VaspitanjeEpistemološko-logičke karakteristike

Fenomenološki aspekti vaspitanja i obrazovanja

• vaspitanje je društveni i individualni fenomen• uloga i odnos vaspitanja prema društvu i individui • značaj vaspitanja

– za društvo koje ga organizuje– za vaspitanika – individuu koja se nalazi u procesu

vaspitanja

• specifičnosti vaspitanja kao izraza potreba društva i potreba individue

Fenomenološki aspekti vaspitanja i obrazovanja

– kulturni– civilizacijski– antropološki– istorijski– nacionalni– etnički

– klasni– institucionalni– organizacijski– grupni– porodični fenomen

• vaspitanje se razmatra i kao:

Fenomenološki aspekti vaspitanja i obrazovanja

• Vaspitanje se proteže u različitim pojavnim oblicima u širokom rasponu, u kojem su krajnji polovi društvo i individua i njihov složen, slojevit i višeznačan međusobni odnos.

Odnos socijalizacije i vaspitanja

• socijalizacija – složeni skup različitih uticaja na individuu, koji omogućavaju osposobljavanje za uspešnu integraciju u društvo i društvene odnose

• oblast i proces socijalizacije koju čine celishodni i organizovani uticaji predstavlja ključni razvojni činilac koji povezuje društveno i individualno u procesu vaspitanja

→ vaspitanje predstavlja socijalizaciju individue

Odnos socijalizacije i vaspitanja

Socijalizacijaukupnost raznorodnih društvenih i

sredinskih uticaja na formiranje ličnosti individue

Vaspitanjenamerna,

sistematska i metodička

socijalizacija vođena ciljem vaspitanja

Odnos između procesa vaspitanja i razvoja individue

• odnos između: – vaspitanja, obrazovanja i nastave– razvoja individue, odnosno formiranja ličnosti,

intelektualnog, fizičkog, društveno-moralnog i estetskog razvoja individue

→ vaspitanje predstavlja značajan i nezamenljiv činilac razvoja individue

Odnos između procesa vaspitanja i razvoja individue

• Vaspitanje – sistematičan sklop različitih uticaja na razvoj individue

• Različitost uticaja se odnosi na: ulogu, značaj, domet, nivo organizovanosti, nivo sistematičnosti, intenzitet i slično

→ vaspitanje se ne javlja kao jednoznačan i uvek identičan proces i sistem uticaja, već kao širok spektar različitih i raznovrsnih uticaja

U kakvom su odnosu vaspitanje u užem i vaspitanje u širem smislu?

• Vaspitanje u širem smislu – ukupnost nastojanja i uticaja usmerenih na formiranje ličnosti u celini, odnosno svih njenih fizičkih, psihičkih i duhovnih kapaciteta

• Vaspitanje u užem smislu – razvoj sposobnosti individue, formiranje veština i navika, usvajanje znanja i formiranje sistema vrednosti

Odnos između vaspitanja i obrazovanja

• Posebni vaspitno-obrazovni procesi mogu se razvrstati se na tri nivoa: 1. učenje i saznavanje – proces usvajanja znanja,

umenja i navika (obrazovanje)2. razvoj sposobnosti – proces razvijanja psihičkih i

fizičkih snaga i sposobnosti3. formiranje ličnosti – proces formiranja pogleda

na svet, izgrađivanja karaktera, emocionalnog i voljnog života ličnosti u celini

Odnos između vaspitanja i obrazovanja

Vaspitanjerazvoj sposobnosti i formiranje

ličnosti

Obrazovanjeučenje i saznavanje

Odnos između vaspitača i vaspitanika

• subjekt uticaja i objekt uticaja • Mijalare (Mialaret, 1989):

– osoba koja vaspitava (vaspitač/učitelj) – osoba koja se vaspitava (vaspitanik/učenik),

• savremena pedagogija – vaspitanik je i subjekt i objekt vaspitanja u isto vreme

• vaspitanik – objekt uticaja koji je osmišljen i realizuje se od strane nekog ko je vaspitač, odnosno ko je subjekt vaspitanja.

• u tom smislu, vaspitanik je objekt vaspitanja, individua na koju su usmereni osmišljeni uticaji vaspitača

Epistemološko-logičke karakteristike vaspitanja

• Svesnost• Namernost• Celishodnost• Sistematičnost• Procesualnost

Svesnost i namernost

• Vaspitanje je svesna, pa samim tim i namernaaktivnost, koju neka osoba, grupa ljudi, organizacija ili institucija preduzima, sa manje ili više osmišljenim planom, u nameri da se omogući uticaj na razvoj individue i ostvari postavljeni cilj vaspitanja

Celishodnost

• Proces vaspitanja podrazumeva postojanje namereda se određena aktivnost realizuje, a namera je neposredno povezana sa ciljem vaspitanja.

