dru[tvo maseljoni – spas za srbiju pprvog. prilikom odlaska iz rodnog kru{evca, narod ju je...

D R U [ T V O

Prema razn-im teorija-ma zaverejo{ raznovrsnijihteoreti~ara iste,masoni su zlo kojeuni{tava svet,naro~ito Srbe.Prema ve}pomenutim teo-reti~arima, dejstvomasona je takvoda mu ni pakaonije ravan. S

druge strane, poz-nato je da su mnogipoznati Srbi (i oni

koji vi{e nisu ìvi i oni koji jo{ uvek hoda-ju medju nama) – masoni. Bra}a, kako onivole da nazivaju jedni druge.

Prema jednoj teoriji spasa Srbije,trebalo bi na{eg, srpskog seljaka naterati dase organizuje na principima na kojima suse nekad davno organizovali „slobodnizidari” (masoni). Pa da postoji i tajnodru{tvo slobodnih srpskih seljaka. Jer –samo seljak Srbiju spa{ava. A mo`da ispasava.

Pre svega, kako se od Seljakapostaje Maseljon (ili izvorno – Maseljak –od Slobodni Seljak)?

Maseljon se postaje inicijacijom, ito u tri stepena:

1. Maseljon Prvog Stepenase postaje kada se zavrnu rukavi,uzme motika u {ake i tri puta sepomogne kom{iji da okopa njivu.

2. Maseljon Drugog stepe-na se postaje kada se zavrnu rukavii kom{iji se pomogne dok mu seteli krava i to tako {to Maseljonkom{ija prvi prihvati tele (dijame-tralno suprotno od onog: da kom{ijicrkne krava).

3. Maseljon Tre}eg, inajvi{eg stepena, se postaje kada sekom{iji pomogne oko izlivanjaplo~e ili podizanja rogova na novojku}i.

ZNAK UJEDINJENIH

SRPSKIH MASELJONA

Glavne obavezeMaseljona:

1. Da ima: motiku, vile,grabulje, traktor, kravu i koko{ke.

2. Da ne sedi ispred„zadruge” ‘nako i lo~e pivo dokkom{ija radi na njivi, nego dapomogne.

3. Da ne bude selja~inanego da bude seljak.

4. Da po{tuje svog brataMaseljona koji ìvi na drugom kraju {oraili na drugom kraju planete.

5. Da redovno namiruje stoku.6. Da se ne zajebava sa nakupci-

ma nego da se sa drugim Maseljacima orga-nizuje u poljoprivredne zadruge i da takodirektno preko njih prodaje svoje proizvode.

7. Da bude informati~ki pismen

kako bi mogao da ~etuje sa svo-jom sabra}om Maseljacima iz svihkrajeva sela ili sveta.

8. Ukoliko negde uzdàdu ili na livadi vidi zardjaluve{ ma{inu, odba~eni zardjali{poret tipa „Gorenje” ili„Sloboda”, ili neku drugupoljoprivrednu nekulturu tog tipa –obavezan je da upregne gorepomenuti traktor u cilju odvodjen-ja i odlaganja takvih nekultura napropisano mesto iliti na pravudeponiju.

9. Maseljon mora imatisve osobine jednog Alfa Srbina(prototip za 21, 22. i 23. vek), aukoliko je neke druge nacije – dase ta pravila prilagode toj naciji(primer: kod Alfa Srbina imateuputstvo za kori{}enje rakije, akod [kota bi to bio viski!)

10. Delovanje Maseljonaje tajno iz prostog razloga {to sedanas malo ko interesuje zafizi~ke radove u polju, pa beè odmotike k’o davo od krsta.

Napomena: ukoliko seMaseljon preseli u grad ili

promeni profesiju i dalje ostaje Maseljon,ukoliko je, dok je bio na selu po{tovao svapravila Slobodnog Selja{tva.

MASELJONI – SPAS ZA SRBIJU

Pi{e: Ivan Radovi}

Ruìca Kralj ìviu Beogradu, aastro-numerologijomse bavi ve} 27 godi-na, od svoj 16-tegodine. Prema njen-im saznanjima ~oveksvojim rodjenjemdobija li~ni kod,dobija tri svoja brojakojima je kodirankao kompjuter. Prvibroj zna~i duhovnibroj i predstavlja nje-govu li~nost, drugibroj predstavljakarmi~ki broj i imaveze sa pro{lim ìvo-tom. âk 90% ljudi odradjuje karmi~kedugove preko svojih roditelja i ispa{ta greheiz pro{losti. Samo 10% je rodjeno podsre}nom zvezdom i sve je u njihovom intere-su i njihovoj slu`bi. Drugi broj moè jakoda vam remeti ̀ ivotne puteve kako u ljubavi,tako i u poslu i u mnogim ìvotnim segmen-tima. Pa se ljudi ~esto pitaju za{to su

nesre}ni i za{to imsve te{ko ide uìvotu. Tre}i brojpredstavlja va{u sud-binu i donosi vamzadatke koje morateda re{ite i kako trebapravilno da ìvite.To istovremeno izna~i da sudbinu nemoèmo menjati i dasu neke stvari ve}zapisane.

Mi moè-mo uticati na odred-jene ìvotne okolnos-ti i pote{ko}e iolak{ati sebi da

ìvimo kao sav normalan svet. Godinama seRuìca Kralj bavi ovim poslom i ima velikoiskustvo kroz razli~ite klijente {irom sveta.Ona tvrdi da smo svi mi rodjeni nazemaljskoj kugli po kazni i imamo jedanìvot, koji je napravljen kao lavirint iz kogamoramo iza}i sa {to manje problema ipote{ko}a.

