dr ljubomir durkovic jaksic njegos i lovcen

Dr Qubomir Durkovi}-Jak{i}

WEGO[ I LOV]EN


WEGO[ I LOV]EN

Izvr{ni izdava~:ITP „UNIREKS”, Podgorica

Za izdava~aJanko Brajkovi},

direktor i odgovorni urednik

Izdava~

SVETIGORA, Cetiwe

UrednikProtojerej Radomir Nik~evi}

Kompjuterska i likovna obradaMiomir Kra~kovi}

[tampaGPP „Grafi~ar”, U`ice

Tira`1000

BIBLIOTEKA POSEBNA IZDAWA

DDrr QQuubboommiirr DDuurrkkoovvii}}-JJaakk{{ii}}

WWEGEGOO[ [ I I

LLOOV]ENV]EN

Priredio: Komnen Be}irovi}

Podgorica,2006.


Ro|en 1907 u Vrelima u podno`ju Durmitora, umro1997 u Beogradu. Po~iva, po svojoj `eqi, u porti manasti-ra Divostina, pored Kragujevca.

Snimio Komnen Be}irovi}po~etkom 70-ih u Parizu

Wego{eva kapela na Lov}enu, rad slikara Mihaila-Mila Vrbice 1902.

- 7 -

PREDGOVOR

WWego{, koji je roðen pod Lov}enom u Katunskoj nahiji,za koju je u pesmi Nahije rekao: „Ti si mati srpske Go-re Crne”, napisao je pesmu o poeti na Gori, ustvari o

sebi na Lov}enu:

Ko je ono na visokom brdu -popeo se na krutoj litici,smjelo sio na visinu strašnui veseli sa we pogled baca,put pu~ine mora kipu}ega,gledi more kâ se uzquqalo,kâ valovi za valovma tr~e,stewu isti sa u`asnom hukompo prostoru nemirne ravnine,ustra{eni Eolovim bi~emlome svoju silu neprestanoo okru`ne skale i bregove?Taj ti isti bistro oko ba~aput prestola svemogu}eg Tvorca, pogledima tamu prosijecatê prekrila poqa poduranskakako muwa debele oblake.On svud o~i vesele okre}e, tra`i s wima, nikad ne prestaje,

veqa djela Tvorca velikoga da u pjesne slavu wemu poju,sa tim pitâ i veseli dušu.Ono ti je sin prirode - poet,tvorac mali najbliì Boèstvu;od drugije svije umni tvarion najbliè sa mogu}im Tvorcom ima svojstvo te ga sa wim zblià, jer on moè sazdati svjetove u idejam’ visokolete}im, kâno što ih Otac premogu}i djelom sazda i evo ih kaza.1

Taj poet-Wegoš je na Goru-Lov}en ~esto izlazio i sa weposmatrao Jadran kako wegovi valovi biju obalu. Na woj je,na svoju slavu Ðurðevdan, 1833, napisao kratku pesmu,kazav{i za sebe šta je po veri, patriotizmu, zavi~aju, pismu,jeziku, narodnosti i duhu:

Ime mi je vjeroqub,3

prezime mi rodoqub.4

Crnu Goru, rodnu grudu,5

kamen paše odasvudu.Srpski pišem i zborim,6

svakom gromko govorim:narodnost mi srbinskaum i duša slavjanska.7

Wegoš je od samog svog dolaska na vlast vodio borbe pro-tiv susednih Turaka, a i protiv zla doma}ega, izdajnika po-turica, rasrbqenika, kao i protiv austrijskih vlasti. Da bis Austrijom rešio pograni~ne sporove, zalagao se za razgra-ni~ewe radi ~ega je uspostavqena zajedni~ka komisija koja jena tome radila od 1837 godine. Prilikom tog razgrani~ava-wa pristao je na ustupawe prava, jurisdikcijskih i zemqiš-nih, manastira i crkava u Boki Kotorskoj samo da bi u imeCrne Gore, koja je i od Austrije smatrana turskom teritori-jom, on potpisao 1841, ugovor o uspostavqawu granice, ~imeje udario temeq budu}em priznawu nezavisnosti Crne Gore

Dr Qubomir Durkovi} - Jak{i}

- 8 -

1878, na Berlinskom kongresu, kada je ista granica premaAustriji priznata.

A da bi zaustavio austrijske daqe prohteve o osvajawuLov}ena, Wegoš je 1845, sazidao crkvu na Lov}enu, posve}e-nu Svetom Petru Cetiwskom, sebi za grob a Crnoj Gori gra-ni~ni beleg-simbol slobode prema Austriji.8 Ali Austrijanije to poštovala ve} je stalno èlela da Lov}en dobije nabilo koji na~in. Ta èqa joj se ostvarila u toku Prvog svet-skog rata kad su, krajem 1915, hrvatske i muslimanske, bosan-sko-hercegova~ke jedinice, pod komandom hrvatsko-austri-jskog generala Sarkoti}a, zauzele Lov}en i te{ko o{tetilecrkvu na wegovom vrhu. Idu}e godine, u avgustu mjesecu, be~-ka vlada, u nameri da oduzme Lov}enu karakter svesrpskogsvetili{ta, prinudila je mitropolita crnogorskog Mitro-fana Bana, da se izvr{i ekshumacija Wego{evih ostataka ida se snesu na Cetiwe. Tu su ostali sve do 1925 kad je, nasto-jawem Srpske Pravoslavne Crkve i kraqa Aleksandra, We-go{evog krvnog srodnika ro|enog pod Lov}enom, vladi~inazadu`bina na Lov}enu, na istom mjestu i u istom obliku,bila obnovqena, a Wego{ev prah u wu sve~ano vra}en, uzprisustvo kraqa i kraqice i najvi{ih crkvenih i svetovnihpredstavnika te uz op{te narodno slavqe.9

Meðutim, vlada Republike Crne Gore, uprkos ~iwenici{to je unela vrh Lov}ena sa Wego{evom kapelom u grb Repu-blike, pokrenula je, po~etkom 50-ih, ideju da se gradi novispomenik na Lov}enu, ali u skladu sa vladaju}om ideologi-jom, bez religioznih obele`ja. Posao je predloèn, prekoonda{weg jugoslovenskog ambasadora u Va{ingtonu, Vladi-mira Popovi}a, rodom iz Br~ela, vajaru Ivanu Me{trovi}u,koji je za vreme Drugog svetskog rata, po odobrewu AntePaveli}a, legalno napustio Hrvatsku i nastanio se u Ame-rici. Kao {to se vidi iz prepiske, vo|ene 1952-1953, izme|uVladimira Popovi}a i Ivana Me{trovi}a,10 ovaj je taj pred-log utoliko jedva do~ekao {to je odavno imao pretenzija naLov}en. Osim tih pisama, o angaòvawu Vladimira Popovi-}a, ina~e prohrvatski nastrojenog,11 za podizawe mauzoleja naLov}enu svjedo~i sin Ivana Me{trovi}a, Mate Me{trovi}.On se 1971, sreo u Dubrovniku sa tada ve} penzionisanim

WEGO[ I LOV]EN

- 9 -

Popovi}em, da bi idu}e godine objavio razgovor koji je tomprilikom imao sa wim. Tu, izme|u ostalog, stoji: „Poznavaosam ga (V. Popovi}a) od ranije kada je bio u stalnom kontak-tu s mojim pok. ocem Ivanom Meštrovi}em u vezi s podiza-wem Wegoševog spomenika na Lov}enu”.12 Iako je Me{tro-vi} bio emigrant, uz to prousta{ki nastrojen, pada u o~i uprepisci izme|u Popovi}a i Me{trovi}a, velika snishod-qivost Titovog diplomate i wegovo odu{evqewe idejomnovog spomenika na Lov}enu po zamisli hrvatskog vajara.

Druga zna~ajna politi~ka li~nost koja je tada ispoqilasli~no odu{evqewe, bio je Milovan \ilas, koji }e ubrzopasti u te{ku nemilost reìma u koji je bio sebe nepo{ted-no ugradio. On se u svojoj kwizi o Wego{u na nema~komjeziku, pisanoj 1957-1959, u zatvoru u Sremskoj Mitrovici,izraàva krajwe panegiri~no o Me{trovi}evom spomenikuWego{u: taj spomenik navodno nastavqa vrh Lov}ena, spajaWego{a sa planinom, daje viziju vlastitog doba, urezujeWego{evu poeziju u skulpturu kako bi je svet uvek mogaodràti pred o~ima, itd., itd.13 Me|utim, \ilas, nekih deset-dvanaest godina kasnije, kao da izlazi iz tog bunila pa se upismu od 8 marta 1971, upu}enom Komnenu Be}irovi}u, kojimu je traìo da se povodom velike polemike koja se diglaoko Lov}ena, oglasi u zapadnoj {tampi, izraàva sasvimsuprotno. On veli da je pohvalu Me{trovi}u pisao u vremekad je javni ìvot bio prigu{en, da je ru{ewe crkvice naLov}enu naopak i bezuman posao, iako se deklari{e kaoveliki Me{trovi}ev po{tovalac, da se nije jo{ oglasiokako ne bi u o~ima Hrvata ispao kao srpski nacionalista, itome sli~no.14 Isto tako \ilas je iz srpskog izdawa svojekwige o Wego{u, objavqene 1988, izbacio svoju pohvaluMe{trovi}u.15

Uprkos op{tem otporu koju je izazvala ideja da se ru{ipostoje}i spomenik na Lov}enu i na wemu gradi drugi pozamisli Me{trovi}a, ta ideja je stala da se sprovodi u delo,posebno posle susreta izme|u Josipa Broza i Ivana Me{tro-vi}a 1959 na Brionima. Izgleda da je odlu~uju}i momenat zato bila Brozova poseta Cetiwu 1968, nakon ~ega je usledilaodluka Skup{tine op{tine Cetiwe da se ukloni Wego{eva


- 10 -

zadu`bina sa Lov}ena i na wenom mestu podigne mauzolej.Cetiwski odbornici na ~elu sa Petrom Tomanovi}em su senavodno pozvali na odluku vlade Crne Gore iz 1952, koju dosada niko nije video. Svi otpori tom vandalskom projektu,kako u zemqi tako i vani, bili su uzaludni, po{to se u wegatotalno ukqu~ila dràva politi~ki, propagandno i finan-sijski. Radovi na ru{ewu kapele i zaravwivawu Jezerskogvrha otpo~eli su 1970, da bi trajali ~etiri godine i zavr-{ili otvarawem mauzoleja krajem jula 1974.

Ipak Cetiwska mitropolija se suprotstavila ovom po-duhvatu tu`bom Ustavnom sudu Jugoslavije protiv RepublikeCrne Gore, opunomo}iv{i advokate Jevta Popovi}a iz Nik-ši}a, Slobodana Suboti}a, Veqka Kova~evi}a i Nikolu Ra-dovi}a iz Beograda, i zamoliv{i mene da pripremim isto-rijske dokaze o Wegošu i wegovoj crkvi na Lov}enu. Spor jevoðen oko toga da se Wegoševa zadu`bina na Lov}enu neruši i iz we ne iznose Wegoševe kosti, a pošto je to 1972,uraðeno, da se ponovo obnovi Wegoševa crkva i da se u wuvrate wegove kosti. Za vreme toga sudskog spora ja sam 1971,objavio obimnu kwigu Wegoš i Lov}en. Meðutim, Ustavnisud Jugoslavije na ~elu sa Blaòm Jovanovi}em je tu`buMitropolije vratio Ustavnom sudu Crne Gore koji je presu-dio da se kapela ru{i a podiè mauzolej.

Ova moja druga kwiga Wegoš i Lov}en dopuwava novomgradwom i dokumentima, istoriju Wegoševe zadu`bine naLov}enu zakqu~no s obnovom 1925. To }e korisno posluìtiprilikom wenog budu}eg ponovnog obnavqawa na istom mestua prema postoje}im originalnim planovima iz vremena weneprve obnove, koji se ovde publikuju. Time }e se ostvariti nesamo Wegoševa èqa ve} i zahtevi mnogih naših doma}ihrodoquba, ali i onih koji ìve van granica Jugoslavije, odkojih ovde isti~em kwièvnika Komnena Be}irovi}a iz Pa-riza, koji je pitawu Lov}ena dao me|unarodne razmjere. Ina-~e, planiram da objavim posebnu kwigu i o sudbini Wegoševezadu`bine na Lov}enu posle 1925 godine. Ona }e sadràti bo-gatu graðu o pripremama za rušewe pomenute Wegoševe cr-kve, o otporima tome rušewu, kao i o voðewu spora na sudu uvezi s izvršewem ovog necivilizacijskog ~ina.

- 11 -

WEGO[ I LOV]EN

Otvarawem pitawa Lov}ena, nakon sedamnaest godina }u-tawa, upravo Slovom o Lov}enu Komnena Be}irovi}a u NIN-uod 10 decembra 1989, i mno{tvom napisa koji su usledili,digao se u srpskom javnom mwewu veliki val za povratakWego{eve kapele na Lov}en. âk je u tu svrhu, 24 oktobra1990 u Podgorici, stvoren Pokreta~ki odbor od uglednihli~nosti iz raznih oblasti na{eg kulturnog ìvota. Za kra-tko vreme taj Odbor je razvio tako ìvu delatnost da bipoduhvat povratka kapele na Lov}en ve} verovatno bio ost-varen, da raspad Jugoslavije, ~iji su glavni vinovnici biliHrvati, a zatim ratovi koji su usledili, nisu to onemogu}i-li. Preostaje nam da sve ~inimo da se lov}ensko kandilo unama ne utuli, pre no {to se jednog dana opet na Lov}enu neu`dije.

U Beogradu, 20 januara 1994.

Napomene:

1) Petar ÀÀ Petrovi} Wego{, Pjesme, Beograd, 1982, 56-57.2) Dr Qubomir Durkovi}-Jak{i}, Episkop uì~ki Ni}ifor i mladiWego{, Kraqevo, 1980, 50-51.3) Ime Wego{evo u kalu|erstvu Petar simboli~ki ozna~ava veru~vrstu kao kamen (po Mateju, glava HÁÀ, 18-19).4) Wego{ je iz porodice Petrovi}a, koja je od 1697, davala Crnoj Goriupravqa~e-vladike do 1851, a od tada do 1918, svetovne vladare.5) Za Wego{a je Crna Gora rodna gruda-zavi~aj.6) Wego{ je pisao srpskom predvukovskom }irilicom i govorio jesrpskim jezikom - ijekav{tinom.7) Wego{ kao vladika-vladar i kao pesnik, u svim postupcima i rad-wama nastojao je da istakne da je po narodnosti Srbin, a po duhuSloven.8) Lubomir Durkowicz-Jakszicz, Petar ÀÀ Petrovi} Njego{ (1830-1851), Warszawa, 1938, 103-108; Petar ÀÀ Petrovi} Wego{, Pisma,1953. À, 257-311.9) Dr Qubomir Durkovi}-Jak{i}, Wego{ i Lov}en, Beograd, 1971.


- 12 -

10) Videti Sumrak Lov}ena - dokumenti i prilozi o sudbiniWego{eve kapele na Lov}enu 1845-1971, „Umetnost”, br. 27/28, juli-novembar 1971, Beograd, str. 36, 41-46. Drugo fototipsko izdaweEparhije banatske 1989.11) Gojko Polovina, Se}awa, Beograd, 1988, 10 i daqe.12) Hrvatski glas, 1/14. juna, 1972, Kanada.

13) M. \ilas, Njego{ oder Dichter zwischen Kirche und Staat, Wien,1968, 483-484.

14) Videti Zemqaci o Wego{evoj kapeli, nedeqnik „Intervju” od 30marta 1990, str. 21-23; ponovqeno u specijalnom izdawu „Intervjua”posve}enom Lov}enu, pod naslovom Lov}en voskrese! od 8 aprila 1990,Beograd, str. 41-43.15) M. \ilas, Wego{, Pjesnik, vladar, vladika, Beograd, 1988, 581-582.

- 13 -

WEGO[ I LOV]EN


- 14 -

WEGO[ I LOV]EN PRVOG SVETSKOG RATA*

UUvreme najviše rasplamsanog nastojawa da se sa~uva od

rušewa Wegoševe crkve na Lov}enu, u kome su u~estvo-vali istaknuti postojani srpski rodoqubi, Mora~anin

Komnen Be}irovi}, srpski intelektualac u Parizu, koji sesada zalaè za o~uvawe od zlih udesa reke i manastira Mora-~e. Pošto je 1971 objavqena moja kwiga Wegoš i Lov}en, ukojoj je prikazana istorija i sudbina Wegoševe crkve naLov}enu, na moj predlog Komnen Be}irovi} je otputovao uBe~, jer ja nisam bio u mogu}nosti, da mi pronaðe u arhivi-ma, Dvorskom i Dràvnom, dodatne podatke sa kojima bih mo-gao dopuniti ili ispraviti svoju kwigu. Be}irovi} je naðe-nu graðu u arhivima i u zaostavštini feld-maršala Herma-na Keveša, kao i onu u posedu wegovog sina barona dr-a fi-lozofije Geze Keveša,1 o svom trošku fotokopirao ili fo-tografisao i poslao mi, zašto sam mu prijateqski zahvalanza ovu pomo}. Sve ono što od toga bude koriš}eno u ovom ra-du bi}e na svom mestu ozna~eno gde se nalazi, ~ime èlim dadoprinesem boqem osvetqavawu spornih problema: kako je izašto neprijateq vodio nemilosrdnu borbu za osvajawe Lov-

- 15 -

* Objavqeno, kao bro{ura, 1988, povodom 175-godi{wice Wego{evogro|ewa.

}ena, o prenošewu Wegoševih kostiju sa wega i kako jebrawen Lov}en.

1. Ispuwewe posledwe Wegoševe voqe

Wegoševa posledwa voqa bila je da se sahrani na Lov}e-nu, u Crkvi Svetog Petra Cetiwskog, koju je 1845 sam podi-gao.2 Kad je 19/31 oktobra 1851 umro, Crnogorci ga nisu sa-hranili na Lov}enu nego u Cetiwskom manastiru, jer je tadabilo veliko nevreme. Meðutim, to je uraðeno 1855 kada jeprenet na Lov}en i sve~ano sahrawen u wegovu zadu`binu. Otome se govori i u pesmi savremenika serdara Ðuka Sreda-novi}a pod naslovom Prijenos tijela vladike Petra ÀÀ sCetiwa na Lov}en (1855), koja glasi:

„Kad vladika Petar umiraše koji Crnom Gorom upravqaše, on mi strašne zavjete ~iwaše na senate i na vojevode, na serdare i na kapetane i na svoju bra}u Petrovi}e: „Na Lov}enu da me pogrebete na vršinu u bijelu crkvu,koju, no sam dao sagraditi,spomen stricu Petru Svetitequ,sagradio, zavjet u~inio.I zavjet je mene srce dalo,te sam s protom poša na planinu,proto jeste crkvu osnovao,a ja prvi kamen postavio,i tu Bogu jemstvo postavio,da se u wu moram pogrebnuti’.To izusti, skide kamilavku, preporu~i Bogu Crnogorce, i Danila nasqednika svoga, pak se Petar u postequ spusti, te on Bogu dade svoju dušu.

- 16 -


Šta je tada u palacu bilo gorke tu~e, velike `alosti, ridanija, pla~a i kukawa od viteza, od Crnogoraca, od wegova oca i matere, o tome vi ne}u spomiwati. Nego evo muke i nevoqe, jer to doba jesewa bijaše, devetnaestog oktobra mjeseca, kad ratuje zima s planinama,u planini tada snijeg naðe.Snijeg smete tada Crnogorce,ne mogoše zavjet ispuniti, ne mogoše, ali ne }edoše, a Danilo doma ne bijaše, no bijaše Be~u bjelome, te vladiku Petra saraniše u bijelu na Cetiwu crkvu, u grobnicu Petra Svetiteqa. Tu po~iva tri godine dana, kad se tre}a ispunila bila, ho}e Danil Petrovi}u kwa`e svome stricu zavjet da ispuni, da se nosi na Lov}en planinu, pa mu novi }ivot on na~ini, }ivot mu je kadifom pokrio, a zlatnom ga rizom prekriliopak okupi bra}u Crnogorce,svu gospodu i staru i mladu,tri hiqade i više bijaše,a pred wima trista sveštenika,svi u zlatne rize obu~eni.Sveštenici odoše u crkvuda svršuju svetu leturðiju,a ostali stoje u paradi,tu se ~ini veqa bogomoqaza Vladiku, za Petra Drugoga.Kad se sveta liturðija svrši,

WEGO[ I LOV]EN

- 17 -

sveštenici tadar ustadoše,pak crkovne barjake digoše,~asne krste i Evanðelije,sveti kov~eg, kosti Vladi~ine,tadar sveta zvona zazvoniše,i Vladiku iz Crkve izneše.U to stade zemqe tutwavinaod pušaka i od lubarada,od pjevawa ðaka i popova,pak se vojska sva tader okrenu,crnogorska gospoda izbrana,meðu wima kwaè sa kwagiwom,posrijedi idu sveštenici,nose kov~eg, ~ine molenija,i ostala crkovna pjenija,tako idu na Lov}en planinu.Iznesoše kosti Vladi~inena vršinu u bijelu crkvu,tu mi sveti kov~eg postaviše,dok se sveta liturðija svrši.Po svršetku, tadar sveštenicisveti kov~eg u raku spustiše,i pogrebne molitve svršiše,pak sidošo dole na Korita*i tu vequ ètvu u~iniše,i milome Bogu zafališe.Sam mi Danil dade Bogu fala,ðe ispuni Starcu zavjet svome.Tako Danil zavjete, ispuwa,Bog }e wemu srce ispuniti,tek se zdravo na Cetiwe vrati”.3

O Wegoševom zaveštawu ima jo{ jedan dokaz. To dajeIvan Mil~eti}, koji je bio na Lov}enu, i opisao ga. Onizmeðu ostalog saop{tava: „A s ju`ne strane ponosno (diè)svoju sedu glavu starac Lov}en - mons Libeaticus starih Rim-qana. Na vrh vrha bieli se u susjedstvu oblaka mala crkvica,grob slavnog pjesnika i vladike Petra Petrovi}a Wegoša.

- 18 -


On je u oporuci svojoj naloìo da ga tu zakopaju blizu rod-nog mu mjesta, na vršku brijega s koga mu pogled stiè dale-ko preko tiesnih granica malog Kwaèstva, ’Onamo, ’namoza brda ona!’ Tuj ga zakon piše. Gromovi se ro~e oko mirnogpjesnikova stana, i rietko koja godina mine da mu po kojastriela u pohode ne doðe”.4

2. Potraìvawa Austro-Ugarske da joj se ustupi Lov}en

O pokretawu ovog pitawa govori niz dokumenata. Dr Mi-hailo Gavrilovi}, srpski poslanik ia Cetiwu, u izveštaju„strogo poverqivom” od 21 decembra 1912, javio je NikoliPaši}u, predsedniku Ministarskog saveta i ministru ino-stranih dela Srbije, slede}e:

„Gospodine predsedni~e, general Mitar Martinovi} ba-vi se ovde ve} tri dana. Došao je pored ostalog i zato da seinformi{e o situaciji o kojoj je imao svakojake izveštajedok je bio u logoru. Kad je bio ju~e kod ruskog poslanika, ovajga je zapitao: „Kakvi su to pregovori koje vodi u LondonuMijuškovi} odnosno Lov}ena, o ~emu je izvešten iz Petro-grada, naime da je Miju{kovi} sam rekao ruskom ambasadoru,da je pregovorima s austrijskim ambasadorom i baronom Go-zlom odnosno Lov}ena kao kompenzaciji za Skadar, najzad daje Mijuškovi} govorio da Lov}en nema toliko zna~aja za Cr-nu Goru koliko za Italiju, jer bi Boka Kotorska s Lov}enompostala jedna od naja~ih luka ka svetu.

Martinovi} odgovori da ništa ne zna o tim pregovori-ma i da Mijuškovi} nema od Vlade upustvo da tako strašnustvar tretira. Odmah posle toga Martinovi} pozove mini-stre u sednicu i iznese razgovor s poslanikom. Bude re{enoda korporativno odu u Dvor i zatraè objašwewe od kraqa.Za svaku eventualnost napišu ostavku koju Martinovi} met-ne u xep.

Na wihovo pitawe kraq odgovori, da nije ovlastio Mi-juškovi}a da vodi onakve pregovore, ve} da je kao uzgred go-vorio pred wim, kako bi on, kraq, kad bi bio delegat, gledao

- 19 -

WEGO[ I LOV]EN

da isticawem pitawa o Lov}enu izazove surevwivost i boja-zan Italije i Rusije. Moè biti, dakle, da je Mijuškovi} iztih razgovora potezao pitawe o Lov}enu.

Najzad kraq preda Martinovi}u šifre, koje uvek stojekod kraqa, da potraì direktno objašwewe od Mijuškovi}a.

Trebalo je da Martinovi} otputuje danas, ali on je ostaoda sa~eka pomenuto objašwewe.

Za vreme ovog ozbiqnog razgovora, kraq je rekao da jepitawe o Lov}enu ne samo pitawe ìvota i nezavisnosti Cr-ne Gore, nego i pitawe wegove ~asti i pijeteta: na Lov}enuje grob jednog wegovog velikog pretka ~ije bi kosti trebalotada ’u jednom xaku’ da snese na Cetiwe!

Danas, kraq je govorio vrlo oštro protiv Austro-Ugar-ske, uveravaju}i svoje ministre da }e on ako do|e do rata sAustrijom, zadiviti svet: da }e vojsku povesti sam i bitili~no u prvom redu.

Rezultat ovih razgovora bio je da je kraq s mesta pozvaopretstavnike velikih sila i zamolio ih da jave svojim vla-dama da Crna Gora ne}e ustupiti autonomnoj Albaniji niSkadar niti jednu stopu zemqe koju je ve} zauzela. Kraq tvr-di da je izjavio austro-ugarskom otpravniku poslova, da jeiskqu~ena svaka posebna diskusija o gorwim pitawima saAustro-Ugarskom.

Dok je kraq ~inio ove izjave, ministri su ~ekali u ’oxak-lnji’. Posle ovoga je, u razgovoru preporu~io ministar fi-nansija da urgira preko mene, da se što pre pošqe iz Srbi-je pokloweno ìto, koje }e u Solunu prihvatiti gr~ki bro-dovi. Eventualnosti mogu doneti blokadu crnogorske obaleod strane austijske flote i onda treba biti snabdjeven hra-nom”.

Paši} je 27. decembra teku}e godine pro~itao ovaj iz-veštaj i zabeleìo: „Primio k znawu”,5 pa je 2 februara1913 javio Milenku Vesni}u, srpskom poslaniku u Parizu, atada zastupniku Srbije na konferenciji u Londonu, gde su sa-vezni~ke balkanske dràve potpisale sa Turskom ugovor omiru:

„Vest da se Skadar daje Albaniji a ne Crnoj Gori proizve-la je najgori utisak i javno mwewe ne moè da pojmi da se mo-

- 20 -


è Skadar dati Albaniji na osnovu rezona da treba stvoritiVeliku Albaniju da moè da ìvi, a ne dati ga Crnoj Gori naosnovu wenog rezona kad je Crna Gora triput mawa od Alba-nije koja se stvara i kada je Albanija primorska po~evši odSkadra pa do ispod Valone vrlo plodna i sa dve ètve.

Dati Skadar bez kona~nog rešewa Ðakovice zna~i pre-dati se Trojnom savezu na milost. Arbanasi likuju i sprema-ju se na nov ustanak. Wima se šaqe oru`je, munncija, pa ~aki topovi i novac di se biju protiv Srba i Grka.Umestoumirewa, mi idemo novim zapletkama na susret Ðakovici urukama Arnauta zna~i dati celo Kosovo Arnautima; miranema i ne moè ga biti. To ho}e Austrija i na to pristajuweni prijateqi. Pretwe trojnog sporazuma i wegovih pris-talica propada. Neodreðena sudbina Ðakovice drì sve unervozi i primorava Srbiju da stoji pod oru`jem. To ide uprilog i Crnoj Gori, koja ne misli primiti rešewe ambasa-dora.

Zlo prolazimo zato {to se drìmo Trojnog sporazuma.Nama je nu|ena cela Vardarska dolina sa Solunom samo dasmo pristali na carinsku uniju sa Austrijom, a Crna Goradobila bi Skadar i daqe do Mati samo da pristane na ustu-pawe jednog brega (ne Lov}ena ) na više Kotora .

Sve gubimo što nismo pristali na ponude i {to veruje-mo u solodarnost naših interesa sa Trojnim sporazumom.

Obnovite razloge i zamolite ambasadare prijateqskihnam sila da što pre reše pitawe Ðakovice, da u~ine kraj ne-izvesnosti i uznemirenosti. Ako pomo}i nema mi }emo zna-ti kako }emo morati”.6

Posle ovog, poslanik Gavrilovi}, je sa Cetiwa 7 marta1913 telegramom javio:

„^lanak Samouprave od subote u vezi ~lanka N. Fr. Prese,koja (je) sino} stigla, da je Vlada srpska obustavila slatipomo}, u~inila (je) ovde mu~an utisak.

Prošlog ponedeqnika na Rijeci kraq (je) govorio mini-strima o mogu}nosti sporazuma sa Austrijom, kojoj bi se da-lo obe}awe da se Lov}en ne}e utvrðivati i pravo da svakogmeseca ~ini inspekciju. Ranije na Grudi prestolonaslednik

WEGO[ I LOV]EN

- 21 -

Danilo (je) govorio o mogu}nosti sporazuma na osnovu ca-rinske unije”.

Pa{i} je istog dana odgovorio:„Vlada srpska obustavila (je) ekspediciju vojske za Ska-

dar. Javite poslaniku petrogradskom radi znawa: pro{logponedeqka na Rijeci kraq (je) govorio ministrima o moguno-stima sporazuma sa Austrijom, kojoj bi se dalo obe}awe, da seLov}en ne}e utvrðivati i pravo da svakog meseca ~ini ekspe-dicije. Na Grudi predstolonaslednik naslednik Danilo (je)govorio o mogu}nosti sporazuma na osnovu carinske unije’”.7

Uskoro iza toga, poslanik Gavrilovn} je telegrafirao17. marta 1913, izmeðu ostalog i ovo:

„Poslanik nema~ki re~e mi, kraq mu (je) govorio pover-qivo da }e za Crnu Goru, ako ne dobije Skadar, biti jedinispas sjediwewe sa Srbijom. Kraq ovo nesumqivo (je) govorionamerno da bi intrigirao Austro-Ugarsku. Nema~ki posla-nik re~e mi: ’Austro-Ugarska se najviše boji toga, ali ne}eulaziti u pogodbu na osnovu: Skadar za Lov}en, iako je kraqgotov na to, pošto se Austro-Ugarska ne boji Lov}ena u ru-kama Crne Gore’”.8

Ovde vaqa ista}i da je kraq Nikola 1913. bio odredioLazara Mijuškovi}a za finansijskog delegata u Beogradu.Prema izveštaju poslanika Gavrilovi}a sa Cetiwa 8. mar-ta, u instrukciji koju je Mijuškovi} dobio od kraqa Niko-le, bilo je naglašeno: „Kaì Paši}u i kraqu da nam dajuPrizren za prestonicu, treba da su energi~ni, kad imaju etoSkopqe”. Tada je Mijuškovi} govorio o svom mišqequ oujediwewu Srbije i Crne Gore: jedinstvo Srbije i Crne Go-re trebalo bi izvesti tako da ne doðe do sukoba sa Austro-Ugarskom koja ne bi trpela Srbiju na Lov}enu”.9 U vezi sovim zna~ajno je pisawe Mirka M. Mijuškovi}a u Politi-ci 31 oktobra 1932, u svom ~lanku pod naslovom Austrijatraì Lov}en za Skadar, koji se ovde daje u celini:

„îm je crnogorska vojska krenula za Skadar i kad smo gapo~eli opsedati pored Turske, kojoj smo objavili rat, našlismo na drugog neprijateqa još opasnijeg, da nam ometa ratneoperacije. Nije bila u pitawu Albanija radi we i radi Arba-nasa, nego Albanija koja }e stalno ugroàvati mir i poredak

- 22 -


u susedstvu pomo}u austrijskog novca i wene politi~ko-kato-li~ke propagande.

6 oktobra kraq Nikola krene sa ratišta i doðe na Ceti-we, gde se bavio samo nekoliko ~asova. Ali austrijski posla-nik, baron Gizl, i za tako kratko vreme sazna za kraqev do-lazak i upotrebi priliku da se preko deùrnog aðutantaprijavi za audijenciju radi jednog saopštewa. Kraq ga nijeprimio nego mu je poru~io da se odmah na ratište vra}a, alida }e mu poslati nekoga iz svoje okoline kome, moè kazationo što je hteo wemu da saop{ti.

