Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUSUD OGLASIO PRODAJU „MITROSA“:

Austrijanci najozbiljniji kupci

Strana 3.

ZDRAVLJE SEOSKOG STANOVNIŠTVA:

Preventiva je zanemarena Strana 6. SMS MALI OGLASI

063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SLATKI KOREN

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina III • Broj 52 • 21. novembar 2014. • cena 40 dinara

od 10. 11. do 14. 11. 2014.

LA ĆA RAK ● ODR ŽA NI FE STI VA LI NO VI NA RA I KU KU RU ZA

Po in for ma ci ja ma do bi je nim od ge ne ral-nog se kre ta ra Srem ske pri vred ne ko-mo re Vla di mi ra Vla o vi ća, na ima nji ma

po ljo pri vred nih pred u ze ća i za dru ga, še ćer-na re pa je iz va đe na sa 73 od sto po vr ši na uz pro se čan pri nos od 61,7 to na po hek ta ru,

dok je sa par ce la ra ta ra “slat ki ko ren” iz va-đen sa oko dve tre ći ne po vr ši na. Ukup no, u Sre mu je od 14.485 hek ta ra še ćer ne re pe, rod iz va đen sa 10.178 hek ta ra, od no sno sa 70,3 od sto po vr ši na, uz pro se čan pri nos od 60,9 to na po hek ta ru.

Pad ce ne ku ku ru za

Rast ce ne pše ni ce

Rast ce na na svet skim ber za ma

Fo to

: S

. La

p če

vić

Na Fe sti va lu no vi na ra „Se lo pres“, li stu „Srem ska po ljo pri vre da“ do de lje no je spe-ci jal no pri zna nje za se ri ju ana li tič kih tek-

sto va o srp skoj po ljo pri vre di. Fe sti val no vi na ra je, uz Fe sti val ku ku ru za, odr-

žan pro šle su bo te u La ćar ku.

Stra na 11.

Spe ci jal no pri zna nje „Srem skoj po ljo pri vre di“

2 21. novembar 2014.

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Marija Balabanović, Du šan Po zna no vić, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

ak tu el nO sti

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Vla snik i pred sed nik MK gru pe Mi o drag ko stić oce nio je da će na ja vlje no sma nje nje sub-

ven ci ja u po ljo pri vre di ima ti lo še po sle di ce i iz ra zio ža lje nje što dr ža-va pod sti ca je po ljo pri vred noj pro iz-vod nji i da lje tre ti ra kao so ci jal nu, a ne raz voj nu ka te go ri ju.

- U ukup nom pri ho du pro seč nog far me ra u Evrop skoj uni ji, sub ven-ci je uče stvu ju 34 od sto, a u Sr bi-ji če ti ri od sto - ka zao je Ko stić na kon fe ren ci ji Be o grad ske ber ze u Be o gra du. On je na veo da su za 40 go di na ta kvih pod sti ca ja evrop ski far me ri iz gra di li ozbilj nu in fra struk-tu ru, ko ju srp ski po ljo pri vred ni ci ne mo gu da do stig nu, a vla da sa da još na ja vlju je sma nje nje sub ven ci ja.

Ko stić je ka zao da se sla že da je na čin sub ven ci o ni sa nja po hek ta ru ob ra di ve po vr ši ne ne funk ci o na lan i is ta kao da bi tre ba lo da se sub ven-ci je da ju po pro iz ve de nim ko li či na-ma.

- Uspe šni ji pro iz vo đa či tre ba lo bi da do bi ju ve će pod sti ca je", re kao je Ko stić i do dao da, ako tre ba da se po mog nu si ro ma šni ji po ljo pri vred-ni ci, to ne tre ba da se ra di pre ko

sub ven ci ja Mi ni star stva po ljo pri vre-de, već uz po moć Mi ni star stva za rad, za po šlja va nje, bo rač ka i so ci-jal na pi ta nja.

Ko stić je ob ja snio da sub ven ci-je po sto je u mno gim raz vi je nim i ne raz vi je nim ze mlja ma i slu že kao pod sti caj po ljo pri vre di da bu de pro-duk tiv ni ja. s. p.

Za una pre đe nje po ljo pri vred ne pro iz vod nje u Sr bi ji po treb no je po ve ća ti uče šće agrar nog

u re pu blič kom bu dže tu, re če no je na skup štin skom Od bo ru za po ljo-pri vre du, šu mar stvo i vo do pri vre du i is tak nu to da bi sred stva tre ba lo pre ra spo de li ti u ko rist ma lih ga zdin-sta va.

Na sed ni ci Od bo ra odr ža noj u Ba ji noj Ba šti, na ko joj se ras pra-vlja lo o raz vo ju ma lih i sred njih ga-zdin sta va kroz raz voj sto čar stva, vo ćar stva i po vr tar stva, re če no je da bi tre ba lo po tra ži ti mo del ka ko bi se pred u pre di lo mo gu će sma nje nje

agrar nog bu dže ta u 2015. go di ni.Čla no vi od bo ra na ve li su da će

pred lo ži ti da u na red noj go di ni za po ljo pri vre du bu de iz dvo je no pet od sto re pu blič kog bu dže ta.

Is ti ču ći da u u Sr bi ji po sto ji oko 300.000 re gi stro va nih po ro dič nih po ljo pri vred nih ga zdin sta va, a da je 80 od sto po se da ve li či ne od dva do pet hek ta ra, čla no vi od bo ra su na-ve li da bi tre ba lo na pra vi ti plan za po dr šku ma lim ga zdin stvi ma.

U tom kon tek stu po me nu li su i plan EU za pe riod od 2013. do 2020. go di ne za po dr šku ma lim ga-zdin stvi ma.

Na sed ni ci je bi lo re či i o ne ško dlji-vom ukla nja nju ani mal nog ot pa da.

Čla no vi od bo ra uka za li su da u Sr bi ji po sto je dve dr žav ne ka fi le ri je, ali da ona u Som bo ru ne ma do volj-no ka pa ci te ta, dok ka fi le ri ja u Ćur-pi ji već go di nu da na ni je u funk ci ji, pa su is ta kli da bi te pro ble me tre-ba lo što pre re ši ti.

Od bor je pri hva tio Pred log za ko-na o fi nan si ra nju i obez be đi va nju fi-nan si ja za po ljo pri vred nu pro iz vod-nju i Pred log pro to ko la o za šti ti od po pla va u sli vu re ke Sa ve iz 2010. go di ne, ko ji su Hr vat ska i Bo sna i Her ce go vi na usvo ji le. s. p.

Za ko na o fi nan si ra nju že tve se prak tič no na la zi u „pred skup-štin skoj“ pro ce du ri i Sr bi ja je

ko nač no na pra gu da do bi je je dan in te re san tan za kon, re kao je go stu-ju ći u emi si ji „Bra zde“ RTV Želj ko ra do še vić, dr žav ni se kre tar u Mi-ni star stvu po ljo pri vre de.

On je, me đu tim, po ru čio i da za-kup ci dr žav ne ze mlje u sle de ćoj go-di ni, naj ve ro vat ni je ne će mo ći da

ra ču na ju na di rekt na da va nja od 100 evra po hek ta ru ob ra di ve po-vr ši ne.

Su šti na za ko na, ko ji je na ja vlji-van u vi še na vra ta, a ko ji će pre ma re či ma dr žav nog se kre ta ra usko ro bi ti in ple man ti ran i u Sr bi ji, je da će na ši po ljo pri vred ni ci ima ti mo-guć nost da svo jom pro iz vod njom, tj ro bom, ga ran tu ju kod ba na ka i ta ko do đu do po volj nih sred sta va, bi lo da

je u pi ta nju no vac ili re pro ma te ri jal, a bez hi po te ke na ne kret ni ne.

Ugo vo ri ko ji će bi ti pot pi sa ni iz-me đu ba na ka i po ljo pri vred ni ka će bi ti za ve de ni u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre, re kao je Ra do še vić i ujed-no pod se tio da je ta kav, in te re san-tan, za kon već u pri me ni u Bra zi lu, Ukra ji ni i Ru si ji a da će u ovom de lu Evro pe Sr bi ja bi ti pr va dr ža va ko ja će ga ima ti vr lo sko ro. s. p.

Mi ni star ka po ljo pri vre de Sne-ža na Bo go sa vlje vić - Bo ško-vić je na ja vi la da će u bu-

dže tu za na red nu go di nu pred lo ži ti Mi ni star stvu fi nan si ja, vla di i Na rod-noj skup šti ni, da i da lje bu du is pla-ći va ne i sub ven ci je i pre mi je za po-ljo pri vre di. Pred log je da sub ven ci je u bilj noj pro iz vod nji bu du 100 evra po hek ta ru, a da pre mi je za mle ko osta nu se dam di na ra po li tru kao i ove go di ne.

Mi ni star ka Bo go sa vlje vić Bo ško-vić ka že da će par la men tu pred lo ži ti da kri te ri jum za ostva ri va nje pra va na sub ven ci je u bilj noj pro iz vod nji bu de 20 hek ta ra ze mlje ko ja se ob-ra đu je, a ne 100 hek ta ra kao do sa-da. To zna či da svi oni ko ji ima ju 50, 60 ili 100 hek ta ra i vi še do bi ja li sub ven ci je za 20 hek ta ra ob ra di ve ze mlje.

Mi ni star ka, ko ja je raz go va ra-la sa de le ga ci jom Me đu na rod nog

mo ne tar nog fon da (MMF) o sta nju i pla no vi ma u po ljo pri vre di Sr bi je, re-kla je da je Vla da Sr bi je i bez MMF-a sve sna da se sred stva iz agrar nog bu dže ta mo ra ju ra ci o nal no tro ši ti i to vi še ne go pre, pri če mu se mo-ra ju pa žlji vo pra ti ti efek ti ulo že nih sred sta va dr ža ve. Mi ni star ka po ljo-pri vre de je pre ne la ana li zu Fon da za hra nu Uje di nje nih na ci ja da se u na red nih 10 go di na oče ku ju sta-bil ne ce ne i po nu da hra ne na svet-skom tr ži štu.

Iz vr šni di rek tor "De njub Fud" gru pe slo bo dan pe tro vić oce nio je da je smi sao subvnci ja da se po-ljo pri vred ni pro iz vo di uči ne do stup-ni po tro ša či ma u Sr bi ji i oce nio da iz dva ja nje od pet od sto iz re pu blič-kog bu dže ta za sub ven ci je u agra ru ni je do volj no, jer je po ljo pri vre da iz vo zna šan sa Sr bi je.

Pe tro vić je re kao da sub ven ci je za mle ko ne tre ba da va ti svi ma u

jed na kom iz no su, već pre ma kva li-te tu pro iz vo da i na po me nuo da ove go di ne Sr bi ja pr vi put ima ve li ke tr-ži šne vi ško ve mle ka, ko je mo že da pla si ra u Ru si ju, zbog če ga pro iz vo-đa či ma tre ba po mo ći da što pre do-bi ju iz vo zne do zvo le.

Ka da je reč o dr žav noj po ljo pri-vred noj ze mlji, Pe tro vić sma tra da bi pri mar nim po ljo pri vred nim pro iz-vo đa či ma tre ba da va ti u za kup na naj ma nje pet go di na, sa mo guć no-šću pro du že nja tog za ku pa.

Ko men ta ri šu ći pad ce ne hra ne u Sr bi ji, Pe tro vić je oce nio da je to od raz ku pov ne mo ći sta nov ni štva, ali du go roč no ni je do bro za pro iz vo-đa če pre hram be nih pro iz vo da.

Pred sed nik Dru štva agro e ko no-mi sta Mi la din Še var lić sma tra da bi sma nje nje su bev nci je u po ljo pri-vre di tre ba lo amor ti zo va ti de fi ni sa-njem pri o ri te ta u po ljo pri vre di. On je oce nio da je uto pi ja stav da će

sa mo pre mi ja ma za mle ko bi ti po-dig nu ta pro iz vod nja mle ka u Sr bi ji, ko ja iz no si oko tri hi lja de li ta ra po gr lu, a to je jed na tre ći na pro se ka u EU.

Zbog to ga Sr bi ja mo ra br že pri stu-pi ti i ko ri sti ti sred stva iz pret pri stup nih fon do va EU za po ljo pri vre du da bi se po bolj ša lo sta nje u do ma ćem agra ru, po ru čio je Še var lić. B. G.

BE O GRADvla snik i pred sed nik Mk Gru pe Mi O draG kO stiĆ

ni je do bro sma nji va ti sub ven ci je po ljo pri vre di

� Mi�o�drag�Ko�stić

NO VI SAD • uz za kOn O fi nan si ra nJu Že tve

ro ba – ga rant ban ka ma

BA JI NA BA ŠTAOd BOr za pO lJO pri vre du, Šu Mar stvO i vO dO pri vre du

agrar ni bu dže tu u ko rist ma lih ga zdin sta va?tre ba lo bi na pra vi ti plan za po dr šku ma lim ga zdin stvi ma

BE O GRAD • pre Ma na Ja va Ma iz Mi ni star stva pO lJO pri vre de sr Bi Je

Osta ju sub ven ci je za po ljo pri vre duMi ni star ka Bo go sa vlje vić Bo ško vić ka že da će par la men tu pred lo ži ti da kri te ri jum za ostva ri va nje pra va na sub ven ci je u bilj noj pro iz vod nji bu de 20 hek ta ra ze mlje ko ja se ob ra đu je, a ne 100 hek ta ra kao do sa da. to zna či da svi oni ko ji ima ju 50, 60 ili 100 hek ta ra i vi še do bi ja li sub ven ci je za 20 hek ta ra ob ra di ve ze mlje

Agro�e�ko�no�mi�sti�ka�žu�da�je�ne�mo�gu�će�sa�mo�pre�mi�ja�ma�po�ve�ća�ti�pro�iz�vod�nju�mle�ka

321. novembar 2014.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Upr­kos­ to­me­ što­ sto­čar­stvo­ima­šan­se­da­bu­de­zna­čaj­na­pri­vred­na­gra­na,­broj­sto­ke­u­

po­sled­nje­dve­de­ce­ni­je­stal­no­opa­da,­dva­do­tri­od­sto­go­di­šnje.­Struč­nja­ci­sma­tra­ju­da­bi­do­la­zak­ve­li­kih­pro­iz­vo­đa­ča­iz­ino­stran­stva­do­pri­neo­opo­rav­ku­te­de­lat­no­sti,­a­sa­mim­tim­otva­ra­nju­mo­guć­no­sti­za­ve­ći­iz­voz.­Isto­vre­me­no,­ po­je­di­ni­ do­ma­ći­ far­me­ri­ ka­žu­ da­ do­la­zak­ stra­na­ca­ ne­bi­ ugro­zio­ nji­ho­vo­ po­slo­va­nje,­ već­sma­tra­ju­da­bi­ to­po­zi­tiv­no­uti­ca­lo­na­sma­njen­stoč­ni­fond.Ka­ko­pre­no­si­Ra­dio­No­vi­Sad,­na­

ja­vlji­va­nje­do­la­ska­naj­ve­ćeg­ne­mač­kog­ pro­iz­vo­đa­ča­ me­sa­ Kle men sa Te ni sa,­ko­ji­pla­ni­ra­da­otvo­ri­far­mu­od­mi­lion­ i­ po­ svi­nja,­ po­je­di­ni­ far­me­ri­ do­če­ka­li­ su­ sa­do­zom­skep­ti­ci­zma.­Ta­vest­sum­nju­je­pro­bu­di­la­kod­Zla­ta­na­Đu­ri­ća­iz­Uni­je­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­đa­ča.­­ Ni­šta­ nam­ ne­ sme­ta,­ ni­ti­ nas­

mo­že­ugro­zi­ti.­Po­en­ta­je­u­to­me­što­on­tra­ži­15­hi­lja­da­hek­ta­ra­ze­mlje,­ko­li­ko­smo­ču­li,­na­ime­grad­nje­tog­to­va.­U­me­di­ji­ma­smo­ču­li­da­do­la­zi­da­ra­di­pre­ra­đi­vač­ke­po­slo­ve,­što­sma­tram­da­ni­je­ isti­na­ i­mi­slim­da­je­po­en­ta­da­se­do­đe­do­ob­ra­di­vih­po­vr­ši­na­ze­mlje­–­re­kao­je­Đu­rić­za­Ra­dio­No­vi­Sad.Far­mer­u­Do­ro­slo­vu­Ro­bert­Ho­

lo­sma­tra­da­bi­do­la­zak­ve­li­kih­pro­iz­vo­đa­ča­ znat­no­ do­pri­neo­ bo­ljem­kva­li­te­tu­svinj­skog­me­sa.­­Do­la­zak­ve­li­kog­gi­gan­ta,­za­nas­

bi­bio­do­bar.­Do­šlo­je­vre­me­da­ako­ho­će­mo­da­pro­iz­ve­de­mo­ne­što­kva­li­tet­ni­je,­tre­ba­da­se­okre­ne­mo­bo­ljem”­­­ka­že­Ho­lo.Do­la­zak­ve­li­kih­pro­iz­vo­dja­ča­po­

zi­tiv­no­oce­nju­je­i­pro­fe­sor­na­Po­ljo­pri­vred­nom­fa­kul­te­tu­u­No­vom­Sa­

du­ Ivan­Ra­do­vić.­ On­ ka­že­ da­ su­čak­i­uslo­vi­za­ta­kvu­vr­stu­pro­iz­vod­nje­ve­o­ma­do­bri.­­S­ob­zi­rom­na­to­da­ima­mo­bes­

ca­rin­ski­ ugo­vor­ sa­ Ca­rin­skom­ uni­jom­o­ iz­vo­zu­ to­vlje­ni­ka­na­nji­ho­vo­tr­ži­šte,­ a­ sa­mim­ tim­ i­ o­ pla­sma­nu­bez­ne­kih­ve­ćih­tro­ško­va,­sma­tram­da­ je­ ta­kav­ vid­ ak­tiv­no­sti­ u­ Sr­bi­ji­ve­o­ma­do­bar­jer­ne­mo­že­mo­u­ve­o­ma­krat­kom­pe­ri­o­du­pro­ši­ri­ti­pro­iz­vod­nju­na­kva­li­te­tan­na­čin­­­is­ti­že­Ra­do­vić.Po­ve­ća­nje­stoč­nog­fon­da­zna­čaj­

no­je­i­za­iz­la­zak­ne­evrop­sko­tr­ži­šte­na­kon­što­se­pre­sta­ne­sa­vak­ci­na­ci­jom­ svi­nja­ pro­tiv­ svinj­ske­ ku­ge,­ko­ja­ko­či­iz­voz­u­Uni­ju,­do­da­je­pro­fe­sor­Ra­do­vić.­­Kom­plet­na­sto­čar­ska­pro­iz­vod­

nja­je­u­vi­šku­od­2­do­4­po­sto,­i­sam­pla­sman­na­evrop­sko­tr­ži­šte­će,­ka­

da­ bu­de­mo­ pre­sta­li­ sa­ vak­ci­na­ci­jom,­bi­ti­ve­o­ma­ote­žan­jer­ne­će­bi­ti­ono­li­ki­ko­li­ko­bi­to­na­ma­od­go­va­ra­lo.­ Na­rav­no,­ pre­sta­nak­ vak­ci­na­ci­je­pro­tiv­svinj­ske­ku­ge­je­ne­mi­nov­nost­da­bi­se­ova­vr­sta­sto­čar­ske­pro­iz­vod­nje­raz­vi­ja­la,­i­što­je­bio­ka­men­spo­ti­ca­nja­svih­ovih­go­di­na­­­za­klju­ču­je­on.U­ Uni­ji­ po­ljo­pri­vred­nih­ pro­iz­vo­

đa­ča­ ka­žu­ da­ će­ od­ dr­ža­ve­ za­tra­ži­ti­da­za­bra­ni­uvo­za­svinj­skog­me­sa­sum­nji­vog­kva­li­te­ta­ iz­Evrop­ske­uni­je.­No,­do­bru­per­spek­ti­vu­za­ula­ga­nje­u­svi­njar­stvo­u­Sr­bi­ji­oce­nju­je­Me­đu­na­rod­ni­mo­ne­tar­ni­ fond,­ pre­ma­ či­joj­ je­ sta­ti­sti­ci­ tre­nut­no­naj­i­spla­ti­lji­vi­je­ ga­je­nje­ svi­nja.­ Pre­ma­nji­ho­voj­ra­ču­ni­ci,­is­pla­ti­vo­je­ula­ga­ti­i­u­ži­vi­nu,­jer­će­i­ta­ro­ba,­kao­i­svi­nje­ti­na,­u­na­red­nom­pe­ri­o­du­po­sku­pe­ti.­ Iz­vor:­RTV