PREDSTAVLJAMO VAM

BROJEVIMA DO RU@IÂSTEBUDU]NOSTI

Ako ne moète re{iti sve svoje dileme u poslu, ljubavi i ìvotu obratite se Ruìci, ona }e vam pomo}i da pronadjete pravi put.

Ruìca Kralj +38163 111 37 53 / +38163 8 222 999

11www.serbianmirror.comSeptembar 2013.

12 Septembar 2013.

Festival gluma~kih ostvarenjaodràva se u Ni{u od 1966. godinena inicijativu filmskih glumacaJugoslavije. Nakon raspada Jugoslavije,filmski susreti postaju festival glumaca izSrbije. Svake godine, tokom poslednjenedelje avgusta, grad Ni{, odnosnogradona~elnik, klju~eve grada uru~ujepredsedniku ìrija (a to je uvek glumica)uz simboli~an povik “Kolege glumci,tvrdjava je va{a!” Tokom postojanja fes-tivala, pored doma}ih glumaca, grad Ni{je ugostio i mnoge inostrane glumce.Najpoznatiji par, filmski i ìvotni, Ri~ardBarton i Elizabet Tejlor, bili su gosti uNi{u kada je Barton u filmu “Sutjeska”tuma~io lik mar{ala Tita. Naovogodi{njem, 48. po redu festivalu,tokom {est festivalskih ve~eri, prikazanoje trinaest filmova u okviru glavnog pro-grama.

U okviru prate}eg programa fes-tivala, publika je imala priliku da pogle-da ciklus italijanskih arheolo{kih filmova.

Oma` Dinku Tucakovi}u odrànje u sredu 28. avgusta i promovisana jeknjiga “ Dr Rej i djavoli”. Takodje supromovisani i poznati filmski ~asopisi “Filaz” i “Yu film danas”, a u petak 30.avgusta prikazan je i 3D film “ Simon~udotvorac”.

Ciklus italijanskog arheoloskogfilma organizovan je povodomobeleàvanja 1700 godina od dono{enjaMilanskog edikta, a filmovi su dobijeniposredstvom Italijanskog instituta za kul-turu u Beogradu. U okviru prate}eg pro-grama predstavljen je i Kino region.Pored filma “Simon ~udotvorac”,prikazani su i filmovi “ Ostavljeni”,“Jelena, Katarina, Marija” i “Istraga”.

Na Filmskim susretima sedodeljuje deset nagrada: Naisa – Gran prifestivala, Carica Teodora i CarKonstantin, povelje za ènsku i mu{kuulogu, nagrade za ènsku i mu{ku epizod-nu ulogu, kao i za debitanta. NagradaPavle Vuisi} se dodeljuje za posebangluma~ki doprinos u doma}em filmu, anagradu Ona i On – najbolji gluma~ki pargodine, dodeljuju Ve~ernje Novosti.Glumci Danina Jefti} i Milo{ Bikovi},koji tuma~e likove Rose i Tirketa u filmu“Montevideo – Bog te video” ovogodi{njisu dobitnici nagrade gluma~ki par godine“Ona i on”. Glumica Vera ûki}, ovogo-di{nji je laureat za ìvotno delo “PavleVuisi}” za izuzetan doprinos umetnostiglume u doma}em filmu.

Zanimljivo je da, iako je gradNi{ pokrovitelj ovog festivala nefavorizuje u dovoljnoj meri glumce izsvog pozori{ta. Ukoliko se neko odglumaca nije pojavio u nekom od filmo-va, ostaje neprime}en. Obja{njenje je daje ovaj festival susret filmskih, a nepozori{nih glumaca. Ovoga puta, zbogki{e i lo{eg vremena, publika je nekolikove~eri za redom preseljena u bioskope.Jedan od prihva}enijih filmova od strane

publike bio je film “Krugovi“, SrdjanaGolubovi}a sa Neboj{om Glogovcem iAleksandrom Ber~ekom u glavnim uloga-ma, a pred ni{kom publikom poklonili suse mladi glumci Nikola Rako~evi} iMarko Janketi}. Odli~no je primljen ifilm “Falsifikator” Gorana Markovi}a saTihomirom Stani}em u glavnoj ulozi,kojeg je publika ispratila sa velikim

aplauzom.Poslednje ve~eri festivala

prikazan je film “Pono}na molitva”,Bobana Rajkovi}a, ~iji je scenario nastaona osnovu drame “Senke ]ele Kule”,istori~ara iz Ni{a, Neboj{e Ozimi}a.Glavne uloge u ovom filmu tuma~e DejanCicmilovi}, Aleksandar Mihailovi},Jasminka Hodì}, glumci Narodnog

pozori{ta iz Ni{a. Publika je prihvatilaovaj film sa odu{evljenjem, jer je u ovomjednosatnom ostvarenju prikazana sudbinasrpskog naroda, nakon bitke na êgru1809. godine. S obzirom da su reditelj,scenarista, glumci i tema sme{teni u grad,koji je doma}in festivala, paradoks je daje ovaj film naveden kao gostuju}i. Drugigostuju}i film je dokumentarno – igranifilm “Put ruàma prosut” govori o ìvotuprinceze Olivere Lazarevi} i o njenoj sud-bini nakon Kosovske bitke, kada je pre-data Turcima i data u harem BajazitaPrvog. Prilikom odlaska iz rodnogKru{evca, narod ju je ispratio bacaju}ipred nju latice ruà. Re~ je o srednjeme-tra`nom filmu, ~iji je producent fond“Princeza Olivera”, a reìrao ga je MarkoNovakovi}. Uloge tuma~e TanjaBo{kovi}, Dragan Mi}anovi}, VesnaStanojevi}, Aleksandra Manasijevi} idrugi. Ovo }e biti njegovo pretpremijernoprikazivanje.