Kad se kraq povratio pozove k sebi g. Lazara Miju{ko-vi}a i re~e mu zbog ~ega ga je zvao. Mijuškovi}u je bilo neo-bjašwivo zašto kraq nije primio Gizla kad je znao kolikaje wegova qubopitqivost, pa ga zapita: ’Zašto ga nijesteprimili, Gospodaru, mo`da bi on više rekao vama nego meniili kome drugom?’ - ’Nešto me sjenilo (taklo), Bawo /tako jezvao Mijuškovi}a/, nego uzmi moj automobil pa trkni naCetiwe!’ - odgovori kraq.

Miju{kovi} odmah krene na Cetiwe i uputi se pravo uaustrijsku legaciju, gde mu je Gizl, bez ikakvih okolišawarekao ovo: ’Ovo što vam govorim, govorim u ime svaje vlade.Vi opsedate Skadar i znate da mi tamo imamo naše škole,crkve i tolike druge interese. Sledstveno tome, ne moèmonikako dopustiti, da se to ruši, pa vam predlaèmo ovaj spo-razum: ’da Crna Gora neutrališe Lov}en i vrhove oko Boketako, da naša flota moè sigurno stajati u Tivtu i u osta-lom delu zaliva. Podvla~im: ne traìmo da je Lov}en naš,nego samo da se ne moè naoruàvati i utvrðivati kako nebi ugroàvao našu flotu a, kao kompenzaciju za to, mi }emobiti vaši advokati za Skadar’.

’Molim vas, rekao je daqe baron Gizl, vi ovo izvolite sa-opštiti w. v. kraqu bez daqeg objašwavawa’. Pozdravi se irasta{e se.

G. Mijuškovi} se odmah vratio i saopštio kraqu od re-~i do re~i ono što mu je baron Gizl rekao.

’Rekoh li ti, moj Bawo, da me je nešto sjewalo, zato ga ni-jesam primio. Predosje}ao sam da mi ništa dobro ne donosi,pa sam htio da sebi ostavim vremena za razmišqawe kako }u

WEGO[ I LOV]EN

- 23 -

mu odgovoriti. Dobro si mu odgovorio; to }u mu i ja re}i, aliupamti da }e biti, na našu vequ àlost, onako kako on kaè’.

Posle toga navede mu jedan primer iz prošlog crnogor-sko-turskog rata. „Kad sam bio s vojskom na Krstacu u Herce-govini, baron Temeq, koji me je ovuda uzastopce pratio, re-kao mi je: ’Ne idite daqe, Gospodaru, ovo }e biti granicaizmeðu Crne Gore i Hercegovine, ina~e }ete gubiti qudebez ikakve koristi’. Nijesam ga poslušao; ali je bilo onakokako je on rekao, jer su ve} ranije Austrija i Rusija to bileutana~ile; i ja o tome nijesam ništa znao. I ovo }e, bojim se,biti isto kao i ono’. Wegovo se pretkazawe ispunilo”.

I be~ka dokumenta potzrðuju da je ve} u po~etku balkan-skog rata Austro-Ugarska pokretala pitawe Lov}ena. Onase slagala da Crna Gora uðe u deo Pqevaqskog sanxaka: Gusi-we-Berane, s tim da se isprave granice na Lov}enu i Sanxakuu korist wenu: „Ispravka granice na Lov}enu pove}ala bina{u vojni~ku prete`nost, a pomerawe na{e carinske gra-nice prema istoku Sanxaka spre~ila bi realizovawe veli-kih èqa”.10

3. Pad Lov}ena 1916

„Što se crnim zadoji ðavolomobešta se wemu dovijeka”.

(Gorski vijenac, stih 685-686)

Iz pisma Komnena Be}irovi}a, pisanog mi iz Pariza 28oktobra/10 novembra 1971, saznaje se da mu je dr Geza Keveš,istori~ar i bivši kustos u Vojnom muzeju u Be~u, star 75 go-dina, pri~ao o svom u~eš}u, kao kadet u artiqeriji, prili-kom bitke za Lov}en, da je ostao u Crnoj Gori do marta 1916,i tada s ocem otišao na italijanski front. On je poznavaomnoge visoke li~nosti, naro~ite one koje su imale vezu saratom protiv Crne Gore i docnije upravqale wom.

Prema wegovom kazivawu, general Keveš je, posle osva-jawa Beograda 1915, u svojstvu komandanta Tre}e armije pre-

- 24 -


ko Aranðelovca, Gorweg Milanovca i â~ka došao u Sara-jevo 17/30 decembra 1916, gde ga je na stanici do~ekao „veli-kom paradom i po~astima general Sarkoti}, guverner Bosnei Hercegovine”. îm je genaral Keveš sišao sa voza, po~eoje da vi~e na Sarkoti}a, kome je u to vreme bio predpodstav-qeni, „govore}i da on ide na Lov}en i Crnu Goru, da su wego-va kretawa tajna, a guvernor ga do~ekuje s paradom. Sarkoti}se pravdao da je narod hteo da tako do~eka pobednika”.

Sarkoti}evi Bošwaci ušli su u sastav Tre}e armije, ikrenuli na Lov}en, jedni preko Boke Kotorske, a drugi pre-ko Hercegovine. Dr Keveš je napomenuo da Sarkoti}, nijeu~estvovao u bici za Lov}en, „nego je traìo od glavnoko-manduju}eg, i wemu samom predlagao, da bitku posmatra dvo-gledom sa jednog austrijskog bojnog broda iz Boke Kotor-ske”, Oficiri su iz štaba generala Keveša „našli to po-malo smešno”. Sam general Keveš je pratio borbe iz glav-nog centra operacija, koji je tada bio u Sarajevu, jer je on ko-mandovao i trupama koje su nadirale ka Mojkovcu i Tari.

Po dr-u Kevešu, glavnina snaga koje su u~estvovale u bi-ci za Lov}en sastojale su se od Sarkoti}eve armee-gruppe iDevetnaestog korpusa, u ~ijem je sastavu bila generala Vik-tora Vebera êtrdesetsedma pešadijska divizija i artiqe-riska brigada pod komandom pukovnika Portenšlaga. Ko-mandant korpusa je bio general Ignac Trolman, koji je sa Ve-berom bio odlikovan krstom Marije Terezije. Kasnije suSarkoti} i Trolman traìli od cara Karla titulu von Lov-}en. Car je po tom pitawu zatraìo mišqewe od generalaKeveša, i kada se ovaj sloìo, Sarkoti}u je dodeqena titu-la von Lov}en, a Trolmanu von Lov}enberg.

Posle pada Lov}ena, u Be~u je po~ela da se stvara ikono-grafija oko Lov}ena, pravqene su medaqe i zna~ke za obele-àvawe ove bitke, Vlada je uputila umetnika da izradi sli-ku Lov}ena, na kojoj je prikazan wegov masiv sa prevojima iserpentinama, ali bez crkve na vrhu. Sam general Keveš na-ru~io je medaqu, na kojoj je na prvoj strani wegov lik sa nat-pisom okolo: „Generaloberst Hermann Kövess von Kövesshazakomdt. der 3. Armee”, polu levo: „1916 Iwangorod 13/8 1919”,desno: „Belgrad 9 oktobar 1915”, a u poqu levo ime umetnika:

- 25 -

WEGO[ I LOV]EN

„O. Thiede”. Na drugoj strani prikazan je Lov}en, Kotor i uZalivu ratna mornarica, u otse~ku: „Lov}en 11. Januar1916”, a ispod toga: „K. F. A”.11 General Keveš je bio naru~iojo{ jednu sli~nu medaqu, ali je ostala nedovr{ena jer jeumetnik Schwertenr naglo umro. Na woj se vidi generalovlik, a druga strana je prazna. Izra|ena je i jedna velika sli-ka, na kojoj je prikazan general Keveš sa svojim štabom uKotoru posle pada Crne Gore, na kojoj se vidi i Sarkoti}, au pozadini karta Crne Gore. Ova slika se nalazi u be~komVojnom muzeju. Kod dr-a Keveša se nalazi i prepis depešekraqa Nikole upu}ene Frawu Josifu, poslate preko genera-la Keveša, i koja je kod nas objavqena 1921 godine.12

Još 10 novembra 1915, Srbija je bila obaveštena da }e Au-stro-Ugarska zaposesti Lov}en.13 I zaista, pod komandom ge-nerala Hermana Keveša Tre}a armija krenula je iz Beogradana Crnu Goru. U sastavu wenom bio je Devetnaesti korpus ko-jim je komandovao Ignac Trolman, u ~ijem sastavu bio je iêtrdesetsedmi pešadinski puk pod komandom Viktora Vebe-ra. Keveš je tada primio zapovedni{tvo na celom frontu odPrizrena do Kotora, i pod wegovu komandu ukqu~ene su jedi-nice kojima je komandovao Sarkoti}. Plan o napadu na Lov}enizradili su Sarkoti} i Veber. Prema tome planu trebalo jenapadnuti Lov}en putem Cetiwe-Kuk preko Srdara brda. Saovim planom sloìo se i Keveš, pa je doneta odluka da napadpo~ne 26 decembra 1915/9 januara 1916 godine. Posle toga jeKeveš oti{ao za Sarajevo.

Tako je, pod komandom Trolmana u odlu~uju}i boj krenuoDevetnaesti korpus od 33 bataqona sa 20 brdskih topova. SaZapada ga je podràvala flota, a sa istoka Osmi korpus podkomandom [ojhon{tula: time su Crnogorci bili zaokruè-ni. Dok je od strane Kotora pešadija napredovala, dotle jeêtrdesetsedmi pešadinski puk naišao na jak otpor. Sarko-ti} je samo prvog dana posmatrao borbe sa broda, pa je i onotišao u Sarajevo, navodno zbog poslova u Zemaqskoj vladi.Na kraju, u borbi êtrdesetsedmi pešadinski puk uspeo je daosvoji kqu~ni poloàj Solar, nanev{i Crnogorcima velikegubitke u qudstvu i oru`ju. Idu}eg dana, brigada Terk Devet-naestog korpusa krenula je na Lov}en, a otpor Crnogoraca

- 26 -


slomqen je vatrom topova sa brodova. Tada umorni Crnogor-ci nisu vi{e mogli izvršiti protivnapad.

Sutradan, tj. 29 decembra 1915/11, januara 1916, crnogor-ske snage napustile su grani~ne visove. Kada je posle toga^etrdesetsedmi pešadijski puk ulazio u Cetiwe, stigla jeod crnogorske Vlade i kraqa Nikole molba da se uspostavišestodnevno primirje radi pregovora o miru.14

U borbi na zauze}u Lov}ena imali su zasluge vi{e wih,pa i Sarkoti} sa svojim muslimanima, što mu je i car Frawapriznao dodelivši mu pred smrt baronsku titulu.15 Povodomosvojewa Lov}ena posvetio mu je pesmu Ivan Trtaw, koja jeobjavqena pod naslovom Osvojitequ Lov}ena, gen. vojsko-voði dr-u Stjepanu pl. Sarkoti}u, 13/26 maja 1916 u Zagrebuu listu Hrvatska, organa „stranke prava za sve hrvatskezemqe”. Pesma glasi:

“Sokole sivi!...Imasmo qudi,imasmo povjst pravih junakaumom i ma~em... Nit’ udes quti,niti im spomen prekrila raka, a za wih danas i tvoja slava s gusala roda svuda ozvawava.

Junak ti Hrvat ponosom poje,s juna{tva tvoga prepunan sre}e,uz prve borce od krvi svoje na piedestal i tebe me}e, Hrvatska tebe wihala majka, ponosni s tog su tvoji Hrvati!

Da, ti Hrvat, Lov}en to zbori, Termopil ovaj qutih megdana, odakle tvoja slava sad u~i na udes sviju zlogukih vrana, ko klasje kosa tvoja je šaka srušila ovog gordog junaka...Hrvati zato hvalu ti kli~u, hosna pjeva Dukqanin svaki, u grudim nade nove im ni~u

- 27 -

WEGO[ I LOV]EN

na boqi ìvot, ponosni, laki; satro si glavu gladnoj a`daji, slobodu dao zetskoj domaji!

Ni Cezar nisi, ni Aleksadar,ni Osman mo}ni, ni Bonaparte,što silnom vojskom mienat je kadarnaroda malih domova karte,Zrinovi} ti si, što dom i kraqabraniš i ~uvaš od zmajskih raqa!

Olimpa liru skinut bih htio, dostojno da te slaviti mogu,jer glavu ti si dušmanu svio,rad kog sam suzu prolio mnogu;osiwak ovaj vje~nog nemira, korito sad presahlog vira.

Sokole sivi!... Genij Hrvata iskrenu hvalu sada ti šaqe: Hrvatska krunu od suhog zlata Hrvatskoj majci sjat’ i daqe!... Hvala ti, lane, juna~ka hvala od svih Hrvata s mora i àla!”

Taj isti Trtaw je 25 novembra/8 decembra 1918, posle po-bede srpske vojske, posle progawawa Sarkoti}a, tog osvo-jiteqa Lov}ena, i ujediwewa, objavio u zagreba~kim Ilustro-vanim novinama pesmu pod naslovom Hrvat bratu Srbinu,koja glasi:

Ja ne mrzim tebe, brate,kleveta to bješe pusta,ja bih dao ìvot za tei zalogaj zadwi usta!

Tvoja radost jest i moja,tvoja tuga i moja je,tvoja suza, bez pokoja i na mom se oku sjaje!

- 28 -


I ja mrzim iz dna duše sve tuðince, sve grobare, što nam sre}u doma guše, što su`anstvu izme}are...

Dom ih primi, dom naš jadni, s brda, s dola, sa svih strana, kad su bosi, goli, gladni ovdje našli topla stana...

A za hvalu? ... [uti, šuti! tek jakrepi iz tamnica znadu naš taj udes quti, cikli dar nam od tuðinca!

Al’ im pakost vje zaludu! pu~e kamen s našeg groba, pu~e ko na zadwem sudu, nema više bjednog roba!

Svaki Hrvat sad Srbiiuna grud pada ko brat pravi,što je bilo, sve to minui bezdanoj zaboravi!

Suzam nam je ve}e dosta namo~ena `i}a kwiga, jedno samo nam osta: jedan dom i jedna briga!

Hrvat Srbu brat je mio Srbin wemu uzdah ~isti: pjevo, plako, gje ko bio nek su nam puti isti!

Nek procvate dom nam sveti, isti Srbu i Hrvatu, dosad ko Hrist razapeti, sad budimo bratac bratu! “

- 29 -

WEGO[ I LOV]EN

I na kraju, Trtaw se vra}a prvobitnom mišqewu, pa pe-smu Qubi ma~, sa~iwenu 1925, objavquje u zagreba~kom Hrvat-skom pravu, glavnom organu Hrvatske stranke prava, koji jeutemeqio Ante Star~evi}, ~iji su sledbenici usta{i, kojima~evima svojih o~eva toliko su zla Srbima naneli uposledwem ratu. Ova pesma Trtwa glasi:

“Qubi ma~ mi ve} odavno u zape}ku zarðao,uz koga mi otac slavnoza Hrvatsku vojevao,a kad je na ~as smrti, pod proklestvom meni dao.

Evo sinko, ma~ ti quti,ne boj ga se, drug je vjeran,ne}e dati podignuti,makar paklom bio tjeran,samo qudski wim ti kosi,bit’ }e odkos neizmjerni.

Uza w budi ko lav sna`ni, vje~an ~uvar pravde svete, neka vide sveci la`ni, neka vide vra`je ~ete, `edna borbe i osvete.

Uz w ~ekaj uvijek spreman, kao na pir krasne qube, dok ne doðe zeman, dokle trubqe ne zatrube, da se Hrvat za dom bori, da se bra}a u boj snube.

A kad doðe ~as taj zlatni, pripaši ga protiv vraga,pa osveti sa Hrvati, Hrvatsku ti majku dragu. Kreneš vjerom. Proklet bio! I tu pusti dušu blagu...


- 30 -

A taj ma~ mi vazda hrða,i bez boja i bez prava.Ja sam proklet - ja sam hrða!izdajica ja Hrvata.Ja tek pla~em. Ta gdje ma~a,kukavica da se hvata!”

4. General Sarkoti}, „osvojiteq Lov}ena”

Stjepan baron Sarkoti} fon Lov}en, za vreme same bor-be za osvajawe Lov}ena je o~ekivao u Sarajevu wen ishod, alipobrao je wene najve}e lovorike, jer je bio ~ovek koji jeodavno radio za ciqeve osvaja~ke Austro-Ugarske. On se ro-dio 1858 od oca u~iteqa u selu Sincu kod Oto~ca. Godine1879 završio je vojnu akademiju. Odràvao je dobre veze saŠtrosmajerom, kome je poveravao politi~ke poslove, o ~emuje negde pre 1928 pisao u listu Die Chöne Zunnte, kako mu jeŠtrosmajer rekao da se razo~arao na Srbe.16

Slu`bovao je u okupiranoj Bosni i Hercegovini, i ista-kao se u ugušivawu ustanika hercegova~ko-bokeqskih, 1882.godine.17 Posle toga je unapreðivan, postav{i 1911 feldmar-šalajtnant. Kada je izbio prvi svetski rat 1914, Sarkoti} jeiz Zagreba „sa svojom hrvatskom ’Vra`jom divizijom’ krenuona srpsko ratište.18 Ustvari, on je vodio ugarsko-hrvatskedomobranske trupe, i sa êtrdesetdrugom domobranskom di-vizijom, u~estvovao je u okupaciji Ma~ve, u kojoj su izvršenine~uveni zlo~ini nad srpskim ìvqem i wihovom imovi-nom.19

Tada je bio naimenovan za guvernera okupirane zemqe uSrbiji, ali pošto su austrougarske trupe bile potu~ene iproterane, Sarkoti} je pozvan u Be~ i, ve} u decembru 1914,naimenovan je za generalnog guvernera Bosne i Hercegovinei komandanta trupa u Bosni, Hercegovini i Dalmaciji. Tetrupe su 1916 dejstvovale protiv Crne Gore,20 na prvom mestuoko zauze}a Lov}ena i kapitulacije ove dràve,21 O tome sesada dosta zna, kao i Sarkoti}evom teroru u Crnoj Gori od

- 31 -

WEGO[ I LOV]EN

aprila 1918,22 posebno o ugu{ivawu u krvi 1918 ustanka mor-nara u Boki Kotorskoj.23

Sarkoti} je na sastanku generala maja 1917 u Sarajevu po-kušao da se dogovori kako rešiti jugoslovensko pitawe, ka-da su davani predlozi da se Crna Gora pripoji Bosni i Her-cegovini, a Srbija Austriji, Grof Stefan Burian, ministarinostranih dela 1915-1916, u vezi diskusija o izvr{ewu anek-sije osvojenih krajeva, koji i kome da se prikqu~e, Austrijiili Ma|arskoj, javio je Konradu: „Crnu Goru uistinu kaneo{i{ati: i na Lov}enu, i na obali, i u Albaniji, i na sjever-noj granici”,24 dok je sam Sarkoti} 1918 radio na spasavawuAustro-Ugarske, uporno tvrde}i da Srbi i Hrvati nisu jedannarod.25

Za vreme raspada Austro-Ugarske, Sarkoti} ispred srp-ske vojske je napustio Sarajevo, pra}en jednom maðarskom je-dinicom, i preko Slavonskog Broda stigao vozom u Zagreb.Hapšeni i progoweni Bosanci i Dalmatinci koji su se zade-sili u Zagrebu pokušali su da ga lin~uju, ali su ga spasilipredstavnici Narodnog vije}a, u ~emu je u~estvovao i Vladi-mir ]orovi}, koji je kao sekretar sarajevske „Prosvjete”bio u Bawalu~kom procesu osuðen na 8 godina. Sa stanice od-veden je u hotel „Palac”, gde ga je ~uvala stra`a srpske voj-ske, a zatim je po odluci Narodnog vije}a otputovao u Be~,gde je do 1923 primao jugoslovensku penziju kao general. Ta-da mu je oduzeta, jer je bio razvio veliku borbu protiv Jugo-slavije, i posle je primio austrijsko podanstvo a kasnije inema~ko.26

Sarkoti}, koji je sa svima govorio samo nema~ki, a wegovsin Ervin nije ne znao srpsko-hravatski i u svemu je bio Ne-mac,27 nije se mogao pomiriti sa raspadom Austro-Ugarske,pa je, uz podršku austrijskih, italijanskih i drugih revan-šisti~kih snaga poveo u Be~u borbu protivu Jugoslavije. Sahravatskim emigrantima osnovao je Hrvatski klub, kome jebio na ~elu, kao predsednik, Ivo Frank, sin Josifa Franka,u kome su bili ukqu~eni i bivši austrijski oficiri. Svi suoni radili na odvajawu Hrvatske i wenom proglašavawu zanezavisnu dr`avu. Docnije, na toj ideji, radio i Ante Pave-li}.28 Sarkoti} je nastojao jo{ 1919 da izvrši prevrat u Ju-

- 32 -


goslaviji. On je izjavqivao da ne sluì tuðinu nego samo hr-vatskom narodu pa je pozivao Stjepana Radi}a da poùri sarevolucijom. Izdao je i jedan letak, u kome, se zalagao da„opet u novom obliku nikne ono što je negda bilo”, tj. Au-stro-Ugarska, tvrde}i da Hrvati ne smatraju Maðare i Au-strijance za neprijateqe, nego Srbe i êhe, jer „na svetu ne-ma naroda koji su meðusobno tako bliski i koji su jedni zadruge, kao što su Maðari, Austrijanci i Hrvati.29 Do smrti,oktobra 1939, ostao je nepomirqiv neprijateq Srba i Jugo-slavije.30

Ovde vaqa naglasiti da, dok je Keveš bio ratnik na svimafrontovima, dotle je Sarkoti} vodio vojnu i civilnu upravuna okupiranim krajevima, ~ine}i strah i trepet i terorišu-}i srpski ìvaq i sve one koji su bili jugoslovenski orijen-tisani. U tome se proslavio i zasluge za Austro-Ugarsku ste-kao. Ostali su wegovi zapisi u Dnevniku, koji se sada nalaze uArhivu Hrvatske u Zagrebu, koji zasluùju pa`wu istori~a-ra. Iz wega sam dobio nekoliko stranica.

Sarkoti} je u Dnevniku ostavio vi{e zna~ajnih podatakao borbi za osvajawe Lov}ena i o zna~aju tog osvajawa. Ovde seu prevodu sa nema~kog daje ono što je pisao od 13/31 decem-bra 1915 do 8/21 januara 1916, ne daju}i uz datume po novom ka-lendaru i stari, tj. zadràni su samo datumi po novom kalen-daru. Ti zapisi glase:

„31 HÀÀ. Sino} sam priredio skromnu ve~eru na kojoj suu~estvovali Keveš i moji najbliì.

1. À. 1916. Prijem u zgradi Zemaqske vlade.2. À. Sve~ani ru~ak na koji sam pozvao sve ~elne qude, da

bi se Keveš upoznao sa wima. Keveš je radostan što jeodstrawen sa nema~kog podru~ja. Prili~no se àlio nawihovu bezobzirnost, a nasuprot tome, veoma je hvalio ofi-cirski kor.

3. À. Akciju na Lov}en mogu po~eti 8 januara. Jedino bi merðavo vreme moglo spre~iti i biti uzrok za odlagawe.

4. À. Pismo od Tertianskoga. Ela je bila kod Riza-bega-Ka-petanovi}a prvi put na jednom selu (turski prijem za dame).

5. À. Ve~eras putovawe za Mostar.

- 33 -

WEGO[ I LOV]EN

6. À. 7 ~asova ujutru u Bile}e. Uzgred sam pregledao školuu Stolcu. U Bile}u razgledawe tvrðave, prema upustvu gen.majora Adrijana. Stekao sam dobre utiske. Odrào sam ofi-cirima na brzinu jedan govor. U 2 ~asa po podne put za Tre-biwe. Razgovor sa komandantom tvrðave fml. Braunom, ~ijisam raspored odobravao. Preno}ište u salonskim kolima.

7. À. 5 ~asova ujutru. Put za Hercegnovi. 11 ~asova dola-zak. Razgovor sa baronom Veberom, komandantom 47. divizijei sa komandantom 19 korpusa. Dogovor o sprovoðewu celeoperacije na Lov}en. Uve~e sam pozvao na ve~eru komandan-ta korpusa fml. Trolmana i admirala Hansa. Potpuno samsiguran. Kevešu sam poslao telegram u kome mu unapred ka-èm, da }e sve te}i po planu i dobro.

8. À. Po~etak napada na Lov}en-tvrðavu.Ukrcao sam se sasvojim štabom na „Dalmat”, o~istio sam ceo front. Oko 300koraka od „Dalmata” udario je u more jedan neprijateqskiprojektil, stvaraju}i vodeni stub visok najmawe 10-15 meta-ra. Divno jutarwe vreme nije se zadràlo. Ve} oko 11 ~asovapre podne potpuno se naobla~ilo, i oko 1 ~as po podne po~e-la je da pada kiša. Mislio sam da je kišu izazvala topovskapaqba, ali nije bilo to, ve} nepovoqne vremenske promene.Divio sam se preciznosti artiqerije i našim hrabrim voj-nicima koji su imali da izvrše mo`da najteù operaciju u~itavom ratu. Pregledao sam jednu haubicu od 42 sm. Našite{ki topovi (50) bacali su oko 1300 hitaca. Flota jeuspešno delovala sa 5-6 jedinica. Uve~e u 9 ~asova, poslejoš jednog razgovora sa komadantom korpusa, otputovao samza Sarajevo, gde sam stigao u podne.

9. À. Uve~e u 5 ~asova su dobre vesti, Solar je zauzet. Bol-tras je saopštio.

10. À. Dobre vesti. Sve napreduje. Zapleweno više topova.Dva pisma, jedno od erchercoga Eugena i jedno od Bolfrasa.

11. À. Pre podne u 10 ~asova Minih mi donosi vest da jeLov}en zauzet. Brigada Kolerns je opsela sedlo Krstac.Zapleweno je ukupno 30 topova od kojih 6 teških. Glavna za-sluga pripada fml. fon Veberu. Sve trupe su se istakle, na-ro~ito 14. brdska brigada i grupa potpukovnika Tirka. Sva-


- 34 -

ka ~ast hrabroj kopnenoj navali, koja je za kratko vremerešila tako teàk takti~ki zadatak.

Izvršewe zadatka je uspelo kako smo ja i feldmaršalVeber planirali, a ne kako je to htela Vrhovna komada kojaje nalagala rešewe prema Tešneru. Uvek se smatralo da naj-pre treba da udarimo kod Krsca. Mi smo ostavili Krstac zakraj i smatrali smo da prvenstveno treba da zauzmemo vaàni utvrðen prostor Solar-Kuk što je sa uspehom i izvršeno.

Sam vrh Lov}ena je od bezna~ajnog vojnog zna~aja. Crno-gorci nisu imali nijednog ~oveka na Lov}enu, izuzev jedneosmatra~nice, pa je i to u pitawu, jer je Lov}en suviše visoki seè u oblake.

I danas piše Visoka komanda kako treba praviti mosto-bran na Lov}enu. Naravno, opet jedna Tešnerova glupost.Uprkost ovom nareðewu dao sam suprotnu naredbu, koja }eposluìti svrsi.

êsto se pitam, kakvu svrhu ima, ovde Visoka vojna ko-manda, Konrad izgleda da je ostavio neiskusnu omladinu uVieles? Zašto ove qude ne zamewuje i na front ne šaqe, ada u štab uzima sa fronta iskusne? I ovi qudi iz glavnogstana, pri~a}e o ratnim iskustvima.

Jedan drugi mi je okarakterisao nema~ki i na{ gene-ralštab ovako: nema~ke zapovesti ~ije je provoðewe u gra-nicama mogu}nosti, a naš takav, ~ije je sprovoðewe deli-mi~no mogu}e, a delimi~no pod sumwom. Ono što sam, kaokomanduju}i general, doìveo u Bosni i Hercegovini dajepravo ovom kriti~aru.

Psle podne u 6 ~asova dolazi Minih tr~e}i sa jednim te-legramom, u kome crnogorski kraq moli za šestodnevnoprimirje u ciqu pregovora. To je, naravno, moralo da se pod-nese Visokoj vojnoj komandi radi donošewa odluke.

Bojim se da je to besmislica.Ako bi se odmah, dok traju neprijateqstva, saglasili sa

pregovorima, odvajawe od Antante bi moralo da napravi ve-liki utisak, a Nikita je ~ovek koji }e se odmetnuti da bispasao što se još spasiti moè. Vide}emo šta }e se gorerešiti.

WEGO[ I LOV]EN

- 35 -

12. À. Telegram od Bolfrasa, Krobatina i Keveša. Viso-ka vojna komanda traì potpuno pot~iwavawe i razoruàwe.

13. Á. Jedan dobar trinaesti. Naše operacije se dobrorazvijaju, naàlost, ima mnogo promrzlih zbog qute zime (-12°). U jednom bataqonu u grupi Zubera ima ih preko 300,skoro polovina postoje}eg stawa. U 11 ~asova dojurio je Mi-nih k meni sa Nikitinim telegramom za w. veli~anstvo, samolbom za mir i sa molbom crnogorske Vlade našoj.31 Nadamse dobrom i za nas zadovoqavaju}em sreðivawu i vojnih i po-liti~kih interesa.

14. À. Visoka vojna komanda je, uz saglasnost w. veli~an-stva dala opet isti odgovor (pod~iwavawe, razoruàwe itd.).

Ose}am da je ministar inostranih dela tu nešto previ-deo. Za~udo, otuda dobijam obaveštewv (od Ministarstva) daposlanik Oto, sa još dva gospodina, putuje u Hercegnovi. SaKevešom sam se dogovorio, da on sada vodi 19. korpus i gru-pu Braun. Dva ~oveka su suvišna. Akcija „Lov}en” neka od ado { dobro pamti moj krilni aðutant.

Veoma me brine rðavo vreme zbog opstanka trupa. Ako jeGospod Bog protiv nas, moè nas u maloj Crnoj Gori zadesi-ti isto što i Napoleona u velikoj Rusiji. Crnogorci to la-ko podnose: po tako rðavom vremenu oni se rasture, pritaje uku}ama i kolibama i posle nevremena opet su zajedno. Jednamoderna armija ne moè tako nešto da ~ini. Ona zavisi odsvojih komora. Nema odgovaraju}ih mesta za logorovawe, ne-ma drva, vode, samo stene i sneg.

Prilike }e se popraviti dok su trupe u dolini Zete. Na-dam se da su one za 2-3 dana u Nikši}u, Danilovgradu, Rijeci,a mo`da i u Podgorici. Mo`da i sam Nikita nalazi neki iz-laz.

17. À. Nikita je prihvatio naše uslove. On je mislio: spa-savaj što se spasiti moè. Ako pobede Centralne sile , mo-ram se zadovoqiti sa najmawim, ako pobedi Antanta, dobi}ui tako sve natrag.

Mladi erchercog Franc Karl Salvator prolazi danas sasvojom pionirskom ~etom kroz Sarajevo i zadràva se ovdenekoliko ~asova. Pozdravio sam ga na stanici. Ru~ao je kodKeveša. Ostavqa dobar i skroman utisak.


- 36 -

Poslanik Oto i grof Koloredo bili su kod mene. Razgo-vara}e sa Nikitom, ~ekaju}i instrukcije, pozvao sam ih su-tra na ru~ak.

Visoka vojna komada nareðuje da se brzo zauzme Skadar:dva bataqona i jedna brdska baterija treba na juriš da zau-zmu Skadar. Jedna brigada treba da ide sa ju`ne strane Ska-darskog jezera. Napad, po karstu i snegu, uz sva odricawa, ni-su mogli ništa drugo no da marširaju. Šta su mogli pešacio~ekivati? Napad! Zašta uobi~ajen izraz za kowicu prime-niti na pešadiju. Sre}no, vi hrabri u Skadru! Ko }e brinu-ti za posledwe? Uzdaj se u veliku praksu trupe koja bi bilaizgubqena da se oslonila na brigu pretpostavqenih.

20, À. Martererovo pismo je kod mene.U wemu je i foto-grafija Nikitovog pisma u kome on moli w. veli~anstvo zamir. U meðuvremenu su Crnogorci, kao što sam i pretpos-tavqao, i kao što je baron Bolfras pisao, odbili našeuslove. Posle toga je Visoka komanda naredila da se nastaveoperacije danas pre podne ako dotle Crnogorci ne prihvateuslove. Priloìo sam Bolfrasovo pismo.

21. À. îtam jedan telegram prema kome operacije ne tre-ba do daqeg nastaviti. Stvar se razvla~i od 11. januara, da-kle od pre 10 dana. Šta ne bi za ovo vreme ostvarila daleko-vida Visoka komanda i Ministarstvo inostranih dela jasnihpogleda.

Mir je trebalo ve} zakqu~iti i pored gneva Antante. Danije mo`da ve} propušten pravi trenutak? Da se ne}e Niki-ta sa svojom vladom povu}i, mo`da u Italiju i, kao Albert iPetar, da podrì zamisao Crne Gore. To bi trebalo izbe}i”.