Pri­vred­ni­sud­u­Be­o­gra­du­ob­ja­vio­ je­u­uto­rak­ jav­ni­po­ziv­za­pri­ku­plja­nje­ po­nu­da­ po­ten­ci­

jal­nih­ in­vsti­to­ra­za­in­te­re­so­va­nih­za­ku­po­vi­nu­srem­sko­mi­tro­vač­kog­„Mi­tro­sa“.­Pro­ce­nje­na­vred­nost­pred­u­ze­ća­ je­ne­što­ve­ća­od­478­mi­li­o­na­di­na­ra,­a­za­in­te­re­so­va­ni­kup­ci­­tre­ba­ da­ po­lo­že­ de­po­zit­ u­ iz­no­su­ od­95,7­mi­li­o­na­di­na­ra.­Kraj­nji­rok­za­do­sta­vlja­nje­po­nu­

da­za­in­te­re­so­va­nih­je­18.­de­cem­bar­do­11.45­ča­so­va,­a­jav­no­otva­ra­nje­pri­spe­lih­po­nu­da­ je­ istog­da­na,­15­mi­nu­ta­po­ is­te­ku­vre­me­na­ za­pre­da­ju­po­nu­da.Ka­ko­se­oče­ku­je,­„Mi­tros“­će­bi­ti­

pro­dat­po­po­čet­noj­ce­ni­od­oko­dva­mi­li­o­na­evra­jer­već­sa­da­po­sto­ji­vi­še­­za­in­te­re­so­va­nih­ku­pa­ca,­od­ko­jih­ je­ naj­ve­će­ in­te­re­so­va­nje­ po­ka­za­la­austrij­ska­kom­pa­ni­ja­Ger­lin­ger­hol­ding.To­ je­u­sre­du,­na­kon­fe­ren­ci­ji­za­

no­vi­na­re,­ sa­op­štio­ i­ gra­do­na­čel­nik­Srem­ske­ Mi­tro­vi­ce­ Bra­ni­slav­ Ne­di­mo­vić.­On­ka­že­da­su­upis­obje­ka­ta­u­jav­ne­knji­ge­ra­di­li­za­jed­no­sa­

ste­čaj­nim­uprav­ni­kom,­a­da­grad­je­pa­ra­lel­no­tra­žio­i­po­ten­ci­jal­ne­in­ve­sti­to­re.­­­ Za­ ku­po­vi­nu­ „Mi­tro­sa“­ ve­o­ma­

je­ za­in­te­re­so­van­ Ger­lin­ger­ hol­ding­iz­Autri­je­i­go­to­vo­je­si­gur­no­da­će­se­oni­po­ja­vi­ti­sa­svo­jom­po­nu­dom.­Mi­slim­da­će­mo­do­kra­ja­de­cem­bra­

ima­ti­no­vog­vla­sni­ka­„Mi­tro­sa“­i­oko­380­za­po­sle­nih­–­ka­že­Ne­di­mo­vić.Pred­stav­ni­ci­ Ger­lin­ger­ hol­din­

ga­su­ne­dav­no­bo­ra­vi­li­u­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci­gde­su,­u­raz­go­vo­ri­ma­sa­ru­ko­vod­stvom­ gra­da,­ tra­ži­li­ da­ se­za­šti­ti­imo­vi­na­„Mi­tro­sa“­od­uče­sta­lih­kra­đa.­Po­red­to­ga,­Austri­jan­ci­su­tra­ži­li­i­da­se­or­ga­ni­zu­je­sa­sta­nak­sa­ve­li­kim­sto­ča­ri­ma.­­ Za­tra­ži­će­mo­ da­ se­ na­ za­šti­ti­

imo­vi­ne­ „Mi­tro­sa“­ vi­še­ an­ga­žu­je­ i­po­li­ci­ja,­dok­će­na­ša­jav­na­pred­u­ze­ća­ure­di­ti­­pro­stor­do­tre­nut­ka­dok­ne­bu­de­pre­dat­u­po­sed­no­vom­vla­sni­ku­–­ iz­ja­vio­ je­Ne­di­mo­vić.­­Naj­va­žni­ja­ stvar­ pro­da­je­ „Mi­tro­sa“­ je­an­ga­žo­va­nje­ do­ma­ćih­ sto­ča­ra.­ Mi­će­mo­u­usko­ro,­već­kra­jem­de­cem­bra,­or­ga­ni­zo­va­ti­­sa­sta­nak­austrij­skih­ in­ve­sti­to­ra­ sa­ sto­ča­ri­ma­ ka­ko­bi­se­do­go­vo­ri­li­o­bu­du­ćoj­sa­rad­nji.­Ovo­je­ogrom­na­šan­sa­za­oži­vlja­va­nje­sto­čar­stva­u­Sre­mu­i­ši­re­jer­od­za­in­te­re­so­va­nog­kup­ca­sti­že­na­ja­va­pla­na­ da­ dnev­no­ pre­ra­đu­je­ hi­lja­du­to­vlje­ni­ka.­ Ž.­N.

Pro­ce­na­ Me­đu­na­rod­nog­ mo­ne­tar­nog­ fon­da­ (MMF)­ je­ste­ da­se­ se­lja­ci­ma­ sa­da­ naj­vi­še­ is­

pla­ti­da­ga­je­svi­nje­ i­ži­vi­nu,­ jer­će­ta­ro­ba­po­sku­pe­ti,­a­stoč­na­hra­na,­tač­ni­je­ku­ku­ruz,­po­jef­ti­ni­ti­a­u­ isto­vre­me,­ naj­bo­lje­ je­ da­ se­lja­ci­ ga­je­je­čam.Sta­ti­sti­ka­MMF­go­vo­ri­da­je­u­tre­

ćem­tro­me­seč­ju­u­od­no­su­na­dru­go,­ce­na­pše­ni­ce­sma­nje­na­za­23,2­od­sto,­a­ku­ku­ru­za­za­22,3­od­sto.­Oče­ku­je­se­da­će­pše­ni­ca­po­jef­ti­ni­ji­još­17,4­od­sto,­a­ku­ku­ruz­13,5.­Na­su­prot­to­me,­je­čam­je­po­sku­peo­28,3­od­sto­i­do­kra­ja­sle­de­će­go­di­ne­nje­go­va­ce­na­bi­će­vi­ša­za­još­10­od­sto,­pre­neo­je­"Ku­rir".U­ istom­ pe­ri­o­du­ svinj­sko­ me­so­

je­po­sku­pe­lo­11,6­od­sto,­a­go­ve­đe­16,4.

MMF­pro­ce­nju­je­da­će­se­vi­so­ka­ce­na­ svi­nje­ti­ne­ za­dr­ža­ti,­ go­ve­di­ne­bla­go­opa­sti,­a­naj­vi­še­će­po­sku­pe­ti­pi­le­ti­na.Ana­li­zi­ra­ju­ći­ pro­ce­nu­ te­ in­sti­tu­

ci­je,­ ured­nik­ por­ta­la­ Ma­kro­e­ko­no­mi­ja,­Mi­ro­slav­Zdrav­ko­vić,­ka­že­za­"Ku­rir"­da­nam­MMF­tim­ce­nov­nim­pro­jek­ci­ja­ma­ša­lje­sig­nal­šta­ga­ji­ti.Di­rek­tor­ Pro­dukt­ne­ ber­ze­ Žar­ko­

Ga­le­tin­re­kao­je­za­taj­list­da­se­de­ša­va­nja­ spo­lja­pre­li­va­ju­ i­ u­Sr­bi­ju,­ali­po­sle­ne­kog­vre­me­na.Ga­le­tin­ipak­sa­ve­tu­je­da­prog­no­

ze­MMF­tre­ba­uze­ti­ s­opre­zom,­ jer­su­ce­ne­ku­ku­ru­za­i­pše­ni­ce­ose­tlji­vi­je­od­ce­na­me­sa.­Ku­ku­ruz­ne­će­bi­ti­skup­kao­pre­dve­go­di­ne,­jer­će­ovo­bi­ti­re­kord­na­go­di­na­po­pri­no­su,­ali­iz­ne­nad­ni­ rast­vred­no­sti­naf­te­mo­gao­bi­da­mu­po­ve­ća­ce­nu.­ S.­P.

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CA­•­SUD­OGLA­SIO­PRO­DA­JU­„MI­TRO­SA“

Austri­jan­ci­naj­o­zbilj­ni­ji­kup­ciGer­lin­ger­hol­ding­iz­Austri­je­ne­kri­je­na­me­re­da­ku­pi­„Mi­tros“,­a­od­grad­skog­ru­ko­vod­stva­tra­ži­da­se­već­u­de­cem­bru­or­ga­ni­zu­je­sa­sta­nak­sa­sto­ča­ri­ma­–­Ve­li­ka­šan­sa­za­oži­vlja­va­nje­sto­čar­stva

Gra­do­na­čel­nik­ Srem­ske­ Mi­tro­vi­ce­Bra­ni­slav­Ne­di­mo­vić­je­iz­ja­vio­da­su­ka­ta­star­uknji­že­ni­svi­objek­ti­„Mi­tro­sa“­i­da­su­se­ste­kli­svi­ uslo­vi­ da­ ovaj­ gi­gant­ do­bi­je­no­vog­vla­sni­ka..­­­U­ogra­di­kru­ga­„Mi­tro­sa“­sa­da­

je­14­hek­ta­ra­ze­mlji­šta­i­36­obje­ka­ta­sa­oko­24.000­kva­drat­nih­me­ta­ra­obje­ka­ta­ko­ji­ su­ le­gal­no­upi­

sa­ni­u­ jav­ne­knji­ge.­Ne­po­sto­ji­ni­naj­ma­nji­obje­kat,­a­da­ni­je­upi­san­u­ka­ta­star.­Dok­ni­smo­sre­di­li­si­tu­a­ci­ju,­iako­to­ni­je­po­sao­gra­da,­ima­li­smo­ sta­nje­ da­60­ od­sto­ obje­ka­ta­„Mi­tro­sa“­ni­su­bi­li­upi­sa­ni­u­knji­ge,­a­to­je­od­bi­ja­lo­in­ve­sti­to­re.­Sa­da­se­pred­po­ten­ci­jal­nog­kup­ca­ iz­la­zi­sa­pot­pu­no­sre­đe­nim­pa­pi­ri­ma­o­vla­sni­štvu­–­re­kao­je­Ne­di­mo­vić.

Uknji­že­ni­objek­ti­i­ze­mlji­šte

„Mi tros“ naj zad do bi ja no vog vla sni ka

Gra­do­na­čel­nik­Bra­ni­slav­Ne­di­mo­vić

BE­O­GRADPRE­PO­RU­KA­MMF­SRP­SKIM­SE­LJA­CI­MA:

Ga­ji­te­svi­nje,­ži­vi­nu­i­je­čam!Na­pro­ce­nu­MMF­da­će­me­so­po­sku­pe­ti,­a­ku­ku­ruz­po­jef­ti­ni­ti,­di­rek­tor­Pro­dukt­ne­bez­re­Žar­ko­Ga­le­tin­sa­ve­tu­je­da­ove­prog­no­ze­tre­ba­uze­ti­s­opre­zom,­jer­su­ce­ne­ku­ku­ru­za­i­pše­ni­ce­ose­tlji­vi­je­od­ce­na­me­sa­

Da­li­će­za­ra­da­bi­ti­u­ži­vi­nar­stvu?

NO­VI­SADPO­VO­DOM­NA­JA­VE­DO­LA­SKA­NAJ­VE­ĆIH­PRO­IZ­VO­ĐA­ČA­ME­SA

Iskre­na­na­me­ra­ili­že­lja­da­se­do­če­pa­ju­ora­ni­ca?Far­me­ri­ipak­po­dr­ža­va­ju­ula­ga­nje­u­svi­njar­stvo­­­Po­ve­ća­nje­stoč­nog­fon­da­zna­čaj­no­je­i­za­iz­la­zak­ne­evrop­sko­tr­ži­šte­na­kon­što­se­pre­sta­ne­sa­vak­ci­na­ci­jom­svi­nja­pro­tiv­svinj­ske­ku­ge

­ Kle­mens­Te­nis­i­Alek­san­dar­Vu­čić­u­fa­bri­ci­u­Gel­zen­kir­he­nu­

Na­kon­ je­din­stve­nog­ slu­ča­ja­jav ne li ci ta ci je ko ji se do go­dio pre ne što vi še od me sec

da­na­ u­ In­đi­ji,­ ka­da­ su­ svi­ po­nu­đa­či­ po­vu­kli­ svo­je­ pu­nu­de,­ dru­gi­krug jav nog nad me ta nja je pro šao sa vi še uspe ha. To kom pr vog da na li ci ta ci je za uzi ma nje u za kup dr­žav­nog­ ob­ra­di­vog­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta,­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ je­ na­ras­po­la­ga­nju­ bi­lo­ oko­ 115­ hek­ta­ra­ze­mlji­šta­u­tri­ka­ta­star­ske­op­šti­ne,­Be­ška,­Kr­če­din­i­Ma­ra­dik.­Do­pred­vi­đe­nog­ ro­ka­ je­ sti­glo­ ukup­no­ 46­po­nu­da,­a­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­je­bi­lo­na­ras­po­la­ga­nju­550­hek­ta­ra­iako­je­iz­li­ci­ti­ra­no­ukup­no­352­hek­ta­ra­dr­žav­nog­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta.­Ka­ko­su­is­ta­kli­nad­le­žni­iz­Ko­mi­si­je­za­ spro­vo­đe­nje­ po­stup­ka­ jav­ne­ li­ci­ta­ci­je,­pr­vog­da­na­je­naj­ni­ža­ iz­li­ci­ti­ra­na­ce­na­bi­la­35.000­di­na­ra­za­hek­tar­u­KO­Kr­če­din,­dok­je­naj­vi­ša­ce­na­ bi­la­ 68.350­ di­na­ra­ za­ hek­tar­u­KO­Ma­ra­dik,­a­reč­je­o­par­ce­li­od­22­hek­ta­ra.­­ Pre­ sve­ga,­ mo­gu­ da­ kon­sta­

tu­jem­ da­ smo­ do­bi­li­ sa­gla­snost­Mi­ni­star­stva­za­ova­kav­tekst­ogla­sa,­ dru­go­ da­ ne­ma­ju­ pri­med­be­ za­ po­nu­đa­če­ što­ je­ omo­gu­ći­lo­brz­ i­ efi­ka­san­ rad.­ Tre­ća­ stvar­ je­da­ Ko­mi­si­ja­ već­ se­dam­ go­di­na­ u­istom­sa­sta­vu­ra­di,­a­to­go­vo­ri­da­po­sto­ji­ ru­ti­na­ i­ struč­nost­ u­ ovom­po­slu­i­da­mo­že­da­se­do­go­di­pro­pust ­ is ta kao je Si­ni­ša­Fi­li­po­vić,­pred­sed­nik­Ko­mi­si­je­za­spro­vo­đe­

nje po stup ka jav nog nad me ta nja i na gla sio:.­Pret­po­sta­vljam­ da­ će­mo­ ima­ti­

slič­nu­si­tu­a­ci­ju­od­pro­šle­go­di­ne­ka­da­je­je­dan­broj­za­ku­pa­ca­od­u­stao­i­pr vog da na smo ima li ne ka od u sta­ja­nja.­ Ka­sni­je­ su­ sa­mo­vla­sno­ ušli­u po sed i po sle su pla ti li za kup po po­čet­noj­ ce­ni.­U­me­đu­vre­me­nu­ su­na­pra­vi­li­ugo­vor­sa­Mi­ni­star­stvom­o­po­rav­na­nju.­Ube­đen­sam­da­će­na­sli­čan­na­čin­po­stu­pi­ti­po­no­vo­i­da­će­ona ze mlja ko ja ni je iz li ci ti ra na ta ko bi­ti­re­še­na.­Oči­gled­no­je­da­je­ce­na­u­ pr­vom­ kru­gu­ bi­la­ „ka­men­ spo­ti­ca­nja“,­a­sa­da­je­in­te­re­so­va­nje­bi­lo­da­le­ko­ve­će.Ka­ko­ sa­zna­je­mo,­ ni­ to­kom­dru­

gog da na jav nog nad me ta nja ni je

bi­lo­ ne­pra­vil­no­sti.­ Po­ljo­pri­vred­ni­ci­ su­ iz­li­ci­ti­ra­li­ ukup­no­ 235­ hek­ta­ra­ze­mlji­šta,­a­naj­vi­ša­ce­na­ko­ja­je­po­nu­đe­na­ iz­no­si­ 82­ 300­ di­na­ra­ za­hek­tar­ze­mlji­šta­za­tri­par­ce­le­u­KO­In­đi­ja.­Ta­ko­đe­se­mo­glo­ ču­ti­da­ je­to kom dru gog kru ga li ci ta ci je osta lo oko­200­hek­ta­ra­ne­za­ku­plje­nog­ze­mlji­šta,­jer­je­pod­se­ća­mo,­po­ljo­pri­

vred­ni­ci­ma­bi­lo­na­ras­po­la­ga­nju­oko­550­hek­ta­ra.Ze­mlji­šte­se,­ka­ko­ka­žu­nad­le­žni,­

li­ci­ti­ra­na­pe­riod­od­jed­ne­do­če­ti­ri­

go­di­ne,­a­u­slu­ča­je­vi­ma­gde­se­ra­di­o re sti tu ci ji tu se ze mlji šte da je na pe riod od go di nu da na.­ M.­Ba­la­ba­no­vić

4 21. novembar 2014.

IZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Čo por pa sa lu ta li ca je to kom vi­ken­da,­ de­ve­tog­ i­ de­se­tog­no­vem­bra,­ ras­tr­gao­ sko­ro­

200­ fa­za­na­ u­ bli­zi­ni­ Ra­kov­ca.­ Ka­ko­pre­no­si­RTV,­ lov­ci­su­očaj­ni,­ne­sa­mo­zbog­šte­te­ko­ja­je­pro­ce­nje­na­na­ sko­ro­ 400­ hi­lja­da­ di­na­ra,­ već­ i­zbog­du­go­go­di­šnjeg­pro­ble­ma­pa­sa­lu­ta­li­ca,­ko­ji­su­opa­sni­i­po­lju­de,­a­do­sa­da­je­za­be­le­že­no­vi­še­na­pa­da­na sta nov ni ke tog de la op šti ne Be­o­čin.Pred­sed­nik­ Lo­vač­kog­ udru­že­nja­

Dra­gan­Ča­vić­iz­ja­vio­je­za­RTV­da­se­mo­ra­re­ši­ti­pro­blem­pa­sa­lu­ta­li­ca­ko­ji­na­pa­da­ju­i­ži­te­lje­Ra­kov­ca.Kri­vi­ca­je­po­nje­mu­i­na­vla­sni­ci­

ma vi ken di ca ko ji pse osta vlja ju na mi lost i ne mi lost.­­ Ako­ ne­ mo­gu­ da­ ču­va­ju­ psa,­

ne ka ga pre da ju ne kom azi lu. I ja sam imao lo še is ku stvo ka da me pas­ sko­ro­ „otvo­rio“­ na­ sto­ma­ku­ –­ka­že­Ča­vić.Po­sle­ na­pa­da­ čo­po­ra­pa­sa­ lu­ta­li­

ca,­ja­sno­je­da­se­mo­ra­oja­ča­ti­ lo­vač­ka­ vo­li­je­ra­ na­ 300­ kva­drat­nih­

me­ta­ra.­ Osta­je,­ me­đu­tim,­ pi­ta­nje­ka ko na do kan di ti šte tu pro ce nje­nu­na­oko­300­hi­lja­da­di­na­ra.­Lov­ci­iz­ Ra­kov­ca­ će­ to­ po­ku­ša­ti­ da­ ura­de sla njem zah te va re so ru lov stva Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za po ljo­pri­vre­du­ali­i­Op­šti­ni­Be­o­čin­na­či­joj­te ri to ri ji se do go dio in ci dent.

S. P.

U­pr vom kru gu li ci ta ci je za za­kup po ljo pri vred nog ze mlji šta u­dr­žav­noj­svo­ji­ni­ko­ji­ je­odr­

žan­17.­no­vem­bra,­u­sta­ro­pa­zo­vač­koj­op­šti­ni­u­po­nu­di­bi­lo­je­587,9­hek­ta­ra,­ali,­za­raz­li­ku­od­pro­šle­go­di­ne­ i­mno­go­ma­nje­ po­nu­đa­ča.­ Po­ re­či­ma­pred­sed­ni­ka­ Ko­mi­si­je­ za­ iz­da­va­nje­u­ za­kup­ dr­žav­nog­ po­ljo­pri­vred­nog­ze mlji šta u op šti ni Sta ra Pa zo va Vo­ji na Su še,­ po­stu­pak­ li­ci­ta­ci­je­ odr­žan­ je­ na­ de­vet­ jav­nih­ bro­je­va,­ bio­je­do­bro­pri­pre­mljen­i­pro­šao­je­bez­ika­kvih­pro­ble­ma.­U­pr­vom­kru­gu­iz­li­ci­ti­ra­no­je­319,9­hek­ta­ra­i­za­dru­gi­krug­pre­o­sta­lo­je­pre­ko­200­hek­ta­ra,­uko­li­ko­se­u­ro­ku­od­10­da­na­upla­te­svi iz li ci ti ra ni iz no si iz pr vog kru ga. Vo­jin­Su­ša­ka­že­da­ je­naj­vi­ša­ iz­

li ci ti ra na ce na po stig nu ta k.o. Go lu­bin­ci­ pod­ jav­nim­bro­jem­141­ i­ ko­ja­je­s­po­čet­nih­76.800­di­na­ra­oti­šla­na­130.800­ di­na­ra.­ Naj­krup­ni­ja­ iz­li­ci­ti­ra­na­ par­ce­la­ od­ 164­ hek­ta­ra­ na­la­zi­se­u­k.o.­Sta­ra­Pa­zo­va­i­nje­na­po­čet­na­ce­na­od­48.650­di­na­ra­za­hek­tar,­uve­ća­na­je­za­je­dan­li­ci­ta­ci­o­ni­ko­rak­od­1.000­di­na­ra­ta­ko­da­je­po­dig­nu­ta­na­49.650­di­na­ra­po­hek­ta­ru.­Ina­če,­naj­ni­ža­ po­čet­na­ ce­na­ se­ kre­ta­la­ od­31.150­do­76.800­di­na­ra­po­hek­ta­ru,­dok­je­naj­ni­ža­iz­li­ci­ti­ra­na­ce­na­iz­no­si­la­32.150­di­na­ra­za­hek­tar.­Na­ce­nu­za ku pa naj vi še je uti cao kva li tet ze­mlje­i­ve­li­či­na­par­ce­le.­Da­bi­za­klju­či­li­ugo­vo­re­ko­je­u­ime­

Mi­ni­star­stva­po­ljo­pri­vre­de­za­klju­ču­je­op­štin­sko­ Ode­lje­nje­ za­ po­ljo­pri­vre­

du,­ za­kup­ci­ su­ du­žni­ da­ u­ ro­ku­ od­10­ da­na­ upla­te­ iz­li­ci­ti­ra­ne­ iz­no­se.­U­ pro­tiv­nom,­ ze­mlji­šte­ ide­ u­ dru­gi­krug­li­ci­ta­ci­je,­a­de­po­zit­se­ne­vra­ća.­

Me­đu­tim,­ova­ko­vi­so­ke­ce­ne­ko­je­će­uti­ca­ti­na­for­mi­ra­nje­ce­na­za­sle­de­ću­go­di­nu,­ od­re­di­li­ su­ ovo­go­di­šnji­ za­kup­ci,­a­to­će­naj­vi­še­po­go­di­ti­sto­ča­re­ko­ji­ima­ju­pra­vo­pre­čeg­za­ku­pa.­­ Ce­nu­ for­mi­ra­ju­ lju­di­ ko­ji­ li­ci­ti­

ra­ju­ i­ ta­ ce­na­ je­ po­čet­na­ i­ osnov­na­ce­na­ko­ja­se,­ka­sni­je­u­to­ku­na­red­ne go di ne pri me nju je ka da se ra di o pra­vu­ pre­čeg­ za­ku­pa­ i­mi­ na­ to­ ne­mo­že­mo­da­uti­če­mo­­­na­gla­ša­va­Vo­jin Su ša. Za­kup­ci­u­po­sed­mo­gu­ući­po­za­

klju­če­nju­ugo­vo­ra­o­za­ku­pu­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­u­dr­žav­noj­svo­ji­ni,­na­kon­ če­ga­ se­ za­ pre­o­sta­lo­ ze­mlji­šte spro vo di dru gi krug li ci ta ci je za 2014.­go­di­nu.

