Download - Srpski jezik 4 Gramatika
О ЈЕЗИКУСрпски језик за четврти разред основне школе
Радмила Жежељ-Ралић
О ЈЕЗИКУСрпски језик за четврти разред основне школетреће издање
Ауторка: Радмила Жежељ-РалићИлустрације: Зорана Кесер-ПетровићРецензенти: др Свенка Савић, професор, Филозофски факултет у Новом Саду
Радиша Ђорђевић, педагог, просветни саветник из ПожаревцаИвана Васиљевић, професор разредне наставе, ОШ „Уједињене нације“ у Београду
Графичко обликовање: Сашењка Мељников ИвановићЛектура: мр Горан ЗељићКомпјутерско обликовање: , Нови Сад
Издавач: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о. Светозара Ћоровића 15, 11000 Београд Тел: 011/33 48 384, факс: 011/33 48 385 [email protected], www.klett.co.yu
За издавача: Гордана Кнежевић-ОрлићУредник: Александар РајковићШтампа: Цицеро, БеоградТираж: 15.000 примерака
Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.
© Klett, 2008.
ISBN 978-86-7762-069-1
3
САДРЖАЈ
ДА СЕ УПОЗНАМО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Да се подсетимо: реч, реченица, глас . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Да проверимо. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Значење речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
ПРОМЕНЉИВЕ И НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
ИМЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Врсте именица: властите и заједничке именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Градивне именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Збирне именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
ПРИДЕВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Описни придеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Присвојни придеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Градивни придеви. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Да проверимо. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
ЗАМЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Лична заменица Ви из поштовања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
БРОЈЕВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
ГЛАГОЛИ: значење, лице и број глагола . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Глаголска времена: прошлост, садашњост, будућност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
РЕЧЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
ПРЕДИКАТ: глаголски предикат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Именски предикат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
ДОДАЦИ ПРЕДИКАТУ: објекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
4
Прилошке одредбе за место, време и начин. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
ДОДАЦИ СУБЈЕКТУ: атрибут . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
РЕД РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
УПРАВНИ И НЕУПРАВНИ ГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
ПРАВИЛНО ГОВОРИМ, ПРАВИЛНО ПИШЕМ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Разговор. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Препричавање догађаја. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
Препричавање доживљаја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Опис лика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Опис животиње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Опис пејзажа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Акценат или наглашени слог у речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Дуги и кратки наглашени слогови у речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Наглашене и ненаглашене речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
Разликовање гласова Ч и Ћ, Џ и Ђ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
УПОТРЕБА ВЕЛИКОГ СЛОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Имена држава, покрајина и њихових становника. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Имена насеља (градова и села) и њихових становника. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
НАВОДНИЦИ И ЗАГРАДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
СУГЛАСНИК Ј . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Да увежбамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
СКРАЋЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
КАКО СЕ ПРАВИЛНО ПИШЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
ШТА ЗНАМ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
5
Другари, добар дан!Верујем да сте ме препознали. Ја сам свитац из ваше прошлогодишње читанке.Сећате се, био сам веома усамљен и решио сам да потражим пријатеља. Чинио сам то на
различите начине, а онда ми је синула спасоносна идеја: тражићу савет од својих другара, ученика трећег разреда! Али како да вам саопштим своју жељу када ви не говорите језик свитаца!? А преводиоца нисам имао...
Донео сам одлуку: почињем да учим српски језик. Кад сам био сигуран да ћемо се разумети, написао сам једно писмо. Схватили сте озбиљно мој проблем и добио сам мноштво ваших одговора! Читао сам пажљиво свако писмо, размишљао о свакој идеји и кренуо на посао. За кратко време постао сам богат свитац: имао сам неколико правих пријатеља! Захваљује вам ваш Свит Ливадски!
Погледајте ко је ушао у мој живот!
ДА СЕ УПОЗНАМО
На шта нас је свитац подсетио представљајући нам своје пријатеље? Како се људи могу споразумевати?
ЗадатакПредстави пантомимом следећа занимања: фризер, лекар, саобраћајац, возач.Покушај да осмислиш пантомиму за наслов твог омиљеног филмa или књиге.
Хеј, сетио сам се! И шапутање је добар начин споразумевања, али само кад учитељица не види и не чује. Псст!
6
Опет сам се успавао.
ДА СЕ ПОДСЕТИМО
РЕЧ, РЕЧЕНИЦА, ГЛАС
То одличнознам!
Зашто је дошло до неспоразума?
Погледај
Двадесет је часова. Стој, не прелази улицу! Љубичица кошта 100 динара.
Кажи ми, кажиЗначе ли речи испод цртежа исто што и цртежи? Како то разумеш?
Треба да знашСвоје мисли, осећања и обавештења најчешће саопштавамо речима. Ипак, и код таквог споразумевања каткад може да дође до грешке и неразумевања.
Извините, желео сам белу љубичицу!Молио бих једну
овакву саксију.
Родина изложба се отвара у 20,00 часова. Ух, још и тај семафор!
Колико је часова? Где ми је фењер?
Одмах, господине!
7
ПогледајУпотребивши речи овакву саксију, свитац није постигао оно што је желео. Цвећарка није разумела његову жељу. Добио је саксију, а желео је цвет.Да бисмо се добро споразумевали, реченица мора бити јасна и прецизна.
Такође, за успешно споразумевање важан је и правилан изговор гласова у речи.
Речи болови и борови, куче и куће, џак и ђак, гласовно су веома сличе, али њихова значења су сасвим различита.
Треба да знашРЕЧЕНИЦА је скуп речи или само једна реч којом саопштавамо своје мисли.РЕЧ је скуп гласова или само један глас који има значење.ГЛАС је најмањи део речи. СЛОВА су писани знакови за гласове.
Задаци1. Прецртај самогласнике у следећој реченици:
ЈУТРОС РАНО ПТИЦА МАЛА У СВОМ ГНЕЗДУ ЗАПЕВАЛА.
2. Допуни следеће реченице:
Скуп речи којим исказујемо прецизна обавештења зове се .
Скуп гласова или један глас који има значење зове се .
Најмањи део речи је .
3. Промени значења следећих речи тако што ћеш променити само један глас.
а) на почетку речи:
мир –
жив –
село –
Нада –
б) у средини речи:
куца –
глува –
руда –
бара –
в) на крају речи:
жир –
златан –
слон –
лав –
8
ДА ПРОВЕРИМО Срећно, другари!
1. Како се људи споразумевају? Стави у квадратић испред сваког тачног одговора.
покретом језиком сликом мимиком сигналима звуком питањима снагом новцем
2. Када ћемо најбоље разумети саговорника?Заокружи слово испред тачног одговора.
а) када говори веома гласно б) када говори правилно
в) када говори пристојно г) када говори језик који разумемо
3. Допуни реченице:
Мој матерњи језик је _______________ језик.
Српски језик има ____ гласова.
Гласови се деле на ______________ и ______________ .
Самогласници су: ___, ___, ___, ___ и ___ .
4. Заокружи тачан одговор.а) ГЛАСОВИ су звукови које стварамо говорним органима.
ДА НЕб) СЛОВА су знакови за гласове.
ДА НЕв) СРПСКО ПИСМО је ћирилица.
ДА НЕг) АЗБУКА је редослед слова у ћирилици.
ДА НЕ
5. Испиши велика штампана слова ћирилице.
6. Испиши слова која се у латиници пишу са два словна знака.
________, _______, ______ .
7. Обој поља у којима су речи из српског језика.
дуга жвакек сунце и слово мрак схи коса
9
ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ
1. Прецртај реч која не припада овој породици речи.
пут путник путовати
отпутовати допутовати путовање
упутити се пропутовати путујући
путар путер путарина
2. Од именица направи глаголе као што је започето.
ЛЕТ – летети
МИР –
ШУМ –
ЦВЕТ –
КИША –
ЗВОНО –
3. Сети се именица супротног значења.
ЈУТРО – ВИСИЈА –
ПРИЈАТЕЉ – САН –
ДАН – МИР –
4. Напиши глаголе супротног значења.
ГЛЕДАТИ – ПРИЧАТИ –
ВОЛЕТИ – ГРАДИТИ –
ИМАТИ – МИРИТИ –
5. Од датих именица направи придеве.
ДОБРОТА – ПОНОС –
УЧЕЊЕ – ШАЛА –
СМЕХ – ПИСМО –
6. Повежи речи које имају исто или слично значење, као што је започето.
ТАМА ДОМ
ДРУМ ВРЕЋА
ЏАК ВРАТ
КУЋА МРАК
ШИЈА ПУТ
Зар пут има толику
породицу?
10
7. Из текста испиши све речи које значе умањено и одреди им врсту.
Девојчице су често шетуцкале паркићем. Виркале су кроз зеленкасту оградицу и остављале на капијици венчиће од жућкастих маслачака.
–
–
–
–
–
–
8. Исте именице у различитим реченицама могу имати различито значење. Погледај шта значи именица крило у следећим реченицама.
Ластино крило вирило је из гнезда.
Миша у тиму игра лево крило.
Најмекше је бакино крило.
Гледали смо бело крило авиона.
9. Од слова коришћених у речи поветарац направи што више речи.
шетуцкале глагол
11
ПРОМЕНЉИВЕ И НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
Свитац, свица, свицу,
у, у, у...
Прича о дрвету
Било једном једно дрво. Расло је на пропланку и било је веома усамљено. Једном испред дрвета застаде јеж: – Овде ме нико неће узнемиравати, о, дрво, баш ти хвала! И јеж распреми своје ствари и свечано се поклони дрвету. Увече на дрвету нешто шушну. Јеж примети крупне мудре очи и би му драго што није сам. Онда се над дрветом појави Месец. Спусти своје златне мердевине и сиђе испод дрвета. Јеж у ту част припреми велику гозбу. Дрво зашуми и улепша свечаност својом музиком. Кад мелодија поче да се шири, са дрветом запеваше сва дрвета из околне шуме. Месец је уживао слушајући хор дрвећа.
ПогледајУ причи о дрвету више пута је коришћена именица дрво. У зависности од службе коју има у реченици ова именица је мењала свој облик: дрво, дрвета, дрвету, дрветом, дрвета, дрвеће...
Треба да знашИменице су променљиве речи.
12
Задаци1. Напиши именицу јеж у пет различитих облика.
2. Допуни следеће реченице речима једно зелено дрво.
На пропланку је расло .
Пошла сам ка .
Села сам испод .
Размишљала сам о .
Свидела ми се крошња .
ПогледајУ реченицама које смо допуњавали појавили су се разни облици броја једно, придева зелено и именице дрво. Према томе, у променљиве речи сврставамо и бројеве и придеве.
