje ispunite. Sve u svemu, budite dosledni u disciplini.

„Danas sam išao na pecanje sa sinom — iz­gubio sam ceo dan . "

— Čarls Frensis Adams

„Danas sam išao na pecanje s ocem — to m i je bio najlepši dan u životu. “

— njegov sin, B ruk Adams

175

r^> D N K uspeha

Stvaranje i izgradnja sam opoštovanja u vašem detetu m ogu da b u d u uspešni sam o ako je to vaša suštinska želja — a trebalo bi da vam upravo to bude suštinska želja ukoliko stvarno želite srećan i zadovoljavajući porodični život. Ako im ate suštinsku želju da ostvarite takav život, onda ćete stvoriti h a rm o n iju u svom dom u. Idealan porodični život je onaj u kojem svi članovi porodice p o m a ž u i daju podršku jedni d rug im a. To znači da uprkos povrem enim teškoćam a s rivalstvom, sebičnošću, n esp o razu m im a i povređen im ose­ćanjim a, svaki član porodice stalno i nepogrešivo pokazu je — rečju, de lom i najiskrenijim osećanjima — da uvažava sve ostale i da ih bezuslovno voli.

K ad im ate teškoće, okrenite se porodici i postarajte se da svi članovi saznaju za to. O bjasnite im situaciju i za tražite da vam p o m o g n u da dođete do rešenja. Svojoj porodici sam se obratio m nogo pu ta da bi m i pom ogli u rešavanju nekog poslovnog problem a. K ad sam tu žan i nesrećan, podršku traž im od njih. U m alom jezgru koji naz ivam o porodicom krije se ogrom an timski rad koji treba upotrebiti i iskoristiti.

Ako hoćete da naučite kako da postanete bolji roditelj, m u ž ili žena, potražite savet u knjigam a, na kasetam a ili od već uspešn ih roditelja, ljudi i savetnika. Ako su vaše želje koje se tiču porodice već dostigle stoti podeok na vašoj skali suš­tinskih želja, uvidećete da ništa na ovom svetu ne donosi veću sreću i zadovoljstvo od bliskih odnosa u njoj. Potrebno je u ložiti m nogo napora da bi se izgradila p rija tna porodica p u n a ljubavi koja vam u svakom trenu tku p ru ž a podršku. Ali, takav nap o r se isplati.

D a biste bolje definisali svoje suštinske želje koje se tiču p orod ičnog života, odvojite dovoljno vrem ena da biste paž lji­vo, p rom išljeno i tačno odgovorili na pitanja koja slede. N e ograničavajte sebe time što ćete svoje odgovore ograničiti na one koji se čine najprak tičn ijim ili na jp rim eren ijim . Posebno obratite p ažn ju na to kako se osećate kad dajete neki odgovor.

176

D N K uspeha < 3

I obavezno postavite pitanje potrage za suštinskim željam a posle svakog odgovora koji ćete dati na sledeća pitan ja — u stvari, p itanje potrage postavljajte sve d o k ne dođete do srži.

< K ad bih im ao/im ala više vremena, šta bih urad io /u rad i­la da poboljšam odnose u porodici?v

■~C Sta volim — ili zbog čega už ivam — u dobrim porod ič­n im odnosim a?

< Sta stvarno želim od svog b račnog d ru g a ili šta stvarno želim s n jim ?

f". Ako n isam u braku — da li b ih voleo/volela da budem ?< Kakve su bile m oje suštinske želje kad sam kao m lada

odrasla osoba razm išljao /razm išlja la o porodici?^ Sta bih voleo/volela da u rad im da b ih poboljšao/po­

boljšala odnose u svojoj porodici?U kom smislu bih voleo/volela da se poboljšaju odnosi u mojoj porodici?v

< Sta bih voleo/volela da dobijem od svoje porodice ili da rad im s n jom ?

< D a li že lim da b u d e m u ovom braku i, ako želim , pod kojim uslovim a i okolnostim a?

177

Ostvarivanje finansijskih želja

Put do bogatstva — ako stvarno želite bogat­stvo —jednostavan je i jasan kao p u t do pijace.

— B endžam in Frenklin

Z a n e p u n e dve godine, od čoveka s niskim prihod im a p o ­stao sam im ućan. N ašao sam se m eđu 0.5 procenata sta­

novnika ove zemlje koji po prim an jim a spadaju u sam vrh - iako sam završio samo srednju školu. Živi sam dokaz da nedosta tak form alnog obrazovanja nije sm etnja za ostvari­vanje visokih p rihoda ili sreće u životu. Suštinska želja me je podsticala da zarad im novac jer m i je bilo teško bez njega i voleo sam sve što on m ože da pruži. To su pravi razlozi zbog kojih ljudi zarađu ju . M nogo je načina na koje m ožete da za ­radite novac ali će vas samo suštinska želja da ga stvarno za ra ­dite podstaći da ostvarite uspeh u toj oblasti života.

Pošto je poznato da moć osvajačke sile u vam a ne dozvo­ljava da budete slabi ili nesposobni — što bi vas inače sprečilo da ostvarite uspeh — m ožete da se suočite sa svojim finansij- skim sum njam a i bojaznim a.

Prvo, hajde da raščistimo šta sve morate da uradite — i po­stanete — da biste obezbedili odgovarajući prihod i stekli fi-

178

D N K uspeha < 3

nansijsku slobodu koju želite. Ovde je i nešto više od toga da sam o radite ispravne stvari i koristite povoljne prilike. M orate da im ate ili steknete pravu parad igm u o sebi. Kad steknete odgovarajuću parad igm u, shvatićete da zarađivanje novca nije tako teško — ukoliko to stvarno želite. M nogi govore da žele novac ali odbijaju da se p rom ene iako je to neophodno.

Ako stvarno im ate suštinsku želju da poboljšate svoju fi- nansijsku situaciju, onda ćete to i ostvariti. Upravo zbog toga i postoji tako m nogo priča o ljudim a koji su od siromaštva sti­gli do bogatstva. O n i koji su nekada imali m alo uspeha, isku­stva, znanja , novca, obrazovanja ili veštine — ukoliko su ih uopšte imali — sada zarađu ju neverovatne svote a za rađu ju ih sam o zbog toga što su stekli ispravnu parad igm u o sebi.

K ad iskom binujete tri stvari — suštinsku želju za većim prihodim a, stav koji vodi do uspeha i odgovarajuću parad ig ­m u o sebi — vaša finansijska sigurnost postane nešto što se podrazum eva. M ožete da pronađete novi posao koji je plaćen daleko bolje, da napreduje te u firmi u kojoj već radite ili da započnete sopstveni biznis. Ostvarivanje željenog cilja je onda samo pitanje vremena.

Ali, treba da shvatite da vaše suštinske želje koje se tiču novca obično nisu novac sam po sebi ili stvari koje taj novac m ože da kupi. Naprotiv, one uvek im aju veze s time kako se osećate kad ne živite od plate do plate. K ad su u p itanju vaše suštinske želje, m orate da budete iskreni i p riznate da su ono što stvarno jesu. N a primer, m nogo ljudi želi da poseduje i vozi ,,mercedes“ ne sam o zbog toga što je to jedan od naj- bezbednijih au tom obila na p u tu već i zbog toga što on stvara sliku o njim a koja prija n jihovom egu.

Misli o novcu dom iniraju našom kulturom i mogu da budu p rija tne ili uznem iravajuće. U naše vreme, većina dnevnih vesti je d irektno povezana s novčanim pitanjim a. Preletite pogledom po naslovima u novinam a — ja ih nazivam „novosti­m a o živom novcu“. Iako ste svakodnevno izloženi takvim

179

D N K uspeha

stvarima, m ožda niste svesni koliko je često novac u vašim mislima.

Č ini se da ljubav i novac pokreću svet. N aša opčinjenost novcem datira iz veoma davne i daleke prošlosti.

Novac m ože da bude u z ro k zla ali i seme velikog dobra. Potreban vam je da biste se izdržavali i hranili, da biste stek­li fakultetsko obrazovanje, da biste pom agali d rug im a, da b i­ste bili donato r crkve i dobrotvornih organizacija i da biste odgajali decu. D a bi čovek m ogao da bude filantrop i m a te r i­jalno pom ogne ono u šta veruje, potrebno je da im a novac.

Novac ne m ože da vas učini srećnim ali m ože da vas oslo­bodi m nog ih stvari koje vas čine nesrećnim . Zarađivati m n o ­go novca i napredovati nije ni najm an je sebično. U stvari, inteligentni i obzirni ljudi im aju obavezu da koriste osva­jačku silu u sebi da bi ostvarili napredak.

N ovac će uvek biti veoma važan deo vašeg života — sviđalo se to vam a ili ne. U većini slučajeva, novac vam određuje i kvalitet života. M ožete ili da trpite i podnosite jade koje finan- sijski problem i donose sa sobom ili da odlučite da konačno upotrebite osvajačku silu u sebi da biste te p roblem e razrešili.

P rem a Ju-es n juz end t'ord reportu, tipična p o ro ­dica iz srednje klase danas im a manje novca za trošak nego pre jedne decenije. Većina ljudi je sp u tan a nek im uslovim a i oko lno ­s tim a koji og ran ičav a ju njihovu sposobnost da zgr-

nu bogatstvo. O ko devedeset pet procenata penz ionera je tinansijski zavisno; zavise od porodice, prijatelja ili dob ro ­tvornih organizacija. Ovakvi ljudi veoma brzo shvate da m o ­raju da nastave da rade, sviđalo im se to ili ne.

„Ne znam nijed?iu zem lju u kojoj je ljubav prema novcu u većoj m eri ovladala osećanjima ljudi i u kpjoj se izražava dublji prezir prema teoriji o jednakim pravim a i potrebama. “

— Aleksis de Tokvil

180

D N K uspeha < 3

Isuviše m nogo ljudi živi od danas do sutra, od plate do plate. O n i jednostavno preživljavaju — žive bez radosti koja dolazi sa sasvim p rim eren im prosperitetom. Većina odraslih i zre lih osoba sm atra da su p rob lem i s novcem najveći uzročn ik stresa. Stalna briga za novac oslabi čoveka. Briga ne donosi nikakvu korist i ne m ože da izm eni ono što će se dogoditi sutra — ali m ože da oslabi vašu veru, obogalji sve što p reduzim ate , razori vaš m ir i učini da se osećate nem oćnim .

N ovčana pitanja su glavni razlog za propast brakova. N ovčani problemi utiču na sve nas — povrem eno se svi suo­čavam o s njima, ali su m nogi od nas stalno suočeni s njima. K ako problem i s novcem m ogu da nam potkopaju zdravlje, izazovu problem e u karijeri, porem ete odnose s ljudim a i unište sreću i stil života, tinansijska bezbednost treba da bude suštinska želja svakoga od nas.

O naj ko ima suštinsku želju za finansijskom bezbed- nošću, m ože i da je ostvari. Finansijska bezbednost znači da je čovek savim zadovoljan u finansijskoj oblasti svog života, da m u ne nedostaje ništa i da je oslobođen gorućih finansi- jskih problema. Ako vam finansijski problem i donose nevo­lje ili nanose štetu vam a i vašoj porodici, to znači da niste p r ik ladno finansijski obezbeđeni.

Zam islite da im am kristalnu kug lu i da m ogu tačrio da pro- reknem vašu finansijsku b u d u ć ­nost. D ođete kod m ene i kažete da želite da zarađujete sto h ilja­da dolara godišnje ili šezdeset hiljada dolara više od svoje sadašnje godišnje plate. Vaša suštinska želja je da budete fi­nansijski nezavisni, da se oslobodite dugova, otplatite kredit za kuću i živite onako kako vam se sviđa.

„Samo novac ima m oć da pokj-ene svet. “

— Publije Sirijac

181

D N K uspeha

D ak le , p o g le d a m u svoju kug lu i kažem : „Im aćete upravo ono što želite. Vaš p r ih o d će biti sto h i l jad a d o la ra go d išn je i m oći ćete da radite ono što voli­te. Ali, biće vam p o treb n o tr ide­set devet meseci da to ostvarite.

U m eđ u v re m e n u , doživećete m n o g a neprija tna iskustva. Za- počećete dva različ ita posla i u oba dožive ti n euspeh . Pozajm ićete pedeset šest h iljada dolara koje ćete u ložiti i iz ­gubiti. G otovo ćete ostati bez krova nad glavom ali i bez žene— u jed n o m tre n u tk u će poželeti da se razvede od vas jer ćete se stalno svađati oko novca. M oraćete da se m učite da biste obezbedili osnovno — h ra n u i krov nad glavom za svoju p o ro ­dicu. Vaše sam opoštovanje će trpeti ali se nećete predati.

„Tokom ovih s tradan ja i borbi, up o zn aće te prave ljude koji će vas naučiti stvarim a koje treba da znate . To će vam dati podsticaj da započnete i treći posao. Ali, taj treći posao će zah tevati veliki n a p o r — pre nego što počne da donosi novac. M eđ u tim , posle šest meseci, vaš p r ihod će p rem ašiti pet h i ­ljada do lara m esečno. O d tada pa nadalje, posao će se razvi­jati i širiti b rže nego što m o že te i da zam islite. Posle tri god i­ne, zarađivaćete više od sto h iljada dolara godišnje. Sa svojim b račn im d ru g o m se više nećete svađati oko novca i bićete bliži nego ikada ranije .“

Ako biste zna li da je ovo p redskazan je tačno, da li biste se o d m a h bacili na njegovo ostvarivanje? Č a k i pored toga što zn a te da ćete u prve dve g od ine doživeti n e u sp eh ? I pored toga što ste svesni da ćete im ati finansijske teškoće i p rob lem e u porodici? Verovatno biste odgovorili: „ H o ć u da počnem ovog tre n u tk a .“

„Akp vaš prihod nije u skladu s vašim rashodom, ne sm anjujte rashod već uvećajte prihod. “

— H e n r i Ford

182

D N K uspeha < 3

MAJSIGURMIJA EKONOMSKA PRETPOSTAVKA

D a biste ostvarili o p t im u m finansijske bezbednosti i ravnoteže, biće potrebno da:

Jasno definišete svoje finansijske suštinske želje.

Postavljajte p itanja potrage za suštinskom željom i po- sebno obraćajte pažn ju na ono što ta pitanja otkrivaju. Bićete iznenađen i kad shvatite šta vam je pravi motiv da zaradite više novca. Zapam tite da vas zan im aju samo su ­štinske želje — a ne ono što mislite da bi „bilo lepo im ati“ .

D a li „biti finansijski obezbeđen“ znači imati više nov­ca? Za većinu ljudi, odgovor na ovo pitanje je da. Ali koli­ka je svota, odnosno koliko je više novca u pitanju? D a li želite da budete finansijski nezavisni ili samo oslobođeni finansijskih briga?

Definišite karakteristike koje biste morali da imate da biste ostvarili finansijsku bezbednost. Takođe definišite i sliku o sebi koju biste m orali da im ate iz istog razloga.

N e budite obeshrabreni ako mislite da nem ate ono što vam je potrebno. N e brinite čak ni ako vam nedostaju znanje , iskustvo i veze; ako im ate suštinsku želju, m ožete da steknete sve ostalo — a to ćete i steći. N ajvažnije stvari su vaš stav i slika koju im ate o sebi. Ako mislite da vam je za ostvarivanje finansijske bezbednosti neophodna d ip lo ­ma, onda razmislite još jednom.

183

D N K uspeha

Bil G ejts , jedan od najbo­gatijih ljudi na svetu — i m nogostruki bilioner — na­pustio je koledž da bi kren­uo u ostvarivanje svog sna. U trideset prvoj godini je postao bilioner — i najm lađi čovek kpm e je to pošlo od ruke.

Bil Rozenbergyć’ morao da prekine školovanje u četr­naestoj godini da bi svojim roditeljima pomagao u izdr­žavanju porodice. Počeo je da pravi kfo fne koje su p o ­stale toliko popularne da je na njim a zaradio m ilione dolara.

D žo n D. M akartur je imao samo osnovno obrazovanje. Pre dvadeset godina, postao je zemIjoposednik i baron bankarstva i osiguranja — vredan više od bilion dola­ra. To je postao u vreme kad

j e zgrtanje tolikog novca bilo dalekp teže nego danas. Kao legat nam je ostavio

fondaciju Džotia D. i K et­rin T. M akartur k°ja dode- Ijuje godišnje stipendije kre­a tivnim pojedincima.

m orate da budete da biste ; Ako hoćete da fleksibilnost

STAVOVI I POSTUPCI KOJI DOVODE DO

FIMAN5IJ5KE BEZBEDMOSTI

H en ri Ford je jednom pri­likom upitao jednog od svojih m lad ih inžen je ra : „Koja je vaša ambicija u ž iv o tu ?“

Mladi čovek je odgovorio: „Želim da postanem veoma bogat."

N eko liko d a n a kasnije, Ford je došao do istog inžen je ­ra i rekao m u da stavi naočare koje su um esto stakala imale srebrne dolare. O n d a ga je upitao, „Sta vidite?"

„Ništa", uzvratio je inženjer.Pošto je pokazao ono što je

želeo da pokaže, gigant au to ­mobilske industrije je rekao: „U tom slučaju, m ožda bi tre­balo da ponovo razmislite o svojoj ambiciji." Iako je imao novac pred očim a, inžen jer nije mogao da ga vidi.

Zarađ ivan je novca se ne svodi samo na to da radite ono što treba; veoma je važno i kako vidite sebe. Važno je da postanete onakva osoba kakva

radili po trebnu količinu novca, olazi i odlazi kako vam se pro-

184

D N K uspeha

Ted Tarner je bio izbačen sa koledža ali je i pored toga postao veoma bogat čovek-

T om M onegen , osnivač D o m in o pica, završio je srednju školu — ali kao naj­gori u generaciji. N a koledžu iiije stigao dalje od prve godine iako je prome- nio nekolik0 kptedža!

hte a da m obilnost ide kuda god poželite, m orate da b u d e ­te finansijski obezbeđeni.

N eki ljudi rade poslove ko­ji odu z im aju m nogo vrem ena i zahtevaju česta putovanja.D ru g i im aju finansijske m o ­gućnosti da pu tu ju kuda god požele ali nem aju vrem ena za to. N a primer, lekari veoma često stoje na raspo lagan ju svojim pacijen tim a dvadeset četiri sata dnevno. K uda god da idu, nose pejdžere sa sobom. Bez obzira na to gde su, m ora ju da odgovore na poziv — i obično završe tako što o d m ah ostave sve i odu kod pacijenta. Im a m nekoliko p ri­jatelja koji su lekari. Zbog svojih obaveza i dužnosti ne m ogu— ili ne žele — da ostave svoj posao čak ni na kratko jer bi to značilo da ostavljaju svoje pacijente.

Z n a m za slučaj m u ža i žene koji su bili uvaženi lekari i radili u različitim bolnicama. N jihov profesionalni život je bio veličanstven: ali su zato njihova veza i porodica bile u haosu — u njihovom životu nije postojala ravnoteža.

Još jedan moj prijatelj je u tolikoj m eri sputan poslom da bi moglo da se kaže da je okovan. Jednom prilikom mi je re­kao: „ Im am osećaj da sam u pom ahn ita lom vozu s kojeg ne m ogu da siđem. N e stižem da radim ono što bih stvarno voleo jer mi posao o duz im a sve vrem e.“ K ako je on sastavni deo svog posla, ne m ože da u zm e ni slobodan dan.

Ali, postoji bolji način. M ožete da izbegnete da upadnete u klopku i nađete se u sličnoj situaciji ako prim enite ispravne principe kako u nač inu na koji birate posao koji će vam doneti više novca tako i u načinu na koji ćete postati osoba kakva treba da budete.

185

D N K uspeha

K ad je u p itan ju zarađivanje novca, nem a ograničenja onoga Što ste sposobni da uradite — naravno, ukoliko je z a ­rađivane novca ono što od sveg srca želite. U ovom ili onom trenutku , m islim da smo se svi upitali odakle će n am doći novac — bar sam siguran da sam se ja to upitao. Ali, takođe zn am i da čovek uvek m ože lošu situaciju da preokrene u svoju korist.

DESET SMERNICA ZA OSTVARI VAM JE

FINANSIJSKE BEZBEDNOSTI

D a biste ostvarili m ak sim u m finansijske bezbednosti, m orate da:

1. Želite da zaradite novac. To m orate toliko da želite da budete sprem ni da uradite sve Što je

potrebno — bez obzira na vreme koje će vam to oduzeti — da biste tu želju ostvarili. Ako vas podstiče suštinska želja, imaćete upravo ovakav stav.

2. Volite ono što radite. M nogi ljudi vole sam o deo onoga što rade.

3. Verujete u svoj rad i sposobnosti i poznajete odgo­varajuću oblast.

4. Verujete da ljudim a vredi da vas slušaju. Ovo im uliva sigurnost kao i veru u vas i ono Što radite. O n o g dana kad zaključite da ste vredni da vas ljudi slušaju, postaćete stvarno takvi.

5. Vidite sebe kao lidera, nekoga čiji je p r im er vredno slediti.

Finansijska bezbedbnost možda ne mora da znači da ste finansijski nezavis­ni, ali šta god da je to što

ftinansijska bezbednost znači za vas, postarajte se da je identifikujete ja ­sno — onda ćete b iti volj­ni da postanete ono što je potrebno.

186

D N K uspeha < 3

6. Pronađete savetnike na koje ćete se ugledati — ne samo utoliko što ćete raditi ono što oni rade već što ćete postati kao oni.

7. Budete sprem ni da učite. N aučite sve ono čemu je vaš savetnik voljan da vas nauči i ne budite tvrdoglavi.

8. Verujete da svaki problem m ože da se reši i da nem a tako velikog problema koji bi mogao da vas zaustavi.

9. Izađete iz svoje zone prijatnosti i prihvatite rizike.10. Steknete sam opouzdanje i počnete da ga po k azu ­

jete u svemu što radite

O PRIMVATAMJU RIZIKA

Jedna od na jtež ih stvari u životu je prih- vatanje rizika. M nogo ljudi mi govori da nisu voljni da žrtvuju svoju bezbednost i da sm a­traju da je prihvatanje rizika zastrašujuće. Ali, kad shvatite da je sve na ovom svetu povezano s rizicima, vaše sam opuzdanje postane lek za aver­ziju prem a njima. Jedno istraživanje je pokazalo da su čove- ku — ukoliko želi da bude uspešan u poslu — potrebni sam o­pouzdanje , poriv, energija, istrajnost i sposobnost da izađe na kraj s neizvesnošću. Ako radite ono što stvarno želite da radi­te, ovi atributi će se pojaviti automatski. K ad težite ka ostva­rivanju svojih suštinskih želja, voljni ste da stičete znanje, veštine i iskustvo, a voljni ste i da istrajete.

Ako nem ate dovoljno sam opouzdanja , pozajm ite ga od onih koji ga im aju na pretek. Prihvatite njihove savete i p o ­stanite kao oni. Ako želite da naučite da plivate ali se plašite

N e dozvolite da vaša finansijski prošlost odredi vašu finansijsf{u budućnost. M ožete da naučite sve što poželite. M ožete da izaberete šta želite da radite ili postanete i stvorite povoljnu prilikti da zara­dite onoliko novca koliko vam srce želi.

187

D N K uspeha

vode, otići ćete da vas obuči instruk to r plivanja. O d njega ćete pozajm iti sam opouzdan je i sigurnost, radićete sve Što vam on kaže i vrlo brzo ćete početi da plivate. Ali, u jednom trenu tku ćete m ora ti da prihvatite r iz ik i uđete u vodu iako instruk tor nije pored vas.

D a bi se nešto naučilo, po trebno je izvesno vreme, ali ćete biti sigurniji ako na p u t učenja krenete uz nečije savete i uspešno vodstvo. Z bog toga, definišite svoje suštinske želje sasvim jasno i p ronađ ite m otivaciju da uložite vrem e i novac da biste te želje i ostvarili. Ako budete postupali tako, vaše sam opouzdan je će se vrlo brzo uvećati.

M nogi ljudi lete s jednog posla na drug i kao leptiri koje privlači p lam en sveće — misle da će im svaki naredn i doneti povoljnu priliku kakvu su čekali, ali svaki p u t sam o oprže krila. Z bog čega? Z bog toga što se ne m en ja ju i ne postaju onakve osobe kakve bi m orali da b u d u da bi zaradili novac iz bilo koje poslovne prilike.

Postoji m nogo m ogućnosti da se zaradi novac i postoji m nogo pojedinaca koji takve m ogućnosti iskoriste i zarade velike svote. A opet, m nogo je više on ih koji te iste m oguć­nosti pokuša ju da iskoriste i ne ostvare nikakav finansijski uspeh. Iako su s truk ture kom panije , proizvoda, obuke i rada iste za sve, samo će oni koji su stvarno posvećeni svojim suštinskim željam a ostvariti uspeh kojem teže.

U speh — ili neuspeh — u bilo ko­joj povoljnoj prilici izazvan je onim što postoji — ili ne postoji — u srcu i u m u svakog čoveka — suštinskom željom i voljom da se napredu je i postane nešto više.