Ostale nagrade, dobili su slede}iglumci: Nela Mihajlovi}, jedna od protag-onistkinja u filmu “Led”, izabrana je zaglumicu ovogodi{njih Filmskih susreta.Nela je osvojila najvi{e glasova ni{kepublike.

FILMSKI SUSRETI - NI[ 2013N A J A V A D O G A D J A J A

Srpsko Ogledalo ekskluzivno najavljujeda se u îkagu organizuje ChicagoSerbian Film Festival 2013. Festival }ebiti organizovan uz logisti~ku podr{ku izSrbije. Direktor Festivala bi}e SlavicaPetrovi}, a Srpsko Ogledalo }e biti i medi-jski sponsor.

Izbor filmova iz najnovijesrpske produkcije obavili su najeminent-niji filmski umetnici. Filmovi }e biti tit-lovani na engleskom jeziku, jer seo~ekuje da na{i ljudi na festival povedui svoje prijatelje Amerikance. Za fil-

madìje i goste iz Beograda bi}e orga-nizovani susreti sa ameri~kim distribu-terima i filmskim producentima uîkagu. Oni }e biti upoznati i sa pogod-nostima za snimanje filmova u Srbiji,koje je predvidjeno novim Zakonom ofilmu, a koji je stupio na snagu ovegodine. Festival }e biti odràn u emi-nentnom bioskopu u DownTown-u i bi}eprikazana ~etiri dugometra`na igranafilma i jedan dokumentarni film. O~eku-jemo da nam se pridruè zainteresovani,koji èle da se uklju~e u organizaciju

festivala, kao mogu}i sponzor.Evo i filmova koji }e biti

prikazani na festivalu:

Igrani:

Krugovi

Falsifikator

Montevideo vidimo se

Smrt ~oveka na Balkanu

Dokumentarni:

Prakti~an vodi~ kroz Beograd sapevanjem i plakanjem

Beograd – J.S.

CHICAGO SERBIAN FILM FESTIVAL

Junaci filma ”Montevideo, Bog te video”: Milo{ Bikovi} i Danina Jefti}

F I L M


Reditelj Goran Markovi} potvrdioda }e sa svojim filmom u~estvo-vati na na{em Festivalu.Na susretu sa proslavljenim srp-

skim rediteljem Goranom Markovi}empotvrdjeno nam je da }e njegov najnovijifilm u~estvovati na Festivalu srpskogfilma, koji }e se u organizaciji “Ogledala”odràti u îkagu. Goran Markovi} nam jeobe}ao da }e i li~no do}i da se poklonipublici, a da }e sa njim najverovatnijedo}i i Branka Kati}, koja je u poslednjevreme naj~e{}e u Kaliforniji.

„Radujem se susretu sa na{ompublikom i na{im ljudima u îkagu iverujem da }e sa sobom povesti svoje pri-jatelje i kom{ije Amerikance, jer nam jeveoma stalo da se i oni uvere u vrhunskedomete na{ih glumaca i srpske produkci-je“ – kaè za Ogledalo gospodinMarkovi}.

Ina~e, radnja ove komedije odvi-ja se krajem 60-ih godina 20. veka.Glavni junak Andjelko, direktor osnovne{kole u malom mestu u BosanskojKrajini, vodi skroman i naoko skladanporodi~ni ìvot, cenjen od sugradjana ivoljen od prijatelja. Andjelko, medjutim,ima jednu krupnu manu – falsifikuje{kolske diplome, i to ~ini godinama ine{tedimice. Bez ikakve nadoknade, iz~istog ~ovekoljublja i naivnog uverenja dase radi o gestu dobro~instva kojim utireput ne~ijoj sre}i i blagostanju…

Andjelko se suo~ava sa serijomrazo~arenja u bliske ljude. Najbolji pri-jatelj ga potkazuje policiji i on, na vremeupozoren, sve kao u najboljem {pijun-skom filmu, zapo~inje ilegalni ìvot.

Krije ga ~itava ~eta jataka, nar-avno sve sami vlasnici la`nih diploma.

Postepeno, pomaga~i gube entuzijazam, aAndjelka mu~i nostalgija.