Задаци1. Реченицу из претходног задатка На пропланку је расло једно зелено дрво напиши у
садашњем и у будућем времену.
2. Исту реченицу напиши у множини. (Пази, реч једно нема множину.)
Треба да знашРазличитим глаголским облицима означавамо различита глаголска времена (прошло, садашње, будуће). Према томе, и глаголи су променљиве речи. Мењају се и придеви и бројеви.
ГЛАГОЛИ
учила сам учим учићу
ПРОШЛОСТ САДАШЊОСТ БУДУЋНОСТ
13
ЗадатакИменицу дрво из претходног задатка замени именицом пећина.
ПогледајИменице дрво и пећина мењале су се у претходним задацима. На њихову промену утицале су речи: испред, на, над, у, уз, иза, поред, пред, ка и сличне. Наведене речи утицале су на промену именица, али се саме при том нису мењале.
Треба да знашРечи које се не мењају, већ увек остају у истом облику називамо непроменљиве речи. Непроменљиве речи су и: јуче, данас, сутра, горе, доле, лево, десно, сада, тада, онда, зимус, летос, пролетос...
ПогледајИспред дрвета
зауставио се јеж.
На дрвету је застала
птица. Уз дрво је
грабио црни мрав.
Иза дрвета извирио
је детлић. У дрвету
се пробудила
веверица. Поред
дрвета је протрчао
зека.
14
ИМЕНИЦЕМислио сам
да све о њима знам, али...
ЗадатакСети се још неких именица које означавају средњи род.
Добра Родо, јеси ли ти некад чула за
именице?
Моја омиљена именица је лептир.
Ти се шалиш, ниси ми одговорила!
Шта су именице?
Позајми књигу од Марка или Иве и
прочитај...
Има!Погледај слику „Лептирово село“. Ту су
лептир, лептирица и лептирче. Имају кућу, двориште, врт, школу, пут...
Свиђа ми се реч лептирче. Браво,
Родо!
Ево: ИМЕНИЦЕ СУ РЕЧИ КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ ИМЕНА БИЋА,
ПРЕДМЕТА И ПОЈАВА. ДЕЛЕ СЕ НА ЗАЈЕДНИЧКЕ И ВЛАСТИТЕ. ИМАЈУ
ТРИ РОДА И ДВА БРОЈА... Има ли још?
15
ПогледајИменице лептирица, лептир, лептирче означавају природни род ових бића. Он је одређен према њиховом полу.
Именице кућа, врт, двориште и многе друге немају пол, али им можемо одредити род. Чинимо то стављајући испред њих речи ТА, ТАЈ или ТО, па кажемо: та кућа, тај врт, то двориште. Овако одређен род називамо граматички род именица.
Треба да знашПриродни род именица може бити мушки, женски и средњи. Именицама које немају природни род одређујемо граматички род. Граматички род такође може бити мушки, женски и средњи.
ТА ТАЈ ТО
ЗадатакСледеће именице разврстај у табелу:
слика, прозори, канап, иконе, двориште, стакло, писма, Невена, вук,свеће, путеви, сталак, поља.
ЖЕНСКИ РОД МУШКИ РОД СРЕДЊИ РОД
ЈЕДНИНА МНОЖИНА ЈЕДНИНА МНОЖИНА ЈЕДНИНА МНОЖИНА
16
ВРСТЕ ИМЕНИЦА
ВЛАСТИТЕ И ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ
Властите, заједничке...
шта, има још?
ПогледајУ стрипу су другом бојом написане именице. Именица лопта је именица женског рода у једнини. И именица Сара је именица женског рода у једнини. Именица лопта означава заједничко име за више предмета са заједничком особином (велика лопта, мала лопта, лопта за кошарку, лопта за тенис, кожна лопта...), а именица Сара означава појединачно, властито име девојчице.
Дакле, именица лопта је заједничка именица, а именица Сара властита именица.
Треба да знашЗаједничке именице имају једнину и множину. Властите именице су обично у једнини. Само изузетно имају множину.
ЗадатакРазврстај следеће именице према значењу:
учитељица, Ниш, Мара, прозор, улица, кров, Жућко, Дунав.
ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ
Родо, погледај, две Саре и две лопте!
Видим, Сара Биговић и Сара Мудринић носе две
лопте. То си хтео да кажеш?
Баш тако!
17
Ја сам Свит Ливадски.
ИМЕНА ЉУДИ
Вера
Дина
Петар
Иван
Ђорђе
ИМЕНА РЕКА
Сава
Морава
Дунав
Нишава
Велика Морава
ИМЕНА ГРАДОВА
Шабац
Београд
Ниш
Нова Варош
Кикинда
ИМЕНА ПЛАНИНА
Авала
Стара планина
Фрушка гора
Гоч
Копаоник
ИМЕНА ДРЖАВА
Србија
Република Француска
Велика Британија
Нови Зеланд
Аустрија
ЗадатакУ следећем тексту подвуци заједничке, а заокружи властите именице.
Мој први излет
Тога јутра пробудио сам се пре него што се будилник огласио. Нестрпљиво сам очекивао
почетак путовања. Ишли смо на излет у Нови Сад и Сремску Каменицу. У плану нам је био обилазак
познатог новосадског музеја и летњиковца чика-Јове Змаја у Каменици. Прву паузу направили
смо у Сремским Карловцима. Чули смо причу о историји тога града. Возач је проветрио аутобус и
наставили смо вожњу. Слушали смо пријатну музику и певали омиљене песме. Учитељица нас је
послужила бомбонама. На крају путовања добили смо похвалу за познавање домовине и показану
саобраћајну културу.
У повратку смо били уморни, али и радосни због свега што смо видели.
Дуго смо препричавали доживљаје са овог путовања.
18
Обукао сам најновије одело од памука, ставио лептир-машну од свиле, обуо ципеле од коже,
узео штап од ружиног дрвета и упутио се пречицом ка Родином дому од трске.
Рода воли пријатеље. Послужила ме је шећером и водом.
Предао сам јој мед и лептирића од сребра. Дуго смо разговарали о песку поред језера.
Рода ме је испратила машући марамицом од лана...
Погледај Тражио сам кап воде. Тражио сам чашу воде. Тражио сам море воде.
Видео сам зрно песка. Видео сам колица песка. Видео сам брдо песка.
РазмислиЗашто су неке речи написане другом бојом? Шта оне означавају?
Треба да знашИменице којима се означава нека грађа или материја називају се градивне именице. Користе се у једнини и кад означавају малу и кад означавају највећу количину те материје.
Кажи ми, кажиОд чега је направљена твоја омиљена играчка? А омиљена посластица?Све на свету саздано је од неке материје, на пример: од воде, песка, камена, платна, гвожђа, пластике, уља, шећера, соли, брашна и слично.
ГРАДИВНЕ ИМЕНИЦЕ
ВРСТЕ ИМЕНИЦАПонећу и
мед у ћупу од глине.
19
Чуо сам за збир, али шта су збирне
именице?
Драги Свите, Позивам те на мој трећи рођендан. Журка почињепре заласка Сунца.
Адреса је:Зелено жбуње код високог дрвећа бр. 3, прилаз из Опалог лишћа.
Твој Зека
Свите Ливадски, писмо за Вас!
Сад ми је јасно, после оне Езопове басне, Зека се провреднио...
Али, питаћу га и како гласи збирни облик ових именица: перо, дрво, прут, пиле, прасе, јагње, грозд,
кестен. Хајде, Зеко, да те сад чујем! Родо, хвала ти, дала си ми одличну
идеју!
Време је за поклоне! Понећу три шаргарепе у омоту од
купусова лишћа, јастучић од трава украшен пољским цвећем
и венчић од младог зеленог грања... Једва чекам да Зека
отвори поклон!
Родо, Родо, ја ништа не разумем! Какво жбуње, какво грање и лишће? Зар множина именица
грана, лист, жбун није гране, листови,
жбунови? Шта је сад ово, је ли Зека учио школу?
Полако, не брини, учио је Зека српски, али и ти си у праву! У српском језику постоје заједничке именице које имају једнину и множину, на пример, лист – листови, али именицу листови користимо кад
мислимо на неколико листова. Међутим, у Зекином крају постоји право мноштво (збир) листова. Зато се у Зекину улицу улази из Улице опалог лишћа. Исто је и са именицама жбуње, дрвеће, цвеће и сличним. Хајде, сети се сад и ти неке
именице која може имати збирни облик.
ВРСТЕ ИМЕНИЦА
ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ
20
ПогледајЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ
једнина множина
цвет цветови цвећедрво дрвета дрвећепиле пилићи пилад
кестен кестенови кестење
Треба да знашИменице које означавају скуп или мноштво предмета или бића који се схватају као једна целина називају се збирне именице. На пример: деца, омладина, кестење, камење, дрвеће, цвеће, жбуње, грожђе, перје, пилад, прасад, јагњад.
Задаци1. Како гласи једнина и множина следећих именица:
кестење, грожђе, пруће, перје, камење, јагњад?
ЗБИРНА ИМЕНИЦА ЈЕДНИНА МНОЖИНА
кестење
грожђе
пруће
перје
камење
јагњад
2. Упиши одговарајућу заједничку или збирну именицу.
Газили смо суво _________________ у парку.
Ветар је њихао голе _________________ кестена.
У парку се играла група _________________ .
Жуто _________________ ширило је опојни мирис.
21
1. Именице из текста разврстај у табелу. Немој понављати исте именице.
У земљи Србији, у делу Краљева са ниским породичним кућама, поред самог Ибра, живео је необични столар Мицко. Знали су га сви Краљевчани. Имао је жену Јану и верног пса Бобика. Сваког дана обилазио је падине Гоча. Знао је све шумско цвеће и дрвеће. Дрвеће је волео и од њега је живео. Што је другима било злато, сребро или нафта, за Мицка је било дрво. Кад му се родио син, дао му је име Јавор. По јаворовом дрвету. Кћерку је назвао Јела. По витој јели.
Његова деца волела су Гоч, Ибар и Рибницу. У Рибници је било много кућа, а око ње јагњади, воде и деце која су се играла на песку...
ИМЕНИЦЕ
ЗАЈЕДНИЧКЕ ВЛАСТИТЕ ЗБИРНЕ ГРАДИВНЕ
2. Испиши властите именице из текста којима именујемо:
људе:
животиње:
реке:
планине:
насеља:
становнике:
3. Направи породицу речи од именице лист.
ДА УВЕЖБАМО
22
ОПИСНИ ПРИДЕВИ
Родино зимовање
Погледај илустрације!
ХОТЕЛ ЧАМАЦ ЛЕЖАЉКА МОРЕ
велик нов удобна чистопознат брз ниска плаво
О овим речима: велик, нов, удобна, плаво већ си учио! То су придеви. И то ОПИСНИ ПРИДЕВИ! Они стоје уз именице и означавају неку њену особину.
