DUAN MORAA RADIESTEZIJA BEOGRAD 1989

Izdava Duan Moraa i Dragana Moraa Kosmajska 19b Recenzent Dragana Virijevi Tehniki urednik Dragoljub Mpraa Naslovna strana i ilustracije eljka Momirov Korektor i lektor Slobodan Virijevi Foto slog Mikro knjiga , Beograd

UVOD

Zahvaljujui hrabrosti i trudu domaih radieste-zista i nekolicine izdavaa poslednjih godina je sa ra-diestezije skinut veo tajne. Tako je i u naoj zemlji jedna nauno neobjanjiva ali apsolutno evidentna i korisna pojava, napokon pribliena irokoj javnosti. Baviti se radiestezijom je ZANIMLJIVO, KORISNO i HUMANO. Zanimljivo, jer e se pred vama otvoriti novi nepoznati svet. Stupit ete u kontakt sa neim, to ko-liko je meni poznato, jo niko nije racionalno objas-nio. Korisno, jer ete doi do zanimljivih informacija koje vam mogu pomoi u ivotu. Smatram korisnim i svako vae novo poznanstvo i prijateljstvo koje ete ostvariti sa radiestezistima, ili onima za koje ete vi biti radiestezist. Humano, jer pravilnim bavljenjem radiestezijom pomaete sebi, svojoj porodici, prijateljima. Sluei se viskom, moemo odrediti tetna zrae-nja u prostorijama u kojima boravimo, odrediti slaba mesta u Ijudskom organizmu ili ivotinjskom, pomo-i svome cveu, ustanoviti trudnou a kasnije i pol deteta. Moete nai pijau vodu, utvrditi dejstvo le-kova na va organizam, napraviti lini jelovnik, biti od pomoi arheolozima numizmatiarima... slika br. 1. Raznovrsni viskovi

To su samo neke mogunosti korisne primene radiestezije u svakodnevnom ivotu. Trudio sam se da u knjizi opiem najjednostavnije,(koliko je mogue), najvanije - pripreme i radnje koje su osnova svakog radiestezijskog istrivanja. Primetiete da se viskom bavim najvie, ali za to postoji i razlog. Mis-linl da je on neophodan gotovo u svim radiesteziskim istraivanjima a, za mene lino je vrio pouzdan. Prednosti viska: -lak -malen -praktian Prednost mu je to je malih dimenzija, lagan je i moete ga imati uza se u svakoj prilici a da vam ne predstavlja nikakvu smetnju. Kao takav je praktian. Najvanija mu je karakteristika da je pouzdan. Ko se jednom saivi sa viskom moe biti siguran da e us-postaviti savren kontakt. Ne smem zaboraviti jo jednu vanu injenicu. Visku morate verovati stopos-totno. To poverenje se polako gradi kao neko prijateljstvo. U poetku e biti problema ali i oni e nesta-ti kad shvatite da je greka, ako postoji, uvek na vaoj strani. Bavei se svakodnevno radiestezijom susreem se sa pitanjima saradnika i interesenata na kom prin-cipu deluje radiestezist. Da li je radiestezist ovjek koga se treba bojati? Da li je on vidovnjak? Da bih izloio svoje miljenje moram poeti od nae svakodnevice i od toga kako posmatramo svet koji nas okruuje. Zasigumo je to svet odvojenih predmeta, koji se povezuju samo ako medu njima po-stoji mehaniko dejstvo. Na slinom principu po-smatramo i Ijude i njihove medusobne odnose i kon-takte. Smatramo da dva oveka uspostavljaju kontakt govorom, pismom, znakovima, ili nekim drugim sig-nalima. Zanemarili smo u tom sluaju onu animisti-ku vezu koja je bila osnova svega, pre nego to je o-vek progovorio. Moemo samo pretpostaviti zato je ovek progovorio. Da li je to potreba da se Ijudi bre razumeju i da lake uspostave kontakt, ili je to jedna blokada koja je oveka zauvek odvojila od onog to danas nazivamo vanulnim. Sigurno je ta blokada bi-la potrebna kad ju je priroda ostavila. Usmerila je o-veka u samo njoj znanom pravcu. Ono staro, animis-tiko u nama otkrivamo sa iznenadenjenjem i neveri-com. Uzmimo za primer vezu majke i njene bebe. Veza postoji i bez pravog kontakta. Majka u jednoj prostoriji osea potrebe svoje bebe u drugoj prostoriji, savreno se razumeju i oseaju iako nisu u bliskom kontaktu. Oni se sporazumevaju instiktivno a to se majke tie i nesvesno. Uspostavljen je kontakt izme-du dva mozga. Veza je uspostavljena preko talasa ko-je nazivamo i modanim. Pretpostavimo da ti talasi estice koji poseduju talasna svojstva i kao takvi prisutni su na itavoj Zemlji ravnomerno a po nekim pretpostavkama i u itavom kosmosu. Talasi su prisutni u vremenu i prostoru. Otud mogunost radiesteziste da se koncetracijom pomou viska kao instrumenta radiiesteziskog istraivanja, ukljui u to za nas vanulno podruje. Ova pretpostavka objanjava mogunost radies-teziste da bude u svakom trenutku prisutan na onom prostoru koji je predmet radiesteziskog istraivanja. Radiestezista u datoj taki prostora fokusacijom pronalazi u svakoj taki prostora skrivene talase strukture objekata ili Ijudi koji su od njega prostorno i vremenski znatno udaljeni, ali su deo radiesteziskog istraivanja. Ljudi su talasi, predmeti su talasi. Postavlja se pitanje glavnog prijemnika tih talasa u Ijudskom or-ganizmu. Najblia istini je tvrdnja da se glavni sen-zorni centar nalazi u zoni trbune duplje i to izmedu grudne kosti i pupka. Obrada tako dobijenih podata-ka vri se u mozgu da bi ih preko nekog radiestezis-kog instrumenta i mi postali svesni. Uostalom nije li vam kao predznak neeg loeg prvo reagovao stomak bolovima ili nekom nelagodom koja bi se posle pre-tvorila u nesnosnu bol i uvrtanje. slika br. 2. Pravilno dranje viska

VISAK

Visak ste sigurno videli u praksi ili na slici. Svi instrumenti koji se mogu nai u prodaji su od mesin-ga, eventualno niklovani, sa crnim ili belim koncem. Viskovi su ili kompaktni ili iz vie delova. Visak moe da bude upalj radi boljeg mentalnog podeavanja. Visak treba da je krunog oblika, zato da prilikom ra-da stvara to manje otpora. to je visak pravilnijeg oblika to su mu i pokreti raznovrsniji. U prodaji ete nai gotove pripremljene viskove. Na vama je, ako se prodavac ne razume, da uzmete vama odgovarajui visak. Najee je visak na crnom ili belom koncu sa voriima ili bez njih. Tamo gde nema voria vezat ete ga sami i to na onom mestu koje vam odgovara, najee do 7cm udaljenosti od viska. Poznato je da krae rastojanje od viska do voria omoguuje isti rad sa viskom uz troenje manje line energije. Nad-am se da se niste uplaili kad sam spomenuo troenje vae energije. Sigurno ste svesni da svaki rad zahteva odredeni utroak energije, pa i rad sa viskom. No, ne-ma razloga za bojazan, jer normalan rad sa viskom ili drugim radiestezijskim instrumentom ne iscrpljuje vas vie nego bilo koji slian rad, osim, normalno ako ne preterujete i ne pridravate se principa rada sa vi-skom.

Slika br.3. Greke u dranju viska

Za rad sa viskom, ili bilo kojim radiestezijskim instrumentom, znaajna je koncentracija. Ona je os-novni preduslov uspeha pa joj zato posvetimo vie mesta i vremena. Mogunost koncentrisanja zavisi od urodenih sposobnosti pojedinaca i od vebe. Usled toga, neke osobe se koncentriu veoma lako i bez napora, a neke veoma teko ili nikako. Pored urodenih sposobnosti na mogunost koncetrisanja utiu i spoljani faktori. Meu njima je najvaniji tempo koji nas odrava u slalnoj napetosti. Kako je maksimalnu koncentrisanost mogue postii samo iz stanja maksimalne opute-nosti, jasno je da je rad radiesteziste pod direktnim uticajem okoline. Vebom i boljom konceracijom iskljuujemo sve spoljne i unutranje faktore koji nas ometaju i odvla-e nam panju sa predmeta israivanja. Osnovni uslovi koji moraju biti ispunjeni za va-Ijano istrivanje su: -psihofiziki uslovi -uticaji okoline Psihofiziki uslovi su psihofiziko stanje radies-teziste u momentu radiesteziskog istraivanja. Pored emocionalne stabilnosti potrebno je samopouzdanje i podrazumevajua radiesteziska senzibilnost. Radies-tezist mora biti zdrav.

Na rad radiesteziste loe utie konzumiranje al-kohola makar i u manjim koliinama , duvana ili na-rkotika. Uticaji okoline mogu se podeliti: na one koji mo-gu da pomognu radiestezisti u radu, a to su mir tii-na, prirodno osvetljenje, pravilna geografska orjenta-cija i na one koji mogu da tete ili ometaju rad, a to su: buka loe svetlo, pretoplo ili hladno, prisutnost vie Ijudi, itd. Uzbuenje od mogueg uspeha jako e vas de-koncentrisati, ali nita manje ni saznanje da neete uspeti. Zato samo uravnoteite disanje sa deset dubo-kih udisaja koji e vas smiriti i opustiti. Ima jedna zanimljivost vezana za zdravlje radi-esteziste na kome svi od reda insistiramo. Postoje sumnje da je to zato to smo sigurni u sopstveno zdravlje pa ga postavljamo i drugima kao uslov. U prilog tome i idu tvrdnje da su Ijudi koji su postigli mnogo u graninim poljima psihologije kao to su telekineza, telepatija, prekognicija bili Ijudi po-merene svesti ili u najblaem smislu udni Ijudi. Objanjenje za njihove "uspehe" upravo se i na-lazi u njihovom psihofizikom poremeaju. Njihove konice izmedu ulnog i vanulnog su mnogo labavi-je nego kod velike veine Ijudi. Mislim da su one up-ravo i zaslune za njihove nadnaravne mogunosti. U radiesteziji sve je drugije upravo zato to i sa-mi moete postati radiestezist i proveriti sve kroz li-no iskustvo.Kod bolesnog oveka poremeenje ener-getski potencijal, odnosno ravnotea pozitivne i ne-gativne energije. Samim tim njegova radiesteziska ko-munikacija je osuena na neuspeh. Slika br. 4. Sugestija - loi uslovi za radiestezistu, bu-ka, vie Ijudi, duvan, ukljueni radio aparat i TV, loe svetlo

VAE MOGUNOSTI SU:Ako niste znali velika veina Ijudi je sposobna za rad sa radiesteziskim instrumentima. Sve ostalo je stvar vebe. ak i kod osoba manje osetljivosti, nemogu-nost rada sa radiesteziskim instrumenta je posledica nezainteresovanosti i unutranjih otpora i blokada, a ne otsustva sposobnosti. Sigurno ste videli Ijude koji sa burmom na kon-cu ocreduju pol deteta ili mere pritisak. Zato, ako ne-mate momentalno visak pri ruci posluite se bur-mom. Drite je iznad palca. Burma e se zaljuljati u jednom pravcu. Premestite burmu iznad kaiprsta i ona e se pokrenuti u suprotnom pravcu. Premestite burmu iznad kaiprsta i ona e se pokrenuti u suprot-nom pravcu. Upravo ste utvrdili da su prsti razlitog polariteta, i to je jo vanije, da ste potencikalni radi-estezista. Isto pokuajte iznad dlana onda izftad nad-lanice, desie se isto. Vano je da upamtite da i tetna zraenja imaju svoj polaritet i da nisu sva podjednako tetna i opas-na po vas.