K ad vam neko kaže da će u neče­m u pokušati, u stvari p rip rem a teren da se kasnije povuče u zd ig n u te glave i obavesti sve koji su voljni da ga slušaju da

„Na ovofn svetu ne­m a sigurnosti. Po­stoje samo povoljne prilike. “

— general Daglas M akartu r

188

D N K uspeha

je „dao sve od sebe“. Suštinske želje elim inišu neuspešno „davanje svega od sebe“. Istrajnost i od lučnost igraju veliku ulogu u ostvarivanju vaših finansijskih ciljeva. Ako ste se na ostvarivanje nečega bacili s odlučnošću kakvu donose suš­tinske želje, im aćete dovoljno istrajnosti da tu stvar uspešno privedete kraju.

Iako sam doživeo neuspeh u nekoliko poslovnih pokušaja, ostao sam istrajan. N e pričajte da nem ate vrem ena da uradite ono što treba da uradite u oblasti finansija. I ne pričajte da ne m ožete da se napregnete da biste ostvarili finansijski spokoj — sam o se upitajte da li ga želite u tolikoj meri da ste sprem ni da uradite sve što je potrebno. Ako stvarno želite finansijski spokoj, otkrićete da m ožete da izađete na kraj sa svakakvim teškoćama, iako ste mislili da je to nem oguće.

Z n a m da u flnansijskoj oblasti života m ogu da vam se dogode zastrašujuće stvari. Većina uspešnih ljudi je m orala da se bori s finansijskim prob­lem im a. N eki su čak m o ­rali da odu u bankrotstvo.Ali nisu se predavali, zbog svojih suštinskih želja.

MAPREZAMJE FINAM5IJ5KOG MIŠIĆA

< Volt D izn i je bankrotirao nekoliko pu ta ali se uvek dizao na noge — i u tom procesu stvorio D izn ilend .

Stiv L . je bio ponosan i uspešan vlasnik rudn ika zlata u jednoj stranoj zemlji. Svet m u je bio pod nogam a. A onda je vlada te zem lje nac ionalizovala njegov ru d n ik — preuzela ga je a Štivu nije dala nikakvu naknadu . Preko

„Kadi ili ne radi. To što pokuša­vaš, ne znači ništa. “

— Joda, džedaj učitelj iz Zvezdanih ratova

189

D N K uspeha

noći je sve izgubio ali je ipak p rikupio krho tine svog posla i započeo iznova.

D ejvid Batler je odrastao u rezerva tu za Indijance. N je ­gova porodica je živela izu ze tn o teško iako je njegov otac radio veom a naporno — živeli su tako i kad je Dejvid bio u kasn im tinejdžersk im god inam a. Uspevali su da nekako skrpe kraj s krajem ali n isu išli napred.

K ad je Dejvid bio u završnom razredu srednje škole, zaključio je da ne želi da se bori onako kako se borio n je ­gov otac. O bećao je sebi da n ikada neće prihvatiti posao gde bi na ličnu štetu ostvarivao nečije snove. To je bila n je ­gova iskrena suštinska želja.

Ova u n u tra šn ja žu d n ja je bila razlog što se u Dejvidu javio prevazići-ću-sve stav. Posle m nogo god ina u p orn ih nastojanja, postao je d istr ibu ter za k o m p an iju koja se b a ­vila p ro izvodnjom lekova i kozm etike. N a p u tu kojim je išao, doživeo je velika razočarenja i suočio se s m nog im p rep rekam a — od kojih je neke lično izazvao — ali nije odustao. Podstican suštinskom željom da b ude finansijski slobodan, naučio je šta m ora da uradi da bi se p rom en io i napredovao. Njegova osvajačka sila je sve vrem e bila u p u ­n o m z a m a h u , što m u je om ogućilo da ispravi greške koje je napravio i na kraju ostvari visoke prihode.

Sa šestocifrenim pasivnim p r ih o d o m godišnje, Dejvid i njegova žena danas žive tako što ne zn a ju šta znače f in a n ­sijske brige. Dejvid im a slobodu da bude sa svojom p oro ­dicom , pu tu je i p o m aže d rug im a.

K ao što je Dejvid otkrio, u životu im a trenu taka kad naiđete na zidove od k am en a ili zapadne te u ćorsokak — i to m o že da vas obeshrabri. Suočavanje s p rob lem im a i n ji­hovo razrešavanje m o žd a neće biti jednostavno, ali ako je u p itan ju vaša suštinska želja, pom oći će vam osvajačka sila u vam a tako da nećete odustati sve dok ne prevaziđete

190

D N K uspeha ^ 3

sve prepreke. N e k e od najvećih nevolja s kojim a ćete se suočiti m ogu da se pretvore u neočekivane povoljne p r i ­like.

K etlin Đ eiil je konkurisa la za radno m esto u velikoj k o m ­paniji i bila odbijena. Ali, nije odustala. G o d in u dana kas­nije — posle devet razgovora s m e n ad že r im a te kom pan ije— njena istrajnost se isplatila. Postavili su je za svog p re d ­stavnika za Is točnu obalu i to kao p rvu žen u koja je im ala takav položaj. U prkos zastrašujućoj diskrim inaciji, p o k a ­zala je u p o rn o st i istrajala u svojim nasto janjim a. Sam o go d in u dana kasnije, po rezu lta tim a koje je postigla, našla se m eđ u p rv ih deset od više od tri stotine predstavnika. N je n neuništiv i i istrajni poriv ju je na kraju doveo do toga da postane šef svih predstavnika.

Pošto je u toj kom pan ij i postigla najviše što je mogla, otišla je iz nje, otvorila sopstvenu firm u i postala veom a uspešna u o p re m a n ju kancelarija. Specijalizovala se za op rem an je kancelarija najviših rikovodilaca tako da su p o ­čeli da je an g ažu ju ugovarači koji su radili za m in is ta r­stvo odbrane — na taj način se pokazala uspešnom u Pen ta­g o n u i m ornarici.

U četrdeset d rugoj godini je teško obolela — dok je bila u d ru g o m stanju. M orala je da se izbori s u žasn im bolom zbog kojeg nije m ogla da zaspi, h roničnim u m orom i broj­n im infekcijam a opasn im po život. N a kraju je došla dotle da je jedva m ogla da se kreće. Tokom perioda od devet god ina, izd rža la je šest velikih i teških operacija i svakog dana putovala na posao — dnevno je prelazila sto pedeset k ilom etara i trpela užasne bolove u leđim a, vratu i ra m e ­n im a. N a jb laže rečeno, život joj je bio težak. Ali n jena suštinska želja da uspe u poslu je bila toliko jaka da joj nije dozvolila da zas tane ili odustane .

191

D N K uspeha

D o k je vodila firmu za oprem anje kancelarija, postala je i distributer lekova za kom paniju koja joj je pomogla u lečenju. Ovaj honorarn i posao je pretvorila u nešto što je donosilo prihod od više m iliona dolara. Za samo šest godi­na, om ogućila je sebi fantastičan stil života. Kasnije je re­kla da su joj zdravstveni problemi pomogli da uspe jer je morala da nauči sve o bolesti od koje je obolela. Upravo ono što ju je prim oralo da na kraju proda sopstveni biznis, pom oglo joj je da stvori ogrom no bogatstvo — i, što je još važnije, da ponovo postane zdrava osoba.

Ketlin kaže da je za n jen uspeh zaslužno to što je sas­vim jasno prepoznala svoje suštinske želje. N ikada nije postavljala ciljeve niti se bavila svakodnevnim afirmacija­m a i vizuelizacijama. N jen uspeh je bio d irektna posledi- ca suštinskih želja koje su oslobodile osvajačku silu u njoj. S takvom moći u sebi, prevazišla je sve teškoće, razočara­nja, zdravstvene probleme i nevolje.

^ Dejv Džonson je odm ah posle ženidbe shvatio da radi p o ­sao koji ne voli. Odlučio je da ode u m ornaricu i iskoristi prednosti vojničke obuke i vladinog zakona o služenju vojnog roka. U stvari, mislio je da je služenje u m ornari­ci dobar način da započne karijeru elektrotehničara.

Jednog dana, dok je radio na nekoj elektronskoj opre­mi, shvatio je da to nije ono čime želi da se bavi narednih trideset godina. Setio se paroha svoje crkve koji je jednom prilikom rekao: „Srećan je onaj čovek koji je pronašao ve­ru, ženu i posao — i voli sve troje.“ Dejv je im ao samo dve od te tri stvari — voleo je svoju veru i svoju ženu. Još m u je bilo potrebno da pronađe posao koji će voleti od sveg srca.

N a nekom sem inaru za poslovne ljude, Dejv je čuo go­vor izuzetno uspešnog čoveka. Posle predavanja, dom aćin sem inara se obratio govorniku i rekao: „Samo zbog toga

192

D N K uspeha < 3

što ste pristali da d an a s b u d e te s n a m a , ovi ljudi više n ik a ­da neće biti isti.“

O va izjava je ostavila d u b o k i u tisak na D ejva — shvatio je da je p ro n ašao o n o što traži. I on je želeo da z n a da se ljudi zb o g n jega m e n ja ju nabolje. O tk r io je svoju d u b o k o u k o re n je n u suštin sku želju i o d m a h počeo da traži posao koji će m u o m o g u ć it i da p o m a ž e l ju d im a i os tvaru je ono što želi od sveg srca.

vD ejv se m u č io da sastavi kraj s k ra jem . Ziveo je u

sk rom no j kući i jedva uspevao da p re h ra n i svoje devetoro dece. Bio je „finansijski isc rp ljen4, na s a m o m d n u i u v e ­likom očajan ju . O ček ivao je da će u četrdesetoj god in i biti boga t i slavan. U m e s to toga, bio je s iro m ašan i p o n ižen .

Z ap o čeo je s p o s lo m za koji m u nije b ila p o tre b n a k a n ­celarija — m o g ao je da rad i i u kući. Postao je nezav isn i d is tr ib u te r lekova za veliku ja p an sk u k o m p a n iju . Ali, ovog p u ta je sve bilo d rugačije . S am o u prvoj god in i, uspeo je da ostvari p r ih o d veći od dve s to tine h il jada dolara . Sada im a jed an aes to ro dece, n ik o m e ne d u g u je n išta a njegov god išn ji p r ih o d se iz ražava sed m o c ifren im brojem . Sto je još važnije , v rem e provodi tako što os tvaru je svoje s u š t in ­ske želje — d rž i p redavan ja , obučava i p o m a ž e d ru g im a . L ju d im a širom sveta m en ja život nabo lje — upravo onak o kako je to o d u v ek želeo.

D ejvovi p ro b le m i i izazovi s k o jim a se suočavao p o p lo ­čali su njegov p u t do finansijskog uspeha . B orba i n eu sp e- si su ga ojačali i naučili . Svakim p o g rešn im k o rak o m koji je napravio , p r ib ližavao se o n o m e što je s tvarno želeo. K ad je shvatio šta je n jegova suštinska želja, oslobodio je osva­jačku silu u sebi i zah v a lju ju ć i n jenoj m oći, prevazišao o g ro m n e p repreke.

Svoj uspeh , D ejv p rip isu je m oćno j i sveprožim ajućo j želji da poboljšava živote d ru g ih ljudi. Z n a da p rep reke m o g u čoveka da u sp o re ali ne i zaustave.

193

D N K uspeha

N ijedna prepreka ne m ože da vas zaustavi ako težite ostvarivanju nečega što je dostiglo stoti podeok na vašoj skali suštinskih želja. Ako stvarno želite veći prihod, imate sve što je potrebno da ga i realizujete. M orate da identih- kujete rizike koji su povezani s on im što nam eravate i že ­lite da uradite a onda krenete napred kao da oni ne posto­

je. Budite sprem ni na neuspeh — i voljni da se p o m irite s njim . Prosečni p red u ze tn ik doživi 3.8 neuspeha pre nego što ostvari ono čem u teži. Pravi p reduze tn ic i n ik ad a ne p r ih v a ta ju poraz. N euspesi ih m uče ali ih i pored toga pokreće suštinska želja, tako da nastavljaju dalje.

< R. H . Mejsi je doživeo sedam neuspeha pre nego što je n je­gova robna kuća u N ju jo rk u postala uspešna.

D žon Krisi, plodni engleski romansijer, odbijen je više od sedam stotina pu ta pre nego što je pronašao izdavača. P o­sle toga je objavio više od pet stotina knjiga.

^ To/nas Edison , jedan od najvećih pronalazača svih vrem e­na, jednom je prilikom rekao: „Ako uspehe ostvarujete b rz inom koju želite, povećajte b rz inu kojom doživljavate n euspehe .“

Svi smo čuli da m u je bilo potrebno deset hiljada n e ­uspeha da bi sijalica koju je izmislio počela da svetli. „Bar zn a m za deset hiljada načina na koje ona neće svetleti“, rekao je Edison.

Gotovo u svakoj odluci postoji elem ent neuspeha. Ako odlučite da ne prihvatate rizike, m ožda ćete ostati bez nekih od najznačajn ijih iskustava i najvećih radosti u životu.

N e govorite: „Ja nisam p red u ze tn ik — nisam takav tip ." M ožete da budete „tip" kaKat' g °d poželite. N i svi pre­duzetnici ne postupaju i ne rade na isti način.

194

D N K uspeha < 3

STA JE 5 VAMA?

D a li m ožete da vidite sebe kao čoveka koji je zaradio de­set m iliona dolara? Č ak i ako ne možete, m ožda m ožete da vidite sebe kao nekoga ko zarađuje pedeset ili sto hiljada dolara više. D a li su takve zarade moguće ili sasvim izvesne u poslu kojim se bavite? M ožete da zaradite bilo koju sum u — ako je to stvarno vaša suštinska želja. Pronađite jednog — ili više — savetnika koji će vam pokazati kako da to uradite. P o­stupite po njihovim savetima i steknite njihove karakteristike i atribute jer su ih oni i doveli do uspeha.

Ako brinete zbog novca, vero- vatno se osećate nem oćn im da zaradite više, ali to jednostavno nije tačno. Potrebno je samo da prom enite stav, ugledate svetlost na kraju tunela i od sveg srca poč­nete da radite na p ronalaženju rešenja. Ali, ako verujete da će sam o naporan rad biti pravi n a ­čin da poboljšate svoju finansij- sku situaciju, onda vas m ožda vaša paradigm a sprečava da iskusite finansijski uspeh.

Z n a m m nogo ljudi koji rade stvarno naporno ali se i pored toga čini da nem aju više novca. Moji roditelji su otišli u p e n ­ziju s približno hiljadu šest stotina dolara mesečno — a spada­ju u ljude koji su naporno radili celog života. Ali, naporan rad sam po sebi nije pravi odgovor — ukoliko nije prim enjen na odgovarajući način u oblastima koje m ogu da donesu bogatstvo i kom binovan s ispravnim parad igm am a o sebi i suštinskim željam a da postupate upravo na takav način. Kad oslobodite osvajačku silu u sebi, autom atski se javi e n tu z i­jazam i želja da radite na ostvarivanju bilo kog finansijskog cilja koji ste identifikovali — bez obzira da li je u p itanju

„Novac je seme iz kpjeg nastaje tiovac, a pone/{a- da je teže zaraditi prvu gvineju nego drugi m i- lion . "

- Ž an Žak Ruso

195

D N K uspeha

doda tn ih pet stotina dolara m esečno ili u k u p n a sum a od mi- lion dolara. N ije važan način koji ste odabrali da biste za ra ­dili novac. Ali m orate da postupate drugačije i postanete n e ­što više od onoga što ste sada. Novac ne m ože da kupi sreću ali sasvim sigurno m ože da vam pom ogne da se oslobodite m nogo toga što vas čini nesrećnim .

„Akp se nadate da će vam novac doneti nezavisnost, onda je n ikada nećete n i imati. Jedina stvarna sigur­nost k° ju čovek (it' žena) m ože da im a na ovom svetu, krije se u za lih i znanja, isku­stva i sposobnosti."

— H e n r i Ford

196

Stvaranje bolje slihe o sebi

Nikada ne smatrajte svojom prednošću ono što bi moglo da vas navede da prekršite datu reč ili izgubite samopoštovanje.

— M arko Aurelije A ntonin

U speh dolazi izn u tra . Č a k i ako su vaše telo i u m sp rem ­ni, voljni i sposobni da nauče i u rade sve što je potrebno

da biste obavili neki posao, negativna slika koju im ate o sebi m ože da vas spreči u tome.

Iako stvaramo i odašiljem o m nogo slika o sebi — da bismo stupili u kon tak t s d ru g im a ili da bism o ih im presionirali i na taj način prodali svoje ideje ili usluge — lično im am o samo jed n u sliku o sebi. N ač in na koji p osm atram o i vidimo sebe uslovljava nivo uspeha koji ostvarujem o u svemu. D a bismo ostvarili viši stepen uspeha, neki delovi našeg mišljenja o sop- stvenom ja m ora ju da se prom ene.

U nutrašnji utisak koji imate o sebi kontroliše m nogo toga što stvarate u životu. K ad vam neko kaže: „D obro jutro, kako s te?“, verovatno odgovorite: „Hvala, dobro sam “, bez obzira na m u k e i problem e koje m ožda imate. Slika o sebi koju pro-

197

c£> D N K uspeha

jektujete je često p o tp u n o drugačija od onoga što stvarno mislite o sebi.

K ako je nivo uspeha i sreće koji ostvarujete u životu pod kon tro lom unu tra šn je slike koju im ate o sebi, m ora te da se postarate da vaša spoljašnja i unu tra šn ja slika b u d u usk lađe­ne. Ako mišljenje o sopstvenoj vrednosti ne m ožete da usk la­dite sa spoljašnjom slikom o sebi, biće ograničena vaša sposob­nost da ostvarite vrhunske rezultate.

Pokušajte da uradite sledeću vežbu. Spojite d lanove ali ta ­ko da vam prsti b u d u isp ružen i — kao da se molite. Vaše ruke, blago pritisnute jedna u z d ru g u , predstavljaju vas. Sada okre­čite doručja — ali tako da vam dlanovi ostanu spojeni — sve dok se nad lan ica vaše desne ru k e ne nađe u takvom položaju da je uopšte ne vidite. D esn a ruka s nad lan icom okren u to m prem a spoljašnjem svetu je ona vaša strana koju pokazu je te l jud im a — želite i dozvoljavate da vide sam o nju. U stvari, p o ­kazuje te je sve vreme. Ističete ono što je u vam a najbolje. To je ona vaša strana koja je srećna, dobra, sposobna, pouzdana , jaka, časna, vredna poverenja, brižna, osećajna i duboko p ro ­mišljena. To je vaša pozitivna strana.

Vaša leva ru k a je ono što sam o vi m ožete da vidite. To je ona vaša strana koja nije tako dobra. O n a koja nije tako jaka, koja je usam ljena ili ranjiva i koja ima m ane. Ta strana je uplašena, nesrećna, sklona besu i nepo u zd an a . To je vaša ne- tako-pozitivna strana.

Koja je od ove dve s trane vaše pravo ja? O n a pozitivna ili ona ne-tako-pozitivna? N eoboriva je istina da su obe ove strane vaše pravo ja. Jedna ne negira d rugu . To što im ate n e ­dostatke, što ponekada doživite neuspeh ili što ste nesigurni, ne negira č in jenicu da posedujete i dobre osobine, divne ka­rakteristike i sposobnosti da uradite m nogo toga. Ipak, većina ljudi dozvoli da njihova ne-tako-pozitivna s trana um anji m oć njihove pozitivne strane. U sredsrede se na ne-tako-poz- itivnu s tranu sebe i kažu: „ Z n a m da sam dobra osoba ali...“

198

D N K uspeha < 3

Ako se slika koju im ate o sebi sastoji samo od najneugled- n ijih i na jneprim eren ijih kvaliteta — ili svega onoga što u stvari niste — onda takva slika šteti vašim pozitivnim karak te­ristikama. M ožete da budete — i u stvari jeste — i jedno i drugo u isto vreme. N a primer, ako imate bubuljicu na nosu, zar to nije sve što ćete prim etiti kad se pogledate u ogledalo? Č ak i pored toga što je ostatak vašeg lica m ožda stvarno lep, brinete zbog samo jedne bubuljice. M eđutim , suština je u tom e da ta bubuljica ne negira lepotu svih ostalih crta vašeg lica.

M ožete da odaberete da svoju ne-tako-pozitivnu s tranu posm atra te iz prave perspektive — a to ćete postići tako što se više nećete usredsređivati sam o na nju. K ad sebe budete pos- m atra li iz prave perspektive, moći ćete da vidite sve one lepe i dobre stvari u sebi. Moći ćete da se uverite da im ate obilje dobrih osobina i sposobnosti.

K ad ljudi posm atra ju samo svoju ne-tako-pozitivnu stra­nu , sami sebe označe svakakvim negativnim etiketam a. K a ­žu: ,,U stvari n e m a m ono što je potrebno" ili „N isam stvoren za to.“ Ovakve etikete često nisu ni objektivne ni tačne, ali ako su tačne za vas, posledica toga je da stvarate negativnu sliku o sebi a takva slika onda utiče na vaše sam opouzdanje , u č in ak i sreću.

D a biste shvatili u kojoj su meri važne obe vaše strane, p o ­kušajte da izvedete još jednu vežbu. Stisnite ruke ispred g r u ­di kao da se molite. Pritisnite ih jednu o d ru g u što jače m o ž e ­te, ali neka vas pri tom e neko drži za oba doručja. Sada, neka vam taj neko brzo razdvoji ruke na taj način što će jednu p o ­vući k sebi a d ru g u k vama. Bez obzira na to koliko ste jaki ili koliko pokušavate da sprečite tu osobu, nećete moći da zadrž ite ruke sklopljene. O noliko koliko ste slabi u pokušaju da sprečite svog pom agača da vam u ovoj vežbi razdvoji ruke, toliko ćete biti oslabljeni ako sm atrate da su vaše unutrašnje i spoljašnje „ja“ dva odvojena bića.

199

D N K uspeha

Pokušajte da izvedete istu vežbu ali ovoga pu ta tako što ćete isprepletati prste. U ovom slučaju, niko neće moći da vam razdvoji ruke jer ste sada jaki. K ao što vidite, naše slabosti u stvari m ogu da nas učine jačim. Slabosti teže tom e da nas učine sm ernijim , sk rom nijim i poslušnijim . Ako m ožete da verujete da je slabost u stvari Božji dar, onda isto tako m orate da verujete da će vam Bog ukazati na vaše slabosti i pretvoriti ih u nešto što vam daje snagu.

D o k sam bio dete, m oja slabost je bio kukavičluk. Ta sla­bost m e je podstakla da dostignem savršenstvo u karateu. P om anjkan je sam opoštovanja koje m e je odlikovalo kao m ladog dečaka — dečaka iz rezervata za N av ah o Indijance — je bilo jedini razlog zbog koga sam odlučio da pos tanem p ro ­fesionalni predavač i p o m ažem drug im a. To sam odlučio da bih m ogao da se osećam bolje i s teknem lepŠe mišljenje o sebi. Slabost m e je učinila jačim.

Ako ste skloni da se prihvatite bilo kog posla i obavite ga kako treba, o nda vas najverovatnije podstiče neka slabost. Ta slabost bi m ogla da bude osećaj inferiornosti koji vas navodi da skrenete sa svog pu ta i u rad ite neku stvar kako treba. Vaše mišljenje da niste dorasli nečem u, m ože da vas navede da ostva­rite v rhunske rezultate. D a biste kontrolisali ishod onoga što radite, m ora te da u zm ete stvari u svoje ruke. M ožda im ate po trebu da budete zapažen i, pohvaljeni i znača jn i — potrebu koja vas navodi da dostignete savršenstvo.

Z n a m m noge ljude koji se spolja čine veom a jakim — izgledaju i ponašaju se kao sam o p o u zd an i i od lučn i ljudi koji sve d rže pod kontro lom . U spešno završavaju sve čega se p r i­hvate, okreću se d ru g im a i p o m a ž u gde god m ogu. M nogi od n jih su p o zna ti kao ljudi velikog srca. Ali, kad prestanu da p o m a ž u d ru g im a osete se p razn im , a veliki deo njihove sreće i zadovoljstva u trenu tku nestane. Površno posm atrano , čini se da su sasvim dobro ali duboko u sebi jednostavno nisu sreć-

200

D N K uspeha

ni. Za takve ljude, pom aganje d rug im a je kao droga. M oraju da im pom ažu da bi se duboko u sebi osetili dobro.

Kad ih pitam: ,,Ko brine o vam a?“, često dobijem odgo­vor: ,,Niko.“

Ovakvi ljudi se osećaju napuštenim i usamljenim, a obično su ili nesvesni svoje potrebe da neko brine o n jim a ili pokuša­vaju da je ignorišu. U stvari, svoje potrebe zadovoljavaju tako što pom ažu drugim a. Razlog zbog kojeg se okreću d rug im a je veoma često taj što znaju koliko je teško kad se niko ne sta­ra o vama. Zbog svojih slabosti — ili potreba — osećamo se sposobnim i m oćnim ili p u n im sažaljenja, ali i pored toga, i dalje ostajemo u položaju čoveka koji traži sreću. K ad samo dajemo, naši izvori emocija veoma brzo presuše.