Треба да знашПридеви стоје уз именице и увек се са њима слажу у роду и броју. То значи да придеви могу имати сва три рода (мушки, женски, средњи) и оба броја (једнину и множину).
Погледај Какав? Каква? Какво?
велики пас велика керуша велико штене плави облак плава капа плаво небоПо чему се разликују придеви велики, велика, велико? Могу ли они мењати своја места, на пример, велико керуша или црни маче?
Родо, никад ми ниси причала о свом зимовању у Африци! Баш бих волео да чујем... КАКВИ су били
хотел, чамац,лежаљка, море?
Слушај: зимујем у једном хотелу у близини мора.
Изнајмим чамац, сунцобран, наочаре, лежаљку, узмем
бојице и четкице и сликам...
Знам шта су придеви, само
да се подсетим...
23
Добро ми стоје ове наочаре,
али нису моје... ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ
Заборављене ствари
ПогледајНеке речи у стрипу су истакнуте. Које?Чије су наочаре? – Зекине Чија је клупа? – ИвинаЧији је сто? – учитељичин Чија је још клупа? – школскаЧији је „Мали јеж“? – београдски
РазмислиКојој врсти речи припадају јаче отиснуте речи? Шта означавају?
Треба да знашПридеви који означавају коме нешто припада зову се ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ.Добијамо их на питање ЧИЈИ.
Шта ће наочаре под школском
клупом?Ја сам их тражио
испод Ивине клупе.
Остале су на учитељичином
столу.
Родо, чије су ово наочаре? Рекао бих да су Зекине.
А где су моје?
Одмарају се од власника.
Каже се Маркове наочаре!Родо, јесу ли ово
наочаре од Марка?
Пошаљи тај штос у београдски „Мали јеж“.
24
ПогледајСрео сам Аниног школског друга на београдским улицама. Он је Жућков власник.
ИМЕНИЦЕ:
Ана властито име девојчице Анин наставак -ин
Жућко властито име животиње Жућков наставак -ов
школа заједничка именица школски наставак -ски
Београд властито име насеља београдски наставак -ски
Треба да знашПрисвојни придеви изведени од властитих имена људи и животиња пишу се великим почетним словом (Анин, Жућков, Спасојев).Присвојни придеви изведени од заједничких именица (школски, градски, братов, татин) и придева од властитих имена насеља (београдски, нишки, шабачки) пишу се малим почетним словом.
НЕПРАВИЛНО!
Видео сам телефон од Иве. Прочитао сам књигу од Бранка Ћопића.
ПРАВИЛНО!
Видео сам Ивин телефон. Прочитао сам Ћопићеву књигу.
Значи, ни ово није свеска од Иве, књига од Пере, марама од секе,
сат од тате!
Сад ми је јасно!А како се пишу
присвојни придеви?
Тачно, каже се:Ивина свеска,Перина књига,секина марама,
татин сат!
25
ГРАДИВНИ ПРИДЕВИ
Одевање и обување
ланена свилена сребрни кожнехаљина марама брош ципеле
хаљина марама брош ципелеод лана од свиле од сребра од коже
Погледај
Треба да знашПридеви који означавају грађу или материју од које је неки предмет направљен називају се ГРАДИВНИ ПРИДЕВИ. Добијамо их на питање ОД ЧЕГА? (папирни, гумени, пластични, стаклени, дрвени, водени).
Упалићу свој фењер од сребра
или, боље, сребрни фењер!
ЗадатакОд следећих скупова речи направи градивне придеве:
столица од дрвета – столица
чинија од керамике – чинија
ваза од кристала – ваза
ПРИДЕВИ
ОПИСНИ ПРИСВОЈНИ ГРАДИВНИ
Обући ћу ланену хаљину, ставићу свилену мараму и сребрни брош, обућу
кожне ципеле...
Браво, не иде се у позориште сваки дан!
Родо, да ли си одабрала гардеробу за вечерас?
26
1. Од следећих именица направи описне придеве женског рода.
висина – брзина –
снага – храброст –
мирис – сан –
2. У следећим скуповима речи истакнуте су именице од којих треба направити присвојне придеве.
врх планине – врх снага воде – снага
дани зиме – дани вода са извора – вода
песма птица – песма лист храста – лист
3. Допуни следеће реченице присвојним придевима изведеним од властитих именица.
На пијаци купила сам кајмак, (Земун) (Краљево)
пршуту и вино. Срела сам (Златибор) (Смедерево)
маму, баку и тетку. (Зорица) (Пера) (Милица)
4. Од градивних именица направи градивне придеве.
бакар – , глина – , гума –
папир – , свила – , песак –
5. Придеве из текста разврстај по значењу.На војвођанским пољима њише се зелено жито. Иванов деда седа у нови црвени трактор.
Бака му завија погачу у ланену крпу. Ручак му пакује у дубоку земљану посуду. Деда воли бакине сремске специјалитете.
ОПИСНИ ПРИДЕВИ ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ ГРАДИВНИ ПРИДЕВИ
ДА УВЕЖБАМО
27
ДА ПРОВЕРИМО
Срећно!
1. Следећи текст препиши правилно писаним словима, а затим одреди врсте придева и сложи их у табелу.
ЗЛАТНА НАРУКВИЦА КРАСИ МАЛУ МИЛИЧИНУ РУКУ. ТО ЈЕ МАМИНА МЕЗИМИЦА ДОБИЛА ЈЕР ЈЕ ЗЛАТНО ДЕТЕ. ДУГИ, ТОПЛИ ДАН ПРОВИРУЈЕ КРОЗ ДРВЕНИ ПРОЗОР. У ДАЉИНИ СЕ НАЗИРУ ПАПЕРЈАСТИ ОБЛАЦИ. СА РУДНИЧКИХ ВИСОВА СПУШТА СЕ БЛАГИ ВЕТАР. УСКОРО ЋЕ КРАЈ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ.
ПРИДЕВИ
ОПИСНИ ПРИДЕВИ ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ ГРАДИВНИ ПРИДЕВИ
2. Уз сваку именицу наведи по један описни, присвојни и градивни придев.
ИМЕНИЦЕ описни придев присвојни придев градивни придев
кућа:
каиш:
перо:
28
ЗАМЕНИЦЕ
Необични ученици
ПогледајО чему разговарају необични ученици?
Ко говори о себи? лице које говори ПРВО ГЛАГОЛСКО
ЛИЦЕЈеднина: – Ја учим. ГОВОРНИК
Множина: – Ми учимо.
Коме се свитац обраћа? лице са којим разговарамо ДРУГО
ГЛАГОЛСКО ЛИЦЕЈеднина: – А ти? САГОВОРНИК
Множина: – А ви?
О коме говори рода? лице о коме се
говори, али није присутно ТРЕЋЕ
ГЛАГОЛСКО ЛИЦЕЈеднина: – Он ме је наговорио.
Она ме је наговорила. Оно ме је наговорило
(јавља се у сва три рода)
Множина: – Они су ме наговорили. (оне, она)
Треба да знашРечи које најчешће замењују именице зову се ЗАМЕНИЦЕ. Заменице које замењују лица зову се ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ. Личне заменице су: ЈА, ТИ, ОН (ОНА, ОНО) и МИ, ВИ, ОНИ (ОНЕ, ОНА).
Родо, ја учим енглески! А ти?
Учим, он ме је наговорио.
29
Задаци1. Попуни празна места одговарајућим личним заменицама.
ми је донео књигу. смо отишле у биоскоп.
волим школу. носиш патике.
сте популарне. играју одбојку.
2. Препиши следеће реченице и уместо именица употреби заменице.
Гордана је победила.
Ива и Ана су јој честитале.
Петар је донео цвеће.
Игор и Лука су купили књигу.
3. У следећем тексту замени именицу која се често понавља личним заменицама. Сети се да су заменице променљиве речи!
Поштар ми је донео писмо. Отворио сам писмо. Писмо ме је веома изненадило.Писмо ми је послао стари пријатељ. Писмом ми је најавио скори долазак.
ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ
лице једнина множина
1. ЈА МИ
2. ТИ ВИ
3. ОН, ОНА, ОНО ОНИ, ОНЕ, ОНА
30
ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА ВИ ИЗ ПОШТОВАЊА
ПогледајНаучили смо да лична заменица ви упућује на друго лице множине и да се пише малим почетним словом.
Ми смо данас понели лопту, а ви ћете сутра.
Кажи ми, кажиКако се обраћамо само једној особи кад желимо да јој укажемо посебно уважавање и почаст? Користимо личну заменицу Ви. Тада се ова заменица пише великим почетним словом (Ви, Вас, Вама, Вам).
Учитељице, Ви нас увек разумете!
Треба да знашЛичну заменицу Ви (Вас, Вама, Вам) користимо када се обраћамо неком појединцу из поштовања. Када га/њу ословљавамо са Ви, каже се да му/јој персирамо.
ЗадатакСтави у табелу тако да обраћање буде правилно:
САГОВОРНИЦИ ти ви Ви
дечак од 7 година и дечак од 9 година
ученик се обраћа наставнику
девојчица се обраћа непознатој жени
лекар и пацијенткиња
купац и продавац
дечаци и девојчице из истог одељења
Правилно је да си претерао, међутим,
правилно си употребио и личну заменицу Ви из
поштовања.
Родо, ти си велика сликарка! Родо, Ви сте
велика сликарка!Шта је правилно?
31
1. Које се личне заменице крију у овој осмосмерци? Заокружи.
Л И Ј А Н
О М О Т И
Н Е В И Н
А Н И Н О
Ц А Н О В
2. Допуни следећи текст личном заменицом Ви из почасти.
Драга учитељице,
Данас је пети дан како нисте са нама. Тешко нам је да се навикнемо да __________
нема у учионици. Какве су прогнозе за ________ оздрављење? Ми се припремамо
да ________ посетимо. Спремили смо ______ мало изненађење. Брзо се опоравите,
са __________ је све лакше.
Искрено,
_____________ ученици
3. Употреби одговарајући облик личне заменице.
Сврати сутра код ________. Код ________ је моја омиљена књига. (ја) (ти)
Кад ________ вратиш књигу, отићи ћемо код Игора. Са ________ ћемо играти фудбал. (ја) (он)
Са ________ ће се играти и његова сестра. Са ________ нас је четворо. (ми) (она)
4. Уместо обележене именице употреби личну заменицу.
Шумар чува шуму.
Шумарева жена гаји цвеће.
Шумарево дете се игра на пропланку.
Шумар, жена и дете воле природу.
ДА УВЕЖБАМО
32
БРОЈЕВИ
ПогледајКупус има једну, две, три, четири, пет... деведесет девет, стотину капа. Прва капа је најмања, стота највећа, а може и обрнуто.