5. Nasilno prenošewe 1916 Wegoševih kostiju sa Lov}ena na Cetiwe

U dopunu onog što je objavqeno 1971 o prenosu Wego-ševih kostiju sa Lov}ena na Cetiwe,32 kada se ima pred o~i-ma austrougarska prepiska izmeðu guvernera Crne Gore ipredstaviika Ministarstva inostranih dela s jedne i Vojnevrhovne komande i Ministarstva inostranih dela s druge

- 37 -

WEGO[ I LOV]EN

strane, koju mi je Komnen Be}irovi} kserografisao u Dr-àvnom arhivu u Be~u, moè se još jedanput ponoviti onošto je utvr|eno i novim ~iwenicama to potvrditi: 1) Wego-ševe kosti snete su sa Lov}ena da bi se onemogu}io dolazaki okupqawe srpskih hodo~asnika na Lov}enu, 2) što se pla-niralo izvoðewe tamo vojnih odbrambenih objekata, i 3) za-to što je ve} tada smatrano da }e i posle rata Lov}en osta-ti u sastavu Austro-Ugarske.

U Dràvnom arhivu u Be~u se nalaze Gustava fon Kupkememoari, u kojima se govori o wegovom slu`bovawu na Ceti-wu pre rata, u svojstvu vojnog izaslanika, i tamo ima re~i io tome. Kupka je 1921 dolazio na Cetiwe i posetio mitropo-lita Gavrila, pa je u razgovoru sa wim kazivao, da je narodbio o~ajan kad su Wegoševe kosti skidane sa Lov}ena, da suAustrijanci to uradili i crkvu po~eli da ruše, kako bi za-trli se}awa na Lov}en, a za rušewe Crkve da su govorili ka-ko je u wu udario grom. Meðutim, narod u to nije poverovao.33

Kupka u svojim memoarima nije pouzdan. Be}irovi} je, premapismu od 28 oktobra/10 novebra 1971, otkrio u Ratnom arhi-vu u Be~u Kupkin rukopis „Der Schwazen Berge letzer Gospo-dar” nz 1947, u kome se govori o rušewu crkve na Lov}enu,pod izgovorom strateških razloga, i da su Wegoševe kostisnete dawu što nije ta~no.

Za vreme okupacije Crne Gore, na Cetiwu su izlazile la-tinicom i na hrvatskosrpskom jeziku Cetiwske novine, a nanema~kom Ilustrierte Cetinjer Zeitung. U ovim prvim na nema~-kom pojavio se 9/22 februara 1917 feqton pod naslovom DieVladika Petar ÁÁ, u kome se ne spomiwe Lov}en ni crkva naLov}enu, kao ni gde su Wegoševe kosti. U broju od 2/15 avgu-sta 1918, posve}enom caru i kraqu Karlu, donet je poznatiJire~ekov ~lanak o Lov}enu. Meðutim, u ilustrovanom ne-ma~kom listu, u broju od 17/30 oktobra 1917, na strani drugoj,donete su slike na kojima je prikazan vrh Lov}ena sa straneCetiwa, kao i slika crkve iz vremena pre rata.

Godine 1973, u Crkvenom muzeju na Cetiwu nalazila sejedna mermerna plo~a, koja je bila na Lov}enu do 1916, i nakojoj piše: „Za vlade wegovog veli~enstva kneza Nikole À„Beogradsko peva~ko društvo” pod zaštitom kraqa Srbije

- 38 -


Aleksandra À, poklonivši se spomeniku Ivana Gunduli}a uDubrovniku, celiva grob pesnika Petra Petrovi}a Wegoša.O Vidovu-dne 1893 M. M. êbinan. Krawevo (Srbija)”.

6. Model iz 1916 za spomenik na Lov}enu „u slavu zauze}a ovog jadranskog Gibraltara, a potomcima na izgled”

U Hercegnovom 1902 osnovana „Hrvatska ~itaonica”, ko-jom prilikom je upu}en poziv i Štrosmajeru, a krajem te go-dine je i izabran za po~asnog ~lana te ~itaonice. Ona je do1907 bila na trgu „Belaviste”, a onda je preseqena u zgradukatoli~ke crkve u centru varoši, gde je 1911 promenila imeu „Hrvatski dom”.34

O radu ovog društva od 1914 do 1918 postoje u Hercegno-vom arhivu vrlo mali broj dokumenata, koja sam 1973 mogaopregledati. U wima su i dve zna~ajne depeše, koje daju poli-ti~ku ocenu wegovog rada. U prvoj se kaè: „Wegovoj carskoji kraqevskoj visosti Frawu Ferdinandu, prestolonasledni-ku, Konopište, êška. Glasom svoje glavne, skup{tine, iz-raàvamo toplu ~estitku prigodom pedesetog roðendana iz-razom odane privrènosti. Hravatski dom u Hercegnovom,29/12, 1913.” U drugoj depeši, koja je iz 1914, glasi: „Visoko-slavnoj Kabinetskoj kancelariji wegovog veli~enstva, Be~.Quta neopisiva bol nad grdnnom zlo~inu, izvršenom u Sa-rajevu od razbojni~ke ruke, koji vrijeða ~ovje~anstvo i ispu-wa uàsom izobraèni svijet, obuzela je osobito nas vjerneHrvate, te dok vapimo od Boga uzvišenim pokojnicima sla-vu, i ovom tu`nom prigodom sakupqeni u duhu oko priestolauzvišenoga nam cara, kraqa i gaspodara izraùjemonaj~u~ewa ~uvstva nepokolebive naše vjernosti i odanosti.Za društvo Hravatski dom, predsednik”.

Kada se ovo zna, onda se nije ~uditi onome {ta se dešava-lo u „Hrvatskom domu” za vreme rata. Za roðendan cara Fra-we Josifa ~iwene su pripreme za podizawe mu spomenika naLov}enu, kao znaku u slavu zauze}a ovog va`nog strateškogpoloàja. Zbog toga je bio prvo raspisan konkurs za projekat

WEGO[ I LOV]EN

- 39 -

spomenika. Izlo`bu prijavqenih radova organizovao je aka-demski slikar Marko Rašica u „Hravatskom domu” u Her-cegnovom, koji se takoðe bio prijavio sa svojim radom. Tu iz-lo`bu je otvorio guverner Crne Gore Viktor Veber 6/18 av-gusta 1916, na carev roðendan. Tom prilikom je za spomenikizabran rad Marka Rašice, roðenog u Dubrovniku i vaspita-nog u društvu onog kruga qudi koji su izdavali list PravaCrvena Hrvatska,35 i koji su povodom ubistva prestolona-slednika Ferdinanda u Dubrovnnku priredili pogrom nadSrbima, o ~emu svedo~e slike u prilogu, objavqene u zagre-ba~kom Ilustrovanom listu od 5/18 jula 1916 godine.

7. Austrougarski plan o aneksiji Lov}ena i drugnh oblasti du` granice sa Crnom Gorom

Kakav je pakleni plan bio protiv srpskog naroda pri-preman najboqe se pokazuje na osnovu dva, primera, do kojihse došlo:

1) U be~kom Dràvnom arhivu sa~uvana je karta na kojojje ozna~ena budu}a granica izmeðu Austro-Ugarske i pobe|e-ne Crne Gore, upravo šta je pripremano da se od we oduzmei anektira: Lov}en i krajevi du` granice predratne, i timenova granica bi se spustila ispod Lov}ena do Bajica. [ta jebilo predviðeno za anektirawe ozna~eno je na ovde prilo-ènoj karti, upravo sve ono što je pokazano kosim linijamaizmeðu predratne i tako zvane pobedni~ke granice, tj. budu-}e granice. Time je Crna Gora sabijana u Zetu. Ta mapa jepripadala E. Otou, za vreme rata pukovniku Ministarstvainostranih dela na Cetiwu, onog koji je pripremao snošeweWegoševih kostiju sa Lov}ena.36

2) Me|u dokumentima koje je Komnen Be}irovi} na{ao uaustrijskom Dràvnom arhivu postoji i pismo od 16/29 maja1916, koje je pisao dobar poznavaoc prilika u srpskim zemqa-ma, Leopold Mandl. On je ovo pismo uputio tadašwem mini-stru inostranih dela, grofu Otokaru êrninu, a ono glasi:„Vaša ekselencijo, prethodniku vaše ekselencije izneo sam,po slu`benoj du`nosti, svoje ideje o odnosu Austro-Ugarske

- 40 -


Monarhije prema balkanskim Srbima. Kod wega sam naišaona odobravawe i na interesovawe ~oveka, koji je sam dugo ì-veo meðu balkanskim Slovenima, pa je stoga poznavao wihovneobi~an mentalitet.

I Vaša ekselencija je bila qubazna da re~ju i priz-nawem proceni moje do sada predate radove, zbog ~ega sam ve-oma sre}an. Kad ovo isti~em, dozvoqavam sebi da Vašoj ek-selenciji ponovo podnesem dva predloga ~ije bi sprovoðewe,verujem, moglo biti od koristi za naše odnose prema Srbi-ma na Balkanu.

Van svake sumwe je, kao što }e uvek biti sudbina Crne Go-re, da }e se snaàn masiv Lov}ena pripojiti austro-ugarskojoblasti. Na Lov}enu se sada nalazi grob velikog vladike Pe-tra ÀÀ Petrovi}a-Wegoša, zvanog Rade, koji je, mislim, tride-setih godina prošlog veka sahrawen na vrhu planine. U svometestamentu on kaè, da èli da ga tamo sahrane, jer }e Lov}enpripadati Crnoj Gori sve dok se qegov grob tamo bude nala-zio. Mnoštvo pesama o tome sa zanosom pevaju crnogorski gu-slari. Moj predlog je sad da telo vladike Petra ÀÀ treba eks-kumirati i da ga Wegovo veli~anstvo, naš milostivi car,preda, uz velike vojne po~asti, u srebrnom sanduku sa grbomPetrovi}a i grbom autokefalne crkve (!)37 pa da se, pošto seprenese u jedan od manastira na Cetiwu ili u Ostrog, sahraniu grobnici igumana ili porodice Petrovi}-Wegoš.

Danas se upravo moè izvesti ovaj raskošan ~in uz po-mo} celokupnog crnogorskog sveštenstva, koje mora da se dr-ì (!) naloga vojnog guvernera. Za vreme mira, ili primirja,prenos ostataka Vladike sa vrha Lov}ena u unutrašwostzemqe ve} bi stvarao teško}e, i ono što bi danas u svestiCrnogoraca izazvalo povoqan utisak, posle rata bi ve} da-lo povoda za uznemirewe i pobune.

Ako bi smo ostavili Vladiku Petra ÀÀ u wegovom grobuia Lov}enu, Lov}en bi neprestano bio stecište hodo~asni-ka, otvoreno od strane velikosrpske propagande i postao biciq zavjerenicima kao i oruðe planova.38

Drugi predlog koji èlim da podnesem Vašoj ekselenci-ji na rasmatrawe je slede}i: manastir De~ani kod Pe}i, jed-na od najve}ih srpskih svetiwa, koju je osnovao „sveti” Ste-

- 41 -

WEGO[ I LOV]EN

fan Uroš ÀÀÀ, godine 1904, je pod pritiskom ruske vlade i Sv.Sinoda u Petrogradu predat ruskim svešetenicima. Srbi suto vrlo nerado u~inili i stoga su nacionalisti~ki listoviu Beogradu `estoko napali tadašwi kabinet generala SaveGruji}a – Nikole Paši}a. Moj predlog je u vezi sa tim, davojni guverner u Crnoj Gori još dok traje rat, a na osnovuukaza, protera ruske monahe i wihovog igumana Vasilija izDe~ana, u koje su svojevremeno nezakonito postavqeni i da semanastir zajedno sa prihodima od crkvenih imawa preda cr-nogorskim ili srpskim kaluðeroma. Ovo bi Srbi i Crnogor-ci pozdravili sa volikim zadovoqstvom, a Austro-Ugarskabi se istovremeno oslobodila ruskog gnezda na Balkanu, ko-je sasvim sigurno nije bez namere”.39

Ministar inostranih dela je 1/13 juna, povodom ovihpredloga, odgovorio Mandlu u Be~u: „Sa interesovawem sampro~itao vaše pismo koje se odnosi ia prenos ostataka vla-dike Rada sa Lov}ena na Cetiwe i na udaqavawe ruskih mo-naha iz manastira Visoki De~ani.

^ast mi je da vam u vezi sa tim saopštim da je prvo pitawe,na osnovu sporazuma izmeðu Ministarstva inostranih dela iVisoke vojne komande, ve} re{eno i da je prenos izvršen 12,avgusta prošle godine u prisustvu predstavnika generalnogguvernera na Cetiwu i tamošweg mitrpolita.

Što se ti~e ruskih monaha iz Visokih De~ana, odlu~enoje da, po ulasku naših trupa, vojska odstrani ove strance upozadinu”.

8. Pisawe nekih listova na hrvatsko-srpskom jeziku oLov}enu, Wego{u i protiv Srba

“Bog vas kleo, pogani izrodi”. ( Gorski vijenac, str, 75)

U pisawu o Lov}enu i protiv Srba i wihovog Wegoša zavreme rata istakli su se dva lista na hrvatskosrpskom jezi-ku, dubrova~ki Prava Crvena Hrvatska i zagreba~ki Ilustrova-ni list, prvi tekstovima a drugi vi{e slikama i karikaturama.

- 42 -


Još pred izbijawe rata, u Pravoj Crvenoj Hrvatskoj iza-{ao je ~lanak Pitawe Ju`nih Slovena, u kome se govoriloda pobeda srpske vojske „na Balkanu i ratna slava opoji svajuna~ka srca, a najviše omladinu”, te obnovi jugoslovenskuideju, koja je pre bila Gajeva i Star~evi}eva, ali je nisu hte-li primiti Srbi. Meðutim, Hrvati su bili uvek za velikeideje, ali nisu bili prakti~ni, zato se bojati novog pokreta.„Jer dok je ova ideja iz Srbije došla, i dok Srbija u Hrvat-skoj podràva ovaj pokret, dotle se i sami Srbi u Srbiji zatakav pokret puno ne zagrijavaju. Zar bi Srbi pristali na toda `rtvuju svoje ime, svoju povest, svoju kwièvnost, a da sestope u novi jugoslavenski narod?” Oni to nisu prihvatiliza vreme ilirskog pokreta, a kamo li sada kada su opojeni po-bedom.

„Nacionalisti~ki pokret, dakle, pokret ide za nemogu-}im, a wegov bi kona~ni uspjeh bio taj, da nestane hrvatsko-ga naroda, da se ne spomene više hrvatsko ime, da ne budeviše hrvatskog jezika, hrvatske povijesti, ni hrvatske kwi-èvnosti”. Meðutim, „skoro }e budu}nost pokazati”, da je ju-goslovenski pokret „velika utopija”.

Sa ove pozicije, ovaj list je pisao o Lov}enu, Wegošu iprotiv Srba, i ve} u ~lanku Narod je progovorio oštro je osu-ðeno ubistvo Ferdinanda, podvla~e}i da Hrvati i Srbi nika-da nisu mogli do}i do ujediwewa, „ili ~ak da se s wima inden-tifikuju”. Prema tome, sada kada se hrvatski narod probudio,ko bi se od voða „srbo-hrvatskih” i jugoslovenskih smeo poja-viti pred narod sa nekom zajedni~kom idejom? Odmah iza ovogprikazuju se demonstracije, koje su nastale posle ubistva uSarajevu. Demonstracije su bile i u Dubrovniku, Palama,Plo~ama i Grudi. Skidane su srpske zastave, razbijani natpi-si sa }irilicom, a u Srpskoj pravoslavnoj crkveno-školskojopštini, Srpskoj ~itaonici, „Radni~kom društvu” i Srp-skom gimnasti~kom društvu „Dušan Silni”, uništen je ceoinventar: kwige, stolovi itd. U Konavqima su preko tri sto-tine radnika Srba iz Hercegovine i Crne Gore otpuštene saposla kao „teàci” i proterani preko granice.

U daqim ~lancima, ubistvo u Sarajevu za Hrvate smatra-no je kao “grozni zlo~in”, koji je izvršio beogradski ðak Ga-

- 43 -

WEGO[ I LOV]EN

vrilo Princip, jer je Ferdinand od svih Slovena najviševoleo Hrvate, i da je wegova èna Sofija imala da sedne nahrvatski presto. Zbog toga je objavqen ~lanak Na oru`je Hr-vati! Vaš kraq vas zove! U wemu se isticalo da Hrvatima„izvan granica Monarhije opstanka nema”, i da je „Hrvatskau pogibqi” , dok se u daqim napisima tvrdilo da je rat pri-tiv Srba pravedan.

Krajem 1914, u ~lanku Pad Biograda, javqeno: „Biogradje pao! Hrabra na{a vojska Pete armije, pod zapovedništvomgenerala Franka, pobedonosno i sve~ano ulazi u Biograd na10 sata u jutru onog dana kad se po cijeloj našoj zemqi, našojdràvi slavi rijetki god milog nam vladara”. Na bedemimaKalemegdana zalepršala se austro-ugarska zastava. „PadBiograda, prijestonice Srbije, ali i gnijezdo urotnika iubojica, kamen smutwe i glavni prouzro~iteq ovog svjetskograta”. Zato „pad je Biograda i srpska se svije}a gasi”. Po za-uze}u Beograda, general Frank je ~estitao caru Frawi „66-godišwicu vladavine”, za koju mu je i osvojio Beograd.

Jedna od prvih naredbi okupatora u Srbiji bila je i za-brana upotrebe }irilice, i da se jezik ne naziva srpsko-hr-vatski, nego samo hrvatski, a pokrenute Beogradske novineštampaju „dakako latinicom, po novom kalendaru, te ije-kavštinom”. U julu 1915, u ~lanku Jedinstvo Hrvata tvrdi-lo se da su Srbi hteli da unište Hrvate, ali se pokazalo dasu „osvanuli ti Hrvati, kao junaci u Srbiji, i neka se zna zawih. Od sada pamti}e i Srbi hrabru mišicu hrvatsku”, dokse docnije javilo iz Beograda da su u knez Mihailovoj ulicibile radwe pod vojni~kom straòm, koju su sa~iwavali „sa-mi Bošwaci. Tako sada opet ~uvaju Biograd fesovi”.

Prema tvrðewu ovoga lista, po~etkom 1915 guverner Bo-sne i Hercegovine, Sarkoti}, posetio je Bawaluku, na ~ijemdo~eku nije bilo predstavnika Srpske pravoslavne crkveno-školske opštine, kada je izjavio da ima poverewe samo u ri-mokatolike. U jednom od novembarskih ~lanaka 1915, naslov-qenom Srpsko-hrvatski, javqalo se da je Zemaqska vladaBosne i Hercegovine zabranila upotrebu }irilice, ali da jedozvolila da se jezik zove srpsko-hrvatski, a ne kao {to seranije zvao „bosanski ili naški”. Pošto se i u Dalmaciji

- 44 -


tada jezik zvao srpsko-hrvatski, a deca ga nazivala „nastav-ni” ili „srpsko-hrvatski”, list je protestovao, jer to dajeprednost srpskom imenu i uti~e u korist Srba, i zato je tra-ìo da se zove samo „hrvatski”.

Povodom pada Lov}ena, list je likovao od radosti. U~lanku od 2/15 januara 1916, objavqenom kao uvodnik, pod na-zivom Histori~eski dan, doslovno u celini stoji:

„Lov}en je zauzet! Ova vijest raznesena je muwevitom br-zinom širom bijelog svijeta, proizvela je na svakoga dubokidojam i neizbrisivi utisak. Dok je nas napunila osobitimveseqem, naše vojnike i naše saveznike jo{ vo}im odušev-qewem, to je u redovima naših protivnika izazvala prene-raènost, pove}avale malodušje i prouzro~ila jo{ ve}upometwu.

Lov}en je zauzet! Tim }e do brzo biti zape~a}ena i sud-bina cijele Crne Gore, te }e morati da dijeli udes Belgije iSrbije. Prva je neminovna posledica tog histori~nog do-gaðaja i pad Cetiwa, glave Crne Gore, te skori bijeg gospo-dara brda kraqa Nikole, koji }e sada sa kraqem Petrom mo-rat’ da se potuca od nemila do nedraga.

Lov}en je zauzet, i to mnogo prije nego li je iko o~eki-vao, te je gotovo svak tim bio iznenaðen. Samo cigla tri da-na magao je da prkosi taj gorostas od 1758 metara visine na-{oj vojnoj sili. Utaman mu bješe i spjevano junaštvo vlasti-tih sinova, i pomo} Engleza, Francuza, Talijana i Srba.

Lov}en je zauzet i bez velikih `rtava, kojima se svakpravom nadao, jer ga je najve}ma branio prirodni poloàj. Utom je zaostao za svim drugim i slabijim svojim drugovima.

Lov}en je zauzet! Od kolikog je zna~ewa i zamašaja zadaqi tok rata i našu dràvu taj dogaðaj, nije mogu}e sada niprocijeniti. Kakva }e promjena tim nastati i na politi~-kom i na strateškom poqu, to }e nam istom vaqda i skora bu-du}nost pokazati.

Lov}en je zauzet! Tim Boka od Kotora postaje ratnom lu-kom prvog reda, da }e joj teško biti sli~ne na}i, a englesko-francuskoj floti ne}e se ufano više ni kraj pameti na}i,da bi kušalo lomit zube o ovaj tvrdi orah. Upoznala je ona

- 45 -

WEGO[ I LOV]EN

Boku Kotorsku dok su još sa Lov}ena tutwali wezini topo-vi, a škola kod Dardanela vaqa da ju više pameti nau~ila.

Lov}en je zauzet, a našim ~etama put otvoren u Albani-ju, koji bolno mora da se to istom dojmi naših vjerolomnihsaveznika Talijana. Italija nije ni pod koju cijenu htjela da~uje, da bi Lov}en bio ikad naš. Poznala je dabro wegovuvrijednost. A sad što }e?

Lov}en je zauzet! Slava naših junaka još se veoma svije-tom ori, novi vijenac resi našu bojnu silu, nova je stranicau našoj povjesti zlatnim slovima napisana.

Lov}en je zauzet, padoše Berane, Galipoq o~istiše odEngleza, ruska se toliko dugo u Besarabiji spravqena ofan-ziva izjalovila. Talijani ne mogu ništa nego samo da „ava-niti” vi~u, ali da se s mjesta ne mi~u, nema~ka fronta pre-ma Francukoj kao da je od stanca kamena, te se razbit’ nika-ko ne dade, nije li pri svemu tomu i prst Bo`ji?”

U ~lanku Potpuna kapitulacija Crne Gore, tvrdilo seda „jedna izmeðu najsjajnijih djela ovog rata, a u ratovimasvih vremena, osvajawe Lov}ena dovelo je sa sobom kao nemi-novnu posledicu i potpunu kapitulaciju Crne Gore”. Kraq iVlada su 31 decembra. 1915/13 januara 1916 apelovali „na do-brohotnost pobjednika, pa zamolili da se zapoðenu mirovnipregovori”, ali naša je Vlada zatraìla bezuslovnu preda-ju, što je Crna Gora 3/16. prihvatila, pa je time kraq Niko-la pokazao dràvni~ku mudrost, zbog ~ega ga svi hvale.

Odmah iza toga ~lanka je i ~lanak Boj o Lov}en, u kome seprenosilo ono šta je Pester LLoud donosio od svog dopisni-ka, koji je posmatrao s generalom sa broda kako se Lov}enosvajao. To pisawe je glasilo: „U ponedjeqak u 7 sati na ve-~er doprla je jedna kompanija u kojoj su bili dobrovoqci mu-slimani, do najviše glavice Lov}ena. Naše ~ete su juna~kisvladale i osvojile Lov}en”, posle ~ega se proslavila ovapobeda. U jednom drugom izveštaju toga pe{tanskog lista,bilo je napisano: „Prva grupa, koja je stigla na Lov}en, bilaje od dobrovoqaca sastavqena pešatinska kumpanija, te jeosobito radosno, da su se rame uz rame borili sred naj-èš}ih bojeva „Hebqani” i muhamedanci dobrovoqci”. Ovase ~eta no}u izmeðu 28 i 29 decembra 1915/10 i 11 januara

- 46 -


1916. pripremala za napad narednog dana za osvajawe Lov}e-na i zarobila 42 topa. U tre}em ~lanku, pod naslovom Brani-teqi Lov}ena, ka` se da su Lov}en branili princ Petar igeneral Mitar Martinovi}, a da su za pobedu odlikovanivojskovoðe Keveš, Sarkoti}, Trolman, Veber i drugi.

Posebni je ~lanak bio Slavqe na vijest o predaji CrneGore, u kome se opisuje slavqe u Dubrivniku, gde se vikalo:„@ivjela Hrvatska u Velikoj Austriji!” Grad je bio tri da-na „u sve~anom ruhu”. Daqe se, iz ovoga lista, saznaje da je gu-verner Crne Gore podmaršal Veber naredio da se zaštiteku}e kraqa Nikole, da je princ Mirko stigao u Be~, gde je uizjavama hvalio guvernera i austrougarske okupatorske vla-sti, i tvrdio da Crnogorci nikad nisu mrzeli Austriju.Isti ovaj list je septembra 1916, u ~lanku Spomenik na Lov-}enu zalagao se za podizawe spomenika, a ve} u januaru 1917javqao je da je Sarkoti} dobio titulu barona za zasluge,zašto su mu Dubrov~ani uputili ~estitku, jer su ga smatra-li starim prijateqem. Te godine, list je isticao zaslugeonih koji su osvojili Lov}en, meðu kojima su spomiwalizemqaka Sarkoti}a. U julu je objavqen ~lanak Glavni osvo-jiteq Lov}ena (Bosanski bataqon br. 6, rit-majster Epleri satnik Starl), u kome se kaè da je car Karlo zapovednikuBosne, Hercegovine i Dalmacije Sarkoti}u u Sarajevu „po-dijelio naslov od Lov}ena”, što je dobro uradio, jer su osva-ja~i ~uvenog Lov}ena bili naši, o ~emu je Sarajevski list, podgorwim naslovom, objavio vest iz Dalmacije kako se tamoraspravqa ko je osvojio Lov}en, i zato treba da se ovde kaèistina, tj. da su Lov}en osvojili Bosanci sa kapetanom Star-lom i rit-majterom Eplerom. Oni su 26 decembra 1915/9, ja-nuara 1916 zauzeli vaàn poloàj od Krsca do Kuka, a tekdva dana pao je Štirovnik, blagodare}i prve bitke. „PredBosancima je na stotine mrtvih i rawenih leàlo”. Posletoga voðe Bosanaca su odlikovani.

„Hravatski dom” u Hercegnovom, u prole}e 1917, bio jeorganizovao priredbu u korist ratne siro~adi, na kojoj jeu~estvovao i slikar Marko Rašica sa prigodnom slikom, ko-ja je izgledala: „Dno ove slike je uzeto iz naravi - dio starihercegova~kih zidina, „citadela”, iza kojih stoji Lov}en -

- 47 -

WEGO[ I LOV]EN

’kuk’ i komad Lušti~kog poluotoka. Nad Lov}enom vidi sejasno nebo - u golemoj tuzi udovica, nada za budu}nost wenadjeteta”, a vide se i drugi simboli Boke Kotorske.

Na kraju, iz 1918, zna~ajno je ista}i da se u ~lanku od14/27. jula javqalo kako je Sarkoti} naredio hapšewe u Bo-sni i Hercegovini svih onih koji su za jugoslovensku dràvu.

Zna~ajan je i ~lanak objavqen u Ilustrovanom listu 9/22 ja-nuara 1916, koji je dat uz priloène slike o zauze}u Lov}ena,u kome se doslovno naglašava: „Lov}en pao, Lov}en je unašim ruka! Ova ~iwenica je va`nija od pada Antverpena iVaršave. Lov}en je bio glavno uporište ne samo Crne Gore,ve} daleko vi{e: Italije a potom ~itave Antante, koju ~ekau ovome svjetskom ratu crni usud. Zato je pad Lov}ena, kojigospodari nad ulazom u Jadransko more, izazvalo op}e pren-eraèwe u krugovima svih naših prijateqa. I Lov}en ne}enikad više iz naših ruku, ve} }e ostati zaleðe našoj ratnojluci Kotora, i u~initi je odsada jednom od najviših luka nasvijetu. U br. 47. prošle godine ’Ilustrovani list’ prikazalismo krasan snimak ~itavog Lov}ena s mora, uz opis wegovapoloàja, a ovde donosimo opet opis, kako je osvojen, premajednom izveštaju iz ratnih izveštaja, na našu gorwu sliku:

Prvi su se crnogorski poloàji nalazili na kršu, kojise uzdiè tisu}u metara iznad Kotora, te gospoduje Koto-rom, cestom kao i putem, koji vodi preko grada Kotora naLov}en. Daqe se je izdigao neprijateqski poloàj od Sola-ra prema Sutvaru i zatvarao cestu, koja dolazi iz Budve. Izatih predwih poloàja, koji su sa tri strane opkoqavali Ko-tor, uzdiè se u udaqenosti od dva kilometra na podno`juvisine od 700 vrh Lov}ena, u apsolutnoj visini od 1759 meta-ra. Ispred tog podno`ja bijaše izgraðena druga obranbenalinija.

Polovinom je prosinca u Staroj Srbiji vojska generalaKeveša osvjeèna. U to su vrijeme ve} u~iwene bile pripre-me na navalu na neprijateqa protiv juga zapadne crnogorskefronte. General je Keveš sa svojim štabom pošao na novoodredište za Kotor i okolicu. Teški pomorski su topovipomnoèni, a novi topovi dovezeni iz tvornica. Na 7. sije~-wa svršene su sve ratne priprave u sporazumu sa zapovjedni-

- 48 -


kom ratne mornarice. Teško se je topništvo okupilo okoKaštelnovoga, a pješadija je bila okupqena oko Boke.Teško je topni{tvo zatim dovezeno oko Tivta.

Naši su neprijateqi još uvijek o~ekivali, da }e našijuriši uslijediti sa sjevera i istoka, a to je uvjerewe bilotim opravdanije, jer smo mi od Bjelopoqa i Berana poduzi-mali sna`nije akcije. Tim je iznenaðewe bilo ve}e, kada suna 8. sije~wa po~eli padati hici naših najteìh topova ucrnogorske poloàje. Naše je topništvo osobito djelovalona prostoru Lastve. Oko podne je tek zapo~ela prva, paklenavatra, a bila je uperena uglavnome na poloàje s obiju stra-na Solara. Poslije podne stala je padati i kiša, a u brdimasnijeg. Uz tutwavu topova, a po tom vremenu, podràla jepješadija opasni pokušaj da poðe od mora na litice, koje se-ù nebu pod oblake. Do no}i je pješadija u snijegu i buriprovalila pol puta, pewu}i se na, takore}i, okomite stjene,a izvršena crnogorskih strijelaca. No} je probdijevena utopovskoj opremi za boj. U zoru stala je pešadija daqe na-predovati, a topovi udarati. Gusta je magla pogodovala pje-šadiji, ali je oteàvala rad topništvu. Topni~ki posma-tra~i i ravnaoci vatre morali su po}i do u bojnu linijupješadije, i odanle ravnati pomo}u telefona topni~ku va-tru svojih baterija. Utvrda je na podno`ju Solora probijena,a time u~iwen prodor u glavni neprijateqski poloàj, u ko-jem se je ugwezdila naša pješadija.

U ponedjeqak, dne 10, morao se je zauzeti Kuk, a da sestigne na Lov}en. Dotle je naše topništvo udaralo po Lov-}enu i sedlu Krstac. Nakon što je bio zauzet i Kuk, pošlesu naše ~ete u dvije kolone protiv poloàja na Lov}enu sa-mome. Jedna je pošla sa zapada, a druga sa jugozapada prekoKrstaca. Neprijateq bio je izba~en i iz svog drugog glavnogpoloàja, i stao bjeàti, ostavqaju}i i svoje topove i zairu,te retki pribor, Kapetan Kraus zauzme u pol 8 sati nave~ervršak Lov}ena sa jednim odjelom vojnika iz Egera i našihmuslimanskih dobrovoqaca, te jednog pješa~kog bataquna izposade Kotora. I tako je Lov}en, ta prkosna obrana Crne Go-re, pao u naše ruke. Mi smo izgubili na mrtvima 153 ~ovje-ka, ura~unavši i operacije protiv Grahovca.

- 49 -

WEGO[ I LOV]EN

Na koncu ovih redaka stizava vijest o kapitulaciji ~ita-ve Crne Gore, a odnosno slu`beno izvješ}e našeg glavnogstana glasi: Crnogorski kraq Nikola i wegova Vlada umo-lili su dne 13. sije~wa, da se obustave neprijateqstva i za-poðenu mirovni pregovori. Mi smo odgovorili da se ovojmolbi moè udovoqiti samo onda, ako crnogoska vojska bez-uslovno poloì oru`je. Crnogorska je vlada ju~er prihvati-la zahtev, što smo ga stavili da Crna Gora bezuvjetno polo-ì oru`je”.