PRAVILNO DRANJE VISKAKonac drite izmedu palca i kaiprsta tako da su jagodice istih okrenute prema zemlji. aka treba da je nie lakta. U sluaju da vam poloaj ili uslovi rada ne odgovaraju moete lakat oslonili na neki predmet Slika br. 5. Osnovni simboli za DA i NE

Dok radite sa viskom, ne ukrtajte noge a nemoj-te ni da dodirujete ili poduipirete ruku drugom ru-kom. To je zbog toga to izazivate kratak spoj, a po-sledica toga su pogreni odgovori.

ORIJENTACIJAOrijentacija je vana etapa u radiestezijskom ra-du. U toj fazi radiestezista (u ovom sluaju vi) se mentalno ukljuuje na podruje koje e se istraivati, a zatim se usredsreduje na predmet tog istraivanja. Orijentacijom se pripremamo za prijem infbrmacija o ispitivanom predmetu.

Primer: Podruje istraivanja - arheologija Predmet istraivanja - antiko grnarstvo. Radiestezijski instrument - visak. Kontakt sa predmetom istraivanja - antika po-suda.

KOMUNIKACIJAKomunikacija ili razgovor sa viskom nije nita drugo nego odgonetanje ili deifrovanje pokreta ko-ji ini visak u vaoj ruci. Visak stvara radiestezijske simbole koji nam omoguuju da razumemo odgovore. Praksa je najbo-Iji nain da se ovo razume i shvati. Uzmite visak, opustite se, proverite da li vam visak pravilno stoji i ponite. Kad kaem postavite pitanje visku zapamtite da je visak samo radiesteziski instrument, a ne neka sveznalica. Preko njega samo deifrujemo odgovore. Zato se u poetku obraajte visku i to s punim pove-renjem. Postavite visku (u sebi ili na glas) pitanje kako c da vam pokae DA. Budite mirni i skoncentrisani. U sluaju da je visak ostao miran ponovite pitanje, dok se ne pokrene. Kad se visak zaljuljao i ostao u tom poloaju na ponovljeno pitanje, promenite pita-nje i pitajte ga kako e vam pokazati NE. Visak e promeniti smer kretanja najee u suprotan smer. Ovo je najvanija komunikacija koja sadri afir-maciju (DA) i negaciju (NE). Kad ste utvrdili DA i NE zapitajte visak da li e uvek da vam ta dva odgo-vora tako pokae. Ukoliko pokae DA, onda u sva-kom istraivanju moete da se oslonite na te simbole. Ukoliko pokae NE, tada morate pre svakog ispitiva-nja proveriti simbole DA i NE. Prilikom komunikacije DA i NE su osnovni od-govori. Postoje i drugi: na primer moda, ni da ni ne, vie da, skoro ne, odlino, slabo, otprilike, delimino, loe itd. Te odgovore (simbole) razumeete duim ra-dom sa viskom. Vaa pitanja moraju biti precizna i kratka, tako da se na njih moe odgovoriti samo potvrdno ili od-rino. Ukoliko visak ne odgovori na pitanje ili da po-grean odgovor, postavljeno pitanje mora ispuniti sledee uslove: 1. Pitanje mora biti unutar istraivanja kojim se bavite 2. Pitanje mora biti to je mogue krae 3. Pitanje mora biti jasno postavljeno Postoji jo nekoliko uzroka pogrenih rezultata u radiestezijskom istraiavanju, a to su:

SUGESTIJA

Ako ste podloni sugestiji jedne ili vie osoba oni vas uporno ometaju u radu a da toga niste svesni. Osim osoba, mogu sugestivno delovati na vas okolnosti pod kojima radite. Od tih okolnosti zavisie i vai od-govori. Na primer: ako traite zainteresovanoj osobi (primera radi) skrivene porodine vrednosti a ona je prisutna, njena elja da isto nade e vas ometati i na-vesti na one odgovore koji njoj odgovaraju. Drugi primer: utvrdite da iza ulaznih vrata po-stoji tetno zraenje. Sluajno ugledate na tom mestu televizor (koji inae ne radi ve dve godine), pa kon-statujete da je zraenje tehniko. Slino je i sa auto-sugestijom. Nepoznavanje materije predmeta istraivanja

Nepoznavanje materije, moe naneti dosta tete, a poneko se obruka na zadovoljstvo nekog prisutnog i zlonamernog. Da biste izbegli sline situacije najbo-Ije je da konsultujete strunjaka, direktno ga ukljuivi u radiestezijsko istraivanje, ili ga konsultovati za svaku nepoznanicu. U poetku, u radu sa viskom uvek proverite mes-to na kome radite, da li je pod uticajem tetnih zrae-nja. Kasnije vam to nee biti potrebno jer ete nauiti jednu korisnu blokadu koja e vam u radu otkloniti sva tetna zraenja i sugestije. Dotle se strpite. Na toj blokadi najvie insistira Fabijani, a i li-no sam se uverio u njenu delotvornost. Na kursevima za radioesteziste se ustalila kao za sad najbolja blo-kada za sugestiju, auto sugestiju i za druge subjektiv-ne i objektivne smetnje koje sreemo u radu s vi-skom. Proveru ete izvriti jednostavnim pitanjem vi-sku da li je mesto na kome radite tetno ozraeno. Ako jeste pomerite se na drugo mesto, koje ete pro-nai viskom ili raljama, to je osnovna obaveza radi-esteziara. Sad kad smo nauili osnovnu komunikaciju sa viskom (DA i NE) moemo ukratko sumirati osnovne radnje za pravilan izbor odgovarajueg viska. - Moemo utvrditi koji nam materijal odgovara ali u stvarnosti moramo da nabavimo onaj koji nam je jedino ponuden u prodaji, a to je mesingani visak. - Odredimo odgovarajuu teinu viska, ali nam ni tu izbor nije veliki jer se mogu nabaviti viskovi teine 4, 8, 12 grama i Karnak i Izis koje pravi Hasan-pai i koji imaju veu teinu. - Duina konca, odnosno, mesto na kome emo vezati vori mora da bude nama odgovarajua. Po-stavimo pitanje visku kolika nam duina konca odgo-vara. Krenemo od 4 centimetra na dalje. Tamo gde se zaustavi veemo i ubudue u radu sa viskom uvek drimo za taj vori. - Odreivanje polariteta odgovarajueg viska poinjemo utvrdivanjem sopstvenog polariteta, a on-da i viska istog polariteta. Ako ste pozitvni, vama od-govara i pozitivan visak ili suprotno. - Visak drite vrsto izmedu palca i kaiprsta sa jagodicama okrenutim prema dole, dok su ostali prsti stisnuti u pesnicu. Denjaci visak dre u desnoj ruci, a levaci u levoj. - Jo vam ostaje da utvrdite da li je mesto na ko-me stojite pogodno za rad ili nije, to zavisi da li je iz-loeno tetnim talasima ili nije. Ovim redosledom ste odabrali visak koji vam odgovara i nali mesto na kome moete da radite. Pi-tanja su da li mi odgovara visak od 4 grama, zatim 5, 6, dok ne odgovori da. Postupak ponovimo za duinu konca od 4 centimetra pa na dalje...

KOMENTARKomentar je zaklJuna, finalna faza radiestezij-skog istraivanja. To je faza kada se tumae simboli koje opisuje visak ili neki drugi radioestezijski instru-ment. Ti komentari su odgovori na postavljeno pita-nje. Poto ste se obuili da pravilno proitate simbole i da ih rastumaite, skreem vam panju da ne treba biti brzoplet pa ne saekati da instmment definitvno potvrdi simbol, jer se desi da prvo krene na jednu stranu, aonda na suprotnu i tu se ustali. Ko je odmah preao na dmgo pitanje, a nije saekao da se visak ustali, dobio je pogrean odgovor.

KUMULIRANJE - PRANJENJEUz ova objanjenja za pravilan rad sa viskom duan sam da vam skrenem panju i na ovaj fenomen koji le inae prisutan u svakodnevnom ivotu, ali je kod radiestezista pojaan. Poznato je da ovek kao jedinka trpi raznovrsne uticaje najblie okoline kojih najee nije nisvestan. itav dan nam je ispunjen kontaktima koji na nas os-lavljaju razliite utiske. Naa psiha ih skuplja, i dok su oni u proporciji (pozitivni i negativni) najee ih nismo svesni, dok jedan ne prevagne.

Radiestezista radei sa viskom, mnogo je vie iz-loen i zato je potrebno da se redovno prazni. Postoji vie naina, zavisno od toga koji e se vama pokazati kao najbolji taj i kodstite. Neki radiestezisti otresa-njem ruku odbacuju kumulirane uticaje. Drugi se prazne meditacijom ili joga vebama za relaksaciju. Poznati radiestezisti se prazne uz pomo tekue vode. Najee je to slavina iz koje se pusti mlaz vode da tee preko ratadlanice leve ruke dok vam u desnoj ruci stoji visak. Pitate visak da vam pokae da li je potreb-no da se praznite. Visak se zaljulja u suprotnom sme-ru od kazaljke na satu to je znak da je naboj prisu-tan. Drite ruku (nadlanicu) pod mlazom dok se vi-sak ne pone smirivati i dok se konano potpuno ne umiri. Tada ponovite postupak putajui vodu preko dlana. K-ad zavrite postupak, traite od viska da vam kae da li je pranjenje uspelo. Pored svih ovih mogunosti ja bih vam preporu-io dobru etnju u kombinaciji sa nekom vebom di-sanja. Slika br.6. Radiesteziski instrumenti

Kad ste sebe oslobodili negativnih talasa po-trebno je i da va radiestezijski pribor oistite. To moete uraditi na vie naina.Za visak je dovoljno udariti lagano sa njim po nekoj drvenoj podlozi , ili ga staviti pod mlaz vode i drati ga dok se ne zausta-vi. Kao to vidite i za vas i za vas pribor i instru-mente potrebno je nai ventil. Koji ete izabrati lina je stvar.