Posle spektakularnog hap{enjazavr{ava u ozlogla{enom zeni~komzatvoru. Dru{tvo su mu ubice, okorelikriminalci, politi~ki zatvorenici i ~uvaribatina{i, ~itava galerija ìvopisnih likova:Veselin, IB-ovac, Enes, muslimanski fun-damentalista, Miljenko, sedamnaestogo-di{nji usta{a, Ljubinko, ~etvorostrukiubica…

Iz zatvora izlazi posle dvegodine, potpuno izmenjen. Koprena jespala i svet koji se ukazao ne izgleda vi{evredan ìvljenja. Porodica o~ekuje onogstarog, niko iz okoline nije spreman na tupromenu, po~etak je kraja…

Falsifikator je crna komedija, ascenario je na{ sagovornik napisao saTihomirom Stani}em, koji igra i glavnuulogu u filmu. Pored Stani}a u filmu igra-ju Branka Kati}, Sergej Trifunovi},Nata{a Markovi}, Bogdan Dikli}…

Sa Goranom Markovi}em obi{lismo i izlo`bu “SVETLOSTI TESLINOGDELA”, u zdanju Srpske akademije naukai umetnosti, organizovanu povodom 70.godi{njice upokojenja velikana svetskenauke na{eg Nikole Tesle. Ispred zdanjaAkademije bila je izloèna skulpturaNikole Tesle, rad akademika Nikole KokeJankovi}a, koja }e biti trajno postavljenau [orhemu na Long Ajlendu u Njujorku.Bila je to prilika i da napravimo zajed-ni~ki snimak sa na{im sagovornikom.

Na kraju susreta na{ sagovornikGoran Markovi} se oprostio sa namare~ima: “Vidimo se u îkagu! Prenesitemoje pozdrave ~itaocima “SrpskogOgledala”.

Jasmina Stanojev

”FALSIFIKATOR” NA FILMSKOMFESTIVALU U ÎKAGU

Uglasanju, odrànom nakon gledanjafilmova u bioskopu “Fontana”,u~estvovalo je 14 ~lanova komisije.“Krugovi” su dobili devet, a film “Smrt~oveka na Balkanu” Miroslava

Mom~ilovi}a pet glasova.

Uslove za nacionalnog kandidata za86. nagradu Ameri~ke filmske akademijeOskar ispunjavalo je ukupno {est srpskih fil-mova.

Uz dva koja su se izdvojila, to subili “Led” Jelene Baji}-Jo~i}, “Mamaro{”Mom~ila Mrdakovi}a, “Odumiranje” Milo{aPu{i}a i “Falsifikator” Gorana Markovi}a.

Film je zasnovan na pri~i o SrdjanuAleksi}u, srpskom vojniku koji je tokom rat-

nih devedesetih spasao ìvot muslimanu, dabi na kraju izgubio svoj ìvot od strane „svo-jih”.

Prema re~ima reditelja, film se baviposledicama jednog herojskog ~ina i pratisudbine ljudi koji su bili svedoci ili u~esnicitog dogadaja.

“Krugovi” su savremena pri~a kojaprati paralelne dogadaje u Beogradu,Nema~koj i Trebinju.

Scenario su napisali Srdjan Koljevi}i Melina Pota Koljevi}.

Uloge igraju Aleksandar Ber~ek,Leon Lu~ev, Neboj{a Glogovac, HristinaPopovi}, Nikola Rako~evic, Boris Isakovi},Vuk Kosti}. Izvor: B92, Tanjug

”KRUGOVI” SRPSKI KANDIDAT ZA OSKARA

Srpski kandidat za nagradu Oskar u kategoriji najbolji dugometra`ni igrani film na stranom jeziku bi}e “Krugovi” Srdjana Golubovi}a, odlu~io je Stru~ni odbor Akademije filmske umetnosti i nauke (AFUN) iz Beograda.

14 Septembar 2013.

M U Z I K A

Radna atmosfera zabeleèna je ustudiju Dragana Negovanovi}a, gdese ovih dana priprema ne{to novo i

veoma interesantno. Pobednik na{emuzi~ke manifestacije “Prole}e uOgledalu”, @ivko Kova~evi}, sa svojimtimom radi na novoj pesmi, nagradi zaosvojeno prvo mesto od strane stru~nogìrija.

O novoj pesmi i daljim planovimarazgovaramo sa pobednikom festivala@ivkom Kova~evi}em.

Predstavite nam tim koji radi na

novoj pesmi?- Nova pesma se priprema ve}

nekoliko meseci, jer je to proces koji traje.Muziku i tekst uradila je SlavicaMomakovi} Miljanovi}, a aran`manDragan Negovanovi}, u ~ijem studiju je svei snimljeno.

[ta o~ekujete od ove pesme?- Od pesme o~ekujem da se,

prvenstveno, dopadne publici, jer ukolikotako bude zna~i da smo uradili pravi posao.Pesma je lepa, pevljiva i iskreno verujem da}e nai}i na pozitivan odziv kod slu{alaca.

Kada }e publika mo} da je ~ujei da li se planira promocija?

- Pesma }e biti zavr{ena uskoro.Ne bih da govorim o nekom odredjenomdatumu, ali vrlo lako bi se moglo desiti dapesmu promovi{emo i na velikoj proslavi“Ogledala”, koje }e se odràti u oktobrumesecu. Iskreno, voleo bih da se to dogo-di ba{ tada, jer moji peva~ki po~eci suvezani ba{ za list “Ogledalo” i manifestaci-je ‘Ogledala”.

Nekoliko re~i za kraj razgovora....- Na kraju }u se zahvaliti mojim

prijateljima i sjajnim muzi~arima, SlaviciMomakovi} Miljanovi} i DraganuNegovanovi}u, koji su zaslu`ni za nastanakpesme na kojoj radimo, Slavici Petrovi} iredakciji lista na ustupljenom prostoru, kaoi svim prijateljima, peva~ima, na podr{cikoju mi pruàju. Sve ~itaoce lista“Ogledalo” srda~no pozdravljam i pozivamda se vidimo u oktobru na velikoj proslavi,dvanaeste godi{njice Ogledala, da uzpesmu i u lepom raspoloènju obeleìmojo{ jedan jubilej lista koji nas okuplja.Svako dobro!