Opra Vinfri„Jedna od stvari koje su mi se najdublje urezale u sećanje je od lazak na boks meč — M ajk Tajson se borio protiv Tirela Bigsa. Pam tim da je najavljivač rekao: „U ovom uglu, u cr­n o m šorcu, je M ajk Tajson, težak devedeset devet kilogra­m a / 1 Bila je to moja težina.

„Pomislila sam: ’lm aš isto onoliko koligrama koliko i svet- ski p rvak u teškoj kategoriji.’ Otišla sam s meča rešena da p o ­novo p red u zm em nešto po p itanju svoje težine. Ali, to nije bilo ni najmanje jednostavno. Tokom prethodne četiri godine, cilj mi je bio da se spustim ispod devedeset kilograma. Isprobala sam sve moguće i nem oguće dijete — ali, bez obzira na to šta sam radila i p reduzim ala , nisam mogla da oslabim. Započela bih neki program za mršavljenje ali bih bila nedosledna, doživela neuspeh i završila s još više kilograma.

„M eđutim , u nedeljam a tokom kojih sam radila s trene­rom Bobom G rinom , počela sam da gubim kilograme. Ali Bob mi nije dozvoljavao da se merim. H teo je da polako pre- đem na zdraviji način života a ne da svoj život odmeravam pre­m a težini. Postala sam daleko pokretnija i počela da se osećam

201

D N K uspeha

bolje. M eđutim , još važnije je bilo to što sam stekla lepše mišljenje o sebi.

„Sve informacije o vežbam a, ispravnoj ishrani i nač inu na koji moje telo tunkcionise, pom ogle su mi da p ro m en im svo­je psihičko ja. N ajvažnije je bilo to što sam shvatila da suština nije u težini već u ostvarivanju veze sa sobom. To znači da o sebi m orate da se starate iz dana u dan, u lažete nap o r i činite sve što m ožete da sebe volite onoliko koliko je to potrebno da biste uradili ono što je za vas najbolje.

„Najveća p rom ena koja se dogodila u m eni je ona d u h o v ­na. D ošla je kad sam shvatila da je staranje o telu i zdravlju najveći izraz ljubavi koji m ogu da pokažem prem a samoj se­bi. Svakog dana u lažem napor da se staram o sebi. Tek kad razvijete samosvest, m ožete da prihvatite sebe. I tek kad p ri­hvatite sebe, m ožete da iskusite ljubav prem a sebi. A kad p o ­stanete sposobni da volite sebe, naučićete šta je ljubav. Iz raža ­vanje ljubavi je naš krajnji cilj. To je put koji nas vodi ka ostva­rivanju veze sa sobom. A ostvarivanje veze sa sobom će vam izm eniti život."

Matanijel Branden„SamopoŠtovanje je sklonost da sebe iskusimo kao nekoga ko je kom peten tan da izađe na kraj s osnovnim izazovim a živo­ta i dostojan da bude srećan. To je pouzdan je u efikasnost n a ­šeg u m a i našu sposobnost da razm išljam o. Još šire, to je p o ­uzdan je u našu sposobnost da učimo, biram o ono što je ispravno, donosim o prim erene odluke i efikasno odgovaram o na prom ene. To je takođe iskustvo koje nas uči da su uspeh, dostignuća, ispunjenje i sreća ispravne i za nas sasvim p r irod ­ne stvari. Ako ste dovoljno pažljiv posmatrač, videćete da samo- poštovanje nije dar prirode. O n o m ora da se uzgaja i neguje. N e m ože da se stekne tako što ćete sebi dobaciti poljubac u ogledalu i reći: „D obro jutro, savršeni.“ N e m ože da se stekne tako što ćete biti zasuti obiljem pohvala, uspešnih seksualnih

202

D N K uspeha < 3

podviga i m aterija ln ih dobara ili što će vas neko hipnotisati i pod h ip n o zo m vam uliti u glavu da ste divni. Samopoštova- nje ne m ože da se stekne tako što ćete m lad im ljudim a d o z ­voliti da veruju da su bolji učenici nego što to stvarno jesu: prikazivanje lažne stvarnost nije pu t koji vodi do sticanja m en ta lnog zdravlja ili au ten tičnog samopoštovanja. M e đ u ­tim, kao što ljudi sanjaju o tom e da bogatstvo steknu bez ikak­vog truda, tako sanjaju i o sticanju samopoštovanja bez ulaga­nja napora — a na nesreću, tržište je p u n o ljudi koji će p o k u ­šati da im pom o g n u da ovakav san ostvare. Sam opoštovanje odražava najdublju viziju naše kom peten tnosti i vrednosti.

„Bez obzira da li to priznajem o ili ne, negde duboko u sebi svi z n am o da je pitanje sam opoštovanja od najvećeg značaja. D o k az za to je otvorena bespom oćnost kakvu ljudi koji su nesigurni u sebe m ogu da prikažu kad im skrenete p ažn ju na njihove pogreške. Ili neverovatna sposobnost izvrdavanja i sam ozavaravanja kojom m ogu da vas izn en ad e kad je oči­gledno da su u nečem u bili neodgovorni. Ili g lupi i patetični načini na koje ponekada pokušavaju da p o d u p ru svoj ego — bogatstvom, p restižn im bračn im drugom , skupocenim au to ­m obilom , slavom kreatora čiju odeću nose ili ekskluzivnošću goli kluba čiji su član .“

D a biste pronašli pravu istinu o sebi — ili da biste otkrili kakva ste osoba — m orate da kopate duboko, do samog jezgra srca. Prava istina je uvek bolja od onoga što vi smatrate istin­om o sebi. U opšteno posm atrano , način na koji vas drugi vide je m nogo bolji od načina na koji vi vidite sebe. Promenite svoju parad igm u o sebi i prihvatite pravu istinu — tako ćete početi da napreduje te i ostvarujete ono što želite. Kako bude rasla vaša vera u sebe, tako će se uvećavati i vaša sposobnost da ostvarite ono za čim vam srce žudi. A život će vam posta­ti daleko bogatiji.

203

D N K uspeha

UPITAJTE SE OV/O

^ D a li mi je važno kako m e drugi vide?r; D a li njihovo mišljenje o m eni utiče na moj život?

D a li će način na koji me drugi vide uticati na moj prihod?^ D a li će način na koji me drugi vide uticati na moj d r u ­

štveni život?D a li će način na koji me drugi vide uticati na moj brak i m oju decu?K ako način na koji m e drugi vide utiče na moje samo- poštovanje i sreću?

K ako vas drugi vide i kako vi vidite sebe su stvari koje im aju suštinski značaj za vašu uspešnost i vaša dostignuća. Kako se oblačite, postupate, govorite, hodate i predstavljate sebe, d irektno utiče na sve aspekte vašeg života. Slika koju imate o sebi m ože da utiče na stvari kao što su nalaženje brač­nog druga, ostvarivanje im presivnog dohotka, uključivanje u život i izvlačenje m aksim um a iz njega.

5POUA5MJI IZGLED

U tisak koji ostavljate takođe m ože da odredi stepen vaše uspešnosti. Istraživanje koje su sproveli sociolozi pokušalo je da otkrije šta je važnije — im idž ili znanje. Poslali su petnaest g lum aca i petnaest iskusnih profesionalaca da konkurišu za iste poslove. G lum ci su znali m alo toga — ukoliko su uopšte nešto i znali — o obavezam a i dužnostim a koje ti poslovi za- htevaju. Jednostavno su se pretvarali da znaju . P onude za posao su ćešće dobijali glum ci nego iskusni profesionalci. G lum ci su savršeni u ostavljanju dobrog utiska. Z n a ju sve o

204

D N K uspeha < 3

držan ju , stavu, govoru tela, oblačenju, m odu liran ju glasa, dikciji i iz razim a koje čovek treba da ima na licu.

K ad p itam ljude šta po njihovom m išljenju znači imati d ob ru sliku o sebi u telesnoj oblasti života, obično čujem stvari kao što su „biti u kondiciji", „oslabiti" ili „dizati teret". Povrem eno čujem da žele da nauče nešto o sam oodbran i ili kupe novu odeću.

Vaš fizički izgled je veoma važan i predstavlja nešto što je m nogo više od obične kondicije, slabljenja ili vežbanja. Tako­đe uključuje izgled, način oblačenja, raspoloženje, d ržan je i stil.

K ad sam tek počinjao da se bavim poslom, im ao sam m u ­ke s finansijama. Ali, naučio sam da prim eren i izgled ima veom a veliki značaj tako da sam uvek bio u lepom odelu kad sam odlazio na sastanke s potencija ln im klijentima. Jednom prilikom , jedan potencijalni klijent m i je rekao: „Očigledno je da ste uspešni, a to mi uliva takvu sigurnost da prosto p o ž e ­lim da rad im s vam a." K ad sam je upitao zbog čega misli da sam uspešan, rekla je: „Pa, izgledate kao uspešan čovek. Im a ­te d ivnu kancelariju i govorite kao da ste sigurni u sebe tako da pretpostavljam da ste stvarno uspešni."

Ako svojim izgledom odbijate ljude, onda vaši talenti i sposobnosti neće biti od nekog velikog značaja. N ačin na koji upakuje te sebe im a isti — ako ne i veći — uticaj na vašu uspeš- nost kao i svi vaši talenti zajedno. L judi se retko kada po trude da otvore neprivlačan paket — čak i ako je u n jem u nešto stvarno vredno. Pošto bedan izgled ne privlači pažn ju , ljudi će najverovatnije potražiti neki privlačniji paket i okušati svo­ju sreću s njim.

Vaša velika sposobnost m ože da bude pom račena izgle­dom ; m ožda nikada neće ni biti uočena — ili isprobana — ako vaš izgled ukazu je na osrednjost i neprofesionalnost. N a ra v ­no, sposobnost i uč inak obično određuju da li ćete uspeti da

205

D N K uspeha

zadržite nekog klijenta ili posao, ali izgled m ože da utiče na to da li ćete tog klijenta ili taj posao uopšte dobiti.

H iljade ljudi im aju hend ikep koji su n a m e tn u li sam i sebi jer ne izgledaju elegantno. Savim je tačno da n ikada ne do b i­jete d ru g u priliku da ostavite prvi utisak. Odgovarajući izgled m ože d ram atično da utiče i na vas i na one s kojim a dolazite u dodir.

D a li znate koja vam frizura najbolje pristaje? D a li stav­ljate previše šm inke? Kakvo vam je držanje? D a li zna te da se povijena ram en a najčešće tum ače kao z n a k nedosta tka sa- m opoštovanja — što šalje p o ru k u da ste nediscip linovani i le- nji ili da ne m arite za sebe? D a li bi trebalo više da se smešite? D a li biste mogli da jedete ili spavate bolje? K ako izlazite na kraj s bolom ? D a li grizete nokte i psujete? D a li ste zavisni od gledanja u televizor, seksa, kofeina, duvana, a lkohola ili droge?

Jednom prilikom sam razgovarao s jed n o m ž e n o m — ra z ­govarali smo o otkrivanju n jen ih suštinskih želja. K ad smo počeli da pričam o o n jen o m im idžu , rekla je da im a sam o dve želje: da oslabi osam kilogram a i da nauči nešto o sam ood- brani. Pošto nije p o m en u la još jednu stvar, pom islio sam da bi bilo dobro da je iznesem ja — što je m oguće više d ip lo m a t­ski. U p itan ju je bio ra z m a k izm eđ u p redn jih zu b a u njenoj gornjoj vilici. Bilo je to toliko osetljivo p itanje da je žen a briz- nu la u plač kad sam ga p o m en u o . Popravka toga je bila suš­tinska želja koju je g od inam a zanem ariva la jer nije im ala n o ­vac za od lazak kod stom atologa. K ad je shvatila koliko je jaka ta suštinska želja, pokrenu la je osvajačku silu u sebi i za m a ­nje od tri meseca uradila sve što je bilo po trebno da dođe do novca i ode kod stomatologa. Više nije m ora la ru k o m da sa­kriva svoj lepi osm eh a to je učinilo pravo čudo za n jeno sam o­pou zd an je u d ruštven im prilikam a.

Ako je nešto stvarno vaša suštinska želja, onda ćete to i ostvariti. Ako postoji bilo šta što vam se ne dopada u vašem

206

D N K uspeha < 3

fizičkom izgledu, o nda to m ožete da p rom enite — ili bar izm en ite svoj stav o tome. K ad je u p itan ju otkrivanje suštin ­skih želja vezanih za vaš izgled i fizičke aktivnosti, ne ogra­ničavajte svoja razm išljanja. D a li biste voleli da naučite da skijate? Upravljate avionom ? Slikate? Svirate klavir? Pevate? D a li želite da se opušta te češće? Zabavljate više i um anjite razočarenja i stres? Stres m ože da vam uništi zdravlje i o d u z ­m e energiju koja vam je potrebna da biste ostvarili svoje suštinske želje.

D a li biste voleli da zaspite lakše i spavate daleko bolje? D a li vam je potrebno da vaše telo stekne kodiciju tako što ćete vežbati? K akav je vaš način ishrane? Ako se lako zam arate , ako se osećate loše ili ako nem ate dovoljno energije, onda ne m ože te da obavite m nogo toga što treba da obavite a kam oli da radite ono što stvarno želite.

D a li pazite šta govorite? D a li ste ljubazni i obzirni? K ako se ponašate? D a li d ru g im a otvarate vrata, puštate da vas neki au tom obil p re tekne na p u tu i pokazu je te p o p u s t­ljivost p rem a starijima? D a li se l jubazno obraćate svima bez obzira na njihove godine i položaj u d ruštvu? D a li koristite psovke? D a li d ru g im a govorite lepe stvari? I da li o d rug im a govorite lepo?

207

D N K uspeha

STVARAM ŽIVOT, STVARNI UUDI

Razm otrite neke prim ere osvajačke sile u akciji.

Helen KelerK ad je imala samo devet­naest meseci, H e len Ke- ler je izgubila i vid i sluh. Ipak je postala širom sve­

ta p ozna t predavač i pisac. Inspirisala je milione ljudi jer se suočila s ovim neverovatno velikim preprekam a i uspešno ih prevazišla. O n o što je H e len Keler postigla dokazuje da m o ­žete da uspete u svemu što izaberete — uprkos preprekam a na koje ćete naići. Potrebni su vam samo suštinska želja i save- todavac.

Tomas EdisonTomas Edison je nekom prilikom rekao da je njegova gluvoća bila najveći blagoslov jer ga je spasavala slušanja negativnih kom entara koji ga uopšte nisu zanim ali. G luvoća je samo doprinela njegovoj sposobnosti da svoja nastojanja i moći usredsredi na pozitivan način.

Glen KaningemKad je G len im ao sedam godina, zadobio je teške opekotine u požaru . N a nogam a je im ao tako strašne povrede da su m u lekari rekli da će biti bogalj do kraja života. Ali, ovaj dečak s farm e u K anzasu je bio rešen da se igra i trči kao svi njegovi vršnjaci. N ijedna prepreka za njega nije bila dovoljno velika, bez obzira na bol koji je trpeo. Nastavljao je dalje — ništa nije moglo da ga zaustavi. Sa željom da bude aktivan kao svi n je­govi vršnjaci, odbacio je štake iako je m ogao samo da šepa. O d teturavog hram anja došao je do trčećeg koraka. Nastavio

„Ne bojim se oluja je r učim kako da upravljam svojim brodom. “

— H elen Keler

208

D N K uspeha

je tako što je oborio svetski rekord u trci na hiljadu šesto m e ­tara i osvojio m edalju na olimpijadi. Iako se činilo da su okol­nosti protiv njega i da je sve izgubljeno, borio se dugo, mučno, junački i uporno — da bi na kraju postao jedan od najvećih am eričkih trkača svih vremena.

V/ilma RudolfK ad je rođena, V ilm a je im ala samo dva kilograma. D o četvr­te godine, već je preležala dečiju paralizu , zapaljenje pluća i šarlah — što ju je ostavilo s p o tpuno para lizovanom nogom. D o šeste godine, već je hodala sa štakama. U devetoj je već hodala uz pom oć ortopedske proteze. A kad je napun ila tri­naest godina, već je igrala za školski košarkaški tim. U šesnaes­toj godini, osvojila je b ronzanu medalju na olimpijskim igrama u M elburnu . G od ine 1960, u Rimu, osvojila je zlatne m e d a ­lje na trkam a na sto i dvesta m etara kao i u štafeti na četiri pu ta sto metara.

Majki DaulingK ad je im ao četrnaest godina, Majki je ispao iz kola za vreme velike snežne oluje u M ičigenu. U dario je glavom i ostao bez svesti tako da nije m ogao da pozove roditelje. K ad su oni shvatili da više nije u kolima, vratili su se da ga traže ali je M ajki već zadobio ozbiljne prom rzline . D esna noga m u je am p u tiran a skoro do kuka a leva nešto ispod kolena. O stao je i bez desne ruke i leve šake.

K ako je Majki im ao jaku suštinsku želju da stekne obra­zovanje, obratio se g rup i poslovnih ljudi — predložio im je da m u plate školovanje pod uslovom da im on novac kasnije vra­ti. N a kraju je postao p redsednik velike banke. O žen io se i dobio petoro dece.

Tokom Prvog svetskog rata, vlada ga je poslala da poseti ran jenike u L ondonu . D o k je bio tam o, zam olili su ga da se

209

r^ > D N K uspeha

obrati g rup i vojnika koji su izgubili ruku ili nogu ili šaku ili oči — ti vojnici su lečeni u im provizovanoj bonici koja je bila sm eštena u poredvorju velikog hotela.

K ad im se Majki obratio s galerije, m nogi od njih su p o ­mislili da pokušava da u m an ji značaj njihovih rana. Rekao im je da nem a razloga da se žale i da će sve biti u najboljem redu. Rekao im je da život m ogu da nastave i vode kao do sada. Ranjenici su se razbesneli i počeli da m u dobacuju uvre­de.

M ajki je onda prišao velikom stepeništu i počeo da silazi. D o k je silazio, rekao im je da nisu ni svesni koliko su imali sreće što su ostali živi. Ali, uzvici negodovanja su postali još jači. M ajki je onda seo na s tepenik i skinuo svoju desnu nogu. Vojnici su postali m anje bučni. Z a tim je skinuo levu nogu a negodovanje je sasvim u tihnu lo . K ad je stigao u sam o p red ­vorje — s m u k o m se spuštajući sa stepenika na s tepenik — već je skinuo desnu ru k u i levu šaku. O stao je da sedi na podu kao običan patrljak od čoveka. M ajki D au lin g je izm enio ž i­vote ovih vojnika — kao i živote stotina d rug ih ljudi.

Evelin GleniEvelin G len i stvara b ril jan tnu i jedinstvenu karijeru solo per- kusioniste. Svira s nek im od najpoznatij ih svetskih orkestara— simfonijskih ali i m nog ih d rug ih . Bez obzira na to što je gluva.

V. MičelG ospod in Mičel je doživeo tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je zadobio strašne opekotine. Izgubio je sve prste a izgoreo m u je i veliki deo lica. O poravio se posle m nogo godina lečenja i počeo da vodi veoma aktivan život — čak je pilotirao svojim avionom . Jednog zim skog dana nije dobro odledio krila avio­na i, nekoliko trenu taka posle uzletanja, srušio se s visine od

210

D N K uspeha

dvadeset metara. Pri padu je povredio kičm u i ostao trajno paralizovan. D o k je lečen u bolnici, upoznao je druge žrtve razn ih nesreća, takođe nepokretne. Svi su se ogorčeno žalili zbog stvari koje više neće moći da rade u životu. K ad m u je dosadilo da ovo sluša, gospodin Mičel je rekao: „Pričate samoo onom e što više nećem o moći da radimo. Ali, situaciju u ko­joj smo se našli ja vidim ovako: pre nesreće, mogao sam da radim nekih deset hiljada stvari — sada ih je ostalo samo hilja­du. Dakle, usredsrediću sa na tih hiljadu stvari koje su mi pre­ostale.“

G ospodin Mičel je postao gradonačelnik svog grada — čak se kandidovao i za kongresm ena. Bez obzira na to što je ve­z a n za invalidska kolica, putuje po svetu i uči ljude kako da se izbore s onim što im život donosi. Proglašen je za „čoveka koji odbija da bude poražen".

K ao posledica nesreće koju je doživeo — i stvari koje je n a ­učio od tada — postao je daleko uspešniji. Misli da je u životu ostvario m nogo više nego što je m ogao i da zamisli.

Kristofer Riv„M nogo ljudi me pita: ’Kako prolaziš kroz sve to?’„O bično im kažem: ’Pa, život mi više nije tako zabavan kao nekada. M nogo je toga što više ne m ogu da radim — ali, kako pro lazim kroz sve to? Jednostavno tako što im am osnovu koju sam izgradio tokom dvadeset osam godina bavljenja g lum om . Suočavao sam se s odbijanjima, učio da budem dis- ciplinovan, radio naporno i davao sve od sebe jer sam bio odlučan da se bavim on im čime sam oduvek želeo da se b a ­vim.

„Pošto sam im ao takvu osnovu, uvideo sam da mi to daje priliku da se okrenem nauci i pom erim granice svog u n u tra š ­njeg bića. A takva prilika je neverovatno značajna. Mislim da ne bih mogao da je iskoristim da pre tako m nogo godina n i ­sam izgradio pravu osnovu. Zahvaljujući svojoj porodici i

211

D N K uspeha

prijateljima i u z podršku ljudi širom sveta, sposoban sam da idem napred na način koji nekada nisam m ogao ni da zam is­lim — a kamoli sm atram m ogućim . Svi im am o tu unu trašn ju snagu u sebi — ja nisam ništa izuzetno . I vi biste mogli da po ­stignete isto što i ja kad biste se oslonili na čvrstu osnovu koju neprestano gradite. Ako koristite prilike koje vam se ukazu ju i ako im ate želju da na neki način ostavite trag na ovom sve­tu, prihvatićete smenjivanje plim e i oseke u životu kao nešto sasvim norm alno . Uvek će biti uspona i padova, perioda kad sve ima smisla i perioda kad je sve besmisleno, ali ćete se bar upustiti u avan tu ru koja je daleko uzbudljivija i značajnija od toga da jednostavno radite ono što drugi očekuju od vas.“

Z bog čega su ovi ljudi s ozbiljni fizičkim m a n a m a sposob­ni da ostvare uspeh dok drugi — bez ikakvih nedostataka — to nikada ni ne pokušaju? Kakav je taj njihov stav koji im o m o ­gućava da izađu na kraj s užasn im bolestima ili posledicama teških nesreća — tim naizgled neprem ostivim preprekam a? I koji je to stav? Svi oni su pokrenuli osvajačku silu u sebi. U svakoj od ovih životnih priča vidimo ljude koji su otkrili svoje suštinske želje i sada rade na njihovom ostvarivanju. To su ljudi koji uživaju u životu uprkos izazovim a koje on donosi. Usavršili su se bez obzira na nevolje koje su ih snašle. Uprkos teškoćama s kojim a se suočavaju, rade ono što vole da rade.

DAKLE, ŠTA JE 5 VAMA?

Ako ste odlučni kao ovi ljudi, razmislite o onom e što biste mogli da ostvarite. Jedini način na koji m ožete da steknete odgovarajući stav je da identifikujete svoje suštinske želje — ono što je na vašoj skali suštinskih želja označeno stotim po- deokom — i om ogućite osvajačkoj sili u sebi da vas dovede do izuze tn ih rezultata. Ali, i pored toga će biti stvari koje ćete

212

D N K uspeha

m orati da uradite ili kroz koje ćete m orati da prođete iakov

nisu ni zabavne ni prijatne. Život n am ponekada zadaje n e ­očekivane udarce s kojim a m o ram o da izađem o na kraj — a ti udarci predstavljaju ono što m o ram o da uradim o. M eđutim , život postaje dosadan i težak kad radite sam o ono što m orate da uradite da biste stigli tam o gde ne želite da budete.

Ako je vaša suštinska želja da govorite sam ouvereno u jav­nosti, kako onda da steknete tu sposobnost? Prvo, m ora te da volite ono o čem u govorite ili bar pokazuje te dovoljno intere- sovanja za to. Z n a n je je bitno ali nije od suštinskog značaja. Još jedan veoma vredan način da zračite sam opouzdan jem kad govorite u javnosti je da odvratite p ažn ju sa svog n a s tu ­pa i usm erite je na poklon koji dajete svojom porukom . Ako verujete u svoju p o ru k u , ako im ate jaka osećanja za nju i ako se ne usredsređujete na to kako će ljudi oceniti vaš nastup, proći ćete sasvim dobro.

Pošto sam želeo da b u d em govornik, m orao sam da n a ­učim da m e ne hvata trem a i da ne b rinem za svoj nastup. S poznaja da će po ruka koju u p uću jem izm eniti živote ljudi i usredsređivanje na taj poklon, pom ogli su m i da prevaziđem nervozu . N auč io sam da se usredsredim na ono što dajem slušaocim a — a trem a onda jednostavno nestane.