RADIESTEZISKI INSTRUMENTI

Sada je dobar izbor i kvalitet radiesteziskih in-strumenata. Ralje moete nabaviti od onih od obi-ne eline ice od klavira kojim se sluio Jurdana, do onih u ije su drke ugradeni vedski kotrljajui leajevi to im poveava osetljivost a koje izraduje Farka. Isti je sluaj i sa (L) antenama, rade se u vie modela ali im je zajednika karakteristika da su jako osetljive. to se tie viskova ve sam spomenuo veliki iz-bor ali na alost siromatvo u materijalima tako da su uglavnom mesingani. Ako elite visak od drugog me-tala snadite se sami i naite nekog da vam ga napra-vi. Nisam do sada spominjao Biotenzor. Ima karak-teristian oblik drke izduene ice na ijem se kraju nalazi mesingani prsten. Jako je pogodan za dijag-nostiku, odredivanje terapije, afiniteta organizma prema lekovima. Primena mu je mnogostruka i nisu retki radiestezisti kojima je biotenzor omiljeni instru-ment. Slika br. 7. ta polaritet odreuje polaritet nama od-govarajueg viska.

POLARITETPolaritet viska se odreuje po polaritetu koji se nalazi na picu viska. On moe biti pozitivan ili nega-tivan. Kod ralji je to polaritet na vrhu ralji itd. Polaritet kod Ijudi je preovladujui. Tvrdi se da su mukarci preovladujue pozitivnog polariteta dok su ene preovladujue negativnog polariteta. Kad se kod nekog desi odstupanje od ovog pravila to kod njega izaziva nelagodnost i malu dozu panike. Mo-ram rei da sam se dosta puta u radu sreo sa Ijudima koji imaju takozvani pomereni polaritet. Oni naje-e predstavljaju enigmu za radiesteziste. Potrebno je naglasiti da i pcnizemna voda ima svoj polaritet. Glavni tok nosi oba polariteta dok boni nose naimenino razliite polaritete. Dobro je napomenuti makar se i ponovio na nekom drugom mestu ove knjige da i kosmika zraenja imaju svoj polaritet.

Supruga mog prijatelja je bila pred porodajem. Reda radi utvrdio sam pol deteta i u dve tri provere visak je pokazao da njegova supruga oekuje sina. U to ime smo i nazdravili. ta se sutra deava? Trudni-ca se porodila i donela na svet prelepu devojicu. Vratim film unazad, analiziram postupak i traim gde sam pogreio. Utvrdim da je trudnica pomerenog polariteta te da sam simbole trebao itati naopako pa tako ne bi dolo do greke. Moj savet bi bio da u takvim prilikama poloite ruku trudnici na stomak ili da je drite za ruku. Tad moete uspeno izbei klopku polariteta. Osobe pomerenog polariteta slobodno se slue opet onim viskom koji im individualno odgovara.

Slika br. 8. Radiesteziski pribor

RADIESTEZISKI PRIBORU radiesteziski pribor moemo odbrojati: uglomer, kompas, metar, pipialicu, i druge merne instru-mente. Moemo koristiti uglomere od 360 ili 180 stepe-ni. Uglomer od 360 stepeni moe da bude sa dve ska-le, jedna muka (ide s leva na desno) a druga enska (ide s desna u levo). Pomou uglomera moemo vriti odredivanje i kvantitativno izraavanje najrazliitijih veliina: vre-me, prostor, masu itd. Kao lan Srpskog Arheolokog drustva esto sam imao priliku da u praksi primenjujem uglomer. Zaljuljam visak nad uglomerom, koji stoji vodoravno ispred mene i to okrenut nulom od mene na sever, i postavim mu pitnje starosti ispitivanog predmeta. Brojevi na skali mi pokazuju godine, mesece ili veko-ve, ve kako sam se dogovorio sa viskom.

Velika je vanost pozicije kreveta pri nonom odmoru. Insistiramo na tome da uzglavlje bude na Severu a noge okrenute Jugu. Osnovna pretpostavka koja potvrduje ovaj poloaj kreveta kao najoptimal-niji je da se na zemlji odvijaju magnetska strujanja. Ova strujanja obuhvataju sva tela na Zemlji i donose im u zavisnosti od njihovog trenutnog poloaja pozi-tivnu ili negativnu dozu energije. Ova strujanja talasa se nadopunjuju sa kosmikim strujanjima. Zemaljska pozitivna strujanja su smera Sever-Jug,a negativna Istok-Zapad. Zemaljska strujanja ulaze u Ijudsko te-lo kroz jednu nogu a izlaze kroz drugu nogu. Za razli-ku od zemaljskih, kosmika strujanja ulaze kroz gla-vu a izlaze kroz noge. Ova strujanja mogu akumulirati sva tela koja

sadre vodu pa tako i ovek. Na prini-cipu izlaska tih strujanja iz tela rade bioenergetiari i radiestezisti.. Energija koja ulazi u oveka razliitog je polarite-ta. Pozitivna energija podstrekava rad nekog organa dok ga negativna koi. Tako je prihvatljiva tvrdnja da bolest nastaje kad se poremeti odnos izmedu pozitiv-ne i negativne energije bilo u kom pravcu. Organizam na jo jedan nain prima energiju a to je koom. Ona dolazi u dodir sa okolnim prosto-rom i iz njega uzima energiju koja se kree po njenoj povrini. Na slinom principu rade akupunkturist i bioenergetiar. Deluju na centre odnosno akupun-kturne take na koi i preko'njih uspostavljaju pore-meenu energetsku ravnoteu. Po akupunkturi koa je sloeni dinamini sistem koji upravlja protokom energije uzete izvana. Teorija akupunkture izdvaja na povrini koe specijalne lini-je ili kanale po kojima se kree energija uhvaena spolja. Svaki od tih kanala namenjen je za energetsko napajanje odredenog organa ili sistema organizma. Neki radiestezisti pokuavaju da deluju viskom kao radiesteziskim instrumentom na akupnkturne take i da promenom polariteta uspostave naruenu energetsku ravnoteu. Za sad jo nemamo pravih rez-ultata na tom polju. Mislim da bi visak mogao da se korisno upotrebi i kao sredstvo za bre ozdravljenje.

ZONE ZRAENJA POZITIVNIH TALASAMislim da je najbolje, pre nego preemo na ot-krivanje tetnih talasa, da vam skrenem panju na to da gotovo svaki stan ima i zonu u kojoj e pozitivni talasi blagotvorno delovati po vas i vae ukuane. Po-stavim pitanje visku da li u stanu koji ispitujem po-stoji pozitvna zona zraenja, a zatim da mi na planu visak pokae koja je to prostorija. U prostoriji pitam visak da mi pokae smer u kom se nalazi pozitivna zona a onda na licu mesta sa levom rukom kao detek-torom utvrdim granice te zone. Najbolje bi bilo u tu zonu postaviti krevet ili bolesnika ako ga imamo u kui. Na takvim mestima se brzo odmorite, rane brzo zacele, dobro se ui... Dakle, pod pojmom pozitivne zone zraenja ne smatram zonu koja je naelektrisana polaritetom plus (+) ve podrazumevam mesto na kome se stiu svi kosmiki i zemaljski uslovi koji su najoptimalniji za dotinu osobu. Recimo da je to njeno optimalno mes-to u kosmosu. Moja supruga je uiteljica te se trudi da svim da-cima da podjednake anse da budu dobri daci. esto ih premeta tako da se svi izmenjaju i na dobrim i lo-im mestima u uionici. Njen trud je pokazao uspeh. Jedva je uspela da zameni uionicu, jer su i ona i de-ca godinu dana trpeli pogubne uticaje tetnog zrae-nja koje je dolazilo od table sa osiguraima, koja se njoj nalazila iza leda odnosno iza kolske table, a de-ci u pravcu lica. Sada je tu drugi nastavnik i uskoro e poeti oseati tegobe, a i deca e popustiti sa kon-centracijom na nastavi.

Slika br. 9. Kerijeva mrea tetnih talasa

TETNI TALASIPostoje tri osnovne grupe tetnih talasa: 1. Prirodni tetni talasi 2. Vetaki tetni talasi, uzrokovani Ijudskom aktivnou 3. Kosmika zraenja.. Svako tetno zraenje ima svoj polaritet. Ako osoba koja je izloena zraenju ima suprotan polaritet od polariteta zraenja kod nje e nastati promene u zdravlju. Polaritet tetnih talasa deluje lose na ove-kovo bioenergetsko polje, dovodi do promena polari-teta u nasim elijama to uzrokuje poremeaje meta-bolizma. Ove promene dovode do organskih oboljenja, esto maligne prirode. Prirodni tetni talasi su oni koje emituje podzemna voda svojim trenjem o zamlju, zatim minerali, ra-sadi, upljine, jame, nafta. Covek se od davnina u-vao prirodnih tetnih zraenja na svoj nain. Kua se dizala a da se prethodno oisti zemljite od trave i preko noi postavi ogledalce okrenuto zemlji poklop-Ijeno daskom. Ujutru bi pogledali ogledalo i ako je na njemu bilo rose znai da mesto nije dobro za Ijud-sko stanovanje. Veina radiestezista pridaje, ne bez razloga veliki znaaj stetnim zraenjima podzemnih voda. Take u kojima se seku talasi tetnih zraenja, su potencijalni izvor kancerogenih obolenja. Kosmika tetna zraenja javljaju se u dva osnov-na oblika. To su Hartmanova mrea st. talasa i Kerijeva mrea t. talasa. Hartmanova mrea zraenja pokriva celu zemlju poput meridijana i paralela, koje ine zone zraenja irine 20 cm, i proteu se u smeru sever-jug i istok-za-pad. Kod nas medusobni razmak zona zraenja je 2,5 sa 2 metra. itava mrea sama od sebe nije opasna osim preseka zona

zraenja, koje se inae zovu Har-tmanovim vorom. Linije mree postaju opasne ako se ukrtaju sa nekim drugim zraenjem geolokog po-rekla. Pored Hartmanove mree postoji Kerijeva mrea t. talasa. irina ovih zona zraenja je oko 50 cm, a protee se u smeru severo-zapad i jugozapad-. -severoistok. Razmak izmedu zona je 4 metara. Sva istraivanja na podruju tetnih zraenja su potvrdila da se u Ijudskom telu izloenom tetnim zraenjima deavaju fizioloke promene koje dovode do oboljenja. Za sad jo nema potpunog naunog tu-maenja povezanosti tetnih zraenja i nastanka bo-lesti. Dakle sva tumaenja delovanja t. zraenja na oveka i njegovu okolinu se odravaju na pretpostav-ci koja nauno nije dokazana ali je statistiki eviden-tirana. Slika br. 11. Idealno stanje Hartmanove i Kerijeve mree zraenja. U prirodi je teko nai ovako razme-tenu, zbog raznih prirodnih prepreka koje je defbrmi-u pa najee nema ovakav pravilan oblik.