Кажи ми, кажиКако се зову посебно истакнуте речи у претходним реченицама?Бројеви један, два, три, двадесет три, деведесет... означавају колико има бића или ствари на броју. То су основни или главни бројеви. Њима нешто бројимо.
Бројеви први, други, трећи, сто трећи... означавају која је по реду нека ствар, појава или биће. То су редни бројеви.Ако редне бројеве пишемо арапским цифрама, иза њих се пише тачка.
Бака прославља 65. рођендан.Рецепт за торту је на 128. страни.
Ако редне бројеве пишемо римским цифрама, иза њих се не пише тачка.
Oд 1. IX до 28. VI траје школска година.Фудбалски клуб „Црвена звезда“ основан је 4. III 1945. године.
Поред основних и редних постоје и збирни бројеви. Они означавају тачан број бића у неком збиру.
На слици је троје пилића и петоро пачића.У одељењу је двадесет деветоро ученика.Фифи је оштенила седморо кучића.
Треба да знашБројеви су речи које означавају колико нечега има на броју, који је неко или нешто по реду и колико има бића у неком збиру. Деле се на основне, редне и збирне бројеве.
Знам, то су киша, земља и трава, а шта је то: једна
глава, а стотину капа? И јеси ли научио да
бројиш до сто?
Знам, јесам, научио ме Зека!
А он обожава и бројеве и
купус! Купус је решење!
Родо, слушај загонетку: Први лије, други пије, трећи расте веселије. Шта је то?
33
Задаци1. Израчунај и збир упиши словима.
7 + 5 = 100 + 21 =
9 + 4 = 500 + 9 =
8 + 8 = 600 + 26 =
2. Уз следеће именице напиши словима облике редног броја четири.
_______________ разред, _______________ одељење, _______________ клупа,
у _______________ месецу, од _______________ дана, пре _______________ године,
на _______________ станици, после _______________ часа, у _______________ поглављу.
3. Упиши у табелу одговарајуће бројеве.
основни бројеви редни бројеви збирни бројеви
један први –
други
петоро
седми
деветоро
дванаест
двадесет четири
4. Заокружи правилно написане бројеве.
једанаест, четрнест, шеснест, седамнаест, дваес, двадесет два, шестсто,
триста педесет и четири, осамсто осам, девесто, деветсто девет, милијон.
5. Неправилно написане бројеве из 4. задатка напиши правилно.
34
1. Бројеви се често спајају са именицама у сложене речи или сложенице.Направи сложенице од следећих именица и придева:
дечак од две године – __________________________________________
геометријска слика са три угла – __________________________________________
животиња са четири ноге – ____________________________ животиња
звезда са пет кракова – ____________________________ звезда
број са шест цифара – ____________________________ број
боравак од седам дана – ____________________________ боравак
породица од осам чланова – ____________________________ породица
сто година од рођења – ____________________________ рођења
2. Следеће римске бројеве запиши речима.
XII – XIX –
LXVI – CCCXI –
DIII – DCCCVIII –
4. У песми Игора Лазина основне бројеве подвуци једном, а редне двема линијама.
Једнога дана Шести миш је стао
У два сата И седмога звао
Три су миша мала Да у осам сати
Четвртога вукла У деветој рупи
До петога ката Десетог покупи.
5. Од редних бројева из претходног задатка направи збирне.
ДА УВЕЖБАМО
35
Кажи ми, кажиКоје су речи посебно истакнуте у стрипу?
ДопуниГлаголи су речи које означавају _______________, __________________ и ______________________.
Глаголи летети, стићи, певати, писати означавају .
Глаголи уморити се, лежати, уплашити се означавају .
Глаголи наоблачити се, грмети, сванути означавају .
ПогледајЈа летим. Ми летимо.Ти летиш. Ви летите.Он/ она/оно лети. Они/ оне/ она лете.
Летим, летиш, лети, летимо, летите, лете јесу различити облици глагола летети. Ти облици зову се лица, јер се разликују у зависности од лица на које се односе. У нашем језику постоје три глаголска лица у једнини (ја, ти, он/она/оно) и три глаголска лица у множини (ми, ви, они/оне/она).
ЗадатакОдреди лице и број следећих глагола.
глаголи лице бројсветлим 1. једнинапевашспавамаштамознатеучимо
Светлим, растем, учим, пишем,
маштам...
Летим дању, светлим ноћу,стижем где и
када хоћу!
Лепо певаш, Свите! Шта радиш кад не
летиш и не певаш?
ГЛАГОЛИ
ЗНАЧЕЊЕ, ЛИЦЕ И БРОЈ ГЛАГОЛА
36
ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА
ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ, БУДУЋНОСТ
Погледај
Шта је радио свитац? писао је
Шта ради свитац? пише
Шта ће радити свитац? писаће
Кажи ми, кажиПо чему се разликују глаголи у ова три примера?
Писао је. Ова радња догодила се пре нашег разговора и то је прошло време или ПРОШЛОСТ (перфекат).
Пише. Ова радња дешава се сада док разговарамо и то је садашње време или САДАШЊОСТ (презент).
Писаће. Ова радња ће се десити после нашег разговора и то је будуће време или БУДУЋНОСТ (футур).
ДопуниГлаголима означавамо и ______________________ када се дешава нека радња.
Глаголска времена су __________________, ______________________ и __________________________.
ЗадатакПопуни табелу одговарајућим облицима глагола.
прошлост садашњост будућностседим
цртала јецветаће
сањало језнам
питаћеможелеле су
Јуче сам писао Марку.Данас пишем Иви.Сутра ћу писати Роди.
37
ДА УВЕЖБАМО
1. Обележи глаголе у следећим реченицама и напиши их у прошлом и у будућем времену.
На крају шуме живе Месец и његова бака.
прошло време:
будуће време:
Бака сваке ноћи чека свога унука.
прошло време:
будуће време:
2. Напиши сва лица за глагол желети у прошлом и будућем времену.
ПРОШЛО ВРЕМЕ БУДУЋЕ ВРЕМЕ ЈЕДНИНА ЈЕДНИНА
1. 1.
2. 2.
3. 3.
МНОЖИНА МНОЖИНА
1. 1.
2. 2.
3. 3.
3. На линију поред реченице упиши које је глаголско време употребљено.
Ти си ми јуче помогла у школи.
Ја читам Радовићеве песме.
У школи слушамо грађанско васпитање.
Учитељица ће нас водити у позориште.
38
РЕЧЕНИЦЕ
2. Из претходног задатка одабери по једну реченицу и попуни табелу.
ОБАВЕШТАЈНАРЕЧЕНИЦА
УПИТНАРЕЧЕНИЦА
УЗВИЧНА РЕЧЕНИЦА
1. Реченицама у облачићима недостају знакови интерпункције. Допиши их.
Добро само да однесем овај товар
Осветли ми пут
Онда пођи са мном да се
играмо
Не могу морам да тражим пријатеља
Збогом Свите Зар му нико није рекао да се пријатељ познаје
као злато у ватри
Хеј мраве Хоћеш ли да мибудеш пријатељ
Хоћу
Другари, сећате ли се како смо се упознали? Хајде да се подсетимо!
39
ПРЕДИКАТ
ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ
ПогледајШта ко ради?
Рода слика. Свитац се одмара. Изнад мочваре Дува лагани лети лептир. поветарац.
Кажи ми, кажиКоју службу у наведеним реченицама имају посебно истакнуте речи? Којој врсти речи припадају предикати у овим реченицама?
ДопуниГлавни делови реченице су ______________________________ и ________________________________ .
Предикат означава ______________________________ у реченици. Он се најчешће исказује _________________ .
ЗадатакПрочитај реченице и подвуци предикат двема линијама.
Учим. Кошава снажно дува.
Читам књигу о животињама. Ива ми је послала своју прву песму.На ком месту у реченици може стајати предикат? Може ли само предикат чинити реченицу? А субјекат? Сети се неких примера.
Треба да знашПредикат који изричемо глаголом назива се ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ. Реченица може бити потпуна и кад је чини само глаголски предикат. (Гори! Вичем. Сањам. Будим се. Веје.)
Марко, сећаш ли се шта смо у 3. разреду учили о предикату?Ако не знаш, питаћу
Роду!
Знам, учили смо да је предикат главни део реченице.
Он означава шта ради субјекат, какав је субјекат или шта
о њему сазнајемо.
40
ПРЕДИКАТ
ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ
Погледај
Треба да знашПредикат који исказујемо скупом речи у којем је једна реч облик глагола бити, а друга именица, придев или број назива се ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ.
Задаци1. Сваком предикату придружи одговарајући субјекат.
2. Напиши следеће реченице у одричном облику и обележи предикате.
Славуј је птица тркачица.
Јабука је плава.
Торта је неукусна.
је планета је риба је слано је трећа
Шаран Наша екипа Земља Море
Ја сам свитац. Како сад то, ово је реченица, али где су глаголи?
Ива је девојчица. Рода је птица. Лопта је нова. Марко је првак. Прочитај предикате у реченицама. Од колико речи се састоје? Које су то врсте речи?
41
ДА УВЕЖБАМО
1. Заокружи тачне одговоре.
а) Предикат је увек глагол. ДА НЕ
б) Предикат се састоји само од једне речи. ДА НЕ
в) Предикат може стајати на крају реченице. ДА НЕ
г) Именски предикат чине најмање две речи. ДА НЕ
2. У сваку реченицу уврсти одговарајући предикат.
Дечаци ______________________________ фудбал.
Поред терена ______________________________ кестени.
На гранама ______________________________ птице.
Иза гола ______________________________ пас Жућко.
Девојчице ______________________________ за своје другове.
У свим реченицама коришћени су ______________________________ предикати.
3. Напиши три реченице тако што ћеш субјекту лопта додати именске предикате.
Лопта
4. Реченице у којима је изостављен предикат претвори у реченице које имају и субјекат и предикат.
Ватра!
Киша!
Брод!
5. Обележи предикате у следећем тексту:
Медведи спавају зимски сан. Припреме пећину и угоје се. Мирни су до пролећа.
Неке птице лете у топлије крајеве. То су птице селице. Оне непогрешиво знају свој пут.
Врате се у пролеће и саграде гнезда. Код нас стварају потомство. Веома су вредне.
Наше најпознатије селице су рода и ласта.
42
ДОДАЦИ ПРЕДИКАТУ
ОБЈЕКАТ
Ива прави лутку, а Марко робота.
Погледај Ко прави? Шта раде? Шта праве?
Ива, Марко праве лутку, робота
СУБЈЕКАТ ПРЕДИКАТ ОБЈЕКАТ
Ива врши радњу. Она је субјекат. Радња коју она врши исказана је глаголом прави, па је тај глагол предикат у реченици. Реч лутку допуњује глагол прави и означава предмет радње. Дакле, субјекат врши радњу на предмету радње (објекту).
