dubrovacka knjizevnost-ispitna pitanja

8/10/2019 Dubrovacka Knjizevnost-Ispitna Pitanja

http://slidepdf.com/reader/full/dubrovacka-knjizevnost-ispitna-pitanja 1/89

Скрипта из дубровачке за групе 05 и 06

1.Опште одлике хуманизма у књижевности

Хуманизам је један вид ренесансе, прва фаза ренесансе. Развијао се крајем 14. века, а ренесанса има

замах у 15. и 16. веку.

Хуманизам и ренесанса (франц. „препород“) предсав!ају поновно ра"а#е ани$ке ку%уре, односнопрепород ку%уре пос%е &ред#е' века. со ако, предсав!а и промену циви%изације (ово је из

Маријиних бележака, те нисам сигуран на шта конкретно мисли; могуће је да мисли на

општеконтиненталну промену цивилизацијског тока, а можда и на први уплив западнекњижевности у српску књижевност). Хуманизам је прва фаза ренесансе и за$е је у а%ији крајем

14. века, а у ценру проу$ава#а је сам $овек (*+-/0 $ове$нос, у!уднос). 2ва епоха је

ус%ов!ена крупним соција%ним променама до%ази до свара#а 'ра"анско' дру3ва, а сица#емкапиа%а до%ази до развоја ураних средина. аквим ураним јез'рима су оснивани универзиеи,

под јаким уицајем ркве. 7ео'рафска окри8а (9мерика) и хе%иоценри$ни присуп ме#ају с%ику о

свеу, а 'ео'рафске при%ике по'одују и развоју универзиеа у :адови (%изина ;енеције), па су

'ра"анске породице својим синовима купова%е еманципацију (опет, нисам сигуран да ли мисли на

дуброваку или на италијанску књижевност). <апиа% је сворио маерија%ну азу за развој ку%уре=за успех је пореан новац, па се јав!ају мецене које маерија%но пома>у свараоце, а ови их

заузвра ве%и$ају у својим де%има. Хуманиси, који су има%и најви3е месо у оразова#у, сусмара%и да је цео све #ихов, а све у духу ос%оо"е#а $овека. 145?. је 3ампана прва к#и'а, а

3ампа#е к#и'а је омо'у8ава%о ве8у досупнос исих, 3о је по'одова%о развоју оразова#а. :рве

к#и'е су 3ампане у ира>у до 15? примерака, а називају се инкунау%ама (%а. -@*-A*BCко%евка).Хуманизам је ио фаза ренесансе, одре"ују8и да!и ок $ове$ансва и посепену еманципацију

сред#овековно' дру3ва. Хуманизам се од сред#е' века раз%икује по по'%еду на све (однос

индивидуа%но' и оп3е')D у сред#ем веку умени$ко де%о даје предсаву о сварноси свореној

Eо>ијом ми%о38у, а нај$е38и к#и>евни посупак је а%е'оризација. хуманизму писац посајесвесан сво' умени$ко' свара#а и у>ива у својој с%ави, док се писац сред#овековне к#и>евноси

одри$е сво' индивидуа%но' рада. 2н не доноси еманципацију ркве, она осаје ина са својимеи$ким кодексом. Fовије свара%а3во поку3ава да прика>е сварнос, а па>#а се придаје$у%носи. Римска радиција предсав!а упори3е. Хуманизам се кориси %аинским, а ренесанса

народним језиком. Хуманизам доноси о'рани$ену демокраизацију зна#а новац и познава#е

%аинско' језика су зна$и%и мо'у8нос 3ире' оразова#а, е су само ви3и дру3вени с%ојеви има%имо'у8нос ку%урно' уздиза#а. <рајем 14. и по$еком 15. века се насава про3ирује и до%ази до

кори38е#а 'р$ко' језика.

:ад ари'рада 145G. 'одине доноси изе'%ице са сока и #ихова зна#а. 9ника посаје ос%онацзо' с%и$них ми3!е#а, а узор писано' си%а је ицерон. Fасаје нова мисао о $овеку који нема

ни3а заједни$ко са $овеком сред#е' века.

2д%ика хуманиса је свесранос, а ренесансе разноврснос (вот д !ак"). менос посаје ва>ан

$ини%ац >ивоа, пора>#а умени$ких де%а пове8ава ра>енос уменика. сред#ем веку, уменик је зана%ија, а у хуманизму се уменик и #е'ова де%а цене. менос посаје вр%о мо8на, а јав!а се и

умени$ка криика. Hена преко уменоси доија нову у%о'у у >ивоу. месо Eо'ородице,

појав!ује се нека дру'а >ена, куризана (нас%е"е 'р$ке Хеере) у$ена >ена која окуп!а оразованодру3во и пру>а им „!уавне у>ике“(I). Hена посаје '%умица, моде% оразоване в%адарке. Jане,

Eока$о и :ерарка се смарају најве8им писцима епохе ренесансе. ;р%ина је за хуманисе

ан'а>ова#е !удских поенција%а се$ених оразова#ем у %и$ну корис у свакодневном >ивоу, аиспо!ава#е сопсвене су3ине је једно од основних на$е%а хуманиса. не%екуа%ац сред#е' века

1



је $овек конемп%ације, а хуманизма и ренесансе $овек конемп%ације и акције. песни3ву се

с%аве најизразиији ине%екуа%ци, а не Eо'. ;изија к#и>евноси је реори$ка, форма%но

савр3енсво је ци! израза. Kи%о%о'ија се смара корисном за проу$ава#е к%аси$них језика и де%а.:оеика хуманизма је нормаивна, заснива се на подра>ава#у анике. Ренесанса предсав!а да!и

помак ка индивидуа%изацији.

#дговор дао $икола %&, а ја ћу мало да додам&&&Хуманизам је насао у Риму, 3ирио се на све зем!е које су из%ази%е на Lедиеран док је исо$на

Mвропа и%а %окирана. Jуровник је ио самоса%на јединсвена др>ава до по$ека 1N. века.

Хуманизам озна$ава нау$ноOдуховни садр>ај појаве (ренесанса је усмерена на це%окупну ку%уру).9ни$ки $овек посаје узор с%оодно' $овека. а%ији %а.јез. поискује народни. & једне сране

хуманизам је ве%ики про'ресивни покре који 8е доси8и врхунац у рево%уционарном саву M.

Роердамско' и оса%их хуманиса, а с дру'е сране хуманизам је пуко копира#е спо!них ое%е>ја

анике у попуно новим ус%овима. 2сновна од%икаD универза%нос на нивоу е%ие прихваа#е%аинско' језика. Fајзна$ајнији ценри хуманиси$ких окуп!а#а и%е су академије у Kиренци,

Риму, Fапу!у= цвеају ракаи, еписо%е, расправе. 9кадемијама се приписују најве8е зас%у'е за

свара#е свеовне ку%уре. :оезија је за хуманисе узви3ени дар неа, а песници сварају под

о>анским заносом и свара%а$ким есом. :есник је пророк који поезију свара у проро$комнадахну8у. :о%ицијано ка>е да реа узимаи од свих к%аси$них ауора а не иденификоваи се са

#има. Хуманиси$ки ценри се на%азе у Jуровнику, <оору, на Хвару, у Pиенику, Qадру.

2. Хуманиста Винко Прибојевић о ловенима

'орана

;инко :риојеви8 је хуманиса, за$еник с%овенске идеје (с%ависи$ке мис%и). &варао је крајем 15.и по$еком 16. века. &а Хвара је, судије је завр3ио у :адови и о права и ео%о'ију. Qа време

оравка у :адови имао је при%ику да се срене са мно'им суденима из це%е Mвропе. &хваа да

Mвропа вр%о ма%о зна о &%овенима а и оно 3о зна је %о3е (о &%овенима 'оворе као о неоразованом

народу ез икакве про3%оси и ку%уре). :о повраку на Хвар посаје дирекор 'имназије. Jо%ази у<раков (:о!ска) 'де је ада ио искуп Lацеј Rеховиа $увени хуманиса који је најда!е ои3ао у

захвау да Mвропи предсави &%овене који су јој непознаи, дао је да се напи3е низ исорија

с%овенско' народа. &ам искуп је написао „сорију :о!скеS, један 'р$ки фи%о%о' „сорију Tе3кеS, а :риојеви8 је у хрваској каедра%и одр>ао 'овор „2 порек%у и исоријау &%овенаS

(15U5., Хвар). 2во је %иерарни хуманиси$ки спис, а%и и исовремено и нау$ни рака (позивао се

на :%уарха, :%инија, Eи%ију). 2во је прво де%о у ком се за$и#е и афирми3е идеја с%овенсва.2д%икује 'а динами$нос приповеда#а.

реприавање одломка који нам је по програму

2н прво указује на е3ко8е да се доку$и порек%о народа јер су се п%емена изме3а%а („замр3ен је

исорија #ихово' порек%аS), да и се окри%а а за'онека, неопходан је ве%ики руд. Fаводи даве8ина писаца под%е>е дикау пу%ике, не пи3е исину не'о оно 3о и пу%ика во%е%а да $ује.

:риојеви8 се предсав!а као Jа%маинац, ј. како он ка>е %ир, и зао ре3ава да др>и 'овор о

исоријској судини &%овена. 2н најпре украко ка>е о $ему 8е све ии ре$.&мара да је порено да при$а о по$ецима с%овенске исорије и по$и#е при$у о поопу и Fоју.

Fаиме, најм%а"и Fојев син Rафе је имао сина Vираса од ко'а су наса%и Vра$ани. Vра$ани су

'овори%и језиком Lе>ана, а Lе>ани су смарани %ирима. 2уда :риојеви8 зак!у$ује да су свинаса%и од Vра$ана. Qаим 'овори о Vр$анима и увр"ује 'ранице #ихове ериорије. Jок 'овори о

овоме, :риојеви8 наводи неке изворе како и покрепио свој од'овор. на крају износи своју езу о

порек%у &%овена.

U



:риојеви8 оја3#ава еимо%о'ију имена „&%овениS, од ре$и „с%аваS и даје пример с%овенска

имена. си$е да је а с%ава зас%у>ена, се$ена је ору>јем и крв!у Vирасових поомака. <а>е да су

9%ександар ;е%ики и 9рисое% и%и &%овени.7овори о изворима који 'оворе ко%ико су &%овени в%ада%и оса%им народима и да не заосају за

оса%им народима. :оказује конинуие #ихово' присусва.

2д ве%ике ва>носи је посвеа која је упу8ена хварском п%еми8у :еру ;иа'и8у. Рекао је да мно'ипи3у да и осави%и некакав ра' и да и изе'%и про%азнос и пропад!ивос сво'а де%а, а

:риојеви8 наводи да он о не ради зо' о'а не'о да и допринео оп3ем дору.

!. Хуманиста "лија #ријевић $анализа песама по избору%

$икола

%ија ријеви8 је најзнамениији дурова$ки хуманиса. :ои$е из две у'%едне дурова$ке

п%еми8ке породице (&орко$еви8 по мајци). Qавр3ио хуманиси$ку 'имназију у Jуровнику, а

3ко%ова#е насавио у а%ији, у Kерари. &а U? 'одина секао је ве%ику с%аву на песни$комакми$е#у у Риму за цик%ус !уавних песама посве8ен Рим!анки K%авији= е песме је од%иковао

пуени до>ив!ај !уави, ренесансни хедонизам и с%оода у опева#у >енско' е%а. Qа време оравка

у Риму доро је упознао ново, хуманиси$ко поима#е свеа и су3ину нових %иерарних

срем!е#а. :о повраку у Jуровник, ио је професор и рекор 'имназије, а имао је исакнуу у%о'уу в%аси Jурова$ке Репу%ике. Jавао је преднос %аинском језику над народним, писао је

дескрипивну, %и$ну и родо!уиву поезију, као и пос%анице. Lе"уим, исо ако је ценио ивредноси народно' >ивоа и свара%а3ва и о је исицао у својим де%има. Eио је исакнуи

родо!у и, изме"у оса%о', сасавио је спев о посанку Jуровника, у коме је с%авио #е'ову

исоријску и %е'ендарну про3%ос, „$асну в%асе%у“ и „мирне 'ра"ане“. 9уор је и првихк#и>евних расправа.

„Мене та брешчића два”

*ејан

овој песми даа је предсава во!ене, ј. K%авије (#ено име се окрива на крају) %ирски сујекнам окрива #ене физи$ке и психи$ке ква%иее како и моивисао своју о$аранос. Fакон о'

каа%о'а дра'иних осоина које су ина$е дае кроз поре"е#а, %ирски сујек консаује да она није са

ово'а свеа ве8 је она дар о'ова. мамо моив $е>#е %ирско' сујека и сазнајемо за препреке којесе посав!ају испред %ирско' сујека и онемо'у8авају му конак са во!еном. 2во је ипи$на

!уавна песма која се сасоји у ора8а#у %ирско' сујека дра'ој са изно3е#ем својих е>#и и

>е!ом да дра'а ус%и3и е е>#е. мамо предсаву саме дра'е и песник се у с%у>и поре"е#има, оно $ини на с%еде8и на$инD сјај дра'иних 'руди је ја$и од сјаја мразних вр%еи, о$и се пореде са

звездама, коса се пореди са з%аом, вра са с%оновом коси... Jак%е, дра'а је неко ко до%ази са сјајем.

:редсав!а#е дра'е сме#ује се дисисима који су дирекно ора8а#е дра'ој, у им дисисима

%ирски сујек окрива своје е>#е и своје посупке. 2н исовремено са предсавом дра'е окривасвоје намере предупре"ују8и мо'у8е не'аивно схваа#е акво' удвара#а. Wепоа дра'е, уоп3е,

$ари дра'е, преп%и8у се, и као да су узроковане #еним духовним осоинама, ј. #еном $едно38у.

Vоа%ие #ене %епое осварен је #еним духовним својсвима. Xена спо!а3#а %епоа иунура3#а %и$нос су у са'%асју и%и $ак у некој инеракцији. Tак, врхунац песникове о$араноси

дра'ом је зак!у$ак о #еном о>анском порек%у она је о>ја креација и #е'ов дар овоме свеу.

:есник се с%у>и специфи$ном фи'уром посав!а пиа#а %иска реори$ким и им својимпиа#има он предупре"ује непо>е!не од'оворе („Pо да у посав!ам замкеI Jа и %аскаве

просипам ре$иI...S). :есник сYм даје од'оворе.

:осоји с%ој %аинско' миа који он кориси у им својим поре"е#има. Vај с%ој поре"е#а кориси

опе у порреу дра'е као ви3е' и8а.

G



Fово у песмиO сме%ос %ирско' сујека. ако 8е касније при$аи о покорноси он се дра'ој са

импераивом ора8а и $ак хо8е да ом својом >е!ом опскри и во!ену, како и освари%и !уавну

везу и !уавни $ин. 2н сее назива и пасиром, 3о мо>е имаи разне е%емене мо>е да указује на један $ис виа%ни па'ански амијен у коме се осварује !уавни $ин Eо>ице и #ено' одарано'.

:есникова сме%ос у ра>е#у уоп3е не конрасира не'о као да је са'%асна са #е'овим уни>е#ем,

изацива#ем свих #е'ових својсава („&ве пред !уав!у падаS). це%ој песми в%ада ок%он од о' неко' прииска спуаноси, $ак ок%он и од мудроси. Vо је једна

раска%а3на, неспуана емоција. :ризор који %ирски сујек >е%и да му дра'а дY, о је призор

на'оси, о је момена који садр>и есмрнос, ве$нос.„Мекша од киселог млека”

*ејан

2вде се дра'а %ирско' сујека указује као еери$но, неухва!иво, $ак 8уд!иво ви%инско и8е (на

самом по$еку се дефини3е #ена појава). Fије разре3ено да %и је о реа%на дра'а, ј. да %и су ипризори оди'рани и%и је она фаназија која се пред о$екиваним а никад освареним моменом

измакне. ма доса е%есноси, ј. ероизма, мо>е се ре8и да је опис наура%иси$ки. Fаро$ио се

на'%а3ава дра'ина пу, сјај #ене ко>е, 3о указује да је она со%арни принцип, не3о %иско

о>анском. Fарајају се $инови који увек осају недовр3ени (%ирски сујек ра>и по!уац у усаа дра'а 'а по!уи у ораз) и у се уо$ава одре"ена прави%нос. Jра'а је дак%е еери$на и

неухва!ива. Wирски сујек сее пореди са ана%ом, ко'а во8ка мами и са%но када и посе'нуо за#ом, изми$е се. Fа крају %ирски сујек поку3ава да уи$е на дра'у, пос%ед#а два сиха су у

импераиву, у он ра>и од дра'е да 'а не заварава.

$икола„Lек3а од кисе%о' м%ека“D

O !уавна песма

O ипи$ан ре'исар појмова опис девој$ино' физи$ко' из'%еда, е%о је доминанна оја, све%ос

O е%ина пуи арисокраска префи#енос и духовнос (п%аониси$ка концепција идеа%не дра'е)O пореди је са с%икама из природе

O #ена %епоа увек изми$е #е'овој спосоноси да је предсави

O с%ика девојке $ија је рука под м%азом водеZона му прои$ке кроз руке као вода моив $у%но'у>ива#а

O уноси е%емене $у%носи, ероско' до>ив!аја и девојка у оме у$есвује, а%и она изми$е, е муке

хиперо%и$но пореди са Vана%овим, а%и о је афекирана скромнос, $ији се ци! види у поеникоја је на крају песме позив да му се она препуси

O ова песма не опева само >енску %епоу ве8 и >енску 8уд

O осе8ај про%азноси, порука је да реа у>иваи

O опис е%есне %епое пре%ази у с%ав!е#е е%есне %епое и у>ива#а, којим 8е искорисии >ивоO није пераркиса, а и написао је само 1G песама посве8ених K%авији

„Празник у затвору”

*ејан2ва песма је у форми пос%анице, по$еак и крај су у апосрофи песник се ора8а адресау

(извесном 7ради8у). &амим им 3о песма по$и#е и завр3ава се апосрофом, она има заворену

срукуру. 2сим о'а, песма се мо>е ра3$%ании на ри де%а. :осоји и а%узија на ио'рафскедаоси, писац је амновао. Fајду>и део се ави пара%е%ом изме"у Хрисово' ро"е#а и са#а

%ирско' сујека. Vи до'а"аји повезани су природном асоцијацијом празником, по3о је време

Eо>и8а. 2н наводи примере из Хрисово' >ивоа ј. ренука #е'ово' ро"е#а, износе8и их у

најо!ем све%у и кроз конрас посредсвом пара%е%изма наводи свој с%у$ај, а%и у не'аивном

4



све%у. Wирски сујек пореди дан у завору са ;е%иким пеком који је у хри38анској ре%и'ији

нају>нији дан, и ка>е да му је дана3#и дан у>нији од ;е%ико' пека. <асније нам он окрива

своје са#е да је вр'ну у амницу, наводи да је о у$ини%о ;е%ико ве8е, ок%а#а се опу>и даније с%у>ио оа[ини, приказује сее у све%у париое спремно' на рану одрану зем!е. 2сим

о'а, %ирски сујек који је, како сам ка>е, неправедно опу>ен и а$ен у амницу и самим им он је

симо% >рве. Vо се посено повр"ује уво"е#ем пара%е%е са Хрисом.Qаним!иво је о 3о у овој песми и у песми „Lене а ре3$и8а дваS имамо презеновано схваа#е

уменоси. песми „Lене а ре3$и8а дваS %ирски сујек пореди своје пева#е са %аудовим

појем, 3о нам 'овори да он има високо ми3!е#е о својој уменоси, ако не о онда мисао о омеко%ико је сама уменос узви3ена. овој песми, %ирски сујек успосав!а заним!иву везу изме"у

сиуације и сво' а%ена. 2крива да је доспео у непри%ике зо' одре"ено' веровано вера%но'

исупа који он са једне сране каракери3е и као неспуанос и с%ооду $исе ре$и која је према

#е'овом '%еди3у ср> уменоси ј. поезије.2ву песму он завр3ава перспекивом на уду8нос јер 8е кроз $еири дана напусии амницу (о је

најпоузданији подаак који имамо), а с дру'е сране предви"а повраак мора%не равное>е у којој 8е

нево!а сна8и #е'ово', нама незнано', проивника. Vај непријае! носи универза%но з%о јер се

каракери3е као си%а која је посек%а и Хриса и мно'е Хрисове с%еденике.о$ава се одре"ена управ!енос на све временске димензије про3%ос, сада3#ос и уду8нос.

:ро3%ос се повезује са Хрисовим ро"е#ем, и помо8у о' до'а"аја се саијају све е димензијевремена на неки универза%ни на$ин. &ада3#ос је ово #е'ово са#е уамни$еноси, а уду8нос

предсав!ају #е'ова нада#а и предви"а#а. 2н је свему оме хео да дY универза%ну е>ину. :о3о

је ре$ о пос%ани$ној форми, завр3ница је даа као ора8а#е адресау, са >е!ом да се #е'овомзива#у дY неки оп3и смисао.

$икола

„:разник у завору“

O према спо!а3#ој форми пос%аница (ора8а#е пријае!у, ио'рафски подаци), а по су3ини%ирска песма е%е'и$но' она, са париоским е%еменима

O по срукури, раз%икујемо ри де%а песмеD 1) ренуно са#е, U) раз%о' завара#а и G) нада се да 8е

се непријае!има све враииO конрасиD 8е%ија\дом, 8е%ија, 8е%ија\и%ијске појаве, мир\немир

O и%ијска предсаваD све се де3ава на Eо>и8 даје конрас #е'ово' несре8но' дана и Eо>и8а

O по$еак и крај умени$ко' де%а симо%и3у у%азак и из%азак из дру'о' свеаO исповедноOе%е'и$ни он

O повезива#е моива конрасом

O „ај ми је дан у>нији не'о ;е%ики пеак“ конрасD нају>нији дан\најсре8нији дан

O ку%минација конрасаD не смара вредним празник Хрисово' ро"е#аO 'овори да није крив, да није издајник

O уводи доса е%еменаа из ани$ке к#и>евноси сред#овековни ск%опови наса%и од ани$ких

O су'есивносD Хриса су разапе%и, #е'а осуди%иO си%изацијаD 1) немо8 изоп3енос, рези'нација

U) сна'а

G) ку%минацијаO реорска пиа#а

O упореа ани$ких моива у и%усрацији својих па#и

O екск%амаивне форму%ације

O узди>е сее (свој дар којим је с%у>ио оа[ини)

5



O пори$е своју по'ре3ку и даје своју одрану реорска расправа

O мисаона јез'ра, сав који хо8е да пренесе није о%ико %ирски

O поди>е он, узуркане срасиO це%а је песма компонована на реорски на$ин придоија#е па>#е, емоивни ск%оп

ку%минација, завр3еак це%ине

„Eе>и3 и не8е3 у м%адос 3о несанку хиа...I“DO по$еак и крај носе ису порукуD не реа паии над >ивоом, ве8 искорисии м%адос

O најду!е >ивоно искусво је у>ива#е у !уавном заносу са дра'ом (и духовно и физи$ко спаја#е

са во!еном осоом предсав!а есмрнос)O ријеви8 никада не раскида са сред#им веком све 3о је дао на у>ива#е је од Eо'а (Eо>ја

>ивона радос)

O цео ок песме је ду'о уе"ива#е (недоси>на, идеа%на дра'а).

&. 'омпози(ија петраркисти)ко* кан(онијера

'орана

Lоиви у !уавном канцонијеру ни>у се по уса!еном редос%еду, од моива прво' сусреа па све до

ренука кад дра'а умире.

:рви моив са којим се сре8емо у ипи$ном пераркиси$ком канцонијеру је моив !уавно'сусреа. Vај моив 8е се касније понав!аи и мо'у се праии све уои$ајене фазе кроз које %ирски

јунак про%ази.Wирски јунак када је први пу у'%едао своју дра'у за!у!ује се исо' ренука. <аракериси$ан је

на$ин на који се !уав усе!ава у ду3у %ирско' сујека, $есо он ива по'о"ен !уавном сре%ом

која је уперена из дра'ино' по'%еда к срцу %ирско' сујека. &ре%а је мио%о3ки моив, нај$е38е се'овори о 9моровој сре%и, овај моив се јав!а код :ерарке, Lен$еи8а и у пасора%ама (наравно икод многих других песника, али ја овде наводим оне код којих сам ја сретала овај мотив).

Qаим, %ирски сујек од ренука за!у!ива#а посаје ро своје дра'е, јав!а се моив !уавно'

с%у>е#а. Wирски сујек неизосавно паи, и о је моив који се јав!а скоро у свим песмама. :а#асе јав!а зо' неузвра8ене !уави. Tесо песник мо>е и8и јо3 ду!е у ср> само' про%ема и

приказаи нам каа%о3ки с%ику !уавних мука кроз које про%ази зо' неузвра8ено' по'%еда. Jра'а

не ора8а па>#у на %ирско' јунака и о је у по$еку узрок јунакове па#е. Wирски јунак ад ра>исапаника, а сапаник мо>е ии природа и%и нека ви3а си%а која 8е уицаи на дра'у да 'а по'%еда.

2сим о'а, он има пореу да дра'а зна за #е'ову па#у. Tим јунак доије по'%ед, пре%ази се на

с%еде8и сепен ра>е#а !уавно' задово!сва. Jак%е, прво је $езнуо за по'%едом, а сад ра>ипо!уац. Jра'а је нај$е38е недосупно и8е мо>е ии у"а ј. „у друзијех јес руциS. Qао

наи%азимо и на песимиси$ку с%ику, на !уав се '%еда као на најве8у несре8у, као на зир свих за%а.

Rав!а се моив !уавно' прок%есва, и ај моив је ус%ов!ен дра'иним пона3а#ем, она је х%адна и

нема ми%оси, #у !уав не мо>е да доакне. !уавни канцонијер мо'у ии ук!у$ене песме о !уавном сусреу на прозору. Wирски сујек

изјав!ује дра'ој !уав а она присаје и узвра8а му по!упцем. ову скупину песама ук!у$ује се и

посена 'рупа, 'де за!у!ени пар изводи !уавну и'ру („и%и хо8] и%и не8]S). :осоји и моив!уавно' дарива#а, %ирски сујек дарује дра'ој цве и е песме нам преносе да је %епоа дра'е у

са'%асноси са %епоом цве8а, ова 'рупа песама је у функцији с%ав!е#а #ене %епое.

Vако"е, након моива сусреа јав!а се и моив зак%еве на вернос, ад %ирски сујек изри$е сеик%еву уко%ико икад уде заво%ео неку дру'у. <од Lа>иради8а у !уавном канцонијеру посведо$ен

је моив !уавно' неверсва, описан је %ик невернице као неко' ко се %а>но к%ео у вернос.

Lоив мрве дра'е је пос%ед#и моив у !уавном канцонијеру, %ирски сујек 'овори о осоинама

које је дра'а поседова%а за >ивоа, она је памена, п%емениа, вредна, и веровано а3 зао, као и

6



све нај%еп3е, умире прерано. Wирски сујек је сме3а на врх „ре8иех неесаS, ј. у рај. оквиру

ово' моива јав!а се моив усам!еноси, песник је одвојен од дра'е и зао он куне свој удес. :осоје

и песме 'де је приказана с%ика %епоице која спава у природном амијену, на ај на$ин се у%а>авасмр умр%о' и8а.

&%&+ нисам користила никакву литературу да бих одговорила на ово питање&

$иколаFа$ином пева#а у „<анцонијеру“, :ерарка је унео преокре у песни3ву. први п%ан иси$е

сопсвену индивидуа%нос и су%имира је у дуоко инроверну исповес. :рисуна је

е'зисенција%на распо%у8енос песни$ко' сујека изме"у ре%и'иозно' и индивидуа%но'.:ераркиси$ка поеика, као део поеике ренесансе, предсав!а опозицију сред#овековном

поеском сисему. „<анцонијер“ се првенсвено сасоји из сонеа, а :ерарка 'а никада није

звани$но поде%ио на два де%а. уводном сонеу, песник се са временске дисанце, са искусвом и

пун 'ор$ине освр8е на про3%ос и м%ада%а$ке дане. ;е8 на по$еку „<анцонијера“ се на'ове3авајунеки од к!у$них моиваD !уав, о%, уза%удна нада, покаја#е, кона$но сазна#е. Распон %ирскоO

реф%ексивно' ре'исра је 3ирок и кре8е се од ексаи$ких до>ив!аја !уави преко 'орке

рези'нације зо' смри во!ене до кона$но' покаја#а и вере у Eо'ороди$ину ми%ос. :ерарка је

усановио и кодекс >енске %епое и кодекс осе8а#а.ре пераркиси$ко' „!уавно' романа“D %ирски сујека је песник, и певају8и о !уави, он

заправо пева о сеи. Rедан од :ераркиних новиеа је и пева#е о е'зисенција%ном немиру, о $е>#иза о>анским и емоивном расцепу који 'а уда!ава од о>анско. мени$ка вреднос се о'%еда и у

форми, на јези$коOси%ском п%ану, зву$ној и рими$кој ор'анизацији сиха. Jе%ови пераркиси$ко'

!уавно' романаD !уав на први по'%ед, опос дра'е на а%кону и%и прозору, опис >ене која је!уав изазва%а (п%аву3а , „идеа%ни порре ренесансне >ене“), исказива#е песникове ду'е,

ои$но седмо'оди3#е па#е, узвра8а#е !уави, рези'нација и окреа#е од зема!ске ка о>анској

!уави.:ераркиси$ки соне се сасоји из 14 сихова, и о изD два карена са римом аааа и два ерцеа

са римом цдецде и%и цдцдцд и%и у некој дру'ој форми, а%и ез завр3но' куп%еа. :ауза у развоју

мис%и, по прави%у, до%ази након осмо' сиха, да и доприне%а уиску независно' јединсва окаве,3о уједно предсав!а умени$ки најкомпакнији и фоно%о3ки најефекнији оразац. &есина$иаоца изв%а$и из окаве и нереко до%ази до преокреа у развоју мис%и.

+. 'ан(онијер ,ишка -ен)етића $анализа песама по избору%

-убавне и . сатирина песма 'орана

#е'овим песмама је на'%а3ена ема сензуа%не, узвра8ене !уави. :рипадао је напу!ској 3ко%и

која се о'ра"ује од неких :ераркиних идејаD изосанак неоп%аонизма, на'%а3ена сензуа%нос е сепесници при%и>авају пу$ким о%ицима а напу3ају соне. Fајве8и део опуса емом нас%е"ује

пераркизам описује се %епоа песникове дра'е, а%и Lен$еи8 де%ом песама одсупа од к%аси$но'

пераркизма е опева сре8у ус%и3ено' !уавника. 2сим пераркиси$ких уицаја у опусу се на%азе

и е%емени сред#овековно' песни3ва, и%о као уицаја прованс%аске руадурске %ирике и моивас%у>е#а, и%о као %екси$ко' уицаја нема$ке ку%уре. 2$и је уицај пу$ких моива у

сред#овеков!у, а поја$ани уицајем срамоизма, попу рима народне песме, а јав!а се и

упореа ума#еница („к%аденац водицеS), преузима се сих из у'ар3ице (15Oерац). :есме сусиховане у двосруко римованом 1UOерцу дурова$ко' ипа, 1UOерцу са непреносном римом и

секундарним цезурама након G. и N.с%о'а, уз '%авну цезуру након 6.с%о'а (нпр. „<оји $и3\ сеј

пјесни\\ мо%им е\ весе%оS), са изузеком G песме у 15Oерцу (^_`).

`



:есме су ве8ином !уавне емаике, $есо у акросиху имамо имена >ена којима је песма

посве8ена, а посоји и неко%ицина саири$них и мора%ноOреф%ексивних и 11 ре%и'иозних песама

посве8ених Хрису. Jоминира ипп изјавне и%и дија%о3ке, односно апе%аивне песме, при $ему сео не односи на све песме (нпр., песма „:рви по'%едS нема апе%аивноси). Rав!ају се и G песме у

којима је казива$ >ена а каракери3е их једносаван песни$ки језик, јав!а се моив >енине >уд#е

за одсуним изараником.„Први поглед” (песма бр!"

Моја анализа

Wирски сујек 'овори о дану када је први пу у'%едао дра'у. Jа је на'ове3ај идеа%но' крајо%икаDзора, про%е8е, предео пун цве8а и зе%ени%а. Qора је археипски моив који се изједна$ује са фазом

про%е8а у к#и>евноси, на'ове3ава нам ведрију емаику, у овом с%у$ају о је опос сусреа са

во!еном осоом и момена%но за!у!ива#е. Wирски јунак је по'%едао кроз прозор и видео на

дру'ом прозору дра'у која је %еп3а од ви%е. Jа је опис ренесансне %епоице. :рво се на'ове3ава#ено п%еменио порек%о и 'рациознос „ораз наки8ен у с%ави вас појеS. Qаим, даа је с%ика

„'оспојеS која седи у е%ом руху, 3о је а%узија на мора%ну $исоу а%и и 'ордос (сама ре$

„'оспојаS а%удира на 'орду %епоицу). 2на је пуси%а косу након 3о је виде%а %ирско' јунака, како

и сакри%а своје %ице 3о јо3 ви3е прив%а$и посмара$а. Vу се ве8 о!е ос%икава психи$кипрофи% дра'е. Fакон 3о је ома"ија%а посмара$а, она скуп!а косу праве8и венац и осав!а два

з%ана прамена да јој прекрију $е%о. пос%ед#а два сиха описује се #ен од%азак са прозора и са#епосмара$а ј. %ирско' јунака који посаје „'ор$и нер пе%инS.

„#ла$ена ти и сва тво%а л%епота” (бр&6&"

Моја лоша анализа2ва песма је препев $увено' :ераркино' сонеа abc. спевана је у дванаесера$ким дисисима, у

непарнима се с%еде пераркиси$ка на$е%а а у парним се на'%а3ава сензуа%нос. :ераркин

п%аониси$ки завр3еак с%ав!е#а духовне !уави према Wаури, као #е'ове инспирације и музе,

ероизира, ме#а е%е'и$ан он у диирампски, а у среди3у ви3е није %ирски сујек не'о ероскидо>ив!ај во!ене осое („E%а>ена !епос ва, %а>ена ва м%адос \ пок%и се у мени сва дарова за

радосS).

Wирски сујек овде с%ави дан, $ас, месец, када је видео дра'у и када је зо' #е паио, ве%и$а па#уза #ом и о% који осе8а.

„'ена епота потам)у%е славу *елене и +укре,и%е те наличи -енери”(бр.5/"

*ејан акросиху имамо песниково имеD Pи3мундо. прва два сиха ви%а у%ази у !удски кру' и

засе#ује 'а све%о38у. е%а сиуација оди3е амосфером окрове#а, прекида изненадне појаве које

сварају сна>ан ефека O на п%ану спо!а3#е' свеа односно ко%а у које ви%а у%ази и на п%ану

%ирско' сујека. Jру'а свар коју сазнајемо на п%ану ефека ви%ине појаве у !удском ми!еу јесеесенција охо%оси садр>ана управо у ој #еној појави. :редсав!ен нам је #ен %ик у покреу,

динамици= предсав!ен нам је #ен ход, и а с%ика се поја$ава поре"е#има са серафимом и ор%ом

пуником, дак%е, и8има која се од%икују си%овиим %еом, који оди3у својом мо8и инеухва!иво38у. Fеои$нос се о'%еда оме 3о се дра'а доводи у везу са му3ким и јаким

е%еменима. Qаим, са сво' %и$но' санови3а, %ирски сујек упоре!ава %а>и предме

поре"е#а, !упко' <упидона, задр>авају8и сву ефекивну си%ину појаве дра'е. Xено %ице сепоисове8ује са 9моровим ору>јем а сам %ирски сујек насупа као де%ано %ице, као %ирски јунак,

окривају8и нам своју %и$ну реакцију у понизном 'есу, мо>да пре у 'есу посрам!еноси и

'ануоси.

^



2каракериса8е дра'у афекира#ем сво' уни>е#а. 2пе, у овој песми насупа кори38е#е моива

пице као о%и$е#а си%е. Wице које по'а"а з%аним сре%ама осим повезива#а са преходно

поменуим <упидоном, мо>е се ума$ии и с%и$но38у са познаом предсавом сунца. 2ваквомнеесном предсавом дра'е, развија се моив све%оси присуан јо3 с првом ре$ју у песми.

:охва!ује се и афекира дра'ина %епоа, посав!ају8и се изнад ани$ких узора (Хе%ене и Рим!анке

Wукреције). мамо јо3 један с%у$ај афекира#а %епое наприродном предсавом морских нимфи,односно сирена. :осоји у песми о'ао кори38е#е ани$коOмио%о3ко' и ани$коOку%урно' с%оја

уз с%оодну инерпреацију. Jак%е, сирене се предсав!ају као хор посав!ен да с%ави дра'у,

;енерин двор као #ено сани3е. Qаним!иво је о 3о до%ази до одре"ено' ме3а#а по радицијама раз%и$иих а по смис%у компакних с%ика и%ии предсава, па имамо нпр. ;енерин пресо% и

ан"еоски двор. Vу до%ази до ме3а#а па'анских и хри38анских симо%а.

:ос%ед#е поре"е#е којим се завр3ава песма ук!у$ује с%ику еденско' ми!еа као Bd@*0 +de-*0O,

односно цвене %иваде. Wи$ни дојам дра'е од си%е на којој се преходно инсисира%о посаје осе8ајне>не и анане ајансвеноси.

„Мо%а молитва”(бр&/"

*ејан

:о каракеру има о%ик мо%иве, исписана је у U.%ицу, ј. у апосрофи ви3ем и8у на $ијој се си%иви3е инсисира епиеом „свемо'иS и једној засра3ују8ој енормној димензији и8а на коме

присупају умр%е сени предсав!ене као '%асови $име се конрасно поја$ава по%о>ај о' ви3е'и8а према свему свореном. :ример за е енормне димензије имамо у консрукцији „ве%ја в%асS.

Wирски сујек исказује $е>#у за сасанком с %и>#има, у $ему са'%едава ексаи$ни момена

попуне сре8е спрам које смр де%ује ни3авно, $ак и као природан и прихва!ив свр3еак и ус%овпо'оде са Eо'ом. Wирски сујек завр3ава проми3!а#ем и оне песимиси$није а%ернаиве при

$ему духовно, ј. %и$но уни>е#е и о$ај повр"ују самодесрукцијом као јединим из%азом. Wирски

сујек консанно кроз песму сее предсав!а као умр%о' који 3апу8е и име афекира свој $ин

с%аоси.„1ло од 2отора” (бр63"

'орана

2во је прва саири$на песма у дурова$кој к#и>евноси и уједно и прва која уноси аникооранскуему у ову поезију. <оорани доносе немир свуда, 'де 'од се на"у насаје сва"а и 'а%ама. ;е8 у првој

срофи се види не'аивна с%ика <оорана која 8е се јо3 проду!иваи. Wирски сујек их пореди са

куко!ем. <а>е да су <оорани из%о>ени подсмеху и $есо их про'оне „ер на #их јо3 звоне јакинона о%акS (а%узија на народни оред расерива#а о%ака диза#ем ве%ике уке. наредној срофи

%ирски сујек исмева про>др!ивос наводе8и да <оорани зову $овека „'%адникомS јер им је храна

најва>нија. Храна је <ооранима најве8е задово!сво, по храни се познаје ко је ме"у <ооранима

в%асе%ин.Fа крају песник упозорава Jуров$ане да се $увају <оорана зо' #ихово' опако' језика.

. /оре 0ржић Послани(а ладоју3

'орана„:ос%аница &%адојуS је у форми пос%анице а%и по садр>ини о је !уавна песма. Lо>е се 'овории

о #еној комп%ексноси уду8и да имамо „песму у песмиS, ј. композиција је прсенаса. :есма је

ведра и има 3а!ив он. Fа самом по$еку песник нам иденификује адресаа, наводе8и #е'ово имеи „професијуS („по ди%у пјеснив$е пјеснивиS). дру'ом сиху песник изри$е 3а!иву к%еву

адресауD„ако е кроз ви%у !увен '#ив не о'#ивиfS, а к%ева подси$е ма'ијском функцијом

адресаа на за!у!ива#е у ви%у, по узору на gумира који 8е ии помену у наредном сиху.

N



Jак%е, у ре8ем сиху имамо инерексуа%ни коменар, песник >е%и адресау да 'а ома"ија ви%а по

узору на gумира, јунака из #е'ове пасирске ек%о'е.

наредним сиховима имамо песников сав о поеици. :есник ра>и од пријае!а да му по3а!есме3ну еседу која 8е ии у функцији %ека. Jак%е, песник овде на'%а3ава да су 3а!иви сихови

корисни јер изазивају смех који поо!3ава распо%о>е#е и самим им проду>ава век $овеку.

Qаим, песник прави а%узију на оравак у &ону, 'де је је време проводио на с%еде8и на$инD „Vамнодан, п%а$но но8 проводим ез мира, \ а др>а дух ни мо8, срце се подира.\ Fи пи8а, ни пије, ни3а

ми не пруди, \ не' венем јак цвије кад сјевер опруди.S ;а>ан је момена за!у!ива#а у се!анку,

која је како ка>е песник, %еп3а од ви%еD „висока и анка, румена и е%аS, и не само о, песникхиперо%изује #ену %епоу O када она про"е по!ем све процвеа за #ом. <ао пе$а #ене %епое је

сих у ком песник ка>е да не мо>е ни при%и>но описаи #ену %епоу. Wепоа се описује и

посредсвом реакције дру'их, на #ену %епоу није нико равноду3ан, па $ак ни они из најви3их

са%е>а.Fа крају, песник се опе ора8а адресау, упу8ују8и му 3а!иву к%еву, ка>е да 8е 'а прок%еи ако му

не у$ини оно 3о је на по$еку ра>ио од #е'а.

4. /оре 0ржић 5адмио и 6убмир3

'орана2во де%о је крака пасирска ек%о'а, успосав!ен је дија%о' изме"у два пасира. Ре$ је о сукоу

изме"у #их (% / за оне који нису итали / наравно, не мислим на !изики сукоб него на сукоб миш-ења), они су конрасно посав!ени. :исац се с%у>и еимо%о3ким с%ојем, даје јунацима

ипизирана имена. ;е8 по #иховим именима мо>емо зак!у$ии не3о о каквим каракерима 8е се

'овории. Радмио је предсавник реа%но', свакодневно', а gумир предсавник иреа%но'(фикивно'), мо>е се ре8и да је он сYм песник (ј. да се песник поисовеио са својим %иком пасира

gумира).

Fа самом по$еку, Радмио с%уи по пона3а#у да се gумир за!уио и пиа 'а да %и 'а је заве%а

ви%а. gумир заим описује на$ин на који се за!уио срео је на оа%и језера ви%у која раз'%еда%епоу природе. ;и%ина %епоа се пореди са со%арним принципима, јунак се пиа за #ено порек%о

да %и је од нееса и%и од сунца. 2на је сва у е%ом, 3о је показае! $едноси. Vа $еднос 8е се

заим поврдии и у наредним сиховима уду8и да је ви%а завеова%а своју невинос о'и#и Jијани(за3иница $едноси). <ао ипи$ан пераркиси$ки моив, јав!а се моив роова#а. ренуку

када ју је у'%едао, gумир посаје #ен „ро куп!ениS. Rунак ое8ава да 8е зо' ви%е >рвоваи цео

свој >иво, 3о је ипи$но за пераркизам.Радмио има функцију резонера, поку3ава да 'а одвраи, да 'а савеима и ар'уменима уеди да

'ре3и. Vу Радмио износи свој сав о !уави, ка>е да је !уав опора као оров и да реа да је се

к%они, амо 'де се она јави е3ко ју је ок%онии. Радмио поку3ава да уеди gумира да осане у

се%у, подсе8а 'а на %епоу се%а, на про%е8е, 'овори о „'издавим се!анкамаS. gумир не присаје дапос%у3а пријае!а, од'овара да 'а само Eо' мо>е враии, да је !ув према ви%и ве$на а све оса%о

је про%азно. gумир $ак прона%ази и ар'умене који су у конрасу са Радмиовим савом и износи

све мане се%а O ка>е да про%е8е у се%у крако раје а онда до%ази зима. 2н ипак од%у$ује да оде ира>и своју ви%у. Радмио је у>ан зо' #е'ове од%уке, вра8а се да $ува садо и наводи да 8е му се

мајка на!уии ако из'уи садо. gумир му осав!а имовину и 'овори 3а да ради као нека

врса есамена. Fа крају се опра3а од пријае!а.

7. Песник /оре 0ржић $анализа песама по избору осим Послани(е ладоју%

*ејан

„4ра$а %е од злата лепша нер пролит%е”(бр!"

1?



акросиху имамо име 7иореа. :оре"е#е је про>ео %иком з%аа, односно дра'о' меа%а и природе

у виа%ном периоду који је при%и>ава с%ици идеа%изовано' рајско' преде%а. Jра'а се предсав!а

као ви%инско и8е оасуо „ми%о3ом неесаS односно нееским својсвима која се у #ој мо'упрепознаи. Jра'а је описана по к%и3еу. <осе су јој попу з%аних >ица, про>ее енер'ијом вера и

покреа. 2$и јо попу звезда испу#ене све%о38у 3о повр"ује раније поменуу везу с нееским.

2рве су окаракерисане у савр3еноси поеза %иније. Wице одра>ава спој е%ине и румени%а каодва својсва у ори про>има#а. <у%минација афекира#а #ене еери$носи јесе у препознава#у

#ене појаве као ан"еоске. са су, као и орве, осоена својом не>но38у, крхким и синим

ненаме!ивим о%иком, 3о кон'руира са музика%но38у #ено' '%аса. Xен смех као и '%ас, иакоаудиивно својсво, предсав!а се визуе%ним средсвом (исером).

<ориси се моив воде као е%емена $исое, прозирноси и све%оси. Vим моивом се с%у>и

%ирски сујек на крају да иска>е своју $е>#у као >е". опису дра'е каракериси$на је ана%о'ија

са Jијаном, 3о повр"ује нимфи$ну природу, а%и уноси и једну нову си%овиу димензију у #ен %ик.„а)еном ср,у тра$им ли%ека” (бр/0"

9кросихD 7иореа (hореа). :о$и#е фи'уром понав!а#а која повр"ује ме%анхо%и$но осе8а#е

унуар песме. спосав!а се пара%е%изам изме"у духовне покре!ивоси и >ивоно' пуе3есвија,

везе изме"у ва#ско' и унуар#е' свеа, 'де се зива#а у поо#ем узимају као узро$ник де%ова#а успо!а3#ем свеу. :ро>има#е спо!а3#е' и унура3#е' исказује се ку%минаивном ексазом и8а

које се 3ири ван сее до опасних 'раница смри у напону да досе'не во!ено и8е. :осоји е>#а дасе у уду8ем времену нади"е сада3#е ропско са#е $арима дра'е у које ина$е спада и надзема!ска

духовнос. Fе'аиван зак!у$ак, поврда непоедивоси емоције, свр3еак је $ак а%хемијскоO

медицинске пора'е %ирско' сујека. перспекиви управ!еној ка уду8носи %ирско' сујекаса'%едава сопсвену смр и свр3еак сво' >ивоа као период зиме која оухваа #е'ово срце ра#ено

!уавном сре%ом. 9социра на о!ку која у временском року вр3и десрукцију и на'риза#е еме!а

и8а. &%иком уијене не>не поју8е пице %ирско' сујека инсисира на одре"еној $исои и

п%емениоси своје смри. дение !удско' и8а види се у емоивној равни $овекове %и$носи.&ам еме! и ус%ов посоја#а сада ива у'ро>ен самим соом, изнура, својом акивно38у која 'а

3ири до 'рани$них мо'у8носи до прекида посоја#а.

0у *еки, ал1 си га искомпликовао, па тек сад не разумем&&& %ад ћу ја мало да поједноставим&:есма је поде!ена на ` це%ина, односно срофа. 1.срофа 8е пос%е посаи рефрен песник >е%и да

на'%аси инос ме%анхо%и$но' осе8а#а које је исказано у рефрену и зао 'а посав!а у прву срофу,

као неки моо песме су3ина. 2сим о'а, на ај на$ин уви"а се одре"ена прави%нос у песми, пресве'а у по'%еду композиције ако се прави заворена срукура. U.срофи %ирски сујек 'овори о

се!е#у срца из сво' сани3а. Vо пресе!е#е је неминовно, и у #е'овом с%у$ају урзано, јер „по'%ед

весе%и #ему на смр придеS. дру'ој срофи јо3 ја$е се конкреизује узрок ра#ено' срца. Wирски

сујек је смам!ен ви%иним о$има, и о је исказано вр%о јаким ре$има, $иав ум и свес сусмам!ени а срце >е%и сеи смр. Xен по'%ед је предсав!ен као мо8на си%а. 4.срофи %ирски

сујек ра'а за %ековиим и!ем које и 'а из%е$и%о а%и на крају схваа да од !уави нема %ека.

5.срофи наводи да ако ускоро не уде доио помо8, до8и 8е зима за #е'ово срце, не мо>е ду'о дарпи ударац сре%е и насупи8е 'орка смр. Jак%е, и овде се зима повезује са смр8у. Qима је

археипска фаза, симо% х%адно' а самим им и е>ивоно'. 6.срофи %ирски сујек преноси

с%ику из апсракције, на физи$ки п%ан, односно, с%ика која и реа%о да уде меафора за одре"еноосе8а#е ива пренесена на физи$ки п%ан ј. оно 3о је апсракно посаје свакодневно (%ирско'

сујека по'а"а сре%а и он ра>и %ек, не на%ази 'а и спрема се да умре= вот д !ак2екај бре, па није

ва-да стварно рањен"2). :ореди песму ра#ено' %ауда ко'а је %овац усмрио са својом песмом

11



односно у>е#ем. пос%ед#ој, `.срофи %ирски сујек прихваа своју судину, мири се са им да

срце ипак мора да се пресе%и, и консаује да нико не мо>е да >иви ез срца.„2а се %е %ур вила а% ли %ош госпо%а” (бр.0"

9кросихD <аа. :о$и#е реорским пиа#ем у којем се узви3е#е %епое кориси предсавама

нимфе и п%емки#е. Wепоа упоре"ена са е%еменом воде као си%овио' принципа који се покре8е из

сее и у сеи се завр3ава. е%ом овом исказива#у >е%и се оезедии принцип исиниоси исказансо%арном предсавом.