tetni talasi uzrokovani Ijudskom aktivnou U ovu grupu tetnih talasa moemo ubrojiti elek-tromagnetsku energiju, i nuklearnu energiju. Izvori ove grupe tetnih talasa su elektromagnetska i nukle-arna energija, koje su prisutne oduvek, ali su indus-trijalizacijom i urbanizacijom dobile na znaaju. Mis-lim da ne treba preskoiti ni tetne talase koje proiz-vode sami Ijudi usmeravajui svoju negativnu energi-ju u cilju nanoenja nesree svake vrste onome ko mu se iz bilo kog razloga zamerio. To su) razna proklet-stva, bacanje ini, i druge okultne radnje.

0 provodnicima elektrine energije ne treba po-sebno govoriti. itav svet je ispresecan dalekovodima, trafo stanicama, elektranama. Kod el. energije treba znati da opasnost od tetnog zraenja raste sa vol-taom. Elektronika sa svojim najsavremenijim ali isto tako i sa zastarelim uredajima, prijemnicima, odai-Ijaima, antenama i raunskim terminalima tetno utue na oveka te poveava zagadenje okoline. Nuklearna energija je sve vie prisutna u sva-kodnevnom ivotu. Sad kad se svetski standardi doputenog ozraenja ivotnih namirnica naglo povea-vaju, svakom je jasno da nismo postali otporniji ve da je hrana toliko zagadena da bismo je se po starim standardima morali i odrei. Urbana sredina na kojoj arhitektura i gradevi-narstvo imaju ogromnu ulogu nije se proslavila. Lju-di su smeteni u zgrade na malom prostoru, na mesti-ma koja radiestezisti nisu proveravali. Gradevinari ugraduju prema projektu beton, gvode, razne vrste izolacija, stvaraju stanove koji se ponaaju kao Fara-dejev kavez kad se nadu na tetno-talasnom zrae-nju. Kuu BOLESTI moemo opisati kao kuu koja je podignuta na tetno ozraenom tlu, sagradena je od betona i ljaka blokova, okrenuta je tako da je ne-mogue postaviti krevete u smeru sever-iug, grejanje oteava disanje.-.itd. Apstraktni tetni talasi

Sad bih se vratio na tetna zraenja Ijudske psihe. Kad se danas spomene ovako neto, obino svi kau da je to prolost i to daleka. Nismo svesni da je ta ak-tivnost prisutna i danas. Ona je jo opasnija jer se nadopunjuje sa drugim tetnim zraenjima. Nekoli-ko sluajeva me je nateralo da se dobro zamislim nad ovim problemom. Za poslednji sam saznao pre par meseci. Vinovnik je jedan moj rodak. Dogadaj se de-ava tridesetih godina u Drvaru. Naoj familiji je stigla doznaka iz Amerike. Poto strievi nisu bili pis-meni, nisu mogli podii dolare. Zamolili su mog ro-daka da im on iste podigne. Stari je podigao dolare i odnio im kui. Tu je pred glavom porodice i njego-vom decom izbrojao novac i predao im ga. Hteli su da mu se revaniraju poklonom ali je roak odbio. Prolo je dosta vremena. Glava porodice je umro. Nevolje po mog rodaka nastale su upravo tad. Naime, pojavio se jedan stric koji nije bio u kui kad su se te pare troile pa je zatraio svoj deo. Braa su se dosetila i poslala ga da od rodaka trai pare jer je on navodno zadrao njegov deo. Moj roak je to saznao.

Slika br. 12a. Pregled mentalnom radiestezijom stana i kreveta osobe X u 11 sati. Krevet nije pod uticajem tetnih talasa.

Slika br. 12b. Pregled mentalnom radiestezijom stana i kreveta osobe u 24 sata, kada je osoba bila u krevetu, pokazuje jako dejstvo tetnih talasa.

Rodjak ih je prokleo u muci i besu to mu se do-bro rdavim vraa. Prokleo je i njih i njihovu decu. Kasnije na sudu, koga se rodakbojao, jer svedoka ni-je imao (do istih koji ga i optuuju), ipak su najstariji sin i domainova ena potvrdili da su primili sav no-vac i da su ga potroili jo za oevog ivota. Sve se pravedno zavrilo ali je kletva ostala. Direktnu po-tvrdu toga pokazao mi je otac u knjizi (Borci Drvara i rtve faistikog terora) . Svi su izginuli, deca su im nastradala samo je jedan umro od suice. Bolesti ove vrste su otporne na sve vrste leenja moderne medicine. Ove bolesti se ne mogu definisati jer im je nastanak na izgled bez uzroka. Ustaljeno je miljenje da ovakve bolesti nanose nekakvi vraevi ili zli Ijudi nadahnuti mrnjom. Lino sam ustanovio da to nije sasvim tano, od-nosno da tu vrstu egativnih zraenja mogu da emitu-ju svi zavisno od povrede koja im je nanesena, elje da se revanira onom ko ga je povredio, ili moi us-redsredenosti koju mogu da postignu. to se tie ukletih predmeta spomenut u po-slednji primer koji sam imao kod porodice prosvetnih radnika sa Beanije. Kupili su klavir koji je tet-no delovao. Otkrio sam ga sluajno pregledajui me-ntalnom radiestezijom plan njihovog stana. Skre-nuo sm im panju oekujui nerazumevanje. Prevario sam se, pruili su mi punu podrku i saradnju. Klavir je kupljen preko oglasa od porodice ruskih emigrana-ta. Liudi su prodali instrument jer su im bukvalno trebale pare za hranu. Klavir je pnpadao devojci ko-ja je ostala uplakana i ne razumevajui motive kupa-ca proklela je klavir i onoga ko na njemu bude svi-rao. Tako su nai kupci ni krivi

ni duni uneli nevoIju i nespokojstvo u svoj dom. Na njihovo insistiranje otiao sam do njihovog stana i samo potvrdio ono to sam i pre rekao. Ovo tetno zraenje samo izolovano ne bi im na-udilo ali u sadejstvu sa drugim tetnim zraenjima kojih inae imaju u stanu moglo je da bude veoma opasno po onoga ko provodi najvie vremena za njim. im sam se poeo zanimati tetnim zraenjima Ijudske psihe poeo sam traiti i naine za otklanja-nje tih negativnih zraenja. U tome mi je dosta po-mogao Dragutin Fabijani na poznati radiestezista, koji na ovom polju ima zapaene rezultate. Za sada znam nekoliko naina za otklanjanje tetnih zraenja Ijudske psihe koje jo nazivam ONEROZNIM zrae-njima. Odredio sam im novo mesto i mislio da sam da su im muke prestale. Tog januarskog jutra sam saznao da su me posluali i da su se odlino odmarali na tim novim mestima ali da erki nije mnogo bolje i da posle silnih pregleda i lekova specijalista razmi-Ija da je poal^e na skener u Beograd. Unazad dva meseca i sin se poeo nou buditi uz vrisak i plaka-nje. Pregledao ga je lekar opte prakse i leio ga sa nekim tabletama i ne poslavi ga specijalisti. Od tih lekova nije bilo nikakve koristi. Poto sam se upoznao sa roditeljima i decom dvoumio sam se da li da ih klasino dijagnosticiram ili na malo drugaiji nain. Poto mi je prijatelj sve ispriao o deci bojao sam se da me sugestija ne povue na pogrene odgovore. Prvo sam ih pregledao da li su pod uticajem ap-straktnih tetnih talasa. Utvrdio sam da je kod majke i erke prisutna onerozna negativna energija. Odlu-io sam da ih odmah oslobodim dejstva apstraktnih tetnih zraenja. Uradili smo to u jednoj prostoriji. Posle tretmana devojicina majka mi je rekla da je osetila u toku tretmana trnce u nogama i rukama i da joj se itav stomak poeo penjati i guiti je. Zatim je sve prestalo uz veliko olakanje. Mislim da je to kla-sian primer radiesteziskog pranjenja od negativnih apstraktnih talasa. erka nije nita osetila to je raz-umljivo jer sa svojim sedam godina teko da bi to mogla i opisati. Posle toga vratili smo se u sobu gde su bili ostali. Poto na sinu, koji ima etiri godine nije bilo negativ-ne energije poeo sam klasini dijagnostiki pregled. Utvrdio sam da na desnom uvu ima jaku upalu i da bi ona mogla biti posledica njegovih problema. Posa-vetovao sam ih da dete odvedu odmah i bez uputa specijalisti a da kao razlog navedu da je malog jako zabolelo uvo. Prolo je petnaest dana dok se nisu javili mome prijatelju. Dodue za praznika maloj je bilo dobro i spavala je u gostima drugu i treu no odlio. Obra-dovao sam se, samo sam se ipak plaio da se sve ne vrati na staro kad dode kui. Vesti su bile odline. erka se vie nije budila na opte zadovoljstvo, lepo i mimo je spavala po celu no. Posluali su me to se tie sina i odveli ga specijalisti bez uputa lekara opte prakse. Kad ga je speci-jalista pregledao izvikao je se na njih zato su toliko ekali te ga nisu doveli ranije. Ovako je stigao u po-' slednji as. Nije im teko palo to to se lekar Ijutio jer su bili sreni da su ipak na vreme stigli. Tako se u nji-hovu kuu vratio mir i spokojstvo.