G. M.

RA­KO­VAC­•­NE­VO­LJE­LO­VA­CA­U­RA­KOV­CU

Psi lu ta li ce ubi li 200 fa za na

� Dra�gan�Ča�vić

� Stra�da�li�fa�za�ni

IN­ĐI­JA­•­ZA­VR­ŠEN­DRU­GI­KRUG­LI­CI­TA­CI­JE­PO­LJO­PRI­VRED­NOG­ZE­MLJI­ŠTA

Ni­že­ce­ne­dik­ti­ra­ju­po­tra­žnjuU­dru­gom­kru­gu­li­ci­ta­ci­je­u­za­kup­da­to­ukup­no­­oko­350­hek­ta­ra­dr­žav­nog­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­-­Naj­vi­ša­po­nu­đe­na­ce­na­dru­gog­da­na­-­82.300­di­na­ra­za­par­ce­le­u­KO­In­đi­ja

Si�ni�ša�Fi�li�po�vić

Za�vr�šen�dru�gi�krug�li�ci�ta�ci�je�u�In�đi�ji

STA­RA­PA­ZO­VAPR­VI­KRUG­LI­CI­TA­CI­JE­ZA­ZE­MLJI­ŠTE­U­DR­ŽAV­NOJ­SVO­JI­NI

Naj­sku­plja­dr­žav­na­ze­mlja­u­Go­lu­bin­ci­maU­pr­vom­kru­gu­li­ci­ta­ci­je­za­ze­mlji­šte­u­dr­žav­noj­svo­ji­ni­u­sta­ro­pa-zo­vač­koj­op­šti­ni,­naj­vi­ša­ce­na­po­stig­nu­ta­je­u­k.o.­Go­lu­bin­ci­i­iz­no-si­130.800­di­na­ra­za­hek­tar

Vo�jin�Su�ša�����������

Pr�vi�krug�li�ci�ta�ci�je

21. novembar 2014. 5

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pre ma po da ci ma Srem ske pri­vred ne ko mo re, je se nji ra do vi na srem skim po lji ma se pri vo­

de kra ju, a ovih da na ra do ve uspo­ra­va­ju­če­ste­pa­da­vi­ne­ko­je­ote­ža­va­ju­za­vr­še­tak­ber­be­ku­ku­ru­za,­va­đe­nje­še­ćer­ne­re­pe­i­se­tvu­pše­ni­ce.Po­ re­či­ma­ ge­ne­ral­nog­ se­kre­ta­ra­

Srem ske pri vred ne ko mo re Vla di­mi­ra­Vla­o­vi­ća, na ima nji ma po ljo­pri­vred­nih­pred­u­ze­ća­i­za­dru­ga,­še­ćer­na­re­pa­je­iz­va­đe­na­sa­73­od­sto­po­vr­ši­na­uz­pro­se­čan­pri­nos­od­61,7­to­na­po­hek­ta­ru,­dok­je­sa­par­ce­la­ra­ta­ra­“slat­ki­ko­ren”­iz­va­đen­sa­oko­dve­ tre­ći­ne­ po­vr­ši­na.­ Ukup­no­ gle­dano,­ u­ Sre­mu­ je­ od­ 14.485­ hek­ta­ra­ še­ćer­ne­ re­pe,­ rod­ iz­va­đen­ sa­10.178­ hek­ta­ra,­ od­no­sno­ sa­ 70,3­od­sto­ po­vr­ši­na­ uz­ pro­se­čan­ ­pri­nos­od­60,9­to­na­po­hek­ta­ru.Što­ se­ ti­če­ mer­kan­til­nog­ ku­ku­

ru­za,­ po­ljo­pri­vred­na­ pred­u­ze­ća­ i­za­dru­ge­ su­ ski­da­nje­ ro­da­ za­vr­ši­le­na­ vi­še­ od­ 90­ od­sto­ po­vr­ši­na­ dok­je­ve­li­ki­po­sao­bra­nja­ku­ku­ru­za­na­ima­nji­ma­ in­di­vi­du­al­nih­ga­zdin­sta­va­za­vr­šen­tek­na­­po­lo­vi­ni­po­vr­ši­na.­Za­dru­ge­i­po­ljo­pri­vred­na­pred­u­ze­ća­ima­ju­pro­se­čan­rod­od­9,4­to­ne­po­hek­ta­ru,­a­in­di­vi­du­al­na­ga­zdin­stva­8,5­to­na­ku­ku­ru­za­su­vog­zr­na­po­hek­ta­ru.

Što­se­je­se­nje­se­tve­ti­če,­od­pla­ni­ra­nih­54.325­hek­ta­ra­pše­ni­com­je­do­ sa­da­ za­se­ja­no­ 83­ od­sto­ pred­vi­đe­nih­ po­vr­ši­na,­ od­no­sno­ 45.273­hek­ta­ra,­ a­ ozi­mim­ ječ­mom­ 4.475­hek­ta­ra­ što­ je­ vi­še­ od­ pla­ni­ra­nih­4.420­hek­ta­ra.

Pri nos so je ve­ći­ne­go­la­ne

Na­te­ri­to­ri­ji­šid­ske­op­šti­ne­ukup­na­ po­vr­ši­ne­ za­ že­tvu­ iz­no­si­la­ je­29.364­hek­ta­ra.­Sa­ te­po­vr­ši­ne­do­sa­da­ je­ za­vr­še­na­ že­tva­ so­je,­ sun­co­kre­ta,­ du­va­na,­ po­vr­ća­ i­ krm­nog­bi­lja.­Ku­ku­ruz­je­ob­ran­sa­ne­što­vi­še­ od­ po­lo­vi­ne­ od­ 15.500­ hek­ta­ra­ora­ni­ca­pri­vat­nog­i­za­dru­žnog­po­se­da,­sa­pro­seč­nim­pri­no­som­od­bli­zu­de­set­to­na­po­hek­ta­ru.­Pre­ma­re­či­ma­De­ja­na­Vu­če­no­

vi­ća,­iz­Kan­ce­la­ri­je­za­po­ljo­pri­vre­du­Op­šti­ne­Šid,­pri­no­si­su­uglav­nom­u­pro se ku u od no su na do sa da šnje go­di­ne,­ je­di­no­ je­ so­ja­ da­la­ ne­što­ve­ći­pri­nos­ne­go­la­ne.­­­ Taj­ pri­nos­ se­ kre­će­ 3.600­ ki­

lo­gra­ma­ po­ jed­nom­ hek­ta­ru,­ pro­se­čan­ pri­nos­ sun­co­kre­ta­ je­ oko­ tri­to­ne,­a­še­ćer­ne­re­pe­sko­ro­55­to­na­po­hek­ta­ru.­Ku­ku­ruz­se­za­sa­da­kre­

će­ oko­10­ to­na­po­hek­ta­ru,­ što­ je­za­do­vo­lja­va­ju­ći­pri­nos­–­ob­ja­šnja­va­Vu­če­no­vić,­do­da­ju­ći­da­su­ce­ne­svih­kul­tu­ra­ove­go­di­ne­ni­že­u­od­no­su­na­pro­šlo­go­di­šnje.Ka­da­je­u­pi­ta­nju­se­tva­pše­ni­ce,­

ra­do­vi­ ka­sne­ jer­ je­ pro­te­kao­ op­ti­mal­ni­ agro­teh­nič­ki­ rok,­ ali­ je­ do­sa­da­ na­ pod­ruč­ju­ šid­ske­ op­šti­ne­pše­ni­ca­za­se­ja­na­na­oko­1.900­hek­ta­ra,­ a­ je­čam­ na­ sve­ga­ 80­ hek­ta­ra.­Iako­je­se­nja­se­tva­još­uvek­ni­je­za­vr­še­na,­već­sa­da­se­mo­že­utvr­di­ti­da­će­ona­bi­ti­u­mno­go­ma­njem­obi­mu­u­od­no­su­na­pro­šlo­go­di­šnjih­5.700­hek­ta­ra.­Do­sa­da­je­po­se­ja­no­oko­2.000­hek­ta­ra,­s­tim­što­ječ­ma­ima­ sve­ga­ 80­ hek­ta­ra,­ a­ osta­lo­ je­pše­ni­ca.­Ina­če,­do­kra­ja­ok­to­bra­tra­jao­je­

jav­ni­po­ziv­ za­za­kup­dr­žav­nog­po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta­ na­ osno­vu­pra­va­pre­čeg­za­ku­pa­po­osno­vu­dr­ža­nja­ ži­vo­ti­nja­ ili­ po­se­do­va­nja­ far­

mi,­na­ko­ji­se­pri­ja­vi­lo­77­vla­sni­ka­far­mi­sa­te­ri­to­ri­je­šid­ske­op­šti­ne.­Ka­ko­ ka­že­ Vu­če­no­vić,­ reč­ je­ o­

po­ljo­pri­vred­nim­ pro­iz­vo­đa­či­ma­ ko­ji­dr­že­svi­nje,­tov­nu­ju­nad,­mleč­ne­kra­ve,­ko­ko­ške­i­ov­ce.­­U­od­no­su­na­pro­šlu­go­di­nu,­od­

ziv­po­ljo­pri­vred­ni­ka­je­bio­iz­u­zet­no­ve­li­ki,­ sko­ro­ je­ udvo­stru­čen.­ Oni­

će­ u­ po­sed­ ze­mlji­šta­ ući­ na­ je­sen­2015.­ go­di­ne,­ a­ tre­nut­no­ u­ po­sed­ze­mlji­šta­ ula­ze­ sto­ča­ri­ ko­ji­ su­ to­pra­vo­ostva­ri­li­po­osno­vu­pra­va­pre­čeg­za­ku­pa­iz­2014.­go­di­ne­–­ka­že­De­jan­ Vu­če­no­vić­ iz­ Kan­ce­la­ri­je­ za­po­ljo­pri­vre­du­Op­šti­ne­Šid.

S. M. – M. M.

Iako­ se­ te­ri­to­ri­jal­no­ na­la­zi­ u­Kr­če­di­nu,­ naj­mla­đa­ Ze­mljo­rad­nič­ka­za­dru­ga­ ­na­ te­ri­to­ri­ji­

op­šti­ne­ In­đi­ja­ no­si­ na­ziv­ „Be­ška­agrar“.­Osno­va­na­je­pre­sa­mo­par­me­se­ci­na­ini­ci­ja­ti­vu­de­set­za­dru­ga­ra­ ko­ji­ su­ se­ udru­ži­li­ sa­ ci­ljem­da­ omo­gu­će­ što­ bo­lje­ uslo­ve­ po­slo­va­nja­u­po­ljo­pri­vre­di.

­ Mi sva ka ko je smo naj mla­đa­ za­dru­ga­ na­ te­ri­to­ri­ji­ in­đij­ske­op­šti­ne,­ ali­ sa­mo­ ka­da­ je­ reč­ o­osni­va­nju­ i­ re­gi­stra­ci­ji­ pri­vred­nog­dru­štva.­ Me­đu­tim,­mi­ smo­ u­ vr­lo­krat­kom­ro­ku­us­pe­li­da­ka­pa­ci­te­te­na­ših­si­lo­sa­upo­sli­mo­sa­90­po­sto­is­ko­ri­šće­no­sti­ ­­ po­či­nje­ pri­ču­Go­ran­ Gvo­zda­no­vić­ iz­ Ze­mljo­rad­nič­ke­za­dru­ge­„Be­ška­agrar“­i­pod­se­ća­da­su­u­ve­li­koj­pred­no­sti­što­ga­zdu­ju­ u­ pro­sto­ri­ji­ma­ i­ si­lo­si­ma­ko ji su mo der ni i sa na pred nom teh­no­lo­gi­jom­ i­ ima­ju­vi­še­go­di­šnju­tra­di­ci­ju.­­ Sple­tom­ neo­bič­nih­ okol­no­

sti­po­ja­vi­la­se­mo­guć­nost­da­pre­u zme mo si lo se ko ji se na la ze na ula­zu­ u­ se­lo­ Kr­če­din.­ Na­kon­ re­a­li­za­ci­je­ ku­po­pro­daj­nog­ ugo­vora­do­šlo­ je­ do­ pro­me­ne­ se­di­šta­ gde­se­ za­dru­ga­ na­la­zi.­ Na­ši­ za­dru­ga­

ri­su­de­set­po­ljo­p­ri­vred­ni­ka­iz­ove­re­gi­je,­ ta­ko­ da­mo­gu­ da­ po­ru­čim­svim po ljo pri vred ni ci ma ko ji su za­in­te­re­so­va­ni­ za­ sa­rad­nju­ da­ su­do­bro­do­šli.­Reč­je­do­bro­po­zna­toj­lo­ka­ci­ji­i­si­lo­si­ma­ko­ji­već­go­di­na­ma­do­bro­ra­de.­Mi­smo­sprem­ni­da­sva­kog­ov­de­do­če­ka­mo,­ugo­sti­mo­i­ pro­na­đe­mo­ za­jed­nič­ki­ do­go­vor­ i­in­te­res­­­is­ti­če­Gvo­zda­no­vić­i­iz­ra­žaa­za­do­volj­stvo­što­su­ko­ri­sni­ci­ i­vla­sni­ci­po­me­nu­te­opre­me.­­Ima­mo­pri­li­ku­da­svim­na­šim­

ko­o­pe­ran­ti­ma­ i­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ iz­ ove­ re­gi­je­ pru­ži­mo­ do­bre­uslu­ge.­Raz­log­zbog­ko­jeg­su­na­ši­ka­pa­ci­te­ti­ is­ko­ri­šće­ni­ je­ sa­ma­ či­nje­ni­ca­što­je­sa­ma­go­di­na­ova­kva­ka­kva­ je­ste­­ ­ ka­že­Gvo­zda­no­vić­ i­is­ti­če­da­su­ove­go­di­ne­pri­no­si­ku­ku­ru­za­ ve­ći­ od­ pro­seč­nih,­ ali­ sa­ve­li­kom­ko­li­či­nom­vla­ge.Teh­no­lo­gi­ja­ pri­je­ma­ i­ ču­va­nja­

ro­be­ta­kvog­ti­pa­zah­te­va­mo­men­tal­nu­re­ak­ci­ju,­su­še­nje­u­skla­du­sa­teh­no­lo­škim­ta­bli­ca­ma­ko­je­se­pri­me­nju­ju.­­­ Uko­li­ko­ se­ u­ ro­ku­ od­ ne­ko­li­

ko da na ne de lu je, do la zi do he­mij­skog­pro­ce­sa­u­ku­ku­ru­zu,­od­no­sno­kva­re­nja­­­ka­že­on.­­­Upra­vo­iz­

tog­raz­lo­ga­ku­ku­ruz­se­skla­di­šti­na­me­sti­ma­ gde­ po­sto­je­ su­ša­re.­ Na­ša­su­ša­ra­je­ka­pa­ci­te­ta­40­to­na­na­sat­vre­me­na,­a­vla­žnost­zr­na­je­30­po­sto.­S­ob­zi­rom­da­je­ku­ku­ruz­bio­vla­žno­sti­u­pro­se­ku­19­od­sto­sa­mim­tim­je­ka­pa­ci­tet­bio­ve­ći,­pa­čak­i­do­50­to­na­na­sat­vre­me­na.­Za­to­smo­

ima­li­mo­guć­nost­da­pri­mi­mo­ve­li­ke­ko­li­či­ne­ku­ku­ru­za,­da­ga­osu­ši­mo­i­pri­pre­mi­mo­za­da­lju­upo­tre­bu.S­ob­zi­rom­da­je­reč­o­naj­mla­đoj­

Ze­mljo­rad­nič­koj­ za­dru­zi­ nad­le­žni­tvr­de­ da­ su­ se­ po­tru­di­li­ da­ pru­že­naj­bo­lje­ uslo­ve­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­a­da­se­do­bar­glas­da­le­ko­ču­je,­što­im­ je­ do­ne­lo­ od­lič­ne­ re­zul­ta­te­ za­sa­mo­ne­ko­li­ko­me­se­ci­ po­sto­ja­nja­ i­po­slo­va­nja.­

­­Cilj­nam­je­da­bu­de­mo­oslo­nac­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ po­ pi­ta­nju­ na­bav­ke­ re­pro­ma­te­ri­ja­la­ ka­da­ je­ reč­o­zim­skim­se­tve­nim­ra­do­vi­ma­ i­da­im­omo­gu­ći­mo­bo­lji­pla­sman­po­ljo­pri­vred­nih­ pro­iz­vo­di­ ­­ po­ru­ču­je­ na­kra­ju­je­dan­od­za­dru­ga­ra­i­ka­že­da­će­ovaj­cilj­ i­da­lje­bi­ti­ ime­ra­tiv­nji­ho­ve­za­dru­ge.­

­ M.­Ba­la­ba­no­vić

BE­ŠKA­–­KR­ČE­DIN­•­NAJ­MLA­ĐA­ZE­MLJO­RAD­NIČ­KA­ZA­DRU­GA­„BE­ŠKA­AGRAR“

Udru­že­ni­u­za­jed­nič­kim­ci­lje­vi­maCilj­osni­va­nja­no­ve­ze­mljo­rad­nič­ke­za­dru­ge­je­da­se­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­omo­gu­ći­po­volj­ni­ji­re­pro­ma­te­ri­jal­i­bo­lji­pla­sman­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­da­po­ru­ču­ju­iz­za­dru­ge

� Go�ran�Gvo�zde�no�vić

� Ka�pa�ci�te�ti�si�lo�sa�is�ko�ri�šće�ni�90�od�sto

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CA­–­ŠID­•­JE­SE­NJI­RA­DO­VI­NA­SREM­SKIM­PO­LJI­MA

Ki­še­ome­ta­ju­ra­ta­reOd­pla­ni­ra­nih­54.325­hek­ta­ra,­pše­ni­com­je­do­sa­da­za­se­ja­no­83­od­sto­pred­vi­đe­nih­po­vr­ši­na,­od­no­sno­45.273­hek­ta­ra,­a­ozi­mim­ječ­mom­4.475­hek­ta­ra­što­je­vi­še­od­pla­ni­ra­nih­4.420­hek­ta­ra

De�jan�Vu�če�no�vić�iz�Kan�ce�la�ri�je�za po ljo pri vre du Op šti ne Šid

Se tva pše ni ce

Je se nJa ber ba mer kan til nog ku ku ru za u sre mu

Po­ljo­pri­vred­na­pred­u­ze­ća­i­za­dru­ge

Op šti na Za se ja no ha Ob ra no ha % Pri nos

t/haUkup no

to na

1. In đi ja 2.110 2.110 100,0 9,2 19.412

2. Irig 450 450 100,0 7.7 3.465

3. Pe ćin ci 1.500 1.430 95,3 8.6 12.300

4. Ru ma 400 360 90,0 8.0 2.880

5. S.Mi tro vi ca 2.550 1.690 66,3 9.0 15.210

6. S.Pa zo va 3.947 3.805 96,4 10.0 38.050

7. Š i d 893 893 100,0 10.5 9.368

UKUP NO 11.850 10.738 90,6 9,4 100.685

Individualna­gazdinstva

Opština Zasejano ha Obrano ha % Prinos

t/ha Ukupno tona

1. Inđija 15.565 12.350 79,3 8.5 104.975

2. Irig 6.010 4.820 80,2 7.5 36.150

3. Pećinci 14.500 11.920 82,2 8.5 101.320

4. Ruma 20.604 17.350 84,2 8,2 142.270

5. S.Mitrovica 22.130 16.010 72,3 8.5 136.385

6. S.Pazova 11.474 7.910 68,9 8.5 67.235

7. Š i d 16.809 7.680 45,7 9.7 74.189

UKUPNO 107.092 78.040 72,9 8,5 662.524

6 21. novembar 2014.