PRVA NAGRADA I PRVA PESMA

U produkcijskoj ku}i Negovanovi}: Slavica Momakovi} Miljanovi}, Dragan Negovanovi} i @ivko Kova~evi} na snimanju

Prvi javni solisti~ki nastup @ivka Kova~evi}a u kafe knjiàri Bubamara


J U B I L E J I

P R O T E K L I D O G A D J A J I

16 Septembar 2013.

U îkagu je ove godine po tre}i put odràna veomauspe{na Leskova~ka ro{tiljijada, trodnevna manifestacijana kojoj kojoj je pored truva~a iz Srbije nastupio i veliki

broj lokalnih peva~a i muzi~ara, a ro{tilj i ~uveni svadbars-ki kupus bili su i ovaj put ponudjeni ljubiteljima srpskihspecijaliteta.

Pro{log meseca jeobeleèna godi{njica smrtina{eg genija Nikole Tesle uSrpsko-ameri~kom muzejuSveti Sava. Tim povodom pre-davanje je odràla dr. MilenaTati} Baji}.

Bo{ko sa svojim sinovima - organizatori

Organizator Bo{ko sa truba~ima

Prisutini na predavanju o Tesli

Dr Milena Baji}

Foto

Milan N

ikoli}

LESKOVA^KA RO[TILJADA U ÎKAGU

PREDAVANJE ONIKOLI TESLI

Tesla automobil

IZLO@BA SLIKAALEKSANDRA

BLATNIKAIzlo`ba je odràna krajem avgusta u galeriji Srbija u Ni{u.

Otvaranju su uprkos velikoj vru}ini prisustvovali brojni ljubiteljiumetnosti, ljudi iz sveta kulture i politike i gradona~elnik Ni{a.

Postavku ~ine radovi koji pokazuju da je i kod velikihslikara bilo elemenata karikature (Lotrek, Pikaso, Dali, Modiljani,Frida Kalo...) kao i serija portreta prijatelja, sugradjana i poznatihli~nosti ( Zoran Radmilovi}, Momo Kapor, Bora Djordjevic, Ne{aGalija, Gale Kerber...

Blatnik je arhitekta, karikaturista, dizajner, slikar i pisac,saradnik na{eg lista “Srpsko Ogledalo”, ~lan ULUPUDS sa zvan-jem Istaknuti umetnik i Nagradom za ìvotno delo, sa preko 30samostalnih i preko 300 grupnih izlo`bi i oko 100 nagrada zakarikaturu, dizajn i slikarstvo.

17Septembar 2013. www.serbianmirror.com

P O R U K E

18 Septembar 2013.

R E K L A M E


I Z N A [ E P R O [ L O S T I

Rodona~elnik iosniva~ dinas-tije Karadordjevi}je Djordjije Petro-vi}-zvani Karadjo-rdje, {to u prevoduzna~i – Crni Djo-rdje. Tako su gaTurci prozvali, jerje zbog svoje prekenaravi svima ulivaostrah u kosti.

Rodjen u veoma siroma{noj porodi-ci 1762. godine u selu Vi{evac, od malena jebio prinudjen da se bori za opstanak. Kaode~ak, bio je nadni~ar kod bogatih Srba iTuraka. Porobljena Srbija je u to vreme bilaprepuna takvih sna`nih, siroma{nih mladi}akoji su po ceo dan radili naporne fizi~keposlove, kako bi se prehranili. Djordje senakon te{kog detinjstva i mladosti, oènio okoBoì}a 1796. godine, k}erkom bogatogSrbina. Period, s kraja XVIII. i po~etkomXIX. veka zabeleèn je kao najgore vremeturske vladavine. Grupa Turaka odmetnutih odsultana je pusto{ila sve oko sebe i ugnjetavalasrpski narod. Prava, koja su dobili od samogsultana, bili su li{eni ~ak i srpski knezovi.Nove turske vojvode, muselimi i suba{e sasvojim momcima su plja~kali i ubijali i nesamo to. Ono {to je najgore, otimali sunajlep{e srpske ène i provodili i dane ino}i sa njima. Kada se Djordje Petrovi}oènio, jedan od turskih kabadahija jezano}io u njegovoj ku}i i poèleo daiskoristi svoje pravo i da provede no} sanjegovom tek ven~anom nevestom,Jelenom. Djordje ga je bez razmi{ljanjaubio, a onda sa svojom porodicom, kren-uo da beì od turske osvete. To je bio pre-sudni momenat u njegovom ìvotu. Od tadase ne{to u njemu prelomilo. Djordje postajeKaradjordje, nestrpljiv, odlu~an i nemilosr-dan. Kao hajduk i haramba{a, narodu nije biona teretu, ali ga je {titio. Bio je jedan od retk-ih Srba koji je smeo da digne ruku naTur~ina. Sluìo je za primer i divljenje.Nakon se~e knezova, koja je izazvalakonfuziju u srpskom narodu,Karadjordje se prvitrgao i uspeo daokupi va`neljude uOra{cu,n a

Sretenje, februara 1804.Kukavi~ko pona{anje nije podnosio

u svojim redovima, a o tome su pisali mnoginjegovi savremenici.