Interesantan sluaj mi se desio zimus. Videi ime se bavim zamolio me je jedan prijatelj da dodem do nje-ga jer i on i majka imaju stanovitih problema. Poto sam naao slobodnog vremena odvezli smo se do njihovog stana. Prilikom pregleda stana ut-vrdio sam postojanje tetnih zraenja i prema njima sam ih savetovao gde da spavaju. Pored ovih klasi-nih zraenja ustanovio sam na prijatelju i jako zrae-nje apstraktnih tetnih talasa. Odluio sam da odmah uradim tretman. Ono to ovaj sluaj izdvaja iz veliog broja drugih je upravo ono to se desilo meni u toku tretmana. Dok sam vrio njegovo pranjenje osetio sam kako mi niz ruku klizi nekakva energija. Kako se spustila do ake u kojoj se okretao visak, osetio sam da se razdvaja i polako struji kroz palac i kaiprst. U meni je naglo porasla napetost i imao sam oseaj da e mi izleteti iz ruke visak ukoliko energija dode do vrhova prstiju. Najednom, kad sam-hteo prekinuti tretman zbog opasnosti od izletanja vi-ska iz

moje ruke, sve se smirilo. Ostao mi je slian oseaj kao kad sam bio dete pa sam jezikom spojio dve ploice baterije od etiri i po volta. Bio sam u polu oku tridesetak sekundi razmi-Ijajui sta mi se to desilo. Prijatelj je osetio trnce u ja-godicama prstiju i nekakvu vrelinu koja mu je zacrve-nela obraze. to se tie samog tretmana, na mene deluje za-morno. Kad ga zavrim zaduvam se kao da sam radio neki fiziki posao ili se popeo peice na trei sprat. Ako je tretman posebno uspean u jagodicama leve ruke osetim lagane trnce. Posle svakog tretmana ut-vrdujem kakve su promene nastale kod onoga koji je bio podvrgnut istom. U svim sluajevima utvrdim ne-stanak onerozne negativne energije. Zavisno od oso-be kojoj je raden tretman, uslova u kojima ivi i radi ponekad je potrebno ponoviti u odredenom vremen-skom intervalu. Osobe kojima je raen tretman uglavnom se mnogo bolje oseaju, nestalo je one nape-tosti i gra, oseaju se oputeno. Delovanje apstraktnih tetnih talasa danas je mnogo jae nego pre. Uslovi ivota su se promenili, mesta boravka ne odredujemo po sopstvenoj elji. Zbog demografske zbijenosti mnogo vie smo iz-loeni bolestima i epidemijama svih vrsta. Danas Ijudi umiru od takozvanog u narodu po-znatog "uroka" ne samo u afrikim plemenima ve i u velikim svetskim prestonicama, pa i u naoj zemlji. Uslovi ivota kod nekih Ijudi stvaraju zavist, zlobu. Ijubomoru i nemo da neto bitnije poboljaju svoj ivot. Oni nalaze zadovoljstvo u tome da drugoga snade kakvo zlo, po mogustvu neka teka bolest. Si-jaset je primera gde je Ijude stizala (zasluena kaz-na) u obliku prokletstva. Nas vie interesuju sluaje-vi Ijudi koji su bez ikakve namere ili elje da nekog povrede sami iskusili na sebi dejstvo apstraktnih tala-sa mada ih u poetku nisu bili svesni. Kako mu naj-ednom sve krene naopako na ovek prvo pomisli da mu je srea okrenula leda, ali kako se redom raskida-ju prijateljstva Ijudi poinju da zaziru od njega i da ga izbegavaju, ovek na kraju pomisli da neto nije u redu sa njim. Ako ima sree pa se obrati nekom za pomo ko ima vie iskustva sa tetnim uticajima uzrokovanih Ijudskom psihom postoji ansa da se u vrlo kratkom roku oporavi i povrati u predanje stanje. Onaj koji nema te sree na kraju i sam pone sumnjati u razloge toga to mu se deava. Najee se pomiri sa sudbi-nom i prepusti se delovanju apstraktnih tetnih tala-sa. Jedan poznati arheolog ispriao mi je skoro, svoj doivljaj, bolje rei, moru koja ga je proganjala. Ovaj moj prijatelj je inae poznat kao materijalista, odnos-no ono to ne moe da vidi ili opipa ne priznaje da postoji. Do krajnosti je racionalan pa sam upravo zbog toga i odluio a iznesem njegov doivljaj. Ovo to se njemu desilo nateralo ga je da vie ne bude ka-tegorian u svojim stavovima o vanulnom ve je po-stao mudriji pa sad dozvonjava mogunost i takvih pojava i procesa.. Po nekom poslu bio je prisiljen esto ii u jedno selo u Mavi. Poto je taj sa kim je bio poslovno po-vezan uvek tek posle devet sati nou stizao kui, to je i on kretao nou da ne bi rano stigao i nepotrebno troio vreme ekajui ga. U putu izmedu sela Noaj i Radenkovi dogada-le su mu se stvari zbog kojih ni sad nema mira dok mi pria. Od Beograda bi lepo putovao sve do tog mesta, izmedu ta dva sela. Na tom mestu uvek bi osetio da nije sam u kolima. Od nekog paninog straha koji bi osetio nije smeo nikako da se osvrne da vidi ima li jo nekoga u njegovim kolima. U vratolomnoj vonji projurio bi taj deo puta. im bi napustio to podruje izgubio bi se onaj strah od neije mrnje koju je ose-ao na sebi. Mogao bi se zakleti da je uvek u kolima prisutno jo puno Ijudi koji ga strano mrze. Kad bi doao do odredita ve bi sve bila prolost. Pre mesec dana taj doivljaj je kulminirao tim da umalo u toj paninoj vratolomnoj vonji nije stra-dao. Da bi odagnao strah zapitao je po dolasku po-slovnog prijatelja da li se jo nekom na tom mestu neto udno dogaa. Prijatelj se zaudio da njemu nije poznato ta se desilo na tom mestu za vreme prvog svetskog rata. Metani iz ta dva sela su nekoliko nedenja zakopava-li tu ukraj puta kako tvrde na hiljade austrijskih voj-nika koji su na tom mestu masovno bili pogubljeni. Jo i sad u selu ivi nekoliko Ijudi koji su bili uesnici tog zbivanja. Na prijatelj arheolog pozajmio je sveu po na-govoru domaina. Pri povratku smogao je snage da na tom mestu izade iz automobila uz oseanje pani-nog straha, i da upali sveu. Posle nekoliko minuta koje su trajale kao venost, uskoio je u kola i odju-rio put Beograda.

Od tada je dvaput proao istim putem u isto do-ba no vie nije knao nikakvih problema. Ni sam se ne moe pomiriti sa tim da mu je jedna upaljena svea pomogla. Jo uvek trai neko racionalno objanjenje.

Doavi u stan svog prijatelja nisam mislio da i on ima problema koji bi proisticali od nekih tetnih Zraenja. Prevario sam se. Njegova supruga me do-ekala molbom da pregledam njihov stan jer se ona ne osea dobro od kada su se uselili. Pregledom sam ustanovio da im u maloj sobi preko dejih kreveta prelazi zraenje podzemne vode. U susednoj sobi za-hvata vrh branog kreveta i prelazi domaici preko gornjeg dela tela. Detaljnim pregledom utvrdio sam da je starijoj erki u predelu prepona prisutno jo jedno tetno Slika br.13. Pregled stana na Karaburmi

zraenje i to Kerijev vor. Prijatelj mi se poalio da se nije mogao nauditi mlaoj erci da svake noi u 03h dolazi i lijee kraj njega u krevet. Starija se ve due vreme ali da je bole butine. Roditelji su te bo-love prvo tumaili time da im dete previe tri a posle da dete verovatno izmilja i preuveliava da bi skre-nula panju na sebe. Mlada erka je osetljiva pa tano u ono vreme kad su zraenja najjaa ona menja mesto i odlazi u bolju sredinu. Starija je manje osetljiva pa trpi celu dozu zraenja i ve snosi posledice. Poto je nemogu drugi raspored to sam im obe-ao da neutralizujem tetna zraenja s tim da ih ee proveravam. Primer stana u ulici Gavrik Principa u Beogra-du. U spavaoj sobi u branom krevetu spavaju maj-ka i erka. Podzemna voda prelazi majci preko gor-njeg dela a erka se instiktivno svake noi povlai nanie i izbegava negativne talase. Rekao sam im da negativni talasi potiu od pod-zemne vrue vode koja protie ispod cele zgrade. U sobi sam naiao na jo jedno negativno zraenje koje je poticalo od Ijudske psihe, apstraktni tetni talasi kako ih mi zovemo. Obe konstatacije su potvrene.Da je prisutna podzemna voda domaica je saznala pre nekoliko meseci kad su im podrumi bilipoplavljeni vruom vo-dom. to se tie apstraktnih zraenja oni su izbijali iz Slika br.14. Primer stana u Ulici Gavrila Principa

jednog Hristovog raspea uraenog u mesingu. Ispostavilo se da je vajarski deo besprekorno uraen a da su anomalije nastale prilikom livenja. Majstor koji je lio raspee, 15 dana pre toga doiveo je porodinu tragediju, pa se njegova muka i bol slila sa legurom i postala deo raspea. Jedan poslovni prijatelj me zamolio da mu pre-gledam stan u kome ivi. Ve iz njegove prie dafo se naslutiti da mu je iskazana bojazan na mestu. Pregledom stana ustanovio sam d a mu preko no-gu prelazi podzemna voda i da je ona razlog to su mu hladne noge i to ima lou cirkulaciju. U predelu leve ruke nalazi mu se Hartmanov vor. Poto on spava na ledima i retko se u snu pokree to mu je ruka poela da tme a i prsti su ga po-eli boleti. Posle pregleda postavio sam mu krevet u zonu pozitivnog zraenja i ve posle tri dana prijatelj me nazvao da mi javi da smo izgleda uspeli jer se bolje osea, toplije su mu noge a i sa rukom nema vie ni-kakvih problema.

