ДРЖАВНО И ДРУШТВЕНО

УРЕЂЕЊЕ ОСМАНСКОГ

ЦАРСТВА ОД XVI – XVIII ВЕКА

• Турска је била војно – феудална држава.

• На челу државе био је султан – има неограничену власт.

• Султан је сматран врховним господарем, заповедником војске, свештеником, судијом, све поданике сматрао је робовима.

• Уз султана државом управља влада – Порта, састављена од везира на челу са великим везиром.

• Турско друштво делило се на спахије (феудалце), јањичаре (елитне војнике) и потчињено становништво – рају.

• Султан је спахијама делио поседе – спахилуке на основу заслуга.

Спахије

Јањичари

• Тимарски систем је феудални систем у Османском царству.

• Добио је назив по тимару – најмањем и најчешћем поседу који је султан додељивао спахијама. Тимари нису били наследни.

• Осим тимара постојали су и зеамети – већи поседи, хасови – султанови поседи и вакуфи – поседи муслиманског свештенства.

• У Османском царству могућност напредовања и привилегован положај имали су муслимани.

• Муслимани су у зависности од способности могли да стигну до положаја великог везира.

Исламизација је процес преласка немуслиманских верника у ислам.

У нашим крајевима исламизација је била најраширенија у Босни и на Косову, нешто мање у Македонији и Црној Гори.

• Османско царство је било централизована држава.

• У административном погледа Османско царство се делило на беглербеглуке – пашалуке, санџаке и нахије.

• Турско законодавство: султанови закони – кануни и исламски закони – шеријат.

• Судије у Османском царству називале су се кадије.

• Рају су чинили углавном хришћани, тј. немуслимани и мањим делом муслимани.

• Раја је обрађивала спахилуке и плаћала бројне дажбине спахијама и султану.

• Најзначајнија дажбина била је харач.

• Раја је углавном живела на селу, а Турци по градовима. Живот на селу српској раји је омогућио је да сачувају своју веру, културу, традицају и обичаје.

• Турски градови, па и они у Србији, имали су изглед оријенталних (источњачких) градова.