Кажи ми, кажиКоји предмет припада коме глаголу? Спој глаголе са објектима.
1. Бака меси облаке.
2. Каја чита ручак.
3. Ветар разгони паприку.
4. Мама кува књигу.
5. Деда бере погачу.
Треба да знашРеч која допуњује глагол и означава предмет на коме се врши радња назива се ОБЈЕКАТ. Објекат добијамо на питање КОГА или ШТА.
Лутка и робот нису субјекти,
али шта су?
43
ДОДАЦИ ПРЕДИКАТУ
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА МЕСТО, ВРЕМЕ И НАЧИН
Погледај када? СВАКО ЈУТРО
Рода слика. где? У МОЧВАРИ ДОДАЦИ ПРЕДИКАТУ
како? С ЉУБАВЉУ
Рода свако јутро у мочвари слика с љубављу лептире.
време место начин
вршења радње
ОБЈЕКАТ + ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ + ПРЕДИКАТ = ПРЕДИКАТСКИ СКУП
Треба да знашРеченични чланови који су додаци предикату и који означавају место, време и начин вршења радње зову се ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ. Добијамо их на питања где, када и како се врши радња. Предикат са својим додацима чини ПРЕДИКАТСКИ СКУП.
Задаци1. Обележи прилошке одредбе у реченицама и одреди њихову врсту.
Ми увек пешице долазимо у школу.У дворишту пре часова девојчице играју ластиш.Дечаци потајно навијају и загонетно се смешкају.
2. Наведене прилошке одредбе распореди у табелу:јутрос, прошлог месеца, у парку, весело, са радошћу, око школе, дуж пута, свом снагом,
пре два месеца.
одредбе за место одредбе за време одредбе за начин
Где је Рода? Хтео бих да види моју
нову играчку!
Немој јој сметати!Она слика.
44
ДА УВЕЖБАМО
1. Садржај сличице изрази реченицом са што више додатака предикату.
2. Понуђене предикате допуни прилошким одредбама и објектом.
________________ ______________ (место) (време)
________________ ______________ (начин) (објекат)
________________ ______________ (место) (време)
________________ ______________ (начин) (објекат)
3. Од датих парова речи направи реченице проширујући их по жељи.
САЊАМ
ДЕЧАК ЛОПТУ
ФИЛМ ГЛЕДА
НОСИ ПИСМО
ПТИЦА ГНЕЗДО
НОСИ
45
ДОДАЦИ СУБЈЕКТУ
АТРИБУТ
ПогледајИва је сваком субјекту (именици) додала речи које одговарају на питање какав/каква. Међутим, субјекат можемо допунити и речима које одговарају на питања ко, чији и који.
чији? какав? ко? какав?
Наш велики стрипољубац Марко чита стари, добри стрип.
ДОДАЦИ СУБЈЕКТУ ДОДАЦИ ИМЕНИЦИ (ОБЈЕКТУ)
АТРИБУТИ АТРИБУТИ
Треба да знашРечи које стоје уз субјекат (именицу) и ближе га одређују зову се АТРИБУТИ.Атрибуте тражимо на питања ко, какав, који, чији.Атрибути додати субјекту чине са њим СУБЈЕКАТСКИ СКУП.Атрибут, као зависан члан, ближе одређује и све остале именице у реченици.(Марко чита добри, стари стрип. Ива пише домаћи задатак.) ИМЕНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА је именица, придев или број.
ЗадатакПронађи атрибуте у тексту. Пази да их не помешаш са именским делом предиката!
Јоцина сестра Мина је плавокоса. Има крупне очи. Бака Мила често је води у оближњи парк. Носе велику црвену торбу. Крупне, зелене крошње праве им хлад док се играју. Мина је срећна. Задовољна бака се смешка.
Зашто си неке речи посебно истакла?
Марко, погледај мој састав!
Досадна јесења киша пада целу ноћ. Тешки,
сиви облаци пали су на кровове. Мокро јутро
споро се буди. Одједном дуну јак ветар. Одоше мрачни облаци. Грану
топло сунце.
46
ДА УВЕЖБАМО
1. Пажљиво прочитај реченице. Размисли о служби речи. На старом тавану дечак Радојица чита мудре књиге.
Оне осветљавају његово лице.Дечак се радује.
Посебно истакнуте речи означавају __________________________.Речи обојене другом бојом су __________________________.Атрибут уз субјекат Радојица је реч __________________________.У првој реченици атрибути су и речи ______________________ и _______________________.Објекат у другој реченици је реч __________________________.Трећа реченица састављена је само из ______________________ и _____________________.Реченица састављена од субјекта и предиката зове се ______________________ реченица.
2. Следећу реченицу прошири атрибутом и прилошким одредбама за начин и време. Деца се буде.
3. Одреди службу и врсту речи у реченици Жуто куче спретно хвата тениску лоптицу.
ВРСТА РЕЧИ: СЛУЖБА РЕЧИ:
жуто – _____________________ ______________________________
куче – _____________________ ______________________________
спретно – _____________________ ______________________________
хвата – _____________________ ______________________________
тениску – _____________________ ______________________________
лоптицу – _____________________ ______________________________
4. Стави поред реченице у којој постоји атрибут.
Стари виолиниста живи сам. Коса му је седа. Руке су му слабе. Његова виолина производи најлепше звуке.
5. Додај објекте следећим реченицама.
Иван води __________________________.
__________________________ црта Сара.
прилог
47
РЕД РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ
Погледај
Баку чека мама.Чека мама баку.Чека баку мама.Баку мама чека.Мама баку чека.
МАМА ЧЕКА БАКУ
Треба да знашУ проширеним реченицама када се субјекат и предикат јављају са својим додацима уобичајено је да субјекат стоји испред предиката, предикат испред објекта, атрибут уз именицу, а прилошке одредбе уз глагол.
ЗадатакРаспореди речи на уобичајени начин.
Причао је необичне приче Босоноги.
У дворишту деда леп дуд засадио је.
Кажи ми, кажиЗашто је прва реченица посебно истакнута? Да ли је мисао јасна ако се саопшти друкчијим редоследом речи? Зашто песници често користе неуобичајени ред речи?
Погледај Моја мама вечерас на аеродрому чека моју баку.
атрибут субјекат прил. одр. за време , место предикат атрибут објекат
СУБЈЕКАТСКИ СКУП ПРЕДИКАТСКИ СКУП
Родо, имам један проблем!Којим редоследом да распоредим речи у
реченициМАМА ЧЕКА БАКУ?
Већ си их распоредио! То је уобичајени ред у
простој реченици.
Значи, субјекат, предикат, па објекат... Ако је то
уобичајени ред, како би гласио неуобичајени?
48
УПРАВНИ ГОВОР
1. : „ “ .
Рода рече: „Свет је леп јер има лептире“.
2. „ “ , .
„Свет је леп јер има лептире“, рече Рода.
3. „ “ , , „ “.
„Свет је леп“, рече Рода, „јер има лептире“.
УПРАВНИ И НЕУПРАВНИ ГОВОР
Погледај цртеж. Смисли причу и у празне облачиће упиши шта ко говори.
Задатак1. Реченицу из претходног примера претвори у неуправни говор.
Користи речцу да.
ПИШЧЕВЕ РЕЧИ УПРАВНИ ГОВОР
Да се подсетимоТачно навођење туђих речи назива се управни говор.Реченица у којој се наводе туђе речи састоји се из два дела:
Први део објашњава ко говори и назива се пишчеве речи.Други део је управни говор или наведене речи.
Иза пишчевих речи стављамо две тачке (:).Испред и иза управног говора стављамо наводнике („ “).Постоје три модела управног говора:
ПИШЧЕВЕ РЕЧИ
УПРАВНИ ГОВОР ПИШЧЕВЕ РЕЧИ УПРАВНИ ГОВОР
49
2. Састави причу према слици на претходној страни на два начина:1. без употребе управног говора;2. користећи управни говор.
1. __________________________________
2. __________________________________
3. Спој управне говоре са пишчевим речима.
„ Деда-Тришо, улови ми миша!“, рече свитац.
„Ово је моја башта!“, јави се мачак.
„Хоћеш ли да се играш са мном?“, дрекну џин.
Ово ми је познато!
50
Смотра луткарских позоришта
Да погледам игра ли овде неко мене...
Ја играм Пепељугу.
Нама су помагали
родитељи.После паузе, а ви?
Лепе су.Када ви
наступате?
Помогла нам је учитељица.
Јесте ли сами правили лутке?
Ево, ово је јеж из „Јежеве кућице“.
Изволи, седи! Како се зовеш?
Ива, а ти?
Ја сам Марко.
Могу ли да видим твоју лутку?
РАЗГОВОР
Учећи српски језик издвојио сам следеће целине: усмено и писмено језичко изражавање, граматику и правопис. Личиле су ми на три стуба који држе храм
српског језика. Покушај и ти тако, помоћи ћу ти!
51
Кажи ми, кажиКо учествује у разговору? О чему разговарају Ива и Марко? Чиме се споразумевају?
ПогледајНајпре Марко шаље поруку, а Ива је прима. Дакле, Марко је говорник, а Ива слушалац.Затим Ива шаље поруку, а Марко је прима. У овом случају она је говорник, а он слушалац.
У разговору су Ива и Марко размењивали реченице и тако преносили поруке. Марко је сазнао следеће: 1. Његова саговорница се зове Ива. 2. На смотри ће бити Пепељуга. 3. Учитељица јој је помогла да направи лутку. 4. Наступиће после паузе.
Треба да знашРазговор је усмена размена порука између говорника и слушаоца.Они који учествују у разговору зову се саговорници.
ЗадатакЗапиши шта је Ива сазнала од Марка.Продужи њихов разговор.
пошиљалац поруке прималац поруке (говорник) (слушалац)
Како се зовеш? Ива.
ПОРУКЕ
А да ли је разговор кад ме мама грди, а ја
не смем ни да писнем?
52
Прво санкање
Ово нисам могао да гледам! Уништио је тако
лепе санке...
ПРЕПРИЧАВАЊЕ ДОГАЂАЈА
Спустићу се само једном!
Ура, снег! Где су ми
санке?
Извините, неће се поновити.
Молим Вас да дођете по свог сина...
Никад нисам на правом месту у критичном
тренутку...
53
Кажи ми, кажиКо су учесници овог догађаја? Зашто стрип носи назив „Прво санкање“?Како би стрип још могао да се зове?
ЗадатакПосматрај слике и слободно препричај стрип. Смисли његов продужетак.
Треба да знашПрепричавање догађаја је описивање догађаја у којима смо учествовали, које смо видели, о којима смо чули или читали, својим речима, али без изношења својих осећања, размишљања или запажања. Препричавање може бити опширно и сажето.