Ve due vreme ale mi se kolege na poslu da ih bole noge i da imaju este glavobolje. Uestala su bo-lovanja kao rezultat toga. Pregledom prostorije ut-vrdio sam da su uslovi rada teki, bolje rei nemogu-i Dve treine prostorije se nalazi iznad podzemne vode. Prostorija je osvetljena neonskim svetlom. Nad Slika br 15. Poloaj kreveta mog poslovnog prijatelja

Slika br. 16. Tipian primer nezdrave radne sredine.

podzemnom vodom nalazi se metalni nametaj koji rasprava tetna zraenja u svim pravcima. Postoje i dva mesta pod uticajem tehnikog zraenja. Prvo jae potie od table sa mnotvom osiguraa i elektrinog brojila, dok drugo potie od pripadajuih trafba ne-onske reklame. Uz to tu je i boni signal podzemne vode i pokla-panje Hartmanovog vora sa tehnikim zraenjem. Svi ovi uslovi ine da se Ijudi loe oseaju na radnom mestu i da rade bez elana, jer ih minimalan rad maksimalno iscrpljuje.

UTVRJIVANJE TETNIH ZRAENJANajbolje je da vam pokaem na linom primeru kako odredujem tetna zraenja. To inim na tri nai-na: a) Prvi je mentalnom radiestezijom koristei se u mislima stvorenom slikom. b) Drugi je mentalnom radiestezijom radei na nacrtu stana koji ste vi napravili. c) Trei je kad sam na mestu dogadaja, gde kom-binujem pregled stana sa pregledom skice stana.

Postupak: Kad traim tetna zraenja ne traim sva, jer sva i nisu tetna po ukuane dotinog stana. Ogrania-vam se samo na ona koja su po njih tetna. Na insisti-ranje esto im na planu ucrtam sva zraenja skreui im panju koja su po njih opasna. Na ulasku u prostoriju komunikacijom ustano-vim da li u toj prostoriji ima tetnih zraenja po one koji tu ive. Kad mi visak odgovori da ima, pitam da li je jedno ili vie zraenja. Zatim ga lociram i ut-vrdim kakvog je porekla. Postupak ponavljam dok ne lociram sva zraenja. esto se dogodi da se dva i vie zraenja na istom mestu seku, a kakve su posledice ve vam je poznato. Preporuio bih vam da napravite tabelu tetnih zraenja. Mnogi radiestszisti je koriste, ovakvu ili slinu. Uzmite uglomer i svakom tetnom zraenju odredite ifru, nominalni broj. Na primer: podzemni tok hladne vode ifra 40, ukrtanje dva podzemna to-ka hladne vode ifra 60, Hartmanov vor 80, Kerijev vor 100, tehniko zraenje 120, urok 140, nuklearno ozraenje 160,... Postupak je jednostavan. Kad otkrijete tetno zraenje, postavite visak u centar uglomera, zaljuljaj-te ga od sebe i traite da vam pokae ifru zraenja. Oitate ifru i znate sa kojim tetnim zraenjem imate posla. U stanu postoji i mesto koje je dobro (dobro u smislu da naem organizmu prija) a nai emo ga na slian nain kao i tetno zraenje, s tom razlikom to emo od viska traiti da nam pokae mesto u kui ko-je je blagotvorno po ukuane. Kad ga locirate na va-ma je da ga iskoristite. Na takvom mestu bolesnik se bre oporavlja, rana bre zarasta, dete dobro ui, lepo se spava. Mesta koja blagotvorno deluju na uku-ane jo se zovu pozitivne zone zraenja. Ona utiu i na raspoloenje onoga koji je u toj zoni, to opet za-visi od senzibiliteta dotine linosti. (koje odbijaju tetne talase) olovne ploe (koje apsor-buju tetna zraenja kao i ulja) spirale, bakarne ice. Po ovom pitanju najbolje je da konsultujete knji-gu "Medicina stanovanja" koja veliki deo posveuje upravo ovom problemu. Ja bih spomenuo Fabijanievu od radiestezista prihvaenu preventivnu blokadu koja se koristi u ra-du.Ako se mesto na kom'sprovodim radiest istra. pod uticajem tetnih talasa ili sugestije prisutnih, a nemam mogunost promene mesta rada koristim re ISIS (iskljuujem sve smetnje i sugestije). Ova mi blo-kada koristi da se izolujem od tih raznovrsnih uticaja i da istraivanja sprovedem do kraja. Kasnije u bo-Ijim uslovima proveravam svoj rad i vrim korekcije ako su potrebne. Da jo uvek postoji nerazumevnje i otpor prema radiesteziji dobro ilustruje sledei primer. Prosle go-dine zamolio me Osman Hasanpai, da mu organi-zujem kurs i predavanje koje bi drao u Beogradu. Odluio sam se za naselje gde ive moji roditelji jer se nalazi na jako loem terenu. Sve sam ugovorio sa sekretarom mesne zajedni-ce samo je ostalo da se pribavi saglasnost predsedni-ka saveta mesne zajednice. Pripremio sam plakate a dosta Ijudi sam lino obavestio. Predsednik saveta mesne zajednice uoi predavanja dosetio se da bi tr-balo traiti odobrenje od SUBNOR-a ili SSOJ-a te da on ne moe da rizikuje. Uostalom spomenuo mi je i plakat za Dan Mladosti, te da on ne zna pozadinu tog predavanja. Samo je bio siguran da on takvo predavanje ne sme dozvoliti. Tako su stanovnici ove mesne zajednice ostali uskraeni a nas dvojica uvre-deni.

RADIESTEZISKA DIJAGNOSTIKA

Dijagnostika je pravi izazov za radiesteziste. Te-ko da ete naii na nekog iole ozbiljnijeg radiestezis-tu a da nije podlegao ovom izazovu. Dobro je da je tako, jer ono im se bavimo je mnogostruko korisno po one koji su obuhvaeni radiesteziskom dijagnosti-kom. Dijagnostika zateva mnogo vremena za radieste-zistu koji nije medicinski strunjak. Tu se javlja mo-gunost od pogreaka, ne zbog loeg radiesteziskog naboja ve zbog nepoznavanja materije istrivanja. Na Zapadu Evrope u nekim privatnim bolnica-ma, kako sam obaveten, pacijente pnmaju radieste-zisti, pregledaju ih i alju ih dalje specijalistima. Kod radiesteziste dijagnoza je preventivn, precizna, pouzdana i brza to moe pomoi u nekim hitnim sluajevima. Ona se posle provrava i potvrduje medi-cinskim metodama. Zamislimo na bilo koji dom zdravlja i radieste-zistu volontera kako sa lekarem opte prakse prima i pregleda pacijente. Vrlo nepopularno bi bilo kad bi poeo vraati simulante koji su doli po planirano bolovanje, vrlo nepopularno ali jako korisno. Koris-no za one pacijente koji su doli po pomo i ozdrav-Ijenje, a korisno i po udrueni rad koji bi imao znatSlika br.18. Dijagnosticiranje

no manje radnih sati zamenjenih bolovanjima. Velika korist bi bila za nae snabdevae lekovima jer bi ih koristili oni kojima su i namenjeni, a o socijalnom ko-je isplauje silna bolovanja, koja su nastala zbog pri-vatnih poslova u radno vreme, da ne govorimo. Mislim da e ipak drutvo reiti i bez radiestezis-ta ovaj problem, zdravih na bolovanju. Ja bih vam ovde priloio emu po kojoj moe te-i jedan jednostavan dijagnostiki pregled. Njom su obuhvaeni svi organi, kosti, nervni sistem krvotok, limfni sistem. Navodim osnovno a za detalje se po-brinite sami. Sluimo se rukom kao detektorom a vi-sak nam svojim simbolima skree panju na obolele mesta, odnosno raspitujemo se koji je to organ obo-leo, a zatim moete ii u detalje, koji deo organa i u kojoj meri.

A) KOSTI B) SOMATSKI NE-RVNI SISTEM C) VEGETATIVNI NERVNI SISTEM D)KRVOTOK E) KRVNA SLIKA A) KOSTI 1. Kosti lobanje 2. Kosti kime 3. Kosti ekstremiteta 4. Ostale kosti (kljune, prsna kost, rebra, lopatice, karlina kost) C) VEGETATIVNI NERVNI SISTEM 1. Simpatikus (podstie organe na rad) 2. Parasimpatikus (koi organe, kod srca je ob-rnut sluaj)

Plan pregleda B) SOMATSKI NE-RVNI SISTEM 1. Veliki mozak 2. Mali mozak 3. Most 4. Produena modina 5. Kimena modina 6. Glavni ivci ruku 7. Glavni ivci nogu

D)KRVOTOK 1. MALI - poinje od desne predkomore 2. VELIKI - poinje ubacivanjem krvi u aortu sa odvojcima za glavu u gornje udove, jetru, eludac, dvanes-terac, guterau, slezi-nu, bubrege creva, mehur, genitalije, m.me-hur, donje udove. U kapilarima krv koja je donela kiseonik vraa se uzlazno u srce kroz donju uplju venu a iz glave (mozga, vrata) is-to u srce kroz gomju uplju venu. F) LIMFNI SISTEM G) UNUTRANJI ORGANI H) MIII I) KOA J) OI K) UI

E) KRVNA SLIKA 1. ERITROCITI-Da li je normalan broj u or-ganizmu 2. LEUKOCITI 3. TROMBOCITI 4. SEDIMENTACIJA--Da li je normalna, po-viena ili jako povie-na 5. PRITISAK

F) LIMFNI SISTEM 1. Pazuni spletovi lim-fnih vorova 2. Preponski spletovi 3. Glavni limfni vod sa rezervoarom 4. Crijevni vorovi 5. Meurebarni vorovi 6. Cvorovi prsnih lezda 7. Povrinski vratni splet 8. Poteljusni limfni vorovi 9. Limfni sudovi 10.Limfni kapilari

G) UNUTRANJI ORGANI Srce: EPIKARD (VANJSKI DEO) MIOKARD (SREDNJI

SINUSI 1. eoni sinus 2. sinus sitaste kosti 3. eljusni sinus 4. sfendidalni sinus

DEO)ENDOKARD (UNUTRANJI) Disajni organi: a) nosnica sa nervom u-la mirisa b) drelo i grkljan c) dunik LEZDE SA UNUTRANJIM LUENJEM a) Hipofiza b) Epifiza c) titnjaa sa spored-nim titnjaama e) Nadbubrena lezda f) Spolna lezda i pro-stata g) Guteraa, slezina h) ostale lezde sa van-jskim luenjem (mle-ne lezde; znojnice; lojnice; solne lezde) UROGENITALNI OR- H)MIII GANI a) Bubrezi b) Mokrani kanali a) prednja strana oveka 1. c) Mokrani mehur miii lica d) Jajovodi sa jajnicima vratni miii e) Materica deltoidni miii f) Rodnica grudni miii ii stopala trbuni miii m miii bedara imiii listova

d) bronhije e) bronhiole sa alveola-ma f) pluna krila Probavni organi: a) usna upljina b) zubi c) jednjak d) eludac e) dvanaesterac, jetra, una kesica, guteraa 0 tanko crevo g) debelo crevo

Slika br.19. Dijagram za odrenje obolelog sasta-va organizma.