NA­UČ­NI­SKU­PO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Zdrav stve no sta nje se o skog sta nov ni štva u Sr bi ji, ostva­ri va nje pra va na zdrav stve nu

ne gu, ni vo i kva li tet uslu ga u zdrav­stvu u se li ma kao i re ša va nje pro­ble­ma­ko­ji­po­sto­je­već­niz­de­ce­ni­ja,­bi­li­su­te­ma­na­uč­nog­sku­pa­u­Srp­skoj aka de mi ji na u ka i umet no sti, ko­ji­ su­ za­jed­nič­ki­ or­ga­ni­zo­va­li­ Od­bor­za­se­lo­SA­NU­i­Me­di­cin­ski­fa­kul­tet u Be o gra du. Pred sed nik SA NU aka de mik Ni ko la Haj din je is ta kao da­u­ru­ral­nim­sre­di­na­ma­u­Sr­bi­ji­ži­vi oko 45 od sto sta nov ni ka i da je nji ho vo zdrav stve no sta nje znat no lo­ši­je­ne­go­što­je­to­slu­čaj­sa­ži­te­lji­ma u gra do vi ma.

­ Zdrav stve na kul tu ra u se li ma je na ve o ma ni skom ni vou, pre ven ti va je­za­ne­ma­re­na,­a­kao­po­sle­di­ca­ta­kvog sta nja, po go to vo ne pra vil nog na­či­na­ is­hra­ne,­ ja­vlja­ju­ se­ mno­ge­bo­le­sti­ sla­bi­jeg­ ili­ ja­čeg­ in­ten­zi­te­ta.­Po­ljo­pri­vred­ni­ci­su­zbog­pri­ro­de­svog­po­sla­i­iz­lo­že­no­sti­sva­ko­dnev­nom te škom ra du i stre so vi ma po­seb­no­ ugro­že­ni­ usled­ uda­lje­no­sti­se­la­ od­ naj­bli­žih­ do­mo­va­ zdra­vlja­i­ bol­ni­ca,­ lo­še­put­ne­ in­fra­struk­tu­re­i­ sla­bih­ sa­o­bra­ćaj­nih­ ve­za.­ Sve­ to­do­pri­no­si­da­ze­mljo­rad­ni­ci­ne­mo­gu­kva li tet no i pro duk tiv no da oba vlja­ju po sao i da im se zdra vlje kon­stant­no­ na­ru­ša­va.­ Osim­ to­ga,­ dve­tre­ći­ne­ se­la­ ne­ma­ju­ zdrav­stve­nu­am bu lan tu ­ na vo di Haj din. Pr­vi­čo­vek­na­še­naj­u­gled­ni­je­na­

uč­ne­in­sti­tu­ci­je­ape­lu­je­na­od­go­va­ra­ju­će­zdrav­stve­ne­or­ga­ne­na­svim­ni vo i ma, od re pu bli ke, do me sne za­jed­ni­ce­da­o­pro­ble­mi­ma­zdra­vlja­se­o­skog­ sta­nov­ni­štva­ ubu­du­će­ po­sve­te­ve­ću­pa­žnju.­Jer,­sta­rost­ tog­ži­vlja­ je­ve­ća­od­60­go­di­na,­a­baš­oni nam pro iz vo de hra nu.

­ Do bro zdra vlje po ljo pri vred ni ka i­uop­šte­svih­ži­te­lja­se­la,­po­go­to­vo­že­na­ i­ de­ce,­ pred­u­slov­ je­ za­ bo­lju­kul­tu­ru­ra­da­u­se­li­ma,­kva­li­tet­ži­vo­ta i sve u kup ni raz voj ru ral nih sre di­na ­ re kao je Haj din.

Sko­ro­ne­sta­ja­nje­se­la

Pred­sed­nik­Od­bo­ra­za­se­lo­SA­NU­aka de mik Dra­gan­Ško­rić,­da je u se li ma te ško sta nje. Jer,­ od­ 4.600­se­la,­čak­989­njih­ima­ma­nje­od­po­100­sta­nov­ni­ka!­Ta­se­la­će­ubr­zo­ i­ne sta ti. Sve je vi še sta rih, a mla­dih je sve ma nje u se li ma. Ste pen zdrav stve ne za šti te je ve o ma ni zak i za to je bit no da se sma nji po sto­je­ći­vi­sok­ni­vo­zdrav­stve­nih­ne­jed­na­ko­sti­iz­me­đu­se­o­skog­i­grad­skog­sta nov ni štva u po gle du pri stu pa zdrav stve nim usta no va ma i nji ho­voj­odr­ži­vo­sti­u­ lo­kal­nim­i­se­o­skim­sre­di­na­ma.­Po­re­či­ma­Ško­ri­ća,­re­la­tiv­no­ne­raz­vi­je­ne­ sa­o­bra­ćaj­ni­ce­ či­ne da su zdrav stve ne uslu ge ma nje do stup ne se o skom ne go grad skom sta­nov­ni­štvu.­On­is­ti­če­da­će­Od­bor­za se lo SA NU na sto ja ti da se uz po­dr šku Mi ni star stva zdra vlja što pre po kre nu pre ven tiv ni pre gle di i ura­di­ ­ pro­ce­na­ zdrav­stve­nog­ sta­nja­ i­

rad ne spo sob no sti se o skog sta nov­ni štva, po go to vo po ljo pri vred ni ka, ko jih u ze mlji ima vi še 1,5 mi li o na, na­vo­di­Ško­rić.­Osim­to­ga­u­lo­kal­nim­sre di na ma za po ljo pri vred ni ke tre­ba isto vre me no or ga ni zo va ti zdrav­stve­no­pro­mo­tiv­ne­ak­tiv­no­sti­u­ci­lju­spre­ča­va­nja­po­vre­da­na­ra­du­i­tro­va­nja­pe­sti­ci­di­ma.Član­ Od­bo­ra­ za­ se­lo­ SA­NU­ dr­

Pe­tar­Bu­lat, iz In sti tu ta za me di­ci­nu­ra­da­Sr­bi­je,­ is­ti­če­da­su­po­vi­

še ni krv ni pri ti sak, zu bo bo lja, ve li­ka­iz­lo­že­nost­UV­zra­če­nji­ma­naj­ve­ći­zdrav stve ni pro ble mi s ko ji ma se su­o­ča­va­ sta­nov­ni­štvo­ na­ se­lu.­ Po­nje­go­vim­ re­či­ma,­ osim­ to­ga,­ sta­nov­ni­ci­u­ru­ral­nim­sre­di­na­ma­ima­ju­ve­li­kih­ne­da­ća­s­oral­nim­zdra­vljem,­gi ne ko lo škim pro ble mi ma, a i zdra­vlje­de­ce­se­ne­do­volj­no­pra­ti­jer­pe­di ja ta ra u se li ma ima ve o ma ma lo, a u po je di nim sre di na ma ih uop šte ne­ma,­is­ti­če­Bu­lat.­On­je­još­oce­nio­da­ su­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ naj­vi­še­ iz­lo­že­ni­UV­zra­če­nju­i­dej­stvu­pe­sti­ci­da,­što­ ne­mi­nov­no­ osta­vlja­ po­sle­di­ce­na zdra vlje.Ka­da­je­reč­o­do­stup­no­sti­zdrav­

stve­ne­za­šti­te,­ona­je­u­Voj­vo­di­ni­i­rav­ni­čar­skim­ pre­de­li­ma,­ u­ ko­ji­ma­su­zdrav­stve­ne­sta­ni­ce­uda­lje­ne­pet­do­de­set,­a­pr­ve­bol­ni­ce­su­u­naj­bo­ljem­ slu­ča­ju,­ 20­ ki­lo­me­ta­ra.­ Po­to­me­ je­ Voj­vo­di­na­ bo­lja­ od­ dru­gih­re gi o na Sr bi je. Na re ša va nju pro­ble ma zdra vlja se o skog sta nov ni­štva, po red zdrav stve nih usta no­va,­ do­sta­ su­ an­ga­žo­va­ne­ i­ lo­kal­ne­sa­mo­u­pra­ve.­Me­đu­tim,­ka­ko­ ra­ni­je­ni­je­bi­lo­ko­or­di­na­ci­je­nji­ho­vih­ak­tiv­no­sti­s­re­pu­blič­kim­ni­vo­om,­a­ta­ko­je­ i­ sa­da,­ mno­ge­ kva­li­tet­ne­ ini­ci­ja ti ve ko je bi tre ba lo da do pri ne su po bolj ša nju zdra vlja sta nov ni ka na se li ma uop šte se ne re a li zu ju. Po re­či­ma­Bu­la­ta,­za­to­se­i­ape­lu­je­na­nad­le­žne­or­ga­ne­da­ se­ofor­mi­ te­lo­ko­je­će­ko­or­di­ni­ra­ti­mul­ti­sek­tor­ske­i lo kal ne ak tiv no sti ka ko bi se do bri pri­me­ri­mo­gli­pri­me­ni­ti­u­što­ve­ćem­bro ju se la.

Mo ra se da le ko vi še ra di ti na pre­ven­ci­ji­ bo­le­sti­ u­ se­o­skim­ sre­di­na­ma,­mi­šlje­nje­je­dr­žav­nog­se­kre­ta ra u Mi ni star stvu zdra vlja Fe­ren­ca­ Vic­ka. Po nje go vom mi šlje nju po­treb­no­ je­ pro­na­ći­ na­čin­ da­ lju­di­u­se­li­ma,­po­go­to­vo­po­ljo­pri­vred­ni­ci,­bu du mo ti vi sa ni da kon tro li šu svo je zdra vlje, što je, na kra ju kra je va i u­nji­ho­vom­in­te­re­su.­Oče­ku­je­se­da­Mi ni star stvo zdra vlja usko ro okre ne ak­ci­ju­zdra­vih­sti­lo­va­ži­vo­ta­na­se­lu­či­ji­će­pro­mo­te­ri­bi­ti­stu­den­ti­še­ste­

go­di­ne­me­di­cin­skih­fa­kul­te­ta,­što­će­bi ti na obo stra nu ko rist, ka ko stu de­na ta ta ko i se o skog sta nov ni štva.

Cilj,­spre­či­ti­po­vre­de

Go­vo­re­ći­o­bez­bed­no­sti­na­ra­du­i­zdra vlju po ljo pri vred ni ka Ve­ra­Bo­žić­Tre­fald, iz Mi ni star stva za rad, za­po­šlja­va­nje,­ bo­rač­ka­ i­ so­ci­jal­na­pi­ta­nja,­ is­ti­če­ da­ je­ po­treb­no­ us­po sta vi ti ko he ret nu po li ti ku o bez­bed no sti i zdra vlju na ra du po ljo pri­vred ni ka, bez raz li ke da li oni po sao oba vlja ju na nji vi ili za ne kom od ma­ši­na.­Osnov­ni­cilj­je­da­se­spre­če­po­tvr­de­ta­ko­što­će­se­eli­mi­ni­sa­ti ili sve sti na naj ma nju me ru po­ten­ci­jal­ne­opa­sno­sti­ko­je­vre­ba­ju­u­okru­že­nju­po­ljo­pri­vred­ni­ka.­Po­nje­nim­re­či­ma,­po­sled­njih­de­ce­ni­ja­sve­vi še se po ja vlju je pro blem iz la ga nja po ljo pri vred ni ka he mij skim ma te ri­ja­ma­če­mu­se­kod­nas­ma­lo­po­sve­ću­je­pa­žnja,­a­sve­u­kup­ne­po­sle­di­ce­

po zdra vlje su ve o ma štet ne, ima ju du­go­traj­no­dej­stvo­i­bit­no­uti­ču­na­du­ži­nu­i­kva­li­tet­ži­vo­ta.­

Na sku pu je is tak nu to da je za­ključ­no­ sa­ 2013.­ go­di­nom­ u­ Sr­bi­ji­re­gi­stro­va­no­413­ak­tiv­nih­sup­stan­ci,­od­no­sno­986­pre­pa­ra­ta­na­me­nje­nih za po ljo pri vre du. Uka za no je na to­da­če­sto­ne­kon­tro­li­sa­ni­i­raz­li­či­ti­na­či­ni­pri­me­ne­he­mij­skih­pre­pa­ra­ta­pred sta vlja ju ve li ki ri zik i opa snost po­zdra­vlje­lju­di­i­ži­vot­nu­sre­di­nu.­Pro­fe­sor­ be­o­grad­skog­ Prav­nog­

fa­kul­te­ta­Mi­lo­van­ Mi­tro­vić ple di­ra na ozdra vlje nje srp skog dru štva uop šte, a po seb no nje go vih zdrav­stve­nih­ in­sti­tu­ci­ja­ –­ za­o­kre­tom­ od­po­tro­šač­ke­ ka­ pro­duk­tiv­noj­ ori­jen­ta­ci­ji­ i­ pre­ven­tiv­noj­ zdrav­stve­noj­za šti ti kao osnov nom vi du no ve zdrav stve ne kul tu re i le kar ske prak­se­po­mo­de­lu­,,­bo­lje­spre­či­ti­ne­go­le­či­ti’’.­­U­tom­ci­lju­se­pred­la­že­jav­na­kul­tur­na­ak­ci­ja­u­ko­ju­bi­se­uklju­či­le­sve zdrav stve ne i pro svet ne in sti­tu­ci­je­ na­ci­o­nal­nog,­ re­gi­o­nal­nog­ i­lo­kal­nog­zna­ča­ja.­Jav­na­ak­ci­ja­bi­la bi usme re na na us po sta vlja nje si­stem­ske­ za­šti­te­ svih­gra­đa­na,­ a­pre­ sve­ga,­ zdra­vlja­ škol­ske­ de­ce­i zdrav stve no zbri nja va nje sta rih lju di. Po­lo­vi­na­ ljud­ske­ po­pu­la­ci­je­ ži­vi­

i­ ra­di­ u­ ru­ral­nim­ pre­de­li­ma­ ba­ve­ći­se pro iz vod njom ljud ske i hra ne i za­ži­vo­ti­nje,­ka­že­Kla­u­dio­Ko­lo­sio iz­Me­đu­na­rod­nog­cen­tra­za­ru­ral­no­zdra­vlje­ San­ Pa­o­lo­ bol­ni­ce­ u­ Mi­la­nu.­­Po­nje­go­vim­re­či­ma­zbog­to­ga­je po ljo pri vre da di rekt no po ve za na sa zdra vljem mi li o na lju di i kva li te­tom­ži­vot­ne­sre­di­ne,­ali­pred­sta­vlja­i vr lo opa snu ak tiv nost. Svet ska or­ga­ni­za­ci­ja­ ra­da­ pro­ce­nju­je­ go­di­šnji­ broj­ smrt­nih­ slu­ča­je­va­ na­ oko­170.000­i­oko­130­mi­li­o­na­po­vre­da­na ra du u po ljo pri vre di bez smrt nog is­ho­da.­Ta­ko­đe,­ka­že­on,­po­sto­ji­ve­li­ko­ op­te­re­će­nje­ bo­le­sti­ma,­ upr­kos­vi so koj sto pi ne pri ja vlji va nja.

Pre ma po sled njem po pi su sta­nov­ni­štva­u­Re­pu­bli­ci­Sr­bi­ji,­uku­pan­broj­sta­nov­ni­ka­ko­ji­ži­ve­u­se­li­ma­je­44,56­od­sto,­dok­u­grad­skim­na­se­lji­ma­je­59,44­od­sto,­ka­že­Zo­ran Ra­doj­čić­iz­Uni­ver­zi­tet­ske­deč­je­kli­ni­ke­u­Be­o­gra­du.­On­po­seb­no­na­gla­ša­va­da su hi gi jen ske zdrav stve ne na vi ke i­na­vi­ke­u­is­hra­ni­da­le­ko­lo­ši­je­me­đu­de­com­ru­ral­nih­pod­ruč­ja.­

Bra­ni­slav­Gu­lan

OD­BOR­ZA­SE­LO­SA­NU­O­ZDRA­VLJU­SE­O­SKOG­STA­NOV­NI­ŠTVA

Pre­ven­ti­va­je­za­ne­ma­re­naU­Voj­vo­di­ni­je­zdrav­stve­na­za­šti­ta­da­le­ko­bo­lja­ne­go­u­brd­sko­–­pla­nin­skim­pre­de­li­ma,­gde­su­zdrav­stve­ne­sta­ni­ce­uda­lje­ne­pet­do­10,­a­bol­ni­ce­u­naj­bo­ljem­slu­ča­ju­i­20­ki­lo­me­ta­ra

­Beleška­­iz­­Mak­edo­nijeU­­ Rep­ublici­ ­Ma­kedonij­i­ ­ok­o­

40­ ods­to­ sta­nov­ni­štva­ pr­ipa­da­ rura­lno­m­ ­području­­ i­ ­živi­od­p oljo privre de. Posle dn jih god­ina­­ob­ezbe­đena­j­e­­dobra­­pokr­i ven os t rura ln og stanovniš tva primar nom zdrav stv enom za­št­it­om.­ Međuti­m,­ polj­opr­iv­redni­ radn­ici­ nisu­ o­buhvaće­ni­­specifičnom­­ zd­ra­vstveno­m­ ­za­štito m sag la sno prop is ima i z oblast i bezbednost i i zd ravlja na­­ ra­du.­ Rad­nic­i­ u­ ovoj­ ­de­la­tnost i pri pa daj u zap os le ni ma u sektoru visokog rizika. (J. Karadžinska­ Bislimovska, Institut­ za­ medicinu­ rada­Republike Makedonije).

Pred sed nik Od bo ra za se lo SA NU aka­de­mik­Dra­gan­Ško­rić

Po ljo pri vre da pred sta vlja jed nu od­naj­zna­čaj­ni­jih­gra­na­in­du­stri­je,­sa pre ko de set mi li o na za po sle nih u­ ze­mlja­ma­ EU.­ Ve­ći­na­ za­po­sle­nih­ su­ sa­mo­stal­ni­ pro­iz­vo­đa­či,­ko­ji­ra­de­u­okvi­ru­ma­njih­ili­ve­ćih­se­o­skih­ do­ma­ćin­sta­va.­ Zna­čaj­na­je za stu plje nost se zon skih rad ni­ka,­ali­i­že­na­i­ma­lo­let­nih­rad­ni­ka.­Po ljo pri vre da je gra na in du stri je sa­ube­dlji­vo­naj­vi­šom­sto­pom­fa­tal nih po vre da na ra du i vi so kom sto­pom­ne­fa­tal­nih­po­vre­da­na­ra­du. Glav ni raz log smrt nih po vre­da­ (30­ do­ 50­ od­sto)­ pred­sta­vlja­ne a de kvat no ru ko va nje i odr­ža­va­nje­ za­sta­re­le­ ili­ ne­is­prav­ne­po­ljo­pri­vred­ne­me­ha­ni­za­ci­je,­ pre­sve ga, trak to ra, i to pri ra du na par­ce­la­ma,­ kre­ta­nju­ ze­mlja­nim­pu­te­vi­ma­ i­ pri­li­kom­ uklju­či­va­nja­u­ jav­ni­ sa­o­bra­ćaj.­ ­ Pri­ ra­du­ sa­dru­gom­ me­ha­ni­za­ci­jom­ naj­te­že­po vre de na sta ju pri li kom za pli­ta nja de lo va te la ili gar de ro be u po­kret­ne­ de­lo­ve­ ma­ši­na.­ Spe­ci­

fič­nost­po­vre­da­na­ ra­du­u­po­ljo­pri­vre­di­ su­ pro­du­že­no­ vre­me­ do­pru­ža­nja­pr­ve­me­di­cin­ske­po­mo­ći,­ iz­ra­že­na­ kon­ta­mi­na­ci­ja­ ra­na­bi o lo škim i dru gim ma te ri ja lom i zna­čaj­na­tra­u­ma­ti­zo­va­nost­tki­va­i­or­ga­na.­Po­sle­di­ce­su­vi­sok­ste­pen­kom­pli­ka­ci­ja­ i­ smrt­no­sti.­ U­ Sr­bi­ji­ne­po­sto­je­pre­ci­zni­po­da­ci­o­bro­ju­i ka rak te ri sti ka ma po vre da na ra du u po ljo pri vre di.. Po zna to je da je u vre­me­nu­od­1999­do­2009.­go­di­ne­na­pu­te­vi­ma­po­gi­nu­lo­62,­a­te­ško­po­vre­đe­no­ 144­ vo­za­ča­ trak­to­ra,­naj­če­šće­ usled­ ga­že­nja­ ili­ pre­vr­ta­nja­ trak­to­ra.­ Me­re­ pre­ven­ci­je­pod­ra­zu­me­va­ju­edu­ka­ci­ju­po­ljo­pri­vred ni ka za bez be dan i zdrav rad, za upra vlja nje trak to rom, kao i za pru­ža­nje­ pr­ve­ po­mo­ći,­ po­bolj­ša­nje­i­re­dov­no­odr­ža­va­nje­po­ljo­pri­vred­ne­me­ha­ni­za­ci­je,­re­gi­stra­ci­ja­po vre da na ra du i svih po vre da u se­o­skim­do­ma­ćin­stvi­ma.­(Mar­tin­B.­ Po­pe­vić,­ Me­di­cin­ski­ fa­kul­tet­Uni ver zi te ta u Be o gra du)