Napomene:

1) Herman Keve{ (1854-1924) komandovao je Tre}om armijom pri zau-zimawu 1915 Beograda i 1916. Lov}ena. Bio je u martu 1916 u Kotoru iodatle je 4/17 aprila, sa svojim sinom Gezom Keve{om, mladim kade-tom, oti{ao na druge frontove, u julu 1917 na ruski front, dok je 1918komandovao svim trupama nema~ko-austrougarskim koje su se borileprotivu Srba na Solunskom frontu. I na kraju, po nare|ewu, carapotpisao je kapitulaciju Austro-Ugarske.2) Jevto Milovi}, O podizawu Wego{eve Kapele na Lov}enu, Istorij-ski zapisi, 7, 1951, 117-119.Dr Qubomir Durkovi}-Jak{i}, Wego{ i Lov}en, Beograd 1971, 47-64.Ona je napravqena po ugledu kula u Dalmaciji (Rad, JAZU, 360, 1971,34/36, 129-1317) i na obalama Sredozemqa.* „Ivan-begova Korita, voda”.3) Arhiv, SANU, br. 8552/257-HÁÀÀÀ/9/c (Iz Vukove zaostav{tine).4) Ivan Mil~eti}, Putne bele{ke iz Bosne i Crne Gore, Vienac (Za-grebac) 1976, 548-549, 676.5) Arhiv Srbije. - MID. PO, 1912, M/1-HÁÀ (ÀÁ/231, l. 281-282)6) Isto. - MID, PO, 1913, R/6-ÀÁ (HÀÀ/275-276)7) Isto. - MID, PO, 1913, R/6-ÀÁ 8) Isto. - MID, PO, 1913, R/6.ÀÁ (HÀÀ/1396)9) Du{an Luka~, Dokumenti o spoqnoj politici Srbije 1903-1914,Beograd 1983, ÁÀ/140-141.10) Vladimir \orovi}, Odnosi izme|u Srbije i Austro-Ugarske uHÀH veku, Beograd 1936, 343-350, 379-386, 406.

- 50 -


11) Jedan primerak nalazi se u Zbirci Narodnog muzeja u Beogradu(Nada Todorovi}, Jugoslovenske i inostarne medaqe, Beograd 1964,75, tabla HH).

12) Milo{ @ivkovi}, Pad Crne Gore, Beograd 1923, 88.

13) Zapisnici Ministarskog saveta Srbije 1815-1918, Beograd 1976, 21.

14) Isto, 33.

15) O Sarkoti}u je napisana doktorska teza, koja se nalazi kao ruko-pis (Klein, Freihern Sarkoti} von Lov}en. Die Zeit seiner

Verwaltung in Bosnien-Hercegovina, Wien 1969, 55-56, 100-104).

16) Hrvatsko pravo (Zagreb) 6.H 1928.

17) D. Tunguz-Perovi}, Ustanak hercegova~ko-bosanski, Sarajevo1922; Ilustrovani list (Zagreb) 9.Á 1915; H. Kapi~i}, Hercegova~ko-boke{kiustanak 1882. godine, Sarajevo 1958; Vojna enciklopedija, ÀÀÀ, 556-558,Á, 39-40, ÁÀÀÀ, 529.

18) Hrvatsko pravo, 6.H 1928.

19) U Glu{cima u Ma~vi poru{ena je crkva kojoj je Kara|or|e 1811 po-klonio zvono, {to su ga ustanici, beè}i ispred Turaka 1813, baciliu vir re~ice Bitve, a Turci crkvu zapalili. Srbi su docnije obnovilicrkvu i zvono iz vode izvadili, ali su ga austro-ugarske vlasti odneleza vreme Prvog svetskog rata. Ova crkva je novo zvono 1936 dobila odkraqa Petra ÀÀ (Arhiv Jugoslavije - Dvorski arhiv, 74-343-506).

20) Ilustrovani list 9.À 1915; Hrvatska narodna straà (Sarajevo), 11, 1915,217-218; Kr~}anski obiteq (Mostar) 1915, 73-75; Novosti (Zagreb), 18.H1938; Srpske narodne novine (Pan~evo) 9.ÀÀÀ 1940.

21) Novica Rako~evi}, Borba hercegova~kog odreda crnogosrke vojskeu januaru 1916. godine. Istorijski zapisi, 21, 1968, 225-250; Isti, Cr-na Gora u prvom svjetskom ratu 1914-1918, Cetiwe 1969, 153-198.

22) Isti 29-441; Arhivski vjesnik, 2, 1959, 305.

23) B. Stuli, Ustanak mornara u Boki Kotorskoj, Split 1959; Bogdan Kri-zman, Prilog historiji ustanka mornara u Boki Kotorskoj, Godi{wak Po-morskog muzeja u Kotoru, 16, 1968, 167-191; dr Andrija Lainovi}, Au-stro-ugarski general Sarkoti} i pobuna mornara 1918. godine, Poli-tika 20.ÁÀÀ 1969.

24) Dr Milovan Grba, Gledi{ta austro-ugarskih generala i dràvnika napitawe aneksije Srbije, Crne Gore i Albanije te o rije{ewu jugoslovenskogproblema, Narodno djelo (Zagreb), 13-17, ÁÀÀ, 1920.

\uro Surmin, Wema~ka i Austrija o jugoslovenskom pitawu, Novosti (Za-greb), 21.ÁÀ - 18.ÁÀÀ 1926.

- 51 -

WEGO[ I LOV]EN

25) Milorad Ekme~i}, General Sarkoti} i planovi spasa Monarhije1918. Radovi, Sarajevo, 1955, Á, 437-454.

26) Hrvatsko pravo (Zagreb), 6.H 1928; Bearbeitet von GeneraloberstStephan Freiherrn Sarkoti} von Lov}en vormals Loudeschef von Bo-snien-Hercegovina, Der Banjaluka-Prozess, Berlin 1933, ÀÀ, 975-988.

27) Ilustrovani list, 9.À 1915.

28) Novosti (Zagreb) 16.HÀ 1926; dr Fikreta Jeli}-Buti}, Usta{e i NezavisnaDràva Hrvatska 1941-1945, Zagreb 1978; Bogdan Krizman, Paveli} i usta-{e, Zagreb 1978, 9-310.

29) Demokratija (Beograd) 1.À 1920; Rije~ 30.HÀ 1922; Srpska rije~(Sarajevo) 20.ÁÀ i 19.ÁÀÀ 1923; Straà (Osijek) 15.ÀÁ 1924; Zastava(N. Sad) 15.ÀÁ 1924.

30) Hrvatski narod (Zagreb) 20 H 1939 (gde se izjavquje i sau~e{}e Sar-koti}evom sinu Ervinu); Novosti (Zagreb) 18.H 1939; Morgenblatt (Za-greb) 18.H 1939; Narodna odbrana (Beograd) 24.HÀÀ 1940.

31) Ovaj telegram pisan je na francuskom, pa je kod nas objavqen i nasrpskohrvatskom (@ivkovi}, Pad Crne Gore, 88). Evo wegovog prevo-da na srpskohrvatskom jeziku: „Gospodaru! Po{to su va{e trupe danaszauzele prestonicu, crnogorska Vlada na{la se u nu`di da se obraticarsko-kraqevskoj Vladi da bi dobila prekid neprijateqstava i mirsa dràvama Va{ega veli~anstva, mole}i vas da se zauzmete za ~astanmir, dostojan ugleda jednoga naroda, koji je nekad uìvao Va{e blago-voqewe, Va{e uvaèwe i Va{u simpatiju.

Va{e plemenito i vite{ko srce, nadam se, ne}e mu naneti ponièwekoje ne zasluùje. Nikola”.

32) Durkovi}-Jak{i}, Wego{ i Lov}en, 99-126. O prenosu Wego{evihkostiju dao je u~esnik Laza Tomanovi} opis u novosadskoj Zastavi 22-24.ÁÀÀ 1921, a tekst rukopisa ~uva se u Rukopisnom odeqewu Maticesrpske, pod inv. br. 4988.

33) Kupka je posle rata pisao o dràwu kraqa Nikole pred kapitula-ciju Crne Gore, na{ta mu je odgovorio polemikom bro{urom Sv. M.Jak{i} pod naslovom Kraq Nikola i predaja Lov}ena. Povodom ot-kri}a pukovnika Kupke, Beograd 1921.

34) Poku{aj uni{tewa dru{tva „Jugoslovenskog doma” u Hercegnovom,Zagreb 1939-5-6.

35) Durkovi}-Jak{i}, Wego{ i Lov}en, 15-20. O ovome su Beogradskenovine, koje su izdavane latinicom i govornim jezikom Hrvata, obja-vile 10/23. septembra 1916. op{iran ~lanak pod naslovom Ratni spome-nik na Lov}enu, u kome se detaqno javqalo kako je i gde obavqen kon-

- 52 -


kurs za spomenik, ~iji je projekat prihva}en, i opis kako }e izgleda-ti spomenik, {to je u~iweno da se zastra{uju Srbi.

36) Durkovi}-Jak{i}, Wego{ i Lov}en, 103-110.

37) To ona nikad nije bila (dr Qubomir Durkovi}-Jak{i}, Cetiwskamitropolija nije bila autokefalna, Beograd 1985 (separat iz „Gla-snika” SRPC 1985, br. 6); isti, Mitropolija crnogorska nikada nijebila autokefalna, Beograd 1991.

38) Na margini Mendlovog pisma, stoji rukom napisana primedba uMinistarstvu inostranih dela: „Ve} u~iweno”.

39) Povodom de~anskog pitawa, stoji primedba: „Nije prilika, naro-~ito u sada{wem trenutku kada mi `elimo da prema Rusima imamo{to je mogu}e vi{e obzira. Osim toga, ovi ruski monasi su ve} prote-rani i dat je predlog za zamenu”.

- 53 -

WEGO[ I LOV]EN

- 54 -


- 55 -

WEGO[ I LOV]EN

General Stjepan Sarkoti}(Ilustrovani list, Zagreb, 9 À. 1915)

Zarobqena crnogorska vojnazastava izlo`ena u Zagrebu

(Ilustrovani list, Zagreb, 14 H. 1914)

- 56 -


- 57 -

WEGO[ I LOV]EN

Austro-ugarska pe{adija kre}e uz kotorske strane za napad na Lov}en(A. Popovi}, Ratni album 1914-1918, str. 155)

Na osvojenom Lov}enu(Ilustrovani list, Zagreb, 22.À. 1916)

- 58 -


Na osvojenom Lov}enu(Ilustrovani list, Zagreb, 12 À. 1916)

Faksimiltelegrama

kraqa Nikolecaru Frawu

Josifu, u kome tra`i

primirje

- 59 -

WEGO[ I LOV]EN

Kapitulacija Crne Gore(Ilustrovani list, Zagreb, 1916, str. 132)

Kapitulacija Crne Gore(Ilustrovani list, Zagreb, 19 À. 1916)

- 60 -


Kapitulacija Crne Gore(Ilustrovani list, Zagreb, 12 À. 1916)

Predaja oru`ja uCrnoj Gori

(Ilustrovani list,Zagreb, 1916,

str. 131)

- 61 -

WEGO[ I LOV]EN

Onamo, ’namo!(Ilustrovani list, Zagreb, 15 À. 1916)

- 62 -


Iz Crne Gore(Ilustrovani list, Zagreb, 29 À. 1916)

- 63 -

WEGO[ I LOV]EN

Osvaja~ Lov}ena(Ilustrovani list, Zagreb, 29 À. 1916)

[tab generala Keve{au Kotoru posle

kapitulacije CrneGore, 1916. S leve

strane Keve{a stoji Sarkoti}

- 64 -


Guverner Crne Gore Viktor Veber fon Vebenau

(Ilustrovani list, Zagreb, 15 ÁÀÀÀ. 1917)

Cetiwe za vreme ulaska austrougarske vojske 1916 godine

(Ilustrovani list, Zagreb, 29 À. 1916)

- 65 -

WEGO[ I LOV]EN

Karta Crne Gore sa predvi|enom granicom za aneksiju Lov}ena i drugih pograni~nih krajeva(Ratna mapa Eduarda Ota)

- 66 -


Proslava Bo`i}a na Wegu{ima(Ilustrovani list, Zagreb, 27 À. 1917)

Medaqa generalobersta Hermana Keve{a, na kojoj je prikazan wegov lik. U pozadini Beograd i Ivangorod, a na drugoj strani medaqe Lov}en sa

Kotorom i u wemu ratna mornarica 11 janaura 1916 godine

- 67 -

WEGO[ I LOV]EN

Ratna zna~ka austro-ugarske vojske 1914-1918 godine. Top merzer od 30 cm. Ovakvim topom bombardovani suBeograd i Lov}en 1914 i 1916)

(Iz zbirke ing. Slobodana N. Stojkovi}a)

Zna~ka broda sa koga je bombardovan Lov}en 1916 godine(Iz zbirke ing. Slobodana N. Stojkovi}a)

- 68 -


Zna~ka prve stra`e na osvojenom Lov}enu

(Iz zbirke ing. Slobodana N. Stojkovi}a)

Zna~ka vojnog guvernera

Crne Gore(Iz zbirke

ing. Slobodana N.Stojkovi}a)

Ratna zna~ka austro-ugarske vojske1914-1918

Pe{ak 33-}e pe{adijskeregimente. Ova regimenta

u~estvovala je u zauze}u Srbije i Lov}ena,

od 1914 do 1916 godine.

[TAMPA O PADU LOV]ENA- @ALOST SRBA NAD SRU[ENOM LOV]ENSKOM

KAPELOM I VERA U WENU OBNOVU

PPosle osvajawa Lov}ena, Sarkoti} je pozdravqen kao po-bednik, koga je „hrvatska domovina porodila i takvogajunaka”, iako je feldmar{alajtnant Trolman predvodio

osvaja~ke trupe, a u neprijateqskoj i savezni~koj {tampi do-sta je pisano o Lov}enu, wegovom strate{kom pitawu i padu,o ru{ewu Wego{eve zadu`bine, koja }e se, posle rata obno-viti,1 o ~emu se ovde daju nekolika izvoda iz tih napisa:

Berliner Tageblatt je 13 januara 1916 istakao kako su lojal-ni Dalmatinci-Hrvati i Bosanci-muhamedanci, kao dobro-voqci, austro-ugarskoj vojsci u~inili neocewive usluge kodGrahova, kao i kod Pe}i, {to su tako isto u~inile albanskedobrovoqa~ke ~ete.

Wiener Kor. Bur. je 8 aprila 1916 objavio ~lanak „Au-strijski spomenik na Lov}enu”, u kome se javqalo kako je au-strijsko udruèwe inèwera i arhitekata u~inilo predlog,da se na Lov}enu podigne spomenik Habzburgovcima, koji biu isto vreme sluìo kao stanica za telegrafiju bez ìce iza druge nau~ne svrhe, s tim {to bi se taj spomenik podigaoposle rata.

U Wila, 23 aprila 1916 Ja{i Oskar, poznati ma|arski po-liti~ar i sociolog, opisao je svoj put u Crnu Goru, u kojem jeposebno istakao da se ~udi kako je mogu}e bilo pod nevero-

- 69 -

vatnim okolnostima osvojiti Lov}en za tako kratko vreme itako malo `rtava.

Srpski list Ujediwewe, koji je izlazio u Parizu, a izda-vao ga je Crnogorski odbor za ujediwewe, objavio je 22 apri-la 1916, ~lanak Grob vladike Rada, u kome se govori o wegov-om zna~aju za srpski narod i da }e Vladi~ine kosti biti„vra}ene na Lov}en, i nad wima }e se opet sklopiti ista Ka-pela, ali to nikad ne moè biti ono {to je bilo. Poreme}e-no je, dakle, i izgubqeno ne{to {to se nikad nemoè povra-titi, ali }e se u naknadu zato dobiti ne{to mnogo vi{e i va-`nije od toga gubitka, jer }e u srpskim analima biti zapisa-no ovako:

Kad su se sile mraka podigle, da porobe svijet i wegovukulturu, i kad su srbske zemqe pregaène, Kapela nad gro-bom Vladi~inim bi razru{ena, da bi ustupila mjesto gra-|ewu neprijateqskih utvr|ewa, i kosti wegove prenesene uCetiwski manastir uz molitve i jecawe sve{tenstva inaroda. Me|utim, u kolo branilaca pravde i slobode stupi-{e svi civilizovani narodi, i paklene sile bi{e pokorene iumirene. Tada srpski narod otkopa Vladi~ine kosti i opraih suzama i vinom, prenese ih i sahrani na starom mjestu, naLov}enu; rastureno i izlomqeno kamewe od stare Kapele snajve}im pijetetom sakupi, kao god {to od pojedinih djelo-va svojih stvori tada veliku zajednicu srpsku, tako i odtog svetog kamewa sklopi i obnovi staru Kapelu, i time iisto vrijeme objeleì i simbol svoga ujediwewa.

Grob, dakle, zajedno sa Kapelom dobi}e jo{ jednu va`-nost, jo{ jednu cijenu, jer to ne}e biti vi{e samo grob naj-ve}eg srpskog pjesnika, nego }e u ovom obnovqenom oblikubiti i vje~iti svjedok neprijateqskog divqa{tva, i div-ni spomenik ujediwewa cjelokupnog na{eg plemena, za kojimje veliki Vladika toliko kukao.

Na orlovskim visinama Lov}ena, odakle je mladi Radeposmatrao ispod sebe ~arobnu Boku i siwe srpsko more, itamo prema istoku Zetsku dolinu sa Skadarskimi jezeromi u naokolo visoka brda i planine Crne Gore i Hercegovine,wegove }e kosti opet po~ivati, ali sad ve} u vje~itom mi-ru i blaènstvu, jer wegovi snovi bi}e ostvareni, i zahval-

- 70 -


no }e se potomstvo vi{e nego prije sticati od svuda, da sepoklone wegovu grobu i da iz sklopqenog kamewa pro~itaistoriju svoga ujediwewa.

Na àlost, fatalnost je htjela da se u ovom ratu ba{ nalov}enskom visu odigra jedna mra~na igra, i obnovqeni grobVladi~in podsje}a}e ne samo na epohalne doga|aje iz ìvotasrpskog naroda, nego i na tu àlosnu epizodu.

„â{u meda jo{ niko ne popi,{to je ~a{om ù~i ne zagr~i:â{a ù~i i{te ~a{u meda...”

Vladi~in grob, dobijaju}i novi i ve}i zna~aj u srpskomnarodu, dobija kao uzdarje i ~a{u ù~i, koju su mu wegovi po-tomci nato~ili. Wegov mili, ponosni Lov}en iznevjerio jesrpske nade u ~asovima isku{ewa, jer, kad su ga pogane nogeneprijateqske po~ele prqati, iz wega nijesu posuktalemuwe i gromovi, nego je smjerno i srame`qivo, kao seqa~kamlada, priklonio glavu pred |eneralom be~koga }esara!!!Niko i ne pomi{qa, da bi se Lov}en mogao odràti, nego jeàlostan na~in na koji je pao. Tako je uprqan Lov}en srpski,srpski dijamant, kako ga je u jednom pjesni~kom nadahnu}u na-zvao kraq Nikola, i svaki poklonik, baciv pogled oko sebeniza strmene vrleti lov}enske, u ~udu i jedu zapisa}e se: ’AhBoè, za{to je tako moralo biti?!’”.

U istom listu, Ujediwewe, 10 maja 1918, {tampan je ~la-nak Lov}ensko pitawe, koji zasluùje pa`wu, i koji glasi ucelini:

„Mjesto da se brane za ono {to su mogli, a nijesu htjeliu~initi, oni pri~aju o ne~em {to je kao trebalo biti. Mje-sto da priznaju za{to nijesu izvr{ili evakuaciju Crne Go-re, za{to je bilo dovoqno vremena, oni izmi{qaju desetinekleveta da skrenu razgovor na drugu stranu.

Naoruàwe Lov}ena, onakvo kakvo je bilo, moglo je uzne-miravati samo laike, a ne i austrijsku komandu, kojoj su neo-sporno bili poznati i najmawi detaqi. A ho}e se velika do-za imaginacije, pa povjerovati da je Francuska obe}ala datiza Lov}en topove od 305 mm. Kome su iole poznate ove stva-ri, zna da se takvi topovi vuku jedva i èqeznicama i to na

- 71 -

WEGO[ I LOV]EN

specijalnim vagonima, a kamo li brdskim putevima? Puteviu Boki Kotorskoj popravqani su za obi~nu artiqeriju, alito ipak ne smeta da se laè. G. Radovi} je dobio nalog da, pre-ma spisku, dobavi nekoliko baterija brdske i poqske arti-qerije, a od opsadne samo ~etiri topa (haubice) od 21 do 27mm, kalibra sli~nog onima koji su bili na Lov}enu. Srpskojdiplomatiji nare|eno je od strane wene Vlade, da mu bude nausluzi, {to je ona u~inila kako u Parizu tako i u Londonu.Jedino je Francuska ustupila ratnog materijala i to brd-skih i poqskih topova i nekoliko poqskih haubica. Vi{enije mogla, jer je i sama oskudijevala. Me|utim, moè se re-}i da predusretqivost francuskih vlasti nije bila mawa,ako ne i ve}a prema traèwima crnogorskog delegata, negoprema traèwu delegata iz Srbije.

O kakvom naro~itom naoruàwu Lov}ena nije bilo nigovora u instrukcijama datim g. Radovi}u. Pitawe, pak, o ja-~oj akciji na Kotor i ve}em naoruàwu vodio je prije toga g.Jovo Popovi}, i ako je ko mogao ~initi reporte Vladi g. Vu-koti}a u tome pitawu, to je bio on, a ne g. Radovi}, koji u ovestvari nije bio ni ukoliko posve}en. U poznatim krugovimana Cetiwu bio je obi~aj da se na izvjestan, ni bratski ni sa-vezni~ki, na~in tretira Srbija, pa je tako govoreno i to, dase Srpska vrhovna komanda protivila operacijama na Koto-ru. Ovo je g. Radovi} saznao mnogo docnije, i to ne od Fran-cuza nego od jednog Crnogorca, koji je tu stvar pri~ao mno-gima, dodaju}i da je to saznao od nekog Francuza. G. Radovi}je, kao i svi Crnogorci, àlio {to saveznici nijesu zauzeliKotor i u razgovoru jednom prilikom, ispri~no je rekao da oovome pitawu zna samo onoliko, s napomenom ako je slu~ajnobilo takvo gledi{te srpske komande, ono je moglo biti za-snovano na mi{qewu, da Kotorski zaliv ne zasluùje da priwegovoj opsadi napadne tre}ina crnogorske vojske bez izgle-da da }e ga ikad uzeti. Iskustvo na Dardanelima pokazalo jei potvrdilo kakve snage trebaju da se zauzmu pomorska utvr-|ewa. Pored toga, slu~ajno, i to tek 1916. godine, Radovi} jeod najkompetentnijih vlasti Republike mogao ~uti da je raz-log {to se nije preduzela energi~na akcija protiv Kotora u

- 72 -


tome, {to su nedostajale materijalna sredstva i {to nije bi-lo mogu}nosti da se prenesu na pozicije.

To je danas istina o Kotoru i Lov}enu, a sve ostalo suizvrtawa i izmi{qotine dvorskih agenata. Mi smo traìlii traìmo da se vodi iskrena politika prema svakome, a na-ro~ito prema Srbiji i da se otvoreno kaè {ta se protiv ko-ga ima, jer se jedino tako mogu izgladiti neraspoloèwa,stvorena uslijed neobavije{tenosti ili intriga. Mi smoprotivni sistemu laskawa, prislu{kivawa, a po tom kleve-tawa, {to je obi~aj boraca za separativnu Crnu Goru u svakojprilici, a osobito kad se ti~e Srbije.

Ulaskom Italije u rat saveznici su neosporivo do{li uboqu mogu}nost da preduzmu akciju protiv Kotora. Da je Sr-bija mogla slu~ajno ometati kod Francuza da se ovakva akci-ja preduzme, nije sigurno taj slu~aj i sa Italijom, koja je jo{od prvog dana, usled jugoslovenskog pitawa, zauzela stav pre-ma Srbiji.

Italija pak, koja je najvi{e bila zainteresovana za zau-ze}e Kotora, nije ni{ta u~inila da bude boqe utvr|en samLov}en.

Ponudu za ustupawe Lov}ena u novembru 1915 mogli sushvatiti saveznici kao manevar, jer su znali {ta se sve ve}dotle desilo. Rije~i bugarskog kraqa Ferdinanda svratilesu im tako|e pa`wu na mnoge stvari i usqed toga i poticaloje ono pitawe saveznika, kako }e se dràti Crna Gora u no-voj ofanzivi protiv Srbije, na {to su kraq Nikola i Vladaodgovorili tek u novembru, mjesec dana poslije ofanzive,uvjeravaju}i saveznike ~ak i tada, da }e do kraja i}i stopamaSrbije”.

Pregled listova, koji je izlazio u @enevi, 2/15 septem-bra 1916, preneo je pisawe zagreba~kog lista Obzor od 9 sep-tembra i. g. ~lanak Pesnikov grob na Lov}enu, u kom je staja-lo:

„Vladika Rade, crnogorski mitropolit Petar Petro-vi} Wego{, pesnik glasovitog Gorskog vijenca, umro je godi-ne 1851 te sarawen u manastiru na Cetiwu. Malo posle smr-ti preneseni su wegovi ostaci na Lov}en u kapelicu, koju je

- 73 -

WEGO[ I LOV]EN

dao sagraditi sam Vladika za svoj po~inak, na pe}ini ’Jezer-skog vrha”.

Do pre kratkog vremena na toj klisuri, sa koje se pruàvidik na siwi Jadran i celu Crnu Goru, po~iva{e to velikosrce Crne Gore i svaki je Crnogorac sa ponosom u srcu i ra-do{}u u o~ima gledao na taj pe}inski vrh, gde leè ostaciwegovog velikog zemqaka. U vidu crkvice nalazila se raka,a na woj napis: „Na ovoj Gori neka mi grob bude, sa ovoga mje-sta, koje je moj po~inak, neka moja du{a vrh domovine lebdi imoj narod {titi”.

Ali dana{wi svetski rat nije pustio na miru ni ovajusamqeni pesni~ki grob, a da ga ne o{teti svojom razornomsilom. 10 februara (treba 29 decembra 1915/11 januara 1916)ove godine, zauzela je austrijska vojska Lov}en, te i ovaj spo-menik pade u ruke pobednika. Crnogorac ne moè vi{e, zbogvojnih obzira, da odlazi na poklowewe i tome grobu. Kakorije~ke ’Primorske novine’ donose, crnogorski episkop je12. pro{log meseca izvadio iz grobnice mrtve ostatke pe-snika i prenese ih na Cetiwe. Uz prisutnost vojne uprave iuglednih Crnogoraca, uz velike pote{ko}e, odvalio se ka-men sa grobnice, u kojoj je sme{ten kov~eg, a ~iji je poklopacbio ve} raspuknut. Sve kosti su bile obavite skupocenim ru-hom, osim glave. Episkop dignu svojom rukom te ostatke ipredade ih pratiocu sve{teniku. Zatim se povorka uputi nizbrdo ka cesti, gde su ~ekala mrtva~ka kola za prevoz uCetiwsko poqe. O svemu se tome sastavio zapisnik, i Vla-dika Rade sad opet po~iva na Poqu cetiwskom”.

List Ujediwewe od 2 juna 1917 objavio je vest, pod naslo-vom Na{ Krsta{ barjak, koja je objavqena u Hrvatskomdnevniku, u kojoj se kaè: „Da je u Crnoj Gori dopu{teno osve~anostima izvje{avati stare crnogorske zastave (crvenes bijelim rubom i bijelim krstom u sredini). To je na{ slav-ni Krsta{-barjak kome austro-ugarske vlasti ne brane da sena na{im pustim domovima pojave uz crne austro-wema~keorlove i uz turski polumjesec. Narodna trobojnica, kao na-cionalno obele`je, konfiskovana je. Samo krsta{ barjakmoè da se vije, ali ni on sam... S orlovima i polumjese-com...! [to je do~ekao slavni Krsta{! On, koji je prolazio

- 74 -


kao crvena plam kroz bitke kre{iva i koji je prvi izlaziona bedeme neprijateqske, danas je trofej iz kapitulacionearhive i stavqen na podsmijeh crne sada{wosti! Ali tje{i-mo se, do}i }e dan, vrati}e se ~ast i slava wegova”.

Napomena:

1) U novije vreme o ovim pitawima objavqena su dva vredna ~lanka: drRadoje Vu~kovi}, Pad Lov}ena i wegove posledice u 1916, GlasnikSrpskog istorijsko-kulturnog dru{tva „Wego{” u Americi, 35, 1925,26-59; \. D. Pejovi}, Za{to su Wego{evi posmrtni ostaci prenese-ni s Lov}ena na Cetiwe 1916. godine, Istorijski zapisi, Titograd,22, 1963-498-501 (pisan i na osnovu Arhive austro-ugarskog poslanikana Cetiwu, ali o ekshumaciji Wego{evih kostiju postoje dokumenta-cija i u Arhivu Vrhovne komande Austro-Ugarske u Be~u - u Dr`av-nom arhivu).

- 75 -

WEGO[ I LOV]EN

- 76 -


Lov}enski prevoji(Rad: Xon Kunisi Adams, 2 ÀÁ 1916)

Feldmar{al lajtnant Trolman,koji je zaauzeo Lov}en

(A. Popovi}, Ratni album 1914-1918, 148)

ULOGA SVETOZARA TOMI]A, VELIKOGPOSLENIKA NA UJEDIWEWU SRBIJE I

CRNE GORE, U OBNOVI WEGO[EVE ZADU@BINE NA LOV]ENU

ZZa prisajediwewe 1918 Crne Gore Srbiji zna~ajnu ulogusu imali iz Srbije Svetozar Tomi}, a iz Crne Gore mi-tropolit dr Gavrilo Do`i}, prvi ne{to vi{e na pri-

premnom radu Skup{tine, a drugi u wenom radu i dono{ewuu Beograd odluke Podgori~ke Skup{tine.1 Oni su isto takoimali odgovaraju}u ulogu u obnavqawu Wego{eve zadu`binena Lov}enu, prvi kao prosvetni nacionalni radnik u Srbiji,a drugi kao nadle`ni arhijerej, u ~iju Eparhiju je spadalaWego{eva zadu`bina.

Svetozar Tomi} (1872-1952) je bio rodom iz poznatog brat-stva Tomi}a u Drobwaku u Hercegovini, koje se nije slagalosa nacionalnom politikom kraqa Nikole.2 Po zavr{etkustudija u Beogradu, gde je kao |ak Jovana Cviji}a otpo~eo daprou~ava i pi{e o Drobwaku, a docnije i drugim srpskimkrajevima.3 Kao prosvetni radnik od 1898 slu`io je u Skop-qu, Solunu, na Kosovu i Metohiji i u Beogradu. U~estvovaoje u srpskoj vojsci u ratovima od 1912 do 1918. Pre{av{i pre-ko Albanije, na Krfu je bio postavqen za {efa Crnogor-skog odbora pri Ministarstvu inostranih dela, gde je 1917napisao Program za ujediwewe Srbije i Crne Gore.

Posle proboja solunskog fronta, Tomi} je dodeqen Kom-binovanom jadranskom odredu sa kojim je u{ao u Crnu Goru,

- 77 -

gde je radio na sazivu i radu Velike narodne skup{tine, nakojoj je, 13 novembra 1918, izglasano bezuslovno prisajedi-wewe Crne Gore Srbiji. Nakon toga se vratio u Beograd, gdeje radio u prosvetnoj struci, a bio je naimenovan od kraqa za~lana Dràvnog saveta, Senata, i za potpredsednika Crve-nog krsta, koga je bio predsednik kraq Aleksandar. On jebio ~lan i drugih raznih dru{tava.

Kao {to je bilo re~eno u prvoj kwizi Wego{ i Lov}en,izdatoj u Beogradu 1971, u Ministarstvu prosvete jo{ u fe-bruaru 1921 obrazovan je odbor sa zadatkom da izvr{i pri-preme za obnavqawe Wego{eve zadu`bine na Lov}enu ipovratak u wu wegovih kostiju sa Cetiwa. Toga Odbora bioje sekretar Svetozar Tomi}, pa ga je Ministarstvo prosvete1924 izaslalo da ode na Lov}en i vidi sve {ta treba uraditida bi se obavilo sve~ano preno{ewe Wego{evih kostiju naLov}en i ove poloìle „u istu grobnicu u kojoj su do 1916 go-dine leàle”.