Z aslužu je te da izgledate i da se osećate dobro i da im ate lepo mišljenje o sebi — gde god da se nalazite na društvenoj lestvici i šta god da radite. P o tpuno je isto da li ste ispred sam o jedne osobe, g ru p e ljudi ili običnog ogledala. U razgo­vorim a za posao, čovek koji vas ispituje želi da sazna šta m o ­žete da donesete kom paniji — a ne samo da li ste sposobni da obavljate posao. Jedno istraživanje je pokazalo da 65 proce­nata ispitivača donese od luku da li će nekoga prim iti ili ne, u toku prvih petnaest m in u ta razgovora. Isto istraživanje je ta ­kođe pokazalo da je 45 procenata odluka da kandidat bude prim ljen zasnovano na tom e koliko se dobro on predstavio, 35 procenata na tom e kako je upakovan i sam o 10 procenata

213

C> D N K uspeha

na tom e kakvo znan je i veštine poseduje. To čini 80 p rocena­ta odluka koje su zasnovane na predstavljanju i pakovanju!

Ako svojoj negativnoj slici o sebi dozvolite da dom in ira vašim životom , izvršiće štetan uticaj na sve oblasti vašeg živo­ta. Ako u slici koju ste stekli o sebi i n ed u h o v n im oblastim a svog života ne vidite ono što biste želeli da vidite, onda to znači da verovatno niste identifikovali svoje suštinske želje. K ako unu tra šn ja i spoljašnja slika koju im ate o sebi utiču na sve oblasti vašeg života, bićete daleko srećnija i daleko ispu- n jenija osoba ako steknete p r im eren u parad igm u o sebi. Vaše suštinske želje će biti ostvarene m nogo brže kad steknete o sebi p a rad ig m u koja će raditi u vašu korist — a ne na vašu šte­tu.

„Red i pojednostavljivanje su prvi koraci prem a nadm oći — pravi neprijatelj j e ono što je ne­poznato. "

— Tom as M an

214

10 Megovanje društvenih veza

Af(o čovel^ ne sklapa nova prijateljstva dok ideV

kroz život, brzo će se naći sasvim sam. Covek--- bi morao da održava i stalno obnavlja prijatelj­stva k°ja već ima.

— Sem juel D žo n so n

D a b ism o ostvarili visoki stepen sreće i zadovoljstva u ž i­votu, m o ram o da b u d em o u vezi s d ru g im ljudim a. To

pod razu m ev a da se dobro slažem o s njim a, da im am o d r u ­gove i prijatelje i da n u d im o pom oć on im a kojim a je to p o ­trebno. Svi smo deo d ruštvenog o k ružen ja a to društveno ok ru žen je n am p ru ž a m noge prilike za zabavu, uzbuđenje , uživanje, dobročinstvo i ljubav. I stvarno, jedna od najkoris­nijih stvari koje m ožete da uradite u životu je da se okrenete d ru g im a — da biste se s n jim a povezali od sveg srca.

M eđutim , veze s d ru g im a takođe m ogu da vam donesu bol jer vrlo lako m ože da se desi da iskusite šta znače povre- đena osećanja, napad i na vašu ličnost, bes, tuga usam ljenost ili gub itak posla. Ali, m ožete da upotrebite osvajačku silu u sebi da biste m aksim alizovali ono što dobijate i m in im alizo- vali razočaranje i bol. Postizanje uspeha u društvenoj oblasti života predstavlja pravu um etnost a svodi se na učenje kako

215

D N K uspeha

da ostvarite veze s d ru g im a i iskreno brinete za n jih i njihove potrebe — dok u isto vreme oni b r inu za vas i vaše potrebe. K ad postanete uspešni u društvenoj oblasti života, iskusite u n u tra šn ji m ir i sreću. Takođe steknete neverovatan osećaj za prave vrednosti i otkrijete koliko je znača jno ali i isplativo biti čovek koji daje i brine o d rug im a.

K ad p itam ljude šta po njihovom m išljenju znači biti d ruštven , često mi odgovore da se to svodi na češće viđanje i iz laženje s prijateljim a ili sk lapanje novih poznanstava. T ako­đe m i često odgovore da to pod razu - meva odlaske na zabave i d ruge p ri­jatne i vesele skupove. O n i koji im a ­ju više iskustva u društvu takođe po- m e n u i stvari kao što su aktivno

učešće u radu u d ru žen ja roditelja i nastavnika ili volonterski rad u u s lu ž n im organizacijam a p o p u t Lajons klaba ili Rotari in ternešenela . Ali, biti d ruštven p o d razu m ev a i nešto više od toga — u stvari, daleko više od toga.

Ako je čovek aktivan u uspostavljanju veza s d ru g im ljud i­ma, to m o že da m u donese čitavu h rp u divnih iskustava koja ga dotiču u sam o srce. N ek ad a n isam u m eo da m aksim alizu - jem koristi koje je m oguće im ati od takvih veza. D ruštvena oblast m og života je takođe postala i finansijski isplativa — kao što i vaša d ruštvena oblast m ože da postane isplativa za vas. Jednom prilikom , kao d irek tna posledica toga što sam bio d ruštveno aktivan, doneo sam svojoj kom pan iji prihod veći od m ilion dolara.

Ako niste d ruštveno aktivna osoba, podstičem vas da to postanete što je m oguće pre. Trebalo bi da uživate u d ru g im a i da d rug i uživaju u vam a; da volite i budete voljeni. Sve to postaje sasvim jednostavno kad otkrijete fo rm ulu d ruštvenog uspeha — a takođe p o m aže da postignete veći uspeh u svim

„Ako želite da drugi budu srećni, pokazu- j te samilost i sažalje­nje; ako želite da vi budete srećni, poka- zu jte samilost i saža­ljenje. “

— D alaj L am a

216

D N K uspeha < 3

oblastima života — i na kraju počne da utiče na visinu vašeg prihoda, usluge koje prim ate i dajete, gde živite i s kim radite.

Ako vas ljudi vide kao divnog čoveka — osobu s kojom je zadovoljstvo raditi ili s kojom je prijatno provoditi vreme — usluge koje vam pruža ju će biti daleko bolje. Takođe ćete za ­rađivati više novca, napredovati brže i, uopšteno posmatrano, u životu prolaziti bolje. Veoma je važno da naučite sve ono što vam je potrebno da biste postali uspešni u društvu — odnosno sve ono što vam je potrebno da biste postali odgova­rajući tip čoveka. To m ože da bude onoliko jednostavno koli­ko je jednostavno pokušati da se poboljša životno iskustvo onih koji se m uče i bore — da se poboljša na taj način što ćete im rečju i p rim erom ukazati na bolji način da postanu uspeš­ni. Ali, ako nisu sposobni ili voljni da vas razum eju i shvate, okrenite se i nastavite dalje.

Svi poznajem o ljude čiju je blizinu teško podnositi duže vreme. O ni su negativni, pesimistični, arogantni ili se lako razbesne. Stalno jadikuju, oplakuju svoju sudbinu i okrivlju­ju sve i svašta. To su ljudi koji nisu otvoreni za prom ene ili napredak. Zbog toga što ne žele da napreduju — bilo u em o ­tivnom bilo u društvenom smislu — ostaju zaglibljeni i ne uživaju u životu.

ČETIRI DRUŠTVENE SFERE

D a bih vam pom ogao da prepoznate različite oblasti u kojima se krije vaš društveni uspeh, identifikovao sam četiri sfere koje im aju društveni značaj.

Povezivanje s drugimaPovezivanje s drugim a nije samo od vitalnog značaja za vaš

napredak već velikim delom određujete u kojoj meri možete da

217

D NK uspeha

uživate u životu — i u kojoj ćete meri uživati u n jem u. Ako s d rugim a nem ate veze zasnovane na brizi i davanju, ne samo Što sami sebi uskraćujete jedno od najvećih zadovoljstava u životu već i druge lišavate koristi i napretka koje bi imali odnosno ostvarili da su stvarno bliski s vama. U vek m ožete da odvojite dovoljno vrem ena da ih saslušate ili bar podržite— nikada se ne zna kakav uticaj m ožete da izvršite na nečiji život. Kao što niko od nas ne m ože da zna da li će i na koji način uticti na celo čovečanstvo.

Ispričaću vam priču o s irom ašnom škotskom farm eru po im enu Fleming. Jednog dana, išao je uskim, korovom prek­rivenim pu tem koji je prolazio pored m u tn e i prljave barušti­ne i iznenada začuo da neko doziva u pomoć. Bacio je teret koji je nosio, otrčao do baruštine i ugledao užasnu tog dečaka do struka u blatu. D ečak je pokušavao da se oslobodi blata ali uzalud . F lem ing ga je spasio od onoga što je vrlo lako mogla da bude sigurna i lagana smrt.

Nekoliko dana kasnije, pred sk rom nom kućom u kojoj je farmer živeo, zaustavile su se raskošne kočije. Iz njih je iza ­šao elegantno obučeni plemić koji se predstavio kao otac d e ­čaka kom e je F lem ing spasio život. „H oću da vam se o d u ­žim", kazao je plemić. „Spasili ste život m og sina.“

„Ne, ne m ogu da prihvatim nak n ad u za ono što sam uči­nio", kazao je farm er i odbacio ponudu . U tom trenu tku , na vratima kuće se pojavio njegov sin.

„Da li je to vaš s in?“, upitao je plemić.„Jeste", odgovorio je farm er ponosno.„Predložiću vam nešto. D opustite m i da vašem sinu o m o ­

gućim da stekne obrazovanje kakvo će steći i moj sin. Ako je vaš sin bar malo nalik na vas, postaće čovek na kojeg ćemo obojica biti ponosni.“

F lem ing nije mogao da odbije ovakvu ponudu . N jegov sin je pohađao najbolje škole i d iplom irao na m edicinskom fa­kultetu Svete Marije u Londonu . Kasnije je postao poznat u

218

D N K uspeha < 3

ćelom svetu kao ser Aleksandar F lem ing — čovek koji je otkrio penicilin.

G odinam a posle toga, plemićev sin — onaj koga je farmer spasio iz baruštine — oboleo je od zapaljenja pluća. Penicilin m u je spasio život. Plemić iz ove priče je bio lord R andolfV V

Cerčil, a njegov sin Vinston Cerčil.

N ikad ne potcenjujte vrednost ili značaj brižnog i obzir­nog stava. Ceo svet m ože da se izm eni zbog nekog vašeg pos­tupka. N e budite toliko zauzeti da ne možete da odvojite vreme za ljude i uspostavljanje veza s njima. Veoma je jednostavno steći naviku da se zatvorite u kuću i gledate televiziju, ali je to katastrofalno za vaš društveni život. Zbog toga izađite iz kuće i idite na ona mesta na kojima m ožete da radite ono u čem u uživate. Idite u biblioteke i prodavnice knjiga, upišite se na neki kurs ili se učlanite u šahovski ili bilo koji drugi klub. Idite na ta mesta i s d rug im a podelite svoje veštine, interesovanja, iskustva, s m ukom stečena znanja, specijalnos­ti, talente i sve ono što vam leži na srcu.

K ad se osećate loše, kad ste tužni ili kad brinete zbog n e ­čega, pokušajte da ne budete sami. Pozovite prijatelja i otvo­reno kažite da vam je potreban neko s kim biste popričali ili ko bi samo bio uz vas. Ovo će pomoći da zaustavite svoj em o­tivni spiralni pad. Potrebno je da nekom e ukažete veliko pove- renje da biste bili otvoreni i iskreni, ali je to vredno onoga što dobijate. U sam ljenost m ože da uništi vaše fizičko i m entalno zdravlje kao i vašu sreću.

Ljubavne vezePošto pom ažem ljudim a da otkriju i definišu svoje suštin­

ske želje, znam da su one najčešće povezane s čežnjom za ljubavnim vezama.

Sami m orate da donesete zaključak da li ste onakva osoba kakva biste voleli da budete. Da/li možete da privučete onakve

219

r > D N K uspeha

osobe s kakvim a biste želeli da budete? O bično im am o m n o ­go toga zajedničko s on im a s kojim a smo bliski. Razm islite o l jud im a koje sm atrate bliskim. Verovatno im ate slična uve- renja, smejete se istim šalam a i delite ista interesovanja kad su u p itan ju filmovi, sport, stil života, h rana i hobi. Sto više za jedničkog im ate s nekom osobom, to više uživate u vezi s n jom i to će brže ta veza izrasti u nešto što vam je značajno.

U svakoj vezi, uvek će postojati i ono što vam nije za jed­ničko — to treba i očekivati i prihvatiti. K ad sam u p oznao svoju ženu , bavio sam se kara teom i bio strasno zaljubljen u njega. Za razliku od nje. U m esto toga, ona je volela m juzik- le. Za raz liku od m ene. Ali, otkrili smo da su n am n a j­značajn ije one stvari koje su n am bile zajedničke. Ako im ate iste vrednosti i principe i ako m ože te da delite ideje o religiji i tom e kako treba odgajati decu — što su sve stvari koje su stvarno važne u životu — o nda bez ikakve m u k e m ožete da zaobiđete karate i m juzikl.

Džon Grej

„Svi im am o talente koje n a m je dao sam Bog. Izazov s kojim se svi suočavam o je da te ta lente o tkrijem o a onda ih i upotre- bim o tako što ćem o služiti d ru g im a . N a taj način se razvija i nap redu je naša duša. Ali i pored toga što naša duša n a p re d u ­je kad sebe da jem o d rug im a, m o ra m o da shvatim o veoma važn u stvar: ljubav ne m o žem o davati sve dok ne nau č im o da je p r im am o. Sposobnost da p r im a m o ljubav je zasnovana na našoj sposobnosti da osećam o jer — sam o zahvalju jući svojim osećanjim a m o žem o da p r im im o nečiju podršku i tim e p o ­s tanem o m otivisani da je i dajem o. D a bism o davali sebe, m o ra m o da se staram o o sebi, a jedan od načina da se staram oo sebi je da im am o dobru vezu. To n am p ru ž a priliku da s lu­ž im o svom p a r tn e rm — a s lužen jem drug im a, staram o se o svojoj duši.

220

D N K uspeha

„M uškarci i žene prim aju ljubav na različite načine. P ri­m aran način da volite m uškarca i da m u pom ognete da se p o ­miri sa svojim osećanjima je da ga uvažite zbog onoga što radi. Bez prestanka m orate da m u šaljete po ru k u da utiče na vaš život, da ga m enja i da je ono što on radi vredno. Takođe m orate da se postarate da sazna da m ožete da m u oprostite i greške koje napravi. M orate da ga uverite da ga prihvatate takvog kakav je. Ako pokušate da ga ispravljate ili da m u go­vorite šta da radi, samo će početi da se opire. A ako se ne bude opirao, jednostavno će postati slabiji; izgubiće vezu s u n u ­trašnjim sm ern icam a koje su m u potrebne da bi m ogao da kontroliše svoje postupke. Ž e n am a je često potrebno da veru- ju da kontrolišu svoja osećanja. Ako ženi date podršku koja joj je potrebna da bi se slobodno izrazila i govorila o svojim osećanjima, po trebam a i željama, pronašli ste pravi način da se starate o njenoj duši. N e pokušavajte da ispravljate njena osećanja ili da je odvraćate od njih. Ako se oseća loše, ako je uplašena ili ljuta, ne budite kritični prem a njoj.

„K ad naučim o kako da se staram o o svojim potrebam a, onda m ožem o da se okrenem o drugim a i počnem o da menja- m o svet. D avanjem bezuslovne ljubavi staramo se o sebi i ispu­njavam o svoju pravu svrhu u životu. A kad dajete sebe bez očekivanja da ćete zauzvra t dobiti nešto, postanete veliki čo- vek.“

U svakoj veoma uspešnoj vezi, m orate da budete otvoreni i iskreni kao i voljni da se suočite sa svojim slabostima i greš­kam a — koje sigurno im ate i pravite. Sam o tada m ožete da izvršite p rom ene koje su neophodne da biste svojoj vezi o m o ­gućili da funkcioniše na najbolji m ogući način.

Kad sam imao dvadeset četiri godine, bio sam zaljubljen u žen u koja gotovo nije ni bila svesna da ja postojim. Bila je lepai uspešna a ja sam odlučio da joj stvorim povoljnu priliku da

221

D N K uspeha

se prvo zaljubi a onda i uda za mene. U to vreme, b rak s n jom je bio moja suštinska želja.

Započeo sam ono Što sam nazvao „Projekat P a m “. Pažljivo sam proučio šta m oja izabranica voli a šta ne voli — potrebne informacije sam dobijao od nek ih od n jen ih prijatelja. N a taj način sam došao do sasvim jasnih smernica kako da pos ta ­nem onakav m uškarac kakvog bi ona volela da ima. O b lik o ­vao sam sebe u m uškarca onog tipa kojeg bi ona mogla da voli. To je bio stvarno znača jan i veliki projekat a žen a o kojoj je reč je završila tako što je ponela moj verenički prsten.

N a ru č e n e su i pozivnice za svadbu — trebalo je da se venčam o za nekoliko nedelja. A onda se dogodila katastrofa: Pam se predom islila i o tkazala venčanje. Rekla je da se jed n o ­stavno ne oseća sp rem n o m za brak. Bio sam uništen . Besan i povređen, te nedelje sam upitao Boga zbog čega moj p lan nije uspeo — bio sam uveren da je P am sve što že lim u životu. Č im sam postavio ovo pitanje, obuzeo m e je osećaj da neko d rugi čeka na m ene. Z apan jio m e je in tenzite t tog osećaja — bilo je to iskustvo koje m e je p o tp u n o proželo a ja sam m u bezrezervno poverovao. Vise se n isam osećao povređen im — ono što se dogodilo izm eđ u Pam i m ene je zauvek postalo prošlost. Istog dana sam počeo da traž im tog nekog ko me čeka. Z a m an je od dve nedelje, u p o zn ao sam svoju ženu Marsi.

M ogao sam da odaberem da se prepustim očaju, da saža- ljevam sam og sebe i da osećam bes i ogorčenje p rem a Pam . Ali, izabrao sam da m e p o tp u n o o b u zm e u zb u đ en je što ima izgleda da p ro n ađ em nekog drugog.

Marsi i ja smo od sam og početka bili p o tp u n o iskreni jed­no p rem a d rugom . N ism o samo ćaskali o iskustvima iz sred­nje škole; razgovarali sm o o svojim stavovima, b rigam a i ž e ­ljama kao i svem u onom e što očekujem o od budućnosti. Iskrenost je bila od vitalnog značaja za stvaranje tra jne i sta­bilne veze.

D N K uspeha < 3

Ako stvorite ljubavnu vezu u kojoj n em a pretenzija i h ip o ­krizije, moći ćete da shvatite šta znače harm onija i pravo za ­dovoljstvo. Zahvalan sam Pam što je poslušala svoje srce i o tkazala venčanje — sada z n am da je im ala daleko više m u d ­rosti od mene.

K ad pronađete nekoga kom e m ožete da verujete od sveg srca, shvatićete da je to jedno od najboljih i najkorisnijih iskustava koje m ožete da imate u ž i­votu. Jer, taj neko će vam pom oći da realizujete sve ono što već postoji u vam a i na taj način postanete bolja osoba. Tajna uspešne ljubavne veze se krije u tom e da budete posvećeni koncep tu onoga što je ispravno — a ne tom e ko je u pravu. Takođe morate da budete p o tpuno posvećeni onom e kom e ste poklonili srce— treba da se postarate da taj neko oseti da je najvažnija osoba u vašem životu.

Prava prijateljstvaSvi žele prijatelje — oni su potrebni svakome — a posebno

bliski prijatelji. N iko ne m ože da kaže da najiskrenije želi da bude sam, da ne želi da im a bliske prijatelje i da ne oseća p o ­trebu za njima. Suštinska želja svih ljudskih bića je da u spo ­stave veze s drugim ljudima — da im se svide i da im se ti drugi svide, da vole i da bud u voljeni. Bliski prijatelji vam om oguća­vaju da se sasvim otvorite i lepo provedete. Vole i prihvataju sve stvari od kojih ste sazdani — dobre, loše i ružne. Iskreno prijateljstvo vam om ogućava da se s nekom osobom osećate bezbedn im i da budete prihvaćeni — uprkos svemu onom e što radite pogrešno i uprkos vašem načinu razmišljanja.

D obre veze s d rug im a su od vitalnog značaja za vaše d u ­hovno i fizičko blagostanje. N e m ožem o da biram o da li su n a m pravi prijatelji po trebni ili ne — odnosno da li ih želim o

„Osoba /{oja pokiiša da ž iv i sama neće bi­ti uspesna f^ao ljud­sko biće. “

- Perl S. Bak

2 23

r > D N K uspeha

„Prava blagodet prija ­teljstva je sto sebi m ožete da dopustite da pred pri­jateljem ispadnete glupi. “

— RalfValdo Em erson

ili ne — jer jednostavno nism o sazdani na takav način. M alo je stvari na ovom svetu koje su dragocenije od bliskih prija te­lja - osoba s kojima delite interesovanja, strasti, brige, po tre­be, nade i strahovanja. U idealnom slučaju, neko od takvih prijatelja vam postane bračni d ru g za ceo život.

Kad sam bio dete, im ao sam jednog prijatelja — Tedija Be- geja, N avaho dečaka. Bio m i je najbolji prijatelj — i često me je branio od druge dece. K ad sam otišao iz rezervata, Tedija nisam video godinam a.

Kad sam imao četrdeset godi­na, ponovo sam se sreo s njim. Nastavili smo tam o gde smo stali, kao da nism o ni bili ra z d ­vojeni tolike godine. I tako smo počeli da pričam o o tom e da b i­smo mogli da postanem o krvna braća — po starom indijanskom običaju. U pitao sam ga da li

N avaho Indijanci još uvek rade takve stvari. Tedi se raspitao kod jednog starog vrača i o d m ah m e obavestio da ce rem on i­ja krvnog bratim ljena nije izvođena više od sto godina. N aravno, to je značilo da je ni vrač nikada nije izvodio ali je pre m nogo godina naučio kako se to radi. Zam olili smo ga da cerem oniju izvede za nas.

O d ržan a je u velikoj kolibi od blata, s podom od nabijene zemlje, vratima okrenutim prem a istoku i ru p o m na krovu kroz koju je izlazio d im od vatre iz otvorenog ognjišta. N av a ­ho Indijanci su došli i iz veoma udaljenih mesla — da bi p r i­sustvovali ovom događaju, jer su želeli da vide kako ta n e ­obična cerem onija izgleda. Koliba je bila p u n a — dvadesetak ljudi je sedelo na ovčijim kožam a postavljenim u z zidove. I naravno, sve se odvijalo na jeziku N avaho Indijanaca tako da je Tedi m orao da mi prevodi. Vrač je zapalio vatru na sredini kolibe a onda pevao, izgovarao molitve, savetovao Tedija i

224

D N K uspeha < 3

mene, crtao po prašini na podu i davao nam da jedemo i pije­mo različite stvari. U svojim molitvama, zamolio je Velikog d uha da m u oprosti što ne može da se seti cele ceremonije i da je prihvati ovakvu kakva je. U jednom trenutku je zap la ­kao i rekao da nikada nije video ovakvu ljubav izm eđu bilag- ona i N avaho Indijanca. U određenim vrem enskim interva­lima, svako od prisu tn ih u kolibi je dobijao priliku da govori. N ekoliko gostiju se izvinilo zbog načina na koji su prem a m eni postupali kad sam bio dečak.

Bilo je to divno iskustvo — ceremonija je trajala skoro tri­naest sati. Tedi i ja smo se dugo smejali kad smo se upitali koliko bi trajala da je vrač mogao da je se seti cele.

To iskustvo me je ostavilo p un im duboke i trajne ljubavi prem a svom novom krvnom bratu ali i p rem a svim N avaho Indijancim a a posebno on im a koji su prisustvovali cerem oni­ji. Tedijeva majka, koja ne zna engleski, sada je i moja majka. Posle ceremonije, zagrlio sam svoju novu N avaho m ajku a ona mi je uzvratila — što je bilo neobično jer N avaho Ind ijan ­ci njene generacije ne izražavaju osećanja na taj način. N a- smešila mi se i nazvala m e sijazi „svojim s in o m “, a ja sam je nazvao šima „svojom m ajkom “. D ala mi je poseban šal koji m i om ogućava da p risustvu jem svim N avaho cerem onijam a i sku­povima.

Sto više prijateljstava imate, to ćete otvorenije nastupati prem a lju­d im a i to će vaš život biti ispunjeni- ji. Vaš porodični život će se poboljšati, slika koju imate o sebi će postati lepša a vi ćete moći da uživate u onom e što treba da radite kad ste s prijateljima. S pravim prijateljima možete da budete onakvi kakvi ste.