Bosna­ i­ Herce­govina­ (­BiH­)­ je­jed n a od naj rur al nijih ze malja u Evrop­i,­j­er­vel­iki­de­o­­stano­vn­ištva­­ž­ivi­ ili­ ­je­ ­u­ blisk­om­ ­konta­ktu­ sa­seos­kim­pod­ru­čj­ima,­ ­St­oga­se­ i­­ne­jav­lja­ju­­mnoge­­razlike­­iz­među­ur­ba­ni­h­ i­ ru­ra­lnih­ pod­ručja­­ k­oje­­bi­se­m­ogle­oč­ekivati­.­U­kupno­6­1­­od­sto­stanovni­št­va­­ž­ivi­u­r­uralnim­sr­edinama.­­Zapaž­a­­se­veća­nepis­me nost ml ad ih ljudi u r uralni m sredi na ma. Ip ak, indikator i zdr­avl ja na se lu su bolj i obzirom d­a­ su­ ­okolišni­­ fakt­ori­­ i­­ k­valiteta­

h ran e zdravij i. Po re d sveg, ljudi nep re st anu napuš taju s ela , a gradovi vi še ne mogu a ps orbovati s vo stano vni štvo ko je do lazi sa­ sela.­ Migra­ci­jama­ su­ s­nažno­d opr inosila pr et hodna ratna zbivanja,­­ a­­ trenu­tno­ n­es­reć­e­ u­po­pl­avama.­ ­ ­Još­uv­ek­se­de­ša­va­da­ lju­di­­ u­­ rura­lnim­ p­od­ruč­jima­u­­ Bi­H­ ­umru­ be­z­ p­ru­žene­ hit­ne­medicinske­ pomoći­.­ ­(Nurka­ Pr­an­ji­ć,­­Katedra­­z­a­m­edici­nu­­r­ad­a,­Medicinsk­i­fakul­tet­a,­­Univerz­it­et­u­­Tuz­li­BiH)­­

De­finici­ja­ ruralni­h­ kraj­eva­u­ Hr­vatskoj­ pre­ma­­ D­ržavno­m­­zavod­u­za­­statist­iku­­ne­­po­držav­a­­ni­definiciju­­ni­ti­­prem­a­OECD­­ni­ti­­prema­­ evropskim­NUT­ regijama.­­Jedin­i­ ­dostupni­ i­­ kont­radikto­rni­podac­i­ s­u­ b­roj­­ poljoprivrednih­­kuć­anstava­­koji­j­e­­44­8.­532,­­a­b­roj­oso ba kojima je gla vn i i zvor pr­ihod­od­p­oljopri­vre­de­ je­7­9.2­88­.­

Potrebn­a­­je­­bolja­de­fi­ni­cija­­ru­ral­nih­po­dr­učja,­­bolji­stat­is­ti­ci­po­dac­i­o zdr avl ju ruralnog stano vni štva, neop­ho­dna­ j­e­e­duk­acij­a­ ­porodič­nih­­lekara,­­nužna­je­­e­du­ka­cija­r­ur­aln og st an ov ništva i b olja sa ra dn­ja s ud ru gama poljoprivr ednika. (Pavliško­­T­.­­Pe­kez,­S­pecijalis­ta­­p­or­odične­medicine­,­privatn­a­­ord­in­acija­­u­­Kutini)

Zna­čaj­na­gra­na­in­du­stri­je

Stan­je­­u­Bosni­i­­He­rc­egovini­­Zdravlje­­se­osk­og­stano­vn­iš­tva­u­Hr­va­ts­ko­j

U mno gim se li ma ne ma le ka ra ili do la zi po vre me no

Pred sed nik SA NU aka de mik Ni ko la Haj din

21. novembar 2014. 7

PO VR TAR STVO I SRP SKO SE LO

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

PRO­IZ­VOD­NJA­PO­VR­ĆA­U­FUNK­CI­JI­RAZ­VO­JA­SE­LA­U­RE­PU­BLI­CI­SR­BI­JI­(3)

Specifičnosti u pro iz vod nji semena povrća

Specifičnosti­ u­ proizvodnji­ se-mena­povrća­ogledaju­se,­pre­svega,­ u­ brojnosti­ vrsta,­ ra-

zličitim­zahtevima­za­uslovima­spo-ljašnje­sredine­ i­ različitim­ tehnolo-gijama­ gajenja­ i­ ubiranja­ semena.­Upotrebom­ kvalitetnog­ semena­ za­setvu­ i­ sadnog­ materijala­ za­ sad-nju­obezbeđuju­se­visoki­prinosi­po­jedinici­površine,­a­time­povećava­i­ukupna­povrtarska­proizvodnja.­Za-hvaljujući,­pre­sveg­upotrebi­kvali-tetnog­semena,­ali­i­drugim­činioci-ma­ značajno­ su­ se­ uvećali­ prinosi­mnogih­povrtarskih­kultura­u­našoj­zemlji.S­obzirom­na­to­da­se­semenom­

prenosi­život­s­genercije­na­genera-ciju,­odnosno­ono­je­prenosilac­oso-bina­roditelja­na­potomstvo,­oduvek­je­prividan­ i­ veliki­ značaj­ semenu,­pa­se­koristilo­samo­seme­najboljih­i­najproduktivnijih­biljaka­sa­najkru-nijim­plodovima­i­drugim­pozitivnim­osobinama.­Nivo­razvijenosti­zema-lja­se­može­ceniti­ i­po­ razvijenosti­semenarstva.­Paktično­najrazvijeni-je­ zemlje­ imaju­ najbolje­ organizo-vano­ i­vrlo­ razvijeno­semenarstvo,­a­obično­su­i­veliki­potrošači­seme-na.­Ipak,­mnoge­zemlje­koje­imaju­vrlo­razvijenu­proizvodnju­povrća­ili­teže­da­je­razviju­nemaju­uslova­za­proizvodnju­kvalitetnog­semena.­U­ povrtarstu­ kvalitet­ semena­

i­ sadnog­ materijala­ ima­ poseban­značaj­jer­se­ove­biljke­direktno­ko-riste­za­ljudsku­ishranu,­bilo­u­sve-žem,­ bilo­ u­ prerađenom­ stanju.­ S­obzirom­na­izraženu­nestašicu­hra-ne­ u­ svetu,­ a­ s­ druge­ strane­ i­ na­sve­ razvijeniju­ industriju­ za­prera-du­ povrća,­ gajenje­ povrća­ postaje­sve­unosnije­i­značajnije,­a­sa­time­i­ proizvodnja­ kvalitetnog­ semena­ i­sadnog­ materijala.­ Međutim,­ pro-izvodnja­ semena­ i­ sadnog­ mate-rijala­ povrća­ je­ veoma­ specifična­ i­propraćena­raznim­teškoćama­pa­je­zbog­toga­slabije­razvijena­u­odno-su­na­proizvodnju­glavnih­ratarskih­kultura.­ Kao­ specifičnosti­ možemo­spomenuti­sledeće:-­ Veliki­ broj­ povtarskih­ kultura­

se­ gaji­ na­ relativno­malim­ površi-nama.

-­Mnoge­povrtarske­vrste­su­vi-šegodišnje­ biljke,­ zetim­ jedne­ se­razmnožavaju­ vegetativno,­ druge­generativno,­ dok­ neke­ na­ oba­ na-čina.-­ U­ proizvodnji­ semena­ većem­

delu­ povrća­ neophodne­ su­ velike­prostorne­izolacije,­sem­toga­većina­iziskuje­ navodnjavanje,­ zatim­ ove­biljke­su­veoma­osetljive­na­bolesti­i­štetočine.-­Neke­povrtarske­kulture­imaju­

veoma­sitno­seme,­ što­predstavlja­problem­pri­ubiranju­i­doradi,­a­vrlo­često­ su­ potrebe­ za­ takvim­ seme-nom­ po­ jedinici­ površine­ veoma­male.

Stanje u proizvodnji povrća u zemljama EU i u okruženju

U­zemljama­EU­proizvede­se­oko­55­miliona­tona­povrća­za­oko­450­miliona­ ljudi.­ Najveća­ proizvodnja­povrća­je­u­centralnoj­i­južnoj­Italiji,­Španiji,­Francuskoj,­Holandiji,­a­od­novoprimljenih­članica­EU­značajan­proizvođač­povrća­je­Poljska.­Zani-mljivo­je­da­sa­oko­4%­od­ukupnih­obradivih­površina­povrće­učestvu-je­sa­oko­15%­u­ukupnoj­vrednosti­proizvodnje­hrane­u­zemljama­EU.Na­osnovu­prethodno­ iznetih­či-

njenica,­jasno­se­može­videti­da­je­u­zemljama­EU­proizvodnja­hrane,­pa­i­produkcija­povrća,­iznad­potre-ba­stanovništva.Nadležni­ u­ zemljama­ EU­ mera-

ma­ agrarne­ politike­ na­ više­ nivoa­brinu­ o­ sopstvenoj­ proizvodnji­ za­sopstvene­potrebe­i­izvoz.­To­može­jasno­da­se­vidi­kroz­ponudu­i­po-trošnju­ velikog­ broja­ vrsta­ čitave­godine.­Podstiče­i­subvencioniše­se­proizvodnja,­ali­i­potrošnja,­poseb-no­svežeg­povrća­na­lokalnom,­re-gionalnom,­državnom,­ali­i­na­nivou­EU.Od­bivših­jugoslovenskih­republi-

ka­znčajan­proizvođač­ranog­povrća­u­regionu­je­Republika­Makedonija.Karakteristično­je­da­u­proizvod-

nji,­ distribuciji­ i­ potrošnji­ novca­ u­zemljama­ EU,­ ali­ i­ u­ regionu,­ na-staju­ značajne­ promene­ pod­ stal-nim­pritiskom­udruženja­potrošača,­

narčito­medija.­Insistira­se­na­proi-zvodnji­povrća­po­principima­dobre­poljoprivredne­ prakse­ (GAP),­ uz­preciznu­ evidenciju­ o­ sprovedenim­redovnom­ merama­ nege,­ zaštite­od­ bolesti,­ štetočina­ i­ korova,­ uz­obavezan­ sertifikat­ o­ zdravstvenoj­bezbednosti­ proizvedenog­ proizvo-da­u­konvencionalnoj,­integralnoj­ili­organskoj­proizvodnji.Jednostrana­primena­Sporazuma­

o­pidruživanju­Evropskoj­uniji,­ ima­za­posledicu­ukidanje­carina,­a­nisu­razvijeni­mehanizmi­ i­mere­vanca-rinske­zaštite,­dozvoljene­od­Svet-ske­ trgovinske­ organizacije.­ Osim­toga,­ treba­ imati­ u­ vidu­ činjenicu­da­je­u­septembru­2010.­godine­na­snagu­stupio­Sporazum­o­slobodnoj­trgovini­ s­ Turskom.­ Mediteranski­deo­ Turske­ proizvodi­ veoma­ jefti-no­povrće,­zbog­idealnih­klimatskih­uslova­ i­ jeftine­ radne­ snage.­ Tem-perature­zimi­ne­padaju­ispod­0­°C,­a­ cena­ rada­ je­ na­ veoma­ niskom­nivou.

Mere koje bi trebalo preduze-ti za poboljšanje stanja u proi-zvodnji povrća u Srbiji

Opredeljenje­ političkih­ elita,­ ili­bar­većine,­jeste­dobijanje­datuma­za­otpočinjanje­pregovora­o­pridru-živanju­ EU.­ Bez­ obzira­ na­ to­ da­ li­će­ Srbija­ biti­ članica­ EU­ nekada­ u­budućnosti,­interes­građana­Srbije,­kao­potrošača,­proizvođača­povrća­i­ nadležnih­ državnih­ organa,­ jeste­održiva­ i­ konkurentna­ proizvodnja­zdravstveno­bezbednog­povrća,­pr-venstveno­ za­ domaće­ potrbe­ i­ za­izvoz.Mere­agrarne­politike­u­proizvod-

nji­hrane,­pogotovo­u­najintenzivni-jim­granama­poljoprivrede­kao­što­je­ proizvodnja,­ čuvanje,­ prerada­ i­distribucija­povrća,­moraju­biti­sve-obuhvatne­ i­ što­ je­možda­ još­važ-nije­na­što­duži­rok,­utemeljene­na­zakonu,­a­ne­na­uredbama.­Konku-rentnost­domaće­proizvodnje­povr-ća­omogućiće­mere­agrarne­politike­primenjene­na­način­ i­ u­ skladu­ sa­merama­agrarne­politike­u­zemlja-ma­EU.­Ove­mere­su­u­funkciji­op-stanka­i­razvoja­sela­(takozvani­ru-ralni­razvoj),­a­podrazumevaju:

1.­Direktnu­podršku­proizvođači-ma­povrća­plaćanjem­po­ha;2.­Mere­podrške­koje­su­usmere-

ne­ka­razvoju­sela­(ruralni­razvoj)­;3.­Institucionalna­podrška­razvo-

ju­povrtarstva,­finansiranjem­novih­tehnologija­ i­ neophodne­ prateće­mehanizacije­i­opreme­za­savreme-nu­ proizvodnju­ povrća­ na­ otvore-nom­polju­i­u­zaštićenom­prostoru.

Mere­ agrarne­ politike­ u­ proi-zvodnji­povrća­treba­da­obezbede­konkurentnost­ proizvodnje­ u­ od-nosu­na­okruženje,­ali­i­na­zemlje­EU,­pogotovo­u­odnosu­na­zemlje­iznad­45­°SGŠ.­Osim­konkurentno-sti­ proizvodnje­ važno­ je­ merama­agrarne­ politike­ obezbediti­ količi-nu,­ kontinuitet­ i­ kvalitet­ proizve-denog­povrća­za­svežu­potrošnju,­toplu­i­hladnu­preradu,­kišeljenje,­dehidrataciju­ili­sušenje,­proizvod-

nju­hrane­u­prvom­redu­za­domaće­tržište,­ali­i­za­izvoz.Trenutno,­ domaća­ proizvodnja­

može­biti­na­granici­konkurentnosti­samo­uz­povećanje­direktnih­dava-nja­(subvencija)­pa­ha­za­minimum­tri­puta­ i­uz­ regresiranje­reproma-terijala,­pre­svega,­dizela,­đubriva,­semena,­rasada­i­zaštitnih­sredsta-va,­što­trenutno­u­povrtarstvu­nije­slučaj.­ Adekvatnim­ ulaganjima­ u­primarnu­ proizvodnju­ povrća­ mo-guće­ je­ ublažiti­ dramatičan­ porast­cene­energije­(nafte­ i­naftnih­deri-vata,­gasa,­struje)­i­repromaterija-la.­ Direktnim­ merama­ (plaćanjem­po­ha)­ je­moguće­uticati­na­pove-ćanje­ konkurentnosti­ domaće­ pro-izvodnje­povrća­u­odnosu­na­proi-zvodnju­povrća­u­okruženju,­ali­i­na­proizvodnju­u­zemljama­EU.Mere­ strukturne­ podrške­ koje­

su­usmerene­ka­ razvoju­ sela­ (ta-kozvani­ ruralni­ razvoj)­ od­ izuzet-nog­značaja­su­za­razvoj­poljopri-vrede,­ pa­ i­ najintenzivnijih­ grana­biljne­ proizvodnje­ kao­ što­ je­ po-vrtarstvo.­ Ulaganje­ u­ uređenje­zemljišne­ teritorije,­ mrežu­ tvrdih­seoskih­ puteva,­ visokonaponsku­i­ niskonaponsku­ mrežu­ u­ selima,­dovođenje­ električne­ energije­ do­parcela,­ gasa,­ vodovoda,­ kanali-zacije,­ uređenje­ kanalske­ mreže­za­dovod­vode­za­navodnjavanje­i­odvođenje­suvišnih­voda,­su­mere­koje­ će­ obezbediti­ zaustavljanje­migracije­ mladih­ iz­ sela­ u­ grad.­Dugoročne­mere­usmerene­ka­ra-zvoju­ sela­ značajno­ će­ uticati­ na­kvalitet­ života­u­ selu­ i­ u­ sesokim­sredinama.­ Podizanje­ kvaliteta­života­ u­ selu­ otvara­ perspektivu­mladima­i­školovanima,­ali­i­druš-tvu­u­celini,­na­samo­da­se­vrate­na­porodično­gazdinstvo,­nego­da­isto­značajno­unaprede.­Više­ od­ tri­ decenije­ praktično­

nije­ulagano­u­razvoj­sela,­posledi-ce­ su­ više­ nego­pogubne.­Rešenje­su­projekti­koji­će­biti­finansirani­iz­budžeta­ i­pretpristupnih­ fondova­u­EU.­Podizanje­svesti­o­neophodnosti­ulaganja­u­razvoj­sela,­angažovanje­nadležnih­državnih­organa,­ lokalne­samouprave,­struke­ i­svakog­poje-dinca­ponaosob,­značajno­će­dopri-neti­rešavanju­naraslog­problema.­Institucionalna­ podrška­ razvo-

ju­ povrtarstva­ finansiranjem­ novih­tehnologija­ i­ neophodne­ prateće­mehanizacije­ i­ opreme­ za­ savre-

menu­proizvodnju­povrćana­otvore-nom­polju­ i­u­zaštićenom­prostoru­je­mera­koja­umnogome­povećava­konkurentnost­ proizvodnje­ i­ pri-nos­po­jedinici­površine.­Ove­mere­podrazumevaju­ unapređenje­ proi-zvodnje­povrća­na­otvorenom­polju­i­ odnose­ se­na­ specifičnosti­u­vezi­sa­ obradom­ zemljišta­ podrivanjem­svake­četiri­godine.­Zatim,­prelazak­proizvodnje­ povrća­ sa­ ravne­ povr-šine­na­proizvodnju­povrća­na­gre-dicama.­ Nastiranje­ zemljišta­ malč­folijama,­uz­neposredno­pokrivanje­biljaka­agrotekstilom,­znatno­produ-žava­vreme­proizvodnje­i­bitno­utiče­na­povećanje­prinosa­po­jedinici­po-vršine.­ Neposredno­ pokrivanje­ bi-ljaka­agrotekstilom­je­mera­zaštite­povrća­od­stresa,­odnosno­od­niskih­i­visokih­temperatura,­fizička­je­za-štita­od­bolesti­ i­ štetočina.­Navod-njavanje­ je­obavezna­agrotehnička­mera­u­proizvodnji­povrća,­poveća-va­prinos­ua­minimum­30-40%,­a­u­esktremno­sušnim­godinama­čak­za­2-3-­puta.Proizvodnja­ u­ zaštićenom­ pro-

storu­ podrazumeva­ mehanizovano­postavljanje­ niskih­ i­ poluvisokih­plastičnih­ povrtarskih­ tunela,­ na-menjenih­ranoj­proizvodnji­toplolju-bivih­povrtarskih­vrsta.­U­plasteni-cima­tunelskog­tipa,­posebno­u­vi-sokom­zaštićenom­prostoru,­poput­visokih­ plastenika­ i­ staklenika­ ne-ophodno­je­u­savremenoj­proizvod-nji­obezbediti­grejanje,­navodnava-nje,­ kompjutersku­ kontrolu­mikro-klimatskih­uslova,­zaštitu­od­niskih­i­ visokih­ temperatura­ upotrebom­energetskih­zavesa­i­senčenje.­Skladištenjem­ povrća­ gubici­

mogu­da­se­smanje­i­za­50%.­Osim­toga,­ kvalitetan­ skladišni­ prostor­prua­ mogućnost­ plasmana­ većine­povrtarskih­vrsta­ tokom­zime­ i­ ra-nog­proleća­sve­do­pristizanja­sve-žeg­povrća­s­otvorenog­polja­ili­za-štićenog­prostora­naredne­godine.­Revitalizacija­postojećih­prerađi-

vačkih­kapaciteta­i­podizanje­novih­obezbediće­značajnu­tražnju­za­kva-litetnom­sirovinom.­Nakon­prerade­takvi­proizvodi­će­naći­svoje­mesto­na­domaćem­tržištu,­ali­i­izvozu.Neophodan­ je­ razvoj­mehaniza-

ma­ zaštite­ domaće­ proizvodnje­ i­potrošača­po­ugledu­na­mere­u­EU,­a­i­vancarinske­mere­zaštite­dopri-nose­tome.

(Kraj)

U po vr tar stu kva li tet se me na i sad nog ma te ri ja la ima po se ban zna čaj jer se ove bilj ke di rekt no ko ri ste za ljud sku is hra nu, bi lo u sve žem, bi lo u pre ra đe nom sta nju. S ob zi rom na iz ra že nu ne sta ši cu hra ne u sve tu, a s dru ge stra­ne i na sve raz vi je ni ju in du stri ju za pre ra du po vr ća, ga je nje po vr ća po sta je sve uno sni je i zna čaj ni je, a sa ti me i pro iz vod nja kva li tet nog se me na i sad nog ma te ri ja la

Tekst:­Ž. Ilin, Đ. Gvo zde no vić, J. Bo ćan ski, N. Nov ko vić, B. Ada mo vić, Uni ver zi tet u No vom Sa du, Po ljo pri vred ni fa kul tet No vi Sad, In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo No vi Sad, (Pre u ze to iz ča so pi sa „Sa vre me ni po vr tar“)

Proizvodnja paprike na kamenoj vuni

Tehnika tankog hranljivog filma u firmi Grow Rasad u Irigu

De be li Ja sen, Ko so vi na, Pri vo je, Stra i nje... ma la pla nin ska se la pod sa mom pla ni nom Če mer­

no na la ze se na te ri to ri ji kra lje vač ke op šti ne. Uda lje na su od gra da oko 60 ki lo me ta ra, do njih se sti že sa mo ja­kim te ren skim vo zi lom i to sa mo do po lo vi ne pu ta je as falt, a on da do vr­ha pla ni ne vo di ma ka dam ski drum. Po sle se pu tu je pre ko vi so rav ni i do le do po me nu tih se la, pu tem ko jeg ta­ko re ći i ne ma, vo zi se po la ko i opre­zno, ko ra ča sa ka me na na ka men. Ova se la će ako se ne ko ču do ne do­go di usko ro ući u isto ri ju za bo ra va. Bi će za be le že na, kao mno ga ko ja su ne sta la jer sa spi ska se o skih na se lja u ovoj op šti ni već mo gu bi ti iz bri sa na po što sta nov ni ka u nji ma vi še ne ma. U nji ma vi še ne ma lju di, ne ma sto ke, sve je pu sto.