3ли једноставније:есма по$и#е реорским пиа#ем које као да предсав!а моивацију за наредне

сихове. Wирски сујек се пиа која је о „ви%аS односно „'оспојаS %еп3а од #е'ове дра'е. 2д'оворне доијамо, ве8 %ирски сујек одмах по$и#е да доказује о да је #е'ова дра'а све надма3и%а

%епоом. Fаводи да све воде происи$у из мора, ако све %епе свари происи$у од %епое #е'ове

дра'е, и јо3 наводи да је о о$и'%едно као посоја#е зоре и сунца које из%ази на исоку. Jра'а се

посмара као неки археип, као праузор из ко'а су се изроди%е мно'е %епое.8. Поезија 0инка 9латарића $анализа песама по избору%

:рипадао је ре8ој 'енерацији дурова$ких пераркиса, ио је с%еденик емиса. Xе'ову поезију

од%икује префи#ен си%ски израз, одаране ре$и, одмеренос у с%иковиоси, е%е'анција какве до

ад није и%о у дурова$кој поезији. !уавној поезији опевао је радициона%не пераркиси$кееме које је осве>авао песни$ким изразом, уздизао си% еспрекорно38у (савр3ен 1UOерац),

пови3еним оном који није прерасао у вера%изам. Fа ори'ина%ан на$ин ора"ивао је мно'е сарееме, парафразирао ани$ке моиве, препевавао :ераркине сихове (изворне с%ике је преора8ао у

реорска пиа#а, а%и их је поми#ао у а%узијама и с%.). 9ниципирао је неке арокне еме и моиве и

име најав!ивао ново к#и>евно доа (нов однос према еми про%азноси %епое, мо8и времена,промен!ивоси сре8е и др.). 2сим о'а, писао је и саири$не сихове о Vоми Fаа%и8у Eудис%ави8у

који су по мно'о $ему реа%иси$ни. &аира је заснована на хиперо%и. Xе'ова реф%ексивнос је

%и>а духу ново' времена.

*ејан„7и си све што %а $елим” (бр3"

првом де%у песме све се предсав!а као во"ен двема е>#ама ка мо8и и ка зна#у. Jинамика

несмиреноси није само о'рани$ена на !удски род. &а све'а ово'а у $ему препознаје не'аивнусрану и не'аивна својсва амива%енну природу разно%икоси о' косми$ко' хаоса %ирски сујек

се преацује на %и$ни п%ан изра>авају8и е>#у ка во!еном и8у. Wирски сујек сее повр"ује као

део о' усројсва а опе у самореф%ексији види своје е>#е као п%емениије. ора8а#у дра'ој%ирски сујек јој указује на #ено јединсвено зна$е#е и испу#ава#е сваке у%о'е и својсва у

#е'овој е'зисенцији.

:есма се завр3ава променом '%аса и насупа#ем у%о'е 9фродие 3о захева и одре"ену %иерарну

компеенцију и познава#е мио%о3ко' с%оја у $иа#у. Моја недостојна анализаWирски сујек наводи раз%и$ие !удске е>#е и ск%оноси неко >е%и

да в%ада це%им свеом, неки >е%е да накупе доса з%аа. 9%и свако зна које су мо'у8носи једно'

$овека. &вако ира свој пу, свако има неко своје хе#е а %ирски сујек једино >е%и своју дра'у #ене косе и ораз (ораз ва!да меафора за %ице, односно за $иаву #ену појаву, идение). Hе%и

да јој испуни сваку >е!у и наводи ко%ико је она ва>на у #е'овим о$има „и с] моје >е%је#е, и

покој, и радос,\ и ми%о >ивјенје и моја сва с%адосS. Wирски сујек окрива, по принципуконраса, до $е'а му је са%о, а до $е'а не, и >е%и да и #е'ова ви%а о зна. Xему нису од ве%ике

ва>носи наспрам дра'е осое, мудрос, с%ава и %а'о, дак%е, он одацује и духовне и е%есне

по'односи и једино придаје зна$ај во!еној осои. Fа крају, %ирски сујек из%ази из фикције и одаје

по$ас :арису који је пре #е'а усановио који ефека производи >енска %епоа.

1U



„8епоко% на далече сво%е госпо9е” (бр&/"

Wирски сујек се предсав!а у са#у несре8е и >а%оси $ему је узрок расанак са во!еном

„'оспојомS. &а#е %ирско' сујека одаје се визуе%ном перспекивом и свим мо'у8им својсвима исредсвима е перспекиве, ј. о$има. 2дносно, космос се указује у својој ами јер је као основно

виде%о признаа само све%ос на прозору дра'е. &узе их о$ију као увек поврани $ин, као ве$ио

поврани $ин, окуцавају време е'зисира#а у мини, а сама !уав посаје оров који изнова на'ризаеме! и8а. недосаку и све ве8ем редукова#у одсупнице %ирско' сујека по$и#е да са'%едава

своју смр.

„:убовник учи)ен пра; од часа”(бр0":есма садр>и арокни е%емен предсаву пе3$аника као симо%а времена, $ији '%авни недосаак

јесе незаусав!ивос= време је дао као димензија у којој нема просора за спокој. :рах из

пе3$аника се поисове8ује с gумировим посмрним пепе%ом ако да се у ој моридној предсави

у порази за узроком повр"ује десрукција и мо8 !уави и #ена спосонос за уни3е#е. ;и%а јеа која је о$има пуним п%ама спр>и%а gумирово е%о и направи%а пепео (Rао 3о ме ова песма

подсе8а на ону народну „9 3о ми се Vравник зама'%иоI%а%а%а...Jевојка 'а оком запа%и%а, ај

$арним оком кроз ср$ани пен[ер.S ;ау, како дора песмаf). 9посрофира#е пепе%а доија

пос%ани$ки каракер завр3ава#ем једне, по природи, дидаки$не појаве. 'орана

„8енавидос ноћи”Fо8 је археипска фаза у к#и>евноси, о је доа које изазива срах, немир, расројенос, о је време

када насупају мра$не си%е (у народној к#и>евноси). Fо8 је симо% надреа%но', сновидно', симо%

све'а 3о је ма'%овио и 3о нема везе са сварно38у, самим им и симо% уменоси. песми се прво у среди3е посав!а један појам, појам но8и, а заим се ај појам оја3#ава

пуем дескрипције, и дефини3е. Fо8 је у песми конрасно посав!ена са даном, као „з%а сесраS

(персонификација). Fо8 се мрзи. ;е8 у првом сиху она се ое%е>ава као „сјен дану проивнаS, при

$ему у песми о зна$и не'аивнос. Vек на самом крају песме сазнајемо за3о је но8 о%ико е3ка, адан о%ико позиивно вреднован. Jан је време када се дра'а мо>е видеи, дан је све%ос а дра'а је

све%о и8е, ви%а. 2на припада све%оси и симо%и3е дан. Fо8 је е3ка јер зна$и одсусво дра'е

мрак. дру'ом сиху но8 је скри%а сва дивна де%а свеа веровано је и дра'а „дивно де%оS.Fеои$на је перцепција име 3о је мрак као да се ри3е све 3о посоји, по3о није вид!иво.

2д%ике но8и су мрак, црни%о, немос, с%епос. Wирски сујек осе8а немир #ему се $ини у спором

прооку времена да сунце касни. песми, дак%е, имамо унура3#е време јер су #е'ово раја#е ипроок даи из перспекиве неспокоја %ирско' сујека. седмом сиху посоји конрас онај ко

по$ива, ко је миран и не познаје неспокој %ирско' сујека, #е'ову муку и о%ес, да%ек је и

несхва!ив. Wирски сујек се оји да до зоре не8е заспаи. 11. и 1U.сиху апосрофира се но8,

%ирски сујек поку3ава да је оера, назива је наказном и %упе3ком. 2на (но8) у>нима одма>е,наиме месо да сном омо'у8и заорав мука, она несаницом јо3 ви3е умно>ава немир.

нересанно, ои$но је но8 кроз мо'у8нос сна ое%е>ена као е' и заорав, овде је орнуо јер је

%ирском сујеку одузеа окреп!ују8а мо8 заорава. Wирски сујек ера но8 да оде као 3о сема'ијски ода'навају з%е $ини. Fо8 је %е#а 3о је опе перспекива %ирско' сујека но8 споро

про%ази. 2д 16.сиха на'ове3ава се до%азак дана певају пице, зора се уди. 1N.сиху

апосрофира се све%ос (насупро поменуој апосрофираној но8и) да 3о пре до"е, јер све%осзна$и видеи дра'у. Jан, као 3о је на по$еку ре$ено, као проивнос но8и, зна$и присусво дра'е.

„<али са гиздави%ем при%атеем”

2во је саири$на песма, а „'издави пријае!S је %екар Vомо Fаа%и8 Eудис%ави8. Ре$ „'издавS је

заправо сарказам, подсме3!иво ру>ан. :есма по$и#е апосрофом „2 'издави 'осподине...S и а

1G



апосрофа има подсме3!иво висок он. првој срофи а%удира се на уора>ено' пријае!а

умесо „надS, он „под соомS '%еда звезде, о%ико је иан и ве%ики. дру'ој срофи се опе 'овори

ко%ико је дои$ни пријае! висок, нео је 'о%о наспрам #е'а, он ска$е као скакавац (пору'а) ви3е од9%ександра Lакедонско', од ко'а, оо>е Fаа%и8 (односно „'издави пријае!S) води порек%о. G.и

4.срофи %ирски сујек а%удира на изми3!ено порек%о Fаа%и8а, подсмева се #е'овим коренима.

16.сиху саири$но %ирско „јаS ра>и 'ус%е да опева с%аву јунака, односно Fаа%и8а. Qаим, онопева 'енеа%о'ију породице (U1.сих), Fаа%и8ев деда, Lирос%ав, ио је јунак описује се као епски

јунак са ма$ем, коп!ем, %уком , %ава је мо'ао песни$ии, цвр$ком уии во%а, појеси ко%а х%еа

хумориси$ки ефека поси'ну је хиперо%ом и а%узијом (у односу на епске јунаке). <у8у је коп!емпрескакао, једном но'ом. ;и3е пуа се сукоио са царем, а си%не војске му је секао два пуа

замахнув3и секиром. G`.сиху се ора8а Fаа%и8у и оја3!ава #е'ову уора>енос и надменос

наиме, с озиром на о да му је деда ио ако п%еменио' рода (подсме3!иво му се ора8а

„свије%и кне>еS) није ни $удо 3о он п%ази језик на све дру'е !уде. 45.сиху опе му се ора8а и'овори о #е'овој надменоси за #е'а су !уди цвр$ци, просаци ае према м%адима, према

се#ском војнику Vурци. овим сиховима (4^., и да!е) а%удира се на #е'ову оо>#у посенос

(опе, као код епских јунака) одак%е сунце из%ази до за%аска (на це%ом свеу, дак%е) нема с%и$но'.

Fеки су дори у поне$ему, а%и он је ненадма3ан у свему. 2н је виез, пева$ о!и од Хомера, %екаркао Хипокра. 9%удира се на сна'у као код епских јунака Qмај 2'#ено' ;ука и &ии#анин Rанка.

2д #е'ове песме и саме ви%е по%уде од !уави. 2н је мудар, %еп, здрав, п%емени (асиндески сенарајају све доре осоине), наравно, преерива#е 'овори да он не поседује е осоине. ^1.сиху

саири$но %ирско „јаS се наводно оправдава да не мо>е ви3е да пева о свим Fаа%и8евим дивним

осоинама, јер 'а ве8 'р%о о%и. да!е 8е се певаи о #ему. пос%ед#ој срофи, као и у првој,а%удира се на Fаа%и8еву надменос, саири$но %ирско „јаS поом поку3ава да доакне Fаа%и8еве

санда%е, понизно му се препору$ују8и. Qна$и да је Fаа%и8 не'де 'оре, ви3е од ои$них !уди.

&аира је вр%о дирекна, а%узије су вр%о окривене. <ори38е#е реа%них подаака из Fаа%и8ево'

>ивоа у споју су са изми3!еним садр>ајима из епике. 7%авне Fаа%и8еве осоине које се исмевајуDуора>енос, надменос, преце#ива#е сво' зна$аја.

1:. Поезија 0инка 5ањине $анализа песама по избору%

Xе'ова зирка песама носи нас%ов „:јесни раз%икеS и ојав!ена је 156G. и песме су писане нанародном језику. :осоји посвеа песнику и пријае!у Lиху Lен$еи8у (дос%ован превод ракаа

Eернарда Vаса о поеици п%аониси$ке идеје о поезији). Qирку од%икује >анровска разнороднос

!уавне, саири$не, духовне, уко%и$ке песме. 2снов зирке $ини%а је !уавна %ирика (с%еденикнапу!ске 3ко%е пераркиса), коју од%икује доса с%ооде у опева#у !уави. Xе'ова зирка је

емаски разноврснија од поезије дурова$ких преходника. Раз%икује се неко%ико емаских

це%инаD 1.)песме које су формира%е пераркиси$ку !уавну исорију (песника је зане%а Wаинка

Wивија), U)песме које су се садр>ајем моивима и песни$ким изразом додирива%е са усменом%ириком G)саири$не 4)по%еми$ке 5)про'рамске 6)пос%анице ̀ )поо>не ̂ )реф%ексивне N)осмрнице.

2с%а#ао се на срамоисе, песнике с краја 15.века, на #ихове с%еденике из 16.века, а%и и на

емисе. &амим им, коминују8и оа на$ина ос%а#ао се и на :ераркине песме. односу премапераркизму ме3а%и су сеD непосредни уицај :ераркиних сихова, пераркиси$ке парафразе и

#е'ов %и$ни однос према уса!еним к%и3еима. Ра#ина је >е%ео да унесе реформе у песни$ки језик,

да ос%ооди поезију превази"ених израза, саро' на$ина кори38е#а с%ика и фраза из усмене %ирике. основи, ранио је рево%уционарно на$е%о онда3#е поеике да у к#и>евнос реа уносии

промене и за%а'ао се за ми3!е#е да ново време захева нов израз. Xе'ови сихови и%и су изразио

манириси$ки. нео је промене у дурова$кој %ирици у мерици, разноврсним сиховима и

о%ицима срофа, у рими... 2н је песник на пре%ому две епохе.

14



'орана

„= ви сви увени ки ове слишате” (бр.> сонет"

2ва песма је прва у Ра#инином канцонијеру и предсав!а уводну песму канцонијера. спевана је усонеу. Wирски сујек се ора8а $иаоцима и пору$ује им да 8е по примеру #е'ових сихова

спознаи 3а је !уав. Fаиме, ова песма је један вид превенције, ако $иаоци на време схвае 3а је

!уав мо8и 8е да је се $увају пре не'о 3о !уав по$не да в%ада #има („и од #е сваки вас $ува сесад справи \ при не' вас под сву в%ас #е си%а посавиS). :есник оправдава о да свако реа да се

$ува !уавне си%е с%еде8им сихомD „ер свако, ко у %уду !увезан уј !уи,\...дни 'уиS. 2сим

о'а, са !уав!у је дирекно повезан и '%а'о% „с%у>ииS, 3о је ипи$но за пераркисе, %ирски јунак је неко ко с%у>и !уави. Qаим, песник додаје да посоје мно'е з'оде које нас мо'у задесии у

!уави и пореди са#е за!у!еноси са ра#ем цвеа „да ко мни цви ура, дра$а 'а оодеS, ј.

од !уави никад не мо>емо да знамо 3а нас о$екује. 2ва консаација се проду!ује у наредној

срофи, !уав је не3о 3о је %епо спо!а а оровно изнура („з%а змија у цвијуS), изједна$ава је саз%ом.

:ос%ед#а срофа је пома%о 3а!ива, упу8ује нас да ако >е%имо да прокунемо непријае!а дово!но

је да по>е%имо да се !уав усе%и у #е'а.

„П%есан од кола” (.":есма је у 1.%ицу, %ирски јунак је м%ада девојка. :есма је испевана по у'%еду на народну

к#и>евнос. ма све$ан, весео он. Wирски сујек при$а при$у која је у форми поуке, у пос%ед#адва сиха имамо духовиу поену. :есма опева !уавни сусре.

0 сад мало преприавање (који блам што ово морам да радим&&&) ду8и 'ором у рану зору, док с%авуј

пева песму о о%у, девојка је сре%а м%ади8а који %е>и ра#ен у дурави. 2на 'а је %е$и%а и раз'овара%а весе%им ре$има, а он је ја$ао. <ада је оздравио, она је зара>и%а од #е'а да и он #у

из%е$и !уав!у. 2н, >е%е8и да уде корисан #ој, #у оздрави !уав!у. Qао, зак!у$ује, свима је на

свеу ре$еноD ко у$ини корис м%ади8у и8е му узвра8ено. „П%есан од кола” (&"

2ву песму пева м%ади8 који $езне да му се узвраи !уав. Vема је !уавна $е>#а. Vако"е је по

у'%еду на народну к#и>евнос. Qа раз%ику од преходне песме која је 3а!ива, ова песма је у>није'

она, наса%о' од неузвра8ене !уави. овој песми, м%ади8 (%ирски јунак) се оара8а дра'ој назива је дра'им каменом, сак%еним и исреним Jунавом, дра'им покојем, кра!ицом сво' срца,

рајском ви%ом, $исим з%аом... 1?.сиху, он мо%и дра'у да пресане да 'а му$и и да му узвраи

!уав. 2пис дра'е и $е>#а су ипи$но ренесансни. Wирски сујек зо' дра'е 'ори у !уавномп%амену (11.сих и да!е) као суво дрво и све8а (поре"е#е). 1G.сиху је да асиндеD „'асну, $езну,

%и"у...S. Wирски сујек $езне, копни, п%а$е, из'%еда као смр умире у !уавним мукама. Vра>и од

#е да 'а ус%и3и, да !уди не и рек%и да зо' #е умире.

мамо к%аси$не ренесансне моиве !уавно с%у>е#е, двора, ус%и3е#е !уави. Wирски јунак сепиа (као и увек у ренесансном !уавном роману) да %и је 3а з'ре3ио да ако паи. 9ко и јесе,

ка>е, нека му у$ини ми%ос. 2н не мо>е ез #е, јер ез #е је све празан сунце не сија, нема

радоси, цве8а (јер је она први цве). Lо%и је зо' о'а да омек3а камено срце и прими #е'ову!уав односно да 'а на'ради за руд и с%у>е#е, име 3о 8е 'а примии у своје дру3во.

*ејан

„=д коси два прама коране дви усти” (песма бр .!!":есма предсав!а ипи$ну дескрипцију идеа%изоване %епое дра'е са ја$им на'%аском на

ерои$носи појединих деа!а које и сам %ирски сујек оце#ује у једном момену као %и>е

ву%'арном осе8а#у из које' се „срамна ри$ изусиS. Qавр3ница песме опонена је дода3#ем ону,

ор8у8и зна$е#е ре$ено' и показују8и 'а као узорак неравное>е и про'а#ају8е' неспокојно'

15



е%емена у %и$носи ј. у духу. на'%а3еној есрамноси %епое мо'ао и се нас%уии зра$ак

несвојсвених духовних ариуа дра'е (есрамнос у ој #еној %и$носи).„=ди%ее)е”

'& 4&

првој срофи јав!а се моив расанка, а%и ај моив је овде упоре!ен на оп3ем п%ану, %ирски

сујек 'овори у мно>инском о%ику „ониS. :есник наводи да сви они који пуују по свеу осе8ајуо% када се расају од дра'их осоа. дру'ој срофи описано је једно универза%но осе8а#е свих

оних који од%азе, осе8ају о% у срцу и по%азе им сузе.

(а сад *еки наступа) :осоји ума$е#е $овекове онеме%оси зо' саме ве%и$ине о%а. Tеврасрофа се ве8 при%и>ава %и$ном ону у споми#а#у с%у$аја расаја#а захва!ују8и које' се спознаје

оо'а8енос, ве%и$ина и посве8енос !уави и заједни$ко' >ивоа. Wи$ни он се кона$но дои$е у

с%еде8ој срофи 'де се сиуација окрива као управо %и$на а%и се најве8и део просора посве8ује

расоја#у $овека од сее само'а, 3о само афекира преднос односа два духа. &%еде8а срофа је у1.%ицу, и у се исказује (и%и јо3 о!е, препознаје) %и$но искусво мра$но окрове#е ве8

предсав!ене сиуације. завр3ници се окрива са ојекивно' санови3а %ице које је насупи%о

са овим исповедним оном.

11. 5одо;уб;е као тема дуброва)ке ренесансне поезије 'орана

„?алиун” Мавро -етрановић(7а%иун је род) 2во је париоска песма. Wирски сујек хва%и дурова$ку морнарицу, која је

најо!а од свих, онај ко ка>е супроно не8е праведан умреи.

<апеан морнарице, свеи ;%ах (он је за3иник Jуров$ана), је %е'ендарно и8е, ако да је иморнарица посена. :%ави (родови) су као уве з%аокри%е (миска и8а). Lорнари све морнарице

су ако"е посени !уди, сна%а>!иви у наавци хране, храри у ори проив 'усара. Lорнарица и

с%оода су с%ава Jуровника. Jуров$ани су це#ени !уди, ре%и'иозни и „правоверниS. 5, сад, они

су толико национално снажни, да им суседи завиде& 0нтун %асин је ва-да барок, али ајде&&&

@нтун Сасин „Мрнари,а”

РимаD аа цдцд ефеф...:о'%авица од Lисине (&ици%ије, месо 'де су ради р'овине мно'и Jуров$ани орави%и) се ора8а

са прозора с%у'ама да виде пре%еп род који им иде у сусре. 2н им показује и описује род ео као

кад Jаница порани, ра3ирен као паун, п%ови као кад ви%е и'рају као да су родови спремни за ој.:иа се $ији су урски и%и маварски, и реа %и их се ојаи. Fа%а>е им да се наору>ају и нападну

их, а ако су о Jуров$ани, да им ука>у по3ова#е.

2д'овор по'%авици од Lисине од'оварају морнари, ка>у по'%авици да се не рине. 2д'оварају му у

форми аниезе (као у народној песми ни ова, ни она, ве8 дурова$ка ф%оа). #ој су р'овци храри, правоверни, с%о>ни као ра8а. 2вде се парафразира „7а%иунS Lавра ;еранови8а (све до

оно' да је капеан св. ;%ах). 2д 1?N.сиха пева се о храроси, пре напада они се здраве у вину да

дру' дру'а не осави. Хиперо%ом се приказује #ихова храрос кад се по$ну оповима у8и, цеосве се ори. 2писује се #ихово ме"усоно одре#е пред ој са Vурцима не смеју да испадну као

>ене. Eо!е је и смр не'о ропсво. Хири су, спрени, не мо'у да их омеу ни ве%ике непо'оде,

ка>#авају оне који покрадају и%и нису дора ра8а. :ред крај дана мо%е се Eо'у и поздрав!ају 'а,као и све морнаре. &на%а>!иви, и но8у др>е оворене о$и. Fа крају је даа похва%а морнарици и

Jуровнику. 2во је париоска песма.

.& Послани,а као литерарни $анр у ренесансно% и барокно% к)и$евности (анализа песама поизбору"

16



'орана

*ора,и%е Ма$ибрадић „Послани,а -алу -аловићу”

;а%о ;а%ови8 пријае! Хорација Lа>иради8а, ина$е, дурова$ки песник. :ос%аница је написана16?1O16?U. 'одине. Fаравно, пос%аница је написана у форми апосрофе. :исац писма напоми#е да је

про3%о ви3е дана од када су му си'%е песме пријае!а, по свој при%ици !уавне, у којима овај

опева своју у'у. 9дресан (Lа>иради8) ка>е да му је он дру' у у'и. ;а%ови8 је Lа>иради8уписао о смри двојице ра8е и дру'ова Lа>иради8 зак!у$ује да смр као ја$а, коси с%аије и

овде имамо визију смри са риком косом. Vако"е, презенована је и визија ко%а смри, која је

арокно' ипа. Vо је сари моив ко%о смри >иво је кру', кру' је арокни симо%. &мр само$ека ко'а 8е да си'не (U^.сих). 9дресан препору$ује адресау да се радује, ка>е O %а'о ономе

ко'а Eо' зове сеи. :исац се поверава пријае!у да је и #е'а смр разде%и%а од дра'их и8а ако да

8е адреса кад $ује #е'ову у'у, заоравии на своју. &ада с%еди каа%о' !уди које је из'уио. овде

се износи мисао да је уеха у оме 3о је Eо' онима које је узео дао ве$ни >иво. Vаман се смирио одсмри пријае!а Wуке Pпа#еви8а, а%и му је смр узе%а јо3 дра>е' дру'а, &авка &у3у. мамо

посупак 'радације. 9дресан >а%и 3о и #е'а смр није узе%а са &у3ом, јер не и видео смр >ене.

Vо 'а је најви3е по'оди%о. &ве 'а подсе8а на #у, а он >е%и смр како и се спојио са #ом. Wирски

сујек иси$е да се не8е смирии док не враи ду3у Eо'у, зем!и е%о. :оврх све'а, као ра'и$ниепи%о' драме која се деси%а адресану до'а"а се јо3 једна смр м%адо' Jра'а, ко'а су

непријае!и орова%и. Lа>иради8 предви"а ра'и$ан исход осао је сам као па# у 'ори(посе$ено дрво ез п%ода) и%и род на мору ко'а веар 3еа амоOамо. 2ра8а се пријае!у у

несре8и, ео и он је пре>ивео о%ике смри. 7овори о промен!ивој сре8и и судини некоме се

до'а"а увек доро, некоме увек з%о. Vреа се, ипак, покории судини. 2д 116.сиха Lа>иради8а%удира на ;а%ови8еву пос%аницу у којој 'а је овај хва%ио за песме и ка>е, „п%од не дају сухе

сјенеS, немој ме завараваи. ;а%ови8 му пору$ује да у>ива, а%и Lа>иради8 ка>е да је про3%о о

време да пева и да с%еди 'оспо"е „7о%е коси ни пас не8еS. 2сим о'а, Lа>иради8 се >а%и и на

сирома3во, ка>е да је с%и$ан и'анки која скиа у порази за храном. Fас%едсво му оимају, а%ион не8е да >а%и нада се да 8е до8и о!е време. 2нда се >а%и на месо 'де >иви и само8у (да#у

вране 'рак8у, но8у змије, 'а%еи кри$е). Eави се рио%овом па кад 3а ухваи, о му уде и за је%о

и за дру3во (раз'овор). ма %еу у који свира и који 'а е3и у несре8и. :онекад %ови са псом. ма једно' пријае!а, ;%ајкови8а, ко'а во%и. Fа крају 'овори о својој несре8и а%и и о >ивоу, уоп3е.

Разми3!а о свеу кад нема 3а дру'о, 'ради врх о%ака ку%е, верује и нада се а веар све ру3и.

ео >иво је варка. Hиво је непријае!ски, у'а се све ви3е уве8ава (зао је од%азак Eо'у у це%омписму озна$ен као сре8а), зо' о'а пун еса куне >иво, судину, з%у сре8у. :ору$ује пријае!у да

'а по>а%и и да поздрави пријае!а Q%аари8а.

ро!есор је на вежбама приао нешто о !орми посланице, ево и нешто о томе&&&

:рво се даје освр на пре"а3#и раз'овор. Qаим, адресан предо$ава око%носи под којима пи3е ово је садр>ај писма. Qаним!ива је с%ика смри у овом писму, даа је с%ика времена, које све ру3и.

7овори се о про%азноси све'а овозема!ско' (арокно). носи ор исповеда несре8е које су 'а

задеси%е. Kи%озофски с%ој пос%анице нема смире#а, присуна је свес о несаја#у, немо8 да сеодупре несаја#у (врло модерно2). <#и>евнос је а која даје смисао, пома>е $овеку да се суо$и са

смр8у. &%ика па#а у 'ори симо% усам!ено', изоп3ено'...

6о је о 7осланици 4алу 4аловићу8& 0 сад, ево шта је про!есор рекао о 7осланици лавковићу8&:ос%аницу мо>емо поде%ии на два де%а која су конрасно посав!ена. првом де%у имамо

евоцира#е сусреа са :%авкови8ем. :есник 'овори о :%авкови8евој !уавној поезији, хва%и %озу

:%авкови8а (п%емениос, мудрос, у'%ед, $ас, досојансво). Jру'и део је ауоио'рафски. :есник

наводи све несре8е које су 'а задеси%е.

1`



Послани,а Микши Пелегриновићу Петар *екторовић

#ва посланица је у прози па би њу требало прескоити / нама је питање посланица као литерарни

жанр& 9та сад"2 0нализираћу *ржићеву посланицу, иако нам она није по програму& 6о ће битипример за ренесансну посланицу&

Послани,а Сабу 8икулинову Марин 4р$ић

Fаса%а је поводом п%а'ијаорске к%евее. Jр>и8 је опу>ен да је своју драму Vирена п%а'ирао одада мно'о познаије' ;еранови8а. Qао он ову пос%аницу 3а!е в%асе%ину не и %и он пресудио да

%и је он заиса п%а'ијаор.

Fа по$еку пос%анице он се ора8а адресау, хва%и #е'ову мудрос, назива 'а п%еми8ем, 'овори о#е'овој прави$носи. Jак%е, прво окрива не3о о адресау, а заим и о сеи. :редсав!а сее као

право' песника који дан проводи у 3уми са ви%ама, сварају8и на%ик на познае песнике hора

Jр>и8а и Pи3ка Lен$еи8а. Vек сад песник износи свој про%ем, о јес про%ем к%евее. 2н не

наводи дос%овно о којој к%евеи је ре$, не'о изри$е сихове који су један вид а%узије на у к%евеу.<а>е како мно'и при$ају да он са#а сиуације са ви%ама о је а%узија на к%евеу о

неори'ина%носи #е'ове „VиренеS. 2н засупа идеју :%аонове фи%озофије да је песни$ки дар од

Eо'а. Xе'ов дар осе8ају и дураве и цве8е и рава, и име се Jр>и8 правда код адресаа (име

оправдава ори'ина%нос драме). 2н >е%и да прос%ави Jуровник а%и 'а з%и језици опу>и3е да једе%о украо. Jр>и8 парафразира народну пос%овицуD „о!е доар '%ас не'о з%аан пасS. 2н се пиа

зар неко ко је по$еник од !уди не мо>е да доије „по$ену п%ауS. Xе'ова п%аа и%а и му $аскоју и му #е'ове песме доне%е. 9%ександра ;е%ико' и езара су песници прос%ави%и и са$ува%и од

заорава, ако и и он мо'ао да са$ува Jуровник од заорава. Fа крају ка>е да се не8е окануи

песни$ко' пос%а.

1!. Посвета као спе(и<и)ни жанр у ренесансној и барокној књижевности $својства посвете

покзати на примерима%

'орана

<ао пример за посвеу у ренесанси пос%у>и8е нам Lару%и8ева „RудиаS. 9ко се усредсредимо насрукуру ове посвее, уо$и8емо неке прави%носи и мо>емо до8и до зак!у$ка да подсе8а на >анр

пос%анице. Fа самом по$еку, у за'%ав!у, писац се окрива и изри$е коме је де%о посве8ено. Qаим,

пре%ази се на сам екс посвее. :освеа је у форми апосрофе, писац се ора8а свом куму и 'овориму како је до3ао на идеју да напи3е де%о. Jак%е, 'овори се о поудама за писа#е. Jок је преурао по

к#и'ама, писац је на3ао „сорију RудиеS на %аинском језику па је по>е%ео да је про$иа и

упами, и да испри$а при$у на народном језику за оне који не знају иа%ијански и %аински.современо, он се о'ра"ује од о'а да при>е!кује и%о какву корис од писа#а, ка>е да пи3е из

!уави. Хео је да свори, како он ка>е, у'%а"ену исорију, пи3е у сиховима O према поеици

ани$ких песника. :исац пореди сее са куваром који за$ини своје је%о да и и%о укусније. Qаим

изра>ава своје див!е#е према Rудии, као један вид својеврсне похва%е самој јунаки#и и у онпраки$но на индирекан на$ин моиви3е своје писа#е најве8а моивација је писаи о неком

изузеном, а писац о$ио >е%и да на'овеси да је Rудиа управо аква када ка>е да она зас%у>ује да

се о #ој пи3е. Fа крају ка>е да соји на ус%узи.мамо даира#е и %оцира#е само' екса.

Eарокна посвеаD :освеа из „здаха Lанда%ијене покорницеS

&пев је посве8ен ;и8енцу Qмајеви8у, о јес ономе који је во%ео де%о док је јо3 и%о у рукопису икоји је омо'у8ио да се 3ампа. &%еде8и део посвее наме#ен је $иаоцу. 2вде он износи $и#еницу

да &%овени немају своју оро'рафију (правопис) ве8 пи3у %аинским писмом, а свако о $ини

раз%и$ио. :оми#е hама Jуров$анина који је радио на овом про%ему а%и је про3ао с%и$но као

:%аон са својим де%ом „Репу%икаS неко 'а је оспоравао, неко прихваао, а нико нас%едио. Fаводи

1^



конкрене промене које је унео у своје де%о нпр. сав!ао је надредни знак да и озна$ио скра8ени

о%ик заменице „каSO која. 7овори о 'рамаи$ким изменама, на пример „он ју >удиS а у свари је „он

је >удиS. <а>е да свако де%о које иза"е из 3ампе а уде похва!ено наи"е на завид!ивце којинасоје да му у с%аву помуе. Qамерају му 3о #е'ова Lанда%ијена 'овори у$ене ео%о3ке ре$и које

се само у 3ко%ама и к#и'ама мо'у на8и а она је приом и >ена (неука). 2н ка>е да #ена вера у

суса даје ако мудре ре$и. Vако"е су му замери%и 3о ово де%о није $исо духовно јер пева о #еном!уавном >ивоу. 2н ка>е да управо у им сиховима %е>и поука м%адим девојкама да се ук%оне из

%о3е' дру3ва и да се одрекну %о3их навика, и најзад да се покају за своје 'рехе. Fа крају напоми#е

да је у де%у записао (ојавио) и неке своје !уавне песме које није спа%ио при%иком од%аска у Рим.<а>е да 8е ускоро иза8и из 3ампе и #е'ов „&а%ијер с%овинскиS. &војим де%ом исказао је

неумерену !уав према с%овенском језику, народу и зем!и. з о додаје да је де%о по>е!но ви3е

пуа про$иаи.

1&. Објаснити појам хришћанска ренесанса3 и навести *лавне представнике

*раги итаое, буди опрезан са редовима који следе, колега $& %& их је скинуо са 4икипедије&&&

;еома ду'о кроз исорио'рафију ренесансно ' доа пров%а$и%а се ма#е и%и ви3е изра>ена еза о

периферној у%ози ре%и'ије и цркве у овом доу. Fовија исра>ива#а, наро$ио од по%овине

двадесео' со%е8а, а која су све ви3е исица%а конинуие изме"у сред#е' века и ренесансе, све су јасније и непосредније указива%а на инензивно и дуоко верско осе8а#е ренесансно' $овека.

Ре%и'ијски >иво ме#ао се у ом периоду, и о споро и посепено, у смеру напу3а#а ауориеацркве, развија#а свеовне поо>носи и дово"е#а у пиа#е црквених схо%аси$ких у$е#а.

к#и>евноси ре%и'иозне еме праки$но никада нису напу3ене= јо3 код :ерарке ре%и'иозни

моиви појав!ују се у мно'им #е'овим де%има, па и у :анцонијеру неко%ико песама $исо је ре%и'иозне емаике= до 15??. 'одине ојав!ено је скоро со изда#а иблије, Mразмо Роердамски се

вр%о инензивно авио и%ијском фи%о%о'ијом ид.

;е8 рани хуманиси, схваају8и поезију као i!упки вео који се аца преко исинеi, нису осе8а%и

ози!нији неск%ад изме"у к%аси$не мио%о'ије и хри38анске вере, ве8 су ону прву %ако сав!а%и уфункцију ове дру'е. Jоар пример за о мо>е ии рани дурова$ки хуманиса Rаков Eуни8, који је у

м%адоси написао спев *е рапту <ербери (# отмици :ербера), који је не3о касније посвеио папи

Wаву b, променив3и само нас%ов спеваD %уб !игура =ерцули <христи праелудиум (%лав-ење =риста кроз !игуру =еркула= и ина$е су хуманиси, јо3 од Jанеа, у %ику Херку%а на%ази%и мно'е

Хрисове осоине).

дру'ој по%овини 15. века по$е%а су да се појав!ују ве%ика де%а j како у к#и>евноси, ако и у%иковним уменосима j са хри38анском емаиком, а%и срукурирана према новим схваа#има

умени$ко' и к#и>евно' свара#а, дак%е по узору на поеику и есеику к%аси$но' свара%а3ва.

Xихови ауори на%ази%и су инспирацију у де%има ранохри38анских ауора као 3о су Rувенко

(7аиус ;еиус 9kуи%еус Rувенцус, 3пански све3еник из по%овине 4. века, ауор %аинске химне =армонија >еван?е-а, у којој ора"ује 'ра"у из >еван?е-а по Матеју у сиховима 'ра"еним по у'%еду

на ;ер'и%ија), &еду%ије (&еду%иус, из прве по%овине 5. века, ауор @скршње песме \ <армен

асцхале\ у којој опева $уда из &аро' и Fово' завеа, прозно' списа асцхале #пус и химне 0 солисортус цардине) и%и 9раор из 6. века (ауор препева Jе%а апосо%ских *е ацтибус апостолорум).

Fајпознаија ме"у им де%има јесу спев # поро?ењу огородиином Rакопа &анацара (ацоппо

&анназзаро, *е парту виргинис, 15U6), заим ве%ики еп :ристијада Lарка lиро%ама ;иде (Lарцо7иро%амо ;ида, <христиас, 15G5), као и једнако ве%ики к%аси$ан еп Rакова Eуни8а # животу и

делима =ристовим ( *е вита ет гестис <христи, 15U6).

2вакав присуп к#и>евноси и уменоси, ј. ораду „сарих“, ре%и'иозних ема и моива, ве8ином

из иблије, а%и и из ха'ио'рафске и с%и$не %иерауре, а%и на нови на$ин, каракериси$ан за

1N

http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D0%BA



http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_(%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0)


http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%95%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BC%D0%BE_%D0%A0%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%90%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B8


http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D1%81%D1%83%D1%81_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B2%D0%B5%D0%BA



http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%95%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BC%D0%BE_%D0%A0%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE


http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D1%81%D1%83%D1%81_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82




ренесансу, дак%е у о%ику и на на$ин који се у'%едају на к%аси$ни период, називамо ;ришћанска

ренесанса

1+. =ирика -авра Ветрановића $врсте> анализа песама по избору осим 5емете3%

:исао је !уавне песме (оне нису са$уване, препосав!а се да их је уни3ио зо' црквене с%у>е,

пок%адне песме, мио%о3ке, ре%и'иозне (оне инспирисане Eи%ијом и оне оп3е' ипа), саири$не

(дру3вена и по%ии$ка саира, $есо у #има има ауоио'рафских с%ојева и реф%ексивноси), родо!уиве песме (у виду самоса%них песама, а%и $есо је родо!уива емаика укомпонована у

дру'а де%а), посмрнице (поводом смри савременика и пријае!а Lарина Jр>и8а, Lарина

<риси$еви8а), пос%анице (:еру Хекорови8у, Lарину Jр>и8у, хварској в%асе%и), песме у којимаизноси поеи$ке савове.

'орана

„П%есан,а ABCDA ADEAF”

*me e/0 з%ано доа (миски)Wирски сујек разми3!а о з%аном доу, временима када се скромно, једносавно и природно

>иве%о O п%е%о се пру8е, >иве%о у природи (а не у ку8ама). Hиве%о се крако, ез з%ое

(циви%изација и напредак су криви за развој !удских порока). &унце је ада са%но сја%о, а%и није

и%о прејако ме"уим, !уди се нису смрзава%и и увек је и%о хране. Fекада није и%о раз%ика идр>авних 'раница (G6.сих), није и%о роова#а 'оведа су и%а с%оодна, нии је и%о а%аки

којима $овек у зноју зара"ује (41.сих), $овек је јео нееску храну (51, 5U.сих), није и%о о'асва, развраа и раско3и као у времену у којем %ирски сујек пева. :рвоино, $овек је ио одевен само у

%ис смокве (од 65.сиха). &ви су и%и једнаки, није и%о ни о'асва, ни раа, ни родова, ни

'усара, ни ропсва сви су у>ива%и с%ооду природе. Hивои#е се нису п%а3и%е од !уди (^1.сих,и да!е), а и ме"усоно нису и%е крво%о$не (вук није дирао овце, %ав није дирао ниједну >ивои#у).

Радос о' доа није и%а у има#у и сица#у, не'о у у>ива#у о>јих дарова и с%ооди једнакоси.

;е3ина је доне%а преокре (1?1.сих и да!е), ово је преокре у једно%и$ном опису %а'оса#а.

7воздено доа (и о је мио%о3ки) које су за$е%и ;у%кан (о' кова$ке ве3ине) и Lарс (о' раа)доне%о је разједи#е#е свеа и уни3и%о је једнакос. Vиме насају 'ранице ме"у др>авама и насаје

нес%о'а. ерера (о'и#а п%односи) је нау$и%а !уде раду и ора"ива#у зем!е. Fасаје вино и

пијансво које $овека аца у есвесно са#е (1UG.сих). Wирски сујек >а%и 3о је вода преворенау вино, које није ако доро, јер му одузима паме (1G1.сих). Qаим, >а%и 3о је изми3!ено

вреено и све $име се наав!а оде8а (која није посоја%а у прво време). 2пе (као у Ремеи U) се

криикује о'асво и >а%и за з%аним временима. Wирски сујек од Eо'а мо%и да се враи з%анодоа, да се укину наводне предноси циви%изације, и насане ново ез%оно и с%оодно доа, јер

све не8е мо8и да пре>иви са ом ко%и$ином з%ое која се намно>и%а (од 1`N.сиха).

„П%есан,а у помоћ поетам”

:есма у помо8 песницима 'овори о с%ооди песни$ко' занаа. Wон$ару је даа '%ина да прави%онце, и они је о%икују како >е%е. Vо је #ихов маерија% и они имају с%ооду да 'а о%икују. &%икар

има маси (оје), о је #е'ов маерија% и он 'а упоре!ава по својој во!и. 9 песницима је дао да

прае музу, она је #ихов води$, инспирација да певају у с%ооди.мамо ри срофе и ри с%ике. %амо, док су глина и боје средство за те уметности, муза и није баш

средство за стварање&&&него реи& Мада, овде ва-а схватити да је муза материјал из кога песник

црпе своју уметност&„П%есан,а Марину 4р$ићу у помоћ”

:овод песника да напи3е ове сихове је одрана Lарина Jр>и8а од опу>е да је п%а'ијаор. не

само о, пу%ика 'а опу>ује да је п%а'ирао извесна ;еранови8ева де%а. &ад ;еранови8

препри$ава „VиренуS и 'овори о #еним %иковима. <а>е да је Jр>и8 овен$ан с%авом и прос%авио је

U?



Jуровник. :есма се завр3ава апосрофом, пору$ије да с%авимо Jр>и8а који пева песме под

дејсвом музе и који је о зас%у>ио у Jуровнику.„?алиун”

(7а%иун је род) 2во је париоска песма. Wирски сујек хва%и дурова$ку морнарицу, која је

најо!а од свих, онај ко ка>е супроно не8е праведан умреи.

<апеан морнарице, свеи ;%ах (он је за3иник Jуров$ана), је %е'ендарно и8е, ако да је иморнарица посена. :%ави (родови) су као уве з%аокри%е (миска и8а). Lорнари све морнарице

су ако"е посени !уди, сна%а>!иви у наавци хране, храри у ори проив 'усара. Lорнарица и

с%оода су с%ава Jуровника. Jуров$ани су це#ени !уди, ре%и'иозни и „правоверниS. 5, сад, онису толико национално снажни, да им суседи завиде&

„=рлача и9анка 2отору говори проностик”

(2р%а$а Ри"анка је проро$ица, проносик проро$ансво) 7%авна јунаки#а је проро$ица, и она

приповеда. 2јав!ено јој је да <оору саоп3и %о3 '%ас, јер они по'ане (нехри38ане) хо8е ору>јемда придоију, а%и они 8е их поедии. Wукави Vурци се крију, >е%е8и да поко!у коорске војнике.

Lно'и 8е паси у заро!ени3ва, се!аци 8е приходе мораи да де%е са 'ра"анима. Vо се до'а"а зо'

охо%оси <оорана. :роро$ица ка>е да им L%еци не мо'у помо8и. L%е$ани се п%а3е Vурака, зао је

и <оор еспомо8ан. Jаноно8но срепи, <оор је зо' не$е'а не$асан, а по3о му од ору>ја исуседа нема помо8и једино им Eо' мо>е помо8и и%и св. Vрифун (за3иник <оора). Fепријае! је

персонификован, приказан као о'#ени змај, односно као неман. 2р%а$а завр3ава проро3во са>е!ом да се <ооранима не освари оно 3о им је прорек%а.

„П%есан,а штурку”

2во је ре%и'иозна песма, испевана је у апосрофи, %ирски сујек се ора8а цвр$ку. :иа се за3онема #е'ове песме да 'а развесе%и. &ве пева и с%ави Eо'ородицу, само цвр$ка ни'де нема. Wирски

сујек 'а мо%и да се појави и да запевају хва%у Eо'ородици (она је кра!ица над кра!ицама, 'оспоја

над 'оспојама). 2д ^1.сиха имамо хорску песму, %ирски сујек са хором дозива цвр$ка да певају

Eо'ородици. Jаа је и химна Eо'ородици, која је у похва%ном ону. Wирски сујек се пос%е похва%емо>е осе8аи си'урно у кри%у Eо'ородице и у #еној ми%оси, а "аво се радује јер је он крај #е.

$икола о Мавру 4етрановићу, то јест његовим песмама

з идеја дру'е „Ремее“ происекао је низ песама. #има је оцена мора%а ива%а све о3рија, а поону, садр>ају и песниковом крии$ком односу према сварноси, они су и%е праве дру3вене

саире. Lе"у најуспе%ијима и%а је „:јесанца n*me e/0“, у којој је два пуа описао своје времеD

једном посредно, парафразирају8и познау мио%о3ку предсаву з%ано', идеа%но' доа, идеа%них!уди и односа ме"у #има, а дру'и пу непосредно, о>ив!авају8и реа%нос. #ој је песника

најви3е узнемирава%о $овеково попу3а#е пред про%азним задово!свима, па је, нарајају8и нека

од #их, исовремено и опоми#ао и васпиавао савременике. :рема #е'овом осе8а#у и увере#у,

подједнако су разара%и мора% и ма%и и ве%ики 'рехови (о је и%о једно од ми3!е#а хри38анске ренесансе), пијансво, >енска занеос у%еп3ава#ем, испразан >иво, расипни3во и др., јер су

оезвре"ива%и смисао рп!е#а које је проповедано као мора%на норма хри38анско' >ивоа.

Qаним!иво је да је и у овој песми непосредна саира и%а уперена проив >ена. Jеа!но јеописивао #ихов из'%ед, а%удирају8и на #ихову с%ооду, на %акомис%енос, парафразирају8и сихове

из „Ремее“. з ;еранови8евих крии$ких описа >ена у саири$ним песмама мо'ао и се

успосавии #ихов из'%ед, а из ирони$них опаски на ра$ун изве3а$еноси и ве3а$ке %епое,посредна хва%а природне %епое. Fеко%ико моива, који су и%и са%на меса у ;еранови8евим

дру3веним саирама, поновио је песник у „:јесанци ко3уи ра#еној“. Eи%а је о ду'а песма

(испевана у `1? дванаесераца), испу#ена сваковрсним разми3!а#има, а најви3е ре%и'иозноO

мора%иси$ким реф%ексијама. у #ој је ве%и$ао про3%а времена, незадово!ан сада3#им, певао је

U1



о пороцима које хране >енска раско3 и сујеа, о охо%оси м%адих, о уза%удној оузеоси

овозема!ским дорима и др. Qаједно са преузима#ем миа о з%аном доу, као форми за посредно

предсав!а#е реа%носи на основу супроноси, писац је прихваао и рези'нирана разми3!а#а о>ивоу којих је и%о и код ани$ких писаца. у посеној песми о охо%оси и м%адоси, крииковао

је дру3вене појаве сво' доаD сару 'енерацију смени%а је нова, м%ади су преузе%и в%ас, м%адос је

охо%а, а охо%ос је подсица%а на з%о и про'они%а је „прик%онсво“ дору. :есму је завр3аваоопоменом да охо%ос води у пропас, а у опомену је развијао у ре%и'иозноOреф%ексивном смис%у у

песми „:јесанца проива охо%аси“. L%аде је и крииковао и у „:јесанци м%адоси“, а%удирају8и на

'енерацију која не хаје за ве$но %а>енсво, која је %е#а и раз%удна. &аири$ни по'%ед надурова$ку реа%нос садр>а%а је и „:јесанца спурјаном“. :евају8и у #ој о ванра$ној деци, ро"еној

у с%оодним !уавним везама, разра"ивао је мисао из „:јесанце м%адоси“. <онзерваиван и сро' у

свему 3о је ремеи%о норме $асно' >ивоа, ;еранови8 је, не разми3!ају8и о узроцима, певао о

пос%едицама, крии$ки и некрии$ки исовремено, прена'%а3авају8и 'руо неукроивос, осионоси %ицемерје „спурјана“.

1. -авро Ветрановић 5емета3

'орана

„емета” („СтанGте зви%ери станGте пти,е”"2во је ре%и'иозна песма, и%и $ак спев. Ремеа је пуси#ак. 2н Eо'у исповеда (каа%о3ки) муке

којима се у пуси#и подвр'ао да и му Eо' показао прави пу. песми је кроз форму исповесиприказана ора %ирско' јунака са природом, з%им !удима и самим соом. :рирода је

непријае!ска. :осоји песимизам у односу на све (опсанак у див!ини) осим у односу на Eо'а.

Rунак је из%о>ен физи$ком о%у и психо%о3ким иску3е#има о је к%аси$ан подви>ни$ки ак( мада, превише лелее за пустињака). <омпозиционо, песма је каа%о'изација и 'радација >а%и

(односно подви'а).