Tomi} je, po povratku sa toga puta, u svom izve{taju pod-netom Ministarstvu prosvete, 18 avgusta iste godine, ista-kao da treba izgraditi put za vozila od Cetiwa do Ivanovihkorita a daqe do vrha Lov}ena za kowe i pe{ake, dok je zaobnavqawe Wego{eve zadu`bine izvestio:

„Na Lov}enu, gde je bila dosada{wa Kapela, ne moè sepodi}i monumentalna gra|evina. Tu niti ima za wu prosto-ra, niti je mogu}e izvesti, niti je to uop{te potrebno. Cr-nogorci, putnici i po{tovaoci groba velikoga pesnika ne}ese peti na Lov}en radi Kapele, no radi Lov}ena i groba Vla-di~inog, koji }e biti u Kapeli. Stoga sam mi{qewa da se, namesto dosada{we Kapele, podigne nova istih dimenzija ka-kva je bila stara, kamewe u zidu da bude krupnije i zid da bu-de na vrste lepo ~vrsto izra|en. Unutra{wost pak Kapele dabude izgra|ena kraqevski i wegu{ki tako da se posetiociVladi~inog groba time zadivquju isto tako kao pogledom saLov}ena”.

âk, odmah po oslobo|ewu, od Cetiwana i Wegu{a bio jeobrazovan Odbor za obnavqawe Wego{eve zadu`bine naLov}enu i vra}awe u wu wegovih kostiju. Na tome je najvi{eradio mitropolit dr Gavrilo Doì}, u~esnik u ratu, zatim

- 78 -


zato~enik u zarobqeni~kom logoru u Ma|arskoj, o ~emu jepisao u svojim Memoarima izdatim u Parizu, ~iji je tekst uslede}em poglavqu,4 kome su pridodate naknadno prona|enefotografije sa prenosa Wego{evih kostiju sa Cetiwa naLov}en.

Napomene:

1) Jovan R. Bojovi}, Podgori~ka skup{tina, Podgorica 1989.2) Nikola N. Tomi}, Bratstvo Tomi} u Drobwaku, Temekula, Kali-fornija 1980; isti, Pleme Drobwak, Temekula, Kalifornija 1980,175-182.3) Petar [obaji}, Svetozar Tomi}, Glasnik Etnografskog institu-ta Srpske akademije nauka, 2-3, 1953-1954; Arhiv SANU - Zaostav{ti-na Svetozara Tomi}a (nesre|ena i nepopisana).4) Memoari patrijarha srpskog Gavrila, Pariz 1974, 21-64.

- 79 -

WEGO[ I LOV]EN

- 80 -


Mitropolit crnogorsko-primorski

dr Gavrilo Do`i}

Svetozar Tomi}

MITROPOLIT ODNOSNO PATRIJARH GAVRILOO GRA\EWU, RU[EWU I OBNAVQAWUWEGO[EVE ZADU@BINE NA LOV]ENU

Wego{ je kao nacionalni i univerzalni genije, prorokoslobo|ewa i ujediwewa Srpstva. - Wego{ podi`e na vrhuLov}ena hram u slavu Boga, a sebi za ve~ni po~inak. Nemo-gu}nost da se, po wegovoj smrti 1851, vladiki ispuni zavet,{to ~ini wegov naslednik, kwaz Danilo 1855. - Lov}en po-staje simbol, svetili{te slobode i poezije. - Austrija koja,napadom na Srbiju 1914, otvara Prvi svetski rat, ho}e daugasi lov}ensku buktiwu slobode i moralno slomi srpskinarod te zauvek prisvoji Lov}en, o{te}uje i skrnavi hram naLov}enu, narediv{i da se Wego{ev prah ukloni odatle iprenese u manastir na Cetiwe, dok se kapela pretvara uobi~nu ru{evinu. - Dirqivo svedo~ewe o tome mitropolitaMitrofana Bana, prethodnika mitropolita Gavrila. -Istovremeno kad i stradawe hrama i praha Wego{eva, odvi-ja se stradawe crnogorskog i svog srpskog naroda. - PokajaweAustrije uo~i wene propasti, 1918, za u~iweno nedelo naLov}enu. - Nakon oslobo|ewa i ujediwewa, u kome igrazna~ajnu ulogu, mitropolit Gavrilo pokre}e, 1920, na Sve-tom Arhijerejskom Saboru inicijativu za obnovu Wego{evezadu`bine na Lov}enu i povratak u wu Wego{evog praha. -Stvarawe u tu svrhu odgovora u kome va`nu ulogu igra pro-fesor kwi`evnosti Jelena Lazarevi}. - Mitropolit Gavri-

- 81 -

lo stupa u vezu sa geografom i etnografom svetskog glasa,Jovanom Cviji}em, koji se zdu{no prihvata da bude predsed-nik Odbora. - Nedostatak sredstava da se izvede poduhvatobnove lov}enske kapele i probijawe puta do podno`jaLov}ena. - Mitropolit Gavrilo stupa, 1924, u vezu sa kraqemAleksandrom koji vrlo blagonaklono prihvata zamisao ob-nove Wego{eve zadu`bine, shvata to kao svoju svetu du`nosti obe}ava da }e za to dati sva potrebna sredstva. - U me|uvre-menu se pojavquje sa svojim projektom dvorski vajar IvanMe{trovi} koga je kraqu nezgodno odbiti, ali to ~ini na-kon novog susreta sa mitropolitom Gavrilom, obe}av{i da}e Me{trovi}u naru~iti druga dela. - Kraq se sla`e sa mit-ropolitom da }e obnovqena kapela, a posebno Wego{evsarkofag gra|en od mermera sa Ven~aca kraj Kara|or|eveTopole, biti simbol prevazila`ewa sukoba izme|u dve srp-ske dinastije, wihovog ujediwewa kao i ujediwewa Srbije iCrne Gore. - Pristupawe poslu obnove lov}enske kapele uleto 1925: ona se potpuno prezi|uje od novog tesanog kamena,dok se stari iskori{}ava iznutra, ona se ukra{ava i odsli-kava likovima svetiteqa crnogorskog podnebqa, Sv. PetraCetiwskog, Sv. Jovana Vladimira, Sv. Vasilija Ostro{kogi Sv. Stevana Piperskog. - 21 septembra 1925, obavqa sesve~ani prenos Wego{evog praha sa Cetiwa u obnovqenihram na Lov}enu, uz prisustvo kraqa Aleksandra te crkve-nih i narodnih velikodostojnika. - Pohvala i priznaweCrnoj Gori za wenu veliku ulogu u Srpstvu. - Ispuwewe, podrugi put, Wego{evog zaveta.*

* Ovaj rezime, kao i neka skra}ivawa teksta patrijarhaGavrila, izvr{io je prire|iva~.

- 82 -


..PPetar ÀÀ Petrovi} Wego{, iako je imao titulu mitro-polita, koju je dobio od strane Ruske Pravoslavne cr-kve jo{ 1844 godine, nije se wome koristio. On se je

potpisivao vladika i gospodar Crne Gore. U narodu je po-znet pod popularnim imenom Vladika Rade. On se starao, ko-liko je god bilo mogu}e, da Crna Gora, koje je bila plemen-ski ureðena, pod wegovom vladavinom dobije oblik dràve.Radio je na otvarawu {kola i obnovio je jednu štampariju za{tampawe kwiga.

On je jo{ za svoga ìvota izabrao sebi mesto, na kome }eda po~ivaju wegovi smrtni ostaci. To mesto wegovoga izbora,bilo je na najvišem vrhu Lov}ena, zvanom Jezerski vrh. To sedogodilo prilikom jedne {etwe sa svojom pratwom, kada sepopeo na ovo navedeno mesto. On se nekoliko puta pro{etaoi okretao desno i levo, kako bi na{ao najpogodnije mesto zaovu wegovu zemisao. On je posle te male {etwe li~no izabraoto mesto gde je trebalo da podigne malu crkvu, odnosno Kape-lu u slavu svoga strica, svetog Petra À. Toga istoga dana on jenaredio da se postavi jedan veliki kamen na mesto koje je onna{ao da je najpovoqnije i na kome je èleo da podigne Kape-lu, kako bi u woj posle smrti zauvek po~ivao.

Petar ÀÀ Petrovi} Wego{ bio je veliki univerzalniduh. Genije osobite vrednosti: u svojim koncepcijama, u pe-

- 83 -

sni~ko-filozofskim razmi{qawima o svetu i ìvotu. Uzto bio je duboko religiozni ~ovek. Wego{ je bio samouk, bezikakvog redovnog {kolovawa, ali to mu nije ni{ta smetaloda izloì tako visoku misaonu filozofiju, koja ga uzdiè uredove najve}ih mislilaca i filozofa sveta. Svoje je znawedopuwavao ~itaju}i dela svetske kwièvnosti; sve {to jebilo najboqe u tome domenu, wemu je bilo poznato. Tako istoi sva zbivawa u istoriji sveta prou~avao je sa velikom pa`-wom. Ovaj obilati na~in poznavawa svetske literature, na-doknadi}e ono {to je od {kole propustio u mladim danima.Sa ovakvim bogatim poznavawem ìvota i prilika pod kojimse ìvot razvija i stalne promene u prirodi i svetu, oboga-ti}e svoje intelektualne sposobnosti, koje su bile u mogu}-nosti da mu pruè bogata iskustva i saznawa, kako bi mogaoda u svojim spisima, na svoj na~in, ali vrlo originalno, sveto prikaè. Wega je najvi{e mu~ilo saznawe o ~ovekovomìvotu na zemqi. Zatim uloga wegova kao qudskoga bi}a i u~emu se ona sastoji. On je jasno video da u svetu postoji stal-na borba i stalne promene. Video je da se u prirodi stalno ineprekidno vodi jedan rat izmeðu opre~nih ideja i raznihideologija, koje dele qude u tabore i ~ine da se rat uvek nas-tavqa. Sve bi ovo li~ilo na vremenske promene koje vladajuna zemqi, kao {to su ~etiri doba; prole}e, qeto, jesen i zi-ma, gde vidimo da u prirodi neprekidno jedno doba smewujedrugo sa svojim razlikama, po{to svako od wih nosi svoje po-sebno obele`je. Takav odnos ìvota i ideja na zemqi, We-go{ je filozofski dobro video i ~ovekovu sudbu opisao uLu~i mikrokozma. To je ustvari borba izmeðu dobra i zla,izmeðu Satane i Boga i ve~ita borba izmeðu ideja dobrih iideja rðavih. Zaista, to je jedna ta~na filozofska konstata-cija. On je to i u svome Gorskom vijencu slikovito i filo-zofski prikazao. Naro~ito u pojavi Igumana Stefana. To jeli~nost najpogodnija, preko koje je iskazao svoje filozof-ske misli i odnos ~oveka prema Bogu i Boga prema ~oveku iprirodi. Sve je to sprovedeno u mislima sa bogatim isku-stvom ìvota i svega {to u wemu ~ovek preìvquje, kao gor-~inu, razne nesre}e i sve drugo {to na putu ~oveku stoji iwegovome opstanku na zemqi. Iguman Stefan predstavqen je

- 84 -


kao starac od preko 80 godina, a uz to i slep. Wegovo bogatoiskustvo ste~eno je kroz putovewa u sve predele koji su naj-svetiji za hri{}ansku veru. A to su: Sveta Zemqa i ona me-sta u woj kroz koja je Isus Hristos propovedao svoju Boàn-sku nauku. Zatim, on je obi{ao najve}e spomenike hri{}an-stva, kao {to su crkve u Kijevu i drugim mestima u Rusiji,Svetu goru i druga mesta. Sve to iskustvo Igumana Stefanaoli~eno je u wegovim re~ima: ’Ja sam pro{a sito i re{eto,ovaj grdni svijet ispitao”. Ili posle toga: ’Sve {to doðe, jasam mu naredan’. To je zaista jedna velika mudrost i ìvotnoiskustvo jednoga slepog ~oveka kome je Bog dao mo} da moèmudro da izlaè svoja ose}awa u vidu visokih filozofskihrazmi{qawa o zbivawima u svetu koja prate ~oveka od roðe-wa pa do smrti.

Iako je Wego{ bio crkveni ~ovek i gospodar Crne Gore,on je vodio veliku nacionalnu borbu za osloboðewe od Tura-ka ne samo Crne Gore, nego celog Srpstva. Zatim i sve na{ebra}e po krvi, koja su bila pod vladavinom Austro-Ugarske.Takav wegov rad osetio se naro~ito posle revolucije od1848. godine. Narodno ose}awe podiglo je glavu i svoj glasprotivu apsolutizma i Bahovog sistema koji je vladao u Au-striji. Ovo buðewe nacionalne svesti wega je do kraja odu-{evilo. Wegovo rodoqubqe u tome pravcu oli~eno je u pi-smu banu Jela~i}u, u kome izraàva svoju radost da ga je taj-na sudbina postavila na ~elo takve borbe. On mu ~ak nudi zaborbu svoje Crnogorce. Tako isto on je imao velikog udela upovezivawu nacionalnoga rada na osloboðewu i ujediwewusvih srpskih pokrajina. Wegova prepiska sa knezom Alek-sandrom Karaðorðevi}em i Ilijom Gara{aninom je od prvo-razrednog zna~aja. Ilija Gara{anin bio je tvorac Na~erta-nija, u kome je izraðen budu}i program osloboðewa na{eganaroda. Gara{anin je mnogo drào do duhovne i nacionalnesposobnosti Petra Petrovi}a Wego{a. Wegovi su pogledi iplanovi bili od izvanrednog zna~aja za jednu politiku naci-onalnog srpskog jedinstva. Za tu svoju zamisao Gara{anin jena{ao pogodnu li~nost u Matiji Banu, ina~e profesoru, ko-ji je bio do{ao u Beograd, misle}i da odatle moè najboqeda posluì narodnoj stvari i stvarawu jedne jugoslavenske

- 85 -

WEGO[ I LOV]EN

dràve, u kojoj bi bili i Hrvati. On je bio Srbin katoli~kevere, i veliki pobornik jugoslovenske misli. Wego{ je uwega imao ogromno poverewe, za ceo wegov program koji jebio zami{qen o gorwemu jedinstvu i osloboðewu na{eg na-roda. Tako isto Petar Petrovi} Wego{, kad je izbila borbaizmeðu Srba i Maðara u Vojvodini, bio je do kraja odu{ev-qen tom borbom. Ona je za wega zna~ila ustanak protivuugweta~a. Prve svoje iskovane medaqe Obili}a, poslao jeonima koji su bili komandanti i predvodnici ove borbe pro-tivu Maðara. Time je hteo da podvu~e nacionalni zna~aj jed-ne borbe koja se raðala.

Rade}i pod takvim okolnostima i na pitawima nacio-nalnoga pravca i osloboðewa ne samo od Turaka, nego i odsvih zavojeva~a gde se god na{ narod nalazio pod wihovomvla{}u, Wego{ je razvio svoje nacionalne duhovne vidike,koji su ga visoko podigli i omogu}ili mu da nastavi borbu utom pravcu. On je imao odli~ne planove, ali wegove mogu}-nosti i sredstva bili su vrlo mali. On je to lepo podvukao uGorskom vijencu, kada je kazao: ’Sirak tu`ni bez igðe ikoga’.On je ta~no video i shvatio da wegovi planovi ne mogu bitiostvareni. Mala Crna Gora bila je opkoqena sa svih strananeprijateqima. On se ~esto u svojim molitvama obra}ao Bo-gu za pomo}. Ali je i nebo nad wim bilo zatvoreno. Wegovpla~ i molitva kao da nisu imali uspeha. Ali s druge straneWegoš je mnogo doprineo borbi i slobodi srpskog naroda.On je odli~no poznavao srpsku istoriju i posledice propa-sti ia Kosovu kao najstra{nije tragedije srpskog naroda, gdesu velika{i svojim radom tome doprineli. On je borbu saTurcima smatrao svetom i u Obili}evom primeru nalaziopravac celokupne srpske borbe. Smatrao je da samo takvimpravcem srpski narod moè izvr{iti svoje osloboðewe odTuraka. Ovaj viteški stav koji je Wego{ opevao u Gorskomvijencu, najboqe i nedvosmisleno dokazuje smisao Wego{eveborbe u tom pravcu. Sve ono {to je on zami{qao i pripre-mao, da}e mu mogu}nosti da tu svoju zamisao izrazi do kraja.On sa takvim radom postaje prvi tvorac srpske misli i naci-onalizma kod Srba. Ovaj rad bio je u svojoj su{tini borben iu wemu se odricao ìvot radi postignu}a glavnih ciqeva -

- 86 -


osloboðewa srpskog naroda. Ideje i kletve kneza Lazara, ka-da je pozvao ceo srpski narod u borbu protivu Murata i Tu-raka, naše su u Obili}u i kosovskim junacima dostojne izvr-{ioce zamisli kneza Lazara. Wego{a je to odu{evilo. On jeuzeo da razradi i neguje takvu borbu kao jedinu mogu}u pro-tivu Turaka. Sa takvim radom i idejom on }e u Gorskom vijen-cu da iznese razloge koji su doveli srpski narod do propastii ropstva pod Turcima. A zatim uzdizawe i vaskrsavawe teborbe pod vladikom Danilom, koja se krunisala samo blago-dare}i primeni vite{tva i stalne neprekidne borbe proti-vu Turaka. Likovi te borbe oli~eni su u vladici Danilu iwegovim junacima koji su ga okruìvali, i koji su bili no-sioci wegovih ideja u borbi protivu Turaka. Sloboda i ne-zavisnost je za Wego{a bila kruna srpskoga uspona za koju setrebalo boriti svim sredstvima. Kad je ve} od Boga suðenoda qudi moraju de se bore za svoja prava, svoju slobodu, neza-visnost i uspon i kad ništa drugo ne ostaje ve} izvr{ewe,onda treba da se priloì ìvot na oltar takve ideje, kaoprimer onima koji dolaze da produè wihovu borbu.

Petar Petrovi} Wego{ bio je veliki nacionalni bo-gomdani rodoqubivi Prometej slobode, i wegova bujna snagabila je puna stvarala~koga ìvota, motiva i misli rodo-qubivih koje su bile duhovna hrana svima borcima. On je è-leo da duhovno pripremi narod za jednu veliku borbu za oslo-boðewe. On je imao u sebi veliki duhovni unutra{wi ìvoti filozofsko nastrojewe. Svojim refleksijama on se isti~ekao usamqena li~nost meðu duhovnom inteligencijom u celo-me srpskome narodu. To što je on posedovao, bilo je produktnajvi{e vrste. Da bi ostvario svoju ve~itu misao koja ga je dogroba pratila na dràvnom i narodnom jedinstvu, on je u svo-joj glavi imao realne planove za ostvarewe onoga u {to je ve-rovao. Takvo wegovo stanovi{te, nije se moglo ostvariti zavreme wegovog kratkog ìvota, po{to prilike i okolnostinisu to dozvoqavale. On je sam sve stvarao. @iveo je u ceti-wskoj osami, gde je kao jedan veliki duh filozofski razma-trao sve ono {to se oko wega zbiva i sve ono {to se u svetudogaða. Okolnosti pod kojima su se vodile borbe i sve neda-}e koje su mu na putu stajale, naro~ito borba protiv Turaka,

- 87 -

WEGO[ I LOV]EN

koje je on smatrao kao glavne svoje neprijateqe, jer su uvekhteli da unište slobodu Crne Gore (a ona je za wega bilanajsvetija stvar), sve je to uticalo na stawe wegovog zdravqakoje je po~elo sve vi{e i vi{e da se krwi, te je najzad dobiotuberkulozu. Pokušao je da traì leka i da popravi svojeoronulo zdravqe. I{ao je u Italiju u Napuq, dva puta uza-stopce da traì leka gde je po wegovom uverewu priroda bi-la pogodna da popravi wegova plu}a. On je imao i uspeha u to-me pravcu. Ali stalne neprilike od okolnih neprijateqaCrne Gore kao {to su bili skadarski paša i pripremaweOmer-pa{e da pokori Crnu Goru, jo{ su vi{e pogor{aliwegovo ionako slabo zdravqe. Nije imao sre}e niti pak mo-gu}nosti da ostane miran i da posveti celu pa`wu svomezdravqu. I{ao je, najzad, baš na povratku sa posledwega bo-ravka u Napuqu, u Be~, da posledwi put konsultuje lekare.Wegova se bolest sve vi{e i vi{e pove}avala, prema tome niu Be~u nije mogao na}i nikakvoga leka protiv svoje teškebolesti. @eleo je da se {to pre vrati u Crnu Goru. Kada sepribliàvao na jednom brodu Kotoru, video je sa broda Lov-}en, i rekao: ’Ne}emo se vi{e rastajati’. Ova misao Wego-ševa nedvosmisleno dokazuje da je bio izgubio svaku nadu nasvoje ozdravqewe. Vide}i sa mora Lov}en, on je odmah pomi-slio na ve~nu ku}u na Lov}enu, gde }e po~ivati svoj ve~ni od-mor. Kad je do{ao na Cetiwe, neko vreme bilo mu je boqe.@iveo je u uverewu da se wegovo zdravqe oporavqalo, ali toje vrlo kratko trajalo. U oktobru mesecu, kad su ina~e atmos-ferske prilike vrlo nepogodne, kada nastaju velike vremen-ske promene, pra}ene vetrovima i kišama, wegovo sezdravqe naglo pogor{alo. Umro je 19 oktobra 1851 godine,po starom kalendaru. Na sam Lu~indan nastupila je krizawegove bolesti, tako da je sutradan predao du{u Bogu. Togadana se navr{avalo 20 godina od kako je posle smrti svogastrica, svetog Petra, preuzeo vlast i upravu nad Crnom Go-rom.

Kao {to smo videli, Wego{ je izebrao Lov}en za svojve~ni po~inak. Ima dva razloga za ovo: prvo, Lov}en je uvekbio simbol slobode za svakoga Crnogorca. Na wemu su se oniokupqali da se dogovore za borbu protivu Turaka. Lov}en je

- 88 -


svojom visinom nadmašio sve vrhove. Sa wega se vidi Jadran-sko more i cela Crna Gora. Lov}en je planina slobode sa ko-je je Wego{ za ìvota mogao da vidi tamu i oblake ispred se-be i naokolo Crne Gore. Tu je bilo àri{te srpske slobode,gda je tiwala ve~na lu~a koja je pokazivala pravac necional-ne brbe. Drugo, Wego{ je sa Lov}ena mogao da vidi ne samosvoju Crnu Goru, nego i srpske pokrajine koje su se mogle udaqini ocrtavati. On je mislio da }e tako wegov duh i poslewegove smrti da bdije nad celim srpskim narodom i da seostvare wegove misli i nastavi borba za osloboðewe Srp-stva. Po{to je Lov}en ~uvar slobode, gde krsta{ barjak ve~-no stoji, to je prirodno da je za wega to mesto bilo najomi-qenije. Lov}en je i sam po sebi spomenik ve~ite borbe CrneGore protivu Turaka. Tako baš na wemu Wego{ je verovao da}e mu ve~iti odmor biti najprijatniji. Wegoš je bio u uve-rewu da }e wegov grob biti ve~ni simbol wegovih misli i da}e celo Srpstvo prenositi wegove ideje gledaju}i vrh Lov-}ena. Wegoš je bio pesnik uzvi{enih misli i pesni~kih za-nosa i naro~itih ose}awa koja su imala uticaja na ovu wego-vu odluku, pored onih glavnih nacionalnih ose}awa koje smove} ranije izloìli. Takva wegova odluka zaista je bila oso-bite vrste. Wegov je grob nadvisio sve ostale grobove i bioje ~uvar nacionalne misli i putokaz za na{e osloboðewe iujediwewe. Iz tih razloga, on je èleo za ìvota da izvr{isvoju odluku. Radovi na podizawu Kapele su po~eli 1844 go-dine i zavr{eni 1845 godine.

U svome testamentu, kao i na samrtnom ~asu, kada je videoda mu je kraj ìvotu, naredio je da se wegova èqa u potpuno-sti izvr{i, i da bude sahrawen na vrhu Lov}ena, u Kapeli ko-ju je on ve} tu podigao. Ali pored wegovih èqa i èqawegovih roðaka i glavara, koji su hteli da izvr{e i sprove-du wegov amanet, oni nisu bili u mogu}nosti da to u~ine utome momentu. Prilike i okolnosti oko Crne Gore i wenasituacija usled svega toga nisu bile zadovoqavaju}e. Nawenim granicama nalazile su se spremne turske vojne snageda napadnu Crnu Goru i uni{te ogwi{te slobode srpskoganaroda. Bili su svi àlosni {go nisu bili u stawu da izvr-{e posledwu voqu velikog srpskog genija, da se sahrani tamo

- 89 -

WEGO[ I LOV]EN

na vrhu Lov}ena gde je sam sebi grobnicu pripremio. S drugestrane i prirodne nepogoda nisu bile povoqne da se wegovaposledwa voqa izvr{i. Oktobar je mesec vrlo nepogodan.Putova nije bilo, sem malih putawa kao i svuda po planin-skim mestima. Trebalo je ra~unati najmawe 4 ~asa da se doðedo Kapele na Lov}enu. A to sve kad bi vreme bilo pogodno.Ali kad nastupe nepogodne vremenske prilike koje se mewa-ju nekoliko puta na dan, onda je to apsolutno neizvodqivo.Bio je još jedan teàk problem koji je zabriwavao glavare iroðake Petra Petrovi}a Wego{a, a to je, {to su oni straho-vali da Turci iz osvete ne raskopaju wegov grob i poseku iodnesu wegovu glavu. To bi bila katastrofa za celu Crnu Go-ru. Ona bi mogla da dovede Crnogorce do isku{ewa i borbeprotivu Turaka, ~ije razmere ne bi niko mogao predvideti.Bio je jo{ jedan razlog: predviðala se kraða tela Petra Pe-trovi}a Wegoša iz grobnice i pqa~kawe wegove grobnice,po{to se Lov}en nalazio blizu granice.

Na{lo se re{ewe da je nemogu}e izvršiti testament ièqu Petra Petrovi}a Wego{a, bar za prvo vreme. Re{enoje da se privremeno sahrann u crkvi na Cetiwu, dok se ne bu-de na{ao pogodan momenat da se u potpunosti izvr{i wegovtestament i wegova posledwa èqa. Smatralo se da je to je-dno pravilno re{ewe koje je ostajalo wegovim roðacima iglavarima, koji su i sami bili nesre}ni, {to ne mogu dapoštuju wegov zavet iskazan u testamentu. Telo Petra Pe-trovi}a Wegoša ostalo je 4 godine na Cetnwu. Meseca sep-tembra 1855 godine, wegov naslednik knez Danilo re{io jeda izvr{i u potpunosti testament. On je bio hrabar i odlu-~an vladar, koji se ina~e svuda hrabro suprotstavqao tur-skim namerama da pokore Crnu Goru. Knez Danilo davao je ja-~i otpor, nego {to su bile mogu}nosti tada{we Crne Gore.Bio je to odlu~an ~ovek do krajwih svojih granica. Wegoveodluke bile su brzo dono{ene, i odavale su ~oveka koji jezrelo i pametno sudio o svojim odlukama. Ta wegova sna`napriroda i wegov veliki zamah, omogu}ili su mu da izvojujesjajnu Grahovsku bitku, na Spasovdan 1858. godine. Ova wego-va pobeda bila je prva velika srpska pobeda nad Turcima.Ona je donela veliki udarac turskoj carevini, i otvorila

- 90 -


o~i celoj Evropi da je turska dràva jedna trula tvorevina,koja ne moè dugo pod ovakvim prilikama da opstane. Imekneza Danila uzdignuto je u svetskoj štampi kao vladara ijunaka. Sada da se vratimo na prenos Wego{evih kostiju naLov}en koji je knez Danilo u potpunosti obavio. Bio je sre-}an i zadovoqan da mu se pruìla prilika da to moè da iz-vrši.

Kapela na Lov}enu nije bila sazidana od nekog jakog ma-terijala, da bi mogla da izdrì stalne prirodne nepogodekoje se odigravaju na Lov}enu kao na jednoj velikoj planini.Atmosferske prilike i zub vremena ~inile su svoje iako jeona bila u ono vreme dobro sagraðena, moralo se uvek misli-ti na opravku. Jedna ozbiqnija opravka izvr{ena je nakondobivawa samostalnosti Crne Gore, posle Berlinskog kon-gresa. Na Kapeli je bio postavqen i gromobran, koji je šti-tio samu Kapelu od gromova koji su vrlo ~esti na Lov}enukao visokom planinskom vrhu.

Vest o Wego{evom grobu na vrhu Lov}ena bila je odmahra{irena, kod svih kulturnih naroda Evrope. Svi putnicikoji su dolazili sa raznih strana da posete Cetiwe i CrnuGoru, mogli su sa Cetiwa da svojim o~ima vide Kapelu na vr-hu Lov}ena u kojoj se nalazio grob velikog pesnika. Sve je tobudilo veliku radoznalost. I po~etkom 20 veka stranci svevi{e i više dolaze na Cetiwe i èle da odu na vrh Lov}enakako bi videli Kapelu i grob Petra Petrovi}a Wego{a. Toje bilo razumqivo, naro~ito kod stranih turista koji uvekèle da vide stvari koje izazivaju wihovu radoznalost. Tojo{ vi{e iz razloga, {to se pri kraju 19 veka Crna Gora iwena borba prikazivale sa velikim po{tovawem, kao zemqajunaka koji su u ratu sa Turcima izvojevali velike pobedekao {to je bio slu~aj sa slavnom bitkom na Vu~jem Dolu idrugim mestima. Ime Crne Gore postaje simbol junaštva,kao {to je to bilo u wenoj pro{losti, samo prilike nisudozvoqavale de se o tome i dozna. Crna Gora bila je besput-na, i svetu nepristupa~na. Tako isto i Srbi iz svih pokraji-na i drugi slovenski narodi po~iwu u masama da pose}ujugrob Wego{ev na Lov}enu i da tamo nose svoje vence, kako biih stavili na wegov grob kao znak pa`we i po{tovawa be-

- 91 -

WEGO[ I LOV]EN

smrtnome geniju, piscu zna~ajnih dela, koja su ga naro~itokod slovenskih naroda uzdigla do najve}e skale qudske popu-larnosti. Prvi venac od Srba van Crne Gore bio je poloèn1901 godine od strane univerzitetskog profesora Pavla Po-povi}a, ina~e pisca poznate i znala~ki napisane studije oGorskom vijencu.

Ta i takva Kapela, kao {to smo rekli, sa malim povreme-nim opravkama, ostala je do avgusta meseca 1916. godine. U tovreme Crna Gora bila je pod okupacijom Austro-Ugarske.Austrijske vojne snage posele su sve zna~ajnije ta~ke CrneGore. Na ~elu uprave bio je civilni upravnik, odnosno kome-sar. Grob najve}eg srpskog pesnika, na vrhu Lov}ena, prkosioje Austriji i wenoj imperijalisti~koj zavojeva~koj politi-ci. Grob Petra Petrovi}a Wego{a upravqa~ima austrij-skog Carstva bio je jedna velika smetwa, po{to je bio sim-bol celoga srpskoga naroda i na vrhu Lov}ena dominantno jeprkosio neprijateqima i zavojeva~ima. Austro-Ugarska jetraìla na~ina i mogu}nosti da svoje zlokobno mi{qewe ouni{tewu Kapele sprovede u delo. 3ato je naðeno rešewe uavgustu 1916, godine, po naredbi pravo iz Be~a. Weni uprav-qa~i u Crnoj Gori zatraìli su kategori~ki od mitropoli-ta Crne Gore Mitrofana Bana, da ima da se bezuslovno pre-nesu kosti Petra Petrovi}a Wego{a sa Lov}ena na Cetiwe.Svoju odluku Austro-Ugarska motivisala je sa razlogom dase nalazi u ratu sa silama Antante koji su saveznici CrneGore, i da joj je Lov}en potreban radi ratnih utvrðewa.Meðutim, to je bio samo izgovor, kamufliran drugim razlo-gom Austro-Ugarske. Ona je ustvari bila donela odluku dapodigne spomenik pobedniku na Lov}enu. Sigurno da je mi-slila na cara Frawu Josifa. Stawe na frontu Austro-Ugar-ske 1916. godine bilo je povoqnije. Ratna situacija sa izgle-dom na pobedu davala je razloga austro-ugarskim upravqa-~ima da izvrše ovu zaista besprimernu i nehriš}ansku od-luku koja nije mogla biti ni sa koje strane opravdana, a jošmawe razumqiva. âk je bio prikupqan novac, odnosno pri-lozi za svrhu podizawa pobednog spomenika na Lov}enu, kojije imao da bude visok izmeðu 20 i Z0 metara.

