duan lazi† gojko - brana majski: dudik vukovar

Download Duan Lazi‡ Gojko - Brana Majski: DUDIK Vukovar

Post on 10-Oct-2015

232 views

Category:

Documents

14 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Streljanja 1942 godine u Vukovaru

TRANSCRIPT

  • DUAN LAZIC-GOJKO

    BRANA MAJSKI

    VUKOVAR, 1977.

  • IZDAVA:

    ODBOR ZA IZGRADNJU I UREENJEMEMORIJALNOG PARKADUDIK SKUPTINE OPINE VUKOVAR

    u Cast titovih jubileja40 GODINA NA CELU SKJ I 85 ROENDANA

    ZA IZDAVAA ODGOVARA: Zvonko Miki, predsednik Odbora

    RECENZIJA:Zika Tadi

    LEKTOR:

    prof. Sreto Batranovi

    NASLOVNA STRANA:Miroslav Aci

    KOREKTURA:Petar Zivkovi

    STAMPA: GRAFIKO IZDAVAKO PREDUZECE GRAFOSREM SlD PROLETER - V UKOV AR

  • Povest je ovo o zloinu.Roen u svetu i zagazivi po njemu da ga uniti, banuo

    je i u ovaj pitomi kraj, u ovaj mirni gradi.Najpre se mrnja uanila meu kue, sokake, avlije... Me

    u ljude.Iz crnog semena mrnje poeo je da se raa zloin.Ova knjiga je povesnica o njemu i njegovim crnim tra

    govima koji nee izbledeti dok je oveka. I u oveku srca.Ime Dudika nije upisano ni u jednu geografsku kartu. Ime

    Dudika ivo je uklesano u srca mnogih ljudi. I mnogih majki sremakih i slavonskih koji svoje poslednje veeri provode u tihom razgovoru s mrtvim porodom to ga zloin u Dudiku otre s grudi ivota.

    Ludovao je zloin ispod kronji dudova...Padali su ratari, skojevci, ene, vinogradari, devojke, rad

    nici, aci... Padali su ljudi samo zbog toga to su bili ljudi. I to su se zavetovali da e na svojoj zemlji iveti slobodno.

    Padali su ispod kronji dudova i uzletali meu zvezde ne- zaborava.

    r t v e zloina. Ali i b o r c i za javu slobode.Jer, opkoljeni smru, verovali su u pokolenje koje e se

    roditi, iveti i voleti pod ljudskijim nebesima.Bili su rtve. Ali i borci koji su se odluili za budunost.

    I puteve do nje poploali golim srcima.Grudobrani budunosti, primili su kiu metaka na sebe. Da

    ne bi stigla do nas.Povest je ovo o zloinu. I povest o borenju.Ova je knjiga u s p o m e n a . I o p o m e na.U ime onih koji su postali trava, u ime onih koji su iva

    radost i koji se vole i bratski grle, u ime ovekovih prolea ne smemo dozvoliti da se ludilo zloina ponovi.

    Bilo kad- I bilo gde.Ne smemo!Da bi se ovek mogao ovekom zvati.