Fа по$еку %ирски јунак сазива (као у ани$кој к#и>евноси) пице и звери и дру'е да сану

(окамене се) да и с%у3а%и #е'ову исповес. Vо је позива#е $иаоца на па>#у. &ве реа да се уперика исповеси %ирско' сујека. :есма се озна$ава као >а%а, у'ованка O „јадовне моје пјесниS.

Lесо пева#а је осрво &в. 9ндрија. &аус јунака усам!енос. &азивају се мио%о3ка и8а да

умире све како и %ирски јунак певао песму инвокација је оп3ирна (разву$ена) сазивају сеFепун, сирене, 9рион, Mо%, ви%е. 45.сиху се наводи сврха самова#а с%ава Eо'а. Rунак сам

одаира пуси#ски крај 'де 8е се подвизаваи (5G.сих), нада!е иде опис о' меса у виду каа%о'а

сене, хриди, 'у3ери, ез зе%ени%а и дрве8а, див!е раси#е, нема %ека ако се $овек разо%и,оскудна природа, див!е и опасне пице наспрам пиоме песме 'р%ице и с%авуја (каа%о' је ве8им

де%ом да у не'ацији 3а је о $е'а све нема а за $им %ирски јунак $езне. Hивои#е му не дају

мира >е'а му уни3ава храну (11G.сих р#е умесо ру>ице, %овор умесо %имуна, наводи се

каа%о3ки оскудно наспрам п%одно'). пак, %ирском јунаку је најве8и непријае! '%ад (1UN.сих).&а до%аском про%е8а онав!а се и ду3а %ирско' јунака (од 1G`.сиха). 9%и, нова зима (у имамо

проок времена, пуси#ак је ду'о у ом крају) доноси временске непо'оде (о%ује, верови, запара,

му#е, уре) и у'у. 2д их нево!а, он се рани мо%ивом. Eуре му уни3е род („п%авцаS), јо3 се ифизи$ки повреди поку3авају8и из мора да изву$е свој род. 2пе се описују муке са на%а>е#ем

хране, од UU?.сиха он поку3ава да у%ови риу а%и езуспе3но, а с дру'е сране ни оно 3о мо>е да

једе нема на $ему да направи (нема у!е да направи зе!е). Qа о време, нико му не даје ни3а да сепрехрани и >иви (U41.сих), !уди хо8е да 'а покраду (од U45.сиха) све 3о посади од хране, узму

му, оијају му сан, једу зимницу и др. Vекс је препун хиперо%а одне3е му све од и'%е до ма%о

со%и из куије. 9 поврх све'а, раси#е му поје%е 'усенице, и дру'и инсеки, уе и с%. Fапада 'а

морски медвед и јо3 му се подсмева, но8у 'а нападају комарци. Rедино доро 3о нема ми3ева.

UU



Q%и !уди су 'а опу>и%и да је кријум$ар. Rав!а се моив сраха од 'усара. 2д 41G.сиха %ирски

јунак прок%и#е врану. <ао рефрен се понав!а мука коју подноси %ирски јунак и сврха е мукеD „да у

Eо'а ој испросим \ 3о и хије%о срце мојеS. Jок је јурио врану пао је и разио се, ора8а се Eо'у,пиа за3о му не помо'не не'о 'а овако иску3ава. :ос%е је јунак осеио поо!3а#е. <рај је опе

ора8а#е Eо'у исповес, песма је упу8ена Eо'у једином пријае!у. 2савио је %уд и посвеио се

Eо'у да му он пока>е прави пу. Lуке подноси за 2нај све...„емета” („азмиша%е смртну силу”"

(5, сад, ова песма би требало да буде ук-уена у претходно питање&)

2во ора8а#е није упу8ено Eо'у ве8 !удима. Разми3!ају8и о смри и а3ини (као &о%омон)%ирски јунак је напусио свакодневницу и посвеио се Eо'у. Wирски јунак своју фи%озофскоO

ре%и'иозну мисао упу8ује !удима као да је о ре$ од Eо'а (јер он је у пуси#и раз'оварао са Eо'ом).

2во је нека врса поуке за !уде да прона"у прави пу (ора8а#е је у мно>ини)= ре$и су прекор, а%и

ко их уде с%у3ао и8е %а>ен. &пасе#е он види једино у Eо'у. Ри%озофскоOре%и'иозне идејеD $овекреа да ра$уна на своју смрнос и име да се води (све умире ово су &о%омонове идеје, у це%ом

спеву). Tовек је са$и#ен од меса а самим им за$е од смри и од%ази у смр. Eо' једино мо>е

помо8и, свеовно о'асво је крако (&о%омон). Раско3, о'асво, у%еп3ава#е ни3а о не вреди

на оном свеу. Rав!а се моив смри 1?1.сих O као косе (к%аси$ан моив) која све покоси (одкра!ева до просјака). Fема порее да >а%имо за мрвима окуда до"емо (зем!а) у се и вра8амо,

све је прах. Rав!а се моив охо%оси (7унду%и8D „9х, $ијем си се захва%и%а, \ а3а !удскаохо%осиI\ &ве 3о ви3е сере3 кри%а \ све 8е3 пака ни>е пасиfS), %ирски сујек се пиа $ему се

ории за овозема!ско кад о рзо про"е. мамо с%ику 'ро!а (од 165.сиха), на 'ро!у је да

приказ >ивоа, јер с%ика >ивоа је да све умире. Fада!е имамо с%ику распада#а и ру%е>и $овека.&пев је у духу &о%омоново' песимизма и нихи%изма $ему и%о 3а кад све про%ази. зре$ена је

криика о'асва и у%еп3ава#а, као акуе%не криике Jуров$ана. Vу је и криика дурова$ких

>ена. &%ава и о'асво крако' су >ивоа као и цве (U^5.сих). :ева се о охо%им о'аа3има који

сиромасима не дају ни3а не оје се Eо'а, не руде се да зас%у>е царсво на ономе свеу. 2ниси$у о'асво а не мис%е на смр и дру'е !уде. Vреа%о и да разде%е о'асво, уду8и да ни3а

од о'а не8е понеи у 'ро. <ад до"е смр занеме8е и не8е мо8и да ка>у своје 'рехове, ј. не8е мо8и

да се искупе. $икола

:осено месо у ;еранови8евим испиива#има има%а је песма „Ремеа“. #ој је опевао оравак

на пусом осрву &веи 9ндрија, на које се повукао са >е!ом да се, уда!ен од !уди, посвеимо%ивама. Fије $инио ни3а неои$но, јер је испу#авао део сво'а завеа. современо, опевао је

сварнос, која 'а је на сваком кораку онемо'у8ава%а да освари своју намеру. спевана је у 51U

осмераца, у каренима. „Ремеа“ је праи%а песникову свакодневицу у којој су се посепено 'уи%и

#е'ово спокојсво и мир, а пореа за испосни$ким >ивоом поискивана је ана%ном реа%но38у. &аизразиим даром опа>а#а, са осе8а#ем за деа!, са разумева#ем природе, писац је у низу >ивих

с%ика до$аравао дане препуне синих неу'односи, а све су редом изра>ава%е #е'ово разо$аре#е.

Развијано у унура3#ој 'радацији, оно је, као сазна#е и као призна#е, саоп3авано у низу сиховакоји су се с%ива%и у поену „дра$е ми је за ру>ицу“. 9уоио'рафска компонена и %а'и хумор на

ра$ун ауора, којима је „Ремеа“ у најве8ој мери ду'ова%а своју све>ину и ведрину, наводи%и су,

$есо, на поједносав!ено ума$е#е ове песме. :есник није ио ез дисанце према опеваномсадр>ају. 2н се није 'уио у реа%иси$носи ве8 је, описују8и је, разми3!ао о дуоком неск%аду

који де%и $овека од #е'ових >е!а, о 'раници и смис%у рп!е#а, о при%а'о"ава#у >ивоу.

:сихо%о3ки моивисане реакције (када се исп%акао и%о му је %ак3е, ди>е се пос%е нај'орих

UG



непријаноси и др.) и%е су знак прихваа#а овозема!ско' >ивоа. Qао у „Ремеи“ није и%о 'ри>е

савеси ве8 окреа#а новој реа%носи у којој 8е он и да!е задр>аи месо о>је' с%у'е.

2 ој дру'ој сварноси певао је ;еранови8 у песми под исим нас%овом „Ремеа“. ако је и%анезависна и це%овиа, са новом емом, насав!а%а се на преходну. :овезивао их је ауор нас%овом

који је у дру'ој „Ремеи“ имао меафори$ко зна$е#е, ауоио'рафским сиховима и о%иком (и она

је испевана у осмера$ким каренима, у времену непосредно пос%е пи3$ево' оравка на &веом9ндрији, и она је зами3!ена у реа%ним оквирима зива#а). Fа по$еку песме саоп3ио је да је

напусио, „у пуси#и... спи%у“ и да је до3ао „у ове сране“, о јес у Jуровник, да и показао како

реа >ивеи да и се прона3ао прави пу изав!е#а из а3ине. Vо није ио само увод у фау%унове „Ремее“, ве8 је о и%о оја3#е#е за3о је одусао од испосни$ко' >ивоа да%еко од свеа.

современо, и сихови су садр>а%и про'рам ве%ико' де%а ;еранови8еве саири$не поезије.

дру'ој „Ремеи“, песник је по%азио од оп3е реф%ексије о смри и као казне и као изав!е#а, а

заим се усредсредио на дру3вене пороке, како и, у конрасу према неминовноси несанка,показао #ихову есмис%еносD охо%ос, расипни3во, а3ину, физи$ко у>ива#е. 2писују8и све оно

3о је $овека заводи%о, писац је посредно с%икао реа%ан >иво сво'а 'рада. з их сихова издвајао

се %ик ренесансне >ене раско3но' из'%еда, сварнији но у поезији пераркиса. #има је позивао и

опоми#ао %акоме о'аа3е, охо%е судије, у којима је 'рамзивос уни3и%а осе8а#е за правду,р'овце осу"ене сопсвеном пох%епом на е'оан >иво. 2дре"ене с%иковиим каракерисикама

(немају мирно' сна јер мис%е о р'у и камаи), ;еранови8 је аниципирао дурова$ке %иерарне%икове р'оваца (&купа, Jунда Lароја). 2поменом да се ни3а под зем!у не носи и зак!у$ком ове

песме „и напокон све з%о про"е“, песник је резимирао своје ине савове о >ивоу.

14. -авро Ветрановић као аутор екло*а $анализа екло*е по избору%

'оранаМитолошка еклога „2рфеоS испевана је у двосруко римованим дванаесерцима и у ма%ом роју

осмераца, у око 6?? сихова. 2ра"ива%а је крај познае при$е о миском пева$у 2рфеју који је

својом у>ном песмом 'ануо $ак и езосе8ајно' 'осподара подзем!а и овај је ио спреман да му, намо%е #е'ове, враи Mуридику. ;еранови8 је осим мио%о3ке при$е познавао и #ене ани$ке и

ренесансне к#и>евне ораде (у де%има Mсхи%а, ;ер'и%ија, 2видија, Jанеа, :о%ицијана). „2рфеоS

је и%а прва мио%о3ка ек%о'а у дурова$кој ренесансној к#и>евноси и оса%а је јединсвенаD ни један писац 16.века ви3е није сасавио драму која није нару3ава%а $исе %иније ове врсе и која је

и%а срикно парафраза мио%о3ке при$е, ез икаквих ме3а#а са пасора%ним садр>ајем.

„2рфеоS није са$уван у це%овиом о%ику. Fедосају му нас%ов, по$ени сихови и крај, а%и сепрепосав!а да је из'у!ен ма%и рој сихова. :рема ;еранови8евој замис%и, драма је по$и#а%а

призором у коме се 2рфеј на%азио пред враима пак%а у>е8и за Mуридиком. 2во у>е#е, које је

;еранови8у пос%у>и%о да '%едаоце уведе у рад#у, подсак%о је низ до'а"ајаD одоре#е 'осподара

подзем!а да се Mуридика враи 2рфеју, под ус%овом да се из%азе8и не осврне за соом= радова#есвако'а од #их поједина$но= #ен од%азак до пра'а пак%а и кр3е#е посав!ено' ус%ова („ораи се

назадаS), преора8а#е сре8е у несре8у и мо%е Mуридикине да се само на крако сасане са 2рфејем=

појава Харона који је Mуридику превозио назад преко реке, у дру'и све, и #ено приспе8е ме"у „мр$езе%енеS. :ара%е%ни окови рад#е, на симу%аној позорници (јо3 увек у радицији сред#е' века)

има%и су изнена"ују8у динамику. Hивоси је доприноси%о у$е38е неко%ико %ица. 2сим 2рфеја и

Mуридике, појави%и су сеD кра! пак%ени, дух који се ора8ао Харону, хор „дјевица из %у'аS, који јепесмом дру'о'а рима (у осмерцима) поздрав!ао до%азак Mуридике амо 'де ораве они „ки заходе у

!уавиS.

оради завр3но' де%а мио%о3ке при$е -етрановић %е следио %едну ма)е познату

верзи%у по ко%о% %е одговорност за трагични ис;од била Hуридика а не =рIе% . :рема

U4



сарој, распросра#еној верзији миа, 2рфеј се од преве%ике >е!е окренуо и име је изазвао

ра'и$ан расп%е. Lи је у сред#овековним инерпреацијама унеко%ико ме#ан у појединосима

(Mуридика се не појав!ује, 2рфео осаје пред враима пак%а, као код Jанеа у „Eо>ансвенојкомедијиS). 2ва раз%ика у „2рфеуS, коју је примеио :еар <о%енди8 издају8и драму, није поица%а

од ;еранови8ево' ме#а#а краја при$е. вр"ено је да је акво ре3е#е ве8 посоја%о у иа%ијанској

%иераури. Vако"е се препосав!а%о да је ;еранови8ево опреде!е#е за ову верзију, као ио'рани$ава#е просора рад#е (2рфеј је, као и у „Eо>ансвеној комедијиS, осао ван пак%а)

происица%о из #е'ово' у'%еда#а на „данеовскоS, сред#овековно ума$е#е мио%о3ко' садр>аја.

ако је орада ани$ко' миа подразумева%а дос%еднос, ;еранови8 је у ову, садр>ајем и оквиромо'рани$ену драму, унео појединоси којих у де%има на која се у'%едао није и%о. 2н је о>ив!авао

мио%о3ку фау%у пу3ају8и своје %и$носи да реа'ују спонано и а реа%иси$нос је на момене

риса%а 'раницу изме"у миа и сс%иске сварноси. 8епосредност се осећала у Hуридикино%реак,и%и на ду'о приповеда#е Хароново о свом пос%у и о нева>ним зива#има којима је хео да јеодвраи од у>них мис%и, у #е'овој ризида јој уде удоно, у описива#у привезива#а $амца и др.

EDJK LD MANOFEK MAPOQKLDN OJFRBSKE A TDUK (F" SAROFEK QLDVUK PRAV FANCBSKEW K NBX TOL FAN

YCOMK ZBEDVK FQA[K QAL XCRO TD EKLDT QOMK XCRO TD KF[C\AL

Vај реа%изам који је назна$ен у „2рфеуS, поса8е део свара%а$ко' драмско' посупка;еранови8ево' и прераси у осоину #е'ових драма.

]D MUA RK TOL JOSD FQA[K NBX UA FQKLDEK DC RLBJAQ UD TOSD MA[OUA PONUKLDEK RLBJAQUKLD CAMROSUA UKE QKLD[OT JKE TOCD MA[OUB PONROSUA FQK RLBNK YOQOCD

K MA[OU EAL PCO[RDE EDC TK YA CAMRBPK MAEOL ZB NOQKLD[A B\QKRLDU XONKEK K FECKLDRB JDMRKLD[A B FC\B UOFKEK B\QKLDRLDU K TBVDU VDTDCUO MANOFEK K FQAFTA CAMRBVDU ON TOLD

CANOFEK B QLDVUOL EATUOFEK [OLA L(D" OFEARA A TOLOL TRANOFEK EORK[ ECBN MANARA

$икола 3%6# / $5 A360> Lио%о3ка ек%о'а „2рфео“ испевана је у двосруко римованим дванаесерцима и у ма%ом ројуосмераца, у око 3ес соина сихова. 2ра"ива%а је крај познае при$е о миском пева$у 2рфеју

који је својом у>ном песмом 'ануо $ак и езосе8ајно' 'осподара подзем!а и ова је ио спреман да

му, на мо%е #е'ове, враи Mуридику. ;еранови8 је осим мио%о3ке при$е познавао #ене ани$ке и ренесансне к#и>евне ораде(у де%има Mсхи%а, ;ер'и%ија, 2видија, Jанеа). „2рфео“ је била прва

митолошка еклога у дубровачко% ренесансно% к)и$евности и остала %е %единственаW ниједан

писац boc века ви3е није сасавио драму која није нару3ава%а $исе %иније ове врсе и која је и%асрикно парафраза мио%о3ке при$е, ез икаквих ме3а#а с пасора%ним садр>ајем. „2рфео“ није

са$уван у це%овиом о%ику. Fедосају му нас%ов, по$ени сихови и крај, а%и се препосав!а да је

из'у!ен само ма%и рој сихова. :рема ;еранови8евој замис%и, драма је по$и#а%а призором у

коме се 2рфеј на%азио пред враима пак%а у>е8и за Mуридиком. 2во у>е#е, које је ;еранови8упос%у>и%о да '%едаоце уведе у рад#у, подсак%о је низ до'а"ајаD одоре#е 'осподара подзем!а да се

Mуридика враи 2рфеју, под ус%овом да се из%азе8и не осврне за соом= радова#е свако'а од #их

двоје поједина$но= #ен од%азак до враа пак%а и кр3е#е посав!ено' ус%ова(„ораи се назада“),преора8а#е сре8е у несре8у и мо%е Mуридикине да се само накрако сасане са 2рфејем= појава

Харона који је Mуридику превозио назад преко реке, у дру'и све, и #ено приспе8е ме"у „мр$е

зе%ене“. :ара%е%ни окови рад#е, на симу%аној позорници(јо3 увек у радицији сред#е'а века),има%и су изнена"ују8у динамику. Hивоси је доприноси%о у$е38е неко%ико %ица. 2сим 2рфеја и

U5



Mуридике, појав!ива%и су сеD кра! пак%ени, дух који је преносио поруке 'осподара пак%а, дух који

се ора8ао Харону, хор „дјевица из %у'а“, који је песмом дру'о'а рима(у осмерцима) поздрав!ао

до%азак Mуридике амо 'де ораве они „ки заходе у !уави“. оради завр3но' де%а мио%о3кепри$е ;еранови8 је с%едио једну ма#е познау верзију по којој је од'оворнос за ра'и$ни исход

и%а на Mуридици, не на 2рфеју. :рема сарој, распросра#еној везији миа, 2рфеј се од преве%ике

>е!е окренуо и име је изазвао ра'и$ан расп%е. Lи је у сред#овековним инерпреацијамаунеко%ико ме#ан у појединосима (Mуридика се уоп3е не појав!ује, 2рфео осаје пред враима

пак%а). 2ва раз%ика у „2рфеу“, коју је примеио :еар <о%енди8 издају8и драму, није поица%а од

;еранови8ево' ме#а#а краја при$е. вр"ено је да је акво ре3е#е ве8 посоја%о у иа%ијанској%иераури. Vако"е се препосав!а%о да је ;еранови8ево опреде!е#е за ову верзију, као и

о'рани$ава#е просора и рад#е (2рфеј је, као и у „Eо>ансвеној комедији“, осао ван пак%а)

происица%о из #е'ово' у'%еда#а на „данеовско“, сред#овековно ума$е#е мио%о3ко' садр>аја.

ако је орада ани$ко' миа подразумева%а дос%еднос, ;еранови8 је у ову, садр>ајем и оквиромо'рани$ену драму, унео појединоси којих у де%има на која се у'%едао није и%о. 2н је о>ив!авао

мио%о3ку фау%у пу3ају8 своје %и$носи да реа'ују спонано и а реа%иси$нос је на момене

риса%а 'раницу изме"у миа и сварноси. Fепосреднос се осе8а%а у Mуридикиној реакцији на

ду'о приповеда#е Хароново о свом пос%у и нева>ним зива#има којима је хео да је одвраи оду>них мис%и, у #е'овој ризи да јој уде удоно, у описива#у привезава#а $амца и дру'о. Vај

реа%изам који је назна$ен у „2рфеу“, поса8е део свара%а$ко' драмско' посупка ;еранови8ево' ипрераси у осоину #е'ових драма.

>ао, изгледа да смо ја и колега $&%& написали исти текст (то јест из исте књиге)&&& %ад се ви

можете упитати да ли ми мислимо истим можгом, што је равно немогућем, или смо обоје

плагирали исти текст& иће да је ово друго& 0ли ја нећу брисати свој текст јер сам се муила да гаоткуцам&

17. -авро Ветрановић Посветилиште ?брамово3

'оранаQа ему ово' де%а ;еранови8 је узео онај део при$е из &аро'а завеа, из <#и'е поса#а који је

'оворио о 9врамовој $врсини и оданоси Eо'у. ако је приповес о 9враму и%а да%еко 3ира,

;еранови8 је узео само оно месо које је садр>а%о позив упу8ен од Eо'а 9враму да >рвује сина(Eо' ку3а 9врама) и пов%а$е#е захева када се уверио да је 9врам спреман да испуни #е'ову >е!у.

ом оде!ку, који је у Eи%ији сведен на неко%ико основних зива#а, у коме се нису ни поми#а%е

дру'е %и$носи, осим двојице с%у'у које су праи%е 9врама и сака, нии се 3ире асоцира%о на9врамов >иво, ;еранови8 је на3ао идеју око које је из'радио драмску рад#у. парафразу о'

оде!ка ;еранови8 је унео зна$ајна про3ире#а. вео је &арин %ик, који се на од'оварају8ем месу у

Eи%ији није ни поми#ао, и дао му зна$ајну у%о'у, увео је с%у3ки#е и пасира и про3ирио је

просор рад#е. драми је у$есвова%о једанаес %икова, хор пасира, '%ас Eо'а и #е'ов ан"ео.Рад#а се одвија%а на неко%ико месаD на по!ани, под рдом, пред &ариним и 9врамовим 3аором, у

3аору, поред >рвеника у 'ори. :оред Eи%ије, ;еранови8 је познавао и дру'а де%а с овом емом.

Rедно од #их се на%ази%о у „Wиру од мнозијех раз%о'аS, а у %иераури се упу8ива%о и на мо'у8ау'%еда#а на де%о V. Eе%карија, наса%о средином 15.века.

Jрама је има%а 5 $инова (сказа#а), поде!ених на сцене ('оворе). спевана је, као и оса%е, у

двосруко римованим дванаесерцима, са ви3е уменуим осмерцима. Рад#а је сме3ена упасора%ноOрусика%ни амијен. Fеко%ико ду'их описа рајске 'оре садр>а%о је раско3ну,

про>ив!ену с%ику природе, а%и и песникове визије да%еких просора, о којима је мо'ао с%у3аи и%и

$иаи неои$не при$е. :редсав!а#е дома &арино' и 9врамово' и синих свакодневних реа%них

зива#а у #ему прераса%о је у с%ику идеа%но' паријарха%но' >ивоа на се%у. <онцепција односа

U6



изме"у &аре и 9врама, на једној срани, и #ихових с%у'у и с%у3ки#а, на дру'ој, подра>ава%а је

односе у свеовним драмама. &%у'е и с%у3ки#е које су носи%е народна имена (<уја$а, 7р%ица,

7ојис%ава), као и пасири, и%и су носиоци хумора који је на ренуке изијао у #иховимме"усоним сусреима. :реко #их се ема везива%а за народни >иво, а преко &аре песник је

комуницирао са пу%иком. 2ра8ају8и се '%едаоцима, с којима се поисове8ива%а „2 мајке

изаране, ке синке хранисе \ у у"е пак сране да%ек их справисеS &ара је 'овори%а о заједни$кимсраховима и на ај на$ин је да%еку и%ијску при$у спу3а%а ме"у !уде. оме је мо'%а ии ајна

попу%арноси ово'а де%а. &а „:освеи%и3ем 9рамовимS ;еранови8 је поо>ној драми као врси

дао завр3ни о%ик и својсва којима се она попуно одвоји%а од радиције сказа#а и приказа#а. Vо је поси'ао психо%о3ком моивисано38у %икова (&аре, која, као мајка, с%уи несре8у= сака и др.),

реа%иси$но38у (у до$арава#у паријарха%но' дома и >ивоа у #ему), искрама хумора (у

приказива#у односа изме"у пасира и с%у>авки), хри38анском поруком, која је ма#е упу8ивана

савеима, а ви3е заним!ивом и с%иковиом парафразом фау%е. Fајве8у дра> за '%едаоце имао јео'аи пасора%ни амијен.

&адр>ај драмеD

сказа#у првом Eо' од 9врама ра>и да >рвује сина. 9врам нуди свој >иво, а%и се на крају ипак

спрема на пу и води сака. 2н >е%и да о сакрију од &аре, а &ара је о ве8 схваи%а и 'овори им даса$екају јуро. 2на са%но понав!а да 8е свој >иво предаи у руке Eо'у, мо%и 'а да не води сина

дее је #ена радос, зеница о$ију. 2на разуме #е'ове раз%о'е, а%и се п%а3и за сина (никад нисупуова%и но8у, уп%а3и8е 'а и %ис на рави). pерке на &арину заповес спремају храну за пу.

2про3ај је дир!ив. <уја$а на &арину заповес по%ази да их праи и види куда иду. &ара се мо%и

Eо'у да јој враи >иво' и здраво' сина. дру'ом сказа#у &ару е3е да 8е се сак враии. &ара ка>е да 8е одузеи сеи >иво ако му се

не3о деси, ра>и од #их да јој јаве не3о ако сазнају. 2ни су ве8 ои3%и а &ара се присе8а

сра3них при$а које је $у%а од пасира о 'ори у коју је сак ои3аоD у >иве звери, %авови, вукови,

панери, кри%ае и о'#ене змије, све је орас%о у купину. Vу нема раве ве8 о3ре хриди, немапро%е8них п%одова, зиме су х%адне а %еа преоп%а.

ре8ем сказа#у с%у'а Pи3ман осаје а оац и син од%азе у 'ору. 9врам ка>е сину да 8е

при%о>ии овна као >рву, к%екне и призна да је он а >рва, 'овори му да се не п%а3и и прос%авиEо'а. <о умре за Eо'а >иве8е у ве$ној с%ави. :озива сина да осави овај >иво јер је о!е да у

м%адоси неу пуује не'о да у сароси у'ује. сак не показује срах, >е%и да про%ије крв за Eо'а,

'овори да у$ини с #им 3а му је во!а, једино рине за мајку (пре 8е јавор процвеаи, не'о #у неки раз'овор уе3ии, не8е јој ниједна в%ас осаи на '%ави). :ојав!ује се јака све%ос, сви су

изнена"ени, 9врама дозива ан"ео и 'овори да 8е по3едеи сака и узеи овна јер су виде%и да је

9врам спреман да >рвује сина. Jо%ази пасир коме нуде воду за окреп!е#е, сак му 'овори да

ка>е #е'овој мајци да је здрав и доро и да 8е се ускоро враии. 4.сказа#у &ара ве8 ре8и дан у'ује (мис%и да су #ено' сина поје%е звери, да 'а је ује%а змија),

назива сина је%еном, соко%ом, пауном. Fаводи све мо'у8е узро$нике сакове смри, ни у једном

ренуку не показује наду да је сак >ив. Jо%ази <уја$а, ка>е јој да не у'ује, да 8е се сак враии,а%и &ара не верује...

5.сказа#у у ку8и се о$екује #ихов до%азак. Jо'овори%и су се да ником не при$ају о све%оси коју

су виде%и. &ара 'р%и и !уи сина. сак јој 'овори да су и%и са пасирима да ои%азе сада. :евајуи радују се јер се сак враио здрав. Qавр3ава се &ариним %а'ос%овом и мо%ивом за синове дру'их

мајки.

$икола

U`



Lавро ;еранови8 је драмски рад крунисао „:освеи%и3ем 9рамовим“. савр3еном формом,

о'асвом ново' садр>аја, %иковима, специфи$ном и у мно'о $ему ори'ина%ном инерпреацијом

и%ијске поуке и песни$ким изразом, ауор је надма3ио све своје доада3#е драме.„:освеи%и3е 9рамово“ се са$ува%о у пе верзија, 3о и зна$и%о да је о%ико пуа и изво"ено.

Rедном је о и%о, као 3о је познао, 1546.'одине. :осоја#е ве8е' роја верзија 'овори%о је о

несум#ивој попу%арноси ово'а де%а, које је писац за свако ново предсав!а#е прера"ивао.Fајкра8а је има%а 4NU сиха, а најду>а G?U5. Qа ему де%а ;еранови8 је одарао онај део при$е из

&аро' завеа, из <#и'е поса#а (UU) који је 'оворио о 9врамовој $врсини у оданоси Eо'у. ако је

приповес о 9враму и%а да%еко 3ира, ;еранови8 је узео само оно месо које је садр>а%о позив одEо'а упу8ен 9враму да >рвује сина(„Eо' ку3а 9врама“) и пов%а$е#е захева када се уверио да је

9врам спреман да извр3и #е'ову >е!у. ом оде!ку, који је у Eи%ији сведен на неко%ико

основних оаве3е#а о реду зива#а, у коме се нису ни поми#а%е дру'е %и$носи, осим двојице

с%у'у које су праи%е 9врама и сака, нии се 3ире асоцира%о на 9врамов >иво, ;еранови8 јена3ао идеју око које је из'радио драмску рад#у. парафразу о' оде!ка ;еранови8 је унео зна$ајна

про3ире#а. вео је &арин %ик, који се на од'оварају8ем месу у Eи%ији уоп3е није ни поми#ао, и

дао му зна$ајну у%о'у. драми је у$есвова%о једанаес %икова, хор пасира, '%ас Eо'а и #е'ов

ан"ео. Рад#а се одвија%а на неко%ико месаD на по!ани, под рдом, пред &ариним и 9врамовим3аором, у 3аору, поред >рвеника у 'ори. :оред Eи%ије, ;еранови8 је познавао апокрифна и

дру'а де%а са овом емаиком. Rедно од #их се на%ази%о у „Wиру од мнозијех раз%о'а“, а у%иераури се упу8ива%о и на мо'у8а у'%еда#а на де%о једно' иа%ијанско' песника. Jрама је има%а

пе $инова(сказа#а), поде!ених на сцене('оворе). спевана је, као и оса%е, у двосруко римованим

дванаесерцима, са ви3е уменуих осмераца. Рад#а је сме3ена у пасора%ноOрусика%ниамијен. Fеко%ико ду'их описа рајске 'оре садр>а%о је раско3ну, про>ив!ену с%ику природе, а%и и

песникове визије да%еких просора, о којима је мо'ао с%у3аи и%и $иаи неои$не при$е.

:редсав!а#е дома &арино' и 9врамово' и синих свакодневних реа%них зива#а у #ему

прераса%о је у с%ику идеа%но' паријарха%но' >ивоа на се%у. <онцепција односа изме"у &аре и9врама, на једној срани, и #ихових с%у'у и с%у3ки#а, на дру'ој, подра>ава%а је односе у

свеовним драмама. &%у'е и с%у3ки#е које су носи%е народна имена (<уја$а, 7р%ица, 7ојисава), као

и пасири, и%и су носиоци хумора који је на ренуке изијао у #иховим ме"усоним сусреима.:реко #их се ема везива%а за народни >иво, а преко &аре песник је комуницирао са пу%иком.

2ра8ају8и се '%едаоцима, с којима се поисове8ива%а, &ара је 'овори%а о заједни$ким сраховима и

на ај на$ин је да%еку и%ијску при$у спу3а%а ме"у !уде. оме је мо'%а ии ајнапопу%арноси ово' де%а. &а „:освеи%и3ем 9рамовим“ ;еранови8 је поо>ној драми као врси

дао завр3ни о%ик и својсва којима се она попуно одвоји%а од радиције сказа#а и приказа#а. Vо

је поси'аоD психо%о3ком моивисано38у %икова (&аре, која, као мајка, с%уи несре8у= сака и др.),

реа%иси$но38у (у до$арава#у паријарха%но' дома и >ивоа у #ему), искрама хумора (уприказива#у односа изме"у пасира и с%у>авки), хри38анском поруком, која је ма#е упу8ивана

савеима, а ви3е заним!ивом и с%иковиом парафразом фау%е. Fајве8у дра> за '%едаоце имао је

пасора%ни амијен.

18. -арко -арулић @удита3

'орана

:редсавник хри38анске ренесансе форма #е'ових де%а је ренесансна по ани$ким узорима а%и суде%а хри38анске садр>ине. Xе'ова „RудиаS је ре%и'иозни еп, насао 15?1.'одине.

„<#и'а о RудииS је при$а из као%и$ке Eи%ије. :евају8и о Rудии, Lару%и8 има у виду своје родне

крајеве и урску опаснос. &певано у 6 %иара (к#и'а) у $еворосруко римованом 1UOерцу.

U^



2вом де%у Lару%и8 је прик!у$ио и посвеу која садр>и #е'ову поеику. нас%ову е посвее

сазнајемо да је она „скромни дарS све3еном %ицу Jујму Eа%исри%и8у, ина$е пи3$евом куму.

:освеа је у форми апосрофе, писац се ора8а свом куму и 'овори му како је до3ао на идеју данапи3е де%о. Jок је преурао по к#и'ама на3ао је „сорију RудиеS на %аинском језику па је

по>е%ео да је про$иа и упами, па да испри$а при$у на народном језику за оне који не знају

иа%ијански и %аински. современо, писац се о'ра"ује од о'а да при>е!кује и%о какву корис одписа#а, ка>е да пи3е из !уави. Хео је да свори, како он ка>е, у'%а"ену исорију, пи3е у

сиховима према поеици ани$ких песника. :исац пореди сее са куваром који за$ини своје је%о да

и и%о укусније и са децом која праве дарове родие!има за Fову 'одину. Qаим изра>ава своједив!е#е према Rудии и ора8а се $иаоцу, да је похва%и јер она о зас%у>ује. Fа крају ка>е да соји

на ус%узи.

мамо даира#е и %оцира#е само' екса.

2:. Петар Хекторовић 5ибање и рибарско при*оварање3 $о проблему жанра> о

реалисти)ности> о народним песмама%

'орана

Jе%о је ојав!ено у ;енецији 156^.'одине (написано 1556.). :уова#е се одви%о 1555.'одине.

>анровском смис%у де%о је хееро'ено, а%и 'а је е3ко дефинисаи. & једне сране мо>е се $иаикао пос%аница, уду8и да је упу8ено Rерониму Eару$еви8у. дидаки$ноOреф%ексивном ону

описано је родневно пуова#е од Хвара до Pо%е и назад. Qаим, мо>е се $иаи као пуопис јердаје хроно%о3ки опис пуова#а са мно3вом деа!а и из'%едом преде%а. онда и о ио први

пуопис у на3ој %иераури. на крају, мо>е се $иаи као риарска ек%о'а јер је де%о у најве8ем

де%у ор'анизовано као дија%о' два риара. Lо>е се ре8и да је о пуопис у форми пос%анице сае%еменима риарске ек%о'е.

<ада 'оворимо о форми де%а, писац се рудио да де%о уде ск%адно, оуд поде%а на ри де%а први,

дру'и и ре8и дан.

опису прво' дана, уморан од из'рад#е Vврд!а, писац кре8е на пу са два најо!а риара :аскојем Jее!ом и Fико%ом Qеом. &а #има пуује и :аскојев син. 2писују се преде%и, 3о је

каракериси$но за пуописе, посено 3о је ај опис реа%иси$ан.

:рво' дана испеване су U по$аснице а дру'о' дана испеване су две у'ар3ицеD „Lарко <ра!еви8 ира му 9ндрија3S (:аскоје) и „;ојвода Радосав &иверинац и ;%ако динскиS (Fико%а). Vо није

први запис у'ар3ица. Eу'ар3ице су изво"ене српским на$ином, осоеним на$ином изво"е#а,

поми#е се у ма"арској „сорији Mрде!аS. Vре8е' дана испевана је епскоO%ирска песма „Jевојка иPи3манS (екавски о%икD „ к%и$е девојкаS). 2ву песму испева%и су у дуеу.

Tесо се замера%о да су 'овори риара изве3а$ени, да нису у ск%аду са #иховим са%е>ом о је

ана%изовано (ви"е#е уменоси у ренесанси се ос%а#а на ани$ку радицију и 9рисое%ову

поеику умени$ком де%у је дозво!ена веровано8а). насупима риара препознаје се одјек%иерауре. Jио'ен Wаерски, ани$ки писац, сасавио је к#и'у о >ивоима с%авних фи%озофа у 1?

к#и'а, па се мо>е зак!у$ии да је Хекорови8 ио у конаку са им к#и'ама уду8и да #е'ови

риари с%и$но 'оворе (си%изација). Vема је непоеи$на описује се свакодневница, а%и је нов на$ини форма.

пос%аници Lик3и :е%е'ринови8у ка>е да је описао своје пуова#е „не при%о>ив3и ни ри$

ви3еS. 7одину дана је си%изовао и уо%и$авао де%о 3о зна$и да је о #ему разми3!ао. Vом писмупри%о>ио је ме%одије, о јес ноне записе песама „Радосав &иверинацS и „Jевојка и Pи3манS.

мамо два ока приповеда#а (сми3!ено)D опис пуова#а реа%иси$на основа зива#а и раз'овор

риара %инија „при'овара#аS која праи мисаони ок.

UN



9уор из%а>е оно 3о је наумио, при%а'одив3и о форми пуописа. мамо Хорацијева поеи$ка

на$е%а да де%о заави и поу$и. Jе%о припада хри38анској ренесанси с%ави се >иво у споју са

ре%и'иозним поима#ем свеа.Vреа споменуи а%руизам у де%у иси$е се вреднос !уди ез озира на са%е> ('овори се о

једносавним !удима који су задово!ни својим >ивоом, скромни, природни есенција%не вр%ине).

Fеки су смара%и да је писац хео да ода по$ас се!а3ву јер се разо$арао у п%емсво, а%инајверованије да де%о нема идео%о3ку основу. :римеан је уп%ив народне радиције који није

извр3ен на си%у, ве8 је ај уп%ив део свакодневнице у коју је природно ине'рисана фо%к%орна

радиција. :исац је хео да ода по$ас свом родном крају #ене %епое, знамении !уди...

A сад мало препри)авањаB

*екторовић сво%е писа)е почи)е по;валом #артучевићу наводи разлоге за одлазак и опису%е

,елокупну припремуW пронашли су бродић и опремили га рибарском опремом Први дан супровели у рибаре)у и имали су успешан улов све док ни%е почео ветар 2ако више нису могли

рибарити решише да крену на обалу и доручку%у 4а би скратили пут рибари постава%у

загонетке %едан другом Приста%у уз обалу и доручку%у 8аздрава%у господару типичномнародном почасни,ом 1атим следи занимива Паско%ева прича (о ствара)у облака" =ва

)егова прича показу%е широка интересова)а ренесансног човека насупрот сред)овековномчовеку ко%и све по%аве тумачи као #о$и%е делова)е 4руги дан крећу ка <олти ибари

почи)у да пева%у бугаршти,е песме донете са српског терена Прво пева%у „Марко 2раевићи брат му @ндри%аш” 1атим су испевали %ош %едну бугаршти,у „адосав Сиверина, и во%вода

-латко ^дински”

*екторовић %е забеле$ио чак и ноте и мелоди%у песама уз напомену да су оне певане у дуету1атим Паско%е и 8икола постава%у питали,е =пису%ући трећи дан *екторовић %е на%ма)е

реалистичан _елећи да сво%им делом поучи он употребава речи IилозоIа 4иогена

+аертског као наводне речи рибара и то у виду порукаW како чиниш свом о,у тако ће и тво%аде,а теби о мртвом човеку никад зло не говори ни на кога не вичи и не псу%

`з *екторовићевог писма Микши Пелегриновићу види се да народне умотворине нису биле

,е)ене %ер му се *екторовић изви)авао што му шае песме ко%е сви зна%у а што и; ни%епрерадио као Менчетић или 4р$ић пре )ега

21. Cикола Cа;ешковић $анализа <арсе по избору%

'орана

Jуховии ауор фарси, ауор крај#е %асцивних маскераа, писац ројних песама и пос%аница (кроз#их је продефи%овао сав ва>нији %иерарни све). <омедија o, која је у основи фарса, даје с%ику

односно исе$ак из >ивоа једне 'ра"анске породице.

про%о'у се писац ора8а пу%ици, даје ар'умен 'овори се 3а 8е се десии (две с%у3ки#е су

покра%е со$иво и у!е, 'аздарица 8е да до"е и да их из'рди, оне 8е п%акаи, пос%е 8е до8и 'осподар ипо$еи да е3и једну од с%у3ки#а, Lи%ицу, а #е'ова >ена 8е правии !уоморне сцене) и пору$ује

пу%ици да се „му$иS један $ас, па 8е се пос%е смејаи.

Fа по$еку две с%у3ки#е раз'оварају о дру'ој с%у3ки#и, :еру3и, која је и%а из%о>ена суусрама (и$евана је) јер је „хје%а упу3а у ку8у нјеко'аS. Lи%ица пева народну песму имамо

назнаку о порек%у. ом ренуку до%ази 'аздарица, оне се сва"ају око ку8них пос%ова. 7оспо"а

ра>и $инију и зак!у$ује да ју је Lи%ица рази%а. Lи%ица срахује 3а 8е да ка>е 'аздарици.7аздарица по$и#е да их 'рди ое. 2д 'аздарице сазнајемо да су ое с%у3ки#е до3%е из се%а у 'рад,

имамо назнаку ку%уро%о3ке раз%ике ('аздарица их је извук%а из еде. Fа!е3кови8 са'%едава о$има

две перспекиве и прави равное>у с%у3ки#е јесу %е#е, а 'осподарица јесе 'руа. 7осподарица

им 'овори како су оне некад и%е „ва3!ивеS, а она их је извук%а из еде. & дру'е сране она само

G?



псује, 3о зна$и да ни она није ку%ивисана, иако је из 'радске средине. 2во је фарса, зао реа

ораии па>#у и на 'есове, јер и они изазивају смех.

Jо%ази 'осподар, види да се сва"ају, позива их у соу и као 'рди с%у3ки#е а у свари их ми%ује,заи$е их 'оспо"а и запо$и#е сва"у са #им. :ре не'о 3о их је заек%а, 'аздарица нараја му>у за

3а све да из'рди с%у>авке, а он све о повр"ује како она не и до3%а. <ада је виде%а, 'осподарица

преи му>у да не8е ви3е спаваи са #ом, он је одводи, у8укује и по$и#е да се правда. 7осподарица је сум#а%а, и%и $ак мо>да зна%а да је му> вара са с%у3ки#ама. 2н ка>е да су и дру'е >ене хваа%е

му>еве на де%у а%и су о ве3о скрива%е. :осоји јо3 једна с%ика дру3вене сварноси, а о је

црква месо 'де се о'овара.7оспо"у најви3е рине о 3о 8е је мо>да о'овараи суседи у цркви.Jак%е, све се зна, а%и мора да се сакрије. Fа крају до%ази до успосав!а#а равное>е. &упру'а

прихваа да је он ај који од%у$ује. ;а>но је 3а 8е се десии када се иза"е из ку8е. ку8и мо'у да

се сва"ају а%и у конаку са спо!а3но38у односи посају хармони$ни. Риуа% унуар дру3вене

заједнице из%азак иу ку8е, ј. у%азак у јавнос, и о сведо$и о хармони$носи ра$не заједнице.Fије $удно 3о је :еру3а о ради%а, не'о 3о је дозво%и%а да уде окривена. Qаправо, све ово

мо>е ии криика дру3ва. Fа крају имамо моно%о' с%у3ки#а се хва%и како 8е о!е јеси од

'осподарице. Qаим приказује се ко%ико су Jуров$ани и%и 3крице O јунаци позвани на ве$еру а

носе хрануf Lару3а у моно%о'у вра8а свари уназад, као у ренуку пре сва"е. $икола

O по свом унура3#ем усројсву, фарса преходи комедијиO ци! фарсеD раска%а3ни смех осварен и%о каквим средсвима

O ипови у фарси се никада не развијају у каракере= изосају саира и крии$ка димензија, јер се све

подре"ује карикаура%номO иако се указује на мане, попуно изосаје дидаки$ка намера

O %и$носи у фарсиD одре"ене својим пороком који покре8е драмско зива#е, никада се не именују

и%и имају уса!ена имена(hиво, нпр.), не изазивају симпаије '%еда%аца

O фарсу од%икују са>еос, окрунос, пароди$нос, јези$ка си%изација O фарса се мо>е дефинисаи као драмаизована ане'доа, крака и зијена, у којој се изводи сурова

3а%а, а а%и$носи су одре"ене својим дру3веним саусом

O Fа!е3кови8еве „<омедије o, oc и occ“ се ук%апају у 3ему фарсе„ <омедија o“

O про%о' на'ове3ава и оја3#ава $име се драмска рад#а авии

O ус%овно ре$ено, пе сценаD раз'овор Lару3е и Lи%ице, сва"а 'оспо"е са с%у>авкама, сцена са'осподаром, пародије мо%иве и позив на ве$еру код ро"ака

O про%о' из'овара један од '%умаца, а%и ван %ика ко' ума$и у фарси

O ро$%ана фарса са пе акера, са$и#ених од два пара којима се касније придру>ује јо3 један акер

O фарсу не овара '%авни, ве8 споредни парO права фарса запо$и#е појавом 'оспо"е која показује све осоине које >ене у фарсама поседују=

#ена појава момена%но изазива немир

O а'он Lи%ице и 'оспо"е, варни$ави дија%о', оп3а сва"а >ена(схема U_1)O динами$ни дија%ози са о3рим и цини$ним реп%икама

O а%узије на немора%ни >иво с%у>авки\%е# и испразни >иво в%асе%е

O права фарси$на сиуација насаје а'оном изме"у махние >ене и разврано' му>а(похоа јесу3ина #е'ове драмске појаве)

O комика је у конрасу hивових ре$и и де%а#а, односно у немо'у8носи супру'е да примеи оно 3о

се де3ава у кухи#и

O извор смеха је и #е'ова %асцивна двосмис%енос

G1



O ценра%но месоD изненадни упад 'оспо"е у кухи#у, права дија%о3ка фарса

O >ени није !уоморна не'о јој је повре"ена а3ина

O амора%нос у ср>и комике проса3ва му>а и >ене су >а%осна ко%ико и коми$наO до%азак ;есе%е укида фарси$ну зрку и она осаје ез разре3е#а

O Lару3ин моно%о' на крају рад#е окрива %ик ве$но незасие и %акоме с%у>авке

22. Aрудитна комедија у ренесанси $поетика> одлике% 'орана

;рса ренесансне комедије рафинирано' хумора, сварана према ани$ким узорима. &појив3и

основне савове ани$ке поеике и #ихове ренесансне инерпреације са искусвом сарихкомедио'рафа (Vеренције, :%ау), ренесансни ауори су до3%и до нових закониоси и свори%и

имиаорску комедију, која је познаа као ерудина. првој фази из ани$ких извора преузимани су

фау%а, ипови, каракери, зап%еи, на$ин ор'анизова#а рад#е, сиуације, ид. :о3о је с%епо

имиира#е :%ауа доводи%о у пиа#е један од иних посу%аа ренесансне поеике да комедијареа да уде одраз сварно' >ивоа и исине писци су посепено од прерада :%ауових де%а,

преко 'ра"е узее из дру'их %иерарних извора (из нове%исике= код нас и из оновремених

иа%ијанских комедија), до%ази%и до ема из савремено' >ивоа. Mрудина комедија је и%а

подре"ена низу прави%а која су оразова%а #ену поеикуD предсав!а%а је до'а"аје из свакодневно'>ивоа, изми3!ене а%и мо'у8е, има%а је зап%еену рад#у у којој је у$есвовао ои$ан све и

приказивао се у недо%и$ним сиуацијама (р'овци, кр$мари, с%у'е, %уа%ице и др.= подва%е, кра"е,неверсва и с%.)= ци! #ен ио је да заав!ају8и поду$ава= ува>ава%а је закониоси о ри јединсва

рад#е, времена и меса= има%а је идеа%ну 3ему (про%о' и пе $инова, мо'%а је ии у сиху и%и у

прози= у на3ој к#и>евноси само у прози). Vема ерудине комедије је !уав са перипеијама= основ рад#е $ини инри'а= понав!ају се к%и3еиране сиуације (преру3ава#е, препознава#е, зауна са

%изанцима и с%.)= у$есници су ипизиране %и$носи, де%ом преузее из ани$ке комедије (сарац

врдица, $есо за!у!ен у м%аду >ену= син расипник= дови!иви с%у'а инри'ан= с%у'аOпарази=

куризана= хва%исави војник и др.), а де%ом из ренесансне сварноси (педан, насавникхуманиси$ке 3ко%е, коми$ни и неспрени !уавник= $аро#ак= све3еник= и'анка и др.). на3ој

к#и>евноси најуспе%ије ерудине комедије писао је Lарин Jр>и8, у које је, уз по3ова#е

в%адају8е поеике ове драмске врсе, уносио дух и амосферу ренесансно' Jуровника. $икола

qd++er em*r/ (иа., sу$ена“, п%ауовска комедија) врса је ренесансне комедије $исо' хумора,

сварана према ани$ким узорима. &појив3и основне савове ани$ке поеике (9рисое%,Хорације) и #ихове ренесансне инерпреације с искусвом сарих комедио'рафа (Vеренције,

:%ау), ренесансни ауори до3%и су до нових закониоси и свори%и имиаорску комедију, која је

познаа као ерудина. првој фази из ани$ких извора преузимани суD фау%а, ипови, каракери,

зап%еи, на$ин ор'анизира#а рад#е, сиуације и др. Mрудина комедија и%а је подре"ена низуправи%а која су оразова%а #ену поеикуD предсав!а%а је до'а"аје из свакодневно' >ивоа O

изми3!ене, а%и мо'у8е, има%а је зап%еену рад#у у којој је суде%овао ои$ан све и приказивао се у

недо%и$ним сиуацијама (р'овци, кр$мари, с%у'е, %уа%ице и др.= подва%е, кра"е, неверсва и др.).Xен ци! ио је да заав!ају8и поу$ава= ува>ава%а је закониоси о ројединсву рад#а, месо и

време. ма%а је идеа%ну 3ему ( про%о' и пе $инова, мо'%а је ии у сиху и%и прози= у на3ој

к#и>евноси само у прози). Vема ерудине комедије је !уав с перипеијама, а основу рад#е $инеинри'е. Tесе су сиуације препознава#а, преру3ава#а и с%. $есници су ипизиране %и$носи,

де%ом преузее из ани$ке комедије (сарац врдица, $есо за!у!ен у м%аду >ену, син расипник,

с%у'а инри'ан и др.), а де%ом из ренесансне сварноси (педан, насавник хуманиси$ке 3ко%е,

коми$ни и неспрени !уавник и др.). на3ој к#и>евноси најуспе3није ерудине комедије писао

GU



је Lарин Jр>и8, у које је, уз по3ова#е в%адају8е поеике ове драмске врсе, уносио дух и

амосферу ренесансно' Jуровника (нпр. Jундо Lароје, &куп и др.).