Kneza Teodosija Mari~evi}a je ubionakon njihovog sukoba na skup{tini knezovai vojvoda. Knez Teodosije najpre nije verovaou upeh ustanka i povukao se. A kada je shva-tio da se narod smelo odvaìo i da je pobedaizvesna, po~eo je da dovodi u pitanjeKaradjordjeve odluke, o~igledno èle}i dapreuzme njegovo mesto vodje ustanika. Sukobje kulminirao i Teodosije je potegao pu{ku naKaradorda, ali je ovaj bio brì.

Karadjordjev bes na sebi je osetio itada{nji vojvoda, a kasniji predsednikustani~ke vlade, Mladen Milovanovi}. Nijepreminuo, ali je od batina ostao impotentan.Zbog njegovih razmirica sa drugim vojvo-dama, pali su srpski poloàji na êgru 1809.godine. Vojvoda Stevan Sindjeli} vide}i da

gubi bitku, herojski jenapustio ovaj svet,pucajuci u burad sabarutom pod naletom

Turaka. Svi su odleteliu vazduh, ag l a v e

stotina srpskih heroja, Turci su zazidali ukulu, nazvanu ]ele Kula, kao pretnju iopomenu srpskom narodu. To je bio jo{ jedanod nebrojeno turskih na~ina zastra{ivanjaSrba. Kada se nakon ovog dogadjaja vojvodaMladen Milovanovi} pojavio predKaradjordjem, re~i su bile suvi{ne.Karadjordje je po ko zna koji put uzeo prav-du u svoje ruke.

Ubrzo se ispostavilo da su se batinepokazale kao dobar metod da se vojvodepot~ine Karadjordju i da izvr{avaju sva njego-va naredjenja. Ipak, svi oni su zbog takvognjegovog stava, duboko u sebi kovali planoveprotiv Karadjordja. Otpor prema vo`du jepoprimao {ire razmere, jer su vojvode èlelei vlast i mo}. Iscrpljen dugogodi{njim rato-vanjem protiv Turaka, a onda i borbom sanajbliìm saradnicima, Karadjordje vi{e nijeimao snage. Zapao je u duboku psihi~ku krizui depresiju da vi{e nije èleo ni na front, ni u

borbu. Turska nadmo}na vojska je te1813. godine, Srbiju napala sa tristrane, a Karadjordje je mislio daje sve izgubljeno i da je njegova

borba kojoj je posvetio ~itav svoj ìvot,bila uzaludna. Krenuo je preko

Dunava i napustio Srbiju.Medjutim, ìvot u

tudjini nikadanikome nije

bio lak.

Stranci su mu se divili i uvaàvali ga kao injegovu borbu protiv otomanske imperije. Aliniko nije èleo da ide dalje od toga. Niko nijeèleo da pruì pomo} Srbiji u oslobodjenju odvi{evekovne vladavine. Pojavio se novi osva-ja~, Napoleon koji je krenuo iz Francuske uratni pohod i niko se nije èleo baviti srpskimustanicima, kada se nad Evropom nadvilanova pretnja. Karadjordje se ponovo vratio uìvot, tek kada je ~uo da je narod ponovoustao protiv Turaka, ovoga puta vodjenMilo{em Obrenovi}em.

Vratio se tada u Srbiju, sa nameromda stane na ~elo nove borbe za koju jeverovao da }e biti pobedonosna, ali vezir iknez Milo{ Obrenovi} to nije dozvolio. Ponjegovom naredjenju, Karadjordja je ubio~ovek kojem je verovao, kum VujicaVuli~evi}, koji je godinu dana kasnije, 1818.kod Velike Plane, kao ~in pokajanja, podigaomanastir Pokajnicu.

Junaka kao {to je bio Karadjordje, odMilo{a Obili}a, Srbija nije imala. On je narodoslobodio najpre straha od Turaka, sa kojim suse mnoge generacije radjale i umirale, a ondaje naterao Turke da strahuju od Srba. Osim uiskazivanju juna{tva, za Karadjordja kaù da jebio u svemu skroman ~ovek. Re~it, kad zatre-ba. Strog i pravdoljubiv, obla~io se obi~no, kaosvi [umadinci. Skroman u jelu, a neskroman upi}u. Uvek veoma pokretljiv, na svom konjuobilazio je Srbiju i uvek stizao pre svih namesto dogadjaja.

O njegovim sposobnostimavojskovodje, govorili su i pisali mnogi svets-ki stru~njaci. Ratovanje mu je u{lo u krv ivi{e nije bilo samo pitanje taktike, ve} pitan-

je morala. Vratio je dostojanstvo svom nar-odu i tako napisao istoriju svog naroda

kojom se svi danasponosimo, a tonema cenu.

PONOS SRPSKOG RODAKARA\OR\E PETROVI]

Od samog spomena njegovog imena, Turci bi drhtali od straha. Bio je prek i surov ~ovek, ali takvo je bilo i vreme u kojem je ìveo. On je jedini ~ovek koji

je posle toliko stotina godina, Srbiji bio potreban. Najvi{e je zasluàn za oslobodjenje srpskog naroda od vekovnog ropstva. Karadjordje Petrovi}

Pi{e: Aleksandra Miti}

20 Septembar 2013.

V E R A

Usvakom narodu i svakom vre-menu postoje qudi za kojekaèmo da su sveti. Wihov

ìvot i snaga duha koju poseduju odva-jaju ih ili uzdiù od drugih. Wima sequdi obra}aju za pomo}, traè}iwihove savete i molitve. Jedan odtakvih li~nosti kojima su se qudiobra}ali za duhovnu pomo} i savetebio je i starac Tadej Vitovnicki,savremenik na{ih dana. O. Tadej je biopoznat ne samo uèm crkvenom kruguqudi ve} i onima koji nisu ̀ iveli ilidobro poznavali osnovne principeìvota pravoslavnog hri{}anina.Mnogobrojni svet pose}ivao je manas-tir Vitovnicu kraj Petrovca naMlavi u kome je starac proveo velikideo svoga zemaqskog ìvota.