ЗадатакПрепричај сажето један цртани филм.
Опширно препричан догађај Сажето препричан догађај
Прво санкање
Марко је угледао први снег. Обукао је топло одело, узео санке и изјурио напоље. Решио је да се спусти низ прву стрму улицу. Није поштовао знак на ком је стајало упозорење да је санкање у тој улици забрањено. Појурио је свом снагом. На раскрсници је ударио у аутомобил. Од силине ударца санке су поломљене, а Марко је завршио у дубоком снегу. Возач је позвао Марковог тату. Тата се извинио непознатом возачу, подигао санке и повео Марка кући.
Прво санкање
Марко није поштовао забрану санкања на оближњој улици. Ударио га је аутомобил. Санке су поломљене, а он је пао у дубок снег. Тата се извинио возачу, позвао Марка и понео кући поломљене санке.
54
Кад се жеља испуни
Кажи ми, кажиКоји празник је жељно чекала Ива? Где су сложени новогодишњи поклони? Шта је Ива добила на поклон? Како је реаговала?
Треба да знашДоживљај је догађај у коме смо учествовали, односно који смо доживели. Када описујемо доживљај треба да изнесемо и своја осећања, размишљања, расположења и запажања.
ПРЕПРИЧАВАЊЕ ДОЖИВЉАЈА
Ја имам тако много
доживљаја...
Трчим кући да видим шта је мени донео
Ливадски Деда!
ЗадатакИспричај догађај приказан сликом као да се теби десио (у првом лицу). Нека твоја прича буде сликовита и богата детаљима. Одабери речи које ће створити право расположење и побудити пажњу слушалаца.
55
ПогледајДа би наше причање било јасно, уверљиво и занимљиво, потребно је да се придржавамо одређеног реда, односно да направимо план причања. План причања зове се композиција.
ЗадатакОпиши један свој доживљај. Пре почетка размисли о следећем: о месту и времену догађаја, о главним и споредним ликовима, њиховом изгледу и посебностима, као и о самом догађају (увод, разрада, закључак).
ПЛАН ПРИЧАЊА (композиција)
УВОД Реченице којима дајемо објашњења потребна за јасно разумевање неког догађаја.
РАЗРАДАЗАПЛЕТ
Опис догађаја који доводи до стварања неке промене, напетости, заплета.
РАСПЛЕТ Опис догађаја којим се разрешава проблем описан у заплету.
ЗАКЉУЧАК Завршне реченице којима изражавамо своја осећања и мишљења о догађају.
ПРИЧАЊЕ ДОЖИВЉАЈА
Кад се жеља испуни
Нестрпљиво сам ишчекивала да часовник објави поноћ. Испод богато окићене јелке светлуцали су пажљиво увијени поклони. Била сам узбуђена. Занимало ме је шта се крије у великом пакету са шареном машном.
Тачно у дванаест сати устали смо и једни другима упутили најлепше жеље. Дрхтавим рукама почела сам да отварам поклон. Шта ли је у њему? А онда сам кроз провидни поклопац кутије угледала велику лутку. Срце ми је снажно закуцало. – Мама, тата, па ви сте најбољи родитељи на свету! Испод лутке био је још један поклон, мањи. У њему је била књига Моме Капора „Сања“, моја омиљена књига. Узбуђено сам скакутала по соби. Певушила сам и грлила родитеље. Када је прошло прво узбуђење, отишла сам у своју собу и донела две честитке. Направила сам их са пуно љубави за своје најдраже.
Никад нећу заборавити ово новогодишње славље. Испуниле су ми се две велике жеље. Па ко онда да не верује у Деда Мраза?!
56
Кажи ми, кажиКоје врсте речи најчешће користимо када желимо да опишемо неку особу? Наведи примере.
ЗадатакМеђу понуђеним речима пронађи оне које користимо за опис спољних особина лика:
витка, средње висине, брзоплета,
насмејано лице, пегаво лице, срдачна,
високо чело, крупне зелене очи,
дуге трепавице, умиљата, прћаст нос,
дуга смеђа коса, духовита, толерантна,
жута сукња, бела мајица, лаковане сандале,
шнала, племенита, љубазна, поуздана...
ПогледајОва илустрација показује
Марков спољашњи изглед. Када бисмо то желели да искажемо речима, односно да опишемо тај изглед, требало би да водимо рачуна о следећим особинама: висина, стас, лице, чело, очи, нос, уста, коса, посебни знаци (младежи, пегице...), одећа, обућа и слично.
Међутим, навођење спољашњих особина није нам открило баш ништа о његовој доброти, искрености, осећајности, уредности, дружељубивости, раду, хумору, интересовањима и слично. Наведене речи говоре о унутрашњим особинама неке особе.
ОПИС ЛИКА
Ух, што ја волим да се сликам... и да
будем главни...
57
Треба да знашСликовит опис људског лика, односно особе зове се портрет. Портрет стварамо избором речи и израза (најчешће придева и именица), који читаоцу дочаравају спољни изглед и унутрашње особине одређене особе.
ЗадатакОпиши и нацртај једну драгу особу. Користи придеве и именице.
ПогледајРодо, Родо, молим те, опиши ме, баш бих волео да чујем какав сам!
Несташан си, добродушан, пријатан, веран пријатељ, искрен, пажљив...Родa:
Добро, додаћу и то, али хајде сад да заменимо улоге: ти описуј, а ја ћу бити критичар!
Родa:
Стој! Ништа ниси разумео! Зар се тако описује пријатељица? Родa:
Свитац:
Ма, чекај, Родо, а где је оно висок, витак, згодан, крупних очију, симпатичан...Свитац:
Важи, макар је то лако: дугонога, дугокљуна, дуговрата, дугокрила, краткорепа... кратко... кра...
Свитац:
Извини, Родо, хтео сам само да те насмејем... Могу ли поново: добра, мудра, нежна, бела као
снег, топла као душа...
58
. Погледај илустрацију.
. Како изгледа зека?
– облик тела
– величина тела
– глава
– очи
– њушкица
– уши
– ноге
Погледај– Зец је дивља животиња. Крзно му је кестењастосиво. Има дугачке уши којима пажљиво
ослушкује сваки шум. Очи су му крупне, а горња усна расечена. Задње ноге знатно су му дуже од предњих и омогућавају му да се брзо креће. Живи по шумарцима и отвореним њивама. Омиљен је као ловна дивљач.
– Имао је кестењастосиво крзно. Звали смо га Брзивоје. Једног дана утрчао је у наше двориште и сакрио се испод стола. Задивиле су нас његове брзе ноге и спретност. У почетку нам је опрезно прилазио, а кад је видео да смо мирољубиви, радо се играо са нама. Био је умиљат, спретан у игри и непредвидив. Стално је померао своје дуге уши ослушкујући непознате звукове. Много смо га волели. Старији су говорили да је леп, али он то није разумео и није му било важно. Волео је да нам пронађе загубљене ствари, а највише се радовао свежој шаргарепи...
Треба да знашКњижевни опис је сликовит и изражајан. У њему писац изражава своја осећања.
ЗадатакУпореди ова два описа. Који ти се више допада? Зашто?
Зека
ОПИС ЖИВОТИЊЕ
Шта знате о мом пријатељу зецу?
Да вас чујем!
59
Волим шуме, реке, поље, ја сам увек добре воље!
ЗадатакЗамисли да си у чамцу на средини реке. Погледај пејзаж и покушај да га опишеш.У опису крени од детаља који су ти у првом плану (који су ближе), а онда настави да описујеш оно што је даље. Док пишеш, размишљај о томе шта видиш (боје, облици, сенке), шта чујеш (звуци), шта осећаш... Прочитај текст Исидоре Секулић „Позно јесење јутро“.
ПогледајПЛАН ОПИСА ПЕЈЗАЖА
ШТА ВИДИМ? ШТА ЧУЈЕМ? ШТА ОСЕЋАМ?
река: бистра, брза жубор воде мирис цвећа
камење: округло, бело шум дрвећа снагу воде
дрвеће: високо, зелено удар весла радост
ОПИС ПЕЈЗАЖА
60
Кад сам јој то наГЛАсио, окренула је крила и одЛЕтела...
Треба да знашИстицање једног слога у речи јачим изговором назива се нагласак или акценат.У речи је обично један слог наглашен, а остали су ненаглашени.У нашем језику последњи слог у речи није наглашен.
ЗадатакПомози свицу да правилно реши задатак. Одреди акценат у следећим речима: кућа, језик, доброта, животиња, пријатељство, стогодишњица.
Ива, хајде да се играмо, хајде да римујемо речи!
Ево, реч Рода!
Родаводахода
згода...
Ива, али зашто тако изговараш
речи?
Вежбам акценат. Хајде сад ти, римуј и акцентуј. Твоја
реч је глагол питати.
Питатичитати
скитатиритати, је ли
добро?
Одлично, акцентуј сада ове речи: висина,
недовољан, записати,весељаци.
Корисна игра
АКЦЕНАТ ИЛИ НАГЛАШЕНИ СЛОГ У РЕЧИ
61
ПогледајИва, Марко! Треба ми помоћ! Шта овде пише?Свитац:
Да ли је Јасна довољно јасна?
Треба да знашПостоје речи које имају потпуно исти облик, али су по значењу веома различите.Њихов акценат је најчешће на истом слогу, али је у једном случају дуг, а у другом кратак.
ЗадатакУ следећим реченицама обележи речи које су исто написане. Одреди да ли је наглашени слог у њима дуг или кратак.
Коси у коси блиста украс. Невена је убрала три невена.Купио је Лука три везице лука. Гласно реци своје име на реци.
Наша Боса често трчи боса. Не тражим црни лук, већ Миланов лук.Поред јеле смо селе и јагоде јеле.
Хајде, размисли, није тешко!Ива и Марко:
Сетио сам се: Јагода гаји много јагода. Јелена црта јелена. Град је пао на град.
Слушајте, те речи имају и нагласак на истом слогу, али је он различит: једном дуг, други пут кратак.
Свитац:
Браво! У питању су речи које имају исти облик, а различито значење. Одреди акценат!
Ива и Марко:
ДУГИ И КРАТКИ НАГЛАШЕНИ СЛОГОВИ У РЕЧИ
Наведи још неки пример!
62
ПогледајКада изговоримо речи знаш ли, донеси ми, ишао је, у пролеће, на столици је и сличне, ненаглашене речи повезујемо са наглашеним и добијамо једну акценатску целину.У изговору речи знаш ли постају једна целина (знашли), са акцентом на првом слогу.Изговори и остале речи као акценатске целине, на пример: донесими ... Уочи на ком слогу је акценат.