2!. -арин 0ржић као драмски писа(

'орана

Jрамски рад запо$ео је 154^. 'одине, а у м%адоси је писао поезију. Xе'ове драме изво"ене су на

р'у, у ку8ама, на овореном... Jрамски >анрови које је не'овао Lарин Jр>и8 су ек%о'а, фарса,комедија, ра'едија. <ада 'оворимо о комедијама, Jуровник је познавао само ерудину комедију.

:ре све'а, Lарин Jр>и8 је најпознаији као писац комедија, #е'ове комедије суD :оме (није

са$увана), Jундо Lароје (недосаје крај), :јерин, hухо <рпеа, &куп (недосаје крај), Lанде,9рку%ин и као посена врса комедије, фарса Fове%а од &анца. 2сим о'а, писао је ек%о'еD Vирена,

;енере и 9дон, :%акир и ви%а= и једну ра'едију Хекуа.

Xе'ова русика%на ек%о'а Vирена има фау%у ипи$ну за једну пасирску ек%о'у. Vирена је

родарица у коју је најпре за!у!ен gумир, пос%е сви. Wикови се у Vирени мо'у поде%ии намио%о3ке односно фанаси$не (Vирена и &аир), пасире (узмо>ни gумир, уо'и Lи!енко,

Jра'и8, &ојна). Раз%икује их ку%ивисанос израза gумир има пераркиси$ки израз а оса%и

'оворе језиком се!ака. Рада је ип резонера, се!ак који разумски и о3ро криикује м%аде, а%и када

се он за!уи и он 'овори пераркиси$ки. Mк%о'а ;енере и адон ора"ује моив за!у!еносио'и#е ;енере у 9дониса. ма неои$ну композицију, прае се два ока рад#е прво се!аци изводе

предсаву а поом се поди'не завеса па ;енере и адон изводе предсаву а о се!аци запа#ено'%едају, не у$есвују8и у рад#и. :%акир и ви%а (и%$и 7ри>у%а) је русика%на ек%о'а. Jе%о је

ме3авина сиха и прозе. :ро>имају се два свеа, фанаси$ни и реа%иси$ни, рад#а се одвија у

пасора%ном амијену (3ума). ;%аси, односно се!аци су у порази за ви%ама, јав!а се %ик о'и#еJијане која 3ии све ви%е.

Fове%а од &анца је фарса, неве%ика оимом. 2д%икује је једносавна композиција. 2ра"ује еме

нове%е сијенско' ипа до%азак се!ака &анца у 'рад да прода сир и мас%о, мора да прено8и у 'раду,

ри м%ади8а зијају 3а%у с #им, ви%а наводно подм%а"ује једно' од #их. пак, ова фарса нади%азимоде% фарсе хумор није 'ру, нема псовки, нема физи$ких ора$унава#а. <омедија је спој

пасора%е и фарсе, пасора%ни е%емени су деа!и са ви%ама и све око подм%а"ива#а &анца, а

фарси$ни е%емени су ма%а и оес. Jрама нема с%о>ених зап%еа и поу$них порука.<омедија :јерин од'овара :%ауовим E%изанцима. &а$увана је у фра'менима и она криикује

односе у дру3ву. :репознаје се једна од оми!ених пи3$евих ема однос сарих и м%адих

(криика моде).<омедија Lанде (није са$уван по$еак) има 5 $инова, рад#а се зива у <оору. Fајс%и$нија је

моде%има иа%ијанске комедио'рафије. Рад#а је једносавна, %епа и м%ада Lанда има сарца му>а,

уве$е се преоу$е у му3карца и из%ази, му> је види.

<омедија 9рку%ин има п%ауовску ему о хва%исавом војнику. Rав!а се %ик 9рку%ина који иманеко%ико ипских цра сарац за!у!ен у м%аду девојку, хва%исав.

Хекуа је прерада Mурипидове ра'едије, има 5 $инова у двосруко римованим сиховима. Хекуа је

:ријамова >ена, има 1NOоро деце. Jраму од%икује сененциознос, акуе%изова#е, криикасавременика.

<омедија &куп ора"ује :%ауову комедију 9у%у%арија (pуп са %а'ом), има 5 $инова, крај није

са$уван. 2ра"ује ему 3кроси, &куп је 3крица, пао%о3ки %ик, има свес о свом пороку а%иисо ако он је немо8ан да сав%ада ај свој порок (ра'и$ко).

Jундо Lароје је #е'ова најуспе%ија комедија и као да нади%ази п%ауовску комедију. Rав!ају се

ипски %икови а%и и %икови по мно'о $ему нади%азе у своју ипску осоину. Jак%е, ово де%о

GG



садр>ином је најма#е зависи%о од преходника и у најве8ој мери припада%о оном ипу комедија које

су се ое%е си>ејском имиова#у узора. %+ овде навести све ликове и објаснити о ком типу је ре&&&

$иколаLарин Jр>и8(15?^ 156`) је у Jуровнику средином 16. века развио >иву и п%одну позори3ну

де%анос. &надевао је амаерске дру>ине(:омеOдру>ина, Xар#аси, 7арзарија) сценским де%има и

суде%ују8и и сам у ор'анизова#у позори3них предсава, посао је ценра%на %и$нос дурова$ко'позори3но' >ивоа. непуних десе 'одина написао је дванаес де%а за позорницу, од којих су нека

из'у!ена(„:оме“, нпр.), а нека су са$увана само де%ими$но. Jр>и8 је превео и ра'едију „Хекуа“

иа%ијанско' песника Jо%$еа. &воје драме Jр>и8 је писао за приказива#е у одре"еним при'одама.Eи%и су о у'%авном весе%и пок%адни дани, односно свадени пирови који су се ои$но и одр>ава%и

о пок%адама. Разум!иво је со'а да су се Jр>и8еви комади осим у ;ије8ници и на просору испред

<не>ева двора приказива%и и у са%онима 'осподских ку8а у 'раду и двораца у око%ини. <ад се

спремао да пи3е сцене за своју пу%ику, Jр>и8 није морао изми3!аи оквире својих драма. 2ни суу ренесансној драмаур'ији и%и зацрани и прихва8ени. :асора%а и „у$ена“ комедија и%и су ако

конципирани сценски о%ици да су не само 'аранова%и попу%арнос не'о су е%аси$ном

унура3#ом с%оодом омо'у8ава%и сваком ауору да пока>е и в%асие ск%оноси и мо'у8носи.

Lарин Jр>и8 је управо к%аси$ан пример драмско' писца који је у оп3е и познае оквире знао даунесе и сценски ор'анизује свој в%асии све и в%асии по'%ед на >иво. Qа време оравка у

а%ији(15GN 1545), Jр>и8 је поред оса%о' упознао и доси'ну8а пасирскоOмио%о3ке драме.:осено је доро осеио какве све сценске мо'у8носи пру>а она 'рана пасирске и'ре која свој

зап%е и свој смех заснива првенсвено на сусреу изме"у рафинирано' пасира пераркисе и

припросо' се!ака $оанина, а акве драме посено су п%одно %о има%е у 'раду &ијени 'де јеJр>и8 као суден и оравио. Jр>и8 је осеио да сусре изме"у у$ено' 'ра"анина и припросо'

се!ака мо>е ии и у #е'овом Jуровнику, ве8 уве%ико развијеном и уранизованом ренесансном

'раду. 9%и праве пасирске инспирације мо'ао је Lарин Jр>и8 на8и и у свом 'раду, у

к#и>евницима који су му преходи%и. :асирска ек%о'а „Радмио и gумир“ hоре Jр>и8а,пасирска „:риказанија“ Lавре ;еранови8а и пасирске „<омедије“ Fико%е Fа!е3кови8а, све де%а

наса%а у првим деценијама века у Jуровнику, мо'%а су Jр>и8у пру>ии и си'урно су му пру>и%а

не само прве сценске информације, не'о и подсицаје да крене једним посеним дома8импасирским пуем. 9 кад је на иа%ијанској позорници видео и до>ивео о'ромне мо'у8носи које

пасора%а пру>а, кад је видео примере пасора%не распеване сцене, онда је си'урно и у #ему сазре%а

од%ука и визија оно'а 3о 8е се осварии у Jуровнику, за Jуров$ане и из Jуровника. Jр>и8еваск%онос да у пасора%у уноси реа%иси$ке е%емене ус%ови%а је и посену срукуру Jр>и8еве

пасирске и'ре, им де%има све ви3е просора посве8ује се сварним и реа%ним до'а"ајима и

појединосима, а све ма#е мио%о3коOиди%и$ним зива#има у „дурави“= све ви3е се иси$у

зива#а из свакодневице, а све ма#е песма и п%ес ви%а и саира. &к%онос реа%иси$ким захваимаи коми$ним ефекима коју је ако вид!иво показао у пасирским и'рама, Jр>и8 8е у пуној мери и

пуном сјају развии и показаи у комедији. Руководе8и се савременомм законима сценске и драмске

поеике, Jр>и8 није ниједно' $аса заоравио за ко'а пи3е. &војим драмама, зива#има, %ицима иодносима подао је %о'ику савремено' Jуровника $име је оси'урао не само попу%арнос код

савремено' '%едаоца не'о и један од иних $ини%аца рајне вредноси. Xе'ове комедије су пре све'а

зна$ајне зо' о'а 3о су у #има у пуној мери до3%е до изра>аја Jр>и8еве драмаур3ке ик#и>евне ск%оноси.

2&. =икови страна(а у комедији 0ундо -ароје3 -арина 0ржића

'орана

G4



'о Vуде3ак у овој комедији је не3о изме#ени ип раска%а3но' !уавника, за!у!ено' у

куризану, коме је припа%о о да се оком це%е рад#е ори за #ено срце са надмо8нијим и да%еко

успе3нијим супарником. Vакав распоред у$есника у зап%еу и зива#има подразумева%о је да ај%ик уде предме смеха и да у #ему уду на'%а3ене цре које 'а доводе у подре"ен по%о>ај у односу

на супарника. деју да у у%о'у доде%и а3 једном Fемцу, Jр>и8 је, најверованије, доио се8ају8и

се иа%ијанских комедија. #има се, попу дру'их сранаца, нај$е38е у веома ма%ој у%озипојав!ивао Fемац (Vаre0@d) који је својим пона3а#ем реа%о да допринесе оп3ој 3аро%икоси и

хумору. 7оворио је иа%ијански као сранац који 'а није доро нау$ио, са мно'о каракериси$них

'ре3ака у из'овору, а%и и у зна$е#у= #е'ове краке ре$енице сасоја%е су се од '%а'о%а уинфинииву, од ре$и које није увек попуно разумевао, па су #е'ови краки исупи врви%и од

изврнуих зна$е#а и есмис%еноси.

Wик 'а је Jр>и8у свакако ио неопходан да и попуније осварио %ик Lара Lаројево'. 'о

Vуде3ак, о'аи Fемац у Риму, за!у!ен у охо%у куризану, за%уао је с%у$ајно ме"у Jуров$ане,које није разумевао, во"ен својим с%у'ом :омеом, пру>ао је писцу ве%ике мо'у8носи да од #е'а

'ради коми$ну фи'уру. &адр>ајем комедије и%о му је одре"ено да уде подре"ен двема %и$носима.

<ао 'осподар о'рани$ених мо'у8носи де%ова#а, ио је у сенци с%у'е :омеа, вируоза сво'а занаа,

ине%и'енно' и духовио' ре>исера зива#а која су сихијно носи%а Vуде3ка. <ао супарник LараLаројево', увек је осајао пора>ен. Lо'у8нос да 'а надвиси и поисне појави%а се ек онда када су

дру'е око%носи, које нису зависи%е од 'а, одвоји%е Lара од куризане Wауре. %ику 'а изме3а%е су се цре два ипа ерудине комедијеD сме3но' !уавника, 'осподара ко'а у

акције води ине%и'еннији, %укавији и окренији с%у'а, и сранца који је по спо!ним од%икама ио

извор повр3није' и једносавније' хумора. као сме3ни !уавник и као сранац, 'о јепредсав!ен на по$еку комедије, када у рад#и јо3 није имао никакво' уде%а, заједно са :омеом, и

одмах су се, у првим изјавама и посупцима, издвоји%е цре које су ое%е>и%е #е'ов %ик и у којима

су се испо!ава%а својсва два ипа. &ме3ну цру сво' %ика окрио је сам 'о јадикова#ем и

исказива#ем !уави према куризани и 'руим прекорима 3о она у !уав не8е да ус%и3и. Vо је$инио еуфори$но, недовр3еним е%ипи$ним ре$еницама и пераркиси$ким фразама,

непримереним сиуацији, па оуда крај#е коми$ним (он је #ен с%у'а= она је охо%а= #е'ове сузе не

додирују #ено срце= #ено срце је камен а не срце, ид.). :редсав!а#е ово' %ика насавио је :оме,износе8и нове деа!е, да је о'а („ови је Vуде3ак први о'аац од свијех Vуде3ака ки су у РимS) и

да је преерано за!у!ен („махни јеS). Vу је ук!у$ена и каракериси$на цра за овај ип, да во%и

да пије и да у пи8у заорав!а на све муке.:оме је деа!но описао 'ову за!у!енос и о је коменарисао оп3им мис%има о $овеку који

'уи везу са реа%но38у („ко је намуран, није самS), несаи%ан је, узнемирен, 8уд!ив, не ора8а

па>#у на је%о ни на пи8е, а%и ни на дру'е !уде. Qаим, :оме нам окрива да је 'о м%ад, да је

в%асе%ин и да је порек%ом из 9у'сур'а, одак%е је ио родом и %аурин сварни оац 2ндардо.:ијансво 'а, као најјаснији знак за препознава#е ово' ипа, нај>ив!е је приказано у сцени у којој

су предсав!ени у сукоу, са >е!ом да се поуку, у пи8у напрасии Vуде3ко и хва%исави и на

ре$има раоорни Vрип$е <ооранин.2сим из посупака, доса из смеха који је извирао из %ика 'а Vуде3ка поица%о је из #е'ово'

неискрив!ено' иа%ијанско' 'овора, из 'ерманских консрукција на у"ем језику, из нема$ких ре$и

које су се појав!ива%е у изме#еном и једва разум!ивом о%ику.&ве %и$носи које су до%ази%е са 'ом у додир има%е су подсме3!иве и увред!иве а%узије. Vако су

се према #ему пона3а%и Lаро и :опива. Lаро 'а је ома%ова>авао, називао 'а „од окаре $овјекомS,

м%ада%а$ки п%ахо му је преио да 8е му прооси рух да му исе$е све 3о је попио, и подсмевао

му се. :роив 'а је и%о усмерено и све 3о је о #ему 'оворио :опива. Раз%о' је ио разум!ив и

G5



моивисан јер су и #е'ов 'осподар и он и%и рива%и са Vуде3ком и са :омеом. :онеке :опивине

опаске и%е су и прееране и ов%а3 ре$ене, и немоивисанеD презриво :опивино на'%а3ава#е да

Vуде3ак вином хо8е инер#а прву куризану римску, да она не8е празне ре$и ве8 з%ао, да су свеVуде3кове изјаве само %а'арије. Vо се није пок%апа%о са $и#еницама да је Vуде3ак одиса ио

за!у!ен у %ауру и да је веома о'а (поседовао 5???? дукаа, а Lаро када је до3ао у Рим имао је

само 5??? дукаа).Hивоне цре %ика 'а Vуде3ка у најве8ој мери исица%е су се у :омеовом односу према #ему.

Vоком $иаво' зап%еа и рад#е, у разним сиуацијама, и када је ио у са'%асноси са 'осподарем и

када 'а је овај прок%и#ао, :оме је задр>ао професиона%ни однос. 2н је 'ову зас%еп!еносправдао за!у!ено38у, хва%ио је ои!е #е'ове рпезе, редовно 'а је називао „мој Vуде3акS и%и

„Vуде3ко, мој идо%уS, навијао је за #е'а када се ука>у доре перспекиве („Vуде3ко... сада се

др>иS), радовао се са #им, а%и и зо' сее, кад свари крену нао!е, јер су им судине и%е

повезане. пак, изме"у :омеа и Vуде3ка није и%о оне %искоси које је и%о изме"у Lара и:опиве и%и Jунда Lароја и Eок$и%а, јер их ни3а није повезива%о у про3%оси. :омеовим

посупцима и%о је, ипак, ренуне непосредноси, као и у коменариса#у #е'ове за!у!еноси, у

преуве%и$ава#у #е'ових вр%ина (о #е'а се, оо>е, оимају >ене „на3и!у на #е'аS), и у одрани

од LараD „Vуде3ак свој посао $ини, а свак својS.2вако о%икован 'о Vуде3ак, и као ви3е сме3ан а ма#е раска%а3ан !уавник и као коми$ни

сранац, имао је двосруку у%о'у у Jр>и8евој комедији. Vреа%о је да као супарник прво' !уавникаосве%и све #е'ове ососине које су му доне%е успех и да 'а исовремено, и на своју корис, и на

своју 3еу, поеди. 2н је у ој у%ози пос%у>ио дором исходу до'а"аја. Vуде3ак је уз о, свим

црама пијано', повр3но', 8уд!иво', коми$ним 'овором оојено' сранца ио >иви део позорнице накојој су се сви до'а"аји зива%и. 2е у%о'е оди'ране су до краја, це%овио и моивисано, а у 'у

Vуде3ку осварен је епизодни, а%и и динами$ан марканан %ик, ко%ико ипи$ан, о%ико и >ивоан.

&о'а је он, уз све мо'у8е везе са познаим %иковима, у најве8ој мери Jр>и8ев.

;еома ве3о је осварен %ик &адија, Rеврејина, р'овца. Qијен је у неко%ико сцена, у којима са%е8емара да му п%аи за Wауру узеи наки, док овај о изе'ава, ухва8ен је >иво, $врсо и це%овио.

поран је, се'ну, непопус!ив, сав усредсре"ен на свој новац и своју дои. Jуховиом

поједино38у писац осве!ава ви #е'ове %и$носи кад &ади ка>е да од раз'овора на #ему сраном језику ни3а дру'о није разумео до ре$ „дукаиS. 2н је прониц!ив. &ама око%нос да један сари

$овек р$и за м%адим Lаром, са којим се он ионако наје>е разра$уна око исп%ае, и ви$е моји

дукаи, уне%а је у #е'а немир. <аракериси$ан мена%ие повр"ује у свакој појединосиD &ади сени$им не уда!ава од сее, ни на рен не напи3а мисао да новац реа узеи 3о пре и у својој

намери је непопус!ив. &војим иа%ијанским 'овором, конкреним ре$еницама, упорно38у да

доије своје и неодорава#ем пона3а#а купца који од'а"а исп%ау и ок%ева, он је >иво38у %ика

Rеврејина р'овца, какво' је Jуровник мзнао, превази3ао ипизирану %и$нос. *раги итаое, ти који иташ овај одговор, имај на уму / нико од нас састав-аа није био тако

паметан да овако добро одговори на ово питање& $аиме, све је преписано из 'латине књиге& 0 сад

$иколина анализа&&&'о Vуде3акD

Eез озира на све 3о је %и$нос Lарова у сеи сара%а, и поред о'а 3о 3о он мора да поднесе

све пос%едице своје м%ада%а$ке непроми3!еноси и оеи, писац 'а је јасно савио изнад ипа распусно' !уавника. Vо је у$инио на ај на$ин 3о му је за супарника посавио 'а Vуде3ка. 2вај

Fемац, који %уа Римом с%епо за!у!ен у куризану Wауру, права је карикаура. :рема #ему, осим

:омеово' пос%овно' ува>ава#а и хва!е#а #е'ове о'ае рпезе, ниједна %и$нос нема нак%оноси.

'о Vуде3ак је пијаница, исмејан неуспе3ни !уавник накарадних изјава, 3о умно>ава коми$не

G6



цре #е'ово' %ика. Lаро је супериоран у односу на #е'а. :оме 'а хва%и као !уавника о ко'а се

дру'е >ене оимају, док Wаурино одија#е ома%ова>ава у хва%у. 2пона3а 'а у искрив!еном

иа%ијанском језику. рива%сву са Lаром, он је поисну, а $и#еница да је иму8ан ораи%а јеWаурине мис%и ка #ему ек кад је Lаро ио пора>ен. 'о поси>е успех име 3о 'а прихваа

о'аа римска куризана, која је поса%а о'аа нас%едница. ск!у$ују8и Wауру и 'а Vуде3ка, за

које је у комедији и%о најма#е симпаија, из да!их судинских ре3е#а дру'их %и$носи, писац је,мо>да и несвесно, у'одио и сеи и својим су'ра"анима.

Vрип$е <ооранинD

Vрип$е <ооранин је посено >ива и заним!ива %и$нос. &ама $и#еница да је из 'рада према комесу Jуров$ани од давнина 'аји%и ана'онизам, унапред је одре"ива%а цре #е'овом %ику и каракеру.

2д по$ека Jр>и8 на'ове3ава свој сав према #ему с прикривеном иронијом. к!у$ен у дија%о' са

Jундом Lаројем и Eок$и%ом на по$еку комедије, Vрип$е је доио у%о'у да окрије ва>не подаке

Jунду Lароју о сину зо' ко'а је он и до3ао у Рим. ;идев3и заринуо' р'овца, он 'а је схваио испрено му се додворава, по'а"ају8и, приом, #е'ове мис%и. Jа и 'а придоио, најпре му 'овори о

својој оданоси Jуровнику. :оом је, сми3!ено, хва%ио умеренос, оправдавао свој скромни из'%ед

$уварно38у и непорено38у расипа#а у сраном свеу 'де 'а нико не познаје. Vакво ми3!е#е је

од'овара%о 3ед!ивом Jунду Lароју и он се за о хваа, не приме8ују8и #е'ово превара#е.Vрип$еов спрено во"ени дија%о' заварава унесре8но' Jунда Lароја, а%и исовремено окрива %ик

<ооранина. 2н је прора$ун!ив, не ора8а па>#у на Eок$и%ове упадице, јер зна ко је ва>нији, сав јеусредсре"ен на дурова$ко' 'оспара. Wако прихваа раз'овор са „на3ијенцима“ и насоји да уде

снисход!ив, а%и и изнад #их= ве3о кориси при%ику да им се подсмехне. Vрип$е Jунду Lароју

предви"а да не8е успеи ни3а да спасе и, наме8у8и се као мудар и раз%о>ан, задр>ава 'а да у есуне у$ини з%о. %а'ује се и Eок$и%у схваају8и #е'ову >е!у за дорим вином, а%и 'а и 'руо и

надмено сав!а на своје месо и >а%и зо' неп%анирано' ро3ка. 2цу Lаровом окрива

појединоси о синов!евом раска%а3ном >ивоу, а%и >е%и и да осане у дорим односма са м%адим

Lаром= додворава се Jунду Lароју, а сам за #е'а мис%и да је „махни“. Хва%исав је, а заправоп%а3!ив= срахује и од помис%и да уде испииван пред судом. 2н је ипи$ни %ик коми$но'

хва%исавца. Xе'ова понеос самим соом се о'%еда у мудрова#у, у уздиза#у сее, у пози($ему 8е се

подсмехнуи :еру#е%а). поред свих осоеноси, Vрип$е није у попуноси јасна %и$нос. Fије разја3#ен узрок #е'ово' оравка у Риму. ако се од по$ека на3ао у среди3у до'а"аја, иск!у$ен

је из ока рад#е. Xе'ово коорско порек%о, #е'ова оо>#а оданос ра8и Jуров$анима, у%а'ива#е

Jунду Lароју, #е'ова поза и дру'е од%ике дава%е су коми$не цре овом %ику, које су посенопоја$ане око%но38у да је комедија и'рана сред Jуровника. Fа ренуке Vрип$еов %ик се ор'нуо

од у%о'е која му је даа. 2н у моно%о'у, оојеном а%е'оријом, и осве>еном низом народних мудроси,

'овори, попу писца, о две кае'орије !уди, о з%им и %укавим и о дру'има, који су $иси у језику,

$иси у мис%има. надмеа#у, у духовиом сихованом за'онеа#у са :еру#е%ом, не заосаје за#ом и искрено се оду3ев!ава #еном ведрином. &ве су е осоине свори%е од Vрип$еа један од

најва>нијих %икова комедије.

2+. =ик Dок)ила у комедији 0ундо -ароје -арина 0ржића

'оранина папазјанија / преузето из литературе

Eок$и%о је ип неспрено' с%у'е, који је насао при%а'о"ава#ем %ика роа из ани$ке комедије. ма

основне цре ве$но '%адно' с%у'е који ра>и новаца за је%о и пи8е а%и ни он није да ван сварноси. ск%аду са својим ине%екуа%ним мо'у8носима, свари схваа у уква%ном смис%у. 2н је $овек из

народа, види једносавне исине (кад Jундо Lароје јадикује 3о је Lаро поро3ио дукае, Eок$и%о,

имају8и на уму да му је о син јединац, зак!у$ује да је поро3ио своје). 7осподару је одан, према

G`



#ему је с%оодан, 3о је разум!иво уду8и да су са%но и%и упу8ени један на дру'о'. 9%и #е'ов

однос према новцу и >ивоу је дру'а$ији. Xе'ов идеа% је да се „пије, и ије, и румпаS.

Моја анализа:рва асоцијација која се уди на сам помен имена „Eок$и%оS јесе да је ово име веровано наса%о од

одреднице „ока%S, 3о је а%узија на кр$му и попуно је у са'%асноси са самим %иком. Jак%е, када

је ре$ о овој комедији, реа ораии посену па>#у на еимо%о'ију имена, јер нам на ај на$инписац окрива осоине %икова. з Eок$и%а имамо дау и одредницу „овијернарS, односно кр$мар,

3о ако"е су'ери3е на ра%еовску природу ово' јунака. ;е8 у 1.сцени сазнајемо не3о о #е'овом

саусу ре$ је о с%у'и иду8и да Jунда Lароја ос%ов!ава са „'осподаруS. 2вде је ре$ о ипупри'%упо' с%у'е, и за поврду ове консаације имамо низ сиуација, 'де Eок$и%о није у са#у да

праи и од'онеа зива#а.

9%и, понекад он, као и сви %икови ове комедије, успева да пре"е преко сво' ипа, и у$ини нам се

%укавим, препреденим и цини$ним. Fа пример, на по$еку, Eок$и%о у сиуацији са Jундом Lаројемпоказује свој цинизам. &авеује 'осподару да узме ко#а и да иде у Jуровник, јо3 додаје да 8е

„рзоS си8и ако 'а уде хранио као #е'а, а пре о'а је преацивао 'осподару 3о 'а не храни.

2д Jунда Lароја окривамо да Eок$и%о во%и да пије и да је у ој својој навици неумерен (назива 'а

пијаницом), 3о 8емо $уи и од дру'их %икова, и име повр"ујемо своју предсаву о ра%еовском%ику. Tак, овде је ре$ о најни>ем ра%еовском поима#у, 3о се види када Eок$и%о у једном ренуку

'овори о пра>#е#у, да не и имао 3а да изаци из сее јер 'а 'осподар о%ико %о3е храни.Fепресано се >а%и на свој празан сомак, и за о је крив #е'ов 'осподар. Eок$и%о је зо' о'а и

дрзак према 'осподару ка>е му да је најо!е да на"е за с%у'у каме%еона који се храни ваздухом и

који му не8е ра>ии да једе. 2сим о'а, >а%и се на 'осподара јер са%но јадикује зо' дукаа, а поEок$и%у Jундо Lароје нема раз%о'а за о „дукае п%а$е3, а дукаи и р"аве у скри#иS. Xе'ово

ми3!е#е о новцу је да 'а не реа $уваи не'о ро3ии на у>ива#е, о се види у исказу „за $еса су

дукаи не' да се пије, и ије, и румпаIS (ра%еовски јунак). Xе'ово зна#е иа%ијанско' је веома

с%ао, када се у сцени појавио Vрип$е <ооранин, Eок$и%о по$и#е да 'овори по%а српским по%аиа%ијанским, а пос%е када је осао са кр$марима сам, уоп3е није мо'ао да се сна"е и у имамо

једну веома успе%у коми$ну сцену.

Jок је Jундо Lароје раз'оварао са Vрип$еом, Eок$и%о само мис%и на храну и своју '%ад. Tак је иVрип$еа пиао, иако 'а први пу види, „Rе %и ка кап!а дора на на3куI S, а Vрип$е је одмах по$ео

да му се додворава.

Jоказ да он не мо>е да праи и од'онеа зива#а види се у оном ренуку у 1.сцени, када је ве8 иVрип$е ио у, када је Jундо Lароје узвикнуо о$ајни$ки ајме, а Eок$и%о је о проума$ио као

ра>е#е помо8и и запо$и#е у$у са Vрип$еом мис%е8и да му је 'осподар нападну (Eок$и%оD

„7осподару, 3о јеI Rеси %и >ивIS). Jундо Lароје му оја3#ава да 'а нико није напао, епа му

„Eо'оS и ка>е да и реа%о да се извини Vрип$еу. Eок$и%о и овде види повод да се пије O „Eез'осаре се мир у нас не $иниS.

ом Lаројевом епа#у види се %искос 'осподара и с%у'е, осим о'а и сам L9роје 8е поврдии

пред Vрип$еом Eок$и%ову вернос „2ви мој $овјек веома је вјеран, ма је срди, а јунак је каоријесS.

Eок$и%о у одре"еним ренуцима не зна како да одреа'ује и 3а реа да ка>е, $есо даје неке

непри%а'о"ене коменаре, као на пример, када је Vрип$е кренуо да смирује Jунда Lароја, да не инасрнуо на сина из еса јер је поро3ио дукае, Eок$и%о про'овара „Lи%а маи, и%а маиS, односно

мајка и ми%ује и у$е.

ма осоину да промени ми3!е#е како и придоио неко' и доио своју једину радос ока% с

вином. Fа по$еку када је мис%ио да је Vрип$е напао #е'ово' 'осподара назива 'а разојником, а

G^



пос%е када му је Vрип$е нудио неко вино Eок$и%о 'а је %а'ос%овио и рекао „о коорска с%ака крвиS.

Eок$и%о се у%а'ује :омеу називају8и 'а „:омоS а пре о'а је 'оворио да је %упе>, а :оме када је

препознао Eок$и%а прва асоцијација му је „Eок$и%о, пијаницо, и %и сиIS. сцени са :омеом,Eок$и%о је приказан као повод!ив и наиван. :оверовао је :омеу да 8е ии нахра#ен и у'о38ен

ако оде до враа и зара>и :опиву. Tак, у ој сцени се и сам :оме изненадио Eок$и%овом паме8у и

коменари3е „2во 'а ја нијесам нау$иоS. Jак%е, овде нам :оме ума$и Eок$и%ов %ик као %укав ипрепреден. Eок$и%о је у попуноси пос%у3ао :омеа 3а да уради, а%и је јо3 и преуве%и$ао неке

свари код :опиве како и зву$ао увер!ивије.

со ако, Eок$и%о Vрип$еа прво назива разојником („харамијомS) а пос%е када 'а је Vрип$е повеоу кр$му, Eок$и%о 'а %а'оси!а „цвијеком и и ру>ицом пуи порас%и, коорска с%ака крвиS.

$икола

<о%ико је Lаров %ик су3ински везан за %ик Jунда Lароја, о%ико је ио и Eок$и%ов. Eез #е'а не и

ио дурова$ки р'овац онако >ивоан као 3о јесе, нии и %икови с%у'у у це%ини поне%и оно%икоприродноси ко%ико јесу. Vо је дру'а %и$нос која је непресано уз Jунда Lароја и са којом он води

са%ну ору. ерудиним комедијама се %и$носи, по прави%у, појав!ују у оваквим паровима

'осподарOс%у'а. овом с%у$ају, #их двојица су исински упу8ени један на дру'о'. Jок :оме и

:опива носе доса од%ика дови!иво' инри'ана, по оп3им црама о су !уди ренесансе, поономе 3о је у #има не%ока%но присаја%и и и дру'им комедијама ово'а ипа, до%е је Eок$и%ов

комп%ено саздан од оно'а 3о 'а $ини дурова$ким „овијернаром“D езри>ан је и опу3ен, сав у>е!ама да се 3о о!е наједе и напије. Eок$и%о је зами3!ан према уои$ајеном ипу при'%упо'

с%у'еOпаразиа, који се развио из %ика роа из ани$ке комедије. Eок$и%о није само си%изована

карикаура, он је $иавим >ивоом упу8ен на 'осподара(3о ме"у #има развија фами%ијаран однос)и на ренуке је мудар, 'ру и искрен, споан и п%ахови, %укав и п%а3!ив. Eок$и%ова >ивона

фи%озофија се у основи не раз%икује мно'о од Lарове, само је упро38ена и при%а'о"ена #е'овом

духу, а%и је на иси на$ин супрона оној које се др>и Jундо Lароје. Xе'ов однос према новцу је

дру'а$ији и он своја маерија%на о'асва сав!а у функцију порее за у>ива#ем у даом момену.2каракерисан је као пијаница и ако о #ему 'оворе и дру'е %и$носи у комедији. пак, није само

ои$ан пијанац, ве8 уме да уде и изир!ив, 3о се види у једној од по$ених сцена у којој у$есвује

и Vрипко <ооранин. ме да се пона3а и с%оодно, да одије 'осподареву нареду и а црапокорноси се сре8е јо3 у Fа!е3кови8евим фарсама. Wи$нос је ма%о' сензии%иеа, а%и и он уме

да осеи су3ину сиуације и да према #ој реа'ује. ори да искам$и новац од сво' 'осподара, он

је наср!ив и '%асан, но када се на"е ме"у непознаима, он је смеен, 8у!ив и уп%а3ен. Xе'овусмеенос Jр>и8 предсав!а неразумева#ем језика и >е!ом да уде ме"у својима. Eок$и%о је

при'%уп и о'рани$ен и у оме сме3ан покреа$и до'а"аја су ине%и'еннији од #е'а, а сама

зива#а имају акав риам да Eок$и%о не мо>е да их праи и од'онеа. Xе'ови зак!у$ци су редовно

у неск%аду са сиуацијама, а 'овор је самв у пореденим асоцијацијама. Lисао му није рза, а%и суму зак!у$ци зао деп%асирани. звор комике је понекад и схваа#е само једно' зна$е#а, ез

конекса. Vакво #е'ово реа'ова#е није увек израз #е'ове о'рани$еноси понекад је писцу с%у>ио

да ви3е окаракери3е дру'е %и$носи но само' Eок$и%а. пак, уме и да изненади својомдоми3!ао38уD подсакну :омеовим п%аном да подва%и :опиви, у ренуку када се осеио

ва>ним, он сна%а>!иво преуве%и$ава да и оно 3о 'овори и%о уед!ивије. #е'овим мис%има,

које нису дуоке, има и зрна резвеноси. Jок ве8ина %икова кориси пос%овице како и #иховисавови и%и уед!ивији, оне код Eок$и%а до%азе спонано и део су #е'ово' ми3!е#а он понекад

дру'а$ије, осим изреком, не мо>е ни да дефини3е сиуацију. <роз о%и$је Eок$и%ово' %ика,

непосредно' и ори'ина%но', од ипа при'%упо' с%у'еOпаразиа, израсао је сварни $овек, ои$ан,

GN



'а Lароје исцрп!ује од '%ади у 3а 8е Vрип$е повероваи. :оме 'а је упоре"ивао са Rеврејином,

симо%ом 'оми%а#а %а'а и 3краре#аD „Hудио је, мједени$арS. пак, :оме посмара Lароја као

вредно' $овека који је напорно радио да и зарадио новац. Lаро 'овори о оцу са :опивом и ка>е даон само на дукае мис%и и да ви3е во%и дукае не'о #е'а.

<ада је до3ао Vрип$е <ооранин и када су Eок$и%о и Lароје уврди%и да је „на3ијенацS, Lароје

осе8а пореу да му се овори и да му испри$а која 'а је нево!а сна3%а са сином у он показујесвоју наивнос а%и и опседнуос про%емом, а да приом и не види Vрип$еово додворава#е. 2н

јадикује заједно са Vрип$еом зо' сина и из'у!ених дукаа. Jундо Lароје показује везанос за

сво' с%у'у Eок$и%а, $есо му епа „Eо'о, Eок$и%оS (мада, док су и%и сами, све време је 'рдиоEок$и%а).

Lароје са%но има пореу да 'овори како је сирома3ан. Lада, оса%и %икови о не мис%е. :опива

мис%и да „Lароје има дука као 3уме, има се од 3а п%авиfS, а :оме ако"е има с%и$но ми3!е#е

„7оспар сари Lароје има дукаа као соврне, мо> их доро пен[а, јес окуда узеS. Eок$и%омис%и да #е'ов 'осподар има дукае O „дукае п%а$е3, а дукаи и р"аве у скри#иS.

Fа крају Jундо Lароје је разо$аран у сина 3о се правио да 'а није препознао и 3о 'а је смесио у

амницу. Vа #е'ова разо$аранос види се на по$еку 4.$ина 'де Lароје зак!у$ује да 'а ви3е ни3а

не мо>е изненадии и признаје да јо3 није нау$ио да >иви O „Pо се ве8е >иви о се ве8е и у$иS.Jундо Lароје је пос%е уз Eок$и%ову помо8 успео да враи сину за до'а"ај који 'а је у ве%икој мери

повредио. $икола

Lе"у каракериси$не %и$носи п%ауовске комедије спада ип сарца врдице, ои$но за!у!ено'

у м%аду девојку, какада у ису у коју и #е'ов син, које и хео да се домо'не, а да не поро3и новац.7раде8и %ик Jунда Lароја, Jр>и8 је одарао само основну цру ипа #е'ов врди$%ук. 2 #е'овом

односу према новцу 'овори неко%ико %и$носи и на ај на$ин се повр"ује #е'ов каракерD #е'ову

цру врди$%ука исица%и су с%у'е :оме и Eок$и%о (#е'ов %и$ни с%у'а), као и син Lаро и Vрип$е

<ооранин, који се са #им сусре8е и упознаје у самом Риму, па су #е'ове импресије о Lаројевомврди$%уку јо3 упе$а!ивије. Jундо Lароје је разори од само' по$ека кори сее зао 3о је

о%ики новац предао сину у руке и ве8и део #е'ово' каракера упознајемо преко односа према сину

Lару. поред о'а 3о је синов!ево расипа#е новца схваио као најве8у несре8у и увреду, он ипакпонекад прона%ази оправда#а за #е'ове посупкеD у #е'овој м%адоси, примам!ивосима Рима, а%и

и у сопсвеним искусвима. Eио је спреман да, након доијено' изви#е#а, сину опроси

изневерева#е повере#а, а%и се #е'ова попус!ивос заусав!а кад 'а посрам!ени Lарко оо>е непрепознаје на у%ици. Vиме је моивисана и #е'ова п%аха од%ука да се освеи сину и да 'а %и3и

нас%едсва. порно38у и %укаво38у је успео да повраи део новца који је смарао неповрано

из'у!еним. Qа %и$нос саро'а Jуров$анина је Jр>и8 имао разумева#а. &ве #е'ове реакције су

оправдана и психо%о3ки моивисане јер се Jр>и8 у>ивео у Lаројев р'ова$ки дух и #е'ов !удски%ик омануо' и разо$арано' оца. :исац не скрива не'аивне цре сво'а јунака, је >е%и да Jундо

Lароје уде >ивоан= он 'а не рани од оно'а 3о је !удско. Fо, иако се одупире Eок$и%овом

нава!ива#у да му да новац за вино, у ренуку кад о$екује од #е'а ус%у'у, он му 'а хиро даје. моно%о'у на по$еку 4. $ина, Jундо Lароје резимира сиуацијуD након пре>ив!ава#а 'орко'

искусва, сиуацију у коју је запао ума$и природан исход развоја до'а"аја.

....(неки мајмун је исцепао страницу; прим& $& %&)

24. =ик Помета у комедији 0ундо -ароје -арина 0ржића

'орана

41



&%у'е (Eок$и%о, :оме, :опива, :ерунје%а) носе у сеи све ине осоине ипова које

предсав!ају. #их је Jр>и8 сворио аквима да су део >ивописно' дурова$ко' свеа, који је ио

ројан и имао зна$ајну у%о'у у свакодневном >ивоу. &ви су они поне%и цре појединих каракера ие су индивидуа%носи ја$е од #ихових ипизираних од%ика. Jови!иви с%у'а :оме %ик је ве%иких

размера. не%и'енан и досе!ив, немо8ан пред ви3ом си%ом а%и увек оодрен надом да 8е се

„форунаS преокренуи. ако у #е'овом разми3!а#у има одјека оновремене %иерауре, има ипи3$евих мис%и. #ему се наа%о>и%а фи%озофија зре%о' $овека, не само с%у'е, који је окусио

мно'е х%еове и мно'е сране >ивоа и до3ао до зак!у$ка да је доро само ономе ко уме да се

при%а'оди свему. зна$ајном моно%о'у на по$еку U.$ина он раз%а>е у мисао „Lа се је ријеа сременом акомодава, ријеа је и вјероузу, ко хо8е ре#а на свијеуS и%усрују8и је

примерима из >ивоа, од којих су неки за ауора ово' де%а ауоио'рафски. ми3!у и де%ова#ем

:оме је да%еко превази3ао уои$ајен ип. Рад#а комедије није од по$ека и%а у #е'овим рукама

а%и су му око%носи помо'%е да је ухваи. 2н се у сп%еу до'а"аја први сна3ао и ине%и'енно, предру'их видео исходе подухваа. нвениван је и спосоан, а%и и !удски хва%исав. #ему је по'о"ен

$овек када се сре8а пои'ра #име, а%и увек има опимиси$ку фи%озофију „ко није провао з%а, не

зна 3о је дороS. &импаије изазива и име 3о не ме#а сав према 'осподару када 'а овај оера ве8

пами дора де%а која му је у$инио. Xе'ов >иво је пун на'%их преокреа, а%и :оме одмерено реа'ује. :онесе 'а сре8а, а%и 'а не оара у'а. ме да се мири, зна да 8е и за непријае!а пос%е %еа

до8и ки3е. &на'а #е'ове %и$носи је у оме 3о док сви дру'и у ме#а#у сиуације ра>е ре3е#е засвоје про%еме, једнии он 'а прона%ази у сеи.

Моја анализа овде реа скренуи па>#у на еимо%о'ију имена јунака,#е'ово име је наса%о од

'%а'о%а „$исииS односно „месиS, пред нама је јунак који „помее це%у рпезуS, и%и како ка>е:опива „ки као ме%ом мее окуне с рпезеS. 2ву #е'ову осоину ра%еовско' јунака виде8е и

оса%и јунаци, као на пример :опива, и 3а%и8е се на ра$ун :омеово' имена. 2н је ип с%у'е

инри'ана, а%и кроз да!у ана%изу показа8емо ко%ико овај јунак нади%ази ипски %ик с%у'е

инри'ана.Xе'ов 'осподар је 'о Vуде3ак који је исо као Lаро за!у!ен у Wауру и :оме 8е на све на$ине

поку3аи да свом 'осподару прокр$и пу ка Wаури. Fа по$еку схваамо да је :оме %ик који нам

окрива све скривене подаке о јунацима које друк$ије не исмо сазна%и. Fа по$еку, када дозиваWауру, окрива нам #ено порек%о из <оора и #ено име Lанде. &авеује Wаури да не уде охо%а јер

8е насупии дру'а времена („за с%акијем %јеом до"е и 'рка зимаS) и да нема порее да пред #им

'овори иа%ијански („сад ми о3кано 'овори3 а на3и смоS), пред%а>е јој да искориси 'овунак%онос јер је о'а. Wаура 'а ипак ера, заједно са својим 'осподаром 'ом, а%и :оме се опе

нада да се не8е на оме завр3ии и поку3ава да ораспо%о>и сво'а 'осподара пред%а>е да иду

заједно да пију а Wаура 8е 'а заво%еи пос%е. 2ва епизода са Wауром је ва>на јер нам су'ери3е

инос ово' јунака који осве!ава $иаоцу дру'е каракере и пома>е му да о!е са'%еда сиуацију.:оме 8е се показаи као ума$ и дру'их !удских нарави.

:оме је у непресаном конф%ику са дру'им с%у'ом, :опивом, који је ако"е с%у'а инри'ан. :рви

пу када се сре8у у комедији, :опива 'а ирони$но ос%ов!ава са „си#ор :омеоS и „ве%ики :омееS, ру'а му се 3о #е'ов 'осподар нема нак%онос Wауре, а :оме упоре"ује :опиву са пијавицом.

:опива исмева :омеову про>др!ивос у реминисценцији на меаекс подсе8а 'а на рад#у

комедије :оме у којој је :оме на'оворио Lара да украду Jунду Lароју U??? дукаа. Eок$и%оако"е нема доро ми3!е#е о :омеу а%и му о не саоп3ава као :опива, ве8 коменари3е са

'осподарем „они и :омеа, оне %упе>ине 3оно у 7раду ија3е. Rох мени, 'дје ми се је ски#а

доскиаоfS. Lаро исмева :омеа 3о је до3ао са Fемцем, назива 'а „3ијуном од окунаS јер

за%о'аје односи рзином вера.

4U



пак, :оме није ако не'аиван %ик како су 'а предсави%и Jуров$ани. 2н је веран с%у'а, хва%и

сво' 'осподара и са%но 'овори „мој 'оS и „идо% мојS. ако није познавао о%ико ду'о 'а ко%ико је

Eок$и%о познавао Jунда Lароја, примена је у приснос. 2н хва%и о 3о Fемци во%е по%ако да једу и у>ивају у ороку а пос%е седну да пију. :оводом о'а, он криикује Jуров$ане, ка>е да не

умеју да једу. з ово'а се види да је :оме ра%еовски јунак, а%и не у смис%у којем је о Eок$и%о.

Lо>е се ре8и да је а #е'ова !уав према храни 'оово песни$ка, е је самим им и :оме ви3и од ра%еовско' ипа, он је хедониса. :осени су #е'ови моно%ози. Vу нам :оме окрива своју срас

о храни а%и и неке своје ве3ине. &ве 3о ви3е једе све је '%аднији, јав!а му се визија $иније коју

он празни а која се са%но допу#ује неким је%ом. Vрпеза је за #е'а рај („у де%ицијах смо, у рајусмоS). 7овори о мирису рпезе који има исце%ие!ско дејсво (у се види :омеова $у%нос, 3о је

а%узија на уменос). 2н упоре"ује ве%и$ину своје !уави према храни са 'овом !уав!у према

Wаури и зак!у$ује да је #е'ова !уав ве8а. Xе'ово поима#е зема!ско' раја је у ск%аду са

ра%еовским, односно ренесансним схваа#ем као меса „'дје има 3о се >удиS. Jру'и $ин по$и#е:омеовим моно%о'ом, 'де он поново разми3!а о храни и рају. 2н овај свој 'овор запо$и#е

ре$еницом „Vко је намуран, није самS и ово се везује за #е'ово' 'осподара, а заим кре8е да 'овори о

је%у није си'уран да %и је на рпези ио пеао и%и 'уска јер ако је пеао онда #е'ове о$и нису

виде%е о%ико' пе%а (а%узија на ои!е, изои%нос, односно рај као месо 'де све'а има у изои!у).:оме описује %епо испе$ену кору која му „о$и зано3а3е, срце весе!а3е, апеи овара3еS ('овори

о храни као песник с надахну8ем), пара која се извија 'овори му „Rе" ме, је" меfS. сам :оменапоми#е како је ад ио у заносу. 9%и у хармонију му је прекинуо 'осподар када 'а је позвао и

рекао да 8е умреи ако не доије 'оспо"у, 'о му је наредио да једе одмах и да оде до 'оспо"е. :оме

је поку3ао да 'а развесе%и а%и није успео, ипак је морао да напуси рпезу и да оде. 2нда :омепо$и#е да 'овори о есмис%у мно'и имају новца а%и су пои3ени, неки имају ма$ у руци а%и ипак

уду иијени и%и уамни$ени, врхунац је када 'овори о песницима пиа се 3а вреди песнику 3о

доро пи3е песме и комедије кад му ка>у да не ва!а ни3а и приморавају 'а да пева када и радије

п%акао. овом :омеовом исказу као да изра#а '%ас Lарина Jр>и8а који је хео да направи а%узијуна о да и #е'а пу%ика није одмах прихваи%а и да је ио неправедно опу>ен да је п%а'ирао

;еранови8а. Xе'ов зак!у$ак је да реа ии срп!ив и при%а'од!ив „Vријеа је ии пацијен и

у'одимо з%у ремену да се пак доро ријеме у>иваS. 7овори о сеи као неком ко је покоран пред ја$им када 'а је Vуде3ак ди'ао са рпезе, усао је, иако му је и%о е3ко. 2вде се види да је 'о

:омеу ипак дра' „Vуде3ак, мој идо%S, ка>е да 8е све у$инии за #е'а јер му је захва%ан. :одер

сво' 'осподара никад није ио '%адан. Qаим, :оме 'овори о својим п%ановима да изаци :опиву иLара из Wаурине ку8е. Hе%и да 'у свори оворен пу ка Wаури а%и и да се освеи :опиви и Lару.