    ore RADIIC

  • POLITIKE PRILIKE U VUKOVARU U PREDVEERJE DRUGOG SVETSKOG RATA

    Politike prilike u predveerje drugog svetskog rata razvijale su se nesluenom brzinom i dramatinou. Sve je poelo od onog momenta kada se ulo da je Dragia Cvetkovi, predsednik Jugoslovenske kraljevske vlade s jedne strane, i Vladimir Maek, predsednik HSS s druge strane, zakljuili sporazum, poznat u isto rij i pod nazivom Sporazum Cvetkovi Maek. U prvi mah i hrvatskom i srpskom narodu je odlak- nulo. Oseali su se kao da im je skinuta mora, koja ih je godinama morila. Mora, koju im je drugi nametao, a koje se nisu mogli osloboditi. Ali, to je bilo samo jedno kratko vreme. Ve prvi dani, sedmice i meseci donosili su razoaranje. Pokazalo se da Sporazum nije ni reio, niti je hteo resiti, hrvatsko pitanje. Sporazum, onakav kakav je zakljuen, bio je sasvim neto drugo. Radilo se o neem drugom! O podeli vlasti izmeu srpske i hrvatske buroazije, ili kako je to narod lepo i tano govorio, o podeli vlasti izmeu gospode. Kako je vreme sve vie odmicalo, tako se sve vie pokazivalo da Sporazum nije onakav kakav je narod mislio. Osim jednog dela hrvatske i srpske buroazije Sporazumom niko nije bio zadovoljan. Poveanja poreza i nameta na seljake bilo je napretek; eksploatacija radnikog sveta poveavala se iz dana u dan; na hiljade premetaja, otputanja i prisilnog penzionisanja slubenika, a politike slobode, umesto da se ire, suavale su se svakim danom. Bezbroj politikih hapenja. I, to je jo najgore, ovinistika strasti iz dana u dan uzimale su sve veeg maha. Usta- ko-frankovaki elementi bili su protiv sporazuma uopte. Oni su ga nazvali izdajom, a HSS izdajnikom. Osuivali su HSS to je uopte ila na sporazum sa JRZ. Jedan deo srpske buroazije, okupljen, uglavnom, oko Glavnog odbora Radikalne stranke, takoe je osudio Sporazum. On je tvrdio da je mandator kraljevske vlade Dragia Cvetkovi, prilikom voenja pregovora, prekoraio svoja ovlaenja i dao vie nego to je smeo dati. Isto tako su tvrdili da je Sporazumom, odnosno obrazovanjem Banovine Hrvatske, ugroeno Srpstvo. Pod parolom Srbi na okup poveli su iroku kampanju protiv Sporazuma. Tako je bilo u celoj zemlji, tako je bilo i u Vukovaru.

    5

  • Ali, u Vukovaru je bes oba (i hrvatskog i srpskog) ovinizma imao svoje tokove. Niko tada od Vukovarana nije znao ta je pisalo u izvetaju Generaltaba Jugoslovenske kraljevske vojske i mornarice za novembar 1939. godine o nekim zbivanjima u njihovom gradu. A taj podatak je vrlo vaan. U ovom izvetaju pie da je 18. novembra 1939. godine, u Vinkovcima, u stanu Marijana Bosanica, advokatskog pisara kod advokata Janjanina, odran jedan iri sastanak ustako-frankovako nastrojenih elemenata. Na kraju sastanka donesena je i Rezolucija, u kojoj su pozvani svi Hrvati, vojni obveznici, da se ne odazivaju na vebu i na ostala traenja vojnih vlasti. Isto takva rezolucija pie u tom izvetaju doneta je 19. novembra na sednici u Vukovaru i to na inicijativu i pod pred- sednitvom pomenutog Bosania.

    Iako je ovo momenat od kada su politike prilike u Vukovaru poele da teku brim i dramatinijim tempom, ipak neka lica kau da je toga bilo i ranije. Verujemo da je tako, ali tema nam ne daje pravo da se od nje toliko udaljujemo. Spomenimo ipak samo onu kratku i otru polemiku koja je u vu- kovarskom politikom ivotu izbila posle proslave prve godinjice uspostave i proglaenja NDH 1942. godine.

    U najveem zenitu ustake vladavine neka lica su se hte- la da nadmeu i pokau koliko je ko uinio za uspostavu NDH. Re je najpre o bivem gradonaelniku uri Senteriju. On je dao jednu izjavu Hrvatskom borcu, nedeljnom ustakom glasilu za Vukovar i okolinu, o tome kako je on organizovao proglaenje uspostave NDH u Vukovaru. To se nije svidelo Luki Puljizu, Stjepanu Majurdiu, Mati Garvanoviu, Antunu urkoviu i ostalim ustakim glaveinama u Vukovaru, pa su odmah reagovali i izneli podatke kako je dolo do uspostave ustakih ideja u Vukovaru. Neko od njih, a najverovatnije da je to bio Stjepan Majurdi, ustaki logornik, to e rei najodgovornija politika linost u vukovarskom srezu, napisao je lanak, kao odgovor Senteriju. I tada, a i kasnije na istrazi, Majurdi je rekao da su ustake ideje poele u Vukovaru tamo negde 19361937. godine, a osnivanjem Hrvatskog skauta. Glavne linosti, a i u upravni odbor, uli su dr Zvonko Seni, stareina skauta, a odbornici su bili: ing Fran Marijani, ing. Ivo Burmaz, Ljudevit Komeriki, Marko Matkovi, Stjepan Majurdi i drugi. Nije potrajalo dugo a Skaut je 1938. godine promenuo ime u Hrvatski domobran. Bila je to isto frankovaka organizacija i upravo toliko da je i rukovodstvo HSS reagovalo. Ono je objavilo jednu okrunicu svom lanstvu HSS-a, u kojoj pie da je Hrvatski domobran takva organi