Ši re se sa mo gro blja

Sve što se de ša va lo sa ide o lo gi­jom na ovim pro sto ri ma osta vi lo je du bo ke tra go ve i na srp skom se lu. Pri me ra ra di, da nas u Sr bi ji ima bli zu 4.600 se la, a za de ce ni ju i po sa ma­pe će ne sta ti sva ko če tvr to, ili 1.200 njih! Kao do kaz sko ra šnjeg ži vo ta u nji ma će osta ti no vi spo me ni ci, ako bu de imao ko da ih po dig ne. U Sr bi ji sva ke go di ne 40.000 lju di vi še umre ne go što se ro di. Ako se ta ko na sta­vi i ostva re pret po stav ke de mo gra fa, broj sta nov ni ka Sr bi je bi 2060. go­di ne bio sve den na 4,9 mi li o na, od­no sno za tre ći nu ma nje ne go sa da. Uko li ko se ne što ne uči ni pre ti opa­snost već za ko ju go di nu da ona bu­de agrar na ze mlja, ali bez se la i se­lja ka! Da nas u Sr bi ji ima vi še od 200 se la bez ijed nog sta nov ni ka mla đeg od 20 go di na, a vi še od po lo vi ne sta­nov ni štva u ze mlji ži vi na se lu. Srp­sko se lo da nas ka rak te ri še sve ve ća ma te ri jal na be da osta re lih lju di ko ji su osta li u nji ma. Do kaz ta kvog sta­nja u se li ma je i ta što ima mo vi še sto ti na se la bez i jed nog sta nov ni ka. U 86 od sto srp skih se la opa da broj sta nov ni ka, a sa mo u 12 od sto be le ži se rast. Ni je do bro što su ti sta ri lju di u se li ma i po sled nji nji ho vi sta nov ni­ci. I nji hov ži vot ni vek je pri kra ju, pa će po sle smr ti se la osta ti pu sta. Ta ko su odav no po srp skim se li ma je di ne par ce le ko je se ši re po sta la­gro blja.

Tu­žna­sli­ka­se­la­da­nas­u­Sr­bi­ji

Sa sve ma njim bro jem se la sma­nju je se i broj ži te lja u nji ma:

Od 4.600 se la, čak 1.200 je u fa zi ne sta ja nja

U Sr bi ji da nas ima 50.000 pra znih ku ća i još 150.000 njih u ko ji ma tre­nut no ni ko ne ži vi

U Sr bi ji čak 73 od sto se la ne ma dom kul tu re ni bi bli o te ku

U Sr bi ji je da nas go to vo oko 15 pot pu no pra znih na se lja, dok 85 njih ima ma nje od de set sta nov ni ka

U 986 se la da nas ima ma nje od po 100 ži te lja

U 86 od sto se la opa da broj sta­nov ni ka

Po štu ne ma čak 2.000 se la Oko 500 se la ne ma as falt ni put i

ve zu sa sve tomU 400 se la u Sr bi ji ne ma ni pro­

dav ni ce. Ži te lji mo ra ju na put da ku­pe hra nu

U 2.760 se la ne ma vr ti ćaU 230 se la ne ma osnov ne ško le

U se li ma je ne do stup na ve ći na sa­dr ža ja za iole nor ma lan ži vot

U dve tre ći ne se la ne po sto ji ve­te ri nar ska am bu lan ta iako je glav no za ni ma nje po ljo pri vre da, a sa mo u ma lom bro ju ru ral nih na se lja po sto je bilj ne apo te ke

U Sr bi ji sva ke go di ne vi še umre ne go što se ro di iz me dju 35.000 i 40.000 sta nov ni ka. Ako se ta ko na­sta vi već 2225. go di ne ne će bi ti vi še ovog na ro da na pro sto ri ma da na šnje Sr bi je. Ži ve će ne ki dru gi lju di. Pe riod od oko dva ve ka je dug za obič nog čo ve ka, a za isto ri ju ni je!

Da kle, te ški uslo vi za ži vot, uda­lje nost od gra do va, lo ša mre ža pu te­va i go to vo ni ka kve šan se za za ra du, osim ob ra de ze mlje naj če šće su raz­lo zi zbog če ga su pro te klih de ce ni ja se la go to vo de set ko va

Se la su za pu šte na. Ona ne slu že sa mo za pro iz vod nju hra ne, već nje­go vi ži te lji mo ra ju da ima ju i pri sto­jan ži vot. Pri me ra ra di u Slo ve ni ji na po gra nič nom pod ruč ju ako ima i pet ku ća u nji ma se na la ze ma la pred u­ze ća i zna ju šta i za ko ga pro iz vo de. Od to ga i ži ve. To je pre hram be na si gur nost, ali i dr žav na bez bed nost na gra ni ci

Da kle, se lu tre ba am bu lan ta, fri­zer, apo te ka, auto me ha ni čar, pro dav­ni ce...

Stag na ci ja i de mo graf sko pro pa­da nje se la mo že se spre či ti sa mo uz po li tič kom vo ljom za us pe šan ru ral ni raz voj, ko ji se ne će ti ca ti sa mo po ljo­pri vre de, već i svih osta lih za ni ma nja i uslu ga

Za u sta vi ti de a gra ri za ci ju

Ši rom Sr bi je da nas je pra zno oko 40.000 ku ća, a na 150.000 njih pi­še ­ tre nut no ni ko ne sta nu je ov de! Je dan od naj ve ćih struk tur no raz voj­nih pro ble ma srp skog dru štva da nas je ste br zo sma nji va nje se o skog sta­nov ni štva (de po pu la ci ja se la) ko ja pre va zi la zi tem po sma nji va nja po ljo­pri vred nog sta nov ni štva (de a gra ri za­ci ju). U 60 od sto srp skih se la sma­nju je se broj sta nov ni ka od se lja va­njem. To su se la sa sta ri jim sta nov ni­štvom, u nji ma je na ta li tet sve ma nji, smrt nost sve ve ća, pri rod ni na ra štaj nul ti ili ne ga ti van, te je de po pu la ci ja još iz ra že ni ja od imi gra ci je. Po što je u ovim se li ma sta nov ni štvo ve ći nom po ljo pri vred no (pre ko 60 od sto), to se de po pu la ci ja se la ma ni fe stu je i kao se ni li za ci ja i de va sta ci ja po ljo­pri vre de i svih se o skih pod ruč ja uda­lje nih od glav nih ko mu ni ka ci ja, ve ćih gra do va i op štin skih cen ta ra bez in­du strij skih po go na, ko mu nal ne i so­ci jal ne in fra struk tu re i bez raz voj ne per spek ti ve. U srp skim se li ma da nas ima mo si tu a ci ju da u nji ma ne ma ko da ra di, a u gra do vi ma da ne ma šta da se ra di! Po pu la ci o na po li ti ka u ovim kra je vi ma bi se mo ra la te me lji ti na od go va ra ju ćoj eko nom skoj, agrar­noj, re gi o nal noj raz voj noj i kul tur noj po li ti ci ­ bit no raz li či toj od do sa da­šnje ko ja je mla de lju de is ti ski va la iz se la i po ljo pri vre de. U tom po gle du je ve o ma zna čaj no da se po pra vi i da lje ne po vo ljan po lo žaj po ljo pri vre de u od no su na in du stri ju, da se pre đe na de cen tra li zo van mo del in du stri ja li za­ci je i ur ba ni za ci je, da se mno go vi še in ve sti ra u sa o bra ćaj nu i ko mu nal nu in fra struk tu ru se o skih pod ruč ja, da se obez be di so ci jal no (zdrav stve no, pen zi o no i in va lid sko osi gu ra nje) i kul tur no pro sve ći va nje po ljo pri vred­ni ka. To bi u ne kom slu ča ju bio pro­gram ko ji bi za u sta vio de a gra ri za ci ju i de po pu la ci ju. Br za i pre te ra na de a­gra ri za ci ja je, ume sto ra ni je agrar ne pre na se lje no sti, pro u zro ko va la dru gu kraj nost ­ in du strij sku i ur ba nu pre­na se lje nost. Pr va je sta ri, a dru ga

no vi ve li ki pro blem srp skog dru štva. Grad ski ži vot je skup, ne sta ši ca sta­no va je ve li ka, fa bri ke su pre pu ne su­vi šnih rad ni ka (u Sr bi ji je bli zu mi lion ne za po sle nih ili 24 od sto rad no spo­sob nih), a u na šim se li ma su mno ge nji ve tih istih lju di neo bra đe ne (ra ču­na se na naj ma nje 400.000 hek ta ra). Br za in du stri ja li za ci ja svu da iza zi va sti hij no i ha o tič no pro stor no po me ra­nje lju di, nji ho vo go mi la nje u gra do­vi ma i pra žnje nje se la. Sve to do ve lo je do to ga da je u tra di ci o nal nom se lu uvek bi lo vre me na i na pre tek, dok u sa vre me nom ­ ono pre br zo is ti če.

Vlast­sa­mo­obe­ća­va

Pre na se lje nost gra do va sa lju di ma bez po sla na ro či to se po ka za la lo šom u vre me tran zi ci je. Mno ge fa bri ke su za tvo re ne, rad ni ci su osta li i na uli ci. Od de set rad ni ka ko ji su osta­li bez po sla, vi še od po lo vi ne mo glo bi da se za po sle ni u ru ral nim pod­ruč ji ma ze mlje. To se ne od no si sa­mo na rad ni ke ko ji su osta li bez po­sla zbog struk tur ne ne pri la go đe no sti pro iz vod nje, vi še go di šnjih sank ci ja i tran zi ci o ne kri ze, već i na one ko­ji su osta li bez fir mi u ko ji ma su ra­di li, pre NA TO bom bar do va nja 1999. go di ne. Po vra tak u ru ral na pod ruč ja ze mlje ne zna či, me đu tim, po se lja­če nje rad ni ka i pu ko vra ća nje mo ti ci i trak to ru, već nji ho vo za po šlja va nje u obla sti po ljo pri vre de, u šu mar stvu, vo do pri vre di, ra znim uslu žnim de lat­no sti ma, za nat stvu, do ma ćoj ra di no­sti, in fra struk tu ri, ma lim i sred njim in du strij skim po go ni ma, či ja pro iz­vod nja ne u gro ža va eko lo šku rav no­te žu. Da nas, na i me u Sr bi ji ima oko 220.000 ma lih i sred njih pred u ze ća. Sva ka vlast u pred iz bor noj kam pa nji is ti če da će se taj broj po ve ća ti na 400.000 i da će se otvo ri ti mi lion no­vih rad nih me sta,. Ali, za sa da su to sa mo obe ća nja. Kon cept in te gral nog ru ral nog raz vo ja, kao deo re gi o nal ne raz voj ne po li ti ke, pred sta vlja an ti pod kla sič noj in du stri ja li za ci ji i za sni va se na sve o bu hvat nom raz vo ju se o­skih me šo vi tih pod ruč ja u ko ji ma ži­vi go to vo po lo vi na sta nov ni ka Sr bi je. Po li ti ka osla nja nja na agrar i ru ral nu eko no mi ju u ce li ni tre ba lo bi da bu­de, ne sa mo u funk ci ji pre ži vlja va­nja u sa da šnjim vre me ni ma, već i za traj no opre de lje nje na še dr ža ve i eko nom ske raz voj ne po li ti ke za sno­

va ne na de cen tra li za ci ji i sklad nom eko nom skom raz vo ju. To je po seb no zna čaj no da nas u vre me ka da ima mo bli zu mi lion ne za po sle nih i u vre me re struk tu ri ra nja ve li kih kom plek sa ka da rad ni ci i da lje osta ju bez po sla, ali do bi ja ju ot prem ni ne ko je se kre ću od 5.000 do 10.000 evra. Ve ći na njih po ti če sa se la, a sa mo ne ki se vra ća­ju na se lo i za po či nju no vi ži vot, no vi bi znis sa tim nov cem. Ta ko su oni sa jed nom no gom u ci pe li (u gra du), a sa dru gom u opan ku (na se lu). Da je ova po ja va po dr ža na re ši la bi se dva pro ble ma: oži ve lo bi se srp sko se lo, a lju di ko ji su osta li bez po sla obez­be di li bi se bi i po ro di ci no vu eg zi sten­ci ju. Ta kvom po li ti kom bi se vra tio i ži vot u srp sko se lo. Dr ža va bi tre ba la da po dr ži taj no vi raz voj ni kon cept, u po čet ku da bu de i fi nan si jer, ta ko što bi osi gu ra la neo p hod na ini ci jal na sred stva, ali i ,,di ri gent'' ko ji bi vo dio ra ču na o urav no te že nom i sklad nom raz vo ju ze mlje u ce li ni kao i us po sta­vlja nju jed na kih uslo va pri vre đi va nja za sve uče sni ke u tr ži šnoj utak mi ci. To je i put da se sma nji ,,jaz'' iz me đu raz vi je nog se ve ra i ne raz vi je nog ju ga Sr bi je. U ostva ri va nju kon cep ta ru­ral ne eko no mi je kao de la re gi o nal ne raz voj ne po li ti ke, tre ba da bu du naj­di rekt ni je uklju če na, ta ko zva na, me­šo vi ta i ne po ljo pri vred na ga zdin stva ko ja po se du ju ob ra di vo ze mlji šte, ali ga u skla du sa uve re njem ­ Sr bi je, da je greh pro da ti i oče vi nu, ali ne i dr­ža ti u par lo gu, ne ob ra đu ju, ma da su vla sni ci 28 od sto nji va. Po sve mu što se da nas de ša va u ga do vi ma, mo žda nas ubu du će oče ku je i ur ba ni eg zo­dus pre ma ru ral nim pod ruč ji ma? Jer, se la ka rak te ri šu or ga ni zo va nja ra­zno vr sne pro iz vod nje, per ma nent nog bo rav ka i sta no va nja, po vre me nog uži va nja u pri rod nim le po ta ma i pej­za ži ma. Da bi se to ostva ri lo po treb­no je sit na ga zdin stva or ga ni zo va ti u ze mljo rad ni ke za dru ge. Ko mer ci jal ne far me i za dru ge (tre ba da ih bu de oko 350.000 sa pro seč nim po se dim od 15 hek ta ra) mo ra ju ima ti je din­stven, in te gri san, mo der ni zo van i so fi sti ci ran si stem na bav ke i pro da je pro iz vo da. Tre ba zna ti da pro iz vod nja u da na šnjem se ljač kom ga zdin stvu, po seb no u ru ral nim pod ruč ji ma, ni je na me nje na tr ži štu. Mo žda se kod ne­kog ja vlja ju tr ži šni vi ško vi, a to je još uvek ­ slu čaj nost.

(Na­sta­vi­će­se)

8 21. novembar 2014.

IS­TRA­ŽI­VA­NJA­I­NA­UČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

RU RAL NE SRE DI NE U SR BI JI (3)

Pi­še:­Bra­ni­slav­Gu­lan(Autor je član Od bo ra

za se lo Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti)

Kao­na­kra­ju­sve­taU­Sr­bi­ji­sva­ke­go­di­ne­40.000­lju­di­vi­še­umre­ne­go­što­se­ro­di.­Ako­se­ta­ko­na­sta­vi­i­ostva­re­pret­po­stav­ke­de­mo­gra­fa,­broj­sta­nov­ni­ka­Sr­bi­je­bi­2060.­go­di­ne­bio­sve­den­na­4,9­mi­li­o­na,­od­no­sno­za­tre­ći­nu­ma­nje­ne­go­sa­da.­Uko­li­ko­se­ne­što­ne­uči­ni­pre­ti­opa­snost­već­za­ko­ju­go­di­nu­­da­ona­bu­de­agrar­na­ze­mlja,­ali­bez­se­la­i­se­lja­ka!

Pet­prin­ci­paUs pe šan ru ral ni raz voj ima

i pet prin ci pa ko ji mo ra ju da se is pu ne:

• pre po zna ti mo guć no sti (po ten­ci ja le) di ver zi fi ko va nog ru ral nog raz vo ja sva ke sre di ne;• utvr di ti od go vor nost za pro­me ne u pro šlo sti i bu duć no sti u ru ral nim pod ruč ji ma;• vo di ti kon zi stent nu po li ti ku re duk ci je si ro ma štva u ru ral nim pod ruč ji ma;• ubr za ti pro ces de cen tra li za ci je vla sti i ja ča ti ulo gu i od go vor no­sti lo kal ne sa mo u pra ve;• iz gra di ti pro duk ti van sek tor u ru ral nom raz vo ju ko ji će do­pri no si ti mak si mi li za ci ji ra sta i re duk ci ji si ro ma štva (Max well, 2003)

� U�se�li�ma�je�ne�do�stup�na�ve�ći�na�sa�dr�ža�ja�za�iole�nor�ma�lan�ži�vot (Fo to:RTV, Jan Va lo)

21. novembar 2014. 9

SE LU U PO HO DE

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po slo vi sa ku ku ru zom, što se ti­če­ Oga­ra­ca,­ za­vr­še­ni­ su­ za­ovu­go­di­nu.­Ra­du­ki­ se­ od­ ju­

tra­do­mra­ka,­rod­je­ka­ko­ka­žu­me­šta­ni­ovog­pe­ći­nač­kog­se­la­iz­u­zet­no­do­bar­ i­kva­li­te­tan,­što­se­ne­mo­že­re­ći­i­za­tre­nut­nu­ce­nu­ro­be­ko­ja­se­otu­da­la­ge­ru­je­u­čar­da­ke­gde­će,­po­sve­mu­su­de­ći,­če­ka­ti­ne­ko­po­volj­ni­je­vre­me.­Re­pe­u­ovom­se­lu­ne­ma,­pa­se­po­la­ko­hva­ta­za­let­sa­se­tvom­ječ­ma,­tri­ti­ka­la­i­pše­ni­ce.­Ne­ki­su­u­ovom­po­slu­oka­sni­li,­ne­ki­mi­sle­da­još­ uvek­ ima­ju­ vre­me­na­ pa­ ra­de­po­la­ko,­ ali­ će,­ ka­ko­ nam­ je­ re­kao­me­šta­nin­ ovog­ se­la­ i­ član­ Sa­ve­ta­Me­sne­ Za­jed­ni­ce,­ Mi­lan­ Alek­sić, po­sao­bi­ti­oba­vljen,­ako­ne­u­op­ti­mal­nom­ro­ku,­a­ono­na­za­do­vo­lja­va­ju­ći­na­čin.­

Dru­štve­ni­ži­vot­naj ak tiv ni ji na nji va ma

Osim­nu­žde­pro­is­te­kle­iz­tra­di­ci­o­nal­nog­na­či­na­ži­vo­ta­na­sre­mač­kom­se­lu,­ ra­do­vi­ u­ po­lji­ma­ i­ na­ nji­va­ma­gde­ se­ kom­ši­je­ naj­če­šće­ su­sre­ću­ i­za­jed­no­kul­ti­vi­šu­svo­ju­ze­mlju,­pred­sta­vlja­ju­ mo­žda­ i­ naj­bo­lji­ seg­ment­dru­štve­nog­ ži­vo­ta­ u­ ovom­ ne­ baš­ma­lom­se­lu­ko­je­se­po­red­fud­bal­skog­igra­li­šta,­lo­vač­kog­dru­štva­i­ure­đe­nog­Do­ma­kul­tu­re­što­je­za­i­sta­ret­kost­u­sre­mač­kim­ se­li­ma,­mo­že­ po­hva­li­ti­ i­naj­sta­ri­jom­ku­ćom­u­rav­ni­ci­ iz­me­đu­Sa­ve­i­Du­na­va.­­ Ži­vot­ je­ po­stao­ te­žak­ na­ se­lu.­