2н је најакивнији јунак у комедији, и увек износи п%ан своје п%анове пред пу%иком, ако да ми

знамо 3а се деси%о на основу #е'ово' 'овора. :ос%е ово' моно%о'а, он се сре8е са :еру#е%ом, и

удвара јој се. Xе'ове намере према :еру#е%и нису ози!не, :оме не показује !уав ве8 у#е'овим ре$има ви3е до%ази до изра>аја сензуа%нос O „пара3 ми %јеп3а, мека и сиf S. Hе%е8и да

сане у своју одрану, и у одрану сво' 'осподара, да посане о!и у о$има :еру#е%е, из'овара и

он сихове и :еру#е%а 'а похва!ује („ах, ах, сјеан :омее, са%а$!ив и си, све и је весе%оfS).:еру#е%а му епа „:омоS. Tим је ои3%а :еру#е%а, поме осаје сам и 'овори свој п%ан

(дови!иви с%у'а) п%анира да оера Lара, ка>е да 8е нау$ии Wауру како реа да >иви. Хва%и сам

сее своју доми3!аос и спренос, ка>е да в%ада сиуацијом као фи%озоф к#и>евно38у.:%анира да оде и испиа све у вези са Jундом Lаројем.

&вој с%еде8и моно%о' :оме запо$и#е ре$има „Rе %и $овјеку на свијеу срје8а у руци како је мениI

Rе %и ико под неом 'осподар од !уди како сам јаI S, 3о је вр%о савремено поима#е, $овек посаје

као ма%и о', >е%и да од%у$ује о у"им судинама и да се све ври око #е'а. :омеу о %ако иде, он

4G



др>и све конце у својим рукама и праки$но на #ему је це%а комедија. 2н је свесан о'аf 3ао је да

види 3а се де3ава са Jундом Lаројем, изав!а 'а из амнице, а пре о'а 'а пореди са Хрисом. 2н

наводи свој дија%о' са Jундом Lаројем и сам 'а ума$и и коменари3е, 3о ово' %ика сав!аиспред свих оса%их, дају8и му спосонос да ума$и све !удске нарави у комедији и да унапред зна

3а 8е се до'одии. :оме је веран свом 'осподару и >е%и да му помо'не да освоји Wауру

„Vуде3ко, мој идо%у, сада се др>и, воја је си#ораS. :оме спасава Jунда Lароја из амнице иJундо Lароје му се захва!ује о овом до'а"ају сазнајемо од :омеа.

:омеова инри'анска спосонос до%ази до изра>аја када 3а!е Eок$и%а код :опиве и даје му

задаак да оде са #им у кр$му, ка>е му да 8е амо ии на'ра"ен да8е му да једе и пије. :оме изприкрајка '%еда 3а ради Eок$и%о и коменари3е „2во 'а ја нијесам нау$иоS, дак%е, :оме опе

ума$и %икове. казује нам на Eок$и%ову %укавос и мо8 преуве%и$ава#а зарад уед!ивоси. <ада је

од'%едао це%у „нове%уS с Eок$и%ом, п%анира да оде код Jунда Lароја и да му ка>е да су му дукаи

поро3ени. G.$ину 5.сцени :оме 'овори у свом моно%о'у о сре8и. <а>е да му је сре8а у овом ренуку

нак%о#ена и додаје „с мудрима сре8а увек дру'ујеS, има заним!иво ви"е#е сре8е, као да на сре8у

мо>е и мора да се уи$е. <ада је завр3ио, по$и#е да препри$ава ок рад#е. Jо3ао је у 'осионицу

„<од звонаS да информи3е Jунда Lароја да 8е до8и :опива и Eок$и%о (доказ :омеовеспреноси). 2дмах сми3!а п%ан и од%ази код Wауре.

4.$ину G.сцени :оме 'овори о сре8и као не$ему промен!ивом и пореди је са >еном, јо3 додаје„вра' узео срје8у и несрје8уS. 7овори о до'а"ају, како 'а је 'осподар оерао и препосав!а да му је

о :опива смесио.

Qаним!иво је о 3о :оме са%но посмара са сране до'а"аје и понекад се ораи пу%ицискре8у8и па>#у да посаје заним!иво „Rе %и се и'да овака комедија у$ини%аIS (када се Jундо

Lароје прави да не препознаје сина, :оме све посмара и у>ива). 2вакви коменари су

меаексуа%не природе и 'оворе нам ојекивно о до'а"ају, из перспекиве неко' ко је %изак писцу.

дија%о'у :омеом, Lазија (оп3ински '%асоно3а, сварна %и$нос оновремено' Jуровника) дајеину осоину ово' на3е' јунака „'дје си и, уј се ије и пије и весе%о сојиS, #е'ово ви"е#е :омеа

с%и$но је :ору#е%ином. Vо је ви"е#е :омеа као ведро', позиивно' и мо>да је о $ак и ојекивно

ви"е#е. наредним епизодама :оме се појав!ује у раско3ном оде%у 3о је одраз #е'ово' ријумфа.

'а слуај да про!есор пита нешто и за опиву, ево нешто и о том лику&&&

:опива иде у ред исих ипова. он с%у>и за!у!ено' 'осподара, а%и је каракер #е'ов дру'а$ијиод :омеово'. Wукав је, досе!ив и спреан, а%и и %аком. ;ерује да се срп!е#ем мо>е све поси8и,

а%и на раз%и$и на$ин од :омеа. он види из%аз из свих неда8а, а%и у не$асним посупцима,

подва%ама, $ак кримина%у. 2дан је своме 'осподару, он ра>и заједни$ки спас, а%и он нема осе8а#е

од'оворноси пред дру'има. Qа #е'а :оме ка>еD „ пијавица !уи крв $ове$ију, а%и му ду3у вадиS.:опива је е'оис „п%а$и и умри вас свије, мени је дороS, о је #е'ова фи%озофија. Vе

индивидуа%не цре у$ини%е су овај %ик >ивоним.

$икола:осену у%о'у у комедији, да и повезао #ене %и$носи, уск%адио окове рад#е, усмерио развој

до'а"аја, доио је дови!иви, ине%и'енни :оме, с%у'а Fемца 'а Vуде3ка. :омеова ва>нос у

киву ове комедије је ви3есрука. 2н до%ази у додир са свим %и$носима, од'онеа и праи #иховеодносе, уи$е на #их и из о'а произи%азе ројни преокреи. 2н се %ако сна%ази у свим сиуацијама,

пре дру'их %и$носи је у са#у да их аниципира, да их прозре. не%и'еннији је од ве8ине

%и$носи са којима до%ази у конак и со'а су #е'ове мо'у8носи управ!а#а до'а"ајима ве8е.

Fајзад, као о%и$е#е акивно', ренесансно' $овека, који верује у сре8у и има сре8е, ез озира на

44



падове који 'а сна%азе, он се успе3но проија кроз сп%е до'а"аја, уз спосонос да искориси

по'одне око%носи и усмери их у >е!еном правцу. :оме од'овара ипизираној %и$носи с%у'еO

инри'ана, незаои%азно' у ренесансним ерудиним комедијама, који се јав!а ои$но у комнацијиса при'%упим с%у'ом, па на ај на$ин #е'ова окренос посаје јо3 изразиија. 2н ои$но, уду8и

мудрији од за!у!ено' 'осподара, сиуације др>и у својим рукама и управ!а подухвае дру'их.

:оједини е%емени о' ипа на3%и су се и у :омеовом %ику, а%и је и у овом с%у$ају писац ио%и>и сварном >ивоу но 3а%ону ерудине комедије. :оме је %и$нос којој је Jр>и8 посвеио

ве%ику па>#у, ви3е као посеној врси $овека но као ипу дови!иво' с%у'е. <ао с%у'а Fемца 'а

Vуде3ка, сме3но' и неприк%адно' !уавника у односу на 'а%анно' Lара, :оме је унапред иопредоре"ен за ору са дру'им %и$носима које су у о!ој позицији. сукоу је са Lаром, :опивом

и Wауром. ако му је основна е>#а да одрани инересе сво' 'осподара, #ему је у исо време са%о

да се намене и да измири %и$не ра$уне, пре све'а са Lаром и :опивом. односу :опиве и :омеа

се ни3а не ме#а, мада прво један у>ива зао 3о је с%у'а успе3но' !уавника, а када се сиуацијапреокрене дру'и. :одједнако су хва%исави и пакосни и сваки од #их успех оно' дру'о' смара

сопсвеним поразом, а дру'е %и$носи их сврсавају у иси ред. :оме је срп!иво радио на оме да

се освеи :опиви за све нево!е које му је овај проузроковао. Qнају8и да је :опива ма#их

спосоноси од #е'а, :оме је ио свесан својих мо8 и да #е'ово месо ви3е одре"ује око%нос3о има #е'ов 'осподар. 2н је памеан и схваа да се пре времена ни3а не мо>е поси8и он је

пре свих уо$ио да 8е Lаро рзо осаи ез сво' новца, а да ада #ему и :опиви ви3е не8е иимесо поред куризане Wауре.

Рива%сво изме"у :омеа и :опиве праи%о је иси однос изме"у 'а Vуде3ка и Lара, с им 3о је

распоред сна'а ио дру'а$ији. :омеу је са%о да успе, пре све'а, зо' сее. &а Lаром :оме водиису ору. 2ра8а му се ирони$ним оном, у коме се веровано подразумева%о и не3о из преходне

комедије. 2н пома%о и изазива Lаров ес да и мо'ао да му се подсмехне. <ад Lаро преи да 8е 'а

унаказии уко%ико насави да се моа око Wаурине ку8е, :оме ирони$но од'овара како зна да 8е

Lаро у$инии оно 3о #ему као 'осподину при%и$и. <ада се сиуација преокре8е у #е'ову корис,он не %икује о%ико зо' Lара ко%ико зо' :опиве. Wаури су ако"е упу8ене пецкаве а%узије, јер

#еном во!ом он не мо>е да поси'не оно 3о му је задаак да умесо Lара крај #е смеси 'а

Vуде3ка. Fе и %и је с%омио, подсе8а је на #ену про3%ос, на порек%о, на про%азнос с%аве коју уом $асу као куризана у>ива у Риму. оома је видео само Lарове крвопије, које мис%е само на

своју корис. поред односа који су 'а везива%и за мно'е %икове, :оме је најсамоса%нија %и$нос

у де%у. Fајма#е је он зависан од дру'их и $ини све да они зависе од #е'а. Lно'осруко сепредсав!D у неко%ико моно%о'а окрива и дефини3е сее, свој по'%ед на све и део пи3$ево'

ви"е#а и осе8а#а >ивоа. 2н са дисанце ренесансе посмара о%ико %иско осе8а#е !уави и

подједнако је свесан своје супериорноси над за!у!еним 'осподаром. 2н, попу $овека своје

епохе, ана%изира сопсвену природу и за своје посупке на%ази оправда#а у фи%озофији. Xе'овим разми3!а#има посупно расе и #е'ов %ик= једна за дру'ом се ни>у мудре мис%и, које су #е'ови

$врси ос%онци. :оме праи ок рад#е и #ему, мудром и окреном, спосоном да све види и прозре,

писац даје да резимира к!у$не сиуације. :ос%е неуспеха, :оме не посусаје, он а3 ада разми3!а о сре8и и несре8и, о #иховој промен!ивоси. Vренуни :омеов пад задр>ава рад#у, а%и

он сам на%ази оја3#е#е за своју наду. &упроно Lару и :опиви, који само мис%е како да се изаве

из непри%ике у коју су запа%и, :оме мис%и да!е. Хваа се увек за своју фи%озофију при%а'о"ава#аи срп!е#а, јер и он, као уоса%ом и :опива, мис%и да је ва>но опсаи у з%у. &ва су #е'ова

резонова#а резу%а искусва и со'а се мири са сиуацијом у којо 8е на8и а$ку ос%онца да

прероди неда8е. :оме је свесан својих спосоноси, а пораз прихваа само као ренуно

пов%а$е#е, сиу'ран да 8е до8и #е'ов $ас. Хва%и се својом прому8урно38у, у $ему преерује и о му

45



у „з%ано ријемеS, у коме је у амијену ве$но' про%е8а в%адао ск%ад ме"у !удима. Q%о је описано

уз знаан удео фанасикеD „!уди са но'ама од $ап!е, саса од >аеS, „ораза од мојему$е, папа'а%а,

од >вираа, од ара8епаS... Fе'роман их именује као !уде „нахваоS. Vи !уди су по$е%и да се мно>еи након &аурнове смри усе%и%и су се у ово на3е време ме3ају8и се са >енама нази! (!уди

нахвао се ме3а%и са >енама нази!). <а>е да су се времена промени%а, да су !уди поса%и 'ру!и.

Jак%е, у овој а%е'орији се са>има%о Jр>и8ево '%еда#е на своје време и на средину пунуизвиопереноси. Fа крају ово' з%а'а#а, Fе'роман наводи појединоси о комедији.

Jру'и про%о' је ипи$ан за ренесансне драме уоп3е и садр>и све уса!ене е%емене. Fа по$еку

про%о' се ора8а пу%ици, по3ују8и дру3вену хијерархију, као и Fе'роман ос%ов!авају8инајпре „п%емении скупS и сари пук и %аска јој. Qаим, про%о' износи подаке о времену изво"е#а

предсава (у време пок%ада) и о редовном у$е38у :омеOдру>ине у заави акве врсе. &%еди%е су

пи3$еве опаске о самој комедији, ка>е да 8е ова комедија с%едии преходну, %икови су иси једино

3о се у преходној комедији рад#а одвија%а у Jуровнику а овде у риму. 7оворник про%о'а ка>е да је ово насавак комедије :оме и одмах подсе8а пу%ику на садр>ај е комедије. Qаим 'овори о

комедији Jундо Lароје коју ек реа да изведе :омеOдру>ина, из%а>е основне цре рад#е и даје

заним!ив коменар „од %уде дјеце $уваје динараS. 2вај коменар мо>е ии ауоров сав о '%авном

%ику. 9уор као да се о'ра"ује од савова оса%их %икова, и скре8е нам па>#у да Lароје није %ик#крице, ве8 да посупа здраворазумски са новцем. 2сим о'а, ово је и један вид поуке упу8ене

'%едаоцима 3о јо3 једном повр"ује поу$нос к#и>евноси (у ск%аду са поеиком ренесансе).

28. =ик -ара у комедији 0ундо -ароје -. 0ржића

'орана

Lаро је ип распусно' м%ади8а, који дане и новац ро3и на у>ива#е са „си#оромS Wауром у Риму.2н је предсавник дру'е 'енерације и дру'а$ијих по'%ед на >иво. :рееран у 'ра!е#у

задово!сава (одарао је прву „кори[ану од РимаS), нео'рани$ен у расипни3ву (Wауру непресано

оасипа даровима), он има фи%озофију „но8никаS, који и у Jуровнику >иве с%и$но, искрадају8и се

но8у из ку8а и изе'авају8и >ениде које реа да их смире. Xе'ово је '%еда#е на све супроноо$евом >ивео з%о и%и доро, умре8е3, а доро 8е и оно%ико ии ко%ико се сам поруди3.

Xе'овим о$има посмарано, у>иваи реа за м%адоси. Xе'ово ми3!е#е није за осуду. 2но је

својсвено и ренесансној и м%адоси уоп3е. Xе'ов сав о новцу, о коме је зависи%а #е'ова сре8а уРиму, ино је дру'а$ији од о$ево'. Fо и он искусвом до%ази до сазна#а да је новац с%адак док се

ро3и а када 'а несане, превара се у змије и %авове који $овека једу и деру. :оред све

%акомис%еноси и преданоси у>ива#има, он рине да 'а оац у есу не %и3и нас%едсва. 2н се, ардонек%е, опире на'оворима с%у'е да се упуси у сум#иве подухвае, није задово!ан соом 3о мора

да е с%у>и подва%ама и изе'ава дру'ове. у овом %ику се оно 3о је природно и реа%но намену%о

ономе 3о је ипизирано и оп3е.

$иколаWик Lара је ио један од среди3#их %икова из'у!ене комедије „:оме“. комедији „Jундо

Lароје“, #е'а %и>е упознајемо у ренуку када се прави да не познаје сво' оца, про'оварају8и

иа%ијанским језиком и руде8и се да уде 3о уед!ивији за око%ину. 2н није да%ековид, он једино'%еда како да се изву$е из ренуне нево!е. Xе'ове с%аоси су предсав!ене у 'радацији.

'%едав3и дру'ове из Jуровника са Wаурино' а%кона, он хиро си%ази к #има да се они не и

попе%и 'оре и и%и #е'ови акмаци код „си#оре“, ме"уим, дру'ови прозиру ову #е'ову %укавос.<ад му :опива пред%о>и п%ан преваре, како и се ре3и%и непосредне опасноси, која је наса%а

до%аском Jунда Lароја у Рим, Lаро се проив о'а уни. 9%и урзо, прие3#ен непово!ним

око%носима, прихваа :опивин пред%о', одмах се у>ив!ава у #е'ово спрово"е#е и разра"ује

деа!ни п%ан. Xе'овим превара#има нема крајаD куризани је ое8ао да 8е је узеи за >ену, оца

4`



оо>е радозна%о пиа за писмо од веренице, не препознаје оца на у%ици, ид. Lаров однос према

оцу је јасанD он окрив!ује оца за све своје нево!е не виде8и да је оац само урзао оно 3о и се

до'оди%о. 2н у п%ахоси $ини да Lароја заворе, прок%и#е 'а, $ини да 'а заворе, >а%и 3о 'а нисуоеси%и. <ао 3о оац у есу 'овори о3рије не'о 3о мис%и, ако $ини и Lаро. 2н оца познаје

о!е од дру'их. Lаро се %ако 'уи, не уме да прона"е прави пу, да се ори са неда8ама, ве8,

прихваају8и оно 3о је нај%ак3е, одацује мора%не норме које 'а спуавају. &ве је о од'овара%о#е'овој природи, јер је м%ад, пус и езо$ан, непроми3!ен и п%ах, оузе само ми3!у да ре3и

ренуну кризу. 2правдава 'а, донек%е, и #е'ова за!у!енос у ве3у куризану, си%на >е!а за

у>ива#ем, па и није спосоан да са'%еда су3ину сиуације. ом по'%еду, Lара оправдавају идру'е %и$носиD #е'ово расипни3во у%а>ава :еру#е%а подсе8ају8и на Wаурину 'рамзивос. Rо3

ви3е о $ини :ерина дади!а која у куризанама види з%о. Lарову м%адос и а3ину одају и

#е'ови 'есовиD пред дру'овима се хва%и како у>ива са с%авном римском куризаном, одева се

раско3но, храни прораним је%има. Lаров >ивони сав садр>ан је у ренесасној фи%озофијиу>ива#а у м%адоси, у ми3!е#у да је свеједно >иви3 %и доро и%и з%о кад се и ина$е умире. &о'а

за #е'а новац и нема дру'у функцију осим да се ро3и на у>ива#е. Lе"уим, када доспе у опаснос,

он схваа да је новац з%о и да се пои'рава $овеком.

Lаро је једина %и$нос са динами$ком каракеризацијом, #е'ов %ик је једини који до>ив!авапромену. о је разум!иво јер је он м%ад и #е'а искусво мо>е да преорази. <ао 3о је он 'оворио

о новцу као з%у(3о је има%о посеан ефека), ако је доскора зас%еп!ен %епоом 'оспо"е Wауре,управо он до3ао до наје>их ре$и о #ој Lаро се промудрио. Fе омек3ава он према оцу, нии

изненада ме#а своју фи%озофију, он је једино ду!е са'%едао оса%е %и$носи. #ему се назире

уду8и Jундо Lароје. Rасно му је да је једна епоха у #е'овом >ивоу, зо' које се касније има разумева#а за %удоси м%адих завр3ена. :оред на'%а3ених ипи$них цра, Lаров %ик је

при%и>ен реа%носи. #ему >иви оесни дурова$ки м%ади8 оно'а времена, пус и п%ах, ск%он

аванурама, непроми3!ен, ко'а 8е >иво смирии када за о до"е време. сиуацијама везаним за

#е'а о>ив!ена је једна од о%иких исорија дурова$ких породица, познаих, и да није на о указаопро%о', и из >ивоа и из %иерауре, ако да је мно'о оно'а 3о се у ом %ику сара%о заправо део

сварне, >ивоне и ку%урне исорије.

!:. Eенски ликови у комедији 0ундо -ароје -. 0ржића

'орана, моја анализа

про%о'у ове комедије који 'овори Fе'роман, >ене су е које имају „по%ак3у паме од !удиS, оне

су као и код :ерарке „извор изазоваS, јер на на'овор >ена на$ини3е з%о свори3е !уде нахвао(не!уде).

<ако ка>е дади!а из ове комедије, >ене „једу >иво, има#е и $асS. <ако ка>е :оме, >енска 8уд је

промен!ива, као и сре8а.

Fа основу Jр>и8евих драма мо>емо из'радии це%овиу с%ику >ене у саром Jуровнику. Tини седа је #ен препород ви3е изра>ен у маерија%ном смис%у, док је у ду!ем с%оју она оса%а у мраку

сред#е' века.

:о%о>ај дурова$ке девојке ио је веома е>ак. Jр>и8 'а је осоено приказао кроз %ик м%аде :ере,која посаје 'оово фанаси$ан јунак, јер је оно 3о она $ини у „Jунду LаројуS равно немо'у8ем.

Fаиме, :ера, у порази за својим вереником Lаром, од%ази у пра#и hивовој у Рим. Rасно је да

девојке у саром Jуровнику нису сме%е ои8и саме, не у Рим, ве8 на у%ицу оне се $ак нису сме%ес%оодно појавии ни на прозору. Jурова$ке девојке су до%ази%е у додир са спо!а3#им свеом

иду8и у цркву, и о само неко%ико пуа 'оди3#е, уз оавезну пра#у саријих ро"ака. Qао је сасвим

јасно окуда пера пореди црквицу &в. :ера у Риму са неком дурова$ком црквицом јер је #ено

сазна#е спо!а3#е' свеа и%о ве%ико као #ен видокру'. 2на је поносна и оду3ев!ена 3о је и3%а

4^



на мису за сваки Eо>и8. зу"ена зо' сво' махнио' пона3а#а, свесна је да се не8е оправдаи пред

родином зо' кра"е новца и од%аска. 2на је преп%а3ена јер се ез вереника не сме враии у 'рад, а

'радација #ено' е3ко' по%о>аја до>ив!ава к%имакс у $и#еници да „ни у думне не8е у манасијеркоје овако ходеS.

Rо3 је ;еранови8 крииковао дурова$ке >ене, смарају8и дих '%авним узроком ро3ива и

расипни3ва. Eо'асво које су сек%и у свеу р'овином, Jуров$ани 8е ро3ии на у>ива#а. 9>ене су свакако део који се ураја у ову кае'орију. Vако на пример, Lаро ро3и о$ево о'асво на

>ене које „једу >иво, има#е и $асS. Rер, ка>е Lаро :омеу „ко хо8е си#оре има ријеа оо%ац

др>а оворен како и јаS. Jак%е, на >енску спо!а3#ос од%ази%о је мно'о новца. Vакав пример је>енски %ик који се појав!ује у овој комедији, куризана Wаура. ако је она приказана као 'рамзива,

она није апсо%уно не'аиван %ик, јер она је о$и'%едно за!у!ена у м%адос и %епоу Lарову, $им

одија о'аије' сарца 'а док 'од мо>е. :еру#е%а нам повр"ује ово када ка>е да је Wаура

„махниаS за Lаром. пред :опивом она 8е ре8и да исински во%и Lара. &премна је да му да свесвоје, а%и се препу3а дру'ом из освее и мора#а, 3о се ума$и као производ !удско' поноса зо'

издаје у !уави, и ај $ин је сасвим оправдан. 2 #ој сви %икови у комедији 'оворе %о3е. :оме о #ој

'овори као охо%ој, ка>е да не8е увек ии ако високо, једном 8е се време промении O „за с%акијем

%јеом до"е и 'рка зимаS, он окрива да је Wаура из <оора и да јој је име Lанда („ова есијакори[ана Lанде прем и је P8аву3а, не мис%и 3о 8е заура и. зохо%и%а се је, ер јој је вјеар у

крму, а не зна ер се мо>е ријеме и3еи и дора срје8а промијени се у з%у. Vријеа је нау$и>ивје, ја јо] 8у ме3ар иS). :ос%е о'а, :оме успева да изву$е јо3 неке информације о Wаури од

#ене наивне с%у>авке. :опива 'овори о Wаури као 'рамзивој „хо8е з%ао, хо8е дзојеf S Xена

%акомос на новац до%ази до изра>аја када уе"ује &адија да јој осави скупу о'р%ицу а Lарин 8е јму даи новац касније.

Wик :еру#е%е први пу се појав!ује у U.$ину у сцени са :омеом. Fа :омеова удвара#а и

%аска#а она од'овара духовиом песмицом, :оме јој епа „јареи$ицеS. 2на од'овара на сва

удвара#а, а удварају јој се скоро сви %икови, а најви3е :опива и :оме. 2на када је виде%а Vрип$еасама је проузрокова%а удвара#е из'оворив3и неке %асцивне сихове „Vврдо и,\ меко ја,\ врдо у

меко,\ дам и ја,\ по"и ја...S. :ос%е јо3 сазнајемо да ју је :опива додиривао. &ве ово 'овори о #еном

%ику који је 'ра"ен по принципу %аке >ене, с%у>авке ск%оне о'овара#има. $икола

Wик WауреD

Wик куризане Wауре, која насоји да изву$е 3о ве8у корис из !уави коју пру>а оо>аваоцима,најви3е се при%и>ава ипу уои$ајеном у ерудиној комедији. са!ене цре ово' ипа %акомос,

само>ивос, охо%ос, ескрупу%ознос у%а>ене су јер је и она за!у!ена у Lара и сее види као

#е'ову уду8у >ену, јер је спремна, доду3е приву$ена %епим ое8а#има :опивиним, и новцем, да

му помо'не. &ве %и$носи које се изја3#авају о Wаури, осим у #у за!у!ених Lара и 'а Vуде3ка,'оворе о #ој не'аивно. Vо је оправдано, јер су они „намурани“ и нису у са#у да виде исину.

Fиједна %и$нос нема разумева#а за #у, а нај%о3ије о #ој 'овори :опива, који је, ина$е, у>ивао у

у'односима које су праи%е Lаров успех код прве куризане Рима. &а%но је поми#ао #ену%акомос, иако је и сам акав, свесан да #е'ов 'осподар о не види. 2н зна да Wаури није до с%аких

ре$и и наводи је на дија%о' из ко' се види сва #ена прора$ун!ивос. :еру#е%а, одана Wаури, ако"е

није с%епа за #ену рафинованос у оав!а#у сво'а пос%а. &ми3!ено 'овори о #еној !уави премаLару по3о наведе #е'ову даре>!ивос и прави с%оодне а%узије на #ену спренос у одаира#у

!уавника. :ореде8и дурова$ке >ене с%оодно' пона3а#а са Wауром, које су према #ој праве

„по3енице“, она иси$е #ено успе3но „пос%ова#е“, које јој оезе"ује %а'одан >иво.

:еру#е%а са подсмехом коменари3е #ену %акомос. :оме најсвесраније уо$ава #ене не'аивне

4N



цре. :одсе8а је на #ен коорски период, подсмева се #еном превара#у у 'овору, #еном упи#а#у

да се предсави дру'а$ијом но 3о јесе. Fераспо%о>е#е према Wаури са%но расе. :еру#е%ином

хва!е#у своје о'ае 'оспо"е дади!а :ерина супросав!а сро'и паријарха%ни сав да сукуризане з%о, а да је Wаура „'ора не' з%а сре8а“. 7радација #ених мана доси>е врхунац у осудама

које на #ен ра$ун из'оварају распусни м%ади8и који искрено >е%е да у>ивају у #еној %изини и који,

попу Lара, не пиају за цену о' у>ива#а. Tак и за!у!ени Lаро и Vуде3ак у пар навраапоказују да су свесни #ених каракерних мана. Lимо дру'их %и$носи, и сам писац је дао

подсме3!иве цре Wаурином %ику. Xено за'онено порек%о, поми#а#е да је $ас из <оора, $ас из

<ор$у%е, има%о је за дурова$ке '%едаоце, нераспо%о>ене према суседима, посено зна$е#е. Fа #усе односе и и %асцивни деа!и у којима се крију знаци распознава#а. &ве појединоси свори%е су

од си#оре Wауре %ик који је ио део о' доа, а који је исовремено пос%у>ио да се попуније иска>у

дру'е %и$носи комедије.

Wик :еру#е%еD:ара%е%но са му3ким паровима 'осподарOс%у'а, у рад#и у$есвује и пар WаураO:еру#е%а. <ао 3о

куризану опседају два 'осподара, аако и с%у3ки#и :еру#е%у насоје да придоију двојица

#ихових с%у'у. Раз%ика је у оме 3о она није у непосредној вези ни са једним од #их, ве8 се у

сусреима са #има одс%икавају односи, успеси и неуспеси Lара и 'а код #ене 'осподарице.:еру#е%а је Jуровки#а и својим ведрим опаскама уноси ројне реа%не и духовие

реминисценције на Jуровник. Qа %и$носи које доспевају из Jуровника у Рим она је среди3на,иако не ина осоа. Радосно реа'ује на појаву свако' од „на3ијенаца“, а%и и на%ази праву меру у

односима према свима #има. :еру#е%а нема ни амиција ни с%ооде да сама, попу :омеа и

:опиве, предузима у име своје 'осподарице, иако нас%у8ује 3а 8е се зии. 2на је с%у>и корекно ине попу3а ни пред :омеовим и пред :опивним с%аким ре$има уко%ико #ихови поези не иду у

при%о' Wауриним инересима. Fо, она не праи Wаурина %и$на опреде!е#а, па је подједнако

распо%о>ена и према једном и према дру'ом, ез озира на ренуне успехе #ихових 'осподара код

'оспо"е Wауре. :еру#е%а је задр>а%а осоине дурова$ке 'оди3нице. ;едра је и дови!ива, из #еврве духовие народске песмице, с%оодне и изазовне, она се досојно носи са %укавим с%у'ама

:омеом и :опивом и не дозво!ава да је надмудре, равноправно од'овара #иховим

двосмис%еносима. <ад је понесе >иви дија%о' са :омеом, она %ако праи #е'ову мисао и рзо реа'ује. Xе'ово фи%озофира#е, пропра8ено удвара#ем, спосона је да хиро прокоменари3е и да

%аким подсмехом надвиси #е'ове ре$и. Eез напора од'онеа !уде које сре8е и на%ази прик%адна

поре"е#а за #ихове уора>еноси. :еру#е%а зна своје месо. 2дана је 'оспо"и Wаури и праииспу#ава#е #ених инереса. Xене су реакција спонане и она >а%и Wауру 3о је поверова%а

#иховим %а>има и зо' #ене неопрезноси. :еру#е%а је ви3е од свих дру'их %икова мис%и%а на

JуровникD на ви3е меса у де%у позива%а на #е'ове ои$аје, сусреи са м%ади8има изазива%и су

се8а#а на #ихове оеси, а у свом моно%о'у у G. $ину, она је да%а >иву и п%аси$ну с%икудурова$их >ена %ако' мора%а. :оседује изразиу духовиос све су #ене дефиниције %и$носи

краке и успуне, духовие и а$но од'оварају #иховим каракерима. Xено оп3е#е са

„на3ијенцима“ има посено присан он, а%и она се не заорав!а у оме. Vо је ипи$на с%у>авкао'ае куризане, а%и у исо време %и$нос дурова$ке у%ице, једна од мно'их 'оди3ница,

прому8урна, на ренуке примиивна, спонана и проми3!ена исовремено, окрена и наивна и све

је о $ини >ивоном.

!1. -арин 0ржић и Плаут $прераде Плаутових комедија%

:рераде :%ауови комедија су &куп и :јерин, а комедија 9рку%ин и%а је инспирисана појединим

#е'овим %иковима.

<омедија &куп предсав!а прераду :%ауове комедије 9у%у%арија.

5?



:ро%о' ове комедије из'овара сар, %ик који је припадао пасора%ном а не комедио'рафском кру'у

%и$носи. првом де%у саирово' 'овора оја3#ено је за3о се а3 он појав!ује, у дру'ом је

духовио предсав!ена амаерска дру>ина Xар#аси која је комедију изводи%а, у ре8ем је указиванона извор комедије. Qа про%о' у це%ини и%а је каракериси$на не само реа%иси$нос ве8

фако'рафска подударнос са сварно38у и непосреднос а у оквиру наиз'%ед %аких опаски о де%у, о

изво"а$има и о појединим %иковима изнео је писац неко%ико дра'оених поеи$ких на$е%а. 2д првих ре$и које је на позорници из'оворио саир по$е%о је пои'рава#е са ме3а#ем непосредне сварноси

и позори3не и%узије. 2но је поица%о оуда 3о је у%о'у саира и'рао &ијепо, $%ан позори3не

дру>ине Xар#аси, ра невесин. 'рао је у сопсвеној ку8и. современо је ио дома8ин и неD „&ијепо сам и саир самD како сијепо 'осом се не припадамо= како саир, да вам повијем смијехS.

Qаим је, по3о је најавио комедију, оправдавао ауора који није припремио пасора%у, како су

'%едаоци о$екива%и, јер су они, поце#ива%и прозу, којом су написане све Jр>и8еве комедије. 7овор

јунака комедије $инио им се као проси раз'овор у%ице. 2не су се, према саировим ре$има, пиа%е'де су „ви%е од п%анинаS, „саири с 'ора зе%енијехS, „вијенци, ру>е, х%аденци, и <упидо с %уком и

срије%амиS а о је зна$и%о да је за #их ве8е задово!сво и%о да '%едају пасора%е. завр3ном

де%у про%о'а саир ое8ава да 8е с%еде8е 'одине о пок%адама „комедију арециа од ви%аS, о јес да

8е ии и'рана пасора%а. &а непосредном сварно38у има%о је везе и саирово крако приповеда#ео дру>ини духовио' и недово!но јасно' имена Xар#ас, као и и'ра ре$има која је реа%о да

поврди да је о најо!а ме"у дру>инама. :оред е саирове (пи3$еве) хва%е дру>ине која је и'ра%а&куп, украко је исприповедана предисорија предсавеD дру>ина је намерава%а да изведе

„ма3карауS у којој 8е про%о' 'овории ви%%а, од $е'а је одуса%а јер је у #ој приказиван суко

изме"у свекрве и снаје, а наро$ио је смеа%о 3о „свекрва з%о од м%адица 'овориS. :оми#а%о се инеискусво неких нових $%анова дру>ине.

#во је било из литературе&&&а сад преприавање&

:ро%о' 'овори саир који није %ик у де%у. :ро%о' оухваа конвенциона%но ора8а#е пу%ици,

посено >енама. Fазире се укус пу%ике пасора%на емаика (комедије у прози се нису цени%е).:редсаву изводе Xар#аси, $ије име се ума$и на раз%и$ие на$ине. Fедвосмис%ено се 'овори о

извору комедије :%ауу, сазмаје се да :%ауова де%а спадају у 3ко%ску %екиру. :ро%о' садр>и

неко%ико оковаD поеи$ки (саирово ора8а#е >енској пу%ици правда се 3о не8е ии изведенапасора%на драма), ар'умен (предо$ава се ео рад#е и свара неизвеснос о расп%еу), месо

изво"е#а (свада), окрива#е извора (:%ау).

:рви $ин запо$и#е раз'овором ;ариве и 7руе, двеју с%у3ки#а. ;арива је сарија, 7руа је скородо3%а у ку8у. :оми#у 3крос 'осподара (&купа) 7руа 'а је $у%а како са#а да су му покра%и

з%ао, поми#у и #е'ову намеру да 8ерку 9ндријану уда за о'ао' сарца како не и дао мираз.

&азнаје се да је 9ндријана ое8ана <ами%у. 7руа се >а%и на своје име које сви исмевају. &%еде8а

сцена је раз'овор сарца и с%у3ки#е, она 'а са%но за$икава за сакривени резор а он јој на свемо'у8е на$ине рани да о оме 'овори. 2сим о'а, &куп срахује да с%у>авке не на"у 8уп па им

рани да $исе кухи#у, да кувају и по$и#е неми%осрдно да у$е с%у>авку а 9ндријана приска$е у

помо8. &купов %ик се најо!е оцрава у #е'овом моно%о'у 'де он показује немо8, о јес својусиуацију до>ив!ава као езиз%азну („Fе има з%ао з%оf ма 'а на ови на$ин з%о и 'ореfS).

<а>е како нема мира од када је на3ао 8уп, мис%и о #ему и у сну и на јави. Q%ао $ува у суду за воду

у којем 'а је и на3ао. ;ерује да и свако ко и 'а видео рекао да је о за у!е и%и мас%ине. 2криванам своју !уав према новцу „n+dm није +dm, з%ао је +dmfS. Fаре"ује да се 3еди у ку8и,

суседима ни3а не позајм!ује. ;арива са%но иси$е како у ку8и има само пау$ине. &куп разми#!а

да %и да иза"е из ку8е и узме новац од ду>ника и да ако ризикује да из'уи 8уп, ипак од%ази.

Fапо!у сум#а да су сви окри%и да он има 8уп јер му се јав!ају неке осое које му се пре нису

51



јав!а%е. Jо%ази <ами%о, 'овори с%у3ки#ама о својој !уави према 9ндријани, оне >е%е да им

помо'ну. 7оворе му за сар$еву намеру да 8ерку уда за сарца како 8е и морао да за #у да мираз.

Jора у с%еде8ој сцени раз'овара са својим раом, Q%аи кумом, уе"ују8и 'а да се о>ени. Fа крајууспева да 'а уеди. Q%аи кум је заправо сарац са којим је &куп ск%опио до'овор.

дру'ом $ину <ами%о је наредио свом с%у'и Lунуу да сазна ко је ај сарац, Lунуо се за!у!ује у

7руу. &купа море мис%и о оме 3а се де3ава у ку8и (он није у #ој). Jок раз'овара са Q%аи кумом,&куп мис%и да је овај сазнао за #е'ов новац, са%но 'овори како је уо', присаје да о>ени 8ерку ез

мираза ('овори да је зре%а >ена има 16 'одина). 7овори ;ариви да свима раз'%аси за ко'а и како 8е

удаи к8ер. ;арива, <ами%о и Lунуо поку3авају да ре3е несре8ну сиуацију. <ами%о 'овори да 8еумреи, не мо>е да види 9ндријану, надају се да 8е ујак одусаи од >ениде када сазна да је

9ндријана верена за <ами%а и да он паи за #ом.

ре8ем $ину hиво (Jорин пријае!) 'овори оJори о вериди <ами%а и 9ндријане. Jора

криикује м%аде невесе (спавају до подне, цео дан се доерују, у цркву си>у на крај мисе). 7руаим јав!а да <ами%о умире од си%не у'е након 3о је сазнао ујака, 'овори им да зову %екара.

:асимаха и Jријема%о су испред &купове ку8е, доне%и су храну коју је Q%аи кум п%аио како и се

прос%ави%е #е'ова верида. ;арива их пуса у ку8у. Lунуов моно%о' %екари су над ками%ом, а у

ку8и се спрема весе!е, п%а3и се да о ка>е 'осподару. Jо%ази &куп. Lунуо се крије и с%у3а 'а,сазнаје да &куп има скривен 8уп са %а'ом и намерава да 'а пора>и. %азе :асимаха и Jријема%о,

ра>е неку зде%у са у!ем, &куп мис%и да је ре$ о 8упу и запрепа38ује се и запо$и#е са #има сва"у.Lунуо је и да!е сакривен. &куп мис%и да је Q%аи кум зо' 8упа хео да о>ени 9ндријану. Jо%ази

Q%аи кум и по$и#е да 'овори о предносима које се доију >енидом сирома3ном девојком. &куп

о $ује и оду3ев!ава се (сакривен), е 'а о уеди да Q%аи кум не зна за 8уп. :2с%е &куп запо$и#е раз'овор са Q%аи кумом и ка>е му да мис%и да је доар $овек. ;ерида је јо3 једном повр"ена.

Lунуо схваа 3а се до'а"а &куп >е%и да у цркви, у 'роу сакрије %а'о како 'а нико за време

с%ав!а не и украо.

4.$ину :јери8, <ами%ов пријае! 'овори свом 'осподару Fику о оме 3а се <9ми%у до'а"а ира>и помо8. Fико криикује 3ко%сво у Jуровнику, криикује м%аде. &куп сакрива резор, Q%аи

кум сазнаје да је исерао :асимаху, &куп и Q%аи кум се сва"ају испред цркве. 7руа присаје да се

уда за Lунуа, он јој преходно ое8а о'асво и сре8у. ;арива јадикује зо' 9ндријане која јесазна%а за <ами%ове па#е. hиво 'овори о двема врсама !удиD !уди који су ихе нарави са #има

се мо>е 'овории, разумни су, и !уди врде нарави са #има се не мо>е 'овории, неразумни су,

охо%и, индискрени, ез ми%оср"а... Hе%и да раз'овара са &купом и Q%аи кумом, да помо'не <ами%у. 5.$ину <ами%о јадикује, ка>е да му нема >ивоа ез 9ндријане. Раз'овара са &купом који поми#е

украдени 8уп. <ами%о изда%ека по%ази за #им да види куда 8е. Lунуо са %а'ом испод скуа заи$е

:јери8а који мис%и да овај хо8е да пое'не са им. &куп опу>ује <ами%а за 8уп, Q%аи кум прекида

вериду са 9ндријаном.2ва драма ора"ује акуе%ну, универза%ну ему. Rав!а ес идеја рака као р'ова$ко' у'овора. :исац

на$е%но подра>ава :%ауа с им 3о комедију при%а'о"ава дурова$кој средини. :реузеи су сви

ини е%емени фау%е код Jр>и8а сар$ева к8и није рудна из паријарха%них раз%о'а.&у3инска раз%ика је у моивацији %икова. &куп повремено као да схваа свој порок а%и не мо>е да

се ор'не.

3 као што би рекао про!есор, з%ао је 'осподар &купа. &куп нема мира ни у ку8и ни напо!у.Fајве8а ра'едија је 3о %а'о нема упорену вреднос. Q%аи кум није 3крацf 2н је предсавник

не$е' рациона%но', рациона%но '%еда на све. Vреа ораии па>#у и на однос сари м%ади

%икови код Jр>и8а.

Jр>и8еви јунаци понекад као да скину маску па по$ну да криикују дру3во о се види у про%о'у.

5U



у'ова%а. хва8ен у замку изненада проу"ене наде, &анац је из'уио сву опрезнос. Fеза3и8ен

осе8а#ем неповере#а, он кида везу са реа%но38у и посаје коми$ан (хва%и се неисином да је и сам

некада и'рао са ви%ама, 'ура се око #их да 'а с%у$ајно не преско$е у ој ве%икој и'ри оо>#е'подм%а"ива#а= на духовие пред%о'е да 'а преоразе нпр. у пицу, санац даје деи#асе од'овореD

„Fе8у мо8 исака %ее8и носии, немоје...S, и с%.). акав &анац даје мо'у8нос м%ади8има да му

у$ине „нове%уS. <ада је $аро%ија мину%а, он се на3ао на јави ез рое, посри>ене раде,на'арав!ен, ви$и8и за %оповима који су му, доду3е, осави%и пореан новац. $асу оре>#е#а

посаје опе оно 3о јесе наивни се!ак у сраном 'раду. 2н ада не јадикује за изневереном

надом и $ароним сном ве8 за однеим сварима.

!&. 0елими)но са)уване комедије -арина 0ржића

Jе%ими$но са$уване комедијеD Jундо Lароје, &куп, hухо <рпеа...

Ми вероватно треба да приамо о %купу и *унду Мароју&&&

!+. Fовор 0ржићевих јунака као извор хумора

$икола

Jр>и8 је ве%ику па>#у пок%а#ао језику својих јунака, као средсву које их каракери3е и као

извору смеха. каракеризацији %и$носи, језик је оди'рао ва>ну у%о'у. :исац је хео да подра>ава

ујну ме3авну коју су на сцену доноси%и у$есници раз%и$ио' порек%а. #иховом раз'овору $ујесе ипи$ан 'овор дурова$ке средине и искварени иа%ијански језик којим 'овори у Риму један

Fемац, којим се о!е и%и %о3ије споразумевају Jурова$ни= Рим!ани науцају не3о 3о је разум!иво Eок$и%у и%и 7у%исаву, Vрип$е 'овори онако како и, по Jр>и8у, од'овара%о #е'овој

средини. Fајсре8није је осварена комика амо 'де је спојено оно 3о у језику каракери3е %и$нос

са оним 3о је исовремено извор сме3но'. Vакав је ио експресиван израз Jунда Lароја= Eок$и%ов'овор= повремено Wаурин језик, $ас иа%ијански, $ас „на3ки“, у у%о'у има и 7руи3ино

подсмева#е Рим!анима. Jуховие асоцијације, које су праи%е коми$но зна$е#е, оји%е су хумором

>иве дија%о'е. :репознају се у мно'им примерима, нпр. у узвицима Jунда Lароја и%и у Eок$и%овом

поре"е#у сее нез'рапно' са пицом. свим овим с%у$ајевима садр>ана је и каракеризација оних%и$носи којима падају на паме овакве доми3!аоси и оних којима су упу8ене. современо, сва

ова поре"е#а су духовиа и извор смеха су сама по сеи. :оред наведених, мно'е су од досеки

има%е једносавније зна$е#е, по'оову у динами$ним дија%озима. #има је са'оворницима и%оиније да једни дру'е засипају духовиосима но да прае раз'овор. 9социјације на духовие

народне изреке су $есе и оне дају све>ину језику јунака. :опива је $есо понав!ао у преводу оно

3о је рекао на иа%ијанском да и свему дао ве8е зна$е#е. Xе'ова је пореа да уде 3оуед!ивији и%а скривени израз #е'ове неси'урноси. Jр>и8 је са задово!свом уносио јези$ке

неспоразуме, који су произи%ази%и, на пример, из прома3ено' и%и де%ими$но' схваа#а срано'

језика. 2ве и'ре зна$е#а мо'%е су да прае доми3!ае %и$носи и да их преварају у досеке и%и у

ка%амуре. Jр>и8 је во%ео и конрасе и $есо их с%а'ао у симери$ном и асимери$ном низу.Jвосмис%еноси су најви3е доија%е у духовиоси у %исавим и ине%и'енним :омеовим

пои'рава#има. Vаква су #е'ова удвара#а :еру#е%и у којима је са%но на ивици присојноси.

&ихови које :еру#е%а изме#ује са :омеом, :опивом и Vрип$еом су пуни с%ооде идуховиоси, у нас%у8еним двосмис%еносима и народном духу. 2вом с%оодом и 'руим и

неумесним изразима 'уи%а с префи#енос хумора. Lе"уим, а 'руос је и%а сасавни део

фразира#а мно'их %икова у комедији Eок$и%а, :ава, :омеа... &мех је изазива%о и свакоопона3а#е 'овора појединих %и$носи, јер је у #е'а уно3ена $есо иронијом оојена одре"ена цра

каракера. ;и3и сепен подра>ава#а $ини духовио :омеово изјав!ива#е !уави :еру#е%и, у

коме се подсмева п%а$!ивим !уавницима. <омику 'овора $есо су праи%и карикирани и%и 'руи

'есови, који су на ренуке спу3а%и ниво хумора. ;и3е од све'а, вреднос хумора који је

54



происекао из језика %е>и у #е'овој изворноси и ори'ина%носи. Vо је 'оворна фраза свакодневице,

е%ипи$на ре$еница, оојена народном доми3!ао38у и мудро38у, 3а%ама и доско$ицама,

каракериси$ним појединосима ко%оквија%но' 'овора, подуров$еним иа%ијанизмима,урцизмима, узре$ним зазива#ем свеаца, узре$ицама и с%и$но. 2ри'ина%носи и духовиоси

језика доприносе и народне изреке, које су и%и сасавни део разми3!а#а %и$носи које ра>е за

своје савове попору у 'оовим дефиницијама >ивоних сиуација, и%и су п%од искусва(:оме,:опива, Vрип$е), и%и спонани израз реа'ова#а и природни део 'оворне фразе $овека из

народа(7руи3а, Eок$и%о). Rезик је ио мо8но Jр>и8ево средсво којим је успео мно'оD да

изнијансира каракере и поси'не високу рафиниранос хумора, да се подсмехне !удским манама,духовним вредносима појединаца да пру>и од'оварају8е месо, да на'%аси коми$нос сиуације, да

о>иви дурова$ку амосферу и дух времена, пренесе природну народну духовиос, да нез%оивим

смехом споји оне пред позорницом и оне на #ој.

!. Gирена -арин 0ржић

Vирена је русика%на ек%о'а. :рви пу је изведена 1545.'одине у Jуровнику, о изво"е#е је

прекинуо (приписано је Jр>и8у да је п%а'ирао ;еранови8а јер Jр>и8 ада није ио афирмисан као

уменик). Jру'и пу је изведена 1551.'одине на неком сваденом весе!у.

...!4. ?нтун асин -алахна комедија од пира

:о >анру ово де%о је фарса. Eуду8и да је де%о наса%о у дру'ој по%овини 16.века, све је у сенциJр>и8а и под #е'овим уицајем, на самом пре%аску у арок.

Рад#а се де3ава у &ону, на самом у%аску у 'рад, а %икови су узеи из сеоске средине Радоје

(в%а3и8), ;у$еа (крамар), Hеник (каунар). 2ни до%азе у &он да ра>е девојку за м%ади8а и $иава рад#а се одвија кроз дија%о' на у%азу у 'рад.

#вде наступа *еки&&&

Jе%о садр>и мно'о ра%еовско', а%и не мис%и се на афирмацију >ивоа не'о у смис%у

на'оми%аноси. :исац као да ра>и з'ра>ава#е, и као да о$екује да а на'оми%анос реа да заавиа3 зо' дисанце од к%уурно' >ивоа. мамо ;%ахе који ра>е девојку за м%адо>е#у који ни3а

не вреди.

Vа „ку%ураS коју ;%аси предсав!ају јесе ку%ура повр3носи, незна#а, поку3ава да се ука>е укакав све они у%азе, ко%ико је ај све (&он) дру'а$ији.

