ДВЕСТА ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА Изговарајући, данас чувене речи: „Ево мене, ето вама рата са Турцима“, на сабору на Цвети 1815 код цркве у Такову, Милош Обреновић званично објављује наставак борбе за коначно ослобођење од турског јарма. Други српски устанак се разликује од Првог не само по томе што је овај био најуспешнији сељачки устанак у Европи, већ и по броју и трајању војних операција као и броју учесника. Данас, два века после чувене Цветне недеље, прва помисао јесте на самог вођу устанка, Милоша Обреновића, човека чија личност и политика доминирају периодом 1815-38. Када су се 1813 састале устаничке вође да се договоре око одбране, није прихваћен Карађорђев предлог да се повуку из градова а борбу наставе герилски, са планина, донета је нереална одлука да се брани цела слободна територија (слична ситуација се десила са одбраном краљевине Југославије од нацистичке Немачке). Милош је добро познавао народну вољу али и стање устаничких снага и пропорцију у односу на турску војску.Борбе су трајале око 4 месеца. Устаници су однели победу у бојевима на Палежу (Обреновац),Дреновцу, Црном Врху,Дубљу, Љубићу. Све устаничке акције су по бројности много мање него у Првом устанку. Те 1815 на Милоша крећу Марашли Али паша и Сулејман паша Скопљак са својим војскама. Увидевши да их не може победити Милош спроводи дипломатску акцију, са Марашли Али пашом 25.Октобра 1815 постиже договор о