Lju­di­ima­ju­sve­sa­mo­ne­ma­ju­no­vac­i­ma­ko­li­ko­to­i­ap­surd­no­zvu­ča­lo,­ta­ko­je.­Ima­mo­je­dan­ka­fić­u­se­lu­u­ko­jem­omla­di­ne­ko­ja­nam,­na­svu­sre­ću­još­uvek­ne­manj­ka­mo­že­da­iza­đe­i­da­se­dru­ži.­Ka­da­pri­čam­sa­lju­di­ma­ko­ji­ne­ži­ve­na­se­lu­o­ka­fi­ću,­oni­se­če­sto­sme­ju­i­ne­do­volj­no­ozbilj­no­shva­ta­ju­zna­čaj­ta­kvog­objek­ta­za­nas.­Po­sto­ja­nje­ta­kvih­obje­ka­ta­po­seb­no­je­va­žno­u­zim­skim­da­ni­ma,­jer­se­ta­mo­

od­vi­ja­naj­ve­ći­ deo­dru­štve­nog­ ži­vo­ta.­Onaj­ko­ne­ži­vi­na­se­lu,­te­ško­da­mo­že­da­shva­ti­na­šu­po­tre­bu­ko­ja­se­ne­ ogle­da­ u­ ka­fa­ni­ kao­ ta­kvoj,­ ne­go­u­pro­sto­ru­ko­ji­omla­di­na­vo­li­ i­u­ko­jem­ ra­do­ i­ ugod­no­ pro­vo­di­ svo­je­slo­bod­no­ vre­me,­ ob­ja­šnja­va­ Alek­sić­i­ do­da­je:­ ­­ Ka­da­ sam­ ja­ bio­mla­đi,­dru­štve­ni­ ži­vot­na­se­li­ma­ je­bio­ak­tiv­ni­ji.­ Mi­ smo­ ima­li­ i­ igran­ke,­ dru­že­nja­sa­kom­ši­ja­ma­ iz­okol­nih­se­la,­ali­je­či­nje­ni­ca­da­da­na­šnju­omla­di­nu­to­ne­za­ni­ma.­Pri­me­ra­ra­di,­naš­Dom­kul­tu­re­ je­ le­po­ ure­đen,­ ospo­so­bljen­je­za­sve­vr­ste­ma­ni­fe­sta­ci­ja,­ali­šta­vre­di­ako­ne­ma­te­ak­ti­van­i­ra­zno­vr­stan­dru­štve­ni­ži­vot­ko­ji­bi­mo­gao­da­udah­ne­ži­vot­se­lu.­Otu­da­ni­ne­ču­di­što­se­sve­pre­se­li­lo­na­kuć­ne­po­se­te­i­na­rav­no­na­ra­do­ve­na­nji­va­ma,­pa­na­ši­se­lja­ci­vo­le­da­ka­žu­da­se­u­ora­ni­ce­ne­uba­da­sa­mo­se­me,­ne­go­i­pri­ja­telj­stvo.­

Po­dr­ška­lo­kal­ne­sa­mo­u­pra­ve

Ina­če,­Ogar­spa­da­u­ona­se­la­ko­ja­ima­ju­ kom­plet­nu­ ko­mu­nal­nu­ in­fra­struk­tu­ru,­ a­ ne­dav­no­ su­ na­ upra­vu­nad­le­žnom­pe­ći­nač­kom­Jav­no­ko­mu­nal­nom­pred­u­ze­ću­pre­da­ti­vo­do­vod­i­gro­blje.­Na­ taj­ na­čin,­ is­ti­če­Alek­sić,­stvo­re­ni­su­i­uslo­vi­da­se­i­bri­ga­i­za­šti­ta­nad­ovim­objek­ti­ma­po­dig­ne­na­znat­no­vi­ši­ni­vo.­Ta­ko­đe,­ za­hva­lju­ju­ći­ na­po­ri­ma­

Me­sne­ za­jed­ni­ce­ na­ či­jem­ če­lu­ sto­ji­Živ­ko­Bla­go­je­vić,­ure­đe­no­je­pet­no­vih­ku­ća­za­iz­be­gla­li­ca,­ure­đen­je­tu­ca­ni­kom­kru­žni­tok­či­me­je­ras­te­re­će­no­se­lo,­u­to­ku­je­do­vo­đe­nje­stru­je­i­vo­de­do­gro­blja,­a­zna­čaj­no­je­na­po­me­nu­ti­ da­ su­ Ogar­ci,­ pot­po­mog­nu­ti­lo­kal­nom­sa­mo­u­pra­vom­i­mi­tro­vač­kim­Za­vo­dom­za­ za­šti­tu­ spo­me­ni­ka­kul­tu­re­kre­nu­li­ i­ u­ve­li­ki­ po­sao­

ob­no­ve­ Et­no­ku­će,­ ko­ja­ je­ ujed­no­ i­naj­sta­ri­ja­ku­ća­u­Sre­mu,­sa­gra­đe­na­kra­jem­osam­na­e­stog­ve­ka.­Ne­dav­no­je­po­sta­vlje­na­gre­da­ko­

jom­je­pod­u­prt­i­po­dig­nut­krov,­a­u­pla­nu­ je­ i­ re­a­li­za­ci­ja­mno­go­obim­ni­jih­po­slo­va­ko­ji­će,­ka­ko­is­ti­če­Mi­lan­Alek­sić­ko­ji­je­i­for­mal­ni­vla­snik­

ku­će,­ po­sta­vi­ti­ Ogar­ na­ tu­ri­stič­ku­ma­pu­Sr­bi­je­i­ta­ko­po­di­ći­dru­štve­ni­ži­vot­na­vi­ši­ste­pen.­­Mi­smo­po­sta­vi­li­gre­du­i­stu­bo­

ve­da­dr­že­ku­ću,­kao­što­se­na­da­mo­da­će­i­ob­no­vlje­na­ku­ća­po­di­ći­i­na­še­se­lo.­Za­do­sa­da­šnje­po­slo­ve,­lo­kal­na­sa­mo­u­pra­va­odvo­ji­la­je­400.000­di­na­ra,­a­Za­vod­za­za­šti­tu­spo­me­ni­ka­kul­tu­re­do­dao­je­800.000­di­na­ra.­Za­na­sta­vak­po­slo­va­tre­ba­još­nov­ca,­u­pre­go­vo­ri­ma­smo­sa­nad­le­žni­ma­na­svim­ni­vo­i­ma­i­ja­se­na­dam­da­će­mo­us­pe­ti­da­obez­be­di­mo­po­treb­na­sred­stva.­Sve­ide­po­ste­pe­no,­pa­ ta­ko­ i­ na­ši­ po­slo­vi.­ Po­sled­njih­go­di­na,­kao­što­je­po­zna­to,­me­sne­za­jed­ni­ce­su­iz­gu­bi­le­do­sta­od­svo­jih­ nad­le­žno­sti­ i­ imo­vi­ne,­ ta­ko­ da­i­ do­u­ ve­li­koj­me­ri­ ogra­ni­ča­va­naš­rad.­Me­đu­tim,­do­da­je­Alek­sić­Ogar­ci­od­lič­no­sa­ra­đu­ju­sa­lo­kal­nom­sa­mo­u­pra­vom­ko­ja­im­iz­la­zi­u­su­sret­kad­god­ je­ to­po­treb­no,­uvek­u­ skla­du­sa­ ras­po­lo­ži­vim­ma­te­ri­jal­nim­ sred­stvi­ma.­­ S.­Lap­če­vić

OGAR­•­VA­ROŠ­SA­NAJ­STA­RI­JOM­SRE­MAČ­KOM­KU­ĆOM

Po­treb­na­ob­no­va­dru­štve­nog­ži­vo­ta­se­la­Za­hva­lju­ju­ći­na­po­ri­ma­Me­sne­za­jed­ni­ce­na­či­jem­če­lu­sto­ji­Živ­ko­Bla­go­je­vić,­ure­đe­no­je­pet­no­vih­ku­ća­za­iz­be­gla­li­ca,­ure­đen­je­tu­ca­ni­kom­kru­žni­tok­či­me­je­ras­te­re­će­no­se­lo,­u­to­ku­je­do­vo­đe­nje­stru­je­i­vo­de­do­gro­blja,­a­zna­čaj­no­je­na­po­me­nu­ti­da­su­Ogar­ci,­pot­po­mog­nu­ti­lo­kal­nom­sa­mo­u­pra­vom­i­mi­tro­vač­kim­Za­vo­dom­za­za­šti­tu­spo­me­ni­ka­kul­tu­re­kre­nu­li­i­u­ve­li­ki­po­sao­ob­no­ve­ob­no­ve­Et­no-ku­će,­ko­ja­je­ujed­no­i­naj­sta­ri­ja­ku­ća­u­Sre­mu,­sa­gra­đe­na­kra­jem­osam­na­e­stog­ve­ka

JA­ME­NA­•­PRO­BLEM­STO­ČA­RA­SA­OT­KU­PLJI­VA­ČI­MA

Ni­kad­da­pla­te!Ne­ko­li­ko­sto­ča­ra­iz­Ja­me­na­na­is­pla­tu­is­po­ru­če­nih­to­vlje­ni­ka­če­ka­lo­pet­sed­mi­ca,­ume­sto­pet­da­na­ka­ko­je­bi­lo­do­go­vo­re­no­sa­ot­ku­plji­va­čem

Ka­da­su­pre­vi­še­od­me­sec­da­na­is­po­ru­či­li­to­vlje­ni­ke­kla­ni­ci,­sto­ča­ri­iz­Ja­me­ne­ni­su­ni­slu­

ti­li­da­će­na­no­vac­če­ka­ti­pet­sed­mi­ca,­ume­sto­pet­da­na­ka­ko­je­bi­lo­do­go­vo­re­no.­Po­ljo­pri­vred­nik­Slo­bo­dan­Đu­kić­ka­že­da­su­to­vlje­ni­ke­je­dva­spa­si­li­od­po­pla­ve­a­sa­da­če­ka­ju­na­svoj­pr­vi­ovo­go­di­šnji­no­vac­ko­ji­sti­že­od­pro­da­je­sto­ke­ jer­ni­je­bi­lo­ro­da­na­po­pla­vlje­noj­ze­mlji.­­Pre­da­li­smo­fir­mi­iz­Sur­či­na­vi­še­

od­80­ko­ma­da­bra­va­ca.­Bio­ je­do­go­vor­da­nam­to­vlje­ni­ke­pla­te­po­sle­pet­ da­na,­ a­ ka­da­ je­ pro­šlo­me­sec­

da­na,­ni­ko­ni­je­do­bio­ni­žu­te­ban­ke.­To­su­nam­pr­ve­pa­re­ko­ji­oče­ku­je­mo­ po­sle­ po­pla­ve,­ da­ima­mo­ne­ki­di­nar,­da­ne­če­ka­mo­ mi­lo­sti­nju,­ da­ne­što­ura­di­mo.­Ni­ko­ne­re­a­gu­je.­ Dr­ža­va­ ili­ ne­zna,­ili­zna­ju­a­ću­te,­ali­ne­što­ni­je­u­re­du­–­pri­ča­nam­Đu­kić­i­pod­se­ća­da­je­u­Ja­me­ni­po­pla­va­uni­šti­la­ 80­od­sto­ ze­mlji­šta­ i­ da­na­ze­mlji­ni­je­bi­lo­ni­ka­kvog­ro­da.­­­Ve­ći­na­lju­di­ži­vi­sa­mo­od­po­ljo­

pri­vre­de,­ ja­ko­ je­ ma­li­broj­onih­ko­ji­ima­ju­ne­ke­pen­zi­je­ –­ ka­že­ Đu­kić.­­Lju­di­ je­dva­ če­ka­ju­ pa­re­za­svi­nje­ko­je­smo­spa­si­li­ ta­ko­ što­ smo­ ih­no­si­li­kod­pri­ja­te­lja­u­Ada­šev­ce,­Čal­mu,­La­ća­rak...­Sa­da­ka­da­smo­ih­uhra­ni­li­i­pre­da­li,­pa­ra­ne­ma.Ka­ko­ smo­ sa­zna­li,­

na­kon­broj­nih­ur­gi­ra­nja­sto­ča­ra,­ku­pac­svi­nja­je­is­pla­tio­po­čet­kom­ove­sed­mi­ce­deo­du­ga.­ Ž.­N.­–­M.­M.

Slo­bo­dan­Đu­kić

Po­sle­po­pla­ve,­mu­ke­sa­ot­ku­plji­va­či­ma:­Cen­tar­Ja­me­ne

Mi­lan­Alek­sić:­Se­lu­tre­ba­vra­ti­ti­dru­štve­ni­ži­vot

Naj­sta­ri­ja­ku­ća­u­Sre­mu

Ogar­ovih­da­na

10 21. novembar 2014.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

NA ŠI VI NA RI

Vi nar i vi no gra dar iz No vog Slan-ka me na Zvon ko Gvo zda no vić, je dan je od ret kih lju di ko jem je

po šlo za ru kom sve što je za po čeo. Us-peo je da na pra vi jed nu od ret kih sor ti or gan skih vi na - kro kan. I tu se ni je za u-sta vio, on da je na red do šao ba tat, vr sta krom pi ra ko ja uspe va u Mek si ku, a ima le ko vi to dej stvo.

Zvon ko se 2000. go di ne pre se lio iz glav-nog gra da u ma lo na se lje Po čen ta u No vom Slan ka me nu i od ta da sva ke go di ne pra vi ne ka od naj kva li tet ni jih vi na, uz ga ja ja-bu ku i usko ro pla ni ra da na pra vi spe ci jal-no vi no ko je će ima ti “le ko vi ta” svoj stva. Ka ko ka že, ki šna go di na je ste uti ca la na ko li či ne gro žđa, ali je ove go di ne kva li tet iz nad pro se ka. To me je do pri ne la bla go-vre me na in te ven ci ja u vi no gra du i za šti ta od bo le sti i in se ka ta, ka že Zvon ko.

- Ono što je po sled njih ne de lja bi lo ak tu el no, je ste za vr še tak ber be gro žđa, li šće je ot pa lo 30 do 50 po sto na po je di-nim sor ta ma i vi še. Sa da, ka da je po la li šća ot pa lo bi tre ba lo od ra di ti jed nu za-šti tu vi no gra da sa pla vim ka me nom, od-no sno sa ba krom. To je pr va va ri jan ta, dok je dru ga so lu ci ja da se, kad ot pad ne i pre o sta lo li šće, taj pro ces po no vi - ka-že ovaj du go go di šnji vi no gra dar i vi nar iz No vog Slan ka me na i na gla ša va da je va žno da sa zri lo za i uđe u zim ski pe riod sprem na i da što ma nje osta ne vo de u njoj za slu čaj ni skih tem pe ra tu ra i pro-mr za va nja.

- Ba kar je or gan ski pre pa rat, ko ri sti se od vaj ka da, ne sa mo u vi no gra dar stvu već i u vo ćar stvu. Vr lo je va žno ura di ti od go-va ra ju ću za šti tu i tret man jer su tem pe-ra tu re vi so ke za ovo do ba go di ne. Mo že-mo re ći da se tre ti ra njem vi no gra da iz vr ši dez in fek ci ja, od no sno uni šta va nje in se ka-ta ko ji su se tu na sta ni li - is ti če on.

Ka da je reč o ovo go di šnjem ro du, ovaj vi nar ka že da ni je ne za do vo ljan. Iako su ko li či ne znat no ma nje, kva li tet je ostao za do vo lja va ju ći.

- Kao što su na ši sta ri kad god ra di li u vi no gra di ma, bi lo je po treb no ne ke po slo-ve na vre me od ra di ti, od no sno tre ba lo je sum po ri sa ti vi no grad dva do tri pu ta, ka-

ko bi is pa re njem spre či li bo le sti kao što su pla me nja ča i pe pe lin ca. Po na vljam, ko li či ne ni su ne što ve li ke, ali ka da je reč o kva li te tu, mi slim da će ove go di ne bi-ti nat pro se čan. Rod je uma njen u pro se ku za 30 od sto, ali je za to kva li tet obr nu to pro por ci o na a lo, pa je sve ono što je osta lo - vi so ko kva li tet no. Ove go di ne ima mo lep od nos ki se li ne i še će ra, što je ve o ma bit no - is ti če Gvo zda no vić.

Ne ke mla da no va vi na su već go to va, ne-ka mo ra ju još da od sto je a ovaj vi nar ima sa mo re či hva le za ono što je za vr še no.

- Ka da go vo ri mo o ko li či na ma, ove go-di ne bi tre ba lo da bu de iz me đu 6.000 i 7.000 li ta ra vi na - ka že on i po ru ču je da će ove go di ne po pr vi put u vi no do da ti jed nu sup stan cu.

- Mi slim da će mo je, pre sve ga, do da ti u ber met, ta ko da će no vi na pi tak ima ti an-ti kan ce ro ge no dej stvo, slu ži će za re gu li sa-nje pri ti ska, še će ra u kr vi i ja ča nje imu-ni te ta - is ti če Zvon ko, ali ne ot kri va sve de ta lje dok vi no ne bu de go to vo.

Ka ko ka že ovaj vi nar iz Sla na ka me na pla no vi su broj ni. On, pre sve ga, da i ove go di ne po se ti ne ko li ko do ma ćih saj mo va, iz me đu osta lih i Et no - sa jam u Be o gra du, a da lje ako se stvo re do bri uslo vi da uđe u još ozbilj ni ju pro iz vod nju i pro ši ri tr ži šte. Dok je ide ja, a bi lo ih je do sa da mno go, ovaj vi nar ne bri ne, uži va u pro iz vod nji vi-na i smi šlja no ve re cep te.

M. Ba la ba no vić

NO VI SLAN KA MEN • ZVON KO GVO ZDA NO VIĆ - INO VA TOR U VI NO GRA DAR STVU

Vi no ko je le či, sko ro, sve- Ove go di ne će mo, po pr vi put, u ber met do da ti jed nu sup stan cu, ta ko da će no vi na pi tak ima ti an ti kan ce ro ge no dej stvo, slu ži će za re gu li sa nje pri ti ska, še će ra u kr vi i ja ča nje imu ni te ta - is ti če Zvon ko, ali ne ot kri va sve de ta lje dok vi no ne bu de go to vo

Nat pro se čan kva li tet gro žđa

Zvon ko Gvo zde no vić, vi nar sa vi zi jom

1121. novembar 2014.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

MA NI FE STA CI JE

U okvi ru Fe sti va la no vi na­ra „Se lo pres“ ko ji je, uz Fe sti val ku ku ru za, odr­

žan pro šle su bo te u La ćar ku, li stu „Srem ska po ljo pri vre da“ do de lje­no je spe ci jal no pri zna nje za se ri ju ana li tič kih tek sto va o srp skoj po­ljo pri vre di. Pri zna nje za „Srem sku po ljo pri vre du“ pri mio je glav ni i od­go vor ni ured nik svih jav nih gla si la u iz da nju „Srem skih no vi na“ Ži­van­Ne­go­va­no­vić. Na Fe sti va lu no vi­na ra su do de lje ne i dru ge na gra de za afir ma ci ju stva ra la štva na se lu i u po ljo pri vre di.

Pro gra mi u La ćar ku oku pi li su de se ti ne no vi na ra i pre ga la ca u po­ljo pri vre di, a pri su stvo va li su im i gra do na čel nik Srem ske Mi tro vi ce Bra­ni­slav­Ne­di­mo­vić i pred sed nik Iz vr šnog od bo ra Udru že nja no vi na­ra Sr bi je Pe­tar­Je­re­mić.

Ovo go di šnji, sed mi po re du, Fe­sti val ku ku ru za Sr bi je or ga ni zo va lo je Udru že nje se la Sr bi je „Za vi čaj“ u sa rad nji sa Za vi čaj nim klu bom no­vi na ra „Di mi tri je Fru šić“ iz Srem ske Mi tro vi ce i pod po kro vi telj stvom In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo iz No vog Sa da. Go sti su bi li pro iz­vo đa či ku ku ru za, ali i pred stav ni ce tri udru že nja že na iz La ćar ka, iz Ku­zmi na i Ja me ne i čla no vi do ma ćin­stva Ra­di­še­Ra­di­sa­vlje­vi­ća­iz Me­dve đe kod De spo tov ca. Za pre da no pro mo vi sa nje stva ra la štva se o skog sta nov ni štva, nji ma su uru če ni pe­ha ri i pri god ne na gra de.

Za pra će nje ži vo ta i ra da na se­lu i afir ma ci ju po ljo pri vred ne pro iz­vod nje, na fe sti va lu no vi na ra, ko ji je po dr ža li In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo u No vom Sa du i Grad

Srem ska Mi tro vi ca, na gra đe no je vi še no vi na ra i re dak ci ja.

Ovo go di šnji do bi tr nik na gra de za ži vot no de lo je Če­do­mir­Ke­co, ured nik li sta „Mo je ga zdin stvo“ iz No vog Sa da.

Na gra du „Zlat no zr no Sr bi je“ do bi li su ured nik „Lav“ te le vi zi je u Vr šcu Ivan­Ba­bić i re dak ci ja „Po li­ti ki nog ma ga zi na“, dok je spe ci jal­nu na gra du do bi lo do pi sni štvo RTS u Šap cu za iz u zet nu pro fe si o nal nost u pra će nju maj skih po pla va na pod­ruč ju Ma čve i Sre ma.

Do de lje no je i šest spe ci jal nih pri zna nja, a do bit ni ci su Te le vi zi ja „San tos“ iz Zre nja ni na, list za po­ljo pri vre du i se lo „Mo je ga zdin stvo“, list „Srem ska po ljo pri vre da“ u iz da­nju „Srem skih no vi na“, sni ma telj Do pi sni štva RTS u Šap cu Bra­ni­mir­Cvet­ko­vić, no vi nar ka BN Te le vi zi je iz Ba nja lu ke Dra­žen­ka­ Avra­mo­vić, sni ma telj BM Te le vi zi je iz Gra­di ške Mar­ko­ Đu­rić i no vi nar ka M no vi na So­fi­ja­Vi­ša­no­vić iz Ru me.

Na gra de no vi na ri ma su uru či li ured nik BN Te le vi zi je Ti­ho­mir­Ne­sto­ro­vić, no vi nar zre nja nin skog do pi sni štva RTS­a Ni­ko­la­ Bo­žo­vić i dr Go­ran­ Be­ka­vac, ru ko vo­di lac Ode lje nja za ku ku ruz In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo u No vom Sa du.