„Šta je prijatelj? Jed­na duša u dva te/a. “

— Aristotel

225

r^ > D N K uspeha

S bliskim prijateljim a ostvarujete veze na nivou duše i srca. K ad su u p itan ju takvi prijatelji, njihova osećanja i p o ­trebe su vam važni onoliko koliko su vaša osećanja i vaše p o ­trebe važni njima. Brinu za vas isto onako kako vi brinete za njih. K ad prem a d rug im a postupate na takav način, iskusite šta znače najdublja sreća i zadovoljstvo. Ako im ate prijatelje, n ikada nećete m orati da se suočite sa svetom sasvim sami.

D a biste ostvarili bliskost i in tim nost s d ru g im ljud im a — m uškarcim a ili ženam a, s tarim a ili m lad im a, č lanovim a porodice ili prijateljima — u svim situacijam a p rim en ju jte sle- deća tri pravila.

1. Budite voljni da verujete da vas drugi neće povrediti.M orate da prihvatite riz ik da m ože da vam se dogodi

da budete prevareni, ignorisani, izm an ipu lisan i, pogrešno p ro tum ačen i ili povređeni. C a k i pored toga što je to ri­zično, pokažite svoja prava osećanja. Sto ste bliži s nekim , to vas taj neko bolje vidi. K ad vam je neko na srcu ili kad ste vi tom nekom na srcu, to bolje m ožete da p rozrete jed­no drugo. Ovo m ože da bude veom a rizično kad ne znate šta će takva osoba da urad i s on im što vidi. Ali, tu na scenu stupa poverenje.

M ožda mislite da je zavisnost od prijatelja z n a k slabo­sti, ali to nije tačno. Ako odbijate da se otvorite i svoja ose­ćanja i misli podelite s d rug im a, m ože da vam se dogodi da budete proglašeni nep ris tupačnom ili neprijateljski n a ­s tro jenom osobom — što će dovesti do toga da ostanete izo- lovani jer ne m ožete ili ne želite da pustite d ru g e da uđu u vaš život. L jud i m ožda zna ju Šta ste sve postigli i Šta sve posedujete, ali da li vas stvarno poznaju?

K ako je m oguće da jedni d ru g im a p o m ažem o u noše­nju b rem ena ako ne znam o šta je nečije breme? Cesto sami sebe sprečavamo da s d ru g im a podelim o svoje m u k e i pro-

226

D N K uspeha < 3

b lem e jer ne v e ru je m o da to m o ž e da p r o m e n i bilo šta ili jer ne že l im o da se n a m e ć e m o i osećam o s lab im i b e sp o ­m o ć n im . M n o g i l judi bi voleli da im a ju nekoga ko bi im p o m a g a o i ko bi se s tarao o n j im a , ali se plaše da bi bili o d bačen i ili o m r z n u t i ako ogole dušu . S t rah od r iz ika ih spu tava ili p o t p u n o zatvara za d r u g e tako da n j ihova ose­ćan ja osta ju d u b o k o p o k o p a n a u n j im a .

N e re tk o ne m o ž e m o da shva t im o da je m o g u ć e da nas ljudi zavole još više — ili čak p o čn u da n a m se dive — kad nas u p o z n a ju onakv im kakvi stvarno jesmo. M oguće je da tada p o k a ž u r a z u m e v a n je i pože le da nas uvere da im se d o p a ­d a m o ili da nas vole još više nego do tada. Z b o g toga o tvo­rite svoje srce čak i po red toga što r iz iku je te da b u d e te povređeni . Svet je p u n ljudi koji j ednos tavno pokušava ju d a sebi i svojoj porod ic i obezb ed e s rećan život. Većina njih im a da vam p o n u d i nešto — čak i ako je to sam o o s m e h ili k l im an je g lavom u z n a k r a zu m e v a n ja . N e krijte svoje srce— daleko je kor isnije da b u d e te otvoreni, pa s a m im t im i ranjivi. N eće te presta t i da kuvate i už iva te u h r a n i sam o z b o g toga što postoj i m a la šansa da se opečete, za r ne?

K a d l judi pode le s vam a nešto što im je važno , bo ln o ili d ragoceno , pokuša j te da ih ne pok lop i te svojim iskustvom. U m e s to toga, po k až i te r a z u m e v a n je za n j ihova osećanja a takve l jude poš tu j te još više jer su se izloži li r iz iku i s vam a podel i l i o n o što im je z n a č a jn o da bi na taj nač in i z m e đ u sebe i vas izgradili poveren je — p rav u osnovu na kojoj p o ­čivaju sve veze.

2. Prekinite da igrate igre.M lad i l judi često nose m ask e i ig ra ju igre jedni s d r u g i ­

m a jer ne z n a ju kako da b u d u otvoreni i i skreni — ili j e d ­n os tavno o d a b e r u d a ne b u d u takvi. N a pr imer , m uška rc i m o g u da p r e te ru ju kad govore o svojim p r ih o d im a , p l a n i ­ra ju „slučajne*1 susrete sa ž e n a m a i iz javl juju n a j lu đ e

227

D N K uspeha

stvari da bi pokušali da navedu neku že n u da se zal jubi u njih — umesto da b u d u ono što jesu.

Budite ono što jeste. N e mislite da sve vreme mora te da pokazuje te samo ono što je na vama — ili u vam a — na jbo ­lje. Ako želite da upozna te nekoga, onda toj osobi to jasno stavite do znanja. Ako biste voleli da vam se neko javi p o ­novo, onda to jednostavno recite. Ako vas je nešto uvredi-lo, onda to nemojte kriti. Ako su vam povređena osećanja, otvoreno to recite. N e pretvarajte se da je sve kako treba ako nešto nije u redu. Igranje igara samo stvara nepovere- nje, podozrivost i sumnju . D aleko je bolje da svoje vreme upotrebite tako što ćete biti iskreni, direktni i otvoreni.

3. B udite otvoreni i iskreni sve vreme, a takt i diplom atijti upotrebljavajte \a d god je to moguće.Ako mora te da birate i zm eđu prikrivanja svojih oseća­

nja i totalne otvorenosti , iskrenosti i poštenja — uvek iza ­berite ovo drugo. Kad pot iskujete svoja osećanja, samo povređujete sebe i druge. K ad nagađate šta d rug i l judi m i ­sle, sve vreme pretpostavljate ono najgore — i sve vreme grešite. Zbog toga ne nagađajte već pitajte.

Ako ove tri stvari budete pr imenjival i u svim vezam a s l ju­dima, ostvarićete veoma visok stepen uspeha. Takođe treba da ohrabru je te d ruge da to isto p r im en ju ju bar kad ste vi u p i ta ­nju — na taj način ćete stvoriti k l imu da se ljudi osete bezbed- n im kad su s vama. N e terajte ih da nagađaju šta osećate. T im e što ćete sebi dozvoliti da budete ono što jeste, omogućićete d ru g im a da b u d u otvoreni i iskreni i sasvim sigurni u vas — a onda će moći da p res tanu da igraju igre s vama.

Pre m nogo godina , jedan od mojih savetnika m e je naučio da su najbolnije poruke ponekada od najveće koristi. Taj sa- vetnik je bio nekih dvadeset godina stariji od m e n e a takođei izuze tno m u d a r čovek. Jednog dana, uradio sam nešto što je

D N K uspeha

po njegovom mišljenju bilo neprihvatlj ivo i on mi je skrenuo pažn ju na to. Prišao mi je, spustio mi ru k u na rame i kazao: „Reći ću ti nešto što će povrediti tvoja osećanja a to ću da u r a ­d im jer te volim i jer mislim da je potrebno da to čuješ. Slažeš li se?“

„Slažem se“, uzvratio sam.O n o što mi je rekao je stvarno povredilo moja osećanja ali

je bilo neophodno da to čujem. Bilo mi je nepri jatno ali se moj savetnik postarao da se osetim kao da je sve u redu — bez obzira na ono što sam uradio. Znao sam da m u je stalo do m en e i da me uči t ime što je otvoren i iskren prema meni.

Otvorenost i iskrenost mogu da b u d u rizični ali su i pored toga korisni i vredni. Ljudi se najčešće neće uvrediti zbog onoga što im kažete, posebno ako ih pre toga zamoli te za dozvolu da budete otvoreni p rema nj ima — onako kako je to uradio moj savetnik.

G d e možete da pronađete ljude s kojima ćete se sprija­teljiti? Počnite da ih tražite u svojoj kući, susedstvu ili firmi u kojoj radite — tražite ih tamo gde provodite najviše vremena. Zadovoljavajuće društveno okruženje koje će vas sasvim ispuniti možete da stvorite tako što ćete se uključiti u aktiv­nosti crkve kojoj pr ipadate, pozivati ljude na ručak, igrati golf s n j ima ili za jedno odlaziti u bioskop. Možete da idete na koncerte, automobilske trke, seminare, buvlje pijace, aukcije i sportska takmičenja ili u bioskope i muzeje. Ovaj spisak je beskrajan a ograničen je samo vašim ukus ima i interesova- njima. D a biste stekli nove prijatelje, mora te da stvorite s itua­cije u kojima ćete se posećivati i deliti osećanja, životne priče i mišljenja.

229

r > D N K uspeha

Staranje o drugimaAko se okrenete d rug im a, počnete da im po m aže te i s tara­

te se o n j im a — ili sebe dajete bez ikakve pomisl i na neku l ičnu korist — postaćete bolja i daleko srećnija osoba a plod va­šeg rada i delovanja, kao i vaš uti- caj, ostaće da žive i posle vas. Kao koncentr ični krugovi koji nas ta ­n u kad bacite k am en u vodu, ta- lasi koje stvarate t ime što p o ­m aže te d rug im a , šire se u beskraj. Ako ne zna te kako da l ju­d im a po m aže te u velikoj razmeri , onda to radite bar u maloj.

Poznavao sam čoveka koji je bio za d u ž e n za otkrivanje dece koja beže iz škole. Radio je u m a lo m gradu severno od D envera a takođe je bio član K luba optimista. K ao osoba z a ­d u ž e n a za otkrivanje dece koja beže iz škole, došao je do m al išana koji u školu nisu išli redovno zbog braće. N aim e, imali su samo jedan par cipela koje su nosili na izm enično . Ovo otkriće ga je toliko d irnu lo đa je odlučio da p red u z m e nešto. Započeo je tako što se usredsredio na pr ikupl jan je sredstava za fond koji bi om ogućio da se ovakvoj deci kupe cipele. K ad je um ro , ostavio je K lu b u optimista pet hiljada dolara s ins trukci jom da se taj novac uloži u neki s iguran p o ­sao a d ividenda iskoristi tako što će se nastaviti s k u p o v inom cipela za decu kojoj je to potrebno. Z b o g brojne dece kojima je ovaj čovek p ro m e n io život — kao i zbog one čije će živote nastaviti da m en ja — sećanje na njega će nastaviti da živi.

Jedna od najkorisni j ih praksi našeg društva je ta što d ru g i ­m a o m ogućavam o da b u d u znača jn i i vredni t ime što n a m daju sebe. Ali, m n o g im l jud im a ovo m ože da p a d n e veoma teško. To su ljudi koji da ju i daju, p o m a ž u d ru g im a da ostva­re ono što žele ili što im je potrebno, ali ne dozvoljavaju da d rug i p o m a ž u nj ima. N e k i l judi će vas pažljivo saslušati kad

’ govorite o svojim prob lemim a, ali vam nikada neće poveriti ono što ih muči . U većini slučajeva, razlog za ovakvo p o n aša ­

,,A/(o ne m ožete da nahra­nite sto ljudi, nahranite bar jednog čove\a. “

— Majka Tereza

230

D N K uspeha < 3

nje se krije ili u ponosu ili u nepoverenju. Davanje je dobra stvar — za svakoga je dobro da daje. Ali, za svakoga ko daje m ora postojati neko ko pr ima. Ako d rug im a ne dozvoljavate da vam daju, onda zaustavljate veoma važan proces. N e d o z ­volite da vaš ponos ili nepoverenje nekoga liše privilegije i z a ­dovoljstva da bude tu kad vam je potreban.

Ako vam je teško da pr imate od drug ih ili da im dozvolite da vide vaša najdublja osećanja, onda se veoma često pravi razlog za to krije u vašoj suštinskoj želji koja vas čini nevolj­n im ili nesp rem nim da se pokažete slabim ili nemoćnim. Ako se stvarno osećate tako, onda m o že da vam bude toliko teško da primite pomoć da ćete uraditi sve što je u vašoj moći da niko ne pr imet i da vam je pomoć potrebna. Vaša suštinska želja m ože da bude da neku stvar izbegnete — a ne da dob i ­jete ili ostvarite nešto.

Ipak, uvek postoji način da se okrenete d ru g im a i p o k aže ­te svoju brigu za njih — i to u velikoj meri. Možete da pos ta­nete član lokalnih ili nac ionaln ih organizacija ili volontirate u svom lokalnom školskom sistemu. Ali, bez obzira na to kako ćete odabrati da dajete svoje slobodno vreme, prvo se uverite da je to vaša suštinska želja. Potražite ono što je na vašoj skali sušt inskih želja označeno stotim podeokom.

P ozna jem žen u koja ima osamdeset osam godina i redov­no odlazi u starački d o m da bi pomagala „starim ljudima". Jednom pril ikom mi je rekla: „ Z n a m da ne bi trebalo da ih naz ivam 'starim l jud im a’ ali oni jesu stari i potrebna im je moja p o m o ć .“ N jen stav joj omogućava da ne dozvoli svo­jim poođmaklim godinama, sla­bosti i bolest ima da je zaustave.

Ljudi se m o žd a neće sećati šta ste tačno rekli ali će uvek pamti ti kako ste postupal i p rema njima. Ostvarivanje vaših sušt inskih želja postaje jednostavnije kad s d rug im l judima stvorite čvrste, dugotra jne i u z a jam n o korisne veze.

„Prijateljstvo k ° je m ože da nestane, nikada nije n i bilo pravo prijateljstvo. “ —

Sveti Ze ron im

231

Poboljšavanje uma

Kratkotrajna je i p litka slava koju vam donose bogatstvo ili lepota; samo je savršenstvo um a veličanstven i trajan posed.

— Gaj Salustije Krisp

5ve što jesmo i što ćemo biti, što im am o i što ćemo imati, d irektna je posledica onoga što učimo i pr imenjujemo.

Učenje i delovanje na osnovu stečenog znanja n am o m o g u ­ćavaju da dam o značajan doprinos društvu.

Sto više znate to više shvatate koliko toga ne znate. I ne možete da se zaustavite već mora te da nastaviti potragu za novim tačkama gledišta i novim istinama da biste uvećali svoju sposobnost da ostvarite svoje suštinske želje. Stalno uče­

nje je od suštinskog značaja i utiče na sve oblasti vašeg života. Učenje je proces koji traje celog života i trebalo bi da bude z a ­bavno i uzbudl jivo — a vama lično o m o ­gućava da budete još uspešniji i da u ve­ćoj meri uživate u životu.

„Ništa ne može da užasne više od neznanja na delu . "

— Gete

232

D N K uspeha < 3

ULAGANJE U SEBE

Učenje je ulaganje u sebe. Ako m udro ulažete u ono što vam leži na srcu, dobijate velike dividende. A a'ko ulažete u pogrešne informacije, takvi podaci počnu da sakupljaju p ra ­šinu po bankam a sećanja koje postoje u vašem umu.

Ako imate probleme u životu — bilo finansijske bilo bračne ili poro­dične — mora te da učite i otkrijete nove načine da ih resite. Većinu problema ste stvorili sami — pogreš­n im izborom koji ste napravili zbog znan ja ili bolje reći neznanja koje ste u to vreme imali. Ako stvari u vašem životu treba da budu drugačije, morate da potražite nove prilike da učite i steknete veću murost . A ako prestanete da učite, ostaćete zaglibljeni na o nom nivou sreće, mudrost i i pr ihoda koji ste već ostvari­li.

Poznajem ljude koji uporno odbijaju da potraže savet u b račnim savetovalištima, iako su stvarno nesrećni što se nji­hovi brakovi raspadaju. Misle da su u pravu čak i pored toga što činjenice nedvosmisleno ukazu ju na to da bi morali da se p rom ene i prilagode. Takav način razmišljanja je krajnje uskogrud. A takva tvrdoglavost — i tvrdokornost srca — nas ta­ju samo kad ljudi više vole da budu u nesrećnim brakovima nego da se suoče s greškama koje prave. Njihova suštinska želja je da zaštite svoj krhki ego i ono malo samopoštovanja koje imaju.

Mnogi ljudi odaberu da bud u toliko nerazboriti da uče na iskustvima koja stiču u z velike muke. Kaže se da je znanje moć. M eđutim , znan je nije moć. Moć je pravilna upotreba znan ja — ali i prava mudrost. Ako je m udros t vaša suštinska želja, bićete više nego voljni da učite i pr imenjujete ono što ste naučili . Mala m udros t je začetak velike mudrosti .

„Investicija u znanje itvef{ donosi najveće dividende. “

— Bendžam in Frenklin

233

D N K uspeha

VAŠA 5U5TIM5KA ŽEUA DA UČITE

S tako m nogo toga što treba naučiti, m ože da bude p r i ­lično teško da odlučite odakle da započnete. Usredsredite se na svoje suštinske želje jer je to najbolji način da definišete pravac kojim će vaše učenje ići. To će vam omogućit i da za ­dovoljite svoja najveća interesovanja — dok sakupljate informa­cije i obrađujete podatke. Ako učite o stvarima koje vas ne zan im aju , vaš en tu z i jazam će veoma brzo nestati.

Pretpostavimo da imate sušt insku želju da nauči te da se skijate. S velikom ž u d n jo m težite ka ostvarivanju ove želje —

kupujete najbol ju oprem u, uživate u časovima skijanja i po velikoj h l a d ­noći strpljivo stojite u redu za žičaru. Provodite vreme tako što slušate iskus­ne skijaše koji pr ičaju o f inesama ovog sporta. I vozite se ž ičarom i p o ­red toga što se plašite visine. Pošto

vam je to suštinska želja, radite sve što je po trebno da biste je ostvarili.

K ad se osećate obaveznim ili d u ž n im da nauči te nešto ili kad samo mislite da biste m o ž d a voleli da to nauči te , nećete ulagati ni po trebno vreme ni veliki trud. Radićete samo ono što je n e o p h o d n o da biste se kako tako provukli. Ali, pri pr ­vom susretu s velikim teškoćama, odustaćete od toga.

M nogi l judi se dobrovoljno up isu ju na brojne kurseve ko­je m ora ju da završe da bi ostvarili svoje suštinske želje. Moja ćerka je želela da dobije svedočanstvo koje bi joj omogući lo da se bavi informatičkim sis temima i tehnologi jama — zbog toga je išla na m noge kurseve koji su joj bili potrebni da bi mogla da dođe do takvog svedočanstva. Usavršila se i n a p re ­dovala na poslu tako da se na kraju našla na i zuze tno dobro p laćenom položaju u jednoj velikoj kompanij i . Iako joj se m o žd a nisu dopadal i neki od kurseva na koje je išla, završila

„St i cunje znanja je samo širenje naše sfere neznanja. “- Albert Ajnštajn

234

D N K uspeha < 3

je i njih. To je bilo ono što je mora la da uradi da bi ostvarila svoju suštinsku želju. S obzirom na kari jeru koju sada ima, rekao bih da su joj kursevi na koje je mora la da ide bili vred­niji — ali i skuplji — od celokupnog obrazovanja kx>je je do tada stekla. Pošto je bila disciplinovana — a takva disciplina nas ta­je samo kao posledica suštinske želje — bez problema je p r ih ­vatila ono što je mora la da uradi jer je znala da će joj to pomoći da ostvari svoj san.

Sticanje formalnog obrazovanja nije jedini način da nešto naučite. Mrtve činjenice ne stvaraju uzbudlj ivo i značajno životno iskustvo. M eđu tim , viši oblici obrazovanja otvaraju vrata koja bi vam inače ostala zatvorena. Ako neka od vaših želja traži da završite koledž, onda ćete mora ti da steknete i takvu diplomu. Ali, p re thodno se uverite da je u pitanju stvarno vaša suštinska želja.

L ju d i koji z a p o č in ju sopstveni biznis, b rzo shvate da m ora ju da nauče m nogo toga. Bez savetnika koji bi ih kroz ovakvo učenje vodio, m o ­žda bi ono što je neo p h o d n o morali da nauče na veoma težak način — tako što bi otkrili da m n ogo toga jednos­tavno nije zabavno i da su neke stvari d i rektno neprijatne . D a biste vodili svoj biznis, m ožda m o ­rate da nauči te nešto o računovodstvu, trgovini, m arke t ingu i prodaji . Ako ćete imati zaposlene, takođe mora te da nauči te koja pravila i koji kr iteri jumi uslovljavaju od luku koga ćete primiti . Zatim, postoje odnosi s javnošću, reklamiranje i p o n u d a akcija na tržištu. Učenje i obrazovanje bi trebalo uvek da vam b u d u od koristi. Kao m in im u m , morali bi da vam b u d u zanimljivi. Kao m aks im um , trebalo bi da vam izm ene život.

„Ni u jednom tre­n u tku nisam d o z­volio da se š/{ola umeša u moje obra­zovanje. “

— M ark Tven

235

D N K uspeha

Postarajte se da budete sigurni da je ono što učite upravo ono što ne samo da treba već i želite da naučite. Ako vas pođ- stiče prava suštinska želja, bićete više nego voljni da u učenje

uložite kako vreme tako i ener­giju i novac.

Jednog dana u parku, posma- trao sam dva oca koji su sa svo­jim sinovima puštali jedrilice. Raspon krila ovih jedrilica je bio skoro dva metra a mogle su da izvedu neverovatne manevre . Pomislio sam da je njihov letstvarno divan i da bih voleo da

ih p uš tam i ja. I tako sam prišao tim l judima i upitao gde bih mogao da p ro n ađ em letelice kao što su njihove. Istog dana sam kupio jednu takvu — koštala je samo 19.95 dolara.

Zamisli te koliko sam bio iznenađen kad sam otvorio kut i ­ju i ugledao dve hiljade mal ih delova od drveta! U pi tanju je bio model koji je trebalo sklopiti a ja sam želeo jedrilicu koja će o d m ah moći da leti. Bilo mi je potrebno šest meseci da sklopim samo jedno krilo a to uopšte nije bilo zabavno. Za neke ljude, ovo m ože da bude hobi u kojem uživaju ali je za m ene sklapanje makete jedrilice bilo samo težak i dosadan posao. Os ta tak nisam ni sklopio jer to nije bila moja sušt in­ska želja. Želeo sam da puš tam jedrilicu da leti a na da je sklapam.

Z bog toga što nisam odvojio potrebno vreme, krenuo u p r im erenom pravcu i radio sve ono što je trebalo da radim,završio sam tako što sam ostvario još jedan neuspeh u životu.Trajno me je zaustavio zada tak da sklopim jedrilicu. Kad sam doneo tu i zn e n a d n u i neočekivanu odluku da je i sam puš tam da leti, bio sam motivisan spoljašnjim a ne u n u t ra š ­n jim izvorom.

D a li ste ikada bili toliko uzb u đ en i zbog neke stvari da ste na njenoj realizaciji počeli da radite s velikim en tuz i jazm om

„Koja je razlika izm eđu šf^ole i ž ivo ta ? U š/foli naučite lekciju a onda dobijete test. U živo tu dobijete test iz kojeg na­učite lekciju. “

— Robert L. Karter

236

D N K uspeha

samo da biste brzo prestali? Tako izgleda većina naših ciljeva— oni su nešto čem u se u početku iskreno radujemo, ali veoma brzo otkri jemo da smo izgubili svako interesovanje za njih kad shvatimo koliki rad treba uložiti.

Što ste zanimljiviji i obrazovanij i to će vas više ljudi pr i ­mat i u svoje živote i to će vam se ukazivati više povoljnih p r i ­lika. Učenje se ne svodi samo na pohađanje škole i sticanje diplome. Začuđuje što mnogi ljudi pres tanu da hrane svoj u m kad dostignu određeni nivo. Za neke, taj nivo je određen s ticanjem svedočanstva o završenoj srednjoj Školi; za druge, dobi jan jem dip lome na koledžu. Jedan veliki univerzi tet je jednom pr ilikom sproveo anketu m e đ u s tudent ima koji su diplomirali u skorije vreme. Rezultati ankete su pokazal i da devedeset procenata ispitanika nije pročitalo ni jednu knjigu od kad su otišli s univerziteta.

Jednom prilikom, dok smo putoval i po Francuskoj za dva- desetpetogodišnjicu braka, Mar- si i ja smo upoznal i pa r koji je upravo proslavio z la tnu svad­bu. Oboje su bili penzionisani i u kasnim sedamdesetim godina­m a a svakog meseca su putovali

„Obrazovana osoba se raz­liku je od neobrazovane f{ao ž iv ć(u>e/{ od m rtva-

uca.— Aristotel

na neko novo i za nj ih nepozna to mesto na svetu. Otišli bi na kurs na svom lokalnom univerzi te tu — da nauče nešto više o nekoj nepoznatoj zemlji — a onda bi otputovali u tu zemlju da bi iz prve ruke videli ono o čem u su učili.