Родо, слушај питање: Цело пролеће и_лето ишао_је бос, дубоко ујесен ишао_је бос, тек_крајем јесени облачио_је огромне ципеле које_би и_многом одраслом биле велике. Отуда ваљда и_доби надимак... Погоди о коме је реч?
Свитац:
Могу ли да погледам текст?
Какав је ово текст? Шта значе ове цртице? У читанци није овако?
Рода:
Ја сам први питао! Кад погодиш ко је, рећи ћу ти!Свитац:
Знам: Босоноги! А сад кажи што си ово овако написао?Рода:
Тако су ми Ива и Марко помагали да научим правилно да говорим. Заборавила си да неке наше речи немају наглашени слог. Такве речи чине једну акценатску целину са речима испред или иза себе.
Свитац:
Погледај
НАГЛАШЕНЕ И НЕНАГЛАШЕНЕ РЕЧИ
Сад разумем. Али тако се чини да користимо
мање речи...
Питам_се, питам_се, да _ли_ће ово знати?
63
Кажи ми, кажиДа ли је странцу који учи српски језик лако да пронађе непознате речи у речнику ако му је порука дата само у усменом облику? Зашто? Има ли оваквих примера и у другим језицима? Да ли увек разумеш наставника страног језика?Сети се грешака које најчешће правиш у писменим задацима. Да ли неке настају из наве- дених разлога?
Треба да знашНаглашене и ненаглашене речи које изговарамо као целину чине ИЗГОВОРНУ ЦЕЛИНУ.
Задаци1. У наведеним пословицама означи акценатске целине ненаглашених речи са
наглашенима:
Боље врабац у руци него соко у планини.
Боље је паметна глава него долина пара.
Ватра и вода добре су слуге, ал’ зли господари.
Јесен је богата, а зима рогата.
Ко лагано иде, даље ће отићи.
Није памет у годинама, него у глави.
2. У тексту Бранислава Црнчевића „Босоноги и небо“ одабери по жељи један одломак и у њему обележи акценатске целине. Када изражајно читаш текст, поштуј знакове које си поставио/поставила.
Да ли су им дали све потребне информације?
64
Родо, родо, слушај моју нову брзалицу:
ЂАЧИЋ, ЏАЧИЋ, ОБЛАЧИЋ И ГОТОВ ЈЕ ЗАДАЧИЋ!
Ја знам само ону: ЧЕТИРИ ЧАВЧИЋА
НА ЧУНЧИЋУ ЧУЧЕЋИ ЋИЈУЧУ.
Задаци1. Попуни празне квадрате словима ч, ћ, џ или ђ, а потом добијене речи повежи са одговарајућим цртежима:
анђели вени упи аи убении епи
2. Направи умањенице од следећих именица:
госпођа – грана –
рођендан – јастук –
ђеврек – чамац –
РАЗЛИКОВАЊЕ ГЛАСОВА Ч и Ћ, Џ и Ђ
Ч или Ћ, Џ или Ђ, питање је сад!
65
3. Како је правилно? Заокружи.
градски или грацки љуцки или људски
господски или госпоцки мислио или мислијо
журијо или журио бијо или био
стамбени или станбени снесен или снешен
бомбона или бонбона безжичан или бежичан
делење или дељење оделење или одељење
хиљада или иљада хладан или ладан
ухватити или уватити подстанар или потстанар
4. Свитац и Рода записивали су следеће реченице. Стави поред правилно написане реченице. На крају преброј ко је направио више грешака.
СВИТАЦ РОДА
Радово сам се. Радовао си се.
Дошо сам. Дошао си.
Певао сам. Певао си.
Замишљо сам. Замишљао си.
Кретао сам се. Крето си се.
Смејо сам се. Смејао си се.
Снашао сам се. Снашо си се.
66
УПОТРЕБА ВЕЛИКОГ СЛОВА
ИМЕНА ДРЖАВА, ПОКРАЈИНА И ЊИХОВИХ СТАНОВНИКА
Погледај
Република Србија Србин, Српкиња Војводина Војвођанин, ВојвођанкаРусија Рус, РускињаАустрија Аустријанац, АустријанкаФранцуска Француз, ФранцускињаВелика Британија Британац, Британка
ДРЖАВА ПОКРАЈИНА СТАНОВНИЦИ
Треба да знашИмена држава, покрајина и њихових становника пишу се великим почетним словом.
ЗадатакИсправи грешке у наредном тексту.
На летовању у грчкој упознала сам двоје италијана и једну енглескињу.
Њихови родитељи често путују у шпанију и египат. Разменили смо адресе и
договорили се да ћемо се редовно дописивати и да ћу ја њима слати приче
о србији, а они мени о италији и енглеској.
Знам, научио сам! Србија се граничи са Црном
Гором, Хрватском, Мађарском, Румунијом, Бугарском,
Македонијом...
Браво, Свите! Наши суседи су
Црногорци, Хрвати, Мађари, Румуни,
Бугари, Македонци, Албанци...
ЦРНА ГОРА
67
УПОТРЕБА ВЕЛИКОГ СЛОВА
ИМЕНА НАСЕЉА (ГРАДОВА И СЕЛА) И ЊИХОВИХ СТАНОВНИКА
Родо, имам питање за тебе!Да ли се Велика Плана
налази близу Смедеревске Паланке?
Па, Великоплањани,ваљда. Нисам сигуран.
Погледај
Да се подсетимоИмена села, градова и њихових становника пишу се великим почетним словом.
ЗадатакИсправи грешке у тексту.
Сара живи у горњем милановцу. Једна њена бака је чачанка, а друга ужичанка.
Сара често долази у београд. Њени родитељи планирају пресељење у овај град, па ће
ускоро постати београђанка.
ГРАДОВИБеоградНишВрањеВелика ПланаСремски КарловциНови СадГорњи Милановац Београђанин Врањанка Новосађани
СЕЛАМишарУзовницаСкелаВелико СелоМали Мокри ЛугДоња БоринаПетрово Село Мишарац Узовничанка Великосељани
Да, а како се зову становници
Велике Плане?
СТАНОВНИЦИ
68
1. Од следећих именица направи присвојне придеве за женски род.
Београд – Бор –
Нови Сад – Шид –
Крагујевац – Ваљево –
2. Напиши именице од којих су настали следећи присвојни придеви:
новопазарски –
доњомилановачки –
сремскомитровачки –
3. Напиши имена пет народа који живе у Европи.
4. Прецртај погрешно написане називе улица и тргова.
Улица Вука Караџића Трг победе
Таковска улица Трг Николе Пашића
Сремска Улица Трг Војводе мишића
улица борова Трг војводе Добрњца
5. Напиши правилно називе следећих новина и часописа.
ПОЛИТИКИН ЗАБАВНИК –
ЂАЧКО ДОБА –
НАЦИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА –
ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ –
ВЕЛИКО ДВОРИШТЕ –
ДА УВЕЖБАМО
69
НАВОДНИЦИ И ЗАГРАДЕ
У градској библиотеци
Колико књига, коликоизазова... Да видим...
Кажи ми, кажиКако су написани називи књига? Како се пишу називи часописа и емисија?Када се користе заграде?
ДопуниМој омиљени филм је .
Мој омиљени часопис је .
Моја омиљена књига је .
Треба да знашНаводници се користе:
1. код навођења туђих речи;2. код писања назива уметничких дела (књиге, филмови, часописи...).
Заграде се користе код накнадних објашњења.
ЗадатакНапиши правилно следећи текст:
Ја редовно пратим фазоне и форе. Мој брат слуша Моцартову чаробну фрулу.
Сара жељно чека националну географију.
ПогледајКупила сам ти „Магареће године“ и „Белу Гриву“.Донећу ти и два стара часописа за децу („Змај“ и „Невен“).Гледаћемо емисију „Коцка, коцка, коцкица“.
Родо, да ли си читала „Магареће
године“?
Да, то је добра књига, а сад читам „Књигу за Марка“.
70
СУГЛАСНИК Ј
Треба да знашСугласник j не пише се између самогласника:и и о (авион), а и и (лаик), е и а (идеалан), е и и (протеин) и а и е (петнаест).
ЗадатакНапиши испод сличица њихова имена.
________ ____________ __________ __________ ________ ____________ __________ __________
ПогледајУ Михаиловој фиоци пронашла сам петнаест оваквих картончића.
У овим речима сугласник j је сувишан.
КАМИОН МИХАИЛО НЕИМАР ИДЕАЛАН
ДЕВЕТНАЕСТТРИНАЕСТДВАНАЕСТЈЕДАНАЕСТ
Родо, шта треба да знам о сугласнику j?
То ми је баш непознато...
Прво, има речи у којима сугласнику j никако није место.Друго, постоје и речи у којима је
неопходан! Откриј, развиј, разумеј!
71
ПогледајУзела сам кутијицу са бојицама и обојила Маријине картончиће.
У овим речима сугласник ј је неопходан.
СУДИЈА ТРИЈУМФ МАЈИЦА ДИЈАЛОГ
ХЕМИЈСКАИЛИЈИНАДИЈЕТАДИЈАМАНТ
Треба да знашСугласник Ј пише се између самогласника и и е (дијета), и и а (дијалог),и и у (тријумф) и и и и (Маријин), затим код присвојних придева у наставку -ијски (шумадијски, историјски, хемијски) и у презименима Рајић, Гајић, Влајић, Пајић.
Задаци1. Стави поред правилно написане речи.
кутијица армија вијуга фијуче
диалог разби кутиа кутијица
пијук пије кијоск диета
виолина историа бијо студио
2. Допуни следеће реченице одговарајућим речима.
________ _________ _________ је досудио једанаестерац.
На „Звездином“ ________ _____ _____________ радовало се много гледалаца.
Изнад стадиона је прелетео један _________ _____ ____________.
________ ____ ______________ чува нашу земљу.
72
1. Допуни следеће реченице одговарајућим глаголима.
Пчелица .
Мотор .
Пиле .
Ветар .
2. Упиши одговарајући облик глагола.
Марко је _______________ домаћи задатак. (радити)
Јуче је ____________ у биоскопу. (бити)
Марко, ____________ овај сок. (попити)
________________ моју бригу за твоје здравље. (разумети)
3. Прецртај реч која је неправилно написана.
Марија Влајић држи диету/дијету.
Ива и Марко су написали диалог/дијалог о сугласнику ј.
Јуче смо гледали диафилм/дијафилм о националним парковима.
Шибице се продају у малим кутиицама/кутијицама.
Испод прозора снажно фиуче/фијуче ветар.
Добро пази и откри/откриј све замке у реченицама.