Eуду8и да је ре$ о саром м%адо>е#и, имамо и подсмеа#е аквој идеји, ј. једној аквој >уд#и.

:осмара#е их ;%аха који имају изопа$ен по'%ед на реа%нос а%и као ни да сра>ари нису о!и.2во је иск!у$иво наме#ено $иаоцима, да они усанове којико су изнад јунака ово' де%а. Vри осое

до%азе пред двојицу сра>ара (један је '%ава сра>арска а дру'и је у дирекном дија%о'у са

придо3%ицама). со је ако и са ова ри %ика, један од #их насупа као '%асно'оворник (Радоје).

Jа!е, сазнајемо да су до3%и у пора'у за м%адом. Fемамо о%ико до'а>аја на самој сцени, ве8информације сазнајемо посредно, кроз казива#е %ика.

&ве из'%еда недовр3ено. е%а фарса је при$а о једном духовиом момену пред враима, како неки

;%аси продиру у 'рад. ;%аси су код неко' попа и%и на 'ози, у се види #ихова фасцинацијаисхраном и пирова#ем (#ихова повр3нос). Lомак који и да се >ени а има ки%уO у се мо>е

направии пара%е%а са &анцем. &по!а3#а каракеризација %икова као да су'ери3е умну

недорас%ос и варварску ку%уру.Fа крају ко%о. <ао да се комедија завр3ава неким ку%минаивним $ином и'ра#а, неким коми$ним

див!а#ем.

!7. 'отор и 'оторани у делима дуброва)ких ренесансних писа(а

55



:ознао је да Jуров$ани нису увек са симпаијама '%еда%и на ококоорске суседе, и о се у

к#и>евноси ве8 о'%еда%о у о3рим сиховима Pи3ка Lен$еи8а, о !удима „с неск%адаS, у којима

је „језик худS и јеким опу>ама упу8еним :ера3анима зо' 'усарских препада из пера Lавра;еранови8а и%и у #е'овим саири$ним опоменама <ооранима у о%ику „проро$ансваS. &ам

Jр>и8 је у неко%ико де%а %иковима <оорана дао на'%а3ене сме3не цре Vрип$еу у комедији

Jундо Lароје, <ооранину Vрип$еу у 9рку%ину. 2се8а%е су се оне, као а%узије, у %ику с%у'е:асимахе, у &купу, у $ијем се моно%о'у о храни мо'ао нас%уии одјек Lен$еи8ево' подсмеха

<ооранима, у апосрофи <оор$и8а у hуху <рпеи, у за%уди о оо>#ем порек%у „прве кори[ане

од РимаS која се „некада Lанда зва3е у <ооруS (Jундо Lароје). 2вакав ана'онизам ио јесасавни део >ивоа и пона3а#а суседа са супроних 'раница, који су се ме>усоно, као поданици

раз%и$иих, једне према дру'ој нераспо%о>ених др>ава, сум#и$и%и, пре8укива%и вр%ине и

преуве%и$ава%и мане и кориси%и при%ику да исакну своју мудрос и преднос. Jр>и8еву

комедију Lанде, на основу акво' распо%о>е#е, мо'ао је у8и <оор посмаран само спо!а, садурова$ке сране. 9%и пи3$ево осе8а#е за сварнос, #е'ова пореа за акуе%изова#ем рад#е, за

>ивоно38у уводи%и су '%едаоце у сам <оор Jр>и8ево' времена, о јес средине 16.века, и

омо'у8ава%и им да 'а до>ив!авају изнура.

Lо>е се препосавии да је дурова$ка пу%ика појаву прво' <ооранина у комедији Jундо Lароје,а мо>да и пре, као и а%узије на коорско порек%о куризане Wауре, ако доро прими%а да је Jр>и8

не само уводио ај %ик, ме#ају8и 'а и додавају8и му нове цре, и у дру'е комедије, ве8 је у једној заве8ину у$есника узео сановнике <оора (Lанде).

1ло од 2отора (бр63" a <ишко Менчетић

2во је прва саири$на песма у дурова$кој к#и>евноси и уједно и прва која уноси аникооранскуему у ову поезију. <оорани доносе немир свуда, 'де 'од се на"у насаје сва"а и 'а%ама. ;е8 у првој

срофи се види не'аивна с%ика <оорана која 8е се јо3 проду!иваи. Wирски сујек их пореди са

куко!ем. <а>е да су <оорани из%о>ени подсмеху и $есо их про'оне „ер на #их јо3 звоне јакино

на о%акS (а%узија на народни оред расерива#а о%ака диза#ем ве%ике уке. наредној срофи%ирски сујек исмева про>др!ивос наводе8и да <оорани зову $овека „'%адникомS јер им је храна

најва>нија. Храна је <ооранима најве8е задово!сво, по храни се познаје ко је ме"у <ооранима

в%асе%ин.Fа крају песник упозорава Jуров$ане да се $увају <оорана зо' #ихово' опако' језика.

=рлача и9анка 2отору говори проностик a Мавро -етрановић

(2р%а$а Ри"анка је проро$ица, проносик проро$ансво) 7%авна јунаки#а је проро$ица, и онаприповеда. 2јав!ено јој је да <оору ојави %о3 '%ас, јер они по'ане (нехри38ане) хо8е ору>јем да

придоију, а%и они 8е их поедии. Wукави Vурци се крију да поко!у коорске војнике. Lно'и 8е

паси у заро!ени3ва, се!аци 8е приходе мораи да де%е са 'ра"анима. Vо се до'а!а зо' охо%оси

<оорана. :роро$ица ка>е да им L%еци не мо'у помо8и. L%е$ани се п%а3е Vурака, зао је и <оореспомо8ан. Jаноно8но срепи, <оор је зо' не$е'а не$асан, а по3о му од ору>ја и суседсво

нема помо8и једино им Eо' мо>е помо8и и%и св. Vрифун (за3иник <оора). Fепријае! је

персонификован, приказан као о'#ени змај, односно као неман. 2р%а$а завр3ава проро3во са>е!ом да се <ооранима не освари оно 3о им је прорек%а.

!8. ?ндрија Hубрановић @еIупка $песма ,естој *оспоIи%

:есма је у форми апосрофе. Rе"упка је м%ади8 преру3ен у и'анку. 2н ако преру3ен прори$едамама судину.

Rе"упка се ора8а >ени којој 'аа (ој „3есојS 'оспо"и), и као свака 'аара прори$е јој да нико не8е

ии ако ду'о' здрав!а као она. <уне се у своје дее (Jан$уа). Pеса 'оспо"а 8е у>иваи ви3е не'о

56



3о је порено. Eи8е о'аа, има8е све 3о по>е%и а не8е мораи да се руди ( све што приа

>е?упка је класиан говор <иганки, све што би 7муштерија8 волела да ује).

Rе"упка јој предви"а да 8е ии сре8не руке, једино 3о је %о3е је о 3о не мис%и на !уав. Rе"упкасе усе>е да јој ка>е да посоји неко ко умире од !уавне >е!е за #ом, а нема при%ику да јој о

саоп3и. Vу имамо и ка%си$ан асинде (65.сих)D „;ене, $езне, 'асне...S. 2пе, к%аси$но описива#е

!уавне $е>#е, ај несре8ни !уавник је %ед као смр и никако не мо>е да смо'не сна'е да јој ока>е. Rе"упка је савеује да му помо'не да уду сре8ни, а не да е>и и да се крије. Rе"упка јој ка>е да

прихваи #е'ову !уав, јер је он ро"ен да из'ара за #ом. Fико не мо>е да пое'не од судине. 2на

мора да омек3а х%адно срце. Rе"упка заим прори$е #е'ову смр ако 'а она ускоро не ус%и3и.:рори$е и #е'ову >а%опојку (сих 1``.). 2н сад поку3ава и да се уије зо' #е (U15.сих). Rе"упка

не зна за3о, како 'а је 3са 'оспо"а о$ара%а, ка>е јој да му допуси да 'а прими у дру3во. 2пе јој

'овори како 8е она ии крива ако он умре, како 8е је сви изе'аваи и о'овараи. Hе%и јој сву сре8у,

прори$е јој удају (да е%им п%аном замени сиво) а она ра>и да јој дY не3о за о 3о јој је '%еда%ау уду8нос среро, копрену, ма%о новца (да окупи синове Jан$ија и%и M%еза, пре не'о 3о их

продају преко мора). 9ко ни3а од о'а не дY, Rе"упка ра>и да јој макар уде%и по'%ед и%и неку %епу

ре$. :оново јој >е%и све најо!е. Qавр3ава се здравицом за сре8у и %а'оса#е, здрав!е и

о'асво.&1. 'њижевни рад у Dоки 'оторској у доба ренесансе $1.век%> основне одлике

2сновне од%ике к#и>.рада у Eоки у 16.веку јесе свара#е на иа%ијанском и %аинском језику. Vада је и овде и%а ренесанса, ако да и ови песници не заосају мно'о за дурова$ким. Fајпопу%арнија је

и%а !уавна поезија, ора8ују се моиви по пераркис.!у.канцонијеру, идеа%на дра'а је п%аву3а.

:рви песник саро' <оора ио је Eернард :има. Eио је знамениији не'о 3о је о данас познао,овен$ан је %оворовим венцем.

lор"е Eизани је писао у маниру пераркиси$ко' свара%а3ва по у'%еду на емисе, #е'ово

познао де%о је t+e +dmd0e. :исао је !иавне, ре%и'иозне, по%ии$ке сихове.

ван Eона Eо%ирис је ио коорски п%еми8, ма%о је са$увано из #е'ово' опусаD 1 соне наиа%ијанском, 1 епи'рам на %аинском, „Hивоопис коорске %а>енице 2занеS на иа%ијанском,

спев на %аинском „2пис за%ива и 'рада <оораS(GG1 хексамеар), посве8ен %ији Qо'урови8у,

коорском п%еми8у. &пев је насао пре 155`., на по$еку имамо зазива#е муза, описује се Рисан,перас, осрво &в. lор"е, Херце' Fови, 'овори се о опсади Vурака, о %е'ендарној про3%оси 'рада,

ра'и$ној при$и о кра!ици Vеуи (Рисан). Jа је призор ом%адине која се пе#е на Wов8ен, по'%ед на

вр"аву <оора. Ре$ је о де%у које оди3е изразио родо!уивим осе8а#ем и ореним духом.2писани су и едеми 'рада, око%на се%а и вино'ради, р' и црква &в.Vрифуна.

Wудовик :асква%и8 (Wујо gудеви) је најзна$ајнији и најо!и песник ренесансно' <оора. :ознавао

је иа%ијански и %аински језик, судирао је у :адови. Xе'ово свара%а3воD зирка на иа%ијанском

језику t+e udBvm и зирка на %аинском језику qm+-. qm+- је ојав!ена пос%е смри ауора,посве8ена је иа%ијанској п%емки#и из Qадра, у$еној ренесансној дами. ;е8и део зирке $ине

!уавне песме (сонеи, канцоне, мадри'а%и). Vомас Wодз превео је G :асква%и8ева сонеа. Qа

:асква%и8а је !уав свемо'у8а си%а која доноси немир и за'ор$ава >иво, #е'ова дра'а има п%авукосу, е%е руке, мраморне 'руди. Lоивом испу#ене !уави одсупа од пераркиси8ке поезије.

зирци се на%ази и при'одна и по%ии$ка поезија, неке при'одне песме посвеио је lор"у Eизанију

(исицао 'а је као узора, сврсавао у ред са :ерарком, Eемом), Lаео Eемо се исицао у орамапроив Vурака и :асква%и8 'а је хва%ио у песмама. qm+- се на%ази ви3е е%е'ија и си%ви (ду>е

песме у хексамерима), види се уицај ;ер'и%ија и Vиу%а. &адр>и !уавну, при'одну и по%ии$ку

поезију. #е'овој поезији посоји мно3во реминисценција на мио%о3ки све. 2пева се пуени

до>ив!ај !уави, нескривено у>ива#е у срасима. &и%вија је идеа%на дра'а. 2писан је >иво пре

5`



се прикуп!а#ем ани$ких написа веровано и сакуп!а#ем народне поезије. &а$увана су два

#е'ова песни$ка сасава, оа при'одно' каракера, 3а!ива пос%аница пријае!у „:ос%аница

Vрипу &кура“ и „:ос%аница Jуровнику“, која је у основи кра8и спев, „&%овинска Jурава“,испевана пос%е ве%ико' зем!ореса 166`. 'одине. 9уор је и оимно' прозно' де%а под нас%овом

„gеопис црковни“. 9уорова замисао је и%а да на3ипе исорију ркве, по у'%еду на с%и$на де%а, у

којима се у форми ана%а, односно %еописа, она преп%иа%а са свеовном исоријом. Wеопис јеоухваио хри38анскоOјеврејску исорију, од свара#а и по$ека свеа до пред крај Хocc века, о јес

до савремених до'а"аја пи3$ево' времена. Fаписао је ри верзијеD две на народном језику(једну

%аиницом, дру'у 8ири%ицом) и једну у преводу на %аински. pири%и$ну верзију је припремао за3ампу, а%и за >ивоа пи3$ево' није ојав!ена. „&%овинску Jураву“ је Qмајеви8 испевао

подсакну зем!оресом 166`. 'одине, у коме је ве%иким де%ом срадао Jуровник, а који је

поресао и Eоку <оорску. 9ндрија Qмајеви8 је и сам прерпео срахое срада#а(ио је зарпан под

ру3евинама цркве на осрву &веи lор"е код :ераса, одак%е је ио изву$ен, а%и су мно'а #е'овасара8а на ом месу из'ину%а). „&%овинска Jурава“ је ипи$но арокно де%о, испевана у преко GU?

сихова, у по%имерији(пеерци, 3есерци, осмерци, дванаесерци) и разно%иким срофама.

основи има два де%а која повезује иси до'а"ај. првом де%у, низом изразио конрасних

с%ика(у'одну амосферу про%е8а, испу#ену радо38у којом репери це%а природа, одједном поресазем!орес, који се, ина$е, зио по$еком апри%а), песник опева сопсвено срада#е под ру3евинама

и изав!е#е, са најду!ом верома да 'а је спас%а Eо>ија ми%ос. Vај део се завр3ава хва%ом ис%авом Eо'а, на на$ин дуоке преданоси арокно' $овека Eо'у и вери. Jру'и део песме $ини

раз'овор песников са с%авујем и посве8ен је Jуровнику. з с%авујево' у>е#а сазнаје за срада#е

Jуровника и са дуоким саосе8а#ем упу8ује ре$и подсрека суседном 'раду да се не препусинесре8и. ;е%и$ина вредноси Jуровника, „с%овински род“, „с%овинску с%авну Jураву“ са вером

да 8е се рзо оновии и повраии сару с%аву. :о мно'им од%икама, и у форми и у садр>ају, по

дуокој ре%и'иозноси која се исказује сиховима, по увере#у да је све 3о се зи%о и%о одраз

Eо>ије во!е и посено по на'%а3еном осе8а#у „с%овинсва“, својеврсно' из арокно' родо!у!а„&%овинска Jурава“ је једно од највреднијих осваре#а наса%их у bocc веку у к#и>евноси Eоке

<оорске.

&!. Gема покајања у дуброва)кој барокној књижевности

$икола

Eи%ија је у к#и>евноси арокне епохе и%а о'аи извор надахну8а.:оред мно'их #ених оде!ака,

који су се парафразира%и, преводи%и и%и препевава%и у разним к#и>евним формама(песмама,еповима, драма, дидаки$ким списима...), мудрос, дуина зна$е#а и дух Jавидових пса%ама

сврса%и су их ме"у нај$е38е %иерарне инспирације. Xихова фи%озофија и поеи$нос су наводи%и

песнике да их ума$е и преводе, 3о је поса%о попу%арно у %иераурама ренесансне и арокне

епохе, на иа%ијанском, нема$ком, француском и на с%овенским језицима. најсарији дурова$ки ренесансни песници су осе8а%и пореу да преводе и парафразирају ове с%о>ене поеизоване

поруке.

арокној к#и>евноси, у којој је ема покаја#а дои%а ново и ва>но зна$е#е, препевипокајни$ких пса%ама си$у ве%ику попу%арнос. ;е8и рој ауора се, доду3е, опреде!ивао за пса%ме

по свом изору(ме"у #има и :аскоје :римови8, hиво Eуни8 и :еар <анаве%ови8) и%и за пса%ир у

це%ини, попу '#аа lур"еви8а. Vројица дурова$ких песника O hиво 7унду%и8, &ијепо lур"еви8и Eаро Eеера препевавају пса%ме Jавидове, свако у своје време. :репевава#е пса%ама са

%аинско' на дру'е језике праи%о је ори'ина%ну поезију од'оварају8их епоха. ск%аду са пореом

за подра>ава#ем се најпре верно преводио смисао једне по једне фразе= временом се изневерава%а

дос%овнос умесо и%ијско' појма сми3!а%а се #е'ова аниеза и%и парафраза да и, наро$ио у

5N



ароку, до3%о до с%оодних сасава, $ија је веза са ори'ина%ом какада и%а веома да%ека.

Реформисана црква посено је подсица%а препеве пра8ене коменарима, $ија је дидаки$ка проза

дирекније и упад!ивије понав!а%а поруку пса%ма. <ада се по'%едају дурова$ки препеви, види седа су они про%ази%и иси пу од верно' имиова#а ори'ина%а, преко с%оодних парафраза и

3ироких прерада до превода са опсе>ним коменарима. док су духовне поуде ри арокна

песника у од%у$ива#у да препевају покајни$ке пса%ме мо'%е ии исо' порек%а, до%е је у посупкуор'анизова#а сихова и%о и с%и$носи и раз%ика. &ва ри песника су се опреде%и%а за осмера$ке

карене, с им да су 7унду%и8 и lур"еви8 посупа%и на с%еде8и на$инD сваки дворед су заме#ива%и

при%и>но једном срофом= први од #их се радо с%у>ио инверзијом, дру'и је насојао да уде 3онепосреднији. Eеери је извор с%у>ио само као повод за разми3!а#а о покаја#у, 'реху и пра3а#у.

:са%ми су и раз%и$ио наво"ени пјесан(7унду%и8), са%ам(lур"еви8), 8ује#е(Eеера).

:ра8е#е односа изме"у ри арокна препева и и%ијске фразе јасно показује на који на$ин су се

преводиоци уда!ава%и од #е. Xихов песни$ки израз и #ихове духовне поуде и%е су акоспецифи$не, а #ихове мо'у8носи о'рани$ене, да они нису мо'%и увек да издр>е подра>ава#е

једносавноси и мисаоноси ори'ина%а.

<ада су се од%у$ива%и да препевају познае и попу%арне покајни$ке пса%ме, ови поесници су мора%и

и исвесни е>ине ово' задака. ма%и су пред соом мисаоно дук и високо поески екс једносавно' израза. з о, оп3е позна, прево"ен и раније препеваван. 2 својим намерама нису

посено 'овори%и, а%и оне су се, по свему, заснива%е на >е!ама да осваре преводе који 8е са$уваимора%не поуке и поруке, да их осавремене новим си%ским изразом и да их оо'ае('%едано са

санови3а поеике #ихово' времена) и у садр>ини и у форми. Qа неке од #их, изнад све'а је

саја%а >е!а да на овај на$ин окају своје 'рехове на$и#ене у про3%оси „испразно и раз%у"ено“.(:римери и поре"е#а код Q%ае, 1N`OU11)

&&. Gипи)не теме и мотиви у барокној књижевности

$икола

O (дра'о каме#е неправи%но' о%ика, које је поица%о из 9фрике)O око 15`?. у Pпанији посојао ермин „арокни судови“, а оком 1`. и 1^. века озна$авао %о3 укус,

неправи%носи

O у исорију уменоси уводи 'а Rако Eур'хард у к#изи „иви%изација ренесансе у а%ији“ 1^6?.'одине и упоре!ава 'а да озна$и ермин који доноси декаденцију зре%е ренесансе

O Fи$е упоре!ава ермин „арок“, смарају8и да се арокни си% појав!ује увек када ква%ие

уменоси неке епохе опада= по #ему, арок озна$ава прена'%а3енос емоција и израза,на'оми%ава#а и есеизова#е ру>но'

O промену у кори38е#у ермина „арок“ доноси к#и'а „Ренесанса и арок“ Хајнриха ;е%ф%ина,

иза3%а 1^^^. 'одине

O арок ви3е није само декаденција ренесансе, ве8 се ума$е #е'ове си%ске осоеносиO у доа арока, уменос на 3ироком п%ану одра>ава насоја#а ркве

O на п%ану архиекуре, цркве пројековане ако да изазову сна>ан уисак

O основи онови арокаD прена'%а3енос, драмаи$нос, су'есивнос,O у к#и>евноси се ои%ао корисе ројне си%ске фи'уреD аниеза, парадокс, хиперо%а, и'ре

ре$и= $есо се упоре!авају и кон$еи(досеке)

O кон$еизам је си%ска од%ика арокаO $есе су еме 'реха и покаја#а, нова фи%озофија је су'ериса%а про%азнос све'а овозема!ско',

к#и'е су $есо и%усроване с%икама %оа#а($ес је и моив %епоице која др>и %оа#у у руци)

O $еса ема арокних де%а је ио 'рех, а за најве8и 'рех се смара%а охо%ос

6?



O у ју>нос%овенским к#и>евносима, арок је изнедрио осе8ај „с%овинсва“= прву модерну исорију

&%овена је написао Lавра 2рин(„<ра!евсво &%овена“, ојав!ена 16?1. у ;енецији)

O пева#е о ре%и'иозноси до%ази кроз пева#е о %уду и е%есном у>ива#у, спаја се профано и ре%и'иозно

O ме#а се идеа% е%есне %епое, на сцену супају црнке

O приказује се !уав му3карца са две >ене, сцене са на'им >енским е%има, а%и се приказују исарос и ру>но8а као поврда про%азноси

O кори38е#е пре8уних циаа, упу8ива#е на дру'а де%а са намером да се изненади $иа%ац(арокна

верзија инерексуа%носи)O у сиху, осмерац поискује двосруко римовани дванаесерац, а%и се исо ако уводи и по%имерија

O ренесансна !уавна %ирика доија нову форму= уводи се пасора%на !уавна поезија, саири$на

поезија посаје разноврснија, а препевавају се и пса%ми

O под уицајем Vоркваа Vаса, епика посаје воде8и к#и>евни родO у оквиру драмско' свара%а3ва, насаје ме%одрама као спој музике и екса, присуне су и

ерудина и импровизована комедија, а музика и и'ра посају сасавни део к#и>евно' де%а

O из ме%одије насаје опереа, а из оперее опера

O ме%одрама је у по$еку црп%а еме из мио%о3коO!уавно' ре'исра, док је емаика каснијепосаја%а псеудоOисоријска

O еоријска п%аформа епа Vоркваа VасаD ема за једно ве%ико епско де%о мора ии исоријска, а даприом не 'уи своју ре%и'иознос= најопима%нији период су <рса3ки раови= '%авни јунак до%ази

из најви3е' реда п%емсва и носи%ац је хри38анско' мора%а

O за сасав!а#е епско' де%а је и%а порена си%ска префи#еносO инвокације и ани$ке реминисценције нису и%е неуои$ајене

O у доа арока, у Jуровнику су насаја%и и спевови, а%и са иним раз%икама у односу на Vасову

поеикуD еме су мо'%е ии узимане из ои$но' >ивоа, јунаци нису мора%и ии ве%ики !уди из

реда п%емсва ве8 и ои$не осое, а и%о је и неко%ико врса епова (ре%и'иозноOреф%ексивни,коми$ни...).

&+. тијепо JурIевић 0ервиш

'орана2во је саири$ни спев, испеван у 1.%ицу. Jерви3 'овори о сеи, као на сцени ефека смеха изазван

неск%адом изме"у дерви3ке позиције (ози!но) и оно'а 3о 'овори ј. 3о му се до'а"а (сме3но)

односно спојени су високо и ниско, ако да је дерви3 пародиран. Jерви3 је за!у!ен и позивадра'у да 'а с%у3а, он се ора8а #ој и описује #ену %епоуD „2д репае %јеп3а с] звизде\ и од сунца и

од зоре, \ пунија си дике и 'изде\ не'%и $и$ак посред 'оре, а сва у %ицу ру>ом цапи3 \ја сам Jедо

смам!ен дерви3f S, &ијепо lур"еви8 пародира ренесансни !уавни роман !уавник сар, а

%епоа >ене се исмева. :ос%ед#и сих у свакој срофи је рефренски, с им 3о се епие ме#а(срав!ен, смам#ен, увре"ен, з%ово!ан, јадан...). 2пис !уавно' романа је к%аси$ан само из

коми$не перспекиве. 2н је увре"ен, хо8е да умре, 'ине... <оми$нос је и у кори38е#у недопусивих

сраних ре$и урцизама (којих, наравно, нема у ренесансној поезији)D [анум, "узе%ук, 8еремеј%е...2ве ре$и се не с%а>у са предмеом опева#аD %епоом >ене, !уав!у, па#ом. Jерви3 је назива

сме3ним и недосојним именима за даму као „харамаздоS (хајду$ице). :ореди !уав са

ку%инарским специја%иеима („2д пи%ава дра>а с] мениS), наро$ио неск%адно зао 3о је ока%у"ер, а високо вреднује зна$ај хране. :ародира се ренесансна п%аонска !уав „<ад е %удно ја

по>е%имS. Jерви3 сее у рефрену пони>ава он је сме3ан !уавник јадан и едан. Rав!а се

моив !уавне сре%е (55.сих и да!е) која по'а"а %ирско' јунака умесо у срце, у [и'ерицу. Vо је

врхунац пародије, када се срце, као најузви3енији појам %ирске поезије, преораи у [и'ерицу која је

61



акросиху имамо ре$ „фјокаS. „KјокаS је >енски по%ни ор'ан. Kројдовски, о је скривена

унура3#ос фиоке.

:рво се даје с%ика неко' до'а"аја, а пос%е се окрива а%узивно %асцивно зна$е#е. 2ру>ани род навес%а су опреми%и да ера ускоке и пос%а%и 'а западно на осрва. Eрод са вес%има (фуса) је му3ки

принцип= ускоци су еси у >ени= а осрво, кру' и зем!а >енски принцип. Rо3 8е се узеи 5?

Wопу"ана (Wопу"ани су морнари са осрва Wопуда), да се мо>е ре8и %епо је наору>ана. :а 8е по8изападно пу ;раника да до"е крај крвницима (ускоцима). :ос%ед#а два двосиха су у форми

ора8а#аD „<ако 8е јераи а фуса ускоке,\ раздира3 ако и срце ми и оке.\ 9 ја 8у весео и,

'издава ма ви%о, \ и3ом да ми е !уи ве %ице прии%о.S %и, онако како род ера ускоке, акодра'а раздире #е'ове окове. Wирски сујек наводи да 8е ии сре8ан да је !уи.

bратара два видео сам гди с тобом дни игра%у

2пе у акросиху имамо ре$ фјока. Rав!а се моив !уоморе. Wирски сујек се ора8а дра'ој како ју

је видео са два ка%у"ера и посум#ао да је имају („да е не у>ивајуS) у сексуа%ном смис%у. ако је о3о он сум#а исина, ре8и 8е саре3ини манасира (овде има ренесансних, ока$овских моменаа).

2д о'а свора се п%а3и свако као змија од '%авора ('%авор водена змија која једе оса%е змије).

пос%ед#а два двосиха поново иде поена %ирски сујек се ора8а дра'ој да се окрене ка #ему а

не ка фрарима јер 8е мо8и заповедаи а он 8е је с%у3аи. 2вде заповеда#е и с%у>е#е мо>е имаии сексуа%ну коноацију перверзна окруна дра'а.

bрегата которска ли%епо испенгана 9кросихD фјока. си принцип као у првој песми, даа је за'онена с%ика и разре3е#е. Lа%и род

на вес%а %епо укара3ен, јурос је до3ао на %уку наору>ан (>ена је %ука, му3карац је род са

вес%има). Vај укра3ени род је до3ао да одведе испро3ену невесу. Qе није хео да '%еда мираз, јерније хео да прода !уав за новац. :ос%ед#а два двосиха она не8е да му скраи муке, а он нема

ни динара. *рага је окрутна спонзоруша&

%+ оже, који је перверзњак овај аскоје римовић2 росто овек не зна како да анализира његовупоезију а да звуи пристојно&&&

&4. Хора(ије -ажибрадић $анализа песама по избору%

'орана првој песми Lа>иради8ево' !уавно' канцонијера јав!а се моив !уавно' сусреа, када је

%ирски сујек први пу видео своју „ви%уS. 2вај први !уавни сусре је посено ва>ан јер се

%ирски сујек ад за!у!ује у своју дра'у. <аракериси$ан је на$ин на који се !уав усе!ава уду3у %ирско' сујека, посредсвом сре%е која је уперена из %ица #е'ове дра'е ка срцу %ирско'

сујекаO „<ад gуав з%ау сри% све >е!е !увене\ из %ица моје ви% одправи пу менеS. Lоив

!уавне сре%е је дирекно повезан са моивом !уавно' сусреа. &ре%а је мио%о3ки моив,

нај$е38е се 'овори о 9моровој сре%и (9мор је о' !уави у ани$кој римској мио%о'ији). &ре%асе споми#е код :ерарке1 и Lен$еи8аU, а $еса је и у пасора%ама. Wирски сујек је у првој песми

зас%еп!ен по'%едом, он поку3ава да се одупре, ори се проив !уави, а%и ипак !уав пое"ујеO

„дои ојS. Wирски сујек је пре не'о 3о 'а је по'оди%а 9морова сре%а >ивео езри>но и ио јевесео. Lеафора „и з%о ме израниS уједно предсав!а и један вид аниципације, %ирски сујек нам

даје назнаку о каквом 8е „з%уS ии ре$, 3а 8е се да!е зии у !уавном канцонијеру.

Tернаеса песма дру'о' де%а прире"ива$ко' изда#а је арокна, како ка>е J. :ав%ови8, она је„испевана у духу онда3#е мариниси$ке %ирикеS. спосав!а се !уавни дија%о' за!у!ених, са

1 „Разору>ано' мене 9мор си>е... \Fије му на $ас 3о ме у аквоме\ са#у ранио када сре%уди>е.S, песма ccc, „<анцонијерS, Kран$еско :ерарка, Eео'рад, 1N6^.U „Vер ни сам не ви"у кад ме #е сри% раниS, песма р.1?5, „<#и>евнос JуровникаS, прир. Q%аа

Eојови8, Eео'рад, U??`. , ср. 15

6G



уно3е#ем %асцивних е%еменаа O „Rаохf Vи уједа3, не це%ива3SG. Rунаци су пасора%ниO „%епа

QоркаS се „м%адом JворкуS ора8а ре$ју „пасируS. 9мијен је пасора%ни, јунаци разме#ују !уав

у „дуравиS. Jија%о' се своди на препирку око по!упца, дра'и инсисира на по!упцу а она ка>еD „а ја ] се куну \ с'уи%а прије круну \ не'] е ве8 це%унуS. Xени сихови предав!ају један вид

к%и3ирано' поре"е#а, које се $есо кориси%о у народној %ирициO када %ирска јунаки#а одија да се

уда за момка који јој није дра', она нај$е38е наводи да и радије приса%а на сирома3во у замену зао да је не удају. :о ом принципу је из'ра"ено и ово поре"е#е.

Pеснаеса песма дру'о' де%а прире"ива$ко' изда#а испевана је у духу арока. Rунаци су

пасора%ни. Jра'и8 је пасир који се ора8а природи („пок%и у еи, 'оро '%ухаS), 'оворе8и јој!уавне јадеO како 'а је %епа Jорка рани%а. 2н јој износи своју !уав и >е%и да 'а она уми%осиви.

Lе"уим, она му од'овара да је ако gудра' ио за!у!ен у :е%инку и да је за сву !уавну муку

доио смр, 3о и и #ему мо'%о да се деси. мена %ирских јунака су пасора%на, носе симо%ику.

&имо%ика %ирско' јунака је о$и'%една, доводи се у везу са ре$ју „!уавS, а име „:е%инкаS седоводи у везу са и!ком „пе%енS која је познаа и у народној %ирици као 'орка и!ка. :есма се

завр3ава %асцивним моменима !уавне и'реD „2смјехну се, пак по'%еда,\ од нас од куд ко не '%еда,

\ за им супај свр'ну к мени, \ ер ми це%ов да медениS. Rав!а се моив узвра8а#а по!уацаO „ер за

један два враихS. Fа крају %ирски сујек одија да ка>е 3а се да!е деси%о.&7. 'омпози(ија Османа /. Fундулића и ток епске радње

$иколаVок епске рад#еD

:о свом оиму и садр>ини, „2сман“ је с%о>ено епско де%о. Jе%о не по$и#е на уои$ајен к%аси$ан

на$инD песник није одмах позвао у помо8 музу и%и о'а, како су о ве8ином дру'и ауори $ини%и, ве8апосрофом охо%оси и низом ипи$но арокних оп3их меса о про%азноси, које су, у основи,

к!у$ за разумева#е ово' епа. 9уор се ек након о'а ораио музама које реа да помо'ну у

осварива#у песни$ко' задака. :есник је, заим, парафразирао онај сав поеике којим је

прописивано да се >иво једне %и$носи посупно праи и из%о>ио краку предисорију изарано'до'а"аја са>еу 2сманову ио'рафију и „худе узроке“ #е'ове смри= одмах му је супросав!ен

%ик поедника ;%адис%ава. 7унду%и8 је проми3!ено одарао ренуак којим 8е по$еи епD он је

падао изме"у два ве%ика до'а"аја на којима се заснива%а рад#а, једно' који се ве8 зио и дру'о' који8е се ек до'одии. Xени окови су и3%и у два супрона смера, па су ако и описиваниD

рероспекивно и према природном развоју до'а"аја. це%ини, све је предсав!а%о по'%ед уназад.

Vо је пру>а%о мно'е мо'у8носи арокном песнику да преп%и8е окове '%авних и споредних рад#и,а%и му је предсав!а%о и ве%ики напор да све е изме3ане и испрекидане срује др>и повезане

унура3#им %о'и$ким с%едом зива#а. Рероспекивно су предсав!ени хо8ински ој, ск%апа#е

урскоOпо!ско' мира и део епизода. :риродним оком, према унура3#ем односу садр>аја, описани

су 2сманово предузима#е акције да исправе пропусе и #е'ов крај.2д јасно назна$ене фау%е на по$еку епа, развој рад#е се покренуо у два смераD осварива#у

2сманових п%анова и предсав!а#у оп3их до'а"аја (хо8инско' оја и урско' пораза). ову

основну схему су посепено у'ра"иване епизоде о <рунос%ави и &око%ици, уп%иани су до'а"аји из раз%и$иих временских периода, који су се ица%и разних народа. :ара%е%ним оком два пуова#а,

9%иOпа3ино' и <аз%арOа'ино', у којима су се наизмени$но приказива%и про3%и и савремени

до'а"аји, исовремено су се праи%а зива#а у разним временима на разним сранама. Kорма%но,9%иOпа3ина у%о'а у епу је и%а да се у име урске сране ори за 3о пово!није ус%ове мира,

ме"уим, садр>ина о'а до'овора није из%о>ена у сиховима су3ннски, а у%о'а је и%а мно'о

G Jра'о!у :ав%ови8 овај сих пореди са од'оварају8им Lаринијевим сихом, који је по #е'овом

ми3!е#у исовеан.

64



ве8а. Xему је и%о дао да опи3е хо8ински ој, урски пораз и ;%адис%ав!еву поеду. Tим је ај

задаак извр3ио, 7унду%и8 се ос%оодио #е'ово' присусва у епу. Jок је #е'ово пуова#е од

ари'рада до ;ар3аве описано оп3ирно, о #е'овом повраку се не 'овори мно'о.;оде8и ок рад#е према крају, 7унду%и8 је посепено расве!авао узроке 2сманово' пада. #е'овој

смри видео је симо%ику оп3е' зна$е#а и у коменару по'уне у%о'е охо%оси у !удском >ивоу

он је поврдио своја увере#а афориси$ки изнеа на по$еку епа. Vако је једна ва>на 7унду%и8еваидеја, спојена са фау%ом, успе3но развијена у епу и поса%а једна од иних веза које др>е #е'ову

о'ау садр>ину у це%ини.

<омпозициона це%овиос епаD:рви $иаоци „2смана“ су пред соом има%и неце%ови епD од зами3!ених двадесе пева#а

недосаја%а су два. ако није ио 3ампан све до по$ека 1N. века, „2сман“ је ио позна и

попу%аран јер је на$и#ен ве%ики рој #е'ових преписа. 2д краја 1^. века су се $ини%и поку3аји да

се допуни посоје8а празнина у епу= ек је касније по$е%о да се разми3!а о порек%у их двејупразнина и ако је сворен „про%ем композиције 2смана“. им разми3!а#има по3%о се од

распореда исоријске и неисоријске маерије. првим и пос%ед#им пева#има се ви3е 'овори%о о

исоријским зива#има, док су у среди3#им пева#има ви3е меса заузима%е романи$не епизоде

у једном де%у ви3е о ;%адис%аву, у дру'ом о 2сману= рад#а романи$них епизода није довр3ена,прекинуа је управо на месима 'де посоји празнина, па је на основу о'а, наса%а препосавка о

првоином посоја#у два кра8а епа, „;%адис%авиде“ и „2сманиде“, које је ауор накнадно спојио у један, а како рад#а није мо'%а спонано да се надове>е, појавио се неиспу#ен просор. 2ва

препосавка изазва%а је >иву по%емику. Jру'и проу$аваоци к#и>евноси су, пак, насоја%и да врае

сна'у $и#еници о посоја#у јединсвено' епско' де%а које је осварено управо онако како је #е'овауор замис%ио, дорим де%ом по у'%еду на „2с%оо"ени Rеруса%им“, односно на поеи$ким

на$е%има Vоркваа Vаса. Fа препосавку о накнадном спаја#у два кра8а епа у ве%ику епопеју мо'%а

је да наведе извесна несре"енос која, на први по'%ед, в%ада у '%авном и споредним оковима рад#е.

Lе"уим, #ен унура3#и распоред и садр>инска зависнос одају сми3!ену композицију.е%овиос епа др>и се на песниковим идејама и #е'овим порукама, на ономе 3а је писац де%ом

хео да поси'нD да, пре све'а, прос%ави поеду над мухамеданцима, да, као &%овен, иска>е понос

3о је о поси'ао а3 један с%овенски народ, да, као предсавник фи%озофије сво' времена,поврди по'уноси охо%оси и мо8 свеоп3е про%азноси. :осмаран у све%у их идеја, еп се

окрива као це%ина у којој сваки део зависи један од дру'о', све се др>и једно с дру'им, све има

смис%а ез озира на о 3о се, у први мах, #е'ова фау%а мо>е у$инии преви3е епски разву$енаи разијена ди'ресијама.

&8. /. Fундулић и поетика Gорквата Gаса

$икола

а%ијанска арокна епика 1`. и са по$ека 1^. века(Vасо и „2с%оо"ени Rеруса%им“ су из 16. века,$исо да се разумемо), у најзнанијем де%у, својим емама, својом формом, идејама и својом

песни$ком из'ра"ено38у насави%а је радицију високо' песни$ко' уме8а епско' пева#а, осварено'

пред крај ренесансне епохе у де%у Vоркваа Vаса и #е'овој поеици. Mп је, оком $иаве ренесансе,про%азио ду' пу посепено' ос%оа"а#а од сред#овековне радиције, ереа романи$них

вие3ких садр>аја и непоеских, упро38ених сихованих ха'ио'рафских парафраза и де%ова

Eи%ије. з'ра"ивао се у оквиру сво'а рода и у мно'оројним расправама које су преиспиива%еакуе%нос ани$ких закониоси епско' пева#а у сусреу са новим садр>ајима, са хри38анском

духовном сфером и са дру'а$ијим %иерарним сензии%иеом, да и у сре8ном споју маерије и

јасне, при%а'о"ене поеике, еп израсао у к%аси$ну и $врсу воревину. Fајва>нији поеи$ки

резу%а о' ск%ада ио је #слобо?ени >ерусалим Vоркваа Vаса.

65



Vасо је једном од основних к#и>евних родова посавио нове основе. :оказао је на$ине досеза#а

пуно' ск%ада при прено3е#у о'ае исоријске, ре%и'иозне, фи%озофске, мио%о3ке свеукупне

песни$ке маерије у форму која је у свим видовима усавр3ена и при%а'о"ена ој маерији. &аиа%ијанским епским песни3вом 1`. века 2сман је имао доса додирних а$ака, а%и и мно'о

раз%и$иоси.

&%и$носи се о'%едају у оп3ем посупку, у фра'менима и појединосима, у 'енеа%о'ијама ипрос%ав!а#има в%адарских ку8а, у описима пак%а и иака. со ако, аниурска ема предсав!а

под%о'у оа спева. Раз%и$иоси су се уо$ава%е у изору еме, а поом и у опреде!е#у за

унура3#е време зива#а и за '%авно' јунака. а%ијански ауори ира%и су до'а"аје који су седе3ава%и у време <ар%а ;е%ико' и крса3ких раова. „Jив!и Vур$ин &у%ејман“ је понео ипи$не

цре пора>ено' непријае!а хри38ансва. Vасо је, ме"уим, имао разумева#а за сво' пора>ено'

јунака, као 3о је касније и 7унду%и8 падове м%адо' су%ана 2смана у%а>авао разми3!а#ем о

про%азноси сре8е, а није %иковао над #е'овим поразом и #е'овом смр8у. Fа п%ану форме, #сман језами3!ен у ск%адној форми, у U? пева#а, у осмера$ким каренима, исо као и Vасов #слобо?ени

>ерусалим& ;и3е од Vоркваа Vаса и ви3е од ве8ине иа%ијанских епских арокних песника,

7унду%и8 је ио везан за своје време, за сварнос и %исаву исорију. 7унду%и8евом де%у је све

и%о моивисано, у с%у>и хри38анске идеје и париоско' идеа%а.:ознао је да су исоријски до'а"аји неве%ики у 3ирим размерама, а%и ини за народе који су од

#их завис%и преусмери%и 7унду%и8еве к#и>евне п%анове (одусао је од п%анирано' препевава#аVасово' >ерусалима).

& Vасовим де%има 7унду%и8 се сусрео %и>е јо3 у к%упама дурова$ке 'имназије, прае8и

предава#а која је о поезији др>ао иа%ијанкси песник <ами%ио <ами%и. :озна као изврсан зна%ацVасове епопеје и као један од песника који су, не с осоиим успехом, поку3ава%и да је допуне,

<ами%и је ума$е8и својим у$еницима Vасове ракае и #е'ов „2с%оо"ени Rеруса%им“, удио код

#их не само усхи8е#е за ненадма3но де%о позне иа%ијанске ренесансе, ве8 си'урно и амицију да

они и само, као песници, по"у за примером прос%ав!ено' а%ијана.„&ваки онај који намерава да пи3е херојски спев запо$и#е Vорквао Vасо своје „7оворе о

песни$кој ве3ини“ реа да пази на ри свариD да изаере акву маерију која је подона да

прими у сее ону најизврснију форму коју 8е песникова ве3ина насојаи да у #у уведе= да јој аквуформу даде= и да је најпос%е одене најфинијим украсима који #еној природи укра3авају. Развијају8и

да!е своју мисао о маерији епско' де%а, Vасо је захевао да она уде захва8ена из исорије, а не

изми3!ена, исорије хри38анске, не па'анске, исорије која није ни суви3е да%ека, 3о и зо' раз%ике у ои$ајима $иаоцима и%о досадно, ни суви3е %иске, 3о и песнику ускраи%о

с%ооду изми3!а#а, која је неопходна и порена песницима, а осоио епским.

Jурова$ки песник само је де%ими$но по3ао за Vасовим упозоре#емD за предме сво'а епоса

изарао је до'а"ај из исорије хри38анске епохе. 9%и се у попуноси о'%у3ио о оно 3о је уVасовом упозоре#у и%о исо ако основноD одарани до'а"ај ио је из исорије #е'ово' времена,

јо3 сасвим све>, јо3 веома доро и у свим појединосима позна. Vај до'а"ај смр урско' су%ана

2смана Jру'о', оди'рао се ма%о пред им U?. маја 16UU. 'одине. ;е8 ај по$ени 7унду%и8ев корак, напрви по'%ед, вр%о је смео и ори'ина%ан= ме"у онда3#им епским песницима акво посупа#е и%о је

ви3е не'о реко, и%о је управо изузено.

Pо се упркос Vасовом упозоре#у и ез озира на ризик који је он предо$ио, 7унду%и8 ипакосме%ио да епски оради савремени до'а"ај, раз%о' је веома јак и он је од%у$ио. Vај до'а"ај је у

#е'ово доа имао неви"ени одјекD он је запа#ио онда3#и све својом неои$но38у. Pо се и$е

Vасово' односа према исоријској 'ра"и, ос%онац за своје де%о 7унду%и8 је ра>ио и у Vасовим

ракаима о поеициD подсе8ају8и да поезија, за раз%ику од исорије, „свари не '%еда онакве какве

66



су и%е, не'о онакве какве и реа%о да уду, озиру8и се пре на веровано у оп3ем, но на исину

у појединосима“. Vасо је ако"е савеовао да песник сваки онај до'а"ај за који на"е да и

„предсав!ен дру'а$ије но 3о се оди'рао, донео ве8е задово!сво, и%о 3о је ако верованији,и%и $удеснији, и%и ма из ко'а дру'о' раз%о'а“. Pансу коју му је пру>и%а еорија 7унду%и8 је, како се

види, спремно прихваио и искорисио у „2сману“ до краја.

:озиивни %ик кра!еви8а ;%адис%ава у попуноси од'овара Vасовој дефиницији епско' јунака, а%икоји ипак не предсав!а '%авно' јунака епоса.

+:. По;ска српска и турска историја у Осману /. Fундулића

$иколасоријско у „2сману“ је најва>нија компонена ово'а епа. 2певани до'а"аји хо8ински ој и

2сманова смр као #е'ова пос%едица и%и су не само јез'ро око ко'а се сви%а фау%а ве8 је уз #их

у пева#а у3%а и оимна прае8а исоријска 'ра"а. :исац је имао намеру да предисоријом зива#а и

'енеа%о'ијама '%авних јунака да исоријску дуину $иавом сп%еу до'а"аја. 7унду%и8 је оухваиопро3%ос неких зема!а и народа који су и%и под урском в%а38у као и про3%у и савремену

исорија у$есница хо8инско'сукоа. „2сманом“ су оједи#ени да%еко ве8и просори од оних који се

прое>у %инијом ари'рад Хо8ин. ;ременски распон рад#е ако"е је ве%икиD најсарији до'а"ај

помену у епу је ројански ра(bcc век п.н.е.), а пос%ед#и је ве$на#е кра!еви8а ;%адис%ава (16G`) оухва8ено је скоро ридесе векова. 2имно де%ове исоријске 'ра"е у епу 7унду%и8 је из%а'ао

ор'анизовано, у оквиру описа два ве%ика пуова#а. 2а су предузеа од урске сранеD 9%иOпа3а јепос%а у ;ар3аву, 'де се, према епу, увр"ивао мир изме3у :о!ака и Vурака, а <аз%арOа'а у Lа%у

9зију и на Eа%кан да и сакупио девојке за су%анов харем.

2 по!ској исорији певао је у де%овима, ез хроно%о3ко' реда, рероспекивно. :рвом апосрофом;%адис%ава као поедника и по!ске војске као поеднице у3ао је у среди3е свари. 2дмах заим, у

<аз%арOа'ином ве%и$а#у сна'е савремених по!ских војсково"а <окови8а, Радови%ско' и дру'их,

уне је јо3 један део по!ске исорије. Vу се ве8 издвојио суд о хо8инској ици, о којој се пева%о на

неко%ико меса, која, узеа заједно, дају це%овиију предсаву о #ој. овом оде!ку и%о је досанеа$носиD <окови8ево јуна3во, које је предо$авано 2сману, на пример, није мо'%о ви3е да

изазива су%анов срах, јер је ве%ики војсково"а умро јо3 крајем ике= неке од наројаних %и$носи

нису ни у$есвова%е у сукоу и с%и$но. 7унду%и8 је ако ве8 у првом 3ирем позива#у на по!скуисорију дао форму%у сво' на$ина инерпреира#аD с%оодно 8е ме#аи појединоси, а%и 8е, у

це%ини посмарано, с%авии :о!аке као поеднике у ск%аду са анимус%иманском и аниурском

енденцијом сво' де%а. оквиру описа 9%иOпа3ино' оравка у ;ар3ави поменуи су и де%ови изсарије по!ске исорије, као и из савремене, и име се она посепено онав!а%а у це%ини.

:рисе8ају8и се оо>#их у'ар3ица које су с%ави%е Hи'муна Vре8е', оца кра!еви8а ;%адис%ава,

7унду%и8 је издвајао ине момене из #е'ове рани$ке ио'рафије, а%удирао је на #е'ове оре за

3ведску круну, на две >ениде царским к8ерима, а посено је на'%а3авао да је за #е'ово времепора>ена Vурска, односно, хиперо%и$но је предсав!ао да му је најве8у с%аву донео син ;%адимир.

2ухва8ена је исорија од %е'ендарних по!ских кра!ева, Wеха(оснива$а 'рада 7незда) и

<рака(уеме!ива$а <ракова), који су везани за да%еки 3еси век, преко низа по!ских в%адара, уз реминисценције на де%а која су у$ини%и. <омпозиционо, о је ре3ено на с%еде8и на$инD 9%иOпа3а

посмара кипове в%адара, најпре %е'ендарних, а поом исоријских(Lје$ис%ава, Eо%ес%ава, све до

&јепана Eаора, непосредно' Hи'муново' преходника). Fије наројао све по!ске в%адаре, а%и јеиздвојио оне најва>није и 'оово уз свако' навео $име се од%икова%а #е'ова в%адавина и у $ему је

и%а #е'ова исоријска зас%у'а за :о!ску. :оменуи су и дру'и до'а"аји, попу ике код ;арне,

припаја#е Wиваније по!ској кра!евини и с%и$но. &авремена по!ска исорија оухва8ена је описом

до'а"аја који су преходи%и хо8инском оју и описом само' сукоа, који је посредним пуем дао кнез

6`



Qоровски. :исац је верно и деа!но описивао козарскоOаарске сукое, у којима су се одс%икава%и

по!скоOурски сукои, наводе8и мно'е деа!е, поменуо је припреме за ра и по!ски саор, на коме

су донее ва>не од%уке. 7унду%и8 је о по!ској исорији ио доро оаве3ен. мао је јаснупредсаву о #еној про3%оси и исправно је оце#ивао #ену у%о'у у савременим зива#има.