Veoma je važno da svoje teško stečeno znan je podelite s l jud ima koji žele da nauče ono što vi već znate. Kad steknete dovoljnu količinu znan ja o nekoj oblasti ili je upozna te više nego dobro, bićete smatrani za sebičnog čoveka ako takve informaci je upotrebljavate samo za ličnu korist. Oslobodite se onoga što vas sputava i podelite svoje znan je s drugima.

237

r^> D N K uspeha

N e z n a n je je skupo u svim oblastima života — zbog toga ne drži te sebe u kavezu ograničenog razmišl jan ja ili se uopšte ne stavljajte u njega. Ako mislite da ste već u kavezu, oslobodite ga se u z pom oć svojih mentora . Osvajačka sila u vama m ože da probije sva ograničenja koja ste sebi postavili. Kakve god da su želje vašeg srca — m ogu da vas oslobode.

Nekol iko trenutaka pre nego Što je trebalo da počne moj govor na sem in a ru o finansi jskom planiranju , prišao mi je

organiza tor i predsedavajući semi­nara — doktor nauka i u svemu br i ­l jantan čovek. Zamol io m e je da m u d am neke informacije o sebi da bi m ogao da me predstavi slušaocima. Z n a o je ko sam i šta sam ali nije

znao kakvo je moje akadem sko zvanje. Upitao je: „G de ste išli u školu ?“

,,U M o n ju m e n t Veliju. Pohađao sam tam ošn ju g im n a z i ­ju", uzvrat io sam.

N asm ejao se pošto je mislio da se šalim. „N e — misl im, na koji ste koledž išli?"

„Uopšte n isam išao na koledž" , rekao sam.Bio je šokiran. Ali i z ab r in u t za svoj ugled, jer su svi koji

su se okupil i da čuju moje p redavanje — došli na njegov lični poziv. Pošto sam video koliko je uznem iren , predložio sam m u da se u svom uvodnom govoru usredsredi na ono što sam postigao a ne na moje akademske titule.

K ad sam završio predavanje, organizator i predsedavajući seminara mi je prišao i rekao: „Dvadeset godina predajem osnovne principe finansija i dok tor sam finansijskih nauka. Vi imate samo srednjoškolsko obrazovanje a zarađujete više novca od m ene. Tu nešto nije u redu. D a li biste hteli da mi kažete šta je u p i tan ju?" Bio je zainteresovan da nauči nešto od m e n e jer je im ao suštinsku želju da zaradi više novca.

„N e upotrebljavate svoje znan je i sve ono što ste postigli da biste zaradi li novac već da biste podučaval i druge. Biti

„Podučavati znači uči­ti po drugi put. “

— Z o z e f Z u b e r

238

D N K uspeha < 3

profesor je časno zanimanje" , rekao sam mu, „ali nije pr ik­ladno za čoveka koga zan im a zarađivanje novca.“

RADITE OMO ŠTO VOLITEV

Sto više učite o stvarima koje vas zan imaju , to stičete više novih i zabavnih ideja o kojima ćete moći i morati da r a z ­mišljate dok radite na ostvarivanju svojih suštinskih želja. Bez pres tanka ćete tražiti ono što će vam pomoći da pos ta­nete bolji roditelj, prodavač, poslovan čovek, lekar, advokat, računovođa ili čovek za d u žen za odnose s javnošću. I sve vreme ćete uživati u učenju a uz to ćete otkriti da od učenja imate m nogo koristi.

Z n a m dvanaestogodišnjeg dečaka koji m ože da vam izre- cituje sve statističke podatke o učinku svih igrača bejzbola na svim utakmicama, ali ne u m e da navede nazive četiri vrste oblaka koji se kreću po nebu. Pošto u bejzbolu toliko uživa — doslovno se hrani n j ime i živi za njega — njegova stalna pre- okupiranos t i zadubl jenost u taj sport dovele su ga do toga da zn a veoma mnogo o svemu što se dešava na bejzbol terenima. Ali, pošto nije zainteresovan za oblake, nikada nije ni p o k u ­šao da nauči nešto o njima. Bez obzira na to koliko su njegovi učitelji dobri, ne m ogu da ga nauče nečem u što ga jednos­tavno ne zanima.

D o k je bio u srednjoj školi, moj sin je imao probleme s ocenama. Mislio je da je stvar u tome što nije preterano dis- ciplinovan i pam e tan — čak je upotrebljavao reč lenj da bi opisao sebe. Kad se radilo o učenju i disciplini, imao je neg ­ativnu parad igm u o sebi pa je samim tim sebe označavao sva­kakvim negat ivnim etiketama. O cene koje je dobijao u Školi su bile najbolji dokaz da su takve etikete p r imerene i tačne. Ipak, kad je za veoma kratko vreme morao da nauči tekst

239

D N K uspeha

velike uloge — za pozorišnu predstavu koju su učenici p r i ­premali u njegovoj Školi — pokazao se izuze tno uspešnim.

Tum ač glavne uloge u toj pozorišnoj predstavi i z n e n a ­da više nije m ogao da uče ­stvuje tako da su m og sina zamoli li da nastupi umesto njega. Imao je svega tri n ed e ­

lje da nauči tekst. I ne samo što je naučio tekst i sve ono što je bilo potrebno za nas tup na sceni već se pokazao savršenim i u jednom i u d rugom . To je bio očigledan i neoboriv dokaz da je i pam etan i disciplinovan — a takav je bio samo zbog toga Što je radio ono što voli. N a kraju je i on sam m orao da pr izna da ima te kvalitete kad se bavi on im e čime od srca želi da se bavi.

Svi smo takvi — gub im o interesovanje i ne os tvarujemo vrhunske rezultate ukoliko nismo po tp u n o zaokupl jen i on im čime se bavimo. Sto više uspostavljate kontakte s d rug im ljudima, to vam se ukazu je više prilika za učenje i sticanje iskustva i to ćete biti uspešniji u svim oblastima života. T a ­kođe ćete biti i srećniji. A sve će to biti isključiva posledica spoznaje šta su i kakve su vaše prave suštinske želje.

STALNO UČENJE

Učenje — ili u nek im slučajevima neučenje — ima d ra m a t i ­čan uticaj na sve oblasti vašeg života. Ako se usredsredite na stvari o kojima želite da učite, onda ćete i uživati u s ta lnom učenju.

M nogi studenti ili napuste koledž ili p ro p ad n u na n jem u jer uče stvari koje ih zan im a ju tek nešto malo ili ih uopšte ne zan im aju . Cesto pr ihvataju ideju da njihovi roditelji, pri ja te­lji, rođaci ili savetnici zna ju šta je za nj ih najbolje. M ožda im

„Učite k uK° da živ ite dokle god ste ž iv i . "

— Seneka

240

D N K uspeha

je neko rekao da treba da postanu lekari jer je i njihov otac le- kar. Ili im je m ožda majka p om enu la da bi volela da ima pravnika u porodici. Većina saveta koje daju dobronam ern i l judi nije pogrešna, ali jednostavno nije primenljiva pošto ne u z im a u obzir suštinske želje buduć ih studenata .

Pozna jem čoveka koga su roditelji poslali na koledž iako nije želeo da studira. Kao srednjoškolac, bio je sasvim za d o ­voljan životom koji je vodio, ali se suočio s veoma velikom p ro m e n o m kad su svi njegovi prijatelji otišli na koledž. N j e ­gov otac je bio fabrički radn ik a majka domaćica. Otac je uz to im ao mali s taklenik koji m u je donosio dodatni pr ihod — zbog čega je zaključio da bi njegov sin trebalo da studira pej­z a ž n u a rh i tek turu jer će na taj način moći da se uključi u p o ­sao, naravno, kad diplomira.

Moj prijatelj se nekako provlačio kroz koledž, ali što je više toga saznavao o pejzažnoj arhitekturi to ju je manje voleo. M orao je da uči višu m atem at iku , iako je i običnu algebru oduvek mrzeo. Botanika i entomologija su bili obavezni i veoma važni predmet i, a on ih je jedva položio. N a kraju je otkrio da je njegova suštinska želja da postane novinar. R az ­mišljao je šta da radi i shvatio da ima samo tri izbora — da p rom en i glavne predmete, digne ruke od koledža ili r izikuje da p ropadne na n jemu.

Pribojavao se da svojim roditeljima kaže da želi da p ro m e ­ni glavne predm ete ali kad se konačno odlučio na to, doživeo je veliko iznenađenje — roditelji su m u rekli da je novinar­stvo odličan izbor. U stvari, t ime su m u rekli da je njihova su ­štinska želja da on završi koledž i stekne visoko obrazovanje.

H i l jade s tudenata nekoliko puta p rom ene glavne p re d m e ­te pre nego što konačno otkriju oblast za koju pomisle da je kao stvorena za njih i za koju im srce kaže da je ona prava. Površno posmatrano , ovakve odluke m o g u da deluju kao najobičniji hir, ali isto tako m ogu da b u d u i nešto daleko više i važnije od toga — zakasnelo otkriće suštinskih želja. Mnogi

241

D N K uspeha

studenti rade na ostvarivanju želja čiji se in tenzite t kreće u rasponu od 60 do 90 jedinica na njihovoj skali suštinskih želja. D o k ne na iđu na n eku prepreku, pril ično su srećni i z a ­dovoljni onim čime se bave. Ali kad udare glavom o zid sačinjen od pom anjkan ja interesovanja ili previše dom aćih zadataka, ponovo razmotre svoju situaciju, p ro m en e glavne predm ete ili odus tanu od koledža. O n i srećniji o d m a h otkriju svoje suštinske želje i rade na nj ihovom ostvarivanju sve dok ne d i ­plomiraju. Ostali — ukoliko ne napuste koledž — stalno me- njaju glavne predm ete i nekako se provlače ili jedva prolaze. M ogu da odaberu i glavne predmete koje je najlakše položiti i da na taj način d ođu do d ip lome i pored toga što n e m a ju na- m e ru da se ikada u životu bave on im za šta su učili. Z a r ne bi bilo divno kad bi svi mogli da identifikuju svoje suštinske želje pre nego što odu na koledž, ili bar u toku prve godine koju provedu na n jem u? Zamisl i te samo koliko bi v rem ena i novca to uštedelo.

Tajna srećnog života — čiji je sastavni deo i stalno učenje — krije se u tome da radite ono što stvarno volite da radite i u

čem u uživate od sveg srca. N a taj način, dostižete da le­ko viši stepen sreće i z a d o ­voljstva u svim oblas tima ž i ­vota — i to u isto vreme. M n o ­gi su to već postigli tako da n em a razloga zbog kojih to ne biste postigli i vi. P ro m e ­

ne s kojima se svakodnevno suočavamo čine stalno učenje vitalno znača jn im i suštinski važn im — a takvo učenje m ože da bude izuze tno zabavno i veoma isplativo.

„ Učenost se ne stiče slučajno. Treba jo j težiti strasno i m ar­ljivo voditi računa o njoj. “

— Ebigejl E da m s

242

Angažovanje duhovnog bića

D uhovno savršenstvo čovet^a se sastoji od toga da postane inteligentno biće — ili biće koje zna sve ono što je sposobno da nauči.

— M ajm onidas

Du ho v n a oblast — misli, osećanja, motivisanost i o p lem e­njivanje sopstvene ličnosti — utiče na sve aspekte vašeg

života. Zamisli te šta biste sve mogli da uradi te ili postanete kad biste stalno oplemenjivali svoje misli, osećanja i p o s tu p ­ke.

C e lo k u p an život nije n i ­šta više do oplemenjivanje svakodnevnog življenja. Z a ­mislite koliko bi glatko m o ­gao da se odvija vaš život ako biste ga stalno poboljšavali— korak po korak — jednos­

tavnim procesom oplemenjivanja . N a osnovu svog iskustva — ali i na osnovu iskustava m nog ih drug ih — naučio sam da je m oguće ostvariti kons tan tno oplemenjivanje misli i osećanja kako u pojedincima tako i u organizaci jama.

,,Celo!{upna nauka nije ništa više do oplemenjivanje svako­dnevnog razm išljanja."

— Albert Ajnštajn

243

D N K uspeha

M ožda se pitate na koji način m ožete da motivišete svoju organizaciju, decu, s lužbenike ili b račnog druga da se uk l ju ­če u proces du h o v n o g oplemenjivanja. Ali ako se to pitate, mora te da shvatite da nikoga ne možete da motivišete na duži rok jer unutrašn ja motivacija potiče samo od suštinskih želja. Prava motivacija izvire samo iz dub ine srca.

Neobrađeni dijamantiNaše duhovne karakteristike veoma često nisu previše

oplemenjene; u stvari, na l ik su na neobrađene d i jam ante sprem ne za sečenje, brušenje i poliranje da bi bili pretvoreni u dragulje velike vrednosti . Sve dok se ne u k a ž u u p u n o m sjaju, ne smatra ju se neč im što ima veliku vrednost. Ali, iako su vaše duhovne karakteristike m o žd a samo neobrađen i di ja­m an t i — ipak su di jamanti . O s im toga, one su nešto lično vaše— nešto što u vama čeka da bude op lem enjeno da bi vam donelo još više sreće i radosti.

Ako želite da iskusite svu lepotu, svu radost i sve bogats t­vo koje život m ože da vam ponudi , onda treba da d u h o v n u s tranu svog života održavate jakom i stalno izoštravate svoje misli i osećanja. Sve suštinske želje koje imate izviru iz vaših misli i osećanja. A pošto će vas neke želje inspirisati i moti- visati više od drugih , treba da se usredsredite na svoje d u h o v ­ne suštinske želje.

Kad je duhovna oblast vašeg života jaka, sve ostale njegove oblasti imaju koristi od toga. N a primer, iskrenost i o tvore­nost p rem a b račnom d ru g u stvaraju i održavaju dobre o d n o ­se u porodici — a takva iskrenost i takva otvorenost im aju k o ­rene u duhu .

Budite više da biste uradili višeM nogo ljudi pokušava da bude srećno na taj nač in što se

t rude da rade više umesto da se t rude da budu više. O n i koji

244

D N K uspeha < 3

traže više mira i sreće u životu, najbolje opišu ono što „urade" tokom svakog „no rm a ln o g ” dana kad kažu da se osećaju pot­p u n o za t rp an im svime i svačime i nesposobn im da u z m u ži­vot u svoje ruke. K ad na tabli nap išem reč rad pored svake njihove aktivnosti u toku „norm alnog" d an a — od trenutka kad us tanu pa dok ne legnu — za m an je od tri m in u ta nap i­šem je gotovo stotinu puta . A kad im p o k až em da je njihov d an već p re p u n „radnih" aktivnosti, shvate da je krajnje vre­m e da p rom ene taj dnevni r i tam koji im krade mir i sreću. K ad razgovaramo o raz loz im a zbog kojih sebe drže toliko zaposlenim, često otkri jemo suštinske želje da zadovolje d r u ­ge, da rade ono što je dobro ili da se osete v rednim i značaj­n im. A kad nauče kako da ostvare te suštinske želje bez toliko rada, njihovi životi pos tanu daleko m an je stresni i daleko više korisni.

D a biste se osetili vol jen im ili uspešnim, n e m a potrebe da težite ka boljem uč inku ili radite više. Biti nešto više — što n i ­kako ne p odrazum eva raditi više — donosi bezus lovnu ljubav i trajni mir za kojim čeznete. Z b o g toga, budi te otvoreni i iskreni p rem a sebi i budi te prijatni, l jubazni i pošteni. Budite ranjivi, verni, blagi, milostivi i promišl jeni.

K ad oplemenite pozi t ivne „biti-stavove" koji već postoje u vama, vaš život postane još više ispunjen srećom i zadovolj­stvom. Ove op lem enjene karakteristike onda potiskuju one negat ivne i uk lanja ju prepreke koje vam sada stoje na putu. I tako počnete da ostvarujete više toga u životu a do ciljeva sti- žete brže. Ali, sve ovo je m oguće samo kad shvatite koliko je vredno i značajno biti osoba jake duhovnosti .

245

D N K uspeha

SEDAM KORAKA DO POZITIV/ME MOĆI

Kao deo svog d u h o v n o g oplemenjivanja , m o ž d a ćete po- želeti da eliminišete m a n e svog karaktera koje najnegativnije utiču na vaš život. Takođe, m o ž d a ćete poželet i da svojoj ličnosti dodate što je moguće više dobrih osobina jer one pozi ­tivno ut iču na vaš život. S am o jasno r azum evan je velikog značaja vaših d u h o v n ih osobina m o že da vas navede da se oslobodite negativnih navika i počnete da neguje te one p o z i ­tivne. Sto više negativnih navika uspete da iskorenite, to će vam život biti bolji. N e k e navike m o g u da nes tanu onoliko jednostavno koliko je jednostavno pr it isnuti taster , ,obriši“ na tastaturi kom pju te ra — a za neke d ruge će vam m o ž d a biti p o ­trebne godine.

D a biste eliminisali negativne i oplemeni l i svoje pozit ivne osobine, pridržavaj te se ovih sedam koraka.

1. Identifit{ujte svoje duhovne suštinske želje.Veoma je vredno i znača jno da otkrijete svoje sušt inske

želje u duhovnoj oblasti života jer su one od vi talnog z n a ­čaja za vašu sreću i radost. Kad spoznate ove suštinske želje, uradićete sve što je po t rebno da biste eliminisal i ka rak te ­ristike ili navike koje vas sputavaju. Ali, samo ako su n a ­grade koje ćete dobiti i koristi koje ćete imati po vašem m i ­šljenju dovol jno vredne, postaćete disciplinovani i početi da tražite ispravan pravac da biste ostvarili po t rebne pro- m e n e u sebi — težićete im sve dok ne prevaziđete pr iv lačnu m oć starih navika.

Postavite sebi pitanje: „Ako bih razvio tu osobinu, šta bi m i to donelo što sada n e m a m ? " Jasno definiŠite šta tač- no očekujete da dobijete od svake osobine koju želite da dodate svojoj ličnosti. Takođe, jasno definišite šta tačno očekujete da dobijete ako el iminišete n eku osob inu svoje ličnosti. I budi te svesni toga da zanem ar ivan je rada na

246

D N K uspeha <^3

el iminacij i neke negat ivne osobine znači da ste zaključili da vam zad ržavan je takve osobine donos i veoma veliku korist. Ako vaša sušt inska želja nije o z n a č e n a stotim po- d e o k o m na vašoj skali sušt inskih želja, nećete se p rom en i- ti trajno. Ali, ako je ona dostigla stoti podeok , pokazaćete i z u z e tn u istrajnost i s iščekivanjem i e n t u z i j a z m o m raditi na os tvarivanju p r o m e n e — čak i ako vam za to b u d e po tre ­b an čitav život.

N a primer, p re tpos tav im o da je vaša sušt inska želja da pos tane te osoba koja im a kredibili tet . D a biste tu želju ostvarili, zn a te da m ora te da budete po tpuno iskreni. Iskre­nost je d u h o v n a karakteris t i ­ka od čijeg razvoja i nege svaki čovek ima velike k o ­risti. Ako smo lukavi, to ne košta samo nas — zbog toga što g u b im o kredibili tet — već as tronom ski košta i celo naše društvo. Lagan je jednostav­no nije prihvatlj ivo — ni za vas ni za bilo kog drugog.K ad ste p o tpuno iskrena oso­ba, ne lažete nikoga. Jednostavno ne m o ž e te da lažete, a o n d a se osećate dobro jer ste zadovol jn i sobom. Lagan je je oblik z loupo trebe i obeščašćivanja s am o g sebe — i zbog toga boli i vas i d ruge. Iskrenost je vr lina koju treba da očeku jem o od d rug ih , ali koju i ti d rug i treba da očekuju od nas.

U op š ten o posm atrano , tri su razloga z b o g koj ih o d lu ­ču jem o da izgovorimo laž. P rvo — a to je i najčešće — laže- m o da bi sebe zaštiti l i od nekoga. D ru g o , l a ž e m o da bismo sebe predstavili na bolji način. I konačno , lažem o da bi­smo stekli novac, m ate r i ja lna dobra, ego ili slavu. Ako vas neko pita: „Kako se oseća te?“ ili „Z b o g čega ste tako

„Laganje j e saučesnik svih ostalih poroda. L u k a v ­stvo, neiskrenost i varanje su oblici laganja. Laganje škodi drugim a. Laganje nam na prefinjen način om ogućava da pretvorim o u prah svoj k re^ib ilite t i sliku k ° ju im a m o ° sebi."

— M a rv in D ž . Eš ton

247

D N K uspeha

t i h i ?“, m o žd a se užasavate i od same pomisl i da kažete istinu jer se negde u dubin i duše plašite da bude te iskreni— naime, verujete da istina jednostavno ne bi mogla da bude prihvatljiva. U stvari, očekujete da ćete doživeti n e ­

pr ijatno iskustvo ako kažete istinu— i zbog toga izgovarate laž.

Ako želite da postanete osoba s integri te tom ali imate teškoće kad treba da kažete istinu, os lobađanje od navike da budete neiskreni će vas dž inovskim korac ima povesti ka ostvarivanju te želje — ili bar ka

tome da se pretvorite u boljeg čoveka. Za osobu koja ceni integritet, neprihvatlj ivo je opravdanje da je neist ina p r i ­hvatljiva ako je izgovorena zbog koristi koju je na taj način moguće steći. N e dozvolite da vam bilo ko kaže da male ili bezazlene laži nisu škodljive — jer one i te kako škode. Uništavaju poverenje i u t i ru p u t ka većim lažima. U stvari, bezaz lene laži često nanose veću štetu od on ih velikih zbog toga Što ljudi na iđu na teškoće kad treba da

poveruju n ekom e ko misli da je laganje pod „ispravnim" okolnos­t ima prihvatljivo. Z a p am ti te da je poverenje temelj svih veza. N e postoje „bezazlene laž i“. Sve su one iste.

Kad sam počeo da se bavim pr iva tn im poslom, nekoliko m e n ­tora mi je reklo da je integritet jed­na od najvažnij ih stvari koje su potrebne da bi čovek zaradio n o ­

vac. „Ako nemaš integritet , nećeš uspeti u pos lu .“ Ali, ovov

ne važi samo za posao već i za sve ostale oblasti života. Sta

„Svaki p u t kad ste is­kreni i kQd postupite časno, p o z itiv n a sila vas dovede do jo š većeg uspeha. Svaki p u t kad slažete, čak 1 aK° Je 11 pitanju bezazlena laž, jake negativne sile vas gurnu k a neuspehu. “

— D žo ze f Sugarm en

„Greh im a mnoga oru­đa ali je laž dršk^ k°~ ja pristaje svakom od njih. “

— Oliver Vendl I lolms

248

D N K uspeha < 3

god da radite, to mora da bude moralno, etično i u skladu sa zakonom. Tek tada možete da se uzdignete do onih fmansijskih, emotivnih ili duhovn ih visina do kojih želite da stignete. Ako imate integritet, isticaćete .se u gomili , posebno ako je ta gomila sačinjena od ljudi kojima se ne m ože verovati

2. Priznajte da su negativne osobine ono što jesu. Prestanite da se usredsređujete na problem i počnite da fo ku si rate svoju veru i energiju na pronalaženje rešenja.

Biti negativan i sumnjičav je isto što i nemati veru. Z a ­pamtite da vam vera omogućava da postupate sigurno i samo- uvereno. Ukoliko imate sasvim malo ili n imalo vere, nećete p reduzet i ono što je potrebno da biste se otarasili loših navi­ka ili da biste se izvukli iz negativnih situacija, okolnosti ili stanja. Kad ste obeshrabreni , finansijski napeti ili suočeni s p rob lem im a u braku, jedino pr imereni postupci tokom tih teških vremena m ogu da dovedu do potrebnih promena.

G de možete da pronađete doda tnu veru koja vam je p o ­trebna da biste bili sigurniji u sebe? Možete da je pronađete u d ru g im a koji su već prošli kroz ono kroz šta vi prolazite i koji su se uspešno suočili s istim problemima ili sličnim okol­nost ima — i na zadovoljavajući način ih prevazišli. O đ takvih ljudi pozajmljujte veru sve dok ne steknete dovoljno svoje.

Zapam ti te da stav koji vodi do uspeha predstavlja ono stanje u m a koje vam omogućava da postignete sve što želite jer znate da možete da stvorite povoljnu priliku a onda je i iskoristite.

„Covekpva vera u sebe, svoje bližnje i svoj viši m oralni nivo je važnija od sveg znanja t^oje su nam dale prirodne na­uke- “

— H enr i K. Link

249

D N K uspeha

3. Naučite kaJ^o da pristupate problem im a i kiikp da ih rešavate na pravi način.Za svaki problem s kojim se suočite u životu važi da

možete da ga ostavite onakvim kakav jeste, da ga izmenite ili da se okrenete od njega i odete. Ovo je tačno kad je u p i tanju brak, ali i kad su u pitanju posao, prijateljstva i sport. Mnogi l judi odbijaju da p re u z m u odgovornost za svoje živote i poriču da u sebi im aju moć da vrše izbor — a m ožda su samo neinformisani, tako da ne zna ju za tu moć u sebi. Veruju da njihov Šef, bračni drug, sudbina ili okol­nosti kontrol išu njihove živote. Ali, prava je istina da svi mi im am o daleko veću kontrolu nad svojim životnim okolnostima nego što to pr iznajemo. Ako negativne ljude ne možete da promenite , eliminišite ih iz svojih života. O n i su kao korov koji guši cveće i sprečava ga da raste.