• Vaspitanje je celishodna aktivnost, usmerena ka realizaciji postavljenih ciljeva vaspitanja.

• aktivnosti u okviru vaspitanja su pozitivno usmerene, uvek omogućavaju stvaranje određenih boljih stanja i osobina u razvojnim procesima kod individue

Ciljevi vaspitanja

• dimenzija željenog, onog što tek treba da bude • cilj vaspitanja opisuje to što je željeno, nameravano i

projektovano; ona svojstva ili strukturu ličnosti vaspitanika koja »tek treba da bude«, koja još nije uspostavljena kao trajno obeležje vaspitanikove ličnosti

• te osobine ili »sklop« ličnosti imaju neku vrednost• sve aktivnosti u procesu vaspitanja usmerene su ka

onome što u ličnosti vaspitanika još ne postoji, još nije formirano kao vredno i trajno obeležje njegove ličnosti

• ciljevi vaspitanja imaju usmeravajuću i regulativnu funkciju u odnosu na celinu procesa vaspitanja.

Sistematičnost

• Vaspitanje kao osmišljeni uticaj na razvoj individue može da se odvija na različitim nivoima složenosti organizacije, počev od osmišljavanja i realizacije elementarnih aktivnosti, pa sve do različitih složenih sistema aktivnosti

• Sve što se preduzima u cilju ostvarenja progresivnih promena kod individue, sve aktivnosti, postupci, metode, sadržaji i ostalo, treba da čine povezani, neprotivurečni skup uticaja, odnosno sistem uticaja.

Procesualnost

• osmišljene vaspitno-obrazovne aktivnosti odvijaju se kao deo složenog i dinamičnog toka realizacije postavljenih ciljeva vaspitanja

→ vaspitanje je proces – celoživotni proces

Procesualnost

• polazi se od aktuelnog razvojnog stanja neke osobine vaspitanika i ostvaruje se uticaj u cilju dosezanja do nekog narednog stanja te osobine

• naredno stanje neke osobine u početku se javlja kao željeno novo stanje, koje treba ostvariti u procesu vaspitanja, odnosno kao potencijalno stanje.

• Cilj vaspitanja ne opisuje realno postojeće (sadašnje) stanje, već upravo ono što je željeno, projektovano, nameravano (buduće) stanje.

Procesualnost

• Vaspitanje je niz uzastopnih i paralelnih procesa transformacije stanja A u stanje B

• ne podrazumeva se nužno i neizostavno potpuna održivost strukture novoizgrađenog stanja - relativna nestabilnost postignutih stanja

Dinamičan proces

• Vaspitanje predstavlja kontinuitet uticaja na razvoj vaspitanika, stalnog progresivnog menjanja, prelaska iz jednih stanja u druga stanja na višem nivou razvoja, stanja koja se unapred predviđaju (projektuju) i očekuju da treba da se pojave u procesu vaspitanja, kao ishodi procesa vaspitanja.

→ vaspitanje predstavlja dinamičan proces

Aktivnost individue

• Sve što se osmišljava, planira, organizuje i realizuje u procesu vaspitanja, usmereno je ka stvaranju pogodnih uslova za odvijanje sadržajnih aktivnosti individue u tom procesu, aktivnosti koje će omogućiti njen optimalni razvoj

• uloga i značaj prepreke u procesu vaspitanja • pozicija prepreke u odnosu na aktuelni kognitivni

potencijal vaspitanika u određenoj oblasti razvoja.

Interakcija

• Interpersonalna (između bar dve individue)• Apersonalna (između individue i vaspitnog sadržaja)

• Neposredna apersonalna (interakcija učenika sa sadržajem)

• Posredna personalna (interakcija učenika sa autorom datog sadržaja)

• Interakcija se ostvaruje kroz upotrebu adekvatnih znakovnih sistema (govor, pisana reč, gestikulacija)

Motivacija

• Da bi vaspitanik bio aktivan u procesu vaspitanja, da bi učestvovao u određenim oblicima interakcije u tom procesu, neophodno je postojanje određenog modela i nivoa motivacije kod vaspitanika