- 92 -


Mitropolit Mitrofan Ban nalazio se na stolici na-slednika vladike Danila i ostalih wegovih slavnih sledbe-nika. Bio je u svemu duboko nacionalan i zasluàn ~ovek zauspon i izgradwu Crne Gore; on je i sam uzimao u~e{}a u re-dovima borbe. Wegove mudre i patriotske besede delovale suohrabruju}e na Crnogorce u borbama, i podizale wihovu ku-ra` i moral u otporu i borbama protivu neprijateqa. On jeiz svoga rodoqubivog srca kovao re~i koje su delovale u ot-poru kao grom iz vedra neba i podizale duh juna{tva obele-èn primerima prošlosti, kao i primerima `rtava najve-}ih junaka koji su hrabro zavr{ili svoj ìvot u borbamaprotivu Turaka. Bio je do kraja odan svome narodu i crkvikao malo ko. Mitropolit Mitrofan Ban je bio blage nara-vi, pitom, ose}ajan i do kraja iskren rodoqub, a uz to vrloobrazovan ~ovek. S druge strane, on je bio rešen, ako treba,da poloì svoj ìvot, kao dokaz svoje odanosti premaotaxbini.

Kad je civilni komesar prvi put poku{ao da sprovedesvoju odluku, naišao je na o{tri otpor mitropolita Mitro-fana Bana, koji je sa suzama u o~ima kategori~ki odbijao ci-vilnog komesara od ovakve zlo~ina~ke namere; ova ga je dovo-dila do krajweg o~ajawa. Ali on nije imao nikakve mogu}no-sti da pruì otpor na ovu odluku Austro-Ugarske. On mi jeli~no pri~ao, posle zavr{etka rata, i to sa suzama, kako jeizvr{eno ovo zlo~instvo. Mitropolit Mitrofan Ban bio jeprosto ubijen ovom odlukom Austro-Ugarske, koja ga je dovo-dila do ivice wegovog ìvota. Našao se u najve}oj nezgodi usvome ìvotu. Bio je do kraja izgubqen. Pod tim okolnosti-ma on je sazvao prvake na dogovor po gorwoj odluci Austro-Ugarske. On je prisutnima izloìo sve okolnosti u pravojboji kako su bile postavqene. Traìo je da ovi prvaci zajed-no sa wime podele odgovornost pred ovom odlukom. Zatim dau jednoj dekleraciji zajedno sa wim upute austro-ugarskimupravqa~ima na znawe, da oni ne mogu ni u kom slu~aju dausvoje ovo traèwe, motivi{u}i ga kao nehriš}ansko, ne-pravo i bezakonito. Mitropolit Mitrofan Ban u pla~u ituzi obja{wavao je prisutnima svoj veliki bol koji mu jerazdirao grudi. Nije mogao da se pojavi na ulici. Wegov na-

- 93 -

WEGO[ I LOV]EN

por da spase situaciju u zajednici sa prvacima, doìveo jepotpuni neuspeh. Molba je bila odba~ena. To je za wega bionajve}i ìvotni nervni udarac, koji mu je potpuno poreme-tio stawe zdravqa. Voleo je više da bude mrtav nego da do-ìvi ovu najve}u nesre}u u wegovom ìvotu. To sve pogoto-vo, kad nije mogao ništa da u~ini kako bi spre~io ovu name-ru. Te okolnosti potpuno su mu slomile snagu. Wegovo rodo-qubivo srce po~elo je da popu{ta. Nervni udarac da kraja gaje uznemirio. Nije imao svoga mira. Nije mogao svoje o~i dasklopi. San ga je bio potpuno ostavio. Tako isto i hranu ni-je ose}ao potrebu da uzima u takvim o~ajnim prilikama naci-onalne àlosti, koju je on smatrao kao najve}i atak i nesre-}u na ceo srpski narod.

Kad su nacionalni prvaci uvideli da nema nikakve mo-gu}nosti da se odvrati Austro-Ugarska od svoga plana, oni subili o~ajni kao i wihov mitropolit. Wihov nacionalnisrpski ponos bio je uvreðen. Svi su oni odavali sliku àlo-snih qudi koji nemaju nikakve mogu}nosti da oe suprotstavezlo~instvu. Videli su odmah da leka nije bilo i da je pod ta-kvim okolnostima besciqno da se vodi makakva akcija, kojuAustrija ni u kom slu~aju nije dozvoqavala. Nisu hteli nitisu mogli da pod ovakvim okolnostima wihove àlosti ineraspoloèwa, u bolnim ose}awima, jo{ vi{e optere}ujusebe same i da se poniàvaju pred neprijateqima sa licima,koja su odavala wihovu srxbu i neraspoloèwe. Civilni ko-mesar morao je da izvrši bezuslovno odluku svoje Vlade izBe~a, koja je bila kategori~na i bez odlagawa. Prema tomesvaki pokušaj bio je uzaludan. Mitropolit je bio pobeðen.Wegove su ruke bile vezane. U meðuvremenu komesar je po-slao akt mitropolitu Mitrofanu Banu i raspored defini-tivan sa prenosom kostiju Petra Petrovi}a Wego{a, sa Lov-}ena na Cetiwe. Sve je bilo do tan~ina predviðeno. Od-reðena su ~etiri ~oveka da izvr{e prenos kostiju. To su bi-li: pop Simo Martinovi} i ðakon Ivo Kaluðerovi}, od sve-{tenih lica. Zatim dr Lazo Tomanovi} i Mihajlo Popovi}od civilne strane. Sve je ovo izvršeno bez ikakvoga u~e{}amitropolita Mitrofana Bana. On je samo imao pravo da dad-ne imena gorwe ~etiri li~nosti i to je sve. Cela ova trage-

- 94 -


dija izvr{ena je sa dva automobila i vojnom pratwom Au-stro-Ugarske sa jednim kamionom. Grob je otvoren i Wego-ševe kosti poloène su u jednu malu skriwu i tako donesenepo mraku u manastir na Cetiwe. Ovo je izvršeno zato da nebi se preko dana uzbudilo graðanstvo. Celome ovome ~inuprisustvovao je li~no civilni komesar Crne Gore baron[terenbah i wegov pomo}nik. îm su iste ve~eri kosti pre-nesene u manastir, mitropolit Mitrofan Ban odrào jeBo`ju slu`bu koju je stalno sa suzama vršio ~itaju}i je-vanðeqe. Narodni prvaci, koji su bili pozvani u manastir zaovu svrhu, bili su u istom stawu. Ridali su u pla~u i neraspo-loèwu. Bio je to najàlosniji dan Crne Gore u wenoj isto-riji, kako mi je to podvla~io rodoqubivi mitropolit Mi-trofan Ban.

Preno{ewe Wego{evih kostiju sa Lov}ena na Cetiweizazvalo je ogromno nezadovoqstvo kod naroda u celoj CrnojGori. Tuga i àlost obavila je narodnu dušu. Bilo je to za-ista razumqivo, jer je takvi zlo~in bio jaki udarac ose}awunaroda, da ga nije mogao da preboli. Ê...Ë Grob Wego{ev naLov}enu bio je jedna nacionalna svetiwa srpskoga naroda,koja je Austro-Ugarska htela po svaku cenu da uni{ti. PetarPetrovi} Wego{ nije samo za Srbe najve}i pesnik, kao pe-snik srpske misli i vite{tva. Zatim jedan od najve}ih pro-pagatora srpskoga jedinstva i wegove sloge meðusobne.Wego{eva borba koju je sprovodio u mislima u svojim deli-ma, uticala je na Srbe kao jedna vrsta opijuma, i podizala imwihovu borbu i rodoqubqe. Iz tih razloga, o~i svih Srbabile su upu}ene u pravcu Lov}ena, na kome se nalazio grobonoga koga svi oni u srcima nose kao svoje najve}e znamewe.Petar Petrovi} Wego{ bio je zaista vesnik pobede i vaskr-sa i osloboðewa srpskoga naroda. Wegova kwièvna dela tosu jasno svedo~ila. Razumqivo je da je sve to Austro-Ugarskojmonarhiji bolo o~i i bilo jo{ ka velikoj smetwi i mrtve ko-sti velikog srpskog genija bile su opasnost za sprovoðewewene agresivne politike. Austro-Ugarska je èlela sve vi-{e i vi{e da prodre na Istok, i da na tome putu porobi srp-skn narod. Plodna moravska i vardarska dolina bile su pri-vla~ne ta~ke za wenu dominaciju i sprovoðewe u delo wenih

- 95 -

WEGO[ I LOV]EN

planova. Te su ta~ke bile u rukama Srbije koja se herojskiborila da za{titi i o~uva svoje nacionalne tekovine. Wenepobede na Ceru i Kolubari rastuìle su Austro-Ugarsku.Srpski narod Srbije i Crne Gore dao je svoj najve}i otporaustro-ugarskim zavojeva~ima nad kojima je ~ak izvojevao ipobede. Ceo svet se divio herojskim podvizima boraca sa Ce-ra, Kolubare, Mojkovca ... Sve je ovo uzdiglo u svetu ime Sr-ba i wihovu juna~ku borbu, što je sve za austro-ugarsku poli-tiku bio poraz.

Austro-Ugarska nije uspela da u po~etku rata, 1914 godi-ne svojim obe}awima pocepa Crnu Goru i Srbiju, odnosno daih razdvoji od jedne borbe kojom je ceo srpski narod bioujediwen u odbrani svojih ìvotnih interesa i svoga opstan-ka. Austro-Ugarska je imala nameru da ponizi i uni{ti iSrbiju i Crnu Goru. [to u tome nije uspela, ima najviše dase zablagodari nacionalnom odgoju kod Srba koji je bioprotkan duhom Petra Petrovi}a Wego{a. S druge straneAustro-Ugarska je bila neraspoloèna do krajwih granicaprema Crnoj Gori zbog izvojevanih pobeda crnogorske vojskenad nadmo}nom vojskom Austro-Ugarske, gde je srazmera bilajedan prema deset. Crnogorci su bili slabo naoruàni i sla-bo hraweni i odeveni. Ali wihov juna~ki duh i tradicijapro{losti bile su na visokom nivou, i one su bile ja~e udono{ewu odluka, nego spremnost vojni~ka Austro-Ugarske.Prodirawe crnogorske vojske do blizu Sarajeva i wene po-bede na Glasincu i u slavnoj Mojkova~koj bitci, jo{ su vi{euzbudile neraspoloèwe carske vlade Austro-Ugarske.Weni planovi nisu bili ostvareni. Na Mojkovcu je zadrà-na wena Velika armija, koja je imala nameru da prese~eodstupawe srpske vojske preko Albenije. Namere Austro-Ugarske bile su definitivno osuje}ene, a borci srpske Cr-ne Gore, sa ovom svojom pobedom jo{ su jednom zedivili svetsa svojim juna{tvom i pregnu}em koje je uzbudqivo u na~inukako je izvr{ena borba na Mojkovcu. Vojnici su prsa u prsavodili borbu i tako zadràli nadmo}niju armiju koja je do-ìvela ogromne gubitke. Ali weni gubitci ne samo {to subili na bojnom poqu u `rtvama i materijalu, nego Austro-

- 96 -


Ugarska je doìvela moralni pad pred svetom, da bude tu~e-na od jedne male i slabo naoruàne vojske.

Sve ove okolnosti i zajednica bratska izmeðu Srbije iCrne Gore za vreme rata, u~inile su da je Austro-Ugarskaposle zauze}a Crne Gore htela sve to da razbije i ugu{i si-lom svaki otpor i ideju o jedinstvu Crne Gore i Srbije. Oku-pator je silom u školama zaveo latinicu i sve uxbenike, ko-ji su bili upotrebqavani u {kolema, izdavao je na toj azbu-ci. Srbi su ovo smatrali kao naro~ito izazivawe da bi serazbilo wihovo ose}awe i qubav prema Srbiji. Takav stavAustro-Ugarske izazvao je veliki patriotski otpor kod ce-loga naroda u Crnoj Gori. Qudi zagrejani idejama Petra Pe-trovi}a Wego{a, a naro~ito oni koji su u svome radu bilinosioci jedinstva sa Srbijom, bili su stavqani u zatvorekao opasni predstavnici politike koja je bila u suprotnostisa ciqevima imperijalisti~kog osvajawa od strane Austro-Ugarske. Mnogi rodoqubi bili su li{eni ìvota. Izdisalisu na ve{alima po svima vero{icama Crne Gore. Okupatoriaustro-ugarski hteli su ne samo de ubiju nosioce rodoqubqa,nego u isto vreme da zastra{e narodne mase, kako ne bi pred-uzimale nikakve manifestacije protivu vojne sile Austro-Ugarske u Crnoj Gori. Takvo stawe i mu~eni{tvo oli~eno saloma~om i gubitkom ìvota, prikupilo je prave borce da or-ganizuju svoj veliki otpor u stvarawu komitskih odreda.Planine i {ume Crne Gore oìvele su od ovih qudi koji suvodili borbu na smrt i ìvot i do~ekivali na putovima oku-patorsku vojsku, nanose}i joj te{ke gubitke. Bilo je višeputa i primera da je vojska austro-ugarska bila rezoruànai da je bila savladana posle zaista juna~ke borbe. Meðuqudima koji su u to vreme pruàli otpor, istakao se vidnogeneral Radomir Ve{ovi}. Okupatorske vlasti vr{ile sune~uvena zverstva protivu naroda, koji je sve to hrabro pod-nosio. Nastala je ekonomska kriza, hrane nije bilo. Zatimsu{a je uni{tavala svaku letinu. Narod je gladovao, ali usvojoj borbi nije malaksao.

Meðutim, situacija 1918 godine bila je nepovoqna nabojnom poqu po Austro-Ugarsku i wene seveznike. Oni su gu-bili bitku za bitkom, i brzo se ocrtavala wihova skora pro-

- 97 -

WEGO[ I LOV]EN

past. Pod takvim okolnostima, gde je moral bio nisko pao igde se u pobedu vi{e nije verovolo, Austro-Ugarska je poku-{ala da ublaì svoj zlo~in preno{ewa kostiju Wego{evihsa Lov}ena na Cetiwe. Sada je èlela da tu svoju gre{ku po-pravi pod pritiskom nove situacije, koja je bila porazna zaAustro-Ugarsku. Ceo slobodni svet stvorio je jako odbram-beni front protivu zavojeva~kog rata Centralnih sila. Uo-~i svoje vojne katastrofe, u avgustu mesecu 1918 godine, au-stro-ugarska vlada iz Be~a daje nalog svojim predstavnicimau Crnoj Gori da odmah obaveste mitropolita Mitrofana Ba-na da je ve} izdato nereðewe kojim je trebalo da se izvr{iopravka Kepele ne Jezerskom vrhu, odnosno Lov}enu. I kadto bude sve gotovo de se ponovo vrate kosti Petra Petrovi-}a Wego{a na Lov}en, gde su i ranije bile. Meðutim, ~asoviokupacije Austro-Ugarske u Crnoj Gori bili su izbrojani,radi gubitaka na boji{tu glavnine austro-ugarske vojske iwenih saveznika. Naskoro posle ovoga nastupilo je rasulo ipovla~ewe. Vojnici su ubrzo bacali svoje oru`je.

Posle ujediwewa na{eg naroda i ujediwewa Srpske cr-kve, ja sam li~no u novembru mesecu 1920 godine podneo izve-{taj Svetom Arhijerejskom seboru i prikazao u mome izve-{taju celu istoriju prenosa kostiju sa Lov}ena na Cetiweod strane Austro-Ugarske i wenih okupatorskih vlasti uCrnoj Gori. Podvukao sam ta~no stawe stvari, naro~ito Ka-pele koja je bila dovedena dotle da je bilo nemogu}e sa ma ka-kvom wenom opravkom, dokle se ne bi izvr{ila op{ta re-konstrukcija, na jednoj solidnoj osnovi, od materijala novo-ga, koji bi bio garancija da }e budu}a Kepela biti u mogu}-nosti da odgovori svojoj svrsi. Tako isto zamolio sam Svetiarhijerejski sabor da ovo uzme kao jednu ozbiqnu i hitnustvar i da se angaùje Srpska crkva kod dràvnih vlasti, dase naðu sredstva i mogu}nosti kako bi se Kapela osposobilaza svoju namewenu ulogu. Nepomenuo sam, koliki je zna~aj kodnaroda u pogledu svega ovoga. Svi su Srbi èleli da se ovoizvr{i na najboqi na~in, kako bi se dostojno oduìli veli-kome geniju srpskoga naroda. Iz svega moga izve{taja u celo-sti je izlazilo: da dosadašwa Kapela nije bila upotrebqi-va. Wen temeq bio je gotovo uni{ten. Trebalo je sve iznova

- 98 -


po~eti, ali de se sa~uva u svemu èqa velikoga pesnika. Tre-balo je izvesti sve to da bi bilo saglasno sa wegovom posled-wom odlukom u testamentu. Naro~ito da bude u duhu skromno-sti koja treba da odlikuje jednoga prvosve{tenika, kao {toje bio Petar Petrovi} Wego{. Bio sam u na~eli protivusvih novotarija i luksuza koji ne bi odgovarali ìvotu i de-lima Petra Petrovi}e Wego{a. Mislio sam da treba ceona{ narod da uzme u~e{}a u odavawu po{te, za vreme preno-sa kostiju Petra Petrovi}a Wego{e sa Cetiwa na Lov}en,kad zato uslovi budu sprovedeni, tj. kada Kapela budeosposobqena u svemu. Moje izlagawe bilo je blagonaklonoprimqeno od Svetoga Arhijerejskoga sabora. Patrijarh Di-mitrije pokazao je svoj naro~iti interes za izvoðewe celeove stvari i zavr{io sa ovim re~ima: ’Ja se u svemu potpunoslaèm sa predlogom i planom koji smo svi mi sa pa`wom sa-slu{ali. Ja sam saglasan u svemu da obnova Kapele bude izvr-{ena u duhu koji odgovara na~elima Srpske crkve u svojojskromnosti prema najve}em sinu srpskoga narode VladiciRadu. Treba voditi ra~una da Kepela bude u saglasnosti sawegovom posledwom èqom i planom kada je ona bila za vre-me wegovog ìvote i sagraðena. Slaèm se u svemu da bi svedrugo bilo u protivnosti sa onim {to je veliki genije è-leo. Za ovo treba pripremiti na prvom mestu na{u zajedni~-ku dràvu, da bi nam omogu}ila kredite za izvo|ewe oprav-ke Kapele i svega drugoga {to uslovqava da se ovo izvede.Tako isto treba pripremiti ceo naš narod da uzme u~e{}a uzasluènom odavawu po{te Lov}enskom geniju’. Ovakav stavpatrijarha Dimitrija i jednodu{na odluka Svetog Arhijere-jokog sabora, bila je od prvorazrednog zna~aja za daqi tok iizvoðewe po ovome pitawu. Istoga dana Sveti Arhijerejskisabor sproveo je moj predlog Svetom sinodu na daqi postu-pak, kod dràvnih vlasti, a na prvom mestu kod Ministar-stva vera kao glavnog nadle`nog ~inioca.

Za ovo izvoðewe trebalo je nov~anih sredstava. Srpskacrkva nije imala nikakvih mogu}nosti da to sama izvr{i.Weno finansijsko stawe posle rata nije bilo na zavidnoj vi-sini. To je samo mogla da podnese i izvrši dràvna kasa. Zaizvoðewe svega ovoga, bilo je potrebno da se zainteresuje

- 99 -

WEGO[ I LOV]EN

javno mwewe i sve nacionalne ustanove i patriotska društ-va, kako bi pomogli izvoðewe gorwega plana. Prva osoba ko-ja je posle ovoga poklonila pa`wu ovome problemu i zainte-resovala intelektualne i javne krugove u Beogradu bila jeJelena Lazarevi}, profesor u Beogradu. Do{la je li~no uCrnu Goru, èle}i da na licu mjesta upozna celu situaciju,a naro~ito stawe Kapele, pa onda i sve drugo {to je trebaloda se sprovede. îm je do{la na Cetiwe, odmah je otišla naLov}en da vidi u kakvom se stawu nalazi sama Kapela. GrobPetra Petrovi}a Wego{a bio je otvoren. Ona je na{la po-red grobnice jednu malu kost, koja kako izgleda kao da je bi-la od stopala Wego{eva. Ona ju je odmah o~istila i u jednojmaramici u takvom stawu predala meni u Mitropoliji, samolbom da ovu naðenu malu kost pridruìm Wego{evim ko-stima. Ja sam ovu wenu molbu potpuno izvr{io. Ima jo{ je-dan sli~an slu~aj kao ovaj profesorke Lazarevi}. Jedan Sr-bin, rodom iz Bosne, bio je u to vreme kad su kosti bile pre-nošene sa Lov}ena na Cetiwe avgusta meseca 1916 godine,vojnik Austro-Ugarske. Vaqda je bio prisutan „kada je grob-nica bila porušena. On je kod sebe sa~uvao tri male kosti,pa ih je poslao preko pošte u jednom paketu, sa izjavom de suto Wego{eve kosti. Profesorka Lazarevi} priredila je naCetiwu jednu {iru konferenciju, na koju je pozvala istaknu-te li~nosti Cetiwa. @elela je da se izvrši jedan zajedni~-ki dogovor za budu}i rad u ovome pravcu. Odziv je bio veli-ki. Svi su prisutni pozdravili ovu korisnu i dobronamernuakciju Lazarevi}eve, koja je bila zaista za svaku pohvalu. Ta-ko isto, woj ima najvi{e da se zahvali {to je razvila velikuakciju i propagandu u Beogradu, kod istaknutih li~nosti jav-noga i politi~koga ìvota. Ona je ta~no i muwevito obave-stila našu prestonicu preko li~nosti koje su mogle daogromno pomognu sve ove napore. Ona je na prvom mestu upo-znala velikoga poštovaoca Petra Petrovi}a Wegoša, nau~-nika Jovana Cviji}a, zatim druge ugledne li~nosti, pred-stavnike nauke i kwièvnosti kao {to su Pavle i BogdanPopovi}, koji su pokazali veliko interesovewe za celu ovustvar. Zatim, Lazarevi}eva je razvila svoju akciju u svima

- 100 -


nacionalnim organizacijama, gde je takoðe izazvano jednoìvo interesovawe.

Ja sam li~no èleo de doðem u dodir sa li~nostima kojebi mogle da me svojim savetima pomognu u svemu ovome. Prvimoji razgovori bili su sa ministrom vera, Pavlom Marinko-vi}em, kome sam izloìo smisao i zna~aj ove zamisli. A za-tim zamolio sam ga da interveni{e kao ministar vera, da senaðu sredstva i nov~ane mogu}nosti koje su jedino kadre daizvrše ceo plan. Marinkovi} je bio vrlo qubazan i blago-naklono je primio moje izlagawe koje ga je neobi~no zainte-resovalo. On je smatrao da je apsolutna nacionalna potrebakoja traì od na{e dràve da se odmah sprovede u delo ceoplan oko Kapele i svega drugoga {to je bilo od zna~aja usprovoðewu prenosa kostiju velikog pesnika u grobnicu, ko-ju je sam, za ìvota, podigao i odredio za svoj ve~ni odmor.Marinkovi} mi je dao obe}ewe da }e za celu ovu stvar anga-òvati i samog kraqa Aleksandra, kako bi on li~no uzeou~e{}a u ovome visokome ~inu koji Marinkovi} smatra kaoprvorazredni. Zatim Marinkovi} smatra da je to du`nost današ Kraq u~ini, pošto je wegova majka bli`wa roðaka ve-likoga pesnika. [to zna~i da u ìlama na{ega Kraqa te~eista krv i nasledstvo dinastije Petrovi} Wego{. Kraq jeneslednik i srodnik po krvi i s pravom mi svi o~ekujemo dato on izvrši na na~in kako odgovara ne samo interesima di-nastije, nego i interesima celoga srpskoga naroda i na{e dr-àve koja u celini treba da dâ dokaze o svome po{tovawunajve}ega ~oveka naše rase. Wemu treba prirediti za vremeizvoðewa toga ~ina najve}e po~asti, koje je on s pravom za-sluìo. Ovakav stav ministra vera Marinkovi}a iskreno meje obradovao. Bio sam u uverewu da }e ovo biti sprovedeno nanajboqi mogu}i na~in jer }e se dràva angaòvati da obez-bedi celu stvar.

Uporedo sa ovim, patrijarh Dimitrije i Sveti sinod da-li su mi odre{ene ruke u celoj ovoj pripremi, {to je bilo iprirodno, po{to sam ja bio nadle`ni arhijerej, na ~ijoj seteritoriji nalazio grob Petra Petrovi}e Wego{a. Ova jeodluka bila od izvanrednog zna~aja za izvoðewe celoga pla-na. Na moja je leða pala velika odgovornost. Imao sam naj-

- 101 -

WEGO[ I LOV]EN

više da se angaùjem, kako bih pokrenuo što vi{e uglednihli~nosti koje bi pomogle da se brzo i efikasno privede kra-ju zami{qeni plan. Ali za izvoðewe toga, potrebno je bilomnogo napora sa moje strane i dobre voqe i pomo}i od qudis druge strane. Mislio sam de trebe organizovati jednu mo}-nu celinu ili dru{tvo koje bi bilo u najboqoj mogu}nosti dami pomogne u izvr{ewu svege ovoga. Tada se desio moj susretsa Jovanom Cviji}em, predsednikom Srpske Kraqevske aka-demije i veoma po{tovenim nau~nikom. Wegov veliki pre-sti` bio je ne samo na zavidnoj visini kod nas, nego jo{ ve}ina strani. On je imao veliku reputaciju i po{tovawe kod ve-likih neroda. Oni su wegove nau~ne radove duboko po{tova-li i pridavali im svoj zna~aj sa onom visinom koju je bio za-sluìo. Wegov obilni i zna~ajni rad na ispitivawu Balkan-skog poluostrva bio je od prvorazrednog zna~aja. On mu jeotvorio putove na sve strane i uzdigao ga u najvi{e nau~nekrugove. Bio je ~lan akademije nauka kod mnogih velikih na-roda. On je naro~ito uìvao ugled u Francuskoj, gde je bioizabran za ~lana Akademije nauka Francuske. Ja sam smatraoza potrebno da dobijem mi{qewe Jovana Cviji}a koje }eolak{ati moj rad i pomo}i mi oko svega. Ovo je sve dolaziloradi toga, što sam znao da je Jovan Cviji} veliki po{tova-lac Petra Petrovi}a Wego{a i wegove veli~ine. To mi jekazala Jelena Lazarevi} koja je bila sa wim u dobrim odno-sima, i koja ga je u svemu obave{tavala o situaciji sa Kape-lom, u kakvom se stawu nalazila, i zatim sa predviðenimplanom koji smo ve} ranije prikazali. Jelena Lazarevi} muje podnela svoj izve{taj, koji je ona upotpunila na licu me-sta kad je bila na Cetiwu, a koji je ostavio na Cviji}a veli-ki utisak. On joj je rekao da }e od srca da se angaùje {to godbude više mogao, da se dostojno ceo narod oduì velikom ge-niju koga je on smatrao kao jednu usamqenu li~nost u srpskomnarodu. Ta~no je da je Jovan Cviji} najboqe poznavao rasneodlike na{ega naroda: psihologiju i sve drugo {to odlikujejednu pokrajinu od druge. On je u svome prou~avawu imao mo-gu}nosti da to najboqe oceni i da na licu mesta da svoj objek-tivni sud. Ja sam ~itao wegove radove, koji su me zaista divi-

- 102 -


li svojom o{troumno{}u i dokumentacijom u mi{qewimakoje je pisac izlagao.

Susret izmeðu Jovana Cviji}a i mene bio je vrlo srda~ani blizak, kao da smo se poznavali i bili prijateqi. U svomeuvodu on se mnogo interesovao o prilikama i ìvotu CrneGore, podvla~e}i mi wene nacionalne i moralne vrednosti,koje su bile na najve}oj visini. One su mnogo razvijenije ne-go u ostalim srpskim pokrajinama. Govorio je o ~vrstomnesalomqivom karakteru koji poseduju Crnogorci. Wihovave~ita borba napravila je od wih qude ~vrstog karaktera,koji je nesalomiv. Wihove moralne osobine, wega su li~nozadivile kad je bio na ispitivawu Crne Gore. Smatram zasvoju du`nost da prenesem wegove misli. Trudi}u se kolikogod budem mogao da ih ta~no iznesem i stavim na hartiju, ona-ko kako sam ih slu{ao prilikom wegovog izlagawa. Izmeðuostalog, on mi mi re~e: ’Crna Gora je najdinami~niji srpskikraj. Za vreme moga boravka, ja sam dobro upoznao likovequdi koji po svome gor{ta~kome karakteru, ~ine ~ast svimaSrbima. ûdna je stvar u svemu da kod wih nema sredine. Ma-lo je wih koji odstupaju od gorwih osobina. Ja sam uìvao ka-da mi se pruìla prilika da budem meðu wima. Svaka wiho-va re~ ostajala je u mome mozgu, kao ne{to {to nisam mogaonikada da zaboravim. Crnogorci su puni najlep{ih osobinakoje krase srpski narod, kao {to su: ~ojstvo i junaštvo, gdeje ono tako negoveno kao ne{to, {to je najsvetije za ~oveka.Prilike u kojima su ìveli Crnogorci, omogu}ile su im dasa~uvaju sve ove rasne osobine koje su bile Srbima uroðeneu Sredwem veku. To naro~ito u vremenu Kosovske bitke. Niu jednom narodu ne}ete na}i qude, koji bez ikakva razmi{-qawa `rtvuju svoj ìvot u korist zajednice. I to sa takvomqubavqu i dostojanstvom kao da ~ine neku bezna~ajnu stvar.Juna{tvo je za wih visoka ~ast, koja ~oveka uzdiè u svojojveli~ini, pred drugim qudima. Zato je kod wih bilotakmi~ewa u borbama sa Turcima: ko }e vi{e da ubije i pose-~e Turake. Takav ~ovek koji je izvr{io vi{e puta tekve pod-vige, postaje simbol celoga plemena gde je on roðen i gde sewegova porodica nalazi. Crnogorac smatre da je wegova du-`nost da se do kraja bori protivu neprijateqa, koji èle da

- 103 -

WEGO[ I LOV]EN

uni{te wegovo ogwi{te. Tako su mi Crnogorci pri~ali, ka-da sam sa wima razgovarao. êsto su puta dodavali da ~ovekionako mora da umre, pa kad ve} to mora da bude, treba daumre kao junak.

Ê...Ë

Meni je vrlo drago da Va{e visokopreosveštenstvo, kaonaslednik slavne stolice vladika i mitropolita Crne Gore,uzimate jednu zna~ajnu inicijativu, koja je od ogromne va-`nosti za sve Srbe. Mislim da je vra}awe kostiju Petra Pe-trovi}a Wegoša na Lov}en i obnavqawe wegove Kapele igrobnice od prvorazrednog zna~aja nacionalnog. U ovome po-duhvatu treba da u~estvujemo ne samo mi koji èlimo da se tosprovede, nego i ceo na{ narod, zajedno sa dràvom, kojojtreba da bude to sveta i najpre~a du`nost. Petar Petrovi}Wego{ je zasluìo da mu potomstvo izvr{i ono {to je onèleo dok je bio ìv. @eleo je da wegove kosti, odnosnowegov prah, po~iva na Lov}enu u Kapeli koju je on li~no zaìvota podigao, da se izvr{i sve onako kako je on to zami-slio da treba da bude. Razumqivo je da je on, kao vladika i du-boko religiozan ~ovek, sve ovo radio u duhu i na~elima Srp-ske pravoslavne crkve, {to joj ~ini veliku ~ast. On je bioveliki filozof, neimar velikih misli i zbivawa koje vla-daju u svetu i u prirodi. Radi toga mogao bi ~ovek u po~etkupomisliti da jedan tako visoki genijalni duh, koga je proiz-vela priroda i Bo`je proviðewe, moè ne{to odstupiti odna~ela religije. Na na{u sre}u, to se nije dogodilo. On jeostao u svemu najve}i i najpotpuniji pesnik celokupnogasrpskoga iaroda. Jedan genije osobite vrste, kome je Bog daosnagu i obdario ga sa najlepšim osobinama da ispeva najlep-{u nacionalnu odu srpskome narodu. U wegovom Gorskom vi-jencu oli~ena je na{a nacionalna borba. On je najboqe daoprogram i pravec srpske misli. On je najboqe opisao vite-{ki stav borbe našega naroda protivu Turaka. Kao što jetako isto i dao najboqe opise stihijske snage i borbe srp-skoga naroda protivu neprijateqa. Velika je to sre}a {to je

- 104 -


on izi{ao iz okvira lokalne borbe na jednu op{tu nacio-nalnu borbu celoga na{ega naroda, kojoj je on duhovni otac”.