Jednostavnije je uraditi ono u čem u istrajavamo jer takva istrajnost uveća­va našu sposobnost da tu stvar i obavi­mo. Brzina kojom ćete pronaći reše- nje za svoje probleme je u direktnoj srazmeri s istrajnošću s kojim to rešenje tražite. Ako je u pitanju suštinska želja, istrajavaćete sve dok ga ne pronađete .

4. B udite m udri i širokpgrudi.N e donosite ishitrene sudove jer ako prosudite p o ­

grešno, to m ože da šteti vašoj budućnosti . U zdrž i te se od donošenja sudova o l judima dok ne saznate sve činjenice. Kako sudim o o drugima, tako će i oni suditi o nama. D a li biste želeli da drugi povoljno sude o vama i to tek kad shvate situaciju u kojoj se nalazite? D onošen je sudova je đvosmerna ulica — baš kao i krit ikovanje. Ako niste strogi kad donosite sudove o d rug ima, otkrićete da ni oni nisu strogi kad donose sudove o vama.

„Život nas uči da budem o m anje stro­gi prem a sebi i dru­gima. "

— Gete

250

D N K uspeha

K a d p r o đ e m o sud d r u g ih ljudi, p re tp o s tav im o da smo bolji od n j ih i p o v e r u j e m o da su n a m p o z n a t e n a m e re nji­hov o g srca. Ali, n iko ni je bolji od os ta l ih i n iko ne m ože da z n a šta se dešava u srcu d r u g o g čoveka.

D o k sam bio m e n a d ž e r škole karatea, sa m n o m je radio i n s t ru k to r koji je j e d n o m p r i l ik o m p roveo po tenc i ja l ­n o g u č e n ik a i n jegovog oca k ro z sve sale i svlačionice. I sve v rem e im je ob jašn javao da će časovi kara tea biti v eo m a kor isn i za t r inae s togod išn jeg dečaka . U to vre­me, u školi je pos to ja la jed n o g o d išn ja o b u k a za one koji su želeli da n a u č e o sn o v n e veštine ali i dvogodišn ja i t rogodišn ja o b u k a za u č e n ik e koji su htel i da s teknu više z n a n j a i odgova ra juće pojaseve.

rl I n s t r u k to r je z a p a z io da su otac i sin bili u i z n o še n im f a rm e r k a m a i s ta r im k o š u l j a m a i n a o s n o v u toga d oneo sud o n j ih o v o m f in an s i j sk o m s tan ju . Z a k l ju č io je da čovek n e bi m o g a o da plat i t ro g o d išn ju o b u k u za sina. A kako nije že leo da r iz iku je i i zgub i učen ika , p r e d lo ­žio je j e d n o g o d i šn ju o b u k u . C o v e k se složio i napisao ček. K a d je in s t r u k to r v ideo im e n a čeku , o d m a h je shvatio k ak v u je g re šk u naprav io . O ta c tog dečaka je bio p o z n a t i boga t čovek koji je b ez ikakv ih p ro b le m a m o g a o da plat i sk u p l ju o b u k u . U stvari, m o g ao je da k u p i celu školu.

T o k o m 1950-ih go d in a , Kej S ta r je že le la da peva s n e ­k im ve l ik im o rkes t rom . O d la z i l a je n a m n o g e audicije n a ko j im a su b e s k r u p u l o z n i l judi pokušava l i da d o đ u do pevačica tako što su im n u d i l i v eo m a pr iv lačne u g o ­vore. Posle jed n e audicije , nek i čovek se p o seb n o t rud io da z a p o č n e razg o v o r s n jo m . U po če tk u se pravila da ga ne p r im e ć u je ali je čovek bio tol iko u p o r a n da m u je na kraju rekla da je ostavi n a m iru . Covek je o d m a h otišao.

251

D N K uspeha

Istog trenutka joj je prišlo nekoliko pevačica i u z b u ­đeno upitalo: „Šta je Glen Miler tražio od v a s r“

r; Mlad i talentovan čovek je otišao na audiciju za Grand Ol Opri. Ali, zbog njegovog neobičnog načina odeva- nja, lovci na talente su ga odbili i rekli da nikada neće uspeti kao pevač. Elvis Prišli se vratio u Memfis s lom­ljenog srca.

< U ranim 1960-im godinama, nekom američkom studi­ju za snimanje ploča bili su potrebni hitovi — kao posle- dica toga, organizovana je audicija i za g ru p u izvođača iz Engleske. Ali, menadžer i studija su doneli ishit renu odluku zasnovanu na izgledu m o m aka iz te g rupe i odbili ih. Bitlsi su se vratili u Englesku bez ugovora.

Pamtim da sam nekom prilikom već sedeo u avionu kad je došao čovek i pokušao da ubaci svoj koter u ka­setu za prtljag iznad moje glave. Zaudarao je na alko­hol. Stjuardesa je pokušala da m u pom ogne ali se čo­vek naljutio. Glasno je opsovao i rekao stjuardesi da ga ostavi na miru . Prosudio sam da je čovek gub i tn ik i nešto p rom rm ljao sebi u bradu. Međutim, on me je čuo i opsovao a zatim rekao da gledam svoja posla. Bio sam sprem an da se raspravljam s njim, ali je on o d m ah d o ­dao: „Upravo sam saznao da su moje ćerke imale tešku saobraćajnu nesreću. Jedna je mrtva a druga na in ten ­zivnoj nezi. I zato me ostavite na m i ru .“ Ostao sam posramljen.

Dva deteta su stalno dolazila u školu u prljavoj i izno- šenoj odeći, a ponekad su bila i neokupana . U vreme ručka, često su čekala da svi izađu iz trpezarije a onda

252

D N K uspeha

bi počela da p re tu ra ju po o tpac im a i traže ostatke h r a ­ne. Pokušavala su to da prikr iju, ali ih je nekol iko star i­jih dečaka j e d a n p u t otkrilo i izvrglo ruglu .

M e đ u t im , d r u g a deca su shvatila u kakvim uslovi- m a žive nj ihovi drugovi iz raz reda i p o n u d i l a da s n j i ­m a dele ru č a k i u ž in u . Č a k su počeli da sakupl ja ju p r i ­loge da im k u p e novu odeću.

Ako svesno u lož i te n a p o r da p r im et i te ono što je dobro u l jud im a i p r iz n a te da to postoji — iako su u p i tan ju stvari koje veoma često ni oni sami ne m o g u da p r e p o z n a ju u sebi — uspećete da se osećaju dobro i misle lepo o sebi. Po- starajte se da svakom s k im dođete u dod ir donese te sreću i radost i učinite da to postane deo vaše životne misije. D iv ­no je živeti na taj nač in a os im toga to unos i l jubav i uspeh i u vaš život.

5. Z a p a m tite da j e napredaj postepen proces ko ji traje celog živo ta i ko ji iskušava vaše strpljenje. Takođe zapam tite da su nevolje njegov sastav ti i deo.

K ad deca p o č n u da hoda ju , te tu ra ju i sta lno p a d a ju ali isto tako pokušava ju iznova. Svaki pokušaj pr ib l ižava dete os tvarivanju suštinske želje. Sto više n ap o ra u lož i te u ispravljanje svojih m a n a to ćete ih se brže osloboditi . Ako je to vaša suštinska želja, otkrićete da veom a brzo m ože te da p ro m e n i t e svoje osobine ili s teknete nove. M o ž d a će b i ­ti po t re b n o pr il ično m n o g o v rem en a da bi vam te n o v o ­stečene osobine posta le d ru g a pr iroda, ali ako je to o z n a ­čeno s to t im p o d e o k o m na vašoj skali sušt inskih želja, teži- ćete ka os tvarivanju svoje želje i davat i sve od sebe d o k na kra ju ne đos t ignete savršenstvo.

P r o m e n a nač ina na koji reagujete na nevolje je veom a z n ača jn a i v redna t ruda . To je posebno važno ako — po sops tvenom p r iz n a n ju ili po o n o m e što vide članovi vaše

253

rC> D N K uspeha

porodice, vaši prijatelji i vaši poslovni saradnici — inače reagujete neracionalno ili krajnje neprimereno. Ako se skamenite kad vas zadesi neka nevolja — jer ne znate šta da radite — potražite savetnika koji će vam ukazati na p ra ­vac kojim treba da krenete i objasniti koju primerenu akci­ju treba da p reduzm ete u takvoj situaciji. Neodlučnost je smrtonosna kako za emotivno tako i za duhovno blagosta­nje. Preduzimanje odgovarajuće akcije je najbolji način da prestanete da brinete zbog nevolja.

D a li to znači da onda nećete biti obeshrabreni, uplaše­ni, povređeni ili čak besni zbog izazova s kojima vas je život suočio? Naravno da ne znači. Iskusićete sve to ali i još mnogo toga. Ipak, budi te pun i vere i p reduzm ite ono

što će vam pomoći da prođete kroz teške periode nevolja.

Morate da shvatite da su pro­blemi i prepreke, ali čak i prave katastrofe, sastavni deo života — s time morate da se pomirite. N a vama je da donesete od lu ­ku i rešite da izađete na kraj s njima, baš kao što biste doneli odluku da se pomiri te s gipsom koji su vam stavili jer ste polo­mili ruku. Ako nauči te da se hvatate u koštac s problemima i pri tome tražite pomoć od d r u ­gih, jednostavni je ćete pre- vazići sve nevolje.

Za oporavak od nekih od nevolja biće vam potrebno više

vremena nego za oporavak od drugih. Ali, iz nevolja goto­vo uvek proistekne i nešto dobro. Ako imate probleme da ovo prihvatite, potražite l jude koji su se već uspešno su ­očili sa sličnim teškoćama i pitajte ih šta su radili da bi ih

„Molimo se za snagu; Bog nam daje teškoće da bi nas učinio jakim . Preklinjemo za mudrost; Bog nam daje probleme čije nas rešava- nje čini m udrim . M olim o se za prosperitet; Bog nam daje m ozak ' mišiće da radim o. Preklinjem o za hrabrost; Bog nam daje opasnosti da ih prevaziđe- mo. M olim o se za usluge; Bog nam daje povoljne

r a?e.— N ep ozna t i autor

254

D N K uspeha <^5

prevazišli . U svakoj nevolji postoji klica koristi — koristi koja je v redna koliko i sama nevolja ili još vrednija od nje.

K ad god treba da izađete na kraj s n e k o m nevoljom, se- tite se da niste sami. O d kad je sveta i veka, ljudi su se suoča­vali s m n o g o toga u z Bož ju pomoć.

N e k e nevolje odabere te sami ali zato postoje i one koje o d a b e ru vas. K a d su u p i tan ju nevolje koje odabere te sa­mi, ili n e m a te ništa protiv n j ih ili se p r ip rem i te onako kako je po t rebno da biste ih prevazišl i na najbolj i m oguć i način. Recimo, mogli biste da odabere te da započne te strogu dijetu da biste izgubil i višak k i lograma, postali p o ­kretljiviji ili užival i u fiz ičkim akt ivnost ima s decom. Takođe m ože te da odabere te da s teknete kondic i ju da b i ­ste mogli da učestvuje te u trci na šesnaest k i lom etara jer će v am to po m o ć i da dođete do novca koji vam je po treban za lečenje raka dojke. N a sticanje ovakve kondici je m o ž e ­te da se odluči te i pored toga što zna te da bi veom a lako moglo da se dogodi da vam trčanje na ovako duge staze b u d e n a p o rn o i bolno.

Situaci ja se d ra m a t ič n o m en ja ako nevolje o d a b e ru vas. Pošto stvari više n isu pod vašom k o n t ro lo m i pošto ne oče­kujete n e k u o d re đ e n u korist, ne m o že te da vidite kada će se i kako nevolja okončat i i koje će vam koristi doneti .

K ad nevolje odaberem o sami, teškoće s kojima se suoča­vam o su prihvatl j ive jer z n a m o šta je po t rebno da b ism o ih prevazišli i koje nas nagrade i koristi čekaju na kraju. M e đ u t im , kad nevolje o d a b e ru nas, ža l im o se, b r in e m o i s t r ah u jem o — ili se čak r azb esn im o — jer ne v id imo n ag rade koje ć em o dobiti.

Vera je protivotrov za oba ova tipa nevolja. Ako verujete u sebe, m o že te da izdrž i te bilo koju s ituaciju u kojoj se nađete i p red u zm e te odgovarajuću akciju da biste ostvarili najbolji mogući ishod. P reduz im an je odgovarajuće akcije pod us lovima koje nevolja donese sa sobom p o đ ra z u m e v a

255

r£> D N K uspeha

identifikaciju problema, određivanje njegovog učinka, razmatranje m ogućih rešenja, tokusiranje svih moći i spo­sobnosti, pr imenjivanje odabranog rešenja, procenjivanje stepena njegove delotvornosti i vršenje neo p h o d n e korek­cije kursa. Kad počnete da p reduz im ate odgovarajuću akciju, počnete i da se osećate bolje. M eđutim , činjenica da u svakom zlu postoji i nešto dobro m ožda neće moći da vas učini srećnim kad se nađete usred raspomamljene o lu ­je — čak i pored toga što su koristi od nevolja koje su vas odabrale sasvim stvarne. Ponekad će samo vremenska dis­tanca i osvrtanje na ono kroz šta ste prošli moći da vam p o m o g n u da spoznate istinu.

Svi im am o neverovatnu sposobnost da izd rž im o teške periode. Morate da shvatite da su mnogi l judi izašli na kraj sa sličnim situacijama i da su ne samo preživeli već i izašli iz takvih nesreća snažniji i daleko mudrij i . Verujte da će se to dogoditi i vama.

N eka od najčudesnijih otkrića i neka od najvećih n a ­učnih dos tignuća su ostvarena slučajno ili greškom. U p o ­

treba penic i l ina za lečenje infekcija je samo jedan pr imer za to. D a su se ti isti ljudi usredsredili na prob lem ume- sto na rešenje, m o žd a ne bi ostvarili tako značajne rezu l­tate.

Za neke od najlepših priča se sazna tek kad se ljudi suoče s neverovatnom srećom. Peto­godišnj i dečak L orenco je oboleo od retke smrtonosne bolesti adrenoleukodis t rof i je (ALD). Lekari su njegovim roditeljima rekli da m u je p re ­

„Pre nego što počneš da tra­ž iš bogatstvo, potraži carst­vo Božje. Jer, tek, kad se p o ­uzdaš u Hrista, m ožeš da stekneš bogatstvo — ako ga i posle toga budeš tražio. A tražićeš ga s nam erom da činiš dobro — da oblačiš na­ge, hraniš gladne i donosiš olakšanje bolesnima i ne­voljnima. "

— Jakov 2: 18-19, Knjiga M orm o n a

256

D N K uspeha

ostalo još dve go d in e života. Ali, p o đ s tak n u t i že l jom da spasu sina, roditelj i su naučil i sve što je m og lo da se nauč io njegovoj bolesti i završili tako što su uspeli da p r o n a đ u ef ikasan lek. O va priča je kasnije p re tvorena u film Loren- covo ulje.

Postoji s a m o jed n a situaci ja u kojoj je nevolja p o tp u n o l išena bilo kakve nag rad e ili koristi — a to je situacija u k o ­joj odbi ja te da tu kor ist vidite. P r ihvat i te po k lo n e koje vam nevolje d onose i bićete bogato nagrađen i .

6. O bratite se višoj sili.G d e god da o d e m , većina ljudi m i kaže da im je veom a

v až n o da u svoj d u h o v n i život uk l juče Boga ili n e k u višu silu. M n o g i od n j ih naj iskreni je v e ru ju u Boga. D u h o v ­n os t n ik ak o ne treba previdet i kao izvor smern ica , pros- vetl jenja i pom oći .

U v e k će biti pe r ioda u ko j im a nećete m oći da p r o n a ­đete snagu da nek i p ro b le m prevaz iđe te sami i u ko j im a će v a m se činiti da ne m o ž e da v am p o m o g n e ni neko drugi . T a k o đ e će biti pe r ioda u ko j im a nećete moći da p ro n ađ e te odgovore i u ko j im a ćete se okretat i Bogu. Iako m o ž d a ne r a z u m e te Božje m e to d e i n am ere , uvek ćete se osećati sp o k o jn im i s rećnim, ukol iko M u verujete . Bog je uvek s p re m a n da v am p o m o g n e da ostvarite svako dobro koje požel i te u ovom životu.

7. N aučite da poštujete duhovne zakone i principe.N e o p o z iv i i neprom el j iv i zak o n i vladaju svakom o b la ­

sti — bez obz i ra n a to da li su u p i t an ju hernija, m a t e m a t i ­ka i m u z ik a ili veze m e đ u l jud im a i vaspitavanje dece. Kad shva t im o i p o č n e m o da p o š tu jem o za k o n e koji upravl ja ju n a š im suš t insk im že l jam a, m o ž e m o da s tek n e m o blago- det i i koristi koje su pov ezan e s n j im a. Poštovanje ovih

257

D N K uspeha

zakona donosi željene rezultate baš kao što ih donosi i pri- m ena bilo koje dokazane formule ili recepta.

Ako propustite da pr imenite takve zakone i istine, n e ­ćete steći koristi koje čekaju svakoga ko ih zasluži. Zato morate da otkrijete i shvatite te zakone a onda i da ih p o ­štujete, jer oni upravljaju vašim suštinskim željama.

„Po zakonu, neopozivo proglašenom na nebu pre utem eljenja ovog sveta, određeno je kada će se i na koji način sticati blagode- ti. 7,bog toga, kad steknete neku blagodet, to znači da ste poštovali zakon po kojem se blagodeti stiču. “ - Doktrine i zaveti 130:20 Crkve Isusa Hrista i sveta­ca novijeg doba

Spoznaja večnih istina i p o ­štovanje večnih zakona su u velikoj meri uvećali moju spo­sobnost da os tvarim blisku vezu sa ženom, izgradim otvo­rene i na poverenju zasnovane odnose s decom, zaradim do­voljno novca da m ogu da ž i­vim onako kako želim i budem veoma srećan. I još uvek učim— a to moj život čini stvarno uzbudlj ivim.

Poznajem ljude koji su izu ­zetno bogati i poseduju mnogo

vrednih i lepih stvari ali su i pored toga nesrećni jer ne po­štuju zakone koji upravljaju srećom. Neki su se čak okre­nuli drogama, alkoholu ili samoubistvu — da bi pobegli od svega. Novac i materijalna dobra vam neće doneti sreću u životu. Najraskošnija bogatstva su ona koja spadaju u duhovnu sferu. Ali razvoj i napredak vaše duhovnosti vam mogu doneti i materijalno bogatstvo, ukoliko je to ono če­m u težite iz ispravnih razloga i ukoliko poštujete zakone koji upravljaju sticanjem bogatstva.

Ako je sticanje više samopoštovanja jedna od vaših suštin­skih želja, onda naučite da „Ljubite bližnjeg svoga kao sebe samoga11. Postoji razlog zbog koga Bog želi da sebe volimo isto kao svoje bližnje. Voleti sebe znači raditi ono što je za vas najbolje i starati se o sebi u svim oblastima ži-

258

D N K uspeha

vota. A to znači da ćete ž u d n o tražiti istine koje će vam pomoći da budete srećniji i da ćete vreme posvećivati o n im stvarima koje poboljšavaju i u n ap ređ u ju vaš život. Spoznajte onoliko istina koliko možete da biste mogli da uživate u kor ist ima i b lagodetima koje one donose. Ako je imat i više vere jedna od vaših duhovn ih suštinskih želja onda se upitajte u šta ili u koga želite da verujete. U Boga? Sebe? D ru g e ljude? I mora te iskreno želeti sve ono što vam donosi vera.

U Bibliji, Bog poziva ljude da se mole za svoje stado. N ek i bi mogli da kažu: „Ali ja n e m a m n i ­kakvo stado.“ N i ja nem am stado život in ja ali za to im a m ženu, decu i posao.I tako se za te stvari molim kao za svoje stado. Molim se za pomoć u svim oblas­t ima svog života, a poseb­no za pomoć u braku i po ­rodičnim odnosima. Kad svojoj osvajačkoj sili dodate molitvu, dobijate dve najmoćnije sile u ćelom svemiru — a one onda počnu da rade u vašu korist.

P o m en u o sam neke osobine, navike, karakteristike i atr i­bute koje biste m o ž d a želeli da izmenite ili poboljšate. Tako­đe sam dotakao i neke druge, koje biste m o žd a želeli da dodate svojoj ličnosti. Postarajte se da svojoj duhovnoj strani date prioritet. Otkrivajte zakone i istine koji upravljaju ostva­r ivanjem vaših suštinskih želja i nastavite da oplemenjujete svoje misli, osećanja i motivaciju — na taj način ćete daleko p o tp u n i je iskusiti život. D o k tež im o op lem en j ivan ju — u n ap ređ u je m o sebe. A time što un ap ređ u jem o sebe pos taje­

,,U pam tite da je Bog uvef{ dobar Bog. Za smernice se m olite s nadom i uverenjem da će odgovor doći... i m olite za B ožansku p o m o ć da postanete dostojni blagodeti u kojim a uživate. U potrebite svoju najveću m oć — m oć m o litve ."

— V. K lem ent Stoun

259

D N K uspeha

m o nešto više. To je trajan i neprekidan proces koji će nam pomoći da pos tanemo sve ono što jesmo duboko u sebi i što tek treba izneti na svetlost dana.

„Molitva počinje tam o gde prestaju čoveJ^ove m ogućno­sti. "

— N o r m a n Vinsent Pil

260

Zaključak: Razvoj kao imperativRazvoj je jed in i dot^az života.

— kardinal D ž o n H e n r i N ju m a n

Da biste ostvarili svoje suštinske želje — bez obzira na to da li je u pitan ju zarađivanje više novca, izgradnja in t imnog

odnosa s nek im ili još veće uživanje u životu — potrebno da je da se razvijate, postajete nešto više, stalno učite i menjate se­be. Brzina kojom ćete se razvijati je direktno pod vašom k o n ­trolom a to znači da možete da ostvarite stvarno veliki nap re ­d ak ukoliko to želite. N e možete samo smatrati da treba da se p romenite — ne možete samo ,,u priličnoj m er i“ želeti da b u ­dete ili imate više. Ako ste voljni da se razvijate, život koji ste poznavali će postati p o tpuno drugačiji i više nikada neće biti isti.

Ako odaberete da se razvijate, to znači da prihvatate činje­nicu da niste bespomoćni ili nesposobni da dostignete sreću koju želite u životu. U tom slučaju, na raspolaganju vam više ne stoji samo ograničen broj opcija. Vaš razvoj će onda biti ograničen samo nesposobnošću da tačno identifikujete svoje suštinske želje i oslobodite osvajačku silu u sebi.

261

t > D N K uspeha

DVA ZAKOMA ŽIVOTA U IZOBIUU

Budite voljni da postanete sve ono što već postoji u vama i što samo treba da se ostvari. Budite voljni da se menjate i da verujete, da rizikujete i da stvarate povoljne prilike — tamo gde one ranije nisu postojale.

1. Budite voljni da učite i da se razvijate.

Ako ste voljni da učite i da se razvijate, postaćete nešto više i imaćete više. Jer, učenje i razvoj

su vam potrebni da biste ostvarili željene prom ene okol­nosti u kojima se nalazite.

2. B udite otvoreni i istureni prema sebi i drugima.D a li su vas iskustva kroz koja ste prošli ostavila up la­

šenim ili za tvorenim u sebe? D a li se igrate s drug ima? Jeste li po tpuno iskreni prema sebi? Otkr ivanje suštinskih želja je najbolji način da započnete nov i bolji život. A da biste otkrili šta je na vašoj skali suštinskih želja označeno stotim podeokom, morate da budete iskreni p rem a sebi.

D a biste započeli rad na ostvarivanju neke promene, prvo mora te da prihvatite da je ono što imate i kakvi ste danas, u velikoj meri posledica izbora koje ste izvršili i odluka koje ste doneli . Utemel jenje p romene zahteva da sada birate na d r u ­gačiji način — sada ali i u buduće. Znajte da uvek imate m o ­gućnost izbora i da kontrolišete izbore koje izvršite. D a biste donosili drugačije odluke, mora te da promenite sebe — ali ne samo ono što govorite i radite već i stvari koje su vam na srcu.

Trajan i d inamičan razvoj ličnosti odvija se u vašem srcu. Ako možete da promenite želje svog srca onda možete da promenite i svoju sudbinu. Razvoj m ožda nećete moći da

„Promene su suština ž i­vota, a razvoj je opcija. “

— Brus Li

262

D N K uspeha < 3

iskusite o dm ah — ukoliko istinu prihvatate samo razum om . Naime, da biste iskusili razvoj, istinu morate da osetite i srcem. Samo suštinska želja može da vas navede da p reduzm ete akciju zasnovanu na istini koju ste prihvatili um om . To što ćete reći: „ Z n am da bi trebalo to da u ra d im 41, neće moći da donese p rom enu i razvoj, ali će ih iskrena želja sasvim sigur­no doneti.