    6

  • zacija koja je protivna idejama brae Radi i Hrvatske seljake stranke. Pozvalo je lanstvo da napusti tu organizaciju, zabranilo dalje njeno postojanje i zaplenilo celokupnu imovinu. Ceo upravni odbor podneo je, tim povodom, pismenu ostavku. Ali, s tim nije i prestao svaki rad na irenju ustakih ideja. Nekoliko preostalih lanova na elu s Markom Matkoviem, Antunom urkoviem, Matom Garvanoviem i drugim, osnovali su drugu organizaciju, pod imenom Uzdanica. I ova organizacija je bila, na svu meru, frankovaka.

    U maju 1939. godine je u Vukovaru osnovana nova organizacija pod imenom Hrvatski junak. Bila je to omladinska organizacija. To je upravo ona organizacija za koju su se u Vukovaru mnogi pitali zbog ispisivanja tada poznate ustake parole ZAP. (Ziveo Ante Pavelij.

    Ustake ideje irene su i u organizaciji Sredaa, neformalnom drutvu, uglavnom intelektualaca, koji su se sakupljali svake srede na odreeno mesto i po tome dobili ime Sre- dai. U tom drutvu se, u vidu slobodnih diskusija i tema, raspravljalo o najrazliitijim pitanjima iz oblasti spoljne i unutranje politike. Sve to propraeno kroz prizmu frankovako- -ustakih ideja i tumaenja. Ne treba ni spomenuti da su se i u Sredaima nalazili gotovo isti oni ljudi koji su bili u Ska- utu, Domobranu i Uzdanici. Primera radi to su Seni, Majurdi, ing. Fran Funtak, dr Svagel, Josip Pold i drugi.

    Ima jo dosta dokumenata koji govore o zaecima i irenju ustakih ideja u Vukovaru. Meutim, najvie se ponavljaju iste stvari u pomenutim dokumentima. Vredno je samo spomenuti jo to da su iz Vukovara, na kongresu u Zagrebu, kada je Skaut promenuo ime u Domobran, bili kao delegati: Marko Matkovi, Antun urkovi, Ivan Vranekovi i dr Zvonko Seni. Spominje se jo kao aktivan i Matija Vavitec, Ivan Bokaj i drugi. Vredno je jo istai da je grupa, okupljena oko Skauta, odnosno Domobrana u Vukovaru dosta otro rea- govala, kada je vlast zabranila postojanje Domobrana. U znak protesta ova grupa je odrala demonstracije u Vukovaru. Antun urkovi, Matija Vavitec i drugi izlupali su slike Tomaia Masarika, Eduarda Benea, koje su se nalazile u domu, nazivajui ih masonima i proengleskim ljudima. Istovremeno, Oni su ispisali parole ZAP.

    Posle ovoga, rad je nastavljen kroz novu osnovanu organizaciju Uzdanici i Hrvatski junak.

    * * *

    Osim srpskog dela Jugoslovenske radikalne zajednice, skoro sve srpske graanske stranke su istupile protiv Sporazu

    7

  • ma. Pod parolom. Srbi na okup one su isticale kako sad i Srbi treba da dobiju svoju Banovinu, Dravu, Srpsku jedinicu itd. Na tom planu, a pod rukovodstvom najveih srpskih ovinista iz Beograda, Slobodana Jovanovia, Dragie Va- sia, Slobodana Drakovia, Dragoslava Strnjakovia i drugih, poveli su najiru akciju za osnivanje jedne ovinistike organizacije pod nazivom Srpski kulturni klub. Najee ovinistike raspre vodile su se ba u ovim krajevima, na liniji Vinkovci Vukovar id Mitrovica Ilok. Za polaznu taku i okosnicu uzeta je granica, koja je povuena izmeu Banovine Hrvatske i Dunavske banovine. Na toj osnovi razvijao se itav ovinistiki pokret. Prvu vest o tome donela je vinkovaka Sl