Ê...Ë

Ja sam zahvalio Jovanu Cviji}u na wegovom rezonovawu,koje sam ovde prikazao verno koliko sam god boqe mogao.Na{ razgovor trajao je od 5 do 8 ~asova. Ni on ni ja nismoosetili kako je vreme pro{lo. Ja se na kraju izvinih, da samga toliko mnogo zadrào. Na to mi on re~e: ’Molim Va{e vi-sokopreosve{tenstvo, da mi verujete da mi je ovo bio jedanprijatan momenat, koji me je odvojio od moga svakida{wegrada i briga; da se sa vama zajedno vratim na na{u pro{losti naše velike qude i wihove uloge. Ja sam se podsetio, nauspomene iz protekloga moga rada, na ispitivawu osobinasrpskoga naroda i na{e rase. To sam uvek radio naporedo seopisima geografskih prilika jednoga kraja’. Ja zamolihCviji}a da li mogu da ra~unam na wegovu moralnu pomo} umom poduhvatu sa obnavqawem Kapele na Lov}enu i prenosuWego{evih kostiju sa Cetiwa na Lov}en. Napomenuh da ovamoja uloga treba da bude potpomognuta od celog naroda i dr-àve, kako je to ve} u svom razgovoru podvukao Cviji}. Tre-ba stvoriti jedan odbor u prestonici koji }e rukovoditi ce-lom ovom akcijom, i svima pripremama za izvoðewe istih. Iztih razloga ja ga zamolih da i on bude ~lan jednoga takvogaodbora i da li mogu da ra~unem na wegovu pomo} u tome prav-cu. Jovan Cviji}, po{to me je pa`qivo saslu{ao, odmah mibez razmi{qawa odgovori: ’Molim Va{e visokopreosveš-tenstvo da uvek ra~unate na svaku moju mogu}u pomo}, i da sene ustru~avate da me posetite kad god budete imali vremenaza to. Vi moète uvek do}i kod mene i od mene zahtevati sveono {to nalazite da bih ja mogao da u~inim i doprinesem pogorwemu pitawu’. Ja se zahvalih Cviji}u na wegovoj srda~no-sti i gotovosti da }e me u svemu pomo}i, kako bi se na{aonajefikasniji put da se ovo delo izvr{i. Posle nekoliko da-na mi smo se na{li na ru~ku kod Jelene Lazarevi}, gde smonastavili na{ razgovor po ovome pitawu i drugim korisnimproblemima koji su bili postavqeni pred na{u dràvnu za-

- 105 -

WEGO[ I LOV]EN

jednicu. Jelena Lazarevi}, moram priznati, mnogo je u~inilaza celu ovu stvar. Ona je pisala pisma ne samo Ministarstvuvera ve} i drugim li~nostima kao Pa{i}u, Pribi}evi}u idrugim qudima koji su mogli da pomognu izvo|ewu ove stvari.

Smatrao sam da treba prvo obrazovati jedan centralniodbor u prestonici, koji bi bio najpogodniji za izvoðewe ce-log ovog programa, zato {to bi bio na izvoru, odakle je mo-gao najboqe da ima svoje dejstvo na dràvne vlasti od kojihje zavisila pomo} i izvoðewe celoga ovoga zama{noga pro-grama. Tako je i bilo. Obrazovan je odbor u Beogradu 1923 go-dine. U tome odboru, pored ostalih, nalazili su se: JovanCviji}, predsednik Srpske Akademije nauka, @ivan @iva-novi}, predsednik Srpske Kwièvne zadruge, Pavle Popo-vi}, profesor Univerziteta, Jelena Lazarevi}, profesor,Svetozar Tomi}, direktor gimnazije i drugi. Kako je stvorenodbor, stvari nisu odmicale. Nije bilo potrebnih kreditaza izvoðeve radova. Kapele Wego{eva na Lov}enu bila je utakvom stawu da nije bilo ni govora da se mogu izvr{itiopravke u tome pravcu da bi Kapela odgovarala svome zadat-ku i ulozi da da primi Wego{eve kosti u prvobitnu svojugrobnicu. Bio sam mi{qewa da treba stvoriti mogu}nost dase rekonstrui{e Kapela iz novog materijale koji bi mogaoda izdrì nepogode koje je priroda uslovila na vrhu Lov}e-na. Prepiska i razne komisije na licu mesta, slagale su seuglavnom sa ovim mojim navodima. Ali zato je trebalo nov-~anih sredstava. Finansijske mogu}nosti na{e dràve nisubile velike. Trebalo je traìti vanredni kredit za izvo-ðewe svega ovoga. Centralni odbor koji je stvoren u Beogra-du, izabrao me je za predsednika, te sam tako i mogao u imeovoga odbor, da zahtevam od Ministarstva vera, da naðe mo-gu}nosti za izvoðewe svega ovoga, jer se ovo pitawe vuklove} nekoliko godina bez ikakvog rezultata.

Ê...Ë

Kada sam video da stvari ne idu kako treba, bio sam vi{enego o~ajan. Sredinom avgusta 1923 godine, zakazane su sedni-ce Svetoga sinoda, ~iji sam ja bio ~lan. Ja sam u~estvovao na

- 106 -


sednicama i u prisustvu patrijarha Dimitrija izneo razvojcele situacije po pitawu obnavqawa Kapele na Lov}enu iprenosa kostiju. Svi smo bili zabrinuti. Patrijarh Dimi-trije bio je mi{qewa da treba apelovati li~no na kraqakao krvnog roðaka po svojoj majci, kwegiwi Zorki. To biobavezalo kraqa da iz svojih sredstava ovo izvr{i. U takvimna{im dogovarawima za na{ daqi plan, dogodila se jedna ve-lika novost, koja nam je pruìla priliku da doðemo odmah ukontakt sa kraqem Aleksandrom. 6 septembra iste godine,roðen je prestolonaslednik Petar. Bilo je bogosluèwe uSabornoj crkvi. Bili su prisutni kraq, Kraqevska vlada idruge ugledne dràvne i nacionalne li~nosti. Na sve~eno-sti u dvoru bio je pozvat patrijarh srpski Dimitrije i svi~lanovi Svetog sinoda, te smo drugoga dana svi zajedno oti-{li u dvor. Meni je bilo drago da mi se pruìla prilika, damogu da doðem u kontakt sa kraqem Aleksandrom u zajednicisa patrijarhom i episkopima. Bio sam u uverewu da }u ne{tou~initi i da }e celo ovo pitawe biti pomaknuto sa dosa-da{w mrtve ta~ke. Tako je i bilo. Posle sve~anosti u dvoru,kraq pokloni pa`wu sprskom Patrijarhu i predstavnicimakoji su ga pratili. On uputi pitawe patrijarhu Dimitriju:’Kako stoji sa pitawem prenosa Wego{evih kostiju na Lov-}en i obnavqawem poru{ene Kapele? Patrijarh Dimitrijeukratko je izloìo kraqu situaciju i na kraju zamolio ga dasasluša mene li~no kao nadle`nog arhijereja koji je pokre-nuo ovo pitawe još 1920 godine. On mu je rekao da je Srpskapravoslavna crkva jednodu{no odlu~ila na sednicama Sve-tog Arhijerejskog sabora i Svetog sinoda da u potpunostiprimi moj predlog i da mi da u svemu odre{ene ruke u izvo-|ewu celoga ovoga plana. Ali da do sada nije ni{ta ura|eno.Na to se kraq, obrati meni, sa re~ima: ’Molim Vaše visoko-preosve{tenstvo da me upozna sa celom stvari. Ja sam bioobav{ten od Ministra vera, ali sve to izlagawe ne dolazi izprve ruke. Verujem da }ete mi vi najboqe izloìti u ~emu jeteì{te i problem cele te stvari’.

Na to ja odgovorih, da bi trebalo prvo kao nu`no, da seopravi Kapela koja je poru{ena i koja ne odgovara svojojfunkciji. Trebalo bi prvo ozidati novi zid od tvrdoga mate-

- 107 -

WEGO[ I LOV]EN

rijala, koji bi bio dosta {irok i sposoban da odoli svim pri-rodnim stihijskim dejstvima i nepogodama koje se dogaðaju naLov}enu. Stari kamen, odnosno zid od stare Kapele, trebalobi upotrebiti u unutr{wosti Kapele u razne svrhe, tako dabi odgovorile svome prvobitnom zadatku i ciqevima veliko-ga pesnika koji je u svome testamentu najavio svoju èqu osvom budu}em miru na Lov}enu. Mi to moramo da po{tujemo upotpunosti, da ne bi tako oskrnavili wegovu posledwu voqu.Ja kao naslednik svete Mitropolije i mojih velikih prethod-nika, duàn sam da prvenstveno vodim ra~una o ovome. Takoisto i o èqi celoga naroda iz Crne Gore, koji ovo mojemi{qewe deli. Tako isto i ~lanovi ku}e Petrovi} Wego{,kao vojvoda Boò Petrovi}. Kad ovo bude sve izvr{eno i Ka-pela bude osposobqena da primi kosti na{eg genija, onda }eceo plan biti u svemu izvr{en. Sve dokle ovo ne bude sprove-deno ne moè biti re~i ni o ~emu. Rekao sam kraqu, da narodCrne Gore smatra da }e on uzeti li~no u~e{}e u ovome ~inu,kao Wego{ev krvni ro|ak po majci. Zatim da je wegova du-`nost, i kad ne bi to postojalo, a ono radi one posvete na{egpesnika ’Heroju topolskome Kara|or|u besmrtnome’. S drugestrane, apelovao sam za pomo} za izvo|ewe celoga ovoga pla-na. Na moje izlagawe, koje je kraq sa velikom pa`wom pra-tio, re~e: ’Meni je vrlo drago. Va{e visokopreosve{tenstvo,da ste vi shvatili dobro ovaj ceo problem koji od svih nastraì da ga do kraja pomognemo kako bi bio u potpunosti iz-vr{en, onako kako ste mi vi to izloìli. Ja se od srca odazi-vam predlogu va{em i va{ega odbora ~iji ste vi predsednik,da uzmem u~e{}a u tome sve~anom ~inu. Ja èlim da Kapelabude podignuta onako kako najboqe odgovara velikome pesni-ku. To treba da bude jedan vidni spomenik zahvalnosti dana{-wega pokoqewa i svih nas prema velikome pesniku slobodeVladici Radu. Ja }u od srca da snosim sve te materijalne iz-datke iz moje kase. Ta~no je da ja, kao krvni roðak, treba to daizvr{im. [to je glavno: na vama sada stoji da se va{ Odbor ivi stavite u kontakt sa nadle`nima koji treba da izrade je-dan ta~an plan u svemu {ta ima da se uradi da bi se ovo okon-~alo’, zavr{i kraq.

- 108 -


Ja se zahvalih kraqu na wegovom shvatawu ovoga proble-ma i èqom da sve materijalne tro{kove podnese. Tako istopatrijarh Dimitrije i prisutni episkopi zahvali{e sekraqu. Na to kraq postavi pitawe: ’A kako stoji sa putom doLov}ena?’ Odgovorih da do Ivanovih korita treba izvr{itivelike popravke i osposobiti put za automobilski saobra-}aj, a zatim trasirati novi put od Ivanovih korita do vrhaLov}ena, koji }e biti vrlo teàk, ali koliko tolikosno{qiv. Bio sam u uverewu da bi automobilski put do vrhaLov}ena bio te{ko izvodqiv. Na to kraq odgovori: ’Glavnoje da bude do Ivanovih korita, a ostalo slaèm se potpuno savama. Prema tome treba izvr{iti opravku puta i omogu}itida qudi mogu u budu}e da do|u do groba Vladike Rada’. Na za-vr{etku na{eg razgovora, kraq izri~ito dodade: ’Kad godimate potrebu i kada plan ne ide dobro, obratite se li~nomeni, jer vam stojim potpuno na raspolagawu’. Posle svegaovoga ja sam dao izjavu ~lanovima Odbora u Beogradu o ono-me {to je kraq rekao. Svi su bili sre}ni da se na{lo najbo-qe re{ewe. Svaki od ~lanova uzeo je na sebe ulogu da upoznana{u javnost i {tampu sa odlukom kraqa Aleksandra, koju susvi od srca pozdravili. Cviji} veoma radostan re~e: ’Ja sambio na Lov}enu pre rate i bio na grobu velikoga pesnika.Ostao sam pola sata u mirnom stavu u razmi{qawu o veli~i-ni wegovog genija i wegove ideje, kao i èqe da je ba{ iza-brao svoj ve~ni po~inak na vrhu Lov}ena, ~ime je uzvisiosvoj grob nad svim ostalim grobovima genija celoga sveta.Kakvo Bo`je provi|ewe!’

Ja sam smatrao da je ova odluka kraqeva od prvorazredno-ga zna~aja u sre|ivawu odnosa, a naro~ito posle te{koga ibolnoga stawa u Crnoj Gori. Posle ujediwewa 1918 godine,nastala je bratoubila~ka borba; digao je ruku i pu{ku bratna brata, kum ma kuma i prijateq na prijateqa. Sve je to do-{lo zbog smewivawa dinastije Petrovi} Wego{. Izvesniqudi i plemena odani kraqu Nikoli, nisu mogli da razume-ju èqu celoga srpskoga naroda da ostvari svoj vekovni sannacionalnoga i bratskoga jedinstva. Oni su zaboravili da sutvorci te ideje bili sami Petar Petrovi} Wego{ i samkraq Nikola koji se odrekao bio krune u korist kneza Mi-

- 109 -

WEGO[ I LOV]EN

hajla. To je isto uradio i daroviti knez Danilo koji je govo-rio narodu da }e sluìti budu}eg i zajedni~kog kraqa svihSrba. Ti protivnici ujediwewa nisu odricali jedinstvo ucelini, nego su smatrali da je to jo{ prerano, {to apsolut-no nije odgovaralo celishodnom shvatawu stvari. Akcijaovih qudi bila je pomognuta naro~ito od strane Italije, gdesu se nalazili izvesni predstavnici takvoga shvatawa. No, ioni su postepeno uvideli da je wihov rad besciqan i nekori-stan, te su se vra}ali jedan po jedan u domovinu. Ceo ovajwihov negativni stav bio je u suprotnosti sa ve~itom bor-bom Crne Gore koja se vekovima borila za srpsku stvar i ì-vela duhom Milo{a Obili}a i kosovskih junaka, a u posled-wem veku duhom vitezova iz Prvoga i Drugoga ustanka. Opi-rawe ujediwewu sramotilo je ve~itu borbu Crne Gore, kojase u pravom smislu moè smatrati kolevkom Srpstva i wego-ve nacionalne misli za~ete jo{ u vreme zetskih kraqeva:Vojislava, Mihajla i Bodina. Iz wene grude nikla je dina-stija Nemawi}a, koja je za vreme od 200 godina svoje vladavi-ne ujedinila sve srpske pokrajine i stvorila prvo srpskoCarstvo, na ~elu sa carom Du{anom. Nemawi}i daju svetogaSavu, koga je Bog bio izabrao da Srbima dadne duh boànskenauke Isusa Hrista i da wegovom zaslugom Srbija u sredwemveku postane centar kulture, progresa i graditeqstva. Srp-ski manastiri po svojoj lepoti i graditeqstvu postaju nosi-oci prve renesanse u Evropi. Car Du{an donosi svaj zakonkoji u ono vreme ~ini veliku ~ast ne samo Carstvu, nego i ce-lom srpskom narodu. Sve je ovo bilo zaboravqeno u srcimaqudi koji su uzeli pu{ke i oti{li u komitske ~ete da se bo-re protivu jedinstva sa Srbima. Sve je to bilo na {tetu op-{te stvari. Kori{}ene su nepravde koje su se odigrale 1918godine, koje se uvek odigravaju pod ovakvim uslovima, kad jeu pitawu jedinstvo dva bratska naroda. Sve te stvari nisusmele da budu razlog za bratoubila~ku borbu. Qudi su to ishvatili pa su napustili svoj nesre}ni i {tetni pravac.

U 1924 godini po~elo se ozbiqno misliti na izvo|eweplana o Kapeli i preno{ewu Wego{evih kostiju na Lov}en.U julu mesecu do{ao je na Cetiwe Svetozar Tomi} sa neko-liko stru~waka iz Ministarstva gra|evina koji su bili od-

- 110 -


re|eni da utvrde u kakvom se stawu nalazi Kapela i kakvemere treba da se preduzmu da bi se izvr{ilo ono {to je naj-potrebnije u ovoj stvari. Oni su prvo svratili u Mitropoli-ju da od mene dobiju informacije i mi{qewe po celom pita-wu. Ja sam im rekao ono {to sam ve} ovde izloìo i dodao daoni sami treba na licu mesta da se uvere u to. Tako je i bilo.Oni su na{li da je Kapela u ru{evinama i da u takvom stawune moè biti za upotrebu. Wen je ceo temeq bio tro{an i nawemu nije mogu}e izvr{iti nikakvu opravku, jer bi pod timuslovima bila u svemu uzaludna. Oni su mi{qewa bili datreba stvoriti Kapelu od solidnoga materijala i kamena, sapotpuno novim zidom i novim temeqem. Dok su se oni baviliispitivawem gorwega problema, ja sam dobio izve{taj iz Be-ograda od ~lana Odbora Jelene Lazarevi} da je ~ula da kraq,èli da podigne spomenik Wego{u po skici i izradi vajaraIvana Me{trovi}a, za koga sam znao da je poreklom Srbin,~iji je ded pre{ao u katoli~ku veru, ali se uvek ose}a Srbi-nom. Dao je velike radove koji su celom svetu poznati. Nisamznao u ~emu se sastoji taj projektovani spomenik koji je kraqAleksandar èleo da postavi na Lov}en. Po{to je komisijasvr{ila svoj posao, vratila se u Beograd da podnesemi{qewe o svom nalazu ministru vera kao nadle`nom poovom pitawu. Tom prilikom ja sam zamolio Tomi}a da mipo{aqe informacije o tom novom projektovanom spomenikuMe{trovi}evom.

U septembru mesecu ja sam dobio informacije o spomeni-ku. Nacrt toga spomenika objavqen je u Novoj Evropi kojoj jebio urednik Milan \ur~in. Taj nacrt kako sam ga ja razumeoi kako su mi drugi u informacijama prikazali, izgledao jekao neka vrsta crkvice, ali na svoj osobiti na~in koji nijebio u skladu sa èqama našeg pesnika. Petar Petrovi}Wego{ bio je vladika pravoslavni, a uz to, on je za ìvotaizabrao gde }e da po~iva i sam na Lov}enu podigao sebi Ka-pelu za tu svrhu. S druge strane, on je li~no u svome testa-mentu zakleo svoje ro|ake i svoga naslednika, da izvr{iwegovu posledwu èqu, da bude sahrawen u svojoj Kapeli navrhu Lov}ena. To je ponovio onoga dana kada je umro, 19 okto-bra 1851 godine. Ta wegova èqa nije mogla toga momenta da

- 111 -

WEGO[ I LOV]EN

bude izvr{ena, zbog prilika koje smo ve} ranije naveli, alije bila izvr{ena posle 4 godine. U celosti, sve do 1916, go-dine, kosti velikoga pesnika leàle su u Kapeli. Austrijan-ci nisu po{tovali wegovu posledwu èqu, nego su izvr{ilisvoje zlo~instvo, ni~im opravdano. Razbili su wegovu grob-nicu i wegove kosti preneli na Cetiwe. Ovaj novi spomeniksa kojim je bio saglasan kraq, nije odgovarao jednom pravo-slavnom vladici, a jo{ mawe wegovoj èqi izraènoj uwegovoj posledwoj voqi, koju je trebalo do kraja po{tovati,kao najve}u svetiwu. Sve drugo bilo bi u suprotnosti saonim {to je on uradio i napisao u svome testamentu. Posled-wa èqa po{tuje se kod svih naroda, kao ne{to {to se ne smeuop{te sporiti. Predvi|eni spomenik na Lov}enu li~io bivi{e na egipatske piramide, ili pak na glomazne spomenikena Istoku koji se podiù pojedinim kraqevima i tome sli~-no. Ali ovakvi spomenici u protivnosti su sa hri{}anskimstavom i hri{}anskom naukom. Usvojoj su su{tini vi{e pa-ganski nego ma {ta drugo. Takav spomenik ja nisam mogao niu kom slu~aju da odobrim.

Kad sam bio u Beogradu krajem godine, zatraìo sam au-dijenciju kod kraqa po ovom pitawu. @eleo sam da ~ujemwegovu odluku, a ja sam isto tako re{io da kaèm svoje mi{-qewe. Pre odlaska u Beograd konsultovao sam vojvodu BoàPetrovi}a i upoznao ga sa ovim. On je apsolutno bio proti-vu takvoga spomenika, i bio iznena|en sa kr{ewem posledwevoqe wegovog velikog roðaka. Tako isto konsultovao sam iCviji}a, ministra Svetozara Pribi}evi}a, i najzad samogPa{i}a. Svi su bili slo`ni i saglasni sa mojim mi{qewem.Moj susret se kraqem Aleksandrom bio je kao i uvek srda~an.Bio je dobro raspoloèn, pa znaju}i unapred radi ~ega samdo{ao, re~e: ’Ja znam, Va{e visokopreosve{tenstvo, da stevi do{li radi spomenika gospodina Me{trovi}a. ûo sam daste radi toga quti. Znate, veliki broj prijateqa dinastijesavetovao mi je da ovaj spomenik uzmem i platim, kako bi sepostavio na grob Vladike Rada. Ja sam za ovaj spomenik uzeoli~no Me{trovi}a. On je dobronamerno primio i izradionacrt. To je ogroman rad, koji }e dosta i da ko{ta, ali kojije dostojan velikoga pesnika vladike Rada’. Ja odgovorih br-

- 112 -


zo kraqu da ne pori~em vrednost spomenika, ali da on apso-lutno ne odgovara uslovima jednoga pravoslavnoga vladike,jer je u protivnostima sa na~elima Srpske crkve, i u suprot-nosti sa testamentom velikoga pesnika, koji je za tu svrhupodigao Kapelu, u duhu u kome je on to èleo. Mislim da totreba po{tovati i obnoviti Kapelu sasvim u prvobitnomstawu. Spomenik Me{trovi}a li~i vi{e na jednu piramidu,koja bi se postavila na vrh Lov}ena. Narod Crne Gore to ni-kako ne bi mogao odobriti niti se sa time sloìti. Mislimda je Lov}en ionako nacionalni spomenik, i dovono je da seobnovi stara Kapela. Ne bih se mogao sloìti ni sa drugiminovacijama, kao nadle`ni arhijerej, sem da podnesem svojuostavku, da ne bih snosio odgovornost i narodnu kletvu predbudu}im pokoqewima. Samo pleme Wegu{i ne bi dozvolilo,i napravilo bi uzbunu kod naroda. Mislim da o tome trebavoditi ra~una’.

Kraq je bio zabrinut mojim izlagawem, pa re~e: ’Verujte,Va{e visokopreosve{tenstvo, da nisam predvideo ove va{eprimedbe, koje primam kao opravdane u svemu. Ta~no je datreba po{tovati èqu Vladike Rada i do kraja je izvr{iti,kako je on to prvo bio zamislio, kada je ve} bio podigao sta-ru Kapelu, koja je sada u ru{evinama. Nisam imao nameru ni-{ta da mewam. @eleo sam da se najboqe oduìm kao ro|akmome velikom srodniku po krvi, ali kad to nije u skladu saSrpskom crkvom, onda je pametnije da se usvoji va{e mi{-qewe, kao nadle`no. Ja }u g. Me{trovi}u u zamenu za ovo, da-ti drugu ideju za jedan spomenik Neznanom junaku na Avali,koji }e biti izra|en za potrebe na{e dràve i koji }e sim-bolisati na{ narod i na{e narodno i dràvno jedinstvo, ito sve pokrajine. Ja sam ve} o tome jedanput razgovarao saMe{trovi}em koji je moj prijateq i meni u svemu odan dokraja. Uostalom, taj nacrt spomenika i kad bi se usvojio, zah-tevao bi da se ~eka malo vi{e da se ostvari u celini, odno-sno da se radovi dovr{e. Prema tome, ja }u to sa g. Me{tro-vi}em sve da uredim, tako da }emo svi biti zadovoqni. Razu-me se da ne bih ni u kom slu~aju èleo da on bude qut radiovog izbora ili pak da bude s ne~im o{te}en. Prema tome,treba sada brzim tempom, da se {to pre izvr{i na{ zajedni~-

- 113 -

WEGO[ I LOV]EN

ki plan. Ja }u dati potrebna uputstva, a vas najlep{e molim,da ako ne{to bude nepovoqno, da me odmah izvestite. Da}unare|ewe Upravniku dvora, da stalno bude u vezi sa vama, ida me obave{tava kako se radovi izvode’. Ja se prvo zahvalihkraqu na ispravnom stanovi{tu, koje je od naro~itog zna~a-ja u celoj ovoj stvari. Svi }e biti zadovoqni i ne}e nikoimati mogu}nosti, da stavqa ma kakve primedbe u pogleduKapele, i izvo|ewa novih radova, po{to se ovo vr{i u svemupo èqama i testamentu na{eg velikog pesnika. Ja nemam ni-{ta protivu Me{trovi}a i wegovih radova, koje ja visokocenim. Ako treba da se postavi ovaj wegov projektovani spo-menik, mislim da ima mogu}nosti, da se postavi na ona mesta,koja mogu imati vi{e koristi, nego da ga postavimo na Lov-}enu u suprotnosti sa testamentom Petra Petrovi}a Wego-{a, jer bi to sve skrnavilo svetiwu wegovog zave{tawa. Po-{to ste vi izdanak dve dinastije, mislim da je va{a du`nostda to izvr{ite do kraja, kako to narod misli u Crnoj Gori.Na to kraq odgovori: ’U potpunosti se slaèm sa va{immi{qewem, Visokopreosve{tenstvo, ali smatram da bi ba{u interesu obe zajedni~ke dinastije bilo potrebno da se upo-trebi mermer sa Ven~aca kod Topole za unutra{we stvari iure|aj same Kapele, kako mi je to ovih dana predloèno; tu}e biti urezana jedna moja najava, kao srodnika Vladike Ra-da, i izraèno moje po{tovawe wegovom duhu i genijurodoqubqa. Mislim da }e na taj na~in dve dinastije bitinajboqe do kraja ujediwene, kao {to }e biti ujediwene Srbi-ja i Crna Gora. Neka se na wegovom grobu poloì mermernaplo~a iz Topole kao duboka zahvalnost veli~ini wegove po-svete mome pradedi Kara|or|u Petrovi}u, koga je VladikaRade uzvisio do najve}eg stepena, kao ve~iti spomenik doklegod bude srpskoga naroda’, zavr{i kraq. Na to, ja odgovorih:’Veli~anstvo, to je prirodna stvar o kojoj vi imate potpunopravo da odlu~ujete, jer ste vi srodnik Vladike Rada po krvipreko va{e majke. To }e biti lepo primqeno u narodu, i sve}e to da simboli{e nerazdvojno bratstvo Srbije i Crne Go-re i celoga na{ega naroda. Smatram da je ovo na svome mestui u svemu opravdano’, zavr{ih ja. Kraq dodade da }e i Kra-

- 114 -


qica do}i kako bi na taj na~in u~inili prvu posetu CrnojGori, i odali po{tovawe Vladici Radu.

U po~etku 1925 godine, februara meseca, Kraqevska vla-da Nikole Pa{i}a, dala je deklaraciju da }e biti velikesve~anosti prilikom preno{ewa kostiju Vladike Rada saCetiwa na Lov}en. Zatim je doneta odluka, da sve~anost bu-de velika nacionalna manifestacija, u kojoj }e u~estvovatikraq i Kraqevska vlada i ceo narod. Ova najava Kraqevskevlade nedvosmisleno je dokazivala da }e radovi na Kapeli iopravci puteva i}i vrlo brzo. Tako je i bilo. Plan zaizvo|ewe ove zamisli bio je izra|en od najboqih stru~wakapod nadzorom Ministarstva gra|evina, kao nadle`nog za tusvrhu i uz punu saglasnost Ministarstva vera. [to je glavno,u celoj ovoj stvari stav Srpske crkve u svemu je prihva}en ipo{tovan, a tako i moji predlozi kao nadle`nog arhijereja inaslednika Mitropolije svetog Petra À i Petra ÀÀ Petrovi-}a Wego{a, ~iju sam tradiciju ~uvao kao zenicu svoga oka, dase sa ~im ne bih ogre{io o ovu svetu pro{lost i u~inio ne-{to, {to bi bilo u suprotnosti sa wihovim radom i borbom.Zetska divizija imala je da pomaè izvo|ewe svih radova. Zapredsednika te komisije nazna~en je pukovnik Pantelija \u-ki}, koji je snosio svu odgovornost za radove i wihovo ta~noizvr{ewe po predvi|enom planu Ministarstva gra|evina.Krediti su odmah stavqeni na raspoloèwe i radovi su po-~eli brzim tempom, krajem juna, a zavr{eni su u po~etku sep-tembra. Kao dan sve~ane proslave ozna~en je 21. septembar1925 godine.

Uporedo sa ovim, ja sam nastojao da se u svim ve}im mesti-ma obrazuju pododbori koji }e biti pomo}ni organi glavnomdràvnom Odboru, koji je formiran na Cetiwu za ovu svrhu.U ovaj Odbor u{ao je vojvoda Boò Petrovi} kao po~asnipredsednik; zatim kao ~lan, veliki ùpan Milovan Xakovi}.Pored toga u celoj na{oj dràvi izlepqene su plakate za gra-|ane, u kojima je prikazan ovaj zna~ajan dan. Predvi|eni sudelegati iz cele na{e dràve za koje smo dobili povlasticeu prevozu kao i wihov sme{taj na Cetiwu. Kako je Cetiwebilo malo da primi ovaj silan svet, ipak je sve predvi|eno iure|eno na op{te zadovoqstvo. Bio je predvi|en op{ti ru-

- 115 -

WEGO[ I LOV]EN

~ak za 1.000 delegata iz cele dr`ave na otvorenom poqu uDvorskom parku. Kraq, kraqica i vlada imali su da u~estvu-ju na tome ru~ku. Pukovnik Velimir Dimitrijevi}, upravnikDvora, po nalogu kraqevu, bio je na Lov}enu u avgustu mesecu,kako bi ta~no obavestio Kraqa o toku radova.

Avgusta meseca bila je posledwa sednica glavnog Odbo-ra za prenos Wego{evih kostiju na Lov}en, Kraqevsku vla-du zastupao je ministar vera Mi{a Trifunovi} i ministarfinansija Milan Stojanovi}, ina~e narodni poslanik izCrne Gore. Zatim, upravnik Dvora pukovnih Dimitrijevi}.

Kapela je sagra|ena od tesanog kamena i spoqa i iznutra.Naokolo Kapele, podignuta je ograda sa stepenicama od tesa-nog kamena. Unutra{wost wena je izvr{ena potpuno premaranijoj staroj Kapeli. Kapela i oltar pokriveni su plo~ama.Na vrhu je krst od mermera sa Ven~aca. Unutra{wost Kape-le je od plo~a od mermera koji imaju inicijale Petra Petro-vi}a Weog{a. U mramornoj plo~i urezano je zlatnim slovi-ma: ’Mi Aleksandar À, Kraq Srba, Hrvata i Slovenaca, pra-unuk Kara|or|a Petrovi}a, vo|e i po~etnika oslobo|ewaSrbije, unuk kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, i sin PetraÀ velikoga oslobodioca i ujediniteqa na{ega naroda, i kne-giwe Zorke Petrovi} Wego{, obnovismo ovaj sveti hram,koji je na Lov}enu blizu Cetiwa podigao i za ve~nu ku}u iza-brao slavni na{ predak Petar Petrovi} Wego{, vladika igospodar Crne Gore, veliki rodoqub, pesnik slobode Crnegore, poklonik ’Heroju topolskome, Kara|or|u besmrtnome’i apostol i pesnik jedinstva na{ega naroda, a koji bi 1916.godine, razoren u ratu za oslobo|ewe i ujediwewe. Neka jemir wegovom pepelu. Wegov sveti blagoslov neka se izlijena na{ dom i narod, kroz sve vekove. Amin. Na Lov}enu21.9.1925 hodine’. Pri ulazu u Kapelu je ikona svetoga \or-|a. Pod unutra{we Kapele postavqen je od kamena sa Bra~a.U oltaru je name{ten `rtvenik iz stare Kapele. Zatim senalaze u wenoj unutra{wosti ikone na mermernim plo~amaSvetoga Petra Cetiwskog, Svetoga Vasilija Ostro{kog,Svetoga Stefana Piperskog i Svetoga Jovana Vladimira.Povrh svih ovih ikona, nalazi se velika ikona odnosno fre-ska Gospoda Isusa Hrista. Na ulazu u Kapelu s desne strane,

- 116 -


postavqen je sarkofag pokriven jednom plo~om od mermera.Zatim kruna, koja je tako|e izgra|ena od istoga mermera. Is-pod same krune je Wego{ev lik u mozaiku. Sa strane sarko-faga uzidan je u zidu jedan kamen op{tine Wegu{i i na wemuje slika Petra Petrovi}a Wego{a. Zatim su izra|ena zlat-na slova i napisi iz Gorskog vijenca, kao {to su: ’Blago to-me ko dovijek ìvi, imao se ra{ta i roditi’ i ’Vje~na zubqavje~ne pomr~ine, nit dogori niti svjetlost gubi’. Kapelaje izra|en od lov}enskog kamena, donesenog iz rudnika Zla-tice. Prostor Kapele je ne{to pro{iren; wen je temeq po-dignut na solidnom osnovu koji je u mogu}nosti da se oduprezubu vremena. Podzidan je od iste vrste kamena dobrim i so-lidnim zidom. Ceo kamen iz stare Kapele, uzidan je u obnov-qenoj Kapeli za svrhe unutra{we koje su bile potrebne da seKapela u celosti obnovi. Prema tome ni jedan kamen od sta-re Kapele nije ostao a da nije bio uzidan u ono mesto koje jebilo potrebno za wegovu primenu. Kao {to smo rekli, spoq-na Kapela izra|ena je od tesanog kamena najboqe vrste, aunutra{wa od lo{ijega kvaliteta, po{to nije bio potrebanza unutra{wost Kapele onaj kamen koji je bio potrebanspoqa, radi svoje ja~ine i kvaliteta da bude kadar da izdr{isve prirodne nepogode. Tako isto sproveden je gromobran,koji je {titio Kapelu od gromova. Sveti presto ostao je naistom mestu kao u staroj Kapeli i osposobqen je za vr{ewebogosluèwa.