U duhovnim razgovorima kojisu vo|eni sa starcem qudi su nalaziliveliku duhovnu utehu. Slu{aju}istar~ev govor ~ovek bi i u samoj bojiglasa osetio nekakav mir i spokoj.Obra}aju}i se ~esto masi qudi ispredmanastirske crkve i govore}iuop{teno starac je prozorqivodotakao svaku stavku ìvota i prob-leme sa kojima su se prisutnisuo~avali u svom ìvotu. Svako je sebemogao prona}i u tim re~ima i pouka-ma nalaze}i savet i pomo} zare{avawe svojih nedoumica i proble-ma. Mnogi su iz manastira posle raz-govora sa ocem odlazili ohrabreni iute{eni, sa nadom i verom da }eGospod pomo}i i re{iti problem.

êsto se starac i molitvenozauzimao za qude saose}aju}i sawihovim problemima i isku{ewimazbog ~ega je kako kaè i sam dostapostradao…

Iz bogate riznice duhovnihsaveta i pouka izdvajamo samo nekekoje su zapisane u kwigama: ,,Bezqubavi nema ̀ ivota” i ,, Mir i radostu Duhu Svetom”.

Osnovna star~eva misao bilaje: ,,Kakve su nam misli, takav nam je iìvot” i sve {to nam se u ìvotude{ava proizvod je na{ih misli ina{ih èqa”.

Starac kaè da su na{e misliogromna snaga koja uti~e na sve, nesamo na zemaqskoj kugli nego i u kos-mosu. Mala smo jedinka, ali moèmoda budemo veliko dobro ili velikozlo, sve zavisi od na{ih misli i ̀ eqa.Ako su nam misli mirne, tihe, blage iìvot nam je blag. Ako su nam mislirazorne, onda nemamo mira i pokoja.

Roditeqi su svetiwa, govorioje starac… nije tvoje da li se rodite-qi slaù ili ne, da li se sva|aju, da lisu dobri ili nisu dobri, za tebe oni

moraju biti svetiwa. Da bi imaliblagoslov Boìji, da nam bude dobromoramo po{tovati i voleti svojeroditeqe, ne smemo ih ni mislimavre|ati. Ako ne poslu{amo ne{toroditeqe i ostanu oàlo{}eni na nas,ima}emo celog ìvota posledice zbogte neposlu{nosti. Roditeqi imajuveliku vlast nad svojom decom i {togod pomisle i poèle svojoj deci to seostvaruje. Zato roditeq mora dobro da

pazi kako misli o svojoj deci. Roditeqmora mnogo da trpi i sve da pra{ta…

O braku i odnosu muà i ènestarac je ~esto govorio…Uzdràwe ubraku je veoma va`no…uzdràwe nijesamo za monahe nego za svakoga. Zatone}e biti opravdani ni mu` ni ènaako samo zadovoqavaju svoje strasti.Brak je kaè se radi ra|awa dece, neradi zadovoqewa strasti. I odgo-vara}e pred Bogom zato {to nisu biliuzdràni, uzdr`qivi, da! Zna se iapostol Pavle obja{wava to, da se neuzdràvaju predugo, da ih vrag ne biisku{avao, a uzdràvati se treba podogovoru. Kad se treba i kakouzdràvati? Zna se kada se trebauzdràvati od bra~ne posteqe, zavreme posta i velikim praznicima…

Tako|e je va`no da èna budeposlu{na svome muù, bez obzirakakav je on, dobar ili lo{, da li jepijanica ili pokvaren. Za ènu re~muà treba da bude svetiwa. A to jemnogo te{ko. One sa tim ne mogu da sesloè i zbog toga mnogo nanose zla isebi i muù i deci. To je duhovniprekr{aj zbog koga se posle imajuposledice celoga ìvota. Zato jenemir u porodici, zbogneposlu{nosti ènine…

Sve {to u ìvotu radimotreba da radimo od srca i svaki posaokoji obavqamo ili kojim se bavimotrebamo da radimo kao da Bogu radi-

mo. I kada se moli{ moli se od srca ikada govori{, govori od srca i kadabilo {ta radi{ u ìvotu, sve radi odsrca, jer srce je duhovno sredi{te~oveka.

Svi qudi ~eznu za Bogom i svatvorevina ~ezne za qubavqu Boìjom.Ima onih kaè starac koji za sebe kaùda su ateisti i da ne veruju u Boga, auopste nisu svesni da srcem svojim udubini ~eznu za Bogom, za qubavqu i

dobrotom Boìjom. Gospod stalnoo~ekuje da se mi takore}i celi sjedini-mo u qubavi sa wim, a mi se udaqavamood wega. A vidimo da bez qubavi nemaìvota, dakle bez Boga nema ìvota,jer je Bog qubav. Ali to nije qubav pologici ovoga sveta, qubav kako je shva-ta ovaj svet. Qubav ovoga sveta jestradawe, zarobqavawe jer se u na{uqubav me{aju pali duhovi pod nebom.Tu ima ne{to qubavi, ali je tove}inom zarobqavawe. Duhovi podnebom gledaju da nas zarobe i veù zapredmete, za li~nosti, tako da na{esrce i celokupno bi}e ne budu vezanisa izvorom ìvota, sa Bogom saistinitom qubavqu.