Skrenuo bih vam panju na jos jedan fenomen. Ja bih ga se samo dotakao a kompleksnije objanje-nje preputam strunjacima fiziarima. Radi se o o-veijem bio-polju. Bio polje je najsavrsenije energetsko polje.Nje-gova primena u dijagnostici je interesantna. Kao radiestezista sreo sam se sa problemom prisutnog pola-riteta odstranjnenog organa. Na primer: pregledam enu i kaem joj da su joj jajnici uredu, a ona kae da su joj odstranjeni pre godinu dana. Ili, pregledom us-tanovim karcinom na nekom organu, a dotini kae da je tu bio ali da mu je odstranjen. Postoji par pretpostavki pa u vam ih izneti. Slu-aj prisutnog polariteta odstranjenog organa je fenomen Kirilijanove fotografije. Ako odseemo deo lista snimimo ga Kirilijanovom fotografijom vidjet emo da je na slici energetski omota bio-polje prisutan oko celine lista, kao da do odsecanja nije ni dolo. Tako je i kod oveka. Pitanje je kod dotine ene da li su joj izvadeni oboleli jajnici na vreme ili su izvadeni grekom zdra-vi jajnici jer radiestezista registruje, prima njihov sig-nal i posle operacije. Da li drugi primer karcinoma, znai da operacija nije na vreme izvrena te da odstranjenjem organa nije odstranjena i bolest. Nju radiestezist registruje i posle operacije i postoji verovatnoa da e se bolest prebaciti na drugi organ.

PRONALAENJE NESTALIH OSOBA ILI PREDMETAOva mogunost radiestezije najvie se koristi po-sle velikih katastrofa i ratova. Ljudi se izgube, nesta-nu ali ostane elja i volja njihovih blinjih da znaju gde su im nestali i da li su u ivotu. Danas se vise koristi u svrhe otkrivanja i spreavanja zloina, traenje nestalih osoba i dragocenih predmeta. Izdvojio bih jedan skoranji primer kojim smo se nezavisno pozabavili Osman Hasanpai i ja. Mojoj prijateljici obijen je stan u Lovranu gde inae ivi sa muem. U vreme obijanja, bila je Nova godina, njih dvoje bili su na doeku u Beogradu. Pro-valnici su im odneli svu tehniku robu i garderobu po izboru. Medu ukradenom robom nalazila se i jedna figura koju je dotina kupila u Indiji i koja joj je bila draga. Ponudio sam joj da mi donese sertifikat koji je dobila uz figuru pa da pokuam da otkrijem gde se nalazi. Uz sertifikat donela mi je i par fotograflja, svoju i njihovog stana. Konastatovao sam da je figura u inostranstvu, u Austriji odnosno u Beu. Da sam imao plan Bea moda sam mogao nai i ulicu i broj gde se u tom a-su nalazila. Tehnike stvari su u zemlji, ali su izgleda rasturene pa ne figuriraju kao celina, to je onemogu-ilo dalje traenje.

Provalu su izvele tri osobe uoi Nove godine i u stanu su provele dobar deo noi. Nesto sam otkrio o provalnicima to je nadam se moglo koristiti u istrazi. Zatim sam nazvao Osmana i obavestio ga da mu aljem pismo sa slikama. Posle nekoliko daria javio se Osman i rekao mi svoje nalaze. Podudarili smo se u svemu osim sto je on rekao da je figura u inostran-stvu, a ja odredio da je u Beu, i drugo, ja sam tvrdio da su bila tri provalnika, a on je tvrdio da je jedan od tri provalnika bila ena. Poto nisam stizao da dodem u Lovran, moji prijatelji su se obratili jednom radiestezisti iz Rijeke. On im je pregledao stan i uglavno m potvrdio sve ono tosmo i mi otkrili. Pregledom karte utvrdio je da se obijai nalaze sa stanom u Rijeci. Narednog dana su kolima obili naselje u kome se po visku nalazila kua provalni-ka. Visak ih je doveo na jednu adresu. Kolega radiestezista ih je zamolio da na miliciji ne spominju njega zbog moguih komplikacija. Prijateljica je javila mili-ciji da je dobila anoniman telefonski poziv i adresu obijaa njenog stana. Milicija je proverom ustanovila da u toj kui ive provalnici koji ve imaju mesto u njihovoj arhivi. Sad im je bilo ostalo samo da ih sasluaju. U meuvremenu kolega radiestezista dolazi do novih podataka. Visak ga je odveo jo do jednog pansiona. Po svemu sudei lopovi su odatle krenuli u svoj poduhvat. Polako se oko obijaa zatvara krug. Sad o nainu traenja i pronalaenju nestalih osoba radiestezijom. Za rad su vam potrebni: slika nestale osobe, kompas, karta sveta, pojedinano sva-kog kontinenta, plastini metar i olovka. Sliku nestale osobe postavite kraj leve ruke, a kartu sveta kraj desne ruke. Kompasom proverite da li ste okrenuli sever karte na severnu stranu. I vi treba da sedite licem ka severu a potiljkom ka jugu. Prove-rite da li je mesto na kome sedite ozraeno tetnim talasima. Postoje dva naina za rad na karti, a to su: da vi-skom kreete kartom sever-jug i istok-zapad ili da vam visak luta iznad karte pretraujui kvadrate koje moete prethodno izvui olovkom. Ja lino, koristim ovaj drugi nain. Pri radu na prvi nain visak mi se okree u pravcu kazaljke na sa-tu, kreem od severa prema jugu. Prethodno mi je vi-sak pokazao kakav e zauzeti poloaj kad se nae u ravni sa mestom na karti u kom se nalazi nestala oso-ba. Kad se pokae to mesto "zaustavi se" ja ga ozna-im takom. Postupak ponovim po osi istok-zapad i upiem taku. Mesto gde se ukrtaju linije povuene iz te dve take je mesto u kom se nalazi nestala oso-ba. Uzima se karta krupnijeg razmera sve do plana grada pa i detaljnije. Jedno je pravilo da pre traenja utvrdite da li je nestala osoba iva, tako da znate ta traite. Ne brzajte i gledajte da va posao ponovi neki drugi radiestezista, jer provera vam je najbolji poka-zatelj vaeg uspeha. Na isti nain moete traiti i izgubljene predme-te. Tako moete nai ukradena kola, a kao veza sa njima moe vam posluiti rezervni kljuevi istih. Suo-it e te se sa neim na ta vam moram skrenuti panju. Godine 1899. Mijatovije primio pismo od troji-ce spiritista iz Sremskih Karlovaca (Carlovitz) od kojih je jedan bio medijum. Oni su prvobitno traili Ati-lin grob preko instrukcija nekog duha (tako su pisali) ali su nali samo grob nekog madarskog vojvode u okolini Zemuna. Posle toga su na jednoj seansi poku-sali od tog duha da trae objasnjenje zato ih je za-tvarao, ali se javio drugi duh i ukorio ih: "Kakva sra-mota, vi Srbi, a traite Atilin grob. ta je Atila vama? Zato ne traite neto to je od mnogo veeg interesa za va narod?" Oni su ga pitali ko je, i on se predstavio kao Car Dusan. U daljem razgovoru obeao je da e im pomoi da nadu njegovo blago zajedno sa krunom i skiptarom. No napomenuo je: "Vi to moete nai i iskopati ali samo uz pomo ede Mijatovia". Zato su se oni obratila Mijatoviu, sa molbom da se nekako sastanu. Ali Mijatovi je tada ve bio u Londonu. Ipak, dobivi to pismo preko Beograda, odgovorio im je da je voljan da im pomogne u vezi dobijanja dozvole od srpskih vlasti da trae to blago. No, oni su mu odgovorili da se Car ponovo javio i rekao da Mijatovi sumnja u sadrinu njihovog pisma, ali tamo gde se on

sada nalazi ima puno dobrih medijuma, pa da on treba da ode kod nekog od njih da bi direktno komunicirao sa njim (Duanom). Zbog odredenih okolnos-ti nije mogao ovo da uini sve do 1902. godine. Godine 1902. na jednoj ugovorenoj seansi sa medijumom imena Mr. Vango, po Mijatovievim re-ima zaista mu se javio duh cara Duana i ponovio "da njegove regalije kao i blago, postoje u velikom

elinom sanduku, sakrivenom izmeu zida od crve-nih rimskih cigala, u jednom vinskom podrumu, situ-iranom na izvesnoj taki blizu puta koji vodi od Ne-gotina ka Zajearu". On mu je dao neke instrukcije, ali su one bile ta-ko nejasne da je Mijatovi doao do zakljuka da po njima ne moe nita da uradi. Treba takoe napome-nuti da prema Mijatovievim reima medijum nije uopte bio upoznat sa svrhom Mijatovievog dolaska kod njega. edomilj Mijatovi, politiar, knjievnik i istori-ar. Studirao u Minhenu, Lajpcigu i Cirihu. Bio profesor Velike kole. Kasnije, ministar fmansija i inos-tranih poslova. Poslanik Srbije u Carigradu i Londo-nu. Roden 1842. u Beogradu, umro 1932 u Londonu gde je od 1899, stalno iveo. Doao sam na poziv prijatelja i njegove supruge. Posle ukusne veere ispriali su mi ono to su oni znali o njenoj kolskoj drugarici. Po njihovoj prii ona je u roku od godinu dana izgubila majku i brata. Posumnjali su da tu postoji neka veza. Prijatelj me je zapitao da li da je sada pozovu telefonom pa da nas dvoje popriamo. Zaljuljao sam visak i rekao da ona sad nije kui i da je nazovemo drugi put. Prijateljima se uinilo udnim da u utorak u pono ona nije kod kue. Nazvali su je u Novi Sad, Javio se njen otac i rekao da se jo nije vratila kui. Tako smo radieste-zisko istraivanje ostavili za drugi put.