ДА УВЕЖБАМО
73
СКРАЋЕНИЦЕ
Да се подсетимоСкраћенице су речи које у писању скраћујемо на једно или на неколико слова.Има неколико начина за писање скраћеница:
1. Скраћенице за мере увек се пишу без тачке латиницом:
m ℓ t
mm km g
2. Скраћенице које се пишу са тачком иза првог слова:
лице – л.
род – р.
мушки род – м. р.
женски род – ж. р.
средњи род – с. р.
3. Скраћенице које се пишу са тачком иза другог, трећег и четвртог слова:
бр. – број стр. – страница разр. – разред
мн. – множина год. – година наст. – наставник
шк. – школска итд. – и тако даље проф. – професор
уч. – ученик и др. – и друго
4. Скраћенице без тачке:
мр – магистар
др – доктор
ОУН – Организација уједињених нација
РС – Република Србија
САД – Сједињене Америчке Државе
САНУ – Српска академија наука и уметности
СНП – Српско народно позориште
74
КАКО СЕ ПРАВИЛНО ПИШЕ
Aавијатичар, авијација, авионавио-картааероклубАлиса у земљи чуда(књижевно дело)ало и халоАлпе, може и Алпи, алпскиАмерика, америчкиасфалт, не асвалтАустрија, аустријскиауто-трке
Bбаба Мара, баба-МареБабина греда (стена)Бабина Греда (село)Бабин зуб (планински врх)бабин зуб (врста траве)Бадњи данБаново брдо (део Београда)Бања Лука, а може и БањалукабежичанбеоградскиБеограђанин и Београђанка (становници)БиблијаБог, ако се односи на хришћанског бога бог (не дао бог)БогојављењеБогородицаБожић, божићниБожић-Батабојицабомбон, не бонбон
Vваза, не вазнаВаскрс и УскрсВелика госпојина (празник)Велика Морава (река)веш-машинавидео-касета
видео-спотвисок – виши – највишиВрањанка, Врањанац (становник Врања)Врњачка Бања (насеље)
Gгаров (пас црне длаке)Гаров (посебно име пса)гладакгол-аутгол-разликаГорња Врањска (село)Господар Јованова улицагрејпфрут (воће)
Dдабогдада лидан-данасдељењедечји или дечијиДивљи западдонесенДруги српски устанакДушанов законик
\ђак, ђачеЂердапска клисураЂокица, ЂокичинЂурађ, Ђурђа, ЂурђевЂурђевдан
Eеванђеље и јеванђељееколог и екологија
@железо, железничаржири, жиријажлезда, не жљезда
Zзадатак, задациза инатзалазак, заласциза мномЗападна Морава (река) Западна Србијазапаљењезаувекзачасздесназејтинзелембаћ, не зеленбаћземља и Земља (планета)златножутЗмај Јова, Змај-ЈовеЗмај-Јовина улицаЗорица, Зоричин
Iизблизаизвинити се, извинио сеизвинем се (значи савијем се)изљубитииз почеткаикадинжењер и инжињеринјекција, не ињекција Иришки венац
Jјаблан (дрво) Јаблан (мушко име)јагње, јагњадЈадранско морејаркоцрвенјаруга, јарузијак, јачи, најјачије лиЈован Крститељјугозапад, југоистокЈугословенско драмско позориштеЈужна АмерикаЈужни полјуче и јучерЈужни Словени
75
Kкаишкакао, какаоаКалемегданкасета, касетофонkg (ознака за килограм)кино-дворанакнез Лазаркнез МихаилоКнез Михаилова улицакнегињакока-кола (пиће)Колубарска биткаКосово пољеКосово Поље (насеље)Краљевић МаркоКумова слама
Lлав, лављиЛатинска Америкален и лењлево-деснолепа ката (цвеће)Лос Анђелеслото, лота, на лоту
QЉубица, Љубичинљуска, љусциљут, љући, најљући
Mмало-помалоМатарушка Бања (насеље)месец и Месец (небеско тело)милионерМлечни пут
Nнагласнада мномнапаметнапитак, напицинатчовекНАТО, НАТО-а, НатоНационална географијанезапосленне умем, не бих, нећу, нисам, немојнинџа корњачеНиш, Нишлија, НишлијкаНовобеограђанинНови завет
WЊегово величанствоЊегова светост
Oоба, обају, обомаобе, обеју, обемаобестан, најобеснијиобрстили, обршћенОгњена Марија (празник)одељењеоднекудодока (приближно)одранијеод почеткаодреда (сви одреда)одсестиодсећиодскораодувекодшетатиодштампатиокука, на окуциОлимп, Олимпија, олимпијадаоловка, оловци, оморика, оморициопруга, опрузи
општина Стари градорман и ормаросамсто, осам стотина, осамстоти, осамсто пети
PПећка патријаршијапијанинопингпонгпити, пиј, пијмо, пијтепиџама и пижамаплејбекпоболевати, не побољеватиподне, подневаПодриње, Подринацподстанарподшишатипокрити, покријпоодавнопоп певач, поп музикапо подне (у три по подне), али поподне (цело поподне, недељно поподне)попола (делити)посто (одсто, насто), постотак, постоципотпредседник, потпуковникпотценитипошиљаоци, пошиљалаца Први балкански рат
Rрадио, радија, на радију, радиомрадио-програм, радио-апаратрајсфершлусранг-листарашчерупати, рашчупати, рвати се, рвачРим, римскиРусија, Рус, РускињаРусов, Рускињин, руски
76
SСавски венацса мномСанкт ПетербургСрпска академија наука и уметности (скраћено САНУ)Света гораСвета тројицасвети Сава, свети МаркоСвети Наум (манастир)Свети Никола (празник)Свети Стефан (место)Свето писмоСеверни полСједињене Америчке Државе (скраћено САД)с јесениски-лифт слевасмеса и смешаснесен, не снешенс ногуСолунски фронтспасти, спасем, спасу, спасао, спасенСредоземно море, СредоземљеСрпска православна црквастамбени, не станбениСтари завет
Tтакси, таксија, таксијитамноплав, тамнозелентамо-амоТВ емисија, ТВ програмТексас, ТексашанинТихи океан или Пацификтло и тле„Тојота“ (фабрика), „тојота“ (аутомобил)топ-листаТрг победеТрг Pепубликетрипут и три пута
триста и три стотинетроипогодишњитроипособни, троипосатниТршић, тршићки
]ћевап, ћевабџија, ћевабџијскићерка и кћерка
UУб, на Убу, идем на Убу бескрајубудућеувис (скок увис)угласудаљ (скок удаљ)удесноУкрајина, УкрајинацУкрајинка, украјинскиУмка, на Умци, идем на УмкуУниверзитет у Београду утроје, учетворо
Fфилозофијафиока, у фиоцифламенко (шпанска игра)фламинго (птица)Француска, Француз, Францускиња францускифреска, фресцифри-шопФрушка гора
HХајдук ВељкоХајдук-Вељкова улицахало и алоХерцег Новихидроавионхидроелектранахидроцентрала
ХиландарХрист и Христосхтео не хтео, хтели не хтели
^чак, погрешно је чак штавишечаршав, не чаршафЧачак, Чачанин, Чачанкачачански, чачак (коло)чест, чешћичесто, погрешно је често пута
Xџангризати, џангризалоџез музика, џез оркестарџем (пекмез) а ђем је део коњске опремеџијуџица (џудо)џудо, џуда, џуду, џудом, џудиста
[шака, шацишарац (шарен коњ и врста митраљеза), Шарац (име одређеног коња)шаролик, не шареноликШар-планина, Шарпланинац (човек са Шаре), шарпланинац (пас)шеик, шеицишестсто, шест стотинашимпанзо шити, шијем, шиј, шијтешкољка, шкољцишортсшто год (било што), штогод (нешто)Штокхолм, не него Стокхолмшто лиштоштаШтрбац, Штрпца, Штрпчев Шумадија, шумадијскиШумадинац, Шумадинка
77
1. Састави реченицу од датих речи.
2. Одреди значење и облик реченице из првог задатка.
значење облик
________________________ ________________________
3. Напиши реченицу из првог задатка у одричном облику.
4. Одреди службу речи у реченици.
Плавокоси – ________________________
дечак – ________________________
се играо – ________________________
јутрос – ________________________
испред зграде – ________________________
5. Заокружи предикатски скуп у задатој реченици.
Маја сваки дан долази на Саву.
ДЕЧАК
ИГРАОСЕ
ЈУТРОС
ИСПРЕД
ЗГРАДЕ ПЛАВОКОСИ
ШТА ЗНАМ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
78
6. Заокружи субјекатски скуп у задатој реченици.
Ту долазе и три мале веселе веверице.
7. Подвуци именице у датом тексту и разврстај их у табелу.
Градић Обреновац налази се на ушћу реке Колубаре у Саву.На песку поред воде играју се деца. На дрвећу се њишу птичја гнезда.На цвеће слећу вредне пчеле.
заједничке именице властите именице збирне именице градивне именице
8. Повежи дате придеве са врстама којима припадају.
чиста градивни
водено присвојни
савска описни
9. Замени обележене именице одговарајућим личним заменицама.
Ивана тренира тенис. ________________________
Јелена и Гордана играју кошарку. ________________________
Милан воли фудбал. ________________________
Дете се игра у парку. ________________________
Бака чита књигу. ________________________
10. Напиши правилно писаним словима називе новина, књига и часописа.
ПОЛИТИКИН ЗАБАВНИК
ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
ЛЕСИ СЕ ВРАЋА КУЋИ
НАЦИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА
79
11. Напиши глаголе који могу да стоје уз дате именице.
лекар – _______________, ученик – _______________,
сликар – ______________, певач – _______________.
12. Заокружи слово испред правилно написане реченице.
а) Учитељица је рекла: „Постоје три модела управног говора“. б) „Постоје три модела управног говора, рекла је учитељица.“ в) „Постоје, рекла је учитељица, три модела“ управног говора.
13. Прецртај слово ј у речима у којима му није место.
Матија учијо петнајест авијон
који Илија стадијон саксија
14. Промени глагол маштати по свим лицима.
Једнина Множина
1. ________________ 1. ________________
2. ________________ 2. ________________
3. ________________ 3. ________________
15. Придружи реченицама одговарајуће глаголско време.
Читаћу своју песму. ПЕРФЕКАТ Читала сам своју песму. ПРЕЗЕНТ
Читам своју песму. ФУТУР
CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд
37.016:811.163.41 (075.2)
ЖЕЖЕЉ-Ралић, Радмила О језику : српски језик за четврти разред основне школе / Радмила Жежељ-Ралић; [илустрације Зорана Кесер-Петровић]. – 3. изд. – Београд : Klett, 2008 (Београд : Цицеро). – 79 стр. ; илустр. ; 26 cm
Тираж 15.000. - Како се правилно пише: стр. 74-76
ISBN 978-86-7762-069-1
COBISS.SR-ID 147352588