:ара%е%но са по!ском је предсав!ена у епу и урска исорија. Xихови савремени исоријски

окови по$ива%и су, за песника, на аниези хри38ансво\ис%ам, крс\по%умесец, с%оода\осваја#е па је и $иава пи3$ева визија исорие ових зема!а из'ра"ена на им супроносима. 2 урској

исорији се пева у оку це%о' епа. ову исоријску маерију је 7унду%и8 из%а'ао као и по!ску ез

хроно%о3ко' реда, у разним временским нивоима, а у це%ини рероспекивно. Pо је и3ао ду!е упро3%ос, ио је са>еији и о'рани$авао се на саме до'а"аје= када је певао о ономе 3о је припада%о

#е'овом времену, др>ао се познаих $и#еница= иако је допу3ао сеи с%ооду и произво!носи у

свим '%авним црама ио је од'оворан за веродосојнос опеваних зива#а. Хроно%о3ки

посмарано, најсарији с%ој урске исорије уп%ео се у песниково разми3!а#е о оснива$у ис%ама,пророку и свецу Lухамеду. Xему се ораио апосрофом у пос%ед#им сиховима епа. <ао

хри38анин који по3ује дру'а$ије законе од оних који в%адају у ис%амском свеу, он је у Lухамеду

видео извор ве%ико' з%а. ој апосрофи, 7унду%и8 је дао о3ру криику усројсва в%аси и

порека у осман%ијској царевини, који су се заснива%и на преераним с%оодама, даим јо3 однасанка вере. :осено је осу"ивао „закон са!е“, јер је омо'у8ио „оманско самоси!е“, од су%ана

је сворио самово!не, неприкосновене 'осподаре. Qао је судина која је задеси%а м%адо' царамно'осруко зас%у>ена. овом посредном коменару з'уснуа је сва 7унду%и8ева мр>#а према

осваја$има. :реска$у8и неко%ико векова урске исорије, ауор је заим дао 'енеа%о'ију су%ана од

краја 1G.века. :о$ео је са оснива$ем др>аве, 2сманом :рвим, који је уеме!ио динасију, а заим јепроду>ио о свим су%анима, иси$у8и најкрупније до'а"аје из времена #ихове управе мо8ном

царевином. 2вај пре'%ед је показао ви3евековни осваја$ки пу осман%ијско' успона који је, како је

7унду%и8 поједносав!ено а%удирао, заусав!ен на хо8инском по!у. з%а'а#е о урској исорији и

#еним су%анима није и%о сведено само на ово сумарно нараја#е. на дру'им месима песник јепоми#ао до'а"аје и %и$носи из #ене про3%осиD осваја$а ари'рада Lехмеда Jру'о', &у%ејмана

;е%и$ансвено', ве%ико' везира Lехмеда &око%ови8а ид. з савремене урске исорије су узеа оа

до'а"аја око којих је сп%еена епска рад#а. Хо8ински ој је ве8 помену, а завр3ни $ин савременеурске исорије поуна јани$ара и уисво 2сманово предсав!ен је на основу сварних

подаака, а%и не у це%ини. :исац је овом до'а"ају, у који је ио доро упу8ен, осавио ве%ики

просор и опевао 'а је са сра38у. Vај део рад#е мо>е се праии у епу верно, из $аса у $ас одпоуне јани$ара, преко ук!у$ива#а Lусафине мајке и Jауа у заверу, преко сукоа поу#еника са

ХусаинOпа3ом и Jи%авером и уисва #ихово', до зацива#а 2смана са пресо%а, дово"е#а

зу#ено' Lусафе на #е'ово месо, Jауово' ор'анизова#а одво"е#а 2смана у амницу и уисва

м%адо' су%ана. <ако је 2сманов крај ио поврда једно' од основних савова ауорове хри38анскефи%озофије да охо%ос мора да уде ка>#ена, он је #е'ову смр ума$ио као казну зо' по$и#ено'

'реха. Lе"уим, о'аи садр>ај који је овај опис пру>ио сп%еке на двору, осман%ијске амне

сраси, ренуна уздиза#а и падови, крвави ора$уни дао је мно'о исиниију с%ику савременихзива#а и унура3#их про%ема у Vурској и ви3е од проро$ансава 'оворио о суморној уду8носи

2оманске аревине. Vако је епска 'ра"а 'овори%а ви3е од само'а писца да је савремена урска

исорија садр>а%а корене уду8е' пораза. 7унду%и8ев по'%ед на урску исорију има једнуспецифи$носD у #у је и%а ук%оп!ена сварнос >ивоа на3е' народа под урском в%а38у. 2н је

оп%акивао судину невиних >рава у поресном опису <аз%арOа'ино' наси%но' одво"е#а &ун$анице

у ари'рад.

6^



7унду%и8ева визија исорије у „2сману“ и%а је мно'о 3ира и с%о>енија од оне која се односи%а на

акуе%не до'а"аје. :евао је о најва>нијим зива#има из српске про3%оси, уп%ео је фра'мене који

су се односи%и на Jурова$ку Репу%ику, наводио је до'а"аје из ани$ке, као и деа!е из персијске,визанијске, у'арске, ма"арске исорије. &рпску исорију није предсавио це%овио, ни

ор'анизовано. Eи%а је о, најве8им де%ом, инерпреација оно'а 3о је песник сазнавао о #ој из

оновремених исорија, посено из „<ра!евсва &%овена“ Lавра 2рина. Jру'и песников извор и%а је усмена радиција, наро$ио епска поезија, која је $ува%а се8а#а на најва>није до'а"аје и јунаке из

српске исорије. <ако ни 2ринова предсава српске исорије ни сама усмена поезија нису и%е

исоријски уеме!ене, о је и 7унду%и8ево зна#е о српској исорији садр>а%о све е неодре"еносии за%уде. 7унду%и8 је оухваио српску исорију од по$ека динасије Fема#и8а до #ено' краја

не наводе8и све в%адаре као и период кнеза Wазара и деспоа lур"а Eранкови8а. зносе8и порек%о

пос%ед#е' в%адара, он је и о кнезу Wазару 'оворио као о деспоу, иако он о није ио. 2д ва>них

до'а"аја је поменуо Lари$ку ику, о јес пораз и по'иију ;ука3ина Lр#ав$еви8а, <осовски ој иоре lур"а Eранкови8а са Vурцима. <осовском оју, као судоносном до'а"ају за српску исорију,

7унду%и8 се вра8ао неко%ико пуа. Xе'ова предсава о овој ици се заснива%а на 2риновим

оаве3е#им и усменој епици, па је природно под уицајем ово' дру'о' извора у среди3е сав!ено

Lи%о3ево јуна3во. &а 7унду%и8евим поима#ем и предсав!а#ем исорије у есној вези и%о је#е'ово верско и #е'ово родо!уиво осе8а#е. <ао хри38анин, зарину за судину „праве вере“, он

је ио дуоко проив све'а 3о је у веру у'ро>ава%о.

+1. Однос /. Fундулића према историјским )ињени(ама у Осману

$икола

7унду%и8 је дао сеи с%ооду да ме#а неке исоријске $и#енице, и оне из про3%оси, и онесавремене. :риом се није оазирао на о ко%ико су оне и да %и су $иаоцима и%е познае. Vу врсу

песни$ке с%ооде, у основи, ни поеика није спуава%а, једино 3о се од песника о$екива%о да не

пи3е о до'а"ајима који ар донек%е нису па%и у заорав како и мо'%и да уду с%оодни у својим

доми3!а#има. Fајприв%а$нији пример 7унду%и8ево' раскорака са исоријом је и%о #е'овове%и$а#е по!ско' кра!еви8а ;%адис%ава као јунака и поедника, иако је хрони$ар хо8инско' оја

зае%е>ио да је ;%адис%ав за све време ори ио о%есан и %е>ао у 3аору. Lе"уим, #е'ово

с%ав!е#е по!ско' пресо%онас%едника, као симо%а поеде хри38ана над мухамеданцима, и%о је уск%аду и са енденцијом епа и са оп3им заносом који је захваио Mвропу заринуу над судином

хри38ансва и охрарену исходом ике која Vурцима није доне%а поеду.Jо'а"аји који су ус%еди%и

након хо8инско' оја уисво м%адо', пусо' су%ана 2смана и мир ск%оп!ен изме"у у$есникаике, по!у!а%и су у'%ед урске си%е, па је разум!иво 3о је 7унду%и8 пи3у8и „2смана“, заправо,

преносио осе8а#е које је зав%ада%о након поменуих до'а"аја. Vо осе8а#е је и%о подсакнуо и

оп3им ми3!е#ем о с%а!е#у урске империје и надом у ос%оо"е#е поро!ених европских

народа. Fа основу о'а су и исход ике и ;%адис%ав!ев удео у #ој дои%и од'оварају8е ума$е#е.Eројне дру'е поједноси је 7унду%и8 изменио у епу јер су оне и3%е у при%о' исица#у поеде једно'

хри38анско' с%овенско' народа. Vако је, на пример, у епу предсав!ено да су ором исцрп!ени

Vурци од :о!ака ра>и%и мир и да је на 'оди3#ицу ике су%анов изас%аник и3ао у ;ар3аву да седо'овори о ус%овима мира. сина је дру'а$ијаD мир није ск%оп!ен на 'оди3#ицу хо8инско' оја,

ве8 пос%е крупних промена у :ори за време дру'е, кракорајне Lусафине в%адавине, и о у

ари'раду. 2вакве промене и%е су у с%у>и песникове идеје, а за соом су пов%а$и%е и дру'аодсупа#аD према епу, 2сман је ио >ив за време ск%апа#а мира и он је у ари'раду до$екао 9%иO

па3у по повраку из ;ар3аве да и сазнао како да се према увр"еном до'овору на по!ском двору

руководи у да!ем свом предузима#у похода, а, усвари, 2сман је ио свр'ну и уморен пре не'о

3о је до успосав!а#а мира до3%о. :оред $и#еница изме#ених у ск%аду са идејом води!ом епа,

6N



поједине $и#енице су ме#ане и из %иерарне, умени$е порее. Jа и %ик ио увер!ивији, а

посупци %и$носи моивисани, песник је ме#ао исоријске $и#енице. Fаводио је, на пример, као

„ве%ико' кан[и%ијера“ &јепана :аца, који о никако није посао, а%и му је о и%о порено да иму дао ве8и зна$ај. Vако"е, 7унду%и8 је поми#ао еци%ију Ренау као %епу вереницу ;%адис%ав!еву

за време хо8инско' оја, а она је ада јо3 увек и%а дее и ;%адис%ав се #оме о>еиио ек 16G`.

'одине у је 7унду%и8 прие'ао анахронизму. Fека одсупа#а од сварних $и#еница нису и%анамерна и поица%а су од песниково' ме3а#а исоријских $и#еница које није доро познавао.

поред свих одсупа#а, 7унду%и8 је у основним сварима и у оп3ој с%ици зива#а ио у 'раницама

исоријске исине. 2н је исорију мо'ао изневераваи у појединосима, а%и #у је он доро познавао,и о веома 3ироко. Xе'ова повремена с%оода није и%а израз неод'оворноси пред исоријским

$и#еницама, ве8 је и%а у с%у>и енденције де%а и #е'ових ве%иких идеја. Vаква, од'оворна

с%оода, поса%а је ква%ие епа.

+2. =ик турско* султана Османа у Осману3

$икола

Fајс%о>енији и најзаним!ивији у епу је %ик урско' су%ана 2смана. Vо је %и$нос која је својим

>ивоним удесом и подухваом да%а ему де%у, која је развијеним, и'ра"еним, психо%о3ки

моивисаним %иком да%а нас%ов епу и која је у пи3$евој инерпреацији и ума$е#у поса%аноси%ац #е'ових иних фи%озофских савова о оп3ој про%азноси и о по'уноси охо%оси.

2снов за 'ра"е#е ово'а %ика 7унду%и8 је имао у сварној ио'рафији 2смановој. Vа је ио'рафија уце%ини на3%а месо у #е'овим сиховима и у епу се посепено о%икује и у #е'а укива један по

један подаак из 2сманово' >ивоа(поми#е се у пенаес пева#а)D како се роди%о „цару 9хмеу

прво дијее“, како је ио оузе >е!ом да досе'не с%аву преходника. &ве појединоси које су сеодноси%е на ој и 2сманово у$е38е у #ему и%е су песни$ки при%а'о"ене епу, а%и су задр>а%е

реа%ну основуD опевао је 2сманово незадово!сво зо' непос%у3носи и недово!но' за%а'а#а

јани$ара, сме#ива#е ХусеинOпа3е у оку оре са по%о>аја ве%ико' везира и дод!еива#е е $аси

Jи%аверу, %и$но су%аново у$е38е у орама. &варном са#у свари од'овара%о је и 2смановоинимно неприхваа#е примирја као кона$не од%уке оја, које су, по исорији се зна, зара>и%и

:о!аци, а%и које је доро до3%о оема уморним сранама, зае$еним раним по$еком зиме на

раи3у. Fиз ио'рафских подаака је пос%у>ио писцу као основ за мно'о о'аији %иерарни %иккоји 8е из'радии на #има. Lоивисао је #е'ове посупке, до>ив!авао 'а је као $овека који

разми3!а, паи, срахује, реа'ује, који има изразие каракерне цре и који се ме#а. L%адо' су%ана

у епу, као и у >ивоу, каракери3у ројне не'аивнце цре п%ах је, непроми3!ен, охо%,мухамеданац у коме је укоре#ена мр>#а према хри38анима. 2н је с%аво!уив, свесан урске и

своје си%е и песник #е'ова осваја#а пореди са „седмокраким у38ем Fи%а“, #е'ове >е!е немају

'раница, а нове походе схваа као насавак оних које су #е'ови преци предузима%и. 2д%уке су му

на'%е, непроми3!ен је, а су'есије својих савеника одорава једино када се са #има с%а>е. 2симо'а, незахва%ан је и неса%ан, непроми3!ен и %удан. Vакво' 2смана 7унду%и8 није предсав!ао

једносрано. Eавио се црама #е'ово' каракера, моивисао је и ума$ио #е'ове посупке како и

2сману дао !удски %ик и како и „у%ио >иво“ у #е'а. :осмарао 'а је не само као мухамеданско'завојева$а ве8 и као $овека у вр%о'у инри'а и ве%иких исоријских до'а"аја= имао је разумева#а за

з%у судину м%адо' $овека коме су >ивоне око%оноси предодреди%е у%о'у која је надма3ива%а

#е'ову м%адос. моивиса#у 2сманово' %ика 7унду%и8 је по3ао од ине цре #е'ове %и$носи од #е'ове

м%адоси, песник је у #ој видео сварну немо8 оно'а 3о она са соом носи и у #ој, ар де%ими$но,

прона%ази оправда#е за 2сманове мане и посупке. :рихваа#е 2смана као >рве м%адоси писац

је дос%едно про3ирио и на оса%е %и$носи. :о хри38анском нормира#у !удских мана, охо%ос је

`?



спада%а ме"у наје>е !удске 'рехове. 2даирају8и за '%авно' јунака %и$нос којој је управо охо%ос

дава%а сна'у за непроми3!ене подухвае, и која је и%а поја$ано исакнуа као 2сманова мана,

7унду%и8 је доио идеа%ан пример на коме 8е показаи сву по'унос ово' порока. Mп је запо$еуправо апосрофом !удске охо%оси која у својој зас%еп!еноси не познаје 'ранице >е!а и

заорав!а да је $ека пропас јер су >ивони закони изнад #е. :исац је, со'а, у ом правцу и

из'ра"ивао 2сманов %икD осује8ен на Хо8ину, он је п%анирао нов ра, непоу$ен про3%им примером иопијен охо%о38у. 7унду%и8 је, ме"уим, посепено у%а>авао 2сманове мане. 2н је завојева$, а%и у

исо време и веома храар= сујеан је, а%и свој пораз не о%ак3ава сеи мр>#ом према непријае!у.

&војим посупцима, 2сман се изди>е изнад проивника, има разумева#а за мр>#у ма8ехе #е'ово'оца према #ему. Vако"е, у $асу када су се јани$ари поуни%и, 2сман им је пра3ао и није >е%ео

посену за3иу, јер је веровао да је дово!но за3и8ен #иховим по3ова#ем царске круне.

7унду%и8 је дозво!авао и да јани$ари изрекну мно'е осуде уперене према 2смановим пороцима= по

#иховим ре$има, он је неправедан, незахва%ан и самово!ан. Fо, све е осуде де%ими$но 'уе назна$ају, јер ако"е до%азе од поро$них %и$носи. Разумева#е за 2сманову ра'едију писац је

испо!ио и име 3о је допусио да #е'ов %ик до>ив!ава извесне промене. по$еку до'%авници

нуде и наме8у м%адоме су%ану савее= у $асу поуне, он их сам ра>и. 2сман има своју фи%озофију,

своје >ивоне савове, који су са #е'овим сазрева#ем ако"е до>ив!ава%и промену. 2н је прави раник, цени вие3ку вр%ину, храрос и $ас= #е'ов по'%ед на све не мо>е ии дру'а$ији од

по'%еда в%адара коме сви реа да уду подре"ени по #ему, оданос с%у'е је природна. 7унду%и8му дозво!ава да за крако време посане зре%ији, ко%ико у посупцима о%ико и у схваа#у свеа.

ви"а да су мо8ници из'уи%и мери%а и досојансво које је део #е'ове ве%и$ине, сами су узрок

својих несре8а о'рез%и су у %уду и пох%епи. :оу$ен искусвом, схваа да је !удска мудроснедово!на сама сеи, да $овек мора ра>ии ос%онац у дру'има.

да!ем о>ив!ава#у сво' %ика, песник се авио и унура3#им про>ив!ава#има сво'а јунакаD

су%ана о%ико му$и неуспех да оп3у хва%у ;%адис%ава схваа као своју пору'у. 2певао је и #е'ово

несрп!е#е док $ека пок%исара који је ои3ао да зак!у$и мир у ;ар3ави, од $е'а су зависи%и#е'ови да!и п%анови, као и усрепа%ос од !уави према &око%ици, којој не износи своја осе8а#а

како је не и повредио. новим око%носима, 2сман ви3е није ио непроми3!ен и п%ах, ве8

зу#ен, зами3!ен и омек3ао, а%и је дорасао сиуацији. 2н не мо>е #оме да в%ада само зао 3осу се проив #е'а завери%е ја$е си%е !удска мр>#а, пох%епа и з%о. :ри%и>авају8и се крају епа,

7унду%и8 је све про>ив!еније певао о 2смановом сраху од поуне у до$арава#у #е'ових

завр3них ренуака, он 'а описује као оја"ено' и усам!ено' $овека, ез ико'а ко 8е да 'а рани и разуме #е'ов о%. &воде8и 'а на !удску меру, 7унду%и8 је од непроми3!ено' и охо%о' осваја$а

сворио мно'о п%емениију и разориију %и$нос.

:есник је 2смана 'радио и спо!а и изнура. Vако је израсао у с%о>ен и комп%еан %ик који је

посао сварни носи%ац епа. &акан од порока и позиивних цра о'ао' унура3#е' >ивоа, он јепосао и ве%ики %иерарни %ик пред којим је 'уи%а ва>нос пи3$ева недос%еднос прооипу.

#ему су се спаја%и одјеци исоријских зива#а са пи3$евим поеским разми3!а#ем, по мери

времена, о охо%оси и про%азноси овозема!ске с%аве и ве%и$ине.

+!. Опис хоћинско* боја у Осману

$икола

оквиру описа ду'о' 9%иOпа3ино' пуа из урске пресонице у ;ар3аву и #е'ово' оравка у #ојнајпопуније је рероспекивно предсав!ен хо8ински ој, као и по!ска исорија у #ему. :ос%е

при%и$но прецизно' описа 9%иOпа3ино' пуова#а, при $ему су разни %ока%иеи изазива%и

реминисценције на про3%е до'а"аје, песник је на'%о преацио по'%ед на Хо8ин, пред којим је, на

мо%у о'данско' војводе из своје пра#е, 9%иOпа3а приповедао како је проек%а хо8инска ика, и

`1



о присе8ају8и се урске војске и #ених во"а. Vе>и3е ово' оде!ка је и%о на опису оно'а 3о се

де3ава%о на урској срани. :исац 'а је да!е праио од ренука када је си'ао пред ;ар3аву. Fа

у%аску у кра!евски двор приказан је како посмара два реда сауа које предсав!ају %е'ендарне исварне по!ске в%адаре и у је, у краким поезима, даа по!ска исорија, а усамој ве8ници показане

су, по у'%еду на ;ер'и%ија, з%аом кане „раз%ике с%ике“, на којима је видео ок хо8инских ори.

&адр>ину ових с%ика ума$ио му је кнез Qоровски. 2вај део предсав!а у извесном видупара%е%изам у односу на преходни, 9%иOпа3ин, опис ојаD док је урски изас%аник посмарао

до'а"ај са једне а$ке '%еди3а, Qороски је давао по!ску верзију ока ике, ви"ене о$има

припадника дру'е сране. :о!аци су на им с%икама приказани у поедни$ким позама, а Vруци какопоср8у, 'ину и е>е. Tиав приказ хо8инско' оја у верзији кнеза Qоровско' иси$е по!ску поеду

и јуна3во по!ских војсково"а. ;е%и$ају се ројни ве%ика3и као успе3ни у$есници окр3аја,

наводе се #ихови подвизи, ранији успеси, док су Vруци анонимни, предсав!ени само као

распу3ена војска која кукави$ки е>и. Rедино се 2сману и #е'овим нај%и>им до'%авницима неоспорава јуна3во. &ве је о изнео у дија%о'у изме"у кнеза Qоровско' и 9%иOпа3е. Fајпре су

предсав!ене ое војске на хо8инском по!уD урска и по!ска. дру'ом оде!ку, на мо%у 9%иO

па3ину, Qоровски је ума$ио поједине призоре из икеD низа%и су се порреи исакнуих :о!ака,

од којих сви и нису у$есвова%и у #ој кнеза Радови%ско', %иванско' п%еми8а :ана &јепана,кијевско' војводе Qамо3ко', прос%ав!ено' помо8ника '%авно' заповедника &е#авско', војводе

&ајда$ко' на $е%у козака у јури3у. Vре8у це%ину $ини опис урско' попу3а#а и е>а#аD ;%адис%аву пуном замаху, попу јунака из народних епских песама, се$е и раз'они Vурке, а 2сман езуспе3но

насоји да их задр>и. Vурско у$е38е у хо8инском оју предсав!ено је у неко%ико навраа.

Fајпопуније је о оме и%о ре$и у оквиру 9%иOпа3ино' ума$е#а урских по%о>аја о'данскомвојводи када су про%ази%и поред оји3а. :рема #е'овом опису, на узви3ици изнад раи3а ио је

поав!ен царски 3аор, окру>ен ве%иком сра>ом и $еама предво"еним ХусаинOпа3ом, 9%иOа'ом,

руме%ским е'%ере'ом „Rусуфом Eо3#аком“ из Lа'%аја, Jи%авером, с%авним удимским па3ом

Lухамедом <аракасом, који је по'инуо у ори и дру'има. Tиавом опису он даје рези'ниранизак!у$акD да су се ви3е ори%и, као 3о су о $ини%и појединци, не и сада 'ази%и преко урских

не'о преко по!ских косију. Fепосредно у$е38е Vурака у оју предсав!ено је 3уро, иако о није

ио п%оод песниково' непознава#а $и#еница. Eуду8и да је е>и3е и%о сав!ено на по!скусрану, ово је ио један од на$ина да се ума#и зна$ај напада$а, по'оову 3о је це%а ора

енденциозно описивана као урски пораз. 7унду%и8у је и%о са%о да све иде у при%о' по!ској

поеди.

+&. =ик кра;евића Владислава у Осману3 /. Fундулића

$икола

Jру'а ва>на %и$нос ово' епа је по!ски пресо%онас%едник ;%адис%ав Tеври, у време Хо8инске

ике јо3 увек кра!еви8. <ао и за 2смана, и за ;%адис%ава је 7унду%и8 имао прооип усавременику $ији је >иво праио оком рада на епу. он се, попу 2смана, заносио ве%иким

подухваима, рано је посао в%адар и ио је >рва инри'а, сп%еки и у"их п%анова. ;%адис%ав није

мо'ао да узме у$е38а у оју, ве8 се само појавио испред своје војске пред пос%ед#и напад, а%и јенакон ск%апа#а мира с%ав!ен као поедник. Qна се, из подаака о #е'овом >ивоу, да је ио оми!ен,

доар раник, да се од #е'а о$екива%о да се кона$но ора$уна са Vурцима у Mвропи, да је ио ве%ики

као%ик, а%и, за раз%ику од сво' оца, о%еранан. основи, #е'ова ио'рафија и%а је ипи$на зауспе3но' пресо%онас%едника који се креао уз%азним пуем.

7унду%и8ев однос према овој %и$носи у епу ио је дру'а$ији од оно'а који је имао према 2сману.

звукао је из о'а %ика најва>нију компонену и посмарао 'а иск!у$иво као поедника Vурака. Qа

носиоца вр%ине и поеде хри38ана, 7унду%и8 је морао имаи јунака, у$есника крупно' до'а"аја,

`U



досојно' ве%ико' исоријско' де%а и со'а је морао да занемари све оно 3о је одузима%о од

формаа акво' %ика. Fије иск!у$ено ни да и 7унду%и8, да је завр3ио де%о, посвеио еп а3

м%адом по!ском пресо%онас%еднику. Eио је доро оаве3ен о свим подацима везаним за инеренуке ;%адис%ав!ево' >ивоа. 2н их је уносио на од'оварају8а меса у еп и посупно сварао

идеа%изован %ик. Хиперо%исао је де%а која је ;%адис%ав по$инио, описао је #е'ово в%адарско

порек%о, а поменуа је и #е'ова ора за московски пресо. :есниково ве%и$а#е ;%адис%авапоица%о је из #е'ово' дуоко' заноса 3о је ве%ику у%о'у оуздава#а Vурака у Mвропи оди'рао не

само хри38анин, ве8 и &%овен. ој визији, „сиви соко од &јевера“ односи поеду над „исо$ним

!уим Qмајем“ и прераса у симо% поеде хри38ана над мухамеданцима. :исцу није и%о %ако даодр>и висок, уед!ив он хва%е упу8ен по!ском кра!еви8у, јер се она заснива%а ви3е на оп3ем

оду3ев!е#у но на сварним подвизима. Fизом хиперо%а, ауор је с%авио ;%адис%ава не само као

поедника ве8 и као уду8е' ос%оодиоца хри38ана. 2 #е'овој ве%и$ини 'овори%и су и у$есници

зива#а у епу наро$ио' зна$аја су има%е хва%е које су упу8ива%и Vурци. 9%иOпа3иномве%и$а#у, ;%адис%ав је доијао ипи$не цре епско' хероја $ије је јуна3во фанаси$них размера.

Fове вр%ине ;%адис%ав!еве, 7унду%и8 је ве%и$ао у де%у у којем је описан #е'ов однос према

заро!еним урским раницама. 2вде је предсав!ен као м%ади пресо%онас%едник у пуном сјају,

ко'а красе вр%ине романи$но' виеза. Qаекав3и урске ранице како се купају у језеру, он их нека>#ава зао 3о су зарои%е вар3авске 'оспо"е ве8 их само опко!ава а заим одаје призан#е

неусра3ивој &око%ици. Хва%и је пред својом пра#ом и вра8а јој заро!ене дру'арице и ору>је.Rо3 две су цре кра!еви8ево' %ика овде и%е на'%а3енеD #е'ово дуоко хри38анско осе8а#е и

#е'ова вернос. & озиром на зна$ај који је #е'ова поеда има%а и ројне хва%е које су му у епу

упу8ене, само #е'ово у$есвова#е у оју је веома 3уро предсав!ено(у $еири карена), доду3е,ефекним и з'усним хиперо%ама, којима се уздиза%о #е'ово јуна3во. &ве хва%е су се с%ива%е у

оп3е див!е#е и одава#е призана#а ;%адис%аву, и завр3и%е се у пос%ед#им сиховима „2смана“.

#има је #е'ов подви' симо%и$но проума$ен као узрок краја Lухамедове мо8и. им сиховима

је са>еа сва 7унду%и8ева нада за спас Mвропе.;%адис%ав и 2сман су све супроноси. 7унду%и8 је уо$ио код #их неке заједни$ке цре и у'радио их

у сваки %ик посеноD оојица су м%ади, високо' порек%а, п%емении, храри, амициозни, одва>ни,

носиоци високих вр%ина и за!у!ени у >ене п%еменио' порек%а. 2ва два по снази и ва>носи једнака %ика $ине два $врса ос%онца на којима се др>и $иава епска 'ра"евина. Fосиоци су

раз%и$иих идеја и на оме се еме!и конрас који их раздваја. Rедан има за ци! поро!ава#е

хри38ана, дру'и #ихово ос%оо"е#е од 2сман%ија. Qаним!иво је да се 2сман и ;%адис%ав ниједномнису дирекно сукои%и, они у епу посоје напоредо, све 3о $ини један у супроноси је са оним

3о $ини дру'и, а%и се #ихове акције и са!е ниједном не укр3ају. Xихов суко има ви3е зна$е#е

од уква%но', о је суко по%умесеца и крса= две вере и два свеа. Vај конрас имао је ве%ику у%о'у

у исица#у и једно' и дру'о' %ика. 9ниеза која се осварива%а у це%ини, преноси%а се и напојединоси. 2дмах пос%е опева#а 2сманово' пораза, ве%и$а%а се ;%адис%ав!ева поеда и орано.

Eројне срофе и сихови ако су распоре"ени да оразују аниезе у с%икама, у а%узијама и

симо%имаD поедник пора>ени, „сјеверни орао сиви“ „исо$ни !уи змај“, „сунце од &јевера“ „мјесец од со$и“= п%емении, %а'и, с%авни, храри ;%адис%ав поедио је цара к%еа, худо'

си%ника. з ово'а су конраса израса%е две %и$носи које су осварива%е ве%ику пи3$еву идеју

оком де%а. :о'%еди на ине свари су им, пак, и%и %иски. ск%аду са #е'овом пореом даиспева 'рандиозни еп који 8е прос%авии поеду хри38ансва и с%овенско' в%адара и%а је #е'ова

песни$ка консрукција кра!еви8а ;%адис%ава као симо%а е поеде. Xе'а је, ме"уим, у

%иерарном смис%у да%еко накри%ио комп%ексни %ик су%ана 2смана, ко'а је 7унду%и8 од по$ека

замис%ио као '%авно' јунака епа.

`G



++. =ик -уста<ине мајке у Осману3

$икола

Rедини >енски %ик који се издвојио као из'ра"ени каракер, и%а је мајка 2сманово' срицаLусафе. 2на је и%а једна од >ена су%ана Lехмеда Vре8е', мајка с%аоумно' Lусафе, који је у два

навраа ио на $е%у царевине, >е!на в%аси и, као и све >ене у харему, ск%она сп%екама. Xен %ик је

писац праио од ренука када је 2сман одузео пресо #еном сину, ј. своме срицу Lусафи. 2на јемора%а зацива#е сина са пресо%а до>ивеи не само као родие!ски ве8 и као %и$ну несре8у и пад.

Vо је по'а"а%о #ену сујеу, јер је 'уи%а прима који је у харему као мајка су%анова има%а. #еној

дуокој повре"еноси се на%азио извор све' з%а, у је к%ијао покреа$ #ених подухваа, о је дава%оопасну сна'у #еним рукама које су ве3о п%е%е смроносну мре>у 2сману и #е'овим нај%и>им

сарадницима. :есник свара #ен це%овии духовни порре. :орек%ом је, према пи3$евој замис%и,

из Mрде!а, покр3ена је хри38анка, превр!ива, нико'а не по3ује, сама је сеи једини закон. Xена

маеринска ри'а није искрена, ори се за синов!ев преси> да и преко #е'а освари%а својев%асо!уиве >е!е, да и поси'%а ај ци! не 3еди з%аа, сна'е и $аси. Ру>на је, а%и ве3а$ким

на$инима до$арава %епоу. 2 #ој се у епу 'овори на само два месаD први пу се описује #ен

каракер, дру'и и једини пу она је непосредни акер до'а"аја. 9%и и поред о'а 3о #ено у$е38е у

рад#и није и%о ве%ико, оно је има%о ва>них и коних пос%едица. <ада су, пос%е хо8инско' оја,до'%авници савеова%и 2сману да пре од%аска на исок уије срица и #е'ову мајку, указива%и су на

з%о које од #е мо>е до8и. <аснији до'а"аји показа%и су да су они и%и у праву она је одиса и%анајопаснија ме"у #е'овим непријае!има. предо$ава#у опасноси 2сману која од #е до%ази, све

се јасније издвајао #ен каракер. #ен %ик су унеи деа!и из народно' верова#а(поседује

ви%инске мо8и, оп3и са пак%еним духовима), а%и и песникове %екире неке #ене акције подсе8ајуна посупке $аро#ака смена из „2с%оо"ено' Rеруса%има“. 2 #ој се 'овори као о пре#и по

2сманов пресо. Xен %ик посао је це%ови ек када је она супи%а у акцију. #ој су се повр"ива%е

све #ене у описаном порреу назна$ене мане. 2храрена нераспо%о>е#ем јани$ара према 2сману,

по$е%а је да де%ује. 7унду%и8 је посупно, моиви3у8и сваки #ен 'ес и сваку #ену ре$, разра"енопоказивао сазрева#е #ено' подухваа, иза ко'а је саја%о #ено в%асо!у!е. Jа и освари%а свој

п%ан и задово!и%а своју ср[у према 2сману, она сми3!ено уди мр>#у према #ему у опаком,

повод!ивом Jауу, своме зеу, који јој је по е'оизму нај%и>а %и$нос у епу. 2на најпре придоијаJауа %а>има, заим у #ему уди завис и >е!у за освеом подсе8а 'а да је сада 2сману нај%и>и

Jи%авер, а да је он сам преско$ен у хијерархијском напредова#у и да је су%ан м%ад и неса%ан, е да

свако' рена мо>е да му одузме приви%е'ије које ренуно поседује. Fа крају е 'радације, онаJауа, ве8 разјарено' и п%ану%о', позива на освеу. Jауове посупке моиви3е и поми#а#ем

$и#енице да Lусафа не мо>е имаи поомсва, е да 8е Jауови поомци в%адаи царевином након

#ене и Lусафине смри. 2на се ви3е у епу није поми#а%а, а%и је Jауовим извр3е#ем задака

#ен п%ан испу#ен и #ен %ик заокру>ен. Wик Lусафине мајке је 7унду%и8 'радио срп!иво, неосав!ају8и нии једну појединос недоре$еном, ниједан #ен поез немоивисаним, ниједну ре$ да

одудара од концепције з%а коју је у'радио у #ен %ик.

+. 5оманти)не епизоде у Осману3 /. Fундулића

$икола

ве%иким епопејама, јо3 од оних најсаријих наса%их пре не'о 3о је усанов!ена поеика епско'

песни3ва, уз '%авне до'а"аје и %икове јунака,који су и%и основни носиоци рад#е, уп%иа%е су сеепизодне при$е прив%а$не фау%е, од којих '%авни до'а"аји нису зависи%и, а%и које су их

упопу#ва%е и $ини%е заним!ивијим. <асније, када је Vасо исакао сав да де%о реа да

„заав!ају8и поу$ава“, епизоде су дои%е на зна$ају. ренесансним еповима епизоде су поса%е

веома развијене, фау%а им је и%а романи$на, и%е су препуне перипеија, драмаи$них преокреа,

`4



ра'и$них судина и несре8них !уави, %уа#а и срада#а јунака и с%и$но. Fеке од их епизода су

садр>а%е $иаве !уавне романе који су с%у>и%и као инспирација и%и оквирни си>еи за нова

де%а(драме и%и епове). Vаквих епизода и%о је и у „Eесном 2р%анду“ и „2с%оо"еном Rеруса%иму“. 7унду%и8евом епу романи$не епизоде су има%е сандардну у%о'у. :раи%е су рад#у епа, иако са

#ом нису има%е мно'о додирних а$ака, и својом романи$но38у и заним!иво38у реа%о је да

пи3$еве поруке у$ине %ак3им и природнијим. &пецифи$нос епизода у „2сману“ је у оме 3о су у#има све сведене на >енске %иковеD &око%ицу, <рунос%аву и &ун$аницу(изузеак $ини она која се

односи%а на Eе'ум и Jи%авера). Mпизоде о &око%ици и <рунос%ави к%аси$но' су ипа, у #иховим

основама је !уавни зап%е, а%и у коме у$есвује само >енски %ик. :рва развија епизоду о !уавиизме"у &око%ице и 2смана, а дру'а је изведена око <рунос%авине !уави према веренику

<оревском, који је заворен у цари'радској амници. Xена у%о'а је с%о>енија, јер писац праи и #ено

војева#е и од%азак у ари'рад. 2е ове епизое прекидају се онда кад >енски %икови реа да се

сасану са јунацима којима су посвеи%е сав свој >иво. Fи ове %и$носи ни сиуације нисуори'ина%не и песник их је умно'оме преузео од Vаса= пре све'а концепцију %икова хероина,

одва>них и храрих. 2но 3о 'а од Vаса раз%икује, је о 3о их је 7унду%и8 преворио у носиоце

$иаве при$е.

Vре8а епизода је одудара%а од преходних. Vо је дир!ива приповес о &ун$аници, девојце из око%ине&медерева, $увеној по %епои, коју је <аз%арOа'а намеравао да одведе у харем. :есник је опевао

ра'едију #ене породицеD оац #ен, gудра', оо>#и је поомак lур"а Eранкови8а, с%еп је,из'уио дванаес синова и као једна уеха му је преоса%а к8ер &ун$аница, која се, на #е'ову

несре8у, завеова%а да осане $една. Fадају8и се да #ена од%ука није $врса, приредио је весе!е не

и %и се у #ој, у раздра'аној амосфери, проуди%а >е!а за !уав!у. &реди3#а %и$нос о' весе!а је управо &ун$аница, а оно је у це%ини инонирано хедониси$ким позивом на !уав и у>ива#е. &а

ове зааве хадум је оео gудра'ову %епу к8ер не оазиру8и се нии на #ен нии на #е'ов п%а$.

&адр>ине ри епизоде распоре"ене су у првом де%у епа, до меса на коме посоји празнина. Fи једна

није окон$ана и не зна се судина ових %икова. преоса%ом де%у епа, %и$носи ових епизода севи3е не поми#у. :репосав!а%о се да је 7унду%и8 намеравао да судине ових %икова и ових

епизода разре3и управо у преоса%им пева#има, а да их је напусио након 3о се преви3е у

с%о>еној рад#и, у којој се укр3а%о неко%ико окова, па је преднос дао приказива#у и разре3ава#у ва>них исоријских до'а"аја. 2сманов крај у ари'раду је предсав!ен це%овио, а%и

је ај део ипак осао недора"ен.

Mпизоде у 2сману су наиз'%ед предсав!а%е сасавни део епске рад#е, композиционо су спреноук%оп!ене у #у, иако су од #е сварно и%е независне. #има у$есвују изми3!ене %и$носи, које

су доведене у везу са реа%ним %иковима(2сманом, <оревским), а%и се исоријске %и$носи и не

појав!ују у #има. ако су оса%е недовр3ене, оне су својим зап%еом, неои$ним судинама и

романи$ним преокреима пру>а%е онда3#ем $иаоцу управо оно задовов!сво које се од #их ио$екива%о.

+4. Fундулићев рад на мелодрами

$икола7унду%и8ев рад на ме%одрами се заснива на прево"е#у и преради де%а ада3#е иа%ијанске

к#и>евноси. &ам писац у пред'овору „:јесни покорних кра!а Jавида“ поми#е своја ранија

„м%адена$ка де%а“, а у својим %и$ним препискама се касније од их де%а о'ра"ује. <ако је сам песникнавео, написао је\превео\прерадио десе ме%одрама, од којих су са$уване „9ријадна“, „:розерпина

у'ра!ена од :%уона“, „Jијана“ и „9рмида“. &ва ова де%а се еме!е на пасирским и'рама и%и

еповима појединих иа%ијанских ауора. 2ве драме, неве%ике по својој форми(поједине садр>е само

соинак сихова, па се раније смара%о да предсав!ају фра'мене, а не це%овиа де%а), заси'урно

`5



су приказиване у Jуровнику. „9ријадна“ и „:розерпина“ ора"ују еме из 'р$ке мио%о'ијеD

„9ријадна“ је преина$ен ми о к8ери криско' кра!а Lиноса и а%е'орија је овозема!ско' и

онозема!ско', са ројним а%узијама на онда3#и дурова$ки по%ии$ки >иво, док „:розерпина“емаизује :%уонову омицу :розерпине, к8ери о'и#е ерере, римске о'и#е зем!орад#е и мо>е

се ума$ии као а%е'орија цик%и$не онове >ивоа. „9рмида“ се ос%а#а на један део Vасово'

„2с%оо"ено' Rеруса%има“, а у „Jијани“ се ора"ује ми о о'и#и Jијани, за!у!еној у Mндимиона=пасира и сина Qевса и нимфе, успавано' у ве$ни сан, који је ио $еса ема арокних песника.

7унду%и8еве ме%одраме писане су раз%и$иим си%овима и срофама, нај$е38е у виду осмерца и%и

двосруко римовано' дванаесерца. Qап%еи се у #е'овим ме%одрамама еме!е на сукоу !удско' ио>анско', па се управо зо' о'а мо'у ума$ии у пренесеном, а%е'оријском зна$е#у. одре"еном

смис%у се $ак и #е'ова пасора%а „Jуравка“ мо>е посмараи као ме%одрамаD на о упу8ују #ен

миски садр>ај и а%е'ори$нос меса зива#а, рад#е и %икова.

+7. 0убравка3 /. Fундулића

'орана

Fа самом по$еку пасир се ора8а звезди „ојави, JаницеS позивају8и је да донесе зору и дан,

уједно, заносно с%ика %епоу и насмејанос природе у о$екива#у свиа#а. Jурава је овде иди%и$на

зем!а пасира и ви%а, а%е'оријски о је Jуровник, $ију је с%ооду ова драма има%а да '%орификује.7%едаоци се оаве3авају о прос%ав!а#у с%ооде у Jурави и ои$ају за ај дан, око ко'а 8е се

зап%еси рад#а. Радмио до$арава све$ану амосферу празника с%ооде у Jурави заме8у се и'ре,пасирице поју... Qаим, Радмио по$и#е да с%ави Jуравкину %епоу и позива !уав да у нај%еп3у

ви%у здру>и с Lи%јенком, нај%еп3ин пасиро= када се о привидно не до'оди, до8и 8е до конф%ика.

наредном оде!ку, Радмио запо$и#е раз'овор са риарем, ка>е му да не с%уи з%о, пиа 'а 3а 'а јена'на%о да до"е у Jураву. низу аниеза риар хва%и при%ике у Jурави, ј. Jуровнику, а куди

оне у подру$ју код :риморја, ј. у приморским крајевима који су, нес%оодни, 'рца%и у ус%овима

м%еа$ке окупације. L%еци су предсав!ени као „срдиа звијерS. Радмио позива риара да до"е и да

с%ави са #има с%ооду, а риар присаје и из'овара сихове у којима с%ави дурова$ко'осопримсво.

:ојав!ује се Lи%јенко који прво презенује иди%у у природи, ј. насмејанос природе и %а>енсво

>ивоа у Jурави. супроноси с %а'ом насмејано38у природе и све'а >иво' у Jурави,за!у!ени пасир Lи%јенко је у>ан зо' одсусва, а и зо' „неми%осиS своје ви%е Jуравке, и свој

о% изра>ава у низу хиперо%а. Lи%јенков !уавни о'а# је о%ико сна>ан да је мно'о пуа запа%ио

%и38е на дрве8у. ренуку када се сасају на сцени Lи%јенко и gумир, gумир пиа Lи%јенка за3о у'ује.

Lи%јенко као прави пераркиси$ки !уавник у>и зо' неосе!ивоси и окруноси „'оспо"еS

коју „с%у>иS. gумир поку3ава да 'а уе3и, подсе8а 'а да 8е му мо>да припаси Jуравка јер је он

нај%еп3и пасир. ом ренуку, Lи%јенко је видео Jуравку, и одмах је по>е%ео да ај #е'ов п%амзапа%и и Jуравку.

Fакон ово'а, писац одмах приказује Jуравку са ви%ама. овој сцени имамо пуно пева#а и п%есних

насупа, #ом се заносно с%аве зора, цве8е и ви%инска %епоа. Jуравкина %епоа је ако ве%ика ио$иа да јој не реају украси од цве8а. на$е, ре$и „цвијејеS и „цвјеаS су о%ико у$еса%и 3о

до$арава опијенос Jуравке и #ених ви%а ријумфом цве8а у про%е#е дане. 2$и $ији је „зракS

оео Jуравкину ду3у мо'у ии само о$и Lи%јенкове= а%и према посупку уои$ајеном у овимдрамама он о реа да схваи ек на крају, пос%е перипеија и мно'их суза.

сцени са саиром дивјаком песник изазива доро распо%о>е#е код пу%ике. &аир је приказан

'роескно, а%и он сее види у позиивнијем све%у, и ра$уна да 8е Jуравка припаси #ему, 3о је

`6



недопусиво, јер он није пасир. <ада је наи3ао 7ор3ак, по$и#у надмеа#а, узајамна исмева#а и

не сасвим езаз%ена вре"а#а двојице саира која исо ако реа да изазову пуно смеха у пу%ици.

пасир Qа'орко је приказан као Lи%јенко, као какав пераркиси$ки !уавник, он уверава!удра'а да је само један ми%осиви по'%ед >у"ене ви%е кадар да 'а храни. gудра' је ојекивни

јунак који понекад из%ази из де3ава#а и по$и#е да 'овори о времену и да криикује дру3во. <ада

је Qа'орко иза3ао из сцене, gудра' по$и#е да аниеи$ки износи оно 3о је и%о некад („пријеS,„у дни мојеS, „у моје вријемеS), а 3а се ренуно де3ава. 2н исмева деа!е >енске моде. 7овори

како се ви3е не цени %епоа, ве8 мио, ј. з%ао.

наредној сцени приказан је %ик саирице Rе%јенке, саирове >ене. 2на јадикује јер је #ен му>осавио зо' Jуравке. овој сцени нема никакве динамике, %ик Rе%јенке је приказан као пасиван,

пос%е 8е се о промении.

Eиан део је Lи%јенков раз'овор са :е%инком јер у о!е упознајемо Lи%јенка. 7унду%и8 ни>е

хиперо%е, од Lи%јенково' !уавно' >ара 'оре %у'ови, дураве, по!а, 'оре и од #е пресу3ујек%аденац, а од #е'ових суза, про%ивених зо' неузвра8ене !уави, „узрасаS иси к%аденац. :е%инка

на крају раз'овора ое8ава Lи%јенку да 8е поку3аи да преораи Jуравку да 'а заво%и.

Jивјак се преру3ава у ви%у, преоу$ен у ха!ину од сви%е, он е%и %ице кре$ом, румени %ице

дуди#ама, уса ре3#ама. 2во је крај#е коми$на сцена, која ку%минира када Jивјак наме3афризуру и о му не по%ази за руком јер му са%но из косе из%е8у ро'ови. 7ор3ак саир исмева

Jивјака 3о се преру3иоD „'рд саир преоразио у ви% се 'издавуS. Fасупро #ему, Rе%јенка сепреру3ава у пасира и поку3ава да враи му>а. 2на схваа да се и #ен му> преру3ио. Jивјак

мис%и да је пред #им пасир а не да има пос%а са својом преоу$еном >еном. Rе%јенка сад има

при%ику да о$иа свом неверном му>у %екцију и да исовремено поправи код #е'а по%о>ај.7унду%и8 вра8а ани$ки посупак re*0 ew +@-, од '%асника си>е изве3ај да је Jуравку оео

7рдан, свуда се про$у%о да је 7рдан о'а и да је Jуравка приса%а да осане са #им. Lи%јенко је

прво по$ео да јадикује и о схваио као пораз а заим до%ази до преокреа и Lи%јенко ипак од%у$ује

да враи Jуравку, у%ази у цркву и на %ицу му се ука>е сјајан знак и и му јасно да су он и Jуравка једно за дру'о. 2а ова до'а"аја оди'ра%а су се ван позорнице. 7%асник нас оаве3ава да је ми%јенко

повраио Jуравку.

с%еде8им сценама су описане припреме око сваде. 7рдан пева о 'ози. пос%ед#ој сцени описан је свадени оред. Редовник из цркве као симо% с%ооде пу3а пице да с%оодно по%ее. Lи%јенко

при%а>е мас%ину, као симо% мираD с%оода и мир две су нај>е!еније свари у пасирској Jурави,

ј. у 7унду%и8евом Jуровнику. Qа'орко на >рвеник о'и#е с%ооде при%а>е своје уздахе, свој п%а$и вај. Qа'орко се, дак%е, ос%оа"а своје непри%и$не !уави. у овом све$аном ренуку Rе%јенка не

мо>е а да не у3ине подсмехом п%емение ви%е које се „у"ијем ресеS, ј. укра3авају оним 3о није

#ихово.