Slika br. 21

U meuvremenu oni su kontaktirali sa njom i dogovorili da se nademo u nedelju'svi zajedno u sta-nu mojih prijatelja. Posle kratkog razgovora zamolio sam je da mi nacrta plan njene kue. Pregledom prostorija utvrdio sam da je njena majka spavala na pod-zemnoj vodi koja se ukrtala sa drugim tokom podzemne vode tano na mestu gde joj je jastuk na kre-vetu. Uz to na istom mestu je bio i Hartmanov vor. Vrlo brzo sam stvorio svoju teoriju. Sad je ostalo sa-mo da je potvrdim. Raspitao sam se kako joj je majka umrla. Mada sam uo da je sama sebi prekratila ivot, odluio sam da im kaem za rezultate mog radiesteziskog is-traivanja. Rekao sam erki da joj je majka imala u poslednje vreme jake glavobolje, to mi je ona po-tvrdila. Najverovatnje, poto je bila domaica, nala je vremena da ode kod lekara. Moemo samo predpostaviti da li joj je lekar re-kao ili je oslonjena na svoju intuiciju i nepodnoljive bolove odluila da podigne na sebe ruku.Moje je miljenje da je znala za svoju bolest.Dani su joj proticali u samoi i razmiljanju. Verovatno je videla sebe u mislima bolesnu i na teretu porodice. Odluila je rtvovati sebe i otii iznenada, bez objanjenja. Misli-la je da e najbolje biti ako nestane i ona i njena bo- 1 lest. Reenje zagonetke oko smrti njene majke opov-rglo je sumnju da je i smrt njenog brata u saobraajnoj nesrei est meseci kasnije, bila u ikakvoj medu-sobnoj vezi.

TRAENJE 1 NALAENJE PODZEMNE VODEKada krenete u potragu za vodom jako je vano da ste naisto kakvu vodu traite: pijau ili tehniku vodu sa pripadajuim karakteristikama. Kad ste to odluili, uzmite ralje u ruke. Na slici vam je pokazano kako se pravilno dre ralje i osnovni simboli koji vam pokazuju mesto na kome se nalazi voda. Podzemna voda ima sedam signala od kojih je nama naj-

vaniji glavni signal i prvi lani signal. Glavni signal je tano iznad glavnog toka podzemne vode. Kad ga nademo potraimo prvo boni i tad smo ve odgonet-nuli na kojoj se dubini nalazi podzemna voda. Uda-Ijenost sredine prvog bonog signala od sredine glav-nog signala predstavlja dubinu na kojoj se nalazi podzemna voda. Za odredivanje izdanosti podzemne vode koris-te se visak i uglomer od 90 stepeni. Za radiestezistu je najgore da istraivanje vri na brzinu jer moe da mu izmakne neka vana injenica, koja moe neposredno dovesti do toga da se obruka i izgubi steeni ugled. Na jednom rodendanu kod naih prijatelja, za-Ijuljao sam visak ispod stola jer me inrteresovalo ne-to o tu prisutnom oveku. Svi smo priali o deci ali to kao da nije bila njegova tema. Hteo sam da znam ima li dece i visak mi je pokazao da ima dvoje i to cu-rice. Zapitao sam ga imali li on dve devojice. Odgo-vorio je da on uopte nema dece. Treba li da vam opisujem kako sam se oseao tokom nastavka veeri. Pred kraj v.eeri priao mi je i upitao otkud mi to da on ima dve kerke. Odgovorio sam mu da sam vero-vatno pogreio u radu sa viskom. Na moje iznenae-nje rekao mi je da mu je ena dvaput bila trudna i da je oba puta izgubila decu. Treba li da vam kaem da su oba puta bila u pitanju enska deca. Namee se zakljuak da se i nerodena, a zaeta deca, ma koliko mi ignorisali da su uopte i postoja-la, jer se nisu potvrdila u ivotu, ostavila svoj trag u bazi iz koje crpimo podatke. Pre dve godine pozvao me rodak da pregledam kuu njegovog tasta. Bilo mu je udno da onako snaan ovek za tako kratko vreme tako oslabi. NJegov najvei problem je bila obolela beika. Bolest se iskomplikovala. Poeli su u prvo vreme meseni po-seti lekaru a onda sve ei. Pored njegove bolesti ni tata nije bila dobro sa nogama. Vene na nogama sva-kim danom sve su je sve vie bolele. Za njene vene se jo moglo nai objanjenje u napornom radu na ima-nju ali za prijateljevo loe zdravlje nije bilo loginog objanjenja. Pregledom kue ustanovio sam u njihovoj spava-oj sobi zraenje isto vrlo jako a koje je poticalo od podzemne vode. Zrak tetnog zraenja prelazio im je preko branog kreveta, rodakovom tastu preko donjeg stomaka a tati preko nogu. Moju konstataciju o smeru i dubini na kojoj se nalazi podzemna voda

po-tvrdio je tast. Njihov bunar u dvoritu bio je na sme-m podzemne vode koju sam naao a dubina bunara se poklapala sa dubinom podzemne vode koju sam ja odredio. Poto su se na licu mesta uverili da ono to im govorim ima smisla posluali su me i pomerili se iz zone tetnih talasa. Danas se taj ovek odlino osea. Odavno je prestao sa bilo kakvim lekovima to je uzrokovalo naglo poboljanje njegovog zdravlja. Njegova ena je odustala od operacije vena jer se mnogo bolje ose-a. Sad joj pomau specijalne arape za vene.

Davno je otkriveno da pomou viska moete me-riti vitalnost i relativnu sveinu namjernica koje svakodnevno koristite. To emo postii merenjem frek-venciJe zraenja koje se imituje iz namjernica. Ovaj metar na priloenoj slici zove se biometar. Na jed-nom kraju lenjira postavimo namirnicu. Sa viskom se udaljavamo du lenjira. To mesto gde visak pro-meni smer kretanja uzimamo kao merilo stepena vi-

talnosti namjemice. Prva kategorija su namjernice od 6,5 do 10. To su svee meso, svee voe i povre kad su sirovi. Druga kategorija su namjernice od 3 do 6,5. Tu spadaju jaja, ulje, vino, kuvano povre, kuvana ri-ba. Trea kategorija su namjernice od iznutrica, kafa, aj, okolada, demovi, beli hleb. etvrta kategorija su margarin, kompoti, estoka alkoholna pia, eer, belo brano. Ove namjernice skoro da nemaju nikak-vo zraenje pa su prema tome mrtve namjernice. Ljudsko telo emituje 6,5 i smatra se da su za o-veka zdrave namjernice te i veih vrednosti. Namjernice sa manjom vrednosti od 6,5 iscrpljuju organizam i oduzimaju mu vitalnost.

UNIVERZALNI UGLOMER

UTVRIVANJE RADIESTEZIJSKOG POTENCIJALA

Upoznat ete jednostavan nain da izmerite sop-stveni radiesteziski potencijal. Potreban vam je visak i uglomer koji je gardiran kao na ovoj naoj slici. Za-Ijuljate visak od sebe i objasnite visku ta elite da postignete ovim ispitivanjem. Zahtevate da vam po-kae koliki je va radiesteziski naboj, uzimajui gradaciju: slab, prosean, pojaan, visok i maksimalan, Nemojte samo da vas zavara i opije ako pokae nadprosean, ali isto tako nemojte da vas demoralie ako utvrdite da vam je radiesteziski potencijal slab. Poznajem neke osobe sa maksimalnim potencijalom koje uljuljkane saznanjem da mogu mnogo, nisu po-stigle nita i obrnuto,nekoliko osoba koje su sa slabim potencijalom,vebom, poboljanom koncetraci-jom, izraenom voljom da uspeju postigle to da su pojaale naboj i danas postiu solidne rezultate. I u radiesteziji je vana sistematinost u radu i pridravanje jednog urednog ivljenja. Kada kaem urednog,mislim na jedan ivot,koliko je to danas mo-gue, lien zurbe, nervoza, svada bez sretnog zavret-ka,kasnog leganjai kasnog ustajanja, ivot lien alko-hola, duvana... Dijagram za odreivanje radiestezisl og potencijala

FOTOGRAFIJAPodsetio bih vas na ona afrika plemena koja i danas ive na stepenu razvoja na kom su iveli pre nekoliko stotina godina. Ekspedicijama koje su ih pronalazile najtee je uspevalo ili gotovo nikako, da dovedu domorodca pred kameru i da ga snime. Uro-denici su se uasno plaili kamere iako je nikada pre toga nisu videli. 1 danas kod velikog broja Ijudi pre-vladava strah od fotografisanja. Ovaj animistiki strah ima osnova u ta se mi danas uveravamo na raz-ne naine.

Svaka naa fotografija nosi dio nas samih. Na svakoj fotografiji zabiljeeno je nase telesno podru-je, pa se ukljuenjem u to podruje moe saznati sve o nama. Jo gore je ono ega se boje afriki domorodci, to se preko iste moe nauditi onome ko je na slici. Pored mogueg straha od loih posledica prisut-na je i druga mogunost, a to je pozitivno delovanje na osobu sa fotografije. Mnogo je takvih pozitivnih primera ozdravljenja Ijudi pomou fotografije. Osnovna postavka na kojoj deluje radiestezist je talasna teorija. Radiestezist se ukljui na talasno podruje oveka sa fotografije. Kad se ukljui na traeno talasno podruje moe umesto kao prijemnik da deluje kao odailja. Slanjem pozitivne energije utie se na zdravlje osobe na ije se talasno podruje ukljuimo. Izleenje nastaje aktiviranjem energije koja se nalazi svuda oko nas. Radiestezista pokree, aktivira i usmerava preko fotografije tu energiju na dotinu osobu. Mnogo je primera gde se fotografija zloupotrebi, pa se na osobu prilepi onerozna energija o kojoj vie govorim u poglavlju o apstraktnim tetnim talasima.

BIOENERGETSKI POTENCIJAL

RDIESTEZIJSKO MERILO STRESA

LITERATURA

Stanko Jurdana "Ralje i visak ivota" GZH, Zagreb ak La Maja "Medicina stanovanja" Akvarijus, Beograd Rudolf Ziher "Ralje vilinske", Zagreb Kolins "Misterije" Prosveta, Beograd Osman Hasanpai "Prirunik iz radiestezije", Zagreb Nataa Markovi "Bioenergija-mo isceljivanja", Beograd Chedomille Miatovich "The Memors of a Balkan Diplomatist" London, New York, Toronto and Melbourne: Cassel and Companz LTD., 1917 sr. 183-188. Madame de MERSEMAN "Le pendule magique", Paris 1931. godine. Mali kolski anatomski atlas "kolska knjiga", Zagreb William C. Lowe "Uvod u akupunkturnu anesteziju" Sportska knjiga, Beograd V.N.Pukin "Parapsihologija i eksperimentalna psihologija" Nolit, Beograd Peter Tompkins, Christopher Bird "Tajni ivot biljaka", Prosvjeta Zagreb