Prema tome, obnavqawe Kapele i sve drugo ju woj, kao{to je grobnica Vladike Rada, koja je bila spremna u potpu-nosti da primi kosti velikoga genija, izvr{eno je u potpunojsaglasnosti Srpske pravoslavne crkve i odluke Svetog Ar-hijerejskog sabora i Svetog sinoda, koju sam ja predloìo 14.novembra 1920 godine, a koja je primqena u potpunosti. Tadasam dobio ovla{}ewe i odre{ene ruka da mogu da sve u~inim,{to je bilo potrebno i da se angaùjem da se ova zamisao usvemu i izvr{i.

Uo~i dana sve~anosti na Lov}enu, prispeli su kraq ikraqica Marija, koje je do~ekao kod Pe}i na granici Zetskeoblasti, veliki ùpan Milovan Xakovi}. Kroz Crnu Gorukraq i kraqica do~ekani su srda~no i toplo od celog naro-

- 117 -

WEGO[ I LOV]EN

da. Tih dana sela su bila pusta. Sav narod je pohitao u grado-ve da do~eka svoga kraqa. \aci gimnazije sa profesorima,osnovne {kole sa u~iteqima, bili su postrojeni ulicama ta-ko da je kraqevski par prolazio kroz odu{evqene manife-stacije koje su bile zaista trijumfalne. Kraqevski par bioje zasut cve}em od qudi, èna i dece. U svim ve}im mestima,a i u mawim bili su postavqeni slavoluci, sa natpisima ’Do-bro nam do{ao mili Kraqu’. Kroz mesta kroz koja je pro{aokraqevski par, re|ali su se govori, u kojima se manifesto-vala patriotska qubav i odanost Crne Gore kraqu Aleksan-dru. U wima je tako|e isticano da su bili gordi na to {to jeon bio poreklom iz Crne Gore, i da ga je rodila Crnogorka.Kraq i kraqica bili su zaista dirnuti visokom pa`wom imanifestacijama patriotizma. U takvom raspoloèwu kra-qevski par je stigao na Cetiwe, gde je trijumfalno do~ekanod nepregledne mase naroda koja je klicala kraqu, kraqicii kraqevskom domu.

Sutradan po~ela je glavna sve~anost. Prvo je sluèna li-turgija koja je posve}ena velikom pesniku i geniju Petru Pe-trovi}u Wego{u i wegovom besmrtnom prahu koji je najzaddo~ekao da se povrati na Lov}en, kako je on to i èleo. Tre-balo je vremena da se sve ovo izvede i Kapela obnovi i vratewegove kosti na Lov}en uz odavawe po{te Kraqevskog doma,Kraqevske vlade i delegata iz svih delova na{e dràve, ipredstavnika javnog i kulturnog ìvota na{eg. Na Cetiweje do{ao li~no za ovu svrhu patrijarh srpski Dimitrije, ko-ji je li~no odsluìo Slu`bu u pomen prahu velikoga pesni-ka. Zatim episkop dr Nikolaj Velimorovi} i drugi. Kraq jeizme|u ostalog, rekao i ovo u svome govoru: ’Crna Gora ima-la je vladare, koji su se o~inski starali o vama, a vi ste imse oduìvali verno{}u i qubavqu. Otkako smo i kraqica ija stupili me|u vas, Crnogorci su nas na svakom koraku poz-dravqali toplom srda~no{}u i qubavqu, pa sam ja uveren, daniko u ovoj zemqi ne}e pomisliti vama mawe. Naprotiv. Dvesu se loze sada spojile, i izdanak wihov bi}e ja~i. Ovoga pu-ta dovela je Kara|or|evog praunuka jo{ i sinovqeva du-`nost da se pokloni senima Gorskog vijenca. Du{e Wego{ai Kara|or|a bile su se srele, razumele i privile u velikom

- 118 -


narodnom poslu. Nad grobom Wego{evim, danas je kamen saVen~aca, na domaku Kara|or|eve Topole, i pod wime }e lakoleàti Vladika Rade’. Tako isto i episkom Nikolaj Velimi-rovi} odrào je svoju veli~anstvenu besedu, u kojoj je uzvisioCrnu Goru, wenu pro{lost i wenu ulogu u srpskome narodu.On je za Crnu Goru rekao da je to ’krov na{e dràve’. Napo-menuo je da je Crna Gora dala: Nemawi}e, Mrwav~evi}e -kraqa Vuka{ina i Kraqevi}a Marka, kneza Lazara i druge.Wegov govor bio je predmet velikih ovacija od strane naro-da. Kosti velikog genija izloène su u specijalni bakarnisarkofag. Povorka je najzad sa kraqevskim parom i prisut-nima, krenula u pravcu Lov}ena. Do Ivanovih korita put jebio upotrebqiv za automobile. Posle Ivanovih korita,i{lo se uz Lov}en jednim putem koji je bio ude{en za ovupriliku. Svi su i{li pe{ke. Kad je povorka do{la u Kape-lu, onda su u prisustvu kraqevskog para kosti poloène ugrobnicu, napravqenu od mermera sa Ven~aca i ukra{enu sazlatnim inicijalima. U ovoj povorci, odnosno prenosu ko-stiju u~estvovao je patrijarh srpski Dimitrije, kraqevskavladaaaa, veliki ùpan Zetske oblasti Milovan Xakovi},komandant divizije na Cetiwu i predstavnici vojnih i dr-àvnih vlasti. Tako je zavr{ena jedna nu`na obaveza na{eganaroda i dràve prema velikom geniju na{ega naroda irodoqubu Petru Petrovi}u Wego{u, koji je zasluìo da muse na ovaj na~in oduì potomstvo. Ja sam to istakao u momeop{irnom govoru, koji je na{a {tampa prenela, i mislim danema potrebe da ga ovde iznosim. Tim pre {to je ovo samo jed-na kratka istorija doga|aja koji su se razvijali od 1920. go-dine pa do dana 21 septembra 1925 godine, koji su se u svemuzavr{ili kako je to nalagala du`na po{ta prema najve}em~ovjeku na{ega naroda.

Posle toga prire|en je op{ti poqski ru~ak na kome jeu~estvovalo 1.000 zvanica iz cele dràve, koji su bili do-{li kao delegati odre|eni za tu svrhu. Kraqevski par jeprisustvovao ru~ku, a isto tako i ~lanovi kraqevske vladekoji su uzeli u~e{}a u sve~anosti. Svakome od prisutnihdodeqena je po jedna kutija dvorskih cigarete. Kraq je sasvakim delegatom izmewao poneku misao. On se interesovao

- 119 -

WEGO[ I LOV]EN

za onaj kraj iz koga je delegat izabran za ovu sve~anost. To jebilo vrlo dugo, ali izvr{eno je u miru i dostojanstvu, uz op-{te manifestacije i ovacije kraqu, kraqici i Kraqevsomdomu. Veseqe je trajalo ceo dan i celu no}. Bio je to velikipraznik, koji nikada Cetiwe nije doìvelo. Ovde se odalapo{ta velikom geniju, koja je napravila veliku radost kodSrba u Crnoj Gori, gde je narod zaista video i osetio dan za-jedni~kog trijumfa u svemu {to sjediwuje sve Srbe, u jednojmisli i istim ose}awima, jednih prema drugima. S drugestrane, odato je najve}e priznawe Crnoj Gori i wenoj ve~i-toj ulozi za celo Srpstvo, kao i wenom doprinosu za otva-rawe narodnog i dràvnog jedinstva. Tako isto Srbi, Hrva-ti i Slovenci u zajedni~koj dràvi izrazili su svoje mi{-qewe u istoj meri prema borbi i zaslugama Crne Gore za na-{e zajedni~ko bratstvo jedinstvo. Petar Petrovi} Wego{ jetvorac na{e zajedni~ke misli i propoveda~ vaskrsa i slobo-de na{eg naroda. Wegov grob na Lov}enu danas simboli{eborbu i doprinos za na{u zajedni~ku dràvu u duhu idejawegovih i misli koja je on razvijao u wegovo vreme sa Srbi-ma i Hrvatima, radi stvarawa zajedni~ke dràve. Wegovgrob na Lov}enu danas bdije kao re~iti ~uvar i garancija dr-àvnog i narodnog jedinstva.

Kraq Aleksandar naredio je da se izradi u Kragujevcu 70revolvera u belim sedefskim koricama, za zaslu`ne stareCrnogorce, koji su se istakli svojim juna{tvom u pro{limratovima. Ti revolveri imali su na cevi zlatni ìg ’Alek-sandar À’, sa krunom na vrhu, u specijalnoj futroli. Ovi re-volveri podesni su za Crnogorce koji nose crnogorsko ode-lo, da ih drè za pojasom. Zatim je podeqeno pored mawihodlikovawa i jo{ 30 najve}ih odli~ja od kojih nekoliko Ka-ra|or|evih zvezda, za qude koji su to zasluìli.

Sutradn, ja sam u Mitropoliji priredio ru~ak, za 25 zva-nica, za kraqa i kraqicu, patrijarha Dimitrija i prisutneepiskope koji su uzeli u~e{}a na sve~anostima. Zatim zaprisutne ~lanove Kraqevske vlade, velikog ùpana Zetskeoblasti Milovana Xakovi}a i druge ugledne li~nosti. Jasam pozdravio kraqa i sve prisutne. Zahvalio sam se kraquna wegovoj pa`wi i wegovoj poseti kojom je odao priznawe

- 120 -


Crnoj Gori svojim prisustvom sa kraqicom Marijom. Podvu-kao sam da }e ova kraqeva poseta ublaìti mnoge nemile do-ga|aje, koji su se odigrali od 1918 godine pa do ovoga momen-ta. Zahvalio sam se li~no kraqu, {to je izvr{io svoju du-`nost prema svome srodniku i velikom srpskom geniju PetruPetrovi}u Wego{u i omogu}io nov~ano da se sve ovo izvr{ikako je bilo potrebno, kako bi se Kapela na Lov}enu osposo-bila da moè da primi Wego{eve ostatke na ve~ni po~inak,kako je to bila wegova èqa. Srbi Crne Gore sre}ni su {toje kraq sa ovim doprinosom poklonio svoju punu pa`wu na-rodu Crne Gore, koji je sve to sa zahvalno{}u primio. Kraqje bio neobi~no dirnut mojim re~ima i dobrodo{licom, ko-ju sam podvukao u mome govoru kao mitropolit i nasledniksvete stolice mojih slavnih prethodnika.

Kraq je odao priznawe Crnoj Gori i Srpskoj crkvi, me-ni kao mitropolitu, i svima onima koji su uzeli u~e{}a dase ovo sprovede i izvr{i u potpunosti, kako je to zasluìoPetar Petrovi} Wego{. On je naro~ito naglasio, da mu sepruìla prilika i li~na mogu}nost da sve ovo ba{ on izvr-{i prema velikom pesniku i svome krvnom srodniku. Podvu-kao je da je sre}an da se sve ovo sprovelo u duhu èqa kakvesu bile kod velikoga pesnika u pogledu wegovih smrtnihostataka i ve~noga po~inka na Lov}enu. Bilo mu je ào, {tosu prilike bile nepovoqne, te se dosta ~ekalo, dok se sve ovou potpunosti nije izvr{ilo, onako kako je to trebalo da bu-de. Bio je zadovoqan {to je ceo program izveden, koji najbo-qe odgovara zahvalnosti celoga na{ega naroda prema zaslu-gama i veli~ini duha Vladike Rada. Kraq smatra da je Vla-dika Rade to od svih nas zasluìo, a naro~ito od praunukaKara|or|eva, koji je sa qubavqu izvr{io svoju du`nost, usrodni~koj zahvalnosti, i priznawu Vladici Radu, ~iji nasduh danas sve ujediwuje u qubavi, patriotizmu i ose}awimaza jedinstvo i veli~inu celoga na{ega naroda. Kraq mislida je ova sve~anost dràvna i narodna sve~anost, ne samo dugi obaveza i zahvalnost celoga naroda i dràve, nego da je toza duh velikog pesnika najboqi dokaz i priznawe, u onome{to na{ narod najvi{e moè da u~ini za svoga velikana. On}e ve~ito da ìvi u svim srcima qudi, koji }e se diviti

- 121 -

WEGO[ I LOV]EN

wegovom duhu i wegovim pesni~kim tvorevinama, koji suprodukat jednoga velikog genija, ne{to {to je najvi{e jedanum mogao da dadne od sebe.

Ispratio sam kraqa i kraqicu, i wegovu svitu zajedno savelikim ùpanom i komandantom divizija na Cetiwu, do Du-brovnika. Na na{em rastanku kraq se jo{ jednom od srca za-hvali i izrazi svoje veliko zadovoqstvo, {to je wegova prvaposeta Crnoj Gori i wegovom rodnom mestu, bila u svemutrijumfalna. On je video da narod Crne Gore sa puno qubavii dostojanstva i odanosti prema wemu pokazuje koliko mu nasrcu leì na{e jedinstvo i dràvna celina Srba, Hrvata iSlovenaca. Na rastanku kraq je podvukao da je Crna Gora usvemu zasluìla svojom vekovnom borbom, i doprinosom zaop{tu dràvnu celinu, da se sada o woj strogo povede ra~u-na, i da joj se stvore boqi uslovi za budu}nost, kako bi sepoboq{ao standard wenoga ìvota, koji je jo{ vrlo teàk,zbog ekonomskih prilika i saobra}ajnih problema.

Sa ovim obnavqawem Kapele, i preno{ewem Wego{evihostataka na Lov}en, mi smo izvr{ili u potpunosti wegovuèqu, izraènu u wegovoj posledwoj voqi, gdje je on sam iza-brao svoj ve~ni boravak na vrhu Lov}ena, kao mestu koje mu jebilo najdraè u ìvotu. Na ovaj na~in, ceo na{ narod odu-ìo se velikom geniju za wegov doprinos i wegovu veli~inukoja je uzdigla srpsku rasu do vrhunca. Srpska Pravoslavnacrkva, tako isto oduìla je svoj dug prema svome velikanu, nana~in kako je on to èleo i izrazio. Mi smo obnovili Kape-lu u potpunosti kako je to Wego{ bio zamislio; Srpska cr-kva do kraja je po{tovala wegovu posledwu voqu. Predlogkraqa Aleksandra, da se na Lov}enu postavi spomenik pro-jektovan od Me{trovi}a, nije bio prikladan, prema mi{-qewu Crkve, a pogotovo za jednoga vladiku. Mi smo to obra-zloìli kraqu Aleksandru i on je to, bez opozicije, blago-naklono primio, kao opravdanu odluku Srpske crkve. Mi smoobnovili Kapelu blagodare}i kraqu Aleksandru i time smonajboqe odgovorili potrebama i èqama srpskoga naroda iCrne Gore, jer narod nije èleo da se postavqa ne{to novo{to nije u skladu sa wegovim obi~ajima i wegovim mislima

- 122 -


o Wego{u. Na ovaj na~in sa~uvan je u potpunosti duhzave{tawa, koji je Wego{ izrazio ba{ na dan svoje smrti”.

(Memoari patrijarha srpskog Gavrila,Pariz, 1974, 21-64)

- 123 -

WEGO[ I LOV]EN

- 124 -


Jelena Lazarevi} (1876-1942),kwi`evnica

Jovan Cviji}

Uro{ Predi}

Pavle Popovi}

Ivan Me{trovi},veliki i slavni

skulptor srpski, alidok mu je to trebalo

- 125 -

WEGO[ I LOV]EN

Poziv Ministarstva vera na proslavu prenosa Wego{evih kostiju saCetiwa na Lov}en

(Arhiv SANU, br. 14435/Á, 28. - Zaostav{tina Svetozara Tomi}a)

Poziv predsednika Odbora na proslavu prenosa Wego{evih kostiju saCetiwa na Lov}en

(Arhiv SANU, br. 14435/28. - Zaostav{tina Svetozara Tomi}a)

- 126 -


Narod do~ekuje kraqa Aleksandra À i kraqicu Mariju u Andrijevici 1925 g.

Kraqa Aleksandra À i kraqicu Mariju do~ekuju u Andrijevici sa hlebom isoqu 1925 godine

- 127 -

WEGO[ I LOV]EN

Narod na Cetiwu ~eka dolazak kraqa Aleksandra À i kraqice Marije 1925 g.(Foto: Vlad. Ben~i})

Narod na ulici ~eka prolazak kraqa Aleksandra À i kraqice Marije 1925 g.(Foto: Vlad. Ben~i})

- 128 -


Mitropolitt crnogorsko-primorski dr Gavrilo Do`i} pozdravqadolazak kraqa Aleksandra À i kraqice Marije pred ulazak u

Cetiwski manastir 1925 godine(Foto: Vlad. Ben~i})

Izno{ewe kov~ega sa Wego{evim kostima iz Cetiwskog manastira 21 sep-tembra 1925 godine (Foto: Drag. Ben~i})

- 129 -

WEGO[ I LOV]EN

Preuzimawe no{ewa kov~ega sa Wego{evim kostima(Foto: Drag. Ben~i})

No{ewe kov~ega sa Wego{evim kostima do vojnog lafeta(Foto: Drag. Ben~i})

- 130 -


Pred Cetiwskim manastirom za vreme govora vladike Nikolaja Velimirovi}a

(Foto: Drag. Ben~i})

Polazak sa prenosom Wego{evih kostiju(Foto: Drag. Ben~i})

- 131 -

WEGO[ I LOV]EN

Povorka iza kov~ega sa Wego{evim kostima na vojnom lafetu(Foto: Drag. Ben~i})

^elo povorke sa kov~egom Wego{evih kostiju na vojnom lafetu(Foto: Drag. Ben~i})

- 132 -


No{ewe venaca na Wego{ev grob(Foto: Drag. Ben~i})

Odno{ewe kov~ega sa Wego{evim kostima sa Ivanovih korita na Lov}en(Foto: Drag. Ben~i})

- 133 -

WEGO[ I LOV]EN

Izno{ewe kov~ega sa Wego{evim kostima na 15 metara ispred vrha Lov}ena(Foto: Drag. Ben~i})

Sve~ani govor ministra vera, Mi{e Trifunovi}a, kod Wego{eve zaadu`bine (Foto: Drag. Ben~i})

- 134 -


Narod oko Wego{eve zadu`bine za vreme polagawa kov~ega sa Wego{evim kostima u grob


Venac na Wego{ev grob iznet na Lov}en(Foto: Drag. Ben~i})

- 135 -

WEGO[ I LOV]EN

Kraq Aleksandar À i kraqica Marija sa ~lanovima Vlade za vreme sve~anoggovora kod Wego{eve zadu`bine


Posle zavr{etka sve~anosti na Lov}enu: u sredini kraq Aleksandar ikraqicaa Marija (Foto: Drag. Ben~i})

- 136 -


Povratak sa sve~anosti na Lov}enu polagawa Wego{evih kostiju u grob 1925 godine


Silazak kraqa Aleksandra i kraqice Marije sa Lov}ena 1925 godine(Foto: Drag. Ben~i})

- 137 -

WEGO[ I LOV]EN

Silazak naroda i gostiju sa Lov}ena posle sve~anog polagawa Wego{evihkostiju u grob 1925 godine


Narod na Ivanovim koritima za vreme sve~anosti na Lov}enu 1925 godine(Foto: Drag. Ben~i})

- 138 -


Kraq Aleksandar À i kraqica Marija u Kotoru posle sve~anosti naCetiwu i na Lov}enu(Foto: Drag. Ben~i})

Kraq Aleksandar À u razgovoru s nadbiskupom u Kotoru 1925 godine(Foto: Drag. Ben~i})

NIKOLA KRASNOV, GRADITEQ WEGO[EVE ZADU@BINE NA LOV]ENU, OBNOVQENE 1925. GODINE

„Plemenita ideja obnavqawa poru{ene svetiwe nezamisliva je bez istraìvawa Krasnovqevog nasle|a, na sre}u sa~uvanihoriginalnih fotografija, crteà i akvarela koja je arhitekta izradio tokom boravka na Lov}enu 1923 godine, i kasnije prilikom rada na projektu spomenika”.

Konstantin Ni}iforov

SSergije N. Smirnov, blizak saradnik Nikole P. Krasno-va, u svojim neobjavqenim bele{kama, zapisao je da jekraq Aleksandar Kara|or|evi} bio vrlo poboàn, pa

je obnavqao i podizao crkve i mnogo zvona poklonio kakopravoslavnim tako i rimokatoli~kim crkvama. Pomogao jeobnavqawu crkve u Nik{i}u, Kara|or|eve crkve u Topoli,hrama Slave na vojni~kom grobqu u Skadru, spomen Crkve uRadovewu, crkve u Psa~i1 i Wego{eve zadu`bine na Lov}e-nu,2 o kojoj donosi uglavnom poznate podatke: da je deo wenogzida provaqen austrijskom topovskom granatom 1915, da jemitropolit Gavrilo, po oslobo|ewu, pokrenuo akciju wenogobnavqawa, da je ura|eno nekoliko projekata, da je kraqAleksandar, saznav{i za to, odlu~io da se ona obnovi u prvo-bitnom stawu, ni{ta ne mewaju}i, ve} je samo ukrasiv{i

- 139 -

lepom mermernom grobnicom, bronzanim vratima, polijele-jom, slikom vladike Rada u mozaiku, kao i likovima u oltaru~etiri svetiteqa crnogorskog podnebqa: Sv. Petra Cetiw-skog, Sv. Jovana Vladimira, Sv. Vasilija Ostro{kog i Sv.Stefana Piperskog, kao i da je uspostavqen gromobran kojije okupator bio i{~upao.

„Kada je 1925 godine, Kapela bila potpuno gotova, w. v.kraq je li~no sa w. v. kraqicom oti{ao na Cetiwe i prisu-stvovao ponovnom prenosu kostiju Vladike na Lov}en izCetiwskog manastira, gde su ih sklonili Crnogorci poslebesmislenog napada austrijske ariqerije”.

Akademik Nikola P. Krasnov, arhitekta, koji je izradioplan za obnovu Wego{eve zadu`bine i izvodio radove na tomeposlu, rodio se 23 novembra 1864 u seqa~koj porodici u seluKowatino, Kolomenskog sreza Moskovske gubernije. [kolo-vawe zapo~eo je u crkveno-parohijskoj {koli, a zatim je, kaosposoban, pozvan u Moskovsku {kolu za slikarstvo, vajarstvoi arhitekturu, na kojoj za svoje radove vi{e puta je nagra|ivanmedaqama, a ve} 1887 bio je proizveden u zvawe profesional-nog umetnika tre}eg stepena, posle ~ega je oti{ao na Jaltu. Tuse u lokalnoj skup{tini zaposlio kao gradski arhitekt, a po-sle je radio kao samostalni privatni arhitekt, projektuju}ive}i broj vila i dvoraca u tome kraju, ~ak 1910-1911 i dvor zaletwu rezidenciju cara Nikole ÀÀ. Nakon toga je postao dvor-ski arhitekta i izabran za ~lana Petrogradske akademijeumetnosti te postavqen za dvorskog savetnika, a u Moskovskoj{koli za slikarstvo, vajarstvo i arhitekturu, bila je usta-novqena stipendija pod wegovim imenom. I sam je bio nagra-|ivan brojnim odlikovawima, izme|u ostalog gr~kim i crno-gorskim.

Zbog gra|anskog rata u Rusiji i boq{evi~kog terora,Krasnov je 1919 bio prinu|en da izbegne u na{u zemqu gde jeuskoro sa drugim izbeglim ruskim arhitektima osnovao„Udru`ewe ruskih arhitekata u Kraqevini Srba, Hrvata iSlovenaca”, koje je imalo ~etrdeset ~lanova, ~ija su dela po-dignuta, ponajvi{e u Srbiji, me|u kojim V. Lukomskog zgra-da Patrijar{ije. Treba naglasiti da su, me|u wima, najzna-~ajnija dela Krasnova, koji je stalno `iveo i radio u Beogra-

- 140 -


du gde se posle tridestogodi{weg iskusnog rada bio zapo-slio u Arhitektonskom odeqewu Ministarstva gra|evina ukome je tako|e radilo vi{e wegovih zemqaka, sa na~elnikomarhitektom Petrom J. Popovi}em. On je tu rukovodio pro-jektanskom grupom za monumentalne gra|evine, ponajvi{e uBeogradu, izme|u ostalih za kraqevske dvorove i crkve naDediwu i crkve na Oplencu.

Me|u najzna~ajnijim Krasnovqevim radovima, koje jeprojektovao i uradio, bilo je obnavqawe Wego{eve zadu-`bine na Lov}enu. 1920 godine je bilo pokrenuto pitaweprou~avawa srpskih spomenika u Pomorskim zemqama sred-wovekovne srpske dràve, jer se te godine do{lo do dokumen-ta iz vatikanske tajne arhive, o crkvama Sv. Sr|a i Vlakhana levoj obali Bojane blizu Skadra.3 Zato su 1923, Krasnov iSmirnov bili zaduèni, pre utvr|ivawa stawa i obnavqawaWego{eve zadu`bine na Lov}enu, da izvidi stawe vi{e spo-menika u Cetiwskoj mitropoliji i okolini Skadra na levojobali Bojane, {to su oni i u~inili.4

Posle obavqenog toga zaduèwa, u septembru iste godi-ne, Krasnov bio je na Lov}enu, gde je na licu mesta upoznaostawe ru{evina Wego{eve zadu`bine, koji je fotografisao,a zatim uradio akvarele, crteè i planove za wenu obnovu,5

po ugledu na tradicionalnu arhitekturu primorskih kru-`nih crkvica, ~ija je osnova raznih pre~nika, koji prodirujedan u drugi,6 kakve je na{ao Kanic u starim gra|evinamakod Brzog Broda u Ni{kom srezu.7 Krasnov je izradio proje-kat za obnovu Wego{eve zadu`bine u razmeri 1:50, i to takoda ne bi bilo odstupawa od èqe samog Wego{a. On je pro-jekt uradio znala~ki i u skladnim proporcijama, i to posleodbijawa projekta Ivana Me{trovi}a kao i drugih arhite-kata iz Beograda, koji nisu primqeni zbog veli~ine i {tonisu odgovarali duhu Wego{eve zadu`bine.8

- 141 -

WEGO[ I LOV]EN

Napomene:

1) Narodna biblioteka. - Odeqewe posebnih fondova. zaostav{tinaSergija Nikolajevi~a Smirnova, P. 699, sveska „Bele{ke o delatno-sti w. v. kraqa Aleksandra na arh. tehn. i umet. poqu” (grafitnomolovkom), str. 25-30.2) Isto, str. 26-27.3) Arhiv SANU, br. 7231.4) S. N. Smirnov, Monastãirâ Svv. Sergií i Vlahka na recâ Boínâ,blizâ goroda Skadra, vâ Albanii, Sbornikâ Russkogo obáestva vâKralevstvâ S. H. S., Bâlgradâ, 1, 1927, 119-1147. Posle toga, te crkveje prou~avao i Deroko (Aleksandar Deroko, O Bodinovoj prestonici,Starinar, Beograd 1930, 128-151).5) Arhiv Srbije. - PS - 40, 111-1.6) @eqko [kalamera, Arhitekta Nikola Krasnov, Sveske Dru{tvaistori~ara umetnosti Srbije, 14, 1983, 109-125; Miodrag Jovanovi},Krasnov i Smirnov, graditeqi predratnog Beograda. Svet, Beograd,26.HÀÀ 1990; Konstantin Nikiforov. Ruski arhitekta N. P. Krasnov- graditeq Wego{eve Kapele na Lov}enu, Istorijski zapisi, Tito-grad, 1-2, 1991, 137-143.7) Arhiv SANU, br. 7901-Kanic, kutija ÀÀ, br. 167a i 167b.8) U prvoj mojoj kwizi Wego{ i Lov}en iz 1971, ja sam objavio sve oneradove za projekat koji su se tada nalazili u Arhivu Jugoslavije - Mi-nistarstvo gra|evina. A nedavno sam otkrio u Arhivu Srbije ~etirioriginala za projekat koji su pripadali Arhivu Dvora (Arhiv Srbi-je, - PS-40-41), ali nisam mogao ustanoviti kako su tamo dospeli, i petkoji su pripadali Ministarstvu gra|evina (Arhiv Jugoslavije. -Dvor. 74-f.492-70), pa se sada objavquju kao dela akademika Krasnova,s ciqem da poslu`e pri ponovnom obnavqawu Wego{eve zadu`binena Lov}enu.

- 142 -


- 143 -

WEGO[ I LOV]EN

Akademik Nikola Kraasnov(Sveske Dru{tva istori~ara umetnos-

ti Srbije, 14, Beograd, 1983, 111)

Osnova starih gra|evina kod Brzog Broda, srez ni{ki(Arhiv SANU, br. 7901. - Kanic kutijaÀÀ, f. 187a i 187b)

- 144 -


Wego{eva zadu`bina na Lov}enu - Crkva Svetog Petra Cetiwskog(Snimio: Petar Kara|or|evi}, 25 H. 1888)

- 145 -

WEGO[ I LOV]EN

âsovnaí nadâ mogiloì Petra ÀÀ na vr{ine Lov~ena(Z. S. Vuläfsonâ, êrnogorií i êrnogorcã, Moskva 1909, 29)

Poru{ena 1916 Wego{eva zadu`bina na Lov}enu- Crkva Svetog Petra Cetiwskog

(Foto: arh. N. Krasnikov, 24 ÀH. 1923)

- 146 -


Ru{evine Wego{eve zadu`bine. Na snimku: s leva na desno: vodi~, seqak izWegu{a, arhitekti: Qubomir Staki}, Svetislav Prica,

Branislav Koji}, akademik SANU, i Dimitrije Savi}, akademik SANU,izletnici posle odslu`enog vojnog roka u Mornarici.

(Foto: Lazar Jovanovi} iz Beograda, avgusta 1924: - Arhiv SANU, br. 1443/1))

Wego{eva zadu`bina obnovqena 1925 godine prema projektu Nikole Krasnova

- 147 -

WEGO[ I LOV]EN

Wego{eva zadu`bina obnovqena 1925 godine prema projektu Nikole Krasnova

SADR@AJ

Predgovor..........................................................................................7

Wego{ i Lov}en prvog svetskog rata........................................151. Ispuwewe Wego{eve voqe.....................................................162. Potra`ivawa Austro-Ugarske da joj se ustupi Lov}en...193. Pad Lov}ena...............................................................................244. General Sarkoti}, „osvojiteq Lov}ena”...........................315. Nasilno preno{ewe 1916. Wego{evih kostiju sa

Lov}ena na Cetiwe..................................................................376. Model iz 1916. za spomenik na Lov}enu „u slavu zauze}a

ovog jadranskog Gibraltara, a potomcima na izgled”......397. Austrougarski plan o aneksiji Lov}ena i drugih

oblasti du` granice sa Crnom Gorom.................................408. Pisawe nekih listova na hrvatsko-srpskom jeziku o

Lov}enu, Wego{u i protiv Srba..........................................42

[tampa o padu Lov}ena - `alost Srba nad sru{enom lov}enskom kapelom i vera u wenu obnovu...............................69

Uloga Svetozara Tomi}a, velikog poslanika na ujediwewuSrbije i Crne Gore, u obnovi Wego{eve zadu`bine naLov}enu ............................................................................................77

Mitropolit odnosno patrijarh Gavrilo o gra|ewu, ru{ewui obnavqawu Wego{eve zadu`bine na Lov}enu.....................81

Nikola Krasnov, graditeq Wego{eve zadu`bine naLov}enu, obnovqene 1925 godine..............................................139

- 149 -

WEGO[ I LOV]EN

dr ljubomir durkovic jaksic njegos i lovcen

Documents