завр3ници се са%но понав!ају сихови којим се с%ави с%оода. $икола

„Jуравка“ је драма у ри $ина hива 7унду%и8а, писана у римованим осмерцима(са римом аа) и

дванаесерцима(са парном римом), први пу изведена по$еком 16U^. 'одине. 7унду%и8 је овимсвојим де%ом >е%ео да у о%ику прив%а$не и пријане позори3не и'ре, с једне сране, прос%ави оно

3о му је наје3#е прирас%о за срце а о је с%оода #е'ово' Jуровника и да, са дру'е сране,

>и'о3е оно проив $е'а је хео да се ори а о су изопа$еноси савремено' >ивоа у #е'овом'раду. Rо3 једном, дак%е, он је пос%е „&уза сина размено'а“ и пос%е „:јесни покорних“ >е%ео да на

своје су'ра"ане дејсвује, да их за не3о усхи8ује а проив не$е'а о'ор$ује, само 3о сада о нису

ви3е и%а поеска репере#а на ему $овеково' каја#а и%и на ону дру'у, 7унду%и8у не ма#е %иску,

ему кракорајноси !удско' посоја#а и ни3авноси све'а 3о се у #ему цени. Jа својој

``



пу%ици пру>и поезије, весе!а и смеха, за $им је она у ренуцима карнева%ске разузданоси

неодо!иво >уде%а, 7унду%и8 је изарао једну наро$ио прив%а$ну драмску врсу која је у ом

момену ве8 има%а ду'у и с%авну про3%ос, и у Jуровнику и дру'де у свеуD о је и%а пасирскаи'ра, односно пасора%а. (:роизи3%а из к%аси$них 'р$ких и римских ек%о'а, о јес %ирских песама

у дија%о'у у којима насупају пасири, она је најпре као примиивна и скромна инска ек%о'а,

посепено се ус%о>#авају8и у пасора%ну драму, заав!а%а '%едаоце !упко38у и ведрином,поезијом и иди%иком. 7%авни >ивони про%ем у ом пасирском свеу и%а је !уав, !уав у

по$еку ои$но неус%и3ена и којој се супросав!ају свиD оо>авана ви%а, као и %едена, ози!на

Jијана, о'и#а >енске $исое, 'ра!иви и похони саири, као и коми$ни, предузим!иви се!аци,а%и !уав коју иза урних перипеија увек круни3е сре8ни исход. <ао и осе8а#а којима роују и као

'есови које $ине, као смр која их привидно сна%ази и као ре$ коју из'оварају ако је фикивна и

ако идеа%на и средина у којој се кре8у= о је миска зем!а 9ркадија, зем!а про%е8а и цве8а,

дурава и к%аденаца, с%авуја и зем!е, зем!а у којој је једина несре8а не ии во!ен.)Vрадициона%ним се у овој 7унду%и8евој пасора%и, пре све'а, мора%а $инии ве8 сама средина у

којој прои$е рад#а. Fекаква „Jурава“, која је на позорници до$арана и од које су '%едаоци виде%и

само један и са%но иси краји$ак, 3а је и%о дру'о, са својим „ду!ем“ и својим изворима, са

својим „с%авицима“ и својим цве8ем, до само р"аво мо>е се додаиD и хоимице р"аво прикривена сара, аснос%овна зем!а 9ркадија, која је, јо3 од ани$ких дана, неизе>но присуна

позадина сваке уко%ске к#и>евноси. Fи '%авни јунаци Jураве, који су и%и сановници енесварне зем!е, у основи нису се $ини%и мно'о самоса%није зами3!ени. Rедни од #их, и за

7унду%и8а свакако ини, и%и су пасири и ви%е, који су у својој Jурави, према 7унду%и8евом

приказу, дане проводи%и сре8но и у па'анској једносавноси, с%оодно и у непому8еној хармонији.7%едаоци #их не заи$у у ори за опсанак, ве8 их од по$ека до краја драме '%едају како се

ан'а>ују у !уави, својој и%и у"ој. Rер и #има је, као и #иховој сара8и у свим дру'им драмама ове

врсе, !уав прва и основна ри'а. Jру'а кае'орија савовника Jураве и%а је сасвим дру'а$ија,

мо>е се ре8и $ак и супрона. 7унду%и8 је, наиме, насојао да у своја де%а ово' ипа уведе и %ица из>ивоа, реа%на и%и не3о карикирана која 8е својом резвено38у, комиком и%и 'роескно38у унеи

>ивоси у рад#у и весе%оси ме"у пу%ику. 2н, пак, није имао ринуи о унура3#им и

композиционим на$е%има по којима се ова врса драме пи3е она су ве8 одавно и%а познаа и #ихсу се писци круо др>а%иD сузе на по$еку, окон$а#е на оп3е задово!сво у сре8и, и'ри и весе!у,

п%есу и песми= у размаку који одваја зору од ве$ери. 7%едаоци су, ако"е, мора%и знаи да 8е у

са'%асноси с им исим ехни$ким посупцима '%авни и пре%омни ренуци свих зива#а пасиизван сцене и да 8е о #има на позорницу сизаи само оаве3е#а. 7унду%и8 је доса доро изарао

основне момене у рад#и који су #е'ово де%о мо'%и испунии драмаиком и сра38у. Qа зап%е, о

су ови до'а"ајиD у до%е с%о>ну и јединсвену Jураву ув%а$и се неман корупције, и подми8ене

судије, које имају да одаеру нај%еп3и пар, не доде!ују Jуравку, према оп3им о$екива#има,Lи!енку, ве8 саром и о'аом 7рдану, који има новаца да ову езду3ну од%уку п%аи. Qа расп%е је

одредио с%еде8еD неправедна пресуда разјарује о'ове и Wеро низом знакова показује народу да он не

>е%и да се о деси и да је Lи!енко прави изараник судинеD правда ријумфује, а пасора%а сезавр3ава вен$а#ем Jуравке и Lи!енка и и'ром и п%есом. Lе"уим, ниједан од а два судоносна

до'а"аја пу%ика није има%а при%ике да види, ве8 је о #има само оаве3ена. Fиједна од епизода у

којима су саири '%авни јунаци није и%а ор'ански део рад#е, свака се мо'%а изосавии, а да се имене поремеи основни драмски ок. Wик Lи!енка се свео на конвенциона%ну фи'уру пераркиси$ко'

!уавника који дек%амује сихове својој есмис%еној па#и и који их, приом, си%изује 'оми%ом

си%ских и реорских фи'ура. Wик Jуравке је осајао неухва!ив и несваран= она је упорно и%а

предсав!ана у Lи!енковим заносним моно%озима и похва%ама дру'их %икова, као еери$но и

`^



скоро надзема!ско и8е, као о%и$е#е $исое и $едноси. 7унду%и8евом де%у се рзо и %ако мо>е

препознаи уицај Lарина Jр>и8а. у „Vирени“ је, као и у 7унду%и8евом де%у, осварен спој

иди%и$но' и омено' са једне, и 'роескно' и коми$но' са дру'е сране. 2а де%ује ои%ујукоми$ним ко3ка#има и непри%и$ним за!у!ива#има. :оред Jр>и8а, мо>е се примеии уицај и

за 7унду%и8а незаои%азно' VасаD нај%еп3и пасир у „Jуравци“ се зове Lи!енко, 3о није ни3а

дру'о до преведено име Vасово' 9мине(од +meC!уии, во%еи), а нај%еп3а ви%а названа јеJуравка, 3о је опе само превод имена Vасове &и%вије(од 0BuCдурава). 7унду%и8, ако"е,

понекад преноси $иаве сихове из „Rе"упке“, коју су и он и сви Jуров$ани зна%и наизус. со

ако, 7унду%и8 је својо „Jуравци“ дао амосферу неприкривене и, за$удо, не мно'о уздр>анесензуа%носи= до>ив!ај !уави је нима%о п%аонски и ез сум#е овозема!ски. & дру'е сране,

7унду%и8 је е%е'анне и мајсорски срезане сихове „Jуравке“ до презаси8еноси пунио оним

испразним доми3!а#има која су називана се$енизмима (по 1`. веку у којем су насаја%а) и%и

маринизмима, по [амаиси Lарину. 9миције 7унду%и8а и%е су да својом пасора%ом поду$ава,да у #ој проводи сасвим одре"ену енденцију и да криикује мно'е појаве у свом 'раду и свом

времену. е%а #е'ова драма, у свари, ез пресанка 'овори Jуров$анима, о #има самима и о 'раду

у којем >иве. &амо, ај 'овор није дирекан и изри$и, он је оавијен а%е'оријом, коју су #е'ови

сари '%едаоци прозира%и у свему и ез е3ко8а. Lесо рад#е, према оме, предсав!ено каомиска и иди%и$на Jурава предсав!а ада3#и, 7унду%и8ев Jуровник= време ози!но и е3ко,

са мно'им нере3еним пиа#има. Fа крају, проа'ониси „Jуравке“ су као %и$носи из фикиво'свеа пасира и%и, и распознава%и су се на први по'%ед, песникови су'ра"ани и савременици са

$иавим низом својих каракерних од%ика и с це%ом једном поворком својих специфи$них нево!а.

2д прве до пос%ед#е сцене, #е'ова драма и није дру'о до заносна к%икава химна с%ооди, и о нес%ооди уоп3е, ве8 с%ооди #е'ово' 'рада, #е'ове „Jураве“ која је сре8а свих су'ра"ана. 7орд на

своју в%асеоску крв, поносан на месо које #е'ова к%аса има у управ!а#у судином Jурова$ке

Репу%ике, и до ср>и про>е увере#ем да је за све једини спас у о$ува#у реда свари какав је у

Jуровнику ио одвајкада, 7унду%и8 је своју поезију сав!ао у с%у>у своје иск!у$иве, уске,к%асно ан'а>оване мис%и. Хва!ена некада вр%о мно'о, и преко своје сварне вредноси, „Jуравка

се у на3е време оце#ује с да%еко ви3е уздр>!ивоси #ено је зна$е#е сада у'%авном исоријско.

+8. узе сина разметно*а /иво Fундулић

$икола

„&узе сина размено'а“ је ре%и'иозни спев вана 7унду%и8а у којем ора"ује ему 'реха и покаја#а.

<ао под%о'у за своје де%о кориси и%ијску парао%у из Rеван"е!а по Wуки о разменом сину који јепро8ердао имеак сво' оца. 7унду%и8 у парао%у моивски допу#ује и надо'ра"ујеD у и%ијским

сиховима, за раз%ику од „&уза сина размено'а“ нема поми#а#а е%есно' са'ре3е#а, односно

!уави према >ени. <омпозиционио, де%о је поде!ено на ри де%а, ри п%а$аD са'ре3е#е, спозна#е

и скру3е#е. спевано је у сексинама, а сих је осмерац са римом аацц. спевано је у првом %ицу,од сране %ирско' сујкеа, с им да се повремено појав!ује и свезнају8и приповеда$ како и најавио

моно%о' '%авно' јунака. 7унду%и8 упоре!ава уои$ајене арокне еме и моиве(које повремено

развија у 3ире песни$ке с%ике)D свес о сопсвеномо 'реху, покаја#е, свес о про%азноси >ивоа,неопходнос спознаје Eо>ије ве%и$ине, ид. :рви п%а$ „&а'ре3е#е“ доноси казива#е '%авно'

јунака о Eо>ијој промис%и и о 'реху уоп3ено= да и посепено пре%азио ка исповеси о сопсвеном

'ресима, односно о ро3е#у имека сво' оца на опија#а и %уд. 7овори о >ени која 'а је на онаве%а, прекрасне %епое, а%и р"аво' каракера. Jо%ази до низа#а конрасаD прво се 'овори о

ве%икој физи$кој %епои >ене, а заим о #еној есрамноси и %а>!ивоси= %ирски сујек

супросав!а приказ удоно' >ивоа $ак и с%у'а сво' оца са својим ра'и$ним по%о>ајем

осав!ен је од свих, разорен и маерија%но и духовно. Rедино 3о му преосаје је каја#е зо' својих

`N



'рехова. Jру'и п%а$, нас%ов!ен као „&позна#е“, на свом по$еку доноси мисао о Eо'у и #е'овој

ве%и$ини. :есник поново ни>е аниезе, ово' пуа развијају8и јо3 једно арокно оп3е месо

мисао о про%азноси. &ве про%ази и умире, док 8е само досојни завр3ии у Рају. пос%ед#ем,ре8ем п%а$у, свезнају8и приповеда$ 'овори о $удима свемо'у8е' Eо'а и о #е'овој ми%оси= о

на'ради коју 'ре3ник доија за покаја#е и про$и38е#е. 7ре3ни %ирски сујек разми3!а о

про%емима мора%а и про%азноси, свесан је сво' 'реха. 2д%у$ује да се враи оцу и да 'а понизнозамо%и за опро3ај, 3о и $ини. 2ац му опра3а, захва!ују8и Eо'у зо' поврака сина, а #е'а

само' о%а$и у е%у оде8у, 3о симо%изује про$и38е#е '%авно' јунака.

'орана2во је ре%и'иозноOреф%ексивни спев који ора"ује парао%у из Rеван"е!а по Wуки о %удном сину.

спеву наи%азимо на арокне мис%и о крако8и и про%азноси овозема!ско' свеа и дора, покаја#у,

о !удским пороцима, смис%у вере и покорно' >ивоа и др. &пев је испеван арокним срофама

осмера$ким сексинама. Eарокан је и израз ки#ас, ада нов у дурова$кој поезији. Qаим, имамоспецифи$ни песни$ки израз, досеке, сененциознос. Kау%а је сав!ена у дру'и п%ан, е>и3е је у

с%ика#у психо%о'ије '%авно' јунака, 7унду%и8 инсисира на ду3евним са#има и реф%ексијама.

2во де%о писац је поде%ио на G п%а$а. :рви п%а$ носи нас%ов „са'ре3е#еS, по$и#е %аинским

циаом „Hиве8 еспуно просу има#е својеS. 2во це%о пева#е дао је у про3%ом времену, рероспекивно се приказују до'а"аји (исповедни моно%о'). :резенује се 'рех '%авно' јунака а%и се

изри$е и криика %уднице (мизо'ински е%емени узрок са'ре3е#а је >ена) $ији порре је преузеиз пераркиси$ко' дискурса. Vу се 'овори о по'уној %епои >ене, !уавном заносу, уицају >ене

на за!у!ено' му3карца и #е'овом преора8е#у= %ирски јунак мо%и суса да му опроси= це%о

пева#е дао је кроз конрас= ода$ен је од своје !уавнице, као суви цве орео се у п%анини,окру>ен зверима, зем!а му је посе!а, камен уз'%ав!е= описује >енску %епоу з%аан прамен

посред $е%а, о$и су јој као &унце, %ице е%о и румено, кад хода као да п%е3е и%и и'ра= #ена %епоа

је доро замаскирана сарос она је уве%а, >уа, пе'ава, мрвацима се$е косу да и своју у%еп3а%а=

ре$и су јој као мед, а у свари оров, једно мис%и, дру'о ради, вара, издаје и %а>е= зарад #ене !уави је по$ео да носи сви%у, кадифу, цве8е. :оена је вр%о упе$а!ива да се све п%анине и 'оре, реке и

мора у з%ао преворе не и ни десеи део >енских пореа задово!и%и. Jру'и п%а$ носи нас%ов

„спозна#еS, по$и#е %аинским циаом „Jо3ав3и сееS. Jру'и п%а$ је у сада3#ем времену, поредипро3%ос и сада3#ос. 2во је си%ски најо!и део, имамо реф%ексије о ни3ави%у ово' свеа, о

неизе>ној смрноси и про%азноси све'а. Vу се 'овори о јунаковом поима#у сво' 'ре3но' >ивоа,

јав!а се моив >е!е за искреним каја#ем. 2и3ао је из сво' дома у 'ору да 'а звери поједу, а%и ионе се п%а3е ве%и$ине #е'ово' 'реха= >енска %епоа, испразнос и а3ина= >ена уме да раздвоји

најо!е дру'ове, супру>нике наера на пре!уу, 'радове у пепео превара= кр3и !удске законе Eо'у=

подсе8а сее на %епира ко' неодо!иво прив%а$и све%ос свеи!ке која 'а на крају уије= спознао је

да су з%ане в%аси које је некада ми%овао сада !уе змије које #е'ово срце уједају, из #ених сјајнихо$ију му#е изијају= све 3о $овек види про%азно је и пропад!иво= низ срофа које кроз аниезу

'оворе о односу >ивоа и смри= у смри су сви једнаки= осају мо%ива и каја#е. Vре8и п%а$ носи

назив „скру3е#еS и подсе8а на мо%иву, испу#ено је ре%и'иозном амосфером. :о$и#е циаом„2$е, са'ре3их, и ве8 нијесам досојанS и да је у уду8ем времену. Qами3!ен је дија%о' са оцем у

ренуку покаја#а. Jија%о3ки каракер сав!а драмски акцена де%у. 7%авни јунак у 'ори јеца и

п%а$е= од #е'ових вапаја је све занеме%о= мо%и оца да му опроси и враи се ку8и („8а8коз'рије3ихS)= оац 'а прима, !уи, одева и даје прсен.

:. 0уброва)ке анонимне комедије 14. века $анализа једне комедије по избору%

$икола

^?



1. Поезија /ива Dунића $анализа песама по избору%

*ејан„Прил%епа cелена стара пред огледалом”

(прим& '&4& / мало погрешна анализа, видети моју анализу2 $ема никаквог дијалога&&&)

:исац је инспирацију за ову песму прона3ао у Хомеровом епу. :есма предсав!а моно%о' Хе%ене,

а%и ај моно%о' је посена врса моно%о'а. Qаправо, о је Хе%енин дија%о' са својим одразом уо'%еда%у. Хе%енина само8а се повр"ује у дија%о'у са про3%о38у. Xена осам!енос узима осоен

вид дија%о'а са :арисом. :рисуна је а неподно3!ива е>ина кривице која %е>и у про3%оси,

односно у просору који се не мо>е ви3е досе'нуи и исправии.„^бира% дикли,е”

:есма 'овори о %епои. 2вде се про%е8е манифесује и као симо% про%азноси и м%адоси,

на'ове3ава се про%азнос м%адоси, посено арокна изарнос у дирекном нескривеном

ора8а#у, нескривеном изве3ава#у о судини е сада3#е „дик%ицеS, ј. девојке. :осојина'ове3ај про%азноси у првом сиху у ре$и „до$имS, на ај на$ин се инсисира на хиноси и

неухва!ивој рзини проока времена.„+ептиру сличан си мени”

Wирски сујек у песми приказан је кроз %ик %епира који је усмр8ен по'%едом. Rа$ина о' по'%еда упесми се повр"ује моивом све8е као смри која прив%а$и. :риказ дра'е посредно је да,

кори38е#ем све8е која предсав!а спој опасноси и прив%а$носи, 3о нам је арокни спој. Tи#еница да се %епир опреде!ује за %ице дра'е успосав!а #ену ана%о'ију са све8ом, а

исовремено је афирми3е на ви3ем нивоу посав!ају8и је као ку%минаивну а$ку. Wепир с%у>и и

као ана%о'ија и пара%е%изам за само' %ирско' сујека у #е'овој свеси. :оенцира се ра'и$нос%ирско' сујека у немо'у8носи да и у смрним $асовима, дак%е, у оа%иеу сво' >ивоа, ук%они

дисанцу изме"у сее и дра'е.

'орана= сн%е$ане

РимаD аа ццд (, д ду'и сихови). :есма је надахнуа пуеном %епоом >ене. форми је ора8а#а

>енским прсима. Vек арок афирми3е е%есну !уав, након пераркиси$ке п%аонске !уави. 2

>енским прсима се пева оп%о и не>но. песми варира моив е%ине прса „снје>анеS, „ије%асније'аS, „ије%а од м%ијекаS, „од сније'а %ијепе 'ореS, „ке су од сијенеS, „снје>ни се пу находиS.

:есма поси>е ефеке разија#ем сиха у два крака и један ду', наизмени$но, у'%авном је ду'и

сих осмерац, два испред и два иза се разијају. Vо доноси рими$нос, песма као да е$е 'оспо"а је о!у!ена дак%е, ве8е посоји попуна, $у%на !уав (о пре нисмо има%и). :рсима се придаје

ва>нос, оне су радос за %ирско' сујека. ма вр%о %епих, не>них сихова, наро$ио зо' рима

песме прси су река од м%ека, по којој %ирски сујек >е%и да п%ови, и 'де му се ду3а весе%о >е%и

уопии од с%аси и ми%ине. <ао 3о видимо, нема >а%опојки као код пераркиса, у !уави сеу>ива. 2писује се и кри%о дра'е. :рси дра'е се пореде са перивојима ( ва-да, врови) у којима се

м%адос %ирско' сујека смрси%а. 2$и доијају хва%у, као и уса а%и нису ни3а наспрам 'руди.

право су о$и и уса и%и најинији е%емен >енске %епое, а%и овде се о прса. <рај је ора8а#едра'ој, #ено име gуица мо>е се ума$ии са еимо%о3ко' санови3а, повезује се са ре$има

„!уавS и „!уииS, %ирски сујек је пиа за3о је скри%а оно 3о он хва%и, 3о се посиде%а. Vо

је као неки позив, кроз песму, да окрије прси. %и, мо>да дра'а није навик%а да се ако дирекно'овори о #еним прсима.

Прил%епа cелена стара пред огледалом

Rе%ена је у к#и>евноси симо% %епое, зо' #е је изио ројански ра, у песми је сара и раз'овара

са о'%еда%ом. 2'%еда%о је ина$е, арокни моив, симо% одраза, дуп%е с%ике. Rе%ена се пиа да %и је

^U



о она, сада је сарица, а некада је $иава 9зија зо' #ене %епое срада%а. Rе%ена се пиа о свом

идениеу ако сам о ја, 'де су оне о$и и косаI Pа је о у$ини%о да о%ики !уди срадајуI Pа је

права вреднос %епоа је варка моив варке, сна, и%узије ако"е припадају ароку. 2на зове:ариса да види 3а је !удска %епоа како је о и%узија. 9%и зо' е и%узије је срада%о мно'о

!уди. Jа је и%а овако сара и ру>на када ју је :арис видео не и и%о ни ројанско' раа. L%ади и

%уди 'оре !уавним п%амом, и о се некако у'аси а%и није мо'у8е враии про3%ос и у'асиип%амен Vроје. 2дносно, зо' #ихових хирова срада%а је $иава циви%изација, а није мо'у8е

измении о 3о се оди'ра%о. Vема про%азноси је $еса у ароку.

-р;у смрти богоубне2во је ипи$на арокна песма, ре$ је о реф%ексивној песми. Wирски сујек пору$ује да осане у

пам8е#у да је >иво варка. ;ихор замене се, изокре8е по це%ом свеу и мине= п%ам уз'ори и оде

до врха неа, па се сам у'аси= сена са%но с%еди, а%и у мини се не види па и не посоји= сан у

сну се све $ини сварним, а%и кад се проуди3 о је %а>но= ма'%а све покрије, а кад до"е сунце, онанесане. Fи3а све је ни3а, све се ни>е за даном но8, за %еом зима све про%ази.

:осупакD прва два сиха наројано је 3а је >иво а онда се у по два сиха свака свар

поједина$но одре"ује. Qа све каракерисике >ивоа (сен, сан, ма'%а, ни3а...) ва>и исоD у$ине се

исиниим, свепро>иму8им, а онда се пока>е да посоји и дру'а срана да је све варка,проивре$нос. &ве про%ази ме%анхо%и$но осе8а#е. ова идеја је арокна.

2. -елодраме /она Палмотића

'орана

hоно :а%мои8 је најп%однији писац ме%одрама, пре #е'а ме%одраме су писа%и :. :римови8 и h.

7унду%и8, а%и h. :а%мои8 их је надма3ио разноврсно38у ема и о'асвом садр>аја. :ознавао јесавремене иа%ијанске ме%одраме, ов%адао је новом с%о>еном драмском ехником (с%о>ена

позорница, низ нових ефекаа, координира#е екса, музике и и'ре). :реузимао је еме из ани$ке

мио%о'ије и к#и>евносиD из 2видијевих Lеаморфоза наса%е су „9а%анаS и „Fајеца#е 9ја$а и

%иса за ору>је 9хи%овоS, из 2видијевих „ХероидаS наса%а је „M%ена у'ра!енаS, из ;ер'и%ијеве„MнеидеS наса%е су „WавинијаS и „Jо3асије од Mнеје к 9нкизу S. Jру'и извор су му романи$не

епизоде иа%ијанских ренесансних епова 9риоса („9%$инаS) и Vаса („9рмидаS), које су својом

драмаи$но38у и%е по'одне за ме%одрамску ораду. Qаим, еме је преузимао из псеудонациона%неисоријеD Jаница, апис%ава, Eисерница. Qа ме%одраму :ав%имир 'ра"у је преузео из дома8е

исорије Wеопис попа Jук!анина (фау%а о из'нансву кра!а Радос%ава у Рим и повраак #е'ово'

поомка :ав%имира, оснива$а ново' 'рада Mпидаура), %е'енда о св. %ару, <ра!евсво &%овена одLавра 2рина. Eез озира на порек%о ема, у #е'овим ме%одрамама е%о је а%узија на реа%ан >иво,

израза родо!у!а и осе8а#а „с%овинсваS, ве%и$ана је с%оода Jуровника, хва!ени су #е'ово

усројсво и мир, и%о је помена сварних исоријских зива#а, разми3!а#а о ве%иким арокним

емама. Xе'ове ме%одраме су писане у сиху, језик је презаси8ен ои!ем си%ских фи'ура, уо$!ив јеуицај усмене поезије (с%ике, ори, јунаци), изводи%е су их амаерске дру>ине.

:ав%имир је права дурова$ка ме%одрама заснована на %ока%ној радицији и с%овенској %е'енди.

&асоји се из про%о'а који 'овори 'рад Mпидауро и G $ина која су поде!ена на сцене. Jрамска рад#азаснива%а се на познаој %е'енди о :ав%имиру, оснива$у Jуровника (Wеопис попа Jук!анина).

:исац је познавао иа%ијанску верзију ове %е'енде (L. 2рин, <ра!евсво &%овена) и %ока%ну

дурова$ку %е'енду о св. %ару.Jрамски је ора"ена завр3на епизода из исорије о про'наном с%овенском кра!у Радос%аву који је

е>е8и од сина Tас%ава доспео у Рим. з рака са Рим!анком имао је сина :ерис%ава, а он сина

:ав%имира. :о3о је уијен Радос%ав!ев про'оние! позва%и су #е'ово' унука >е%е8и да им уде

кра!. :ав%имир је прихваио позив и кад је са родовима ве8 ио %изу с%овенске оа%е Rадрана,

^G



ура 'а је наера%а да се искрца у %уци 7ру>. Vу исорију рероспекивно је исприповедао

:ав%имир, по$ео је од из'она Радос%ава. Fа ову исорију надовеза%а се радиција о з%ом

наприродним си%ама, духовима и ви%е#ацима који (као у народним песмама) спре$авају да сеподи'не 'рад. :ое"ује доро, и а поеда моивиса%а је Mпидаурово проро$ансво да 8е кра!

:ав%имир поди'нуи Jуровник. Рад#а је сме3ена у да%еку про3%ос, у време оснива#а

Jуровника. драмску рад#у сме3ена је при$а о !уави изме"у :ав%имира и Lар'арие. зри$есе хва%а Jуровнику (усројсво, >иво, с%оода, дора в%ада, дори закони, мир и ск%ад), писац

исказује своје дурова$ко и „с%овинскоS родо!у!е. мамо понав!а#а $иавих срофа, си%изоване

и'ре, а%узије на временски %иска и акуе%на верова#а (срада#е св. :ав%а код L!еа), на реа%не%ока%иее и просоре, на %е'енде о месима о је све оједи#ава%о да%еку про3%ос и сада3#ос.

:римеан је уицај 2смана (супросав!а#е ис%амско' свеа хри38анском, пара%е%изми у

предсав!а#у в%адара низом камених сауа, до$арава#е пак%ених си%а). 2во је национа%на драма.

@кратко преприан одломак који нам је по програмуFа по$еку &р" и :ав%имир раз'оварају о посанку Jуровника и :ав%имировом порек%у. :ав%имир

рероспекивно 'овори о исорији. &р" 'овори о :ав%имировом порек%у и хва%и Радос%ава који се

издвајао ме"у виезовима по вр%инама и из'%еду. зра>ава сре8у 3о је :ав%имир супио на зем!у

'де је сајао пуси#ак %ар (по %е'енди, свеац који је ос%оодио сановнике Mпидаура од сра3но'змаја ;оаза). Qаим имао 'овор пасира. :рви пасир 'овори како 8е ни8и 'рад, 'овори о посанку

Jуровника, да 8е :ав%имир поди'нуи Jуровник. Qаим, пасири певају оду Jуровнику. Lесо'де се поди>е Jуровник дурава, поди>е се на пепе%у Mпидаура, о јес на месу 'де је некад ио

Mпидаур. Jуровник 8е ии украс свих да%маинских 'радова, >иве8е ве$но. :рви пасир 'овори о

месу 'де 8е :ав%имир поди8и 'рад. Jру'и пасир 'овори како 8е 'рад имаи доре законе, дорезидове који 8е рании 'рад „а%и ако их ;и3#и не рани доар се по$еак не мо>е зазваиS.

с%еде8ој сцени Jуровник је ве8 никао, пасири му певају оду, онда имамо еденски амијен.

:оми#е се Mпидаур на $ијем пепе%у је никао Jуровник. Fарајају се оса%и 'радови и консаује се

да је Jуровник нај%еп3и од свих их 'радова (да је каа%о' 'радова), Jуровник је украс свих'радова и украс Rадранско' мора. &%ави се Jуровник у пуем див!е#а оса%их народа (3о даје

ојекивнос). рква 8е се сазидаи и ако 8е с%авии :ав%имира.

$иколаLе%одрама „:ав%имир“ ннје ипи$но де%о у односу на преходне дурова$ке ме%одраме. 2во де%о,

са нео$екиваним садр>ајем, је права дурова$ка ме%одрама заснована на %ока%ној радицији и на

с%овенској %е'енди. 'ра%и су 'а иси изво"а$и који су предсав!а%и „9а%ану“, једно одпреходних :а%мои8евих де%а ове врсе. Jрама се сасоја%а од про%о'а који је 'оворио Mпидауро

'рад и ри $ина поде!ених на сцене= испевана је у по%имерији($еверци, пеерци, 3есерци,

седмерци, осмерци) која је, по свему, и%а у наје3#ој вези са ме%одијама и има%а је G6^` сихова.

Jрамска рад#а се заснива%а на познаој %е'енди о :ав%имиру, оснива$у Jуровнка, која се на%ази%ау саром спису познаом под називом „Wеопис попа Jук!анина“. :а%мои8 је познавао иа%ијанску

верзију ове %е'енде коју је Lавро 2рин ојавио у к#изи „<ра!евсво &%овена“. :оред о'а,

корисио је радицију о разара#у Mпидаура и свара#у Jуровника уз %ока%ну дурова$ку %е'енду освеом %ару. „:ав%имиру“ је драмски ора"ена завр3на епизода из „исорије“ о про'наном

с%овенском кра!у Радос%аву који је, е>е8и од сина Tас%ава, доспео у Рим= из рака са Рим!анком

имао је сина :ерис%ава, а он сина :ав%имира= по3о је уијен Радос%ав!ев про'оние!,„с%овински ани“ позва%и су #е'ово' унука >е%е8и да им он уде кра!. :ав%имир је прихваио

позив и када је са родовима ве8 ио %изу с%овенске оа%е Rадрана, ура 'а је наера%а да се искрца

у %уци 7ру>. Vу „исорију“ рероспекивно је исприповедао :ав%имир. :о$и#ао је од из'она

Радос%ава „који в%ада с%овинске ове све др>аве“. Fа ову „исорију“ надовезива%а се радиција о

^4



насоје да му у с%аву помуе. Qамерају му 3о #е'ова Lанда%ијена 'овори у$ене ео%о3ке ре$и које

се само у 3ко%ама и к#и'ама мо'у на8и а она је приом и >ена (неука). 2н ка>е да #ена вера у исуса

даје ако мудре ре$и. Vако"е су му замери%и 3о ово де%о није $исо духовно јер пева о #еном!уавном >ивоу. 2н ка>е да управо у им сиховима %е>и поука мо%адим девојкама да се ук%оне

из %о3е' дру3ва и да се одрекну %о3их навика, и најзад да се покају за своје 'рехе. Fа крају

напоми#е да у је у де%у записао (ојавио) и неке своје !уавне песме које није спа%ио при%икомод%аска у Рим. <а>е да 8е ускоро иза8и из 3ампе и #е'ов „&а%ијер с%овинскиS. &војим де%ом

исказао је неумерену !уав према с%овенском језику, народу и зем!и. з о додаје да је де%о

по>е!но ви3е пуа про$иаи.Jе%о има ^ пева#а и%и „уздиса#аSD у спозна#у, сповиједа#у, по'р"е#у, напасвова#у, разми3!а#у,

по>а!е#у, !у!е#у и у>ива#у. (нама су оавезни од%омциD 3иоцу, уздиса#е прво у спозна#у,

уздиса#е дру'о у сповиједа#у и уздиса#е осмо у у>ива#у).

Fа по$е#ку он мо%и Eо'ородицу да му помо'не и надахне 'а да завр3и запо$еи посао.2н хва%иEо'ородицу а #ему 8е сва с%ава ии %оворов венац којим 8е ии овен$ан у рају.

&позна#еD Lанда%ијена је у неми%осрдном окру>е#у. :рирода је засра3ују8а и одасвуд вреају

звери. пе8ини, окајавају8и своје 'рехе, она је поприми%а из'%ед природеD од реке непресано рони

сузе, као 3о вихор и!е п%анине ако и она и$ује своје е%о, мина јој је попуно из%еде%а %ице,уса су јој на%ик на !уи$ицу, орова на сузама изморена >е"у. 2на %и$и на перивој који је

уни3и%а „з%а 'одинаS. 2нај ко окајава 'рехе о'резао ме"у !удима %и$и на звер а кају8и се ме"узверима поново 8е $овек посаи. :ро'они је савес и снови о пак%у. 7овори о 'ре3носи $овека,

а%удира на 9дама и Mву, <аина и 9ве!а, пооп, раове, зем!оресе.

&повиједа#еD &воју судину испри$а8е зарад дру'их девојака да се са$увају од 'реха и неискренихдру'арица. 2на је са сесром Lаром и раом Wазарем рано оса%а ез родие!а. Eе3е о'аа и

м%ада е рзо заво%е и'ру и п%ес, нау$и %епо да 'овори и пи3е, да свира и пева и у'а"а дру'има

$иају8и им с %ица >е!е и каракер. Fије во%е%а нико' одре"ено' ве8 све и свако'а. Lе"у #еним

дру'арицама на"е се једна искуснија која у #ој проуди а3ину. & #ом је саја%а на прозору ипосмара%а удвара$е, а она јој је 'овори%а 3а во%и, за $им >уди и из које је породице. Xихов

!уавни п%амен мо>е раз'ореи ако се понекад осмехне и%и ук%они са прозора. Ре$е јој да је она као

цве који 8е рзо свенуи ако 'а неко не уере. Lанда%ијена се $ува%а народских при$а а заорави%а је да Eо' све види, $ује и зна. Jо'оди се да из M'ипа до"е м%ади8 сна>ан, вредан, %еп који је ио

ра #ене дру'арице. 2на се за!уи у #е'а као и он у #у. 2на сада >а%и 3о је ада из'уи%а своју

$ас и одаје похва%у девоја$ком сиду као најве8ој вр%ини коју је она из'уи%а. Fарод је прозвао'ре3ницом и проерао, а ра и сесра је >а%е. 9%и једино Eо' мо>е све опросии.

>ива#еD 2на није умр%а јер они који $ине доро не умиру. Eо' је све 3о посоји. Rав!а се мисао о

&веом VројсвуD >иви >иво, из >ивоа >иво и о>ивие!.

сам писац каје своје 'рехе да и мо'ао да во%и Eо'а у свој својој с%ави.&. 6убавна поезија "*њата JурIевића $анализа песама по избору%

*ејан„:увено у$ива)е”

Wирски сујек исказује неверицу 3о је до3ао ренуак осваре#а !уавно' $ина са во!еном

осоом. Tак, посоји једна рероспекција, момена сум#е, да %и 'а је опе преварио сан. Wирски

сујек ок%а#а е сум#е, а%и пре о'а исказује >е!у у исхи8е#има, с%асима које до>ив!ава, да сеха%уцинација не завр3и. 2нда насупа похва%но предсав!а#е дра'е, %ирски сујек презенује

#ену е%еснос, а%и он у е%еснос окрива кроз свој до>ив!ај ј. конак са #омD „2во ]е %ице ке с

по'%еда\ сави кри%а мој по>уди=\ ово су оне уси од меда \ 'ди се у ру>ах !уав %уди.\\ 2во су оне

прси од сније'а \ во8е од рајскијех перивојаf\ ово]е %јепос ије%а оне'а\ у ком >иве ду3а моја.S

^6



Eарокни е%емен у песми је пре све'а неумеренос >уд#е, а неумеренос се о'%еда у са%ном

онав!а#у пора>#е и са%ном издиза#у ци!а ка коме се хода. 2сим о'а, арокна неумеренос е

препознаје и у немо'у8носи да се исцрпи извор по>уде, да се исцрпи сама е>#а и пореа „&ве3о у>ивам није ми доси,\ иза с%аси с%ас ми је дра>а=\ иси ои%нос војих ми%оси \ ве8и у мени

плам узмна>а.S Eарокно је и инсисира#е на вари, ј. п%аму као не$ему 3о подси$е и уноси

динамику. Lоив смри који се спаја са !уавним моменом је дефиниивно арокни посупак.Wирски сујек једино у смри види завр3еак и врхунац о' нас%а>ива#а. :оре"е#е се осварује

кроз пара%е%изам %ирски сујек наводи пример спаја#а у природи, на пример, рава је у %иском

конаку са зем!ом, %оза са дуом, ако је и сYм %ирски сујек „'р%иS своју дра'у. Jак%е, указује сена посену приснос, 'оово е%есно јединсво. &%ика природе у овом паса>у даа је као не3о

див!е, динами$но, као не3о про>диру8е (а%и ово је, наравно, сме%ији вид ума$е#а Ax yez).

lур"еви8 има $ес посупак да основ, >и>у сво' и8а посави у е%о во!ене O „си %ијепе и

!увене, у кијех >иве срце мојеS (песма „си %ијепе и !увенеS) и „2во]е %јепос ије%а оне'а\ у ком>иве ду3а мојаS („gувено у>ива#еS).

„1года увена”

:рво, предсав!а нам се но8ни амијен. Fо8 је у к#и>евноси археипска фаза, у сварноси је о

доа кад !удска врса спава, у фикцији у с%у$ају удно' са#а %ирско' сујека, но8 најав!ујеонеои$ено зива#е и омо'у8ава 'а. :есма није радициона%но !уавна, дра'а је неко с ким је

%ирски сујек преходно осварио неки конак. Wирски сујек до%ази до дра'ино' прозора иумесо опоса сусреа иаммо не3о нео$екивано, %ирски сујек на%ази %ис на коме је исписана

дра'ина порука. Eуду8и да је но8, %ирски сујек је ио онемо'у8ен да про$иа у поруку. <ао 3о је

на'ове3ено, но8 најав!ује неко неои$но зива#е. &у3ина песме је, дак%е, у нео$екиваној з'оди.:ојав!ује се свиац који разре3ава ди%ему. е%о зива#е је осав!ено у некој недоре$еноси, у ом

смис%у да не упознајемо це%овиу сиуацију %ирско' сујека и во!ене. Lи на пример не знамо

за3о је во!ена спре$ена да се појави не'о је и%а прину"ена да писмом одмени своје присусво. у

аквом конексу појава свица има резонерско дејсво. Vа појава је о%ико нео$екивана да јој се мораодаи ку%на захва%нос.

'оранаазумном штио,у п%есан

:есма је посве8ена $иаоцу, и о је уводна песма пору$ује $иаоцу да прихваи зирку м%адо'

песника. :есник се ора8а $иаоцу и на%а>е му да док $иа #е'ове песме, ораи па>#у и има у

виду пи3$еве 'одине. :есник је скроман по пиа#у вредноси својих песама. Lо%и $иаоца да неуде о3ар, и не узме за з%о 'ре3ке, ве8 му да наук, а 3о по'ре3и да му опроси. <а>е да су

песме (зирке које 8е с%едии) осаци песама које је спа%ио кад је и3ао у Рим. &%о>ио их је у зирку

коју дарује $иаоцу, да се не и, ако одвојене, расу%е и из'уи%е. Fа $иаоцу је да ради са песмама

3а >е%и. Tак и да их спа%и, песмама 8е ии дра'о, јер 8е ии са својим сесрама (о јес сапесмама које је ве8 спа%ио). 9%и ипак мис%и да 8е $иаоци %епо примии е песме. по$еку је

не3о ново, а касније узри. скоро 8е песник донеи донеи нови, зре%ији дар своје уменоси. не

'оворе8и дру'о, само 8е јо3 ре8и, да „првинеS, оно 3о је м%адо и Eо' во%и о јес по$еницима сеопра3а 'ре3ка.

=св%етава се госпо9и шпотно

2во је ипи$на арокна !уавна песма. Fаиме, %ирски сујек оја3#ава својој дра'ој (gуици) даније једина у #е'овом срцу ( као 3о је неминовно у пераркиси$кој поезији) и да не реа да се

вре"а зо' о'а. 2на му јесе дра'а, а%и не мо>е од #е'а да о$екује да не во%и и дру'е ( 222).

ренесансној пераркиси$кој поезији, дра'а је на неприкосновеном првом и јединоммесу, ое8ава јој

се с%у>е#е до краја >ивоа, зак%и#е се на вернос.

^`



првој срофи %ирски сујек зна да ко не с%еди >ене (ко их не во%и) и%и има срце од сене и%и 'а

уоп3е нема. дру'ој срофи ка>е да не реа с%едии само једну >ену, реа во%еи и оса%е.

G.срофи ка>е да је срце вредно и ве%ико ек када с%у>и мно'им >енама. 2во је, дак%е, дру'осхваа#е !уави и с%ооде. 4., 5.,6.срофи %ирски сујек наводи примере из природе који 'оворе

у при%о' #е'овом схваа#у %оза се хваа свако' дрвеа да се ос%они, %ав не иде у 'ори да пије на

исој води, месец не изводи само једну звезду, река е$е у море, нео свој зрак даје свима... `.срофи %ирски сујек се ора8а дра'ој, >е%е8и да јој ука>е на своје схваа#е !уави пиа своју

дра'у, gуицу, за3о се !уи 3о во%и и %епу &ун$аницу. Jак%е, преходни сихови су има%и јасну

намену, увод су за ора8а#е gуици која је !уоморна. ^.срофи %ирски сујек оја3#ава да суму дра'е подједнако ое девојке, и ка>е gуици да ме реа зао да мис%и да је он не во%и.

N.срофи ка>е да док !уи &ун$аницу мисао %еи на gуицу и орнуо (удан неки момак овај

лирски субјект). 2не су здру>ене #е'овом !уав!у (1?.срофа). 2е !уи, као да једну !уи,

подједнако (11.срофа). 2на реа да схваи да јој ни3а није ускра8ено име 3о су #их две, нереа да јој завиди. 1U.срофи %ирски сујек се ора8а дра'ој и ка>е да мо>е да 'а криви, онда

када јој уде посред кри%а, а дру'а 'а уде зане%а. ;а!да, када уде са #ом у не>носи, а неком

дру'ом оп$и#ен.

Посила слика сво%у госпо9и(поси%а пос%аи) форми је ора8а#а дра'ој осои, песма је као писмо које уз с%ику 3а!е %ирски

сујек дра'ој. Jак%е, 3а!е јој с%ику (скицу нацрану). :есма је умени$ки изра"ена на ефекимапреокреа, изнена"е#а. дру'ој срофи јав!а се моив мрве с%ике, а%и мрав је и %ирски сујек

који >иви у е%у дра'е. G.срофи он је мо%и да не !уи с%ику, да он не и завидео самом сеи (на

с%ици). :ору$ује јој да 8е рзо до8и (4.срофа). <а>е јој да $ини 3о хо8е од с%ике а%и нека ка>е да јој је дра'и привр>ен (5.срофа). Xе'ова с%ика је код #е, а%и је и #е'ова ду3а са #ом (6.срофа).

<ада и сасави%а с%ику и ду3у, о>иве%а и #е'ову %и$нос а он и посао с%ика, јер нема ду3у

(`.срофа). 2во је прокре, о да с%ика посане $овек, а $овек с%ика имамо у $увеној ;ај%довој к#изи

„&%ика Jоријана 7рејаS.+. узе -арункове "*њат JурIевић

$икола

Fајуспе%ији lур"еви8ев коми$ни спев и%е су „&узе Lарункове“. спеване су у сексинама, као и„Jерви3“ &ијепа lур"еви8а, са којим су има%е и дру'их додирних а$ака. #има је, иако је и%о

недвосмис%ено да се ос%а#ао на де%а ове врсе, и%о ори'ина%не духовиоси. Xој је доприноси%а

око%нос 3о је Lарунко, једини од јунака коми$них спевова, ио сме3ен у реа%ни просор. Fа реа%ну основу је све упу8ива%оD имена(Lарунко, L!е8анин, :авица аопо!ска), ф%ора и фауна,

хумор, а%узија на %е'енду по којој је кра! Jеса „од &ервије“ даровао L!е својој аи, до$арава#е

'руо' L!е8анина у Jуровнику, коме се сви подсмевају. 2д свих %икова '%авних јунака у

дурова$ким коми$ним спевовима, Lарунко је ио најреа%нији и хумор је произи%азио не изпоре"е#а којима се одр>авао пара%е%изам са не'да3#им пераркиси$ким пренема'а#ем ве8 из

самих изворних с%ика које су са%но и%е на 'раници карикауре. %ик :аве ао!ске ио је

из'ра"енији од свих >енских %икова у дурова$ким коми$ним спевовима, јер је она до$аранаиз'%едом, посупцима и емоивним са#има. Jок се у „Jерви3у“ изјава !уави ана%изова#ем

оезвре"ива%а, у „&узама Lарунковим“ се %асцивно38у поја$ава%а. Lарунко и :ава припада%и су

исом свеу, поима#е %епое и !уави их није раздваја%о ве8 неск%ад дру'е врсе, а хумор је поицаоиз пи3$ево' односа према #иховом свеу. :о духовиоси, „&узе Lарункове“ заузимају високо

месо ме"у дурова$ким коми$ним спевовима.

(у 'латиној релативно дебелој књизи је ово све о Марунку)

'орана

^^



Сузе Марункове илити ту$ба увена Марунка

:есма је испевана 1`U4.'одине на L!еу, 'де је lур"еви8 оравио као опа енедиканско'

манасира. Wикови суD Lарунко L%е8анин са осрва L!еа= :авица аопо!ска са Eаино':о!а, се%а на L!еу. 9мијен је пасора%ни.

Lарунко во%и :авицу, у'ује за #ом, а она е>и од #е'а као да је он хооница, и крси се као да је

нападају духови. :авица у ха!ини до ко%ена се!анка. &а Lарунком п%а$у козе, он је приказан каосморан !уавник. Rезик Lарунка је народни ка>е да јој је с%у>ио и зове је да измире ра$уне.

Lарунко је прос !уавник, се!акD „:р$ с козами, ко# с кои%ом, \ ован с овцом иде и пасе, \ а и

мене 'они3 си%ом \ и никако не8 ме уза сеfS :ава је сме3на Lарунко при$а када ју је звао да јепо!уи, она 'а је јури%а са 3апом !у8а не'о пар$е !уо' %ука. <а>е јој, уци ме, ради ми 3а

хо8е3, само да се !уимо. :ре 8е 7%о'овац (осрво) кренуи за вером, и%и врдо камено осрво

Eр#есровац не'о 3о 8е се он одре8и :аве.

Wирски јунак прихваа све да 'а она му$и, ја3е, сави му самар. ;р%о јој се с%оодно ора8а, 3осве има коми$ан ефекаD „3о ми срце у>но дрпи3, \дра'а ку$ко ма ез ду3еIS. :есник исмева сво'

јунака, ру'а се !уавном о%у (не3о као код „Jерви3аS) „рух к сијенам приискујем \ за

ох%ади п%амен >ивиS. Fе мо>е да спава, да је де а%и реа ораии па>#у на на$ин на који о

саоп3ава (ву%'аризова#е).<ад не'де оде, свуда $ује име :авица. 5, сад, не капирам, да ли у тим местима авица зову краве&

итају га да ли је плодна& #ни ва-да мисле на краву, а он одговара у себи да није пробао јер онанеће& на$е, упоре!ава и иа%ијанске ре$и у неск%аду са 'овором јунака изазива коми$ан

ефека. :оми#е дру'е девојке које су 'а удосоји%е ми%оси. *оста тога је неразум-иво,

ааааааааааааааааааа2222222222&у3ина је да је све посредно, да јој се удвара недоссојно ка>е да му је с%а"а не'о %ој уре'а,

%еп3е мири3е ознојена не'о мо$а од пе$е#а. овде се као у „Jерви3уS исмева пераркиси$ка

!уав. Fаводи и неке дру'е с%и$не описе има %ице од $исо' м%ека и вуне, и своко око од во%а,

сапи (о се ка>е за кои%у) од ар3ина, вр%е прси, %ице охо%о, %еп3е пева од 8урана, и с%. Lе"уим,за%уд о, ка>е јунак, кад не8е да му дозво%и да је !уи. 2н $ак наводи и своје п%еми8ко порек%о.

Qо' #е је променио и оде8у. Fараја јој све своје се!а$ко има#е, а све и продао за #у, да је о>ени.

Rедном ју је видео када се 'о%а купа%а (U6?.сих) и ада је ио најсре8нији (наводи поре"е#а) а%и она'а није хе%а ни по'%едаи не'о је пое'%а. Wирски јунак куне :аву (U^^OU^N). 2на и радије хе%а да

пое'не по р#у, не'о да #ему упадне у руке, а он је куне „ах, 'реа%и е и дера%и \ ку$ци и ма$ци

ве%и и ма%иS. Fада!е, по$и#е да је куне п%аи8е му све 3о је у$ини%а. 2н се пиа коме ово'овори, кад је она пое'%а да %и је по%удео. Vера од сее духове (рефренски се понав!а). Разми3!а

да се уије и%и закопа у дуину у 2са3еву пе8ину, да 'а з%е ви%е уију. Qавр3ава се сцени$но, као и

„Jерви3S, веровано је и ово наме#ено неком изво"е#у. Fаре"ује духовима да 'а носе.

dubrovacka knjizevnost-ispitna pitanja

Documents