Oni koje se sjediwuju srcem icelim svojim bi}em sa Gospodom, nezarobqavaju se ni~im ovde na zemqi,wihovo srce ne moè biti zarobqeno.Oni su u potpunoj i punoj blagodatiBoìjoj, sjediweni sa Gospodom i ondasa Gospodom qube sve. Neverovatno,tad ose}amo da su nam svi ro|eni, bilioni dobri ili nedobri. Svi su namro|eni, jedino {to nam nije prijatnojeste to {to se wihove misli protivequbavi, protive se dobru. To ih ometaI to ih udaqava od nas.

Qubav je najja~e oru`je kojepostoji. Nema te sile i tog oru`ja kojimogu da se bore protiv qubavi. Svepada pred qubavqu.

Kada sam bio mlad monah, gov-

ori starac Tadej mu~ilo me je pitawe:,,Za{to onaj koji iskreno traìGospoda toliko strada? Za{to setoliko mu~i? Ne mogu vi{e Gospode!”

Legnem. U snu – ja nauzvi{ewu. Vidim kako ide vojska odIstoka ka Zapadu. Nije zemaqska, negonebeska vojska. Svi su ravni (isti).Samo jedan ide korak ispred svih.Pevaju:

Za Cara Slave, za CaraNebeskog, mi borbu vodimo, zlo dapokorimo.

Zapevam i ja sa wima: Za caraslave, za Cara Nebeskog, mi borbuvodimo, zlo da pokorimo.

Kako }emo zlo da pobedimo?Qubavqu!

Za Cara slave, za CaraNebeskog mi borbu vodimo zlo dapokorimo.

Starac Tadej se upokojio 2002.god. i preselio u ve~ni ìvot Gospodukome je verno sluìo do posledwegtrenutka svoga ìvota. @iveo je ìvo-tom istinskog monaha i hri{}anina.I ako ga Srpska crkva jo{ zvani~nonije proglasila za svetiteqa, svi kojisu ga poznavali veruju da se o. Tadejzajedno sa Svetim Savom i drugimsvetiteqima na{eg roda usrdno predprestolom Svevi{wega moli zaspasewe roda na{ega…

Wegova briga za Srpski narodza zemaqskog ̀ ivota molitveno se nas-tavila i po predstavqewu. Nedavno jeu ku}i jednog od star~evih duhovnih~eda proplakala slika-ikona koju jetaj brat odneo na star~ev grob u mana-stiru Vitovnica. Te suze su znakstar~eve brige i saose}awa sa mukamaI stradawem na{eg naroda svuda posvetu, koji se ve}inom srcem odvojiood svoga Stvoriteqa i Gospoda.

Neka bi nas te suze opomenulei prizvale na pokajawe i povratakBogu i svojoj veri, kako nas ne bi zade-sio novi talas stradawa, duhovnog itelesnog…

Da nas molitve i pouke starcaTadeja ukrepe i sa~uvaju u isku{ewimakoje nam ìvot name}e, naro~ito namakoji ìvimo u rasejawu, da ne zaborav-imo, ko smo, odakle smo i gde trebamosti}i!

Neka bi sveblagi Gospodmolitvama starca Tadeja i svihsvetiteqa na{eg roda darovao da seSrbi oboè, sloè, umnoè i zaCarstvo nebesko uloè…

Za Cara slave, za CaraNebeskog mi borbu vodimo, zlo dapokorimo!www.youtube.com/watch?v=irG-blW5FNk

www.youtube.com/watch?v=epoKW-p1FGk

Pi{e: Nenad Jovanovi}

[email protected]

PPPP RRRRAAAA VVVV OOOO SSSS LLLLAAAA VVVVQQQQEEEE

OTAC TADEJ SAVREMENIK NA[IH DANA

11121314151617181920

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /CropGrayImages true /GrayImageMinResolution 300 /GrayImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageMinDownsampleDepth 2 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /CropMonoImages true /MonoImageMinResolution 1200 /MonoImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /CheckCompliance [ /None ] /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputConditionIdentifier () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName () /PDFXTrapped /False

/CreateJDFFile false /Description > /Namespace [ (Adobe) (Common) (1.0) ] /OtherNamespaces [ > /FormElements false /GenerateStructure false /IncludeBookmarks false /IncludeHyperlinks false /IncludeInteractive false /IncludeLayers false /IncludeProfiles false /MultimediaHandling /UseObjectSettings /Namespace [ (Adobe) (CreativeSuite) (2.0) ] /PDFXOutputIntentProfileSelector /DocumentCMYK /PreserveEditing true /UntaggedCMYKHandling /LeaveUntagged /UntaggedRGBHandling /UseDocumentProfile /UseDocumentBleed false >> ]>> setdistillerparams> setpagedevice



















dru[tvo maseljoni – spas za srbiju pprvog. prilikom odlaska iz rodnog kru{evca, narod ju je...

Documents