Vaš u m ima sposobnost da uči i pr imenjuje ono što zna; vaše srce se stara za razloge koji to znanje pokreću i stavljaju u pogon. Najbolj i način da se promenite u srcu je da laži i ne- tačne paradigme zam eni te istinama i tačnim paradigmama, odnosno stvarima za koje gajite jaka osećanja — pored toga što ih razumete sasvim dobro. Istine mogu da vas oslobode ako ih prigrlite od sveg srca. Sto više istina spoznajete i p r ih ­vatate, to stičete više slobode. M noge od prepreka tada jed­nostavno nes tanu dok one ostale prevazilazite upotrebom osvajačke sile u vama. Sami biramo da li se — i kako — razvi­jamo. Naše srce i naš u m su pod našom kontrolom tako da m o ž em o da im pr is tupimo i počnemo da ih model iramo. Niko to ne može da uradi umesto nas. Naše suštinske želje i naša posvećenost istini su pravi i jedini skulptori našeg ž i­vota.

Ljudi su kao čistokrvni konji — utoliko što su veoma vred- ni i sposobni da b udu izuzetno brzi. Ipak, često su sputani nevidljivim ularom koji su sami ispreli. Taj nevidljivi ular određuje koliko će daleko i kojom b rz inom moći da trče. Ular je pogrešna i sputavajuća paradigma koju im am o negde d u ­boko u sebi — a ispreden je od loših izbora koji utiču na naše odluke i postupke. Sve dok ga ne presečemo novom od lu ­kom, nećemo biti sposobni da slobodno trčimo u životnoj trci.

263

D N K uspeha

SEDAM KLJUČNIH REČI

Kad ih upotrebite na pravilan način, ovih sedam reci p o ­s tanu ključ za pronalaženje pravih odgovora i rešenja za sve probleme, nevolje i prepreke na koje nailazite. K ad se suočite s nek im prob lemom, pogledajte ovaj spisak na osnovu kojeg možete da zaključite šta treba da uradite ili postanete da biste taj problem razrešili.

1. PromenaD a biste nešto u životu uradili na drugačiji način, m o ­

rate da izvršite jednu ili više promena. P rom ene se dešava­ju sve vreme i mi ništa ne m o ž em o da u rad im o da bismo to sprečili. Malo je toga u životu što je statično ili stalno, a „status kvo“ n ikada nije trajan. Samo se dve stvari u životu n ikada ne menjaju: istina i činjenica da se sve ostalo me- nja. Bez obzira na to šta ste do sada bili, možete da posta­nete nešto više.

P rom ena je dobra čak i kad n a m je nam etnu ta . D a bi­smo se razvijali, napredoval i i postajali sve ono što već p o ­stoji u n a m a a što samo treba da se ostvari, potrebna n am je stalna emotivna, duhovna i intelektualna stimulacija.

Ako vam život nije onakav kakav biste želeli da bude, oslobodite se onoga što vas sputava i dodajte nešto drugo, nešto što će vam pomoći da život napravite onakvim kak­vim ga želite. Ako se sve u našim životima stalno menja, zbog čega n a m onda p rom ene tako teško padaju? Mnogi l judi odbijaju da se p rom ene zbog toga što su u zoni pri- jatnosti. K ad pogledaju izvan nje i vide sve ostale radosti koje život m ože da ponudi , kažu da bi voleli da ih imaju ali samo ako to ne znači da će mora ti da izađu iz svoje zone prijatnosti .

Za r ne bi bilo divno da p rom ene pr ihvatamo bez p rob­lema ili ih čak planiramo? Ali, za mnoge ljude, svaka pro-

264

D N K uspeha < 3

m e n a je m u č n a i teška — prvens tveno zbog toga što se plaše p r o m e n a jer misle da im nisu dorasli . Suočeni s p r o m e n a m a , takvi l judi se z a b r in u i osete nepr i ja tnos t ili čak dožive stres. Z b o g toga, da b ismo n eku p ro m e - n u bolje videli, t reba da je p o s m a t r a m o kao n e ­što ne izbežno . N e treba da se plašite p ro m e n a niti da ih doživljavate kao neko zlo; treba da ih vidite kao ono što jesu — izvor napre tka i razvoja.

2. IzborŽivot n a m p r u ž a p o ­

voljnu p r iliku da se r a z ­v i jam o. D a li će te je iskoristi ti ili ne — stvar je vašeg izbora. M ože te da odaberete da se razvi ja­te — i v r e m e n o m po s ta ­nete d u h o v n i i emotivni d ž in — ili os tane te mali. Izbor i su uvek na vama, kao što uvek imate p r i ­l iku da birate.

Ako im ate i neguje te stav koji vodi do uspeha i tražite pomoć od iskus-

A u tob iog ra f i ja u pe tk r a tk ih poglavlja

N a p isa la Porša N e lso n

Poglavljel: Idem ulicom . N a pločniku je duboka rupa. Upad­nem u nju. P otpuno sam izgub ljena ... i bespom oćna N ije moja greška što sam upa­la. Potrebna m i je čitava več- ?iost da se izvučem .Poglavlje 2: Idem istom u li­com. N a p ločn iku je duboka rupa. Pretvaram se da je ne v i­dim . Ponovo upadnem u nju. N e m ogu da verujem da sam se našla tam o gde sam bila, ali nije moja greška što sam upala u nipu. Potrebno m i je mnogo vre­m ena da se izvučem .Poglavlje 3: Idem istom u li­com. N a p ločn iku je duboka rupa. Vidim da je još uvek n lsu p o p u n ili. Ip a k u padnem u nju... to j e sada navika. Oči su m i otvorene. Z n a m gde sam. Ovog p u ta j e m oja greška što sam upala u rupu. O dm ah se izvučem .Poglavlje 4: Idem istom u li­com. N a p ločn iku je duboka rupa. O bilazim je .Poglavlje 5: Idem drugom u li­com.

265

D N K uspeha

nih savetnika, onda možete da izbegnete m nogo rupa na pločniku života. Ukoliko ipak upadnete u neku od njih, izvućićete se u z pomoć svojih savetnika. Vaša budućnost nije u ru k am a sudbine, vašeg šefa, zvezda na nebu ili okolnosti u koj ima se t renutno nalazite; vaša budućnos t je u onom e što odaberete, u izborima koje vršite da biste odredili svoj pu t i mesto na koje želite da stignete.

Kad se nađete u situaciji u kojoj niste srećni ili u kojoj ne dobijate ono što želite, upitajte samog sebe: „Sta je to što radim i čime ovo izazivam ?“ ili „Sta m oram da pro- m e n im na sebi, u sebi ili u vezi sebe da bih situaciju učinio onakvom kakvom je ž e l im ?“ Većina stvari koje vam se dešavaju u životu su direktna ili indirektna posledica izbo­ra koje ste napravili.

3. IstinaSamo će vas pr imereno upotrebljena istina osloboditi

okova u koje vas bacaju neznan je i pogrešna paradigma o sebi. D a li su otvorenost i iskrenost isto što i istina? Iako činjenica da neki čovek govori istinu znači da je iskren, malo ljudi je po tpuno otvoreno kad je reč o svim istinama. Kad prikr ivamo svoja prava osećanja, nismo otvoreni; pr i ­

čamo samo deo priče i n ismo sasvim iskreni. Ako je ne tražite, istina može da bude nejasna. Ali, ako ona postane način na koji funkcionišete, prestaćete da d rug im l judima ili okolnost ima pripisujete moć koju nem a ju — moć da kontrolišu vaš život. Morate da ovla­

date ulogom koju igrate pod dat im okolnostima, a tom ulogom ćete ovladati tako Što ćete sam om sebi priznat i da će vam istina omogućit i da izvršite p rom ene koje su neophodne da biste dobili ono što želite.

„Istina je cilj sva­kog nadmoćnog čo- vek a . “

— Kontučije

266

D N K uspeha

4. PoverenjePoverenje je od suš t in skog z n a ča ja uko l iko želite život

koji će vas stvarno ispuniti. Potrebno je da imate poverenje u svoje savetnike , svoje in s t ruk to re , svog b ra č n o g d ruga , svog lekara i svog šefa. Sto je još važnije, m ora te da imate poveren je u svoje sposobnos t i da uči te i m o ra te da veru je te d a je v eom a kor isno odabra t i da se s ta lno m en ja te .

M n o g i l judi ne p r e d u z i m a j u n iš ta jer n e v e ru ju da bi bilo kakva akcija m og la bilo šta da p ro m e n i . N e v e ru ju ni da je d r u g im l ju d im a stalo do nj ih. Ali, vera v a m daje s a m o p o u z d a n j e i o m o g u ć a v a da s tup i te u akci ju — a u z to je i k a m e n tem el jac svih veza. A ko d r u g i m l ju d im a ne v e ­ru je te iz s t raha da ćete biti povređen i , vaš razvoj i n a p r e ­d a k su ozb i l jno ogran ičen i .

Poveren je se javlja kad don ese te o d lu k u da veru je te d r u g im a . Iako m n o g i l judi sm a t ra ju da poveren je t reba zas luž i t i , moj m o to je da v e ru jem svakom sve d o k m i ne da razlog da poveru jem u suprotno. Ako neko pogazi moje poveren je , o n d a m i je teško da za k l ju č im da takvoj osobi m o g u p o n o v o da v e ru jem . Ali, k a d a se dogodi — ako se u o p š te i dogod i — da neš to tako zak l ju č im , o n d a to traži d a d o n e s e m još j e d n u o d lu k u da ve ru jem .

5. M olbaD a biste dobil i o n o što želite, m o ra te da b u d e te voljni i

da zam ol i te . Z a p a n j u ju ć e je koliko l judi j ednos tavno neće— ili ne m o ž e — da z a m o l i za o n o što im je p o t re b n o ili što žele. P o n e k a d se o se t im o seb ičn im kad z a m o l i m o za neš to što n a m je p o t re b n o ili što že l im o . Takođe , m o ž e da se d o ­godi da n a m u takvoj situaciji b u d e n ep r i ja tn o ili da s t ra ­h u j e m o da će m o svojom m o l b o m izazvat i p rob lem e . M n o g o p u ta sh v a t im o da n a m je, z b o g p o n o sa ili ega, te ­ško da z a m o l i m o za bilo kakvu p o m o ć — čak i ako o n a p o d r a z u m e v a s a m o l j u b a z n o u z v r a ć a n j e u s luge . Z a

267

C> D N K uspeha

m nogo ljudi, molba da im neko pokaže pravac kojim tre­ba da krenu znači p r iznan je da su izgubili sve smernice u životu ili da ne zna ju šta da rade. Zamoli t i nekoga da nam pom ogne u rešavanju problema u prvom redu znači da p r izna jem o da taj problem imamo.

Ali, t rebalo bi da n a u č im o da molba za pomoć nije z n a k slabosti; ona je najbrži način da dobi jemo ono što žel imo — od svog bračnog druga, prijatelja ili Boga.

6. O dlukaAko želite da stvari u vašem životu

b u d u drugačije, mora te da donesete o d luku da izvršite p romene. Akcija je d irektna posledica donošenja odluke. Ponekada se plaš imo da donesemo

od luku jer n ismo sigurni čime će ona da rezultira, ali i od luka da odlož imo donošenje odluke — ili da odbijemo da je donesem o — je takođe odluka. D a biste donel i dobru i ispravnu odluku, mora te da sakupite informaci je iz p o u zd an ih izvora a onda i odlučite koja je od njih na jpr ik ­ladnija za vas i situaciju u kojoj se nalazite. N e k e odluke se m ogu pokazat i kao pogrešne, a neke vam ne donesu ono na šta ste računali . Zbog toga, takve odluke treba da preispitate, posle čega mora te da izvršite korekciju kursa.

U z pom oć savetnika m ožete da odlučite da izaberete p u t koji je za vas najbolji — a n j ime ćete ići da biste ostva­rili svoje suštinske želje. Kad napravite plan dejstva, možda ćete i dalje imati neke nedoum ice i m ožda će i dalje biti p repreka na vašem putu , ali da ne biste lutali napred- nazad , jednostavno odaber ite da idete t im p u tem sigur­n im korakom. Ako je u p i tanju neka od vaših suštinskih želja, donosićete potrebne odluke sve dok ne prevaziđete sve prepreke.

„Paradoksalno je što pravu sigurnost m o ­žem o pronaći samo u razvoju, napretku i p ro m en i."

— E n M orou Lindberg

268

D N K usp e h a

7. R iz ikN a š s trah od p r ih v a ta n ja r iz ika un iš tava m n o g e dobre

ideje d o k su još u povo ju i ub i ja m n o g e n a d e i snove. Ali, m o r a m o da se p o m i r i m o s t im e da u p u š ta n j e u a v a n t u r u i o d v a ž n o z a p o č in ja n je svakog n o v o g p u ta p o d r a z u m e v a j u p r ih v a ta n je riz ika. N e dozvol i te da vas s trah od p r ih v a ta ­n ja r iz ika onesposob i . K.o m a lo r iz ikuje , m a lo se i razvija. A k o s tvarno im a te n e k u suš t in sku žel ju , suočićete se s r iz ic im a po svaku c e n u — a o n d a ćete m o ć i da uči te i p o l a ­ko se razvijate.

269

r > D N K uspeha

5AMOOCEMJIVAMJ E

K l jučna reč Uvek Ponekada Nif{ada

P ro m en aDa li možete da identifikii- je te prom ene f^oje treba da izvršite?Da li ste aktivn i u vršenjuprom ena u svom ž iv o tu ? — — —

IzborDa li verujete da uvek im a­te mogućnost izbora?Da li vršite izbore u svim oblastima svog života?

Is t inaD a li ste is tin o lju b iv i i iskreni prem a sebi i drugi- m a?D a li težite istinama i da li ih prihvatate i prim enju-

je te? ---- — —

PoverenjeDa li vas pom anjkanje vere i poverenja drži podalje od onoga što želite?Da li m ožete da naučite da ukazujete poverenje d ru ­g im ljudima, savetnicima i Bogu? ---- — —

270

D N K uspeha

Ključna reč Uvek Ponekada Nikada

MolbaDa li se plašite da zam olite za pom oć ili smernice?Da li znate koga ćete i na koji način zam oliti za p o ­m oć? — — —

O d lu k aDa li možete da donesete odluk^ da krenete napred? Da li odluk^ donosite uzpom oć savetnika

— — —

RizikDa li vas strah od rizika sprečava da k renete na~ pred?Da li ste sposobni da od svojih savetnika pozajm iteveru i hrabrost? ---- ---- ----

Kad pokušavate da izađete na kraj sa situacijom u kojoj ste se našli i ostanete zaglibljeni tako da ne znate šta da radi­te, kuda da idete ili kome da se obratite, iskoristite ovih se­dam reči da biste sami sebi pomogli da ocenite u kom pravcu da krenete. U svim situacijama, vi držite ključ svoje sreće. Sa­m o vi možete da učinite da stvari budu drugačije i bolje. Kojom brz inom će se te promene i poboljšanja ostvariti — i u kojoj meri — zavisi samo od vas. Jer, i ta brzina i ta mera su pod direktnom kontro lom vaših suštinskih želja.

271

c£> D N K uspeha

D a biste u životu ostvarili onoliko sreće, u speha i radosti koliko želite, m ora te da spoznate svoje sušt inske želje, os lo­bodite osvajačku silu u sebi i budete s igurni da m ože te — p o ­sle izvesnog vrem ena — da nauči te sve što želite da naučite, stvorite odgovarajuću povoljnu pr iliku i prevaziđete sve p re ­preke. U svojim sušt inskim že l jama već imate ključ za uspeh. N ik ak v a spoljašnja o ruđa , taktike, tehn ike ili metodologije nem a ju ni moć ni sposobnost da vas navedu da ostvarite uspeh u nekoj oblasti; to m o že da uradi samo vaša sklonost srca. Kad shvatite i pr ihvati te ovaj pr incip, iskusićete obećane i očekiva­ne blagodeti .

Vaša sposobnost da ostvarite uspeh i sreću krije se u vašem srcu. U sp eh koji postignete uvek će biti d i rektna posledica otkrivanja vaših sušt inskih želja. K ad otkrijete svoje sušt inske želje i oslobodi te osvajačku silu u sebi, postaćete uspešni u svakom svom nasto janju . Bićete sposobni da stvorite i živite život koji je p u n sreće i zadovoljstva.

I stvarno, istina će vas osloboditi.

272

Izjave zahvalnosti

Svoje pos to janje , ova knjiga duguje ohrabrivanju i podršci koje su mi p ruž i li mnogi l judi — a samo neke od nj ih ću

imenovati .Prvo, večni sam d u ž n ik svojoj ženi Marsi i večno sam joj

zahvalan. O n a je moja stalna inspiracija i p ru ža mi najveću podršku. Zahval ju jem se i svojoj deci što žive časno i imaju integritet — a i zbog toga što vole istinu. Moja deca su živi d o ­kaz da je ono čem u podučavam ljude sasvim tačno i delo- tvorno.

Zahva lan sam svom agentu Bobu Silverstinu, čija je vera u m en e i moje koncepte bila t renu tna i nepokolebljiva. N a j ­iskrenije cenim i poš tu jem svog izdavača D ž u d i t Regan, koja je jasno videla šta moja po ruka m ože da donese svakom čove- ku; takođe cen im i poš tu jem Liz Loričela iz Regan Buksa zbog n jenog znan ja i stručnosti .

H va la E d u Baue ru koji mi je, u ulozi urednika, u velikoj m eri pom ogao svojim idejama i zapažan j im a dok sam pisao ovu knjigu. Takođe sam zahvalan K enu Seltonu zbog p o ­moći koju mi je pruž io , ali i zbog toga što mi je omogućio da iskoristim nekoliko pr imera iz časopisa Personal ekselens.

Zauvek ću biti zahvalan i l judima koji su mi bili savetnici u oblasti porodičnog života, poslovnoj oblasti, ali i oblasti d u ­hovnosti . U velikoj meri su mi pomogli da iz m e n im tok svog života.

273

cO D N K uspeha

I hvala m n o g im h i l jadama ljudi širom sveta koji su do la ­zili na moje seminare i ne samo prihvatali ono čem u sam ih podučavao, već su i rezulta t ima koje su postizali dokazivali da su moji koncepti tačni.

274

O autoru

M. Zufe l t je po zn a t i pr ihvaćen u ćelom svetu jer L ^ f e u č i l jude šta je pravi u z ro k svih dostignuća. Svojim seminar ima, prezentac i jama i audio programima, ćelom sve­tu šalje po ru k u koja l jud ima menja život. Z b o g onoga što g o ­vori o u spehu i zbog načina na koji ostvaruje kom unikaci ju sa svojim slušaocima, nazvan je „Čarobn jakom strahopošto- van ja“.

Njegova životna misija je da l judima i organizaci jama ši­rom sveta saopšti istinu o u spehu i dos tignućima — ali i da rasprši mitove kojima su uspeh i dos tignuća okruženi . O tkad je otkrio koncepte D N K uspeha, p o m aže l judima da postig­n u bolje rezultate i stvore život koji je u daleko većoj meri i spunjen srećom, zadovol jstvom i radošću.

Predsednik D ž o r d ž Buš je odlikovao gospodina Zufelta predsedničkim o rdenom za zasluge. G ospodina Zule l ta je takođe odlikovao i senat Sjedinjenih Američkih Država, zbog toga što podučava Amerikance kako da ostvare više u karijerii l ičnom životu.

Kao veoma tražen i uvažen predavač, D ž e k je govorio u m n o g im đelovima sveta, uključujući Sjedinjene Američke Države, H o n g Kong, Tajvan, Australiju, K anadu , Maleziju , N o v u Škotsku, S ingapur i K a jm anska i Devičanska ostrva. Časopis Motivejsn internešnl ga je izabrao za jednog od na j ­

275

značajnij ih profes ionalnih predavača decenije. Viners duj- dšest, publikacija n am en jena izvršnim rukovodiocima, iza­brao je Džeka za jednog od najefikasnijih predavača u zemlji. Njegovo ime se nalazi u knjizi „Ko je ko“, što ga svrstava m eđ u potencijalne zvezde čovečanstva. Njegov audio prog­ram je postao bestseler i prodaje se u više od četrdeset dve zemlje.

Živi sa ž en o m u Lit l tonu u Koloradu.D ž e k Zufel t je autor sledećih program a i proizvoda nam e-

n jen ih širokom spektru poslovnih, savetničkih, neprofi tn ih i obrazovnih organizacija, ali i svim l judima ovog sveta:

O snovne poruke Lično savetovanjeTrodevno i petodnevno povlačenje od sveta Poludnevna i ce lodnevna obuka o uspešnosti korporacija Mesečni elektronski m agaz in ,,Z izveštaj"Poslovni konsal ting B E S P L A T N I izveštaji o uspešnosti

K ontakt sa D ž e k o m Zufe l tom m ožete da ostvarite i p o ­m oću njegovog vebsajta: www.dnaofsuccess.com.

D N K uspeha

276

. POTRAŽITE KOD VAŠEG PRODAVCA KNJIGA .

Kupite ovu knjigu, zapišite svoje ime na njoj i ne pozajm ljujte je nikome, nikada vam je neće vratiti. Savršen praktični priručnik — savetnik. U vremenu gde moć znači puno, pokušajte i vi da učinite nešto za sebe. Uspećete!

,,Moć“ će promeniti vaš život! Ovo je knjiga koja će vam puno pomoći u poslu, kod kuće i u mnogim drugim situacijama.

Majki Korda MOĆ

Kako je steći i kako koristiti

Svi mi smo ponekad u životu imali posla s nez­godnim i neprijatnim ljudima. Verovatno je da smo u nekim situacijama i sami bili u toj ulozi. Bilo kako bilo, moderan način življenja, komunikacija i poslo­vanja često će nas prinuditi da se suočimo sa ljudima sa kojima nije lako izaći na kraj. Neki od njih su veoma agresivni i bučni, drugi su samo uporni, treći udaraju na našu bolećivost. Jednostavno, ljudi su takvi i ponekad se s njima treba izboriti. Bilo da vas ove naporne persone nepresta­no uznemiravaju ili da vam dosađuju s vremena na vre­me, u ovoj knjizi ćete naći puteve i načine da im kaže­te — ne. Naučićete kako da ih prepoznate, šta da im ka­žete i kako s njima da se izborite.

. POTRAŽITE KOD VAŠEG PRODAVCA KNJIGA .

Roberta Kava KAKO IZAĆI NA KRAJ SA NEZGODNIM

LJUDIMA

Naslov originala The DNA ofsuccess — Jack M. Zufelt Copvright © 2002 by Jack M. Zufelt

Izdavač Mono & Manana

www.monoimanjana.co.yuZa izdavača

Miroslav Josipović Nenad Atanasković

Prevod Vesna Petrović

Lektor Brankica Mikić

Korice Ateneum

Tehnički urednik Nenad Đuričić

Štampa Intergraf MM, Beograd

Ti raž 1500

ISBN 86-7804-005-X

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

159.98159.947.317.023.34

ZUFELT, Džck M.DNK. uspeha / Džck M. Zufelt; (prcvod Vesna Petrović). - Beograd: Mono & Manana, 2005 (Beograd: Intergraf MM). - 276 str.: 21 cm

Prevod dela: The DNA ofSuccess / Jack M. Zufelt. - Tiraž 1.500

ISBN 86-7804-005-X

a) Uspeh b) Sreća

COBISS.SR-1D 124024588

DNKU S P E H A

"Ova knjiga je pravo remek delo o istinskom uzroku dostignuća. Džek Zufelt uspešno osporava standardne koncepte uspeha, demonstrira da svi mi imamo DNK uspeha ugrađen u svom srcu i duši i potom pokazuje kako da ga izvučemo i upotrebimo da bismo postigli onaj nivo uspeha koji želimo."

- Džek Kenfild, koautor bestselera "Pileća supa za dušu" i "Moć koncentracije"

"Nema bolje formule od ove koju nam je ponudio Džek Zufelt, koji dokazuje da reč nemoguće zapravo ne postoji."

- Lu Hole, glavni fudbalski trener. Univerzitet Južne Karoline

"Ovu knjigu bi trebalo da pročitate još danas - koliko odmah! Džek Zufelt vas uči perspektivi i strategiji kojima se ne bavi njjedna od knjiga napisanih o ovoj temi. Impresioniran sam sadržajem i ubeđen da može da vam pomogne da se razvijete, uspete i prosperirate."

- Džej Abraham, stručnjak za preduzetnički učinak i strategije i generalnidirektor Abraham grupacije

"Svima nam je potrebna sposobnost da pobedimo. Možete daje imate - a Džek Zufelt vam pomaže da je steknete."

- Prečasni Robert Šuler

i tMONO & MANANA

ISBN: 4t-7flDM-D0S-X

9 7 8 8 6 7 8 0 4 0 0 5 4