U okvi ru Fe sti va la ku ku ru za uru če na su pri zna nja naj bo ljim ra ta ri ma ko ji su ostva ri li vi so ke pri no se se tvom NS hi bri da. Ove na gra de do bi lo je 35 po ljo pri vred­ni ka iz Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske. Za vi še go di šnji do pri nos raz vo ju se la i po ljo pri vre de po sebno pri­zna nje je do bi la Ze mljo rad nič ka

za dru ga Ku zmin, a za vi še go di šnju struč nu po moć po ljo pri vred ni ci ma u pro iz vod nji hra ne pri zna nje je do de lje no Po ljo pri vred noj struč noj slu žbi u Zre nja ni nu. Spe ci jal nim pri zna njem na gra đen je mr Đor­đe­Kr­stić za vi še go di šnju sa rad nju sa ra ta ri ma kod oda bi ra se me na NS hi bri da, a za hval ni ca za iz u­zet no go sto prim stvo je do de lje na pred sed ni ku MZ La ća rak De­ja­nu­Ume­ti­ću.

U umet nič kom de lu pro gra ma uče stvo va li su pe vač Ži­va­din­Ko­jić­Ži­ća, žen ski an sambl „Kvin te te“ iz Srem ske Mi tro vi ce, glu mac Mi­ća­Du­dić i vo kal na gru pa „Dri na“ iz Ba do vi na ca.

S.­P.

LA ĆA RAK­●­FE­STI­VA­LI­NO­VI­NA­RA­I­KU­KU­RU­ZA

Spe­ci­jal­no­pri­zna­nje­„Srem­skoj­po­ljo­pri­vre­di“Li­stu­„Srem­ska­po­ljo­pri­vre­da“­spe­ci­jal­no­pri­zna­nje­„Se­lo­pre­sa“­za­se­ri­ju­ana­li­tič­kih­tek­sto­va­o­srp­skoj­po­ljo­pri­vre­di­–­Na­gra­de­za­naj­bo­lje­pro­iz­vo­đa­če­ku­ku­ru­za­Sr­bi­je­i­Re­pu­bli­ke­Srp­ske

Za vi še go di šnje vi so ke pri no­se ku ku ru za po stig nu te se me­ni ma NS hi bri da, na gra đe ni su: Ste­van­ Gru­bač­ki iz Zre nja ni­na, Slo­bo­dan­Mi­haj­lov iz Ele­mi ra, Mi­loš­Se­kic­ki iz Vr ba sa, Mi­o­mir­Cr­ve­ni iz Tu ri je, Ste­va­Den­čić iz Cr no kli šta kod Pi ro­ta, Ni­ko­la­ Ver­bun­kić iz Rt ko­va kod Kla do va, Zo­ran­Lam­bet iz Gaj do bre, Go­ran­ Lam­bet iz Gaj do bre, Ste­vi­ca­ Ga­jić iz Bač ke Pa lan ke, Ra­di­ša­Ra­di­sa­vlje­vić iz Me dve đe kod De spo­

tov ca, Du­šan­Đo­kić iz Đe nov ca kod Le ba na, Bo­ban­Mi­tro­vić iz Le skov ca, Ne­hat­Li­ma­ni iz Bu­ka rev ca kod Pre še va, Slo­bo­dan­Mom­či­lov iz Vra nja, Dra­gan­Velj­ko­vić iz Te ki je, Go­ran­Mi­la­di­no­vić iz Ko či nog Se la kod Ja go di ne, Zlat­ko­Jev­tić iz Sta­pa ra kod Va lje va, Dra­go­Šo­jić iz Pri ja no vi ća kod Po že ge, De­jan­Ba­štić iz Ku le, Raj­ko­Ku­pu­si­nac iz De ro nja, Da­li­bor­Sa­la­pu­ra iz Ba nat skog Ve li kog Se la, Jan­Hri­ja­ški iz Ko va či ce,

Mi­len­ko­ Bi­te­vić iz Far ka ždi­na, Iv­ko­Ma­ke­vić iz Dre nov ca, Si­ni­ša­Be­rić iz Bo ga ti ća, Mi­li­voj­Sta­jić iz Go lu bi na ca, Mar­tin­ Do­mo­nji La ka toš iz Sta re Pa zo ve, Đor­đe­ Mi­haj­lo­vić iz Kra lje va ca, Mi­re­ Lu­kić iz Mo­ro vi ća, Ži­ka­To­mić iz Jar kov ca kod Seč nja u Ba na tu, Pe­tar­Ka­tić iz Su tje ske, Mi­ćo­Vu­je­vić iz Amaj li ja kod Bi je lji ne, Če­do­Bo­ro­je­vić iz Šam ca i Vla­do­Uso­rac iz Ši bov ske kod Pr nja vo ra u Re pu bli ci Srp skoj.

Autor Fe sti va la ku ku ru za Sr bi je Mi­o­mir­Fi­li­po­vić­Fi­ća, ge ne ral ni se kre tar Udru že nja se la Sr bi je „Za vi čaj“, ko je iz da je „Se o ske no vi ne“, ka­že da je sa svim lo gič­no da bu du or ga ni za­to ri i jed nog ova kvog fe sti va la.

„Za vi čaj“ je svo­je vre me no, iz go di ne u go di nu, u Ve li koj Pla ni pra vio Fe sti val hra ne, a po tom su po če li sva ke je se ni da pra ve fe sti val u čast ku­ku ru za ko ji je do sa da odr ža van ši rom Sr bi je – u Ba na tu, Po mo ra­vlju,Re sa vi, Ma čvi...

Po sled nji, sed mi po re du, odr­žan je pro šle su bo te u La ćar ku.

­ Tru di mo se da oda mo pri­zna nje naj bo ljim pro iz vo đa či ma ku ku ru za. U ma te ri jal nom smi­slu to ni su ve li ka pri zna nja, ali su zna čaj na kao mo ral ni pod sti ca ji da na sta ve sa tobm pro iz vod njo­mi da zna ju da ne ko vred nu je,

afir mi še i pro mo vi še nji hov rad – ka že Fi­li po vić.­ Ka ko ta kve fe sti va le uvek pra ti ve li ki broj no vi na ra, na ša ide ja je bi la da na istom me stu odr ži­mo i fe sti val no vi na ra, da oda mo pri zna nje i no vi na ri ma ko ji pre­da no pra te agrar. Sve u sve mu, mi sli mo da su sve to le pi ge sto vi ka da na gra di mo naj­bo lje, a isto vre me no

ša lje mo i le pe po ru ke sa ova kvih sku po va. Na rav no, uvek ima me­sta i za udru že nja že na ko ja se na ovim fe sti va li ma pred sta ve svo­jim do stig nu ći ma. Dra go nam je što su se na šem po zi vu oda zva la udru že nja že na i nji ho vi štan do vi su bi li iz u zet no za pa že ni.

Po Fi li po vi će vim re či ma, o zna­ča ju ova kvih sku po va sve do či i po da tak da je bi lo go sti ju ko ji su pre va li li i po 200 ki lo me ta ra da bi do šli u La ća rak i dru ži li se sa no­vi na ri ma i ra ta ri ma.

Štand „La ćar ku ša“

Pri­zna­nja­ra­ta­ri­ma

Na gra de po ljo pri vred ni ci ma za vi so ke pri no se

REČ OR GA NI ZA TO RA

Afir­ma­ci­ja­ra­da

Mi o mir Fi li po vić Fi ća

Na gra đe ni no vi na ri

12 21. novembar 2014.

IS­TRA­ŽU­JE­MO

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U sve tu se go di šnje pro iz ve de oko 52,5 mi li o na to na ri be či­ja­ vred­nost­ pre­ma­šu­je­ 100­

mi li jar di do la ra, kao i da ta pro iz vod­nja­ be­le­ži­ trend­ ra­sta.­ Pro­ce­nju­je­ se,­ta­ko­đe,­da­bi­te­,,vo­de­ne­nji­ve’’­mo­gle­da­hra­ne­ve­li­ki­broj­od­oko­800­mi­li­o­na­pa i vi še glad nih usta ko jih je u sve tu sve­vi­še.­To­bi,­ s­dru­ge­stra­ne,­po­ve­ća­lo­ po­tro­šnju­ ri­be­ ko­ja­ je­ ;ija­ po­tro­šnja na svet skom ni vou iz no si u pro se­ku­17,1­ki­lo­gra­ma­po­gla­vi­sta­nov­ni­ka.­Evrop­ski­pro­sek­je­21,4­ki­lo­gra­ma­ri­be­po jed nom sta nov ni ku, dok se Sr bi ja, sa­ pro­seč­nom­ po­tro­šnjom­ od­ oko­ se­dam­ki­lo­gra­ma­na­la­zi­na­dnu­ le­stvi­ce.­Si­tu­a­ci­ja­ni­je­mno­go­bo­lja­ni­kad­je­reč­o pro iz vod nji ri be ko ja ne pre ma šu je 15.000­to­na.­Ina­če,­u­Sr­bi­ji­se­ri­ba­ga­ji­na­ 13.000­ do­ 15.000­ hek­ta­ra­ rib­nja­ka,­dok­se­pod­pa­strm­skim­rib­nja­ci­ma­na­la­zi­ sa­mo­17­ hek­ta­ra.­Ova­ pri­vred­na gra na u Sr bi ji da nas za po šlja va oko 1.850­rad­ni­ka,­a­uče­šće­ri­bar­stva­u­na­ci­o­nal­nom­bru­to­dru­štve­nom­pro­iz­vo­du­je­0,07­od­sto­Me­đu­tim,­pre­ma­po­da­ci­ma­ri­bar­ske­

pri­vre­de­ ove­ po­vr­ši­ne­ su­ ve­će­ za­ 30­od­sto­od­zva­nič­nih,­a­raz­log­su­rib­nja­ci­ko­ji­zva­nič­no­ni­su­re­gi­stro­va­ni­kao­i­či­nje­ni­ca­da­je­po­sled­njih­go­di­na­iz­gra­đe­no­vi­še­ma­lih,­po­ro­dič­nih,­ša­ran­skih­i­pa­strm­skih­rib­nja­ka­o­či­jim­pri­no­si­ma­se­ne­ras­po­la­že­sa­po­u­zda­nim­po­da­ci­ma.­ Pri­zvod­nja­ u­ na­šim­ rib­nja­ci­ma­ je­po lu in ten ziv na, a pre ko 95 od sto njih je­u­pri­vat­nom­vla­sni­štvu.­Po­što­u­Sr­bi ji ne ma do volj no ri be, ve li ki deo se uvo­zi,­ a­ struč­nja­ci­ sma­tra­ju­ da­ bi­ se­rib­nja­ci­mo­gli­pro­ši­ri­ti­čak­za­100.000­hek­ta­ra.­ Pro­iz­vod­nja­ na­ po­sto­je­ćim­rib­na­ci­ma­ je­ da­le­ko­ is­pod­mo­guć­no­sti­i­ ne­do­sti­že­ ni­ jed­nu­ to­nu­ po­ hek­ta­ru­(oko­ 850­ ki­lo­gra­ma­ se­ pro­iz­ve­de­ na­jed nom hek ta ru), a sma tra se da bi ra­ci­o­nal­ni­je­ is­ko­ri­šća­va­nje­sa­dru­ga­či­jim­na­či­nom­is­hra­ne­taj­pri­nos­ri­be­od­mah­mo­gao­d­se­po­ve­ća­na­1.500­ki­lo­gra­ma­po­hek­ta­ru.­

Gra­na­ko­ja­tra­ži­po­moć

Ve­o­ma­je­va­žno­da­Sr­bi­ja­har­mo­ni­zu je svo ju za kon sku re gu la ti vu sa pro­pi si ma Evrop ske uni je ka da je u pi ta nju ri­bar­stvo.­To­zna­či­da­se­mo­ra­pro­na­ći­rav­no­te­ža­ iz­me­đu­ raz­li­či­tih­ in­te­re­sa.­Jer,­ri­be­ne­po­zna­ju­na­ci­o­nal­ne­gra­ni­ce,­ali­je­to­ve­o­ma­va­žna­pri­vred­na­gra­na­za­ sva­ku­ ze­mlju.­ Ovo­ iz­me­đu­ osta­log­is­ti­če­Al­ber­to­Ka­ma­ra­ta iz Evrop ske ko­mi­si­je,­ ka­da­ je­ i­ pi­ta­nju­Za­jed­nič­ka­po­li­ti­ka­ ri­bar­stva­ u­ EU.­ Raz­voj­ ri­bar­stva­ je­ ve­o­ma­ va­žna­ pri­vred­na­ gra­na­za sva ku ze mlju, pa i Sr bi ju, a za to je ve­o­ma­ bit­no­ da­ se­ ču­je­ i­ glas­ ri­ba­ra,­jer­ oni­mo­ra­ju­ da­ uče­stvu­ju­ u­ kre­i­ra­nju za ko na i do no še nju od lu ka ko je su za­ njih­ od­ bit­nog­ in­te­re­sa.­ Po­ re­či­ma­Ka­ma­ra­te,­u­ovoj­obla­sti­je­nu­žno­kri­

vo lov sve sti na naj ma nju me ru, a mo ra se­sma­nji­ti­i­eks­plo­a­ta­ci­ja­ovih­re­sur­sa.­Da kle, sek tor ri bar stva je ve o ma ra njiv i­ nje­mu­ tre­ba­ po­moć.­ To­ zna­či­ da­ se­kroz no vu agrar nu po lit ku Sr bi je mo­ra­ju­ stvo­ri­ti­ uslo­vi­ za­ odr­živ­ ri­bo­lov­ni­sek­tor.­Da­bi­to­ostva­ri­ti­u­ri­bo­lov­Sr­bi­je­mo ra ju se uve sti evrop ski za ko ni, a pre to­ga,­nu­žno­ je­utvr­di­ti­kon­kret­no­sta­nje­i­pla­no­ve­za­nje­gov­raz­voj­u­bu­duć­no­sti,­na­vo­di­Ka­ma­ra­ta.­I­EU­će­po­mo­ći­nje gov raz voj iz struk tur nih fon do va, a to­će­se­po­ve­ća­ti­ka­da­Sr­bi­ja­po­sta­ne­i­kan­dit­za­pri­jem­u­nje­no­član­stvo.­Da­je­to­va­žna­pri­vred­na­de­lat­nost,­nja­bo­lja­po­tvr­da­je­i­či­nje­ni­ca­da­je­go­di­šnji­pro met u ri bar stvu EU oko 2,8 mi li jar di evra.­Da­kle,­srp­sko­ri­bar­stvo­tre­ba­da­bu­de­deo­evrop­ske­po­ro­di­ce­i­pre­ne­go­što­Sr­bi­ja­zva­nič­no­po­sta­ne­član­cia­EU,­pod­vla­či­ Ka­ma­ra­ta.­ Da­ bi­ to­ po­sti­gli,­po­teb­no­je­po­di­ći­svest­o­po­tre­bi­i­po­li­ti­ci­raz­vo­ja­ri­bar­stva.Pro­iz­vo­đa­či­ri­be­u­Sr­bi­ji­pred­la­žu­da­

se­vod­ni­do­pri­nos­pla­ća­po­hek­ta­ru,­a­ne po ki lo gra mu pro iz ve de ne ri be, ali i oče­ku­ju­fi­nan­sij­sku­po­dr­šku­iz­agar­nog­bu­dže­ta.

Ša­ran­za­Evro­pu

Evo ka ko iz ugla re gi o nal nog li de­ra­u­ri­bar­stvu­­kom­pa­ni­je­„Tro­pic’’­ko­ja­je­već­pro­na­šla­put­do­evrop­skog­po­tro­ša­ča­srp­ske­ri­be­i­spre­ma­se­za­po­hod­na­ru­sko­tr­ži­šte­iz­gle­da­si­tu­a­ci­ja­u­ovoj­pri­vred­noj­gra­ni­i­da­li­bi­dr­žav­nim­subvden­ci­ja­ma­tre­ba­li­pod­sti­ca­ti­raz­voj­ri bar stva?,,Po­dr­ška­dr­ža­ve,­kroz­sub­ven­ci­je­ i­

dru­ge­vi­do­ve­po­mo­ći,­sva­ka­ko­je­neo­p­hod­na,­a­to­je­i­pred­u­slov­za­du­go­ro­čan­raz­voj­ ri­bar­stva­ i­ rast­ iz­vo­za.­ Uto­li­ko­pre što je ri bar stvo per spek tiv na gra na

po ljo pri vre de u ko ju se ne do volj no ula­že.­U­tom­kon­tek­stu­za­ni­mlji­vo­je­po­me nu ti da je Hr vat ska usvo ji la stra te gi­ju­raz­vo­ja­i­sub­ven­ci­o­ni­sa­nja­ri­bar­stva­i­ta­ko­pro­iz­vo­đa­či­ma­ri­be­olak­ša­la­na­stup­na­do­ma­ćem,­ali­i­ino­stra­nim­tr­ži­šti­ma.­Ako­ovoj­pri­či­do­da­mo­re­gi­o­nal­nu­di­men­zi­ju,­on­da­mo­že­mo­re­ći­da­je­na­tom­pla­nu­naj­vi­še­od­ma­kla­Tur­ska,­či­ji­ su­ pro­iz­vod­ni­ ka­pa­ci­te­ti­ pa­strm­ke­vi­še­stru­ko­uve­ća­ni.­Za­hva­lju­ju­ći­ve­li­koj­fi­nan­sij­skoj­ po­mo­ći­ dr­ža­ve,­ Tur­ska­ je­da­nas­je­dan­od­naj­zna­čaj­ni­jih­iz­vo­zni­ka, ka ko pa strm ke ta ko i mor ske ri be, po­put­bran­ci­na­ i­ora­de,­na­ tr­ži­še­EU­ i­ce­nov­no­je­ve­o­ma­kon­ku­rent­na’’,­ka­že­ko­mer­ci­jal­ni­ di­rek­tor­ pred­u­ze­ća­ ,,Tro­pic’’­ ri­bar­stvo­ Vo­jin­ Klič­ko­vić.­ Ve­ći­deo­pro­iz­vod­nje,­a­reč­je­o­1.300­to­na­kon zum ne ka li for nij ske pa strm ke i oko 2.000­to­na­ša­ra­na­,,Tro­pic’’­pla­si­ra­na­ino­stra­no­tr­ži­šte,­uglav­nom­u­ze­mlje­u­okru­že­nju­ (do­po­tro­ša­ča­u­Sr­bi­ji­ stig­ne­tek­oko­1.000­to­na­ove­ri­be),­a­sve­je­ in­te­re­sant­ni­je­ i­tr­ži­šte­EU­(Ru­mu­ni­ja,­Ita­li­ja,­Austri­ja­Slo­ve­ni­ja),­Klič­ko­vić­is­ti­če­da­je­ovo­kva­li­tet­ko­ji­ is­pu­nja­va­zah­te­ve­EU.­Ova­fir­ma­je­re­gi­o­nal­ni­li­der­pa­ima­i­če­ti­ri­rib­nja­ka­u­Re­pu­bli­ci­Srp­skoj­re­gi­stro­va­na­za­iz­voz­u­EU.­On­ka­že­da­je­cilj­ove­fir­me­ru­sko­tr­ži­šte­jer­se ne do volj no ko ri ste pred no sti Spo ra­zu­ma­o­slo­bod­noj­tr­go­vi­ni­sa­Ru­si­jom.­Po­nje­go­vim­re­či­ma­osnov­na­pre­pre­ka­su­ne­do­volj­ni­pro­iz­vod­ni­ka­pa­ci­te­ti,­jer­1.300­to­na­kon­zum­ne­ri­be­pred­sta­vlja­sa­mo­kap­u­mo­ru­ka­da­je­reč­o­po­tre­ba­ma­ ru­skog­ tr­ži­šta.­ Tr­ži­šte­Ru­si­je­ za­nas je ve li ki iza zov i mi na tom ,,po ho­du’’­ra­di­mo­već­go­di­na­ma.­U­ Ri­bar­sko­ ga­zdin­stvo­ ,,Eč­ka’’­ u­

Lu ki nom se lu, sti gla je do zvo la za iz­voz kon zum nog ša ra ma i dru gih vr sta ri­be­na­svet­skom­tr­ži­štu,­ka­že­di­rek­tor­tog­rib­nja­ka­Ne­nad­Ra­du­lo­vić.­Ce­ne­to­vlje­nog­ša­ra­na­na­tr­ži­štu­evrop­skih­ze­ma­lja­su­bar­za­tre­ći­nu­vi­še­od­do­ma­ćih­i­mi­smo­sprem­ni­da­se,­po­sle­dve­de­ce­ni­je,­po­no­vo­su­sret­ne­mo­sa­pro­bir­lji­vim­kup­ci­ma­na­evrop­skom­i­ svet­skom­ tr­ži­štu,­ ka­že­ Ra­du­lo­vić.­Osim­za­ša­ra­na­iz­vo­zna­do­zvo­la­va­ži­i­za si vi tol sto lo bik, be li tol sto lo bik, amur i­štu­ku.­Ečan­ski­ša­ran­ima­do­zvo­lu­i­za­iz­voz­u­Ru­sku­Fe­de­ra­ci­ju,­ali­ta­mo­još­ni je ot plo vio, pre sve ga, zbog ve li ke uda­lje­no­sti.­ Ečan­ski­ ala­si­ ove­ se­zo­ne­va­di­li­su­ri­bu­sa­1.700­hek­ta­ra,­što­je­i­ naj­ve­ći­ rib­njak­ u­ re­gi­o­nu,­ oda­kle­ je­ulo­vlje­no­oko­3.500­to­na.Vi­še­go­di­šnji­se­kre­tar­Udru­že­nja­za­

po ljo pri vre du i pre hram be nu in du stri­ju­Pri­vred­ne­ko­mo­re­Sr­bi­je­(PKS)­Mi­lan Pro stran­is­ti­če­da­je­Sr­bi­ja­ve­li­ki­ne­to­ uvo­znik­ ri­be.­ Pri­me­ra­ ra­di,­ po­nje­go­vim­re­či­ma­go­di­šnji­uvoz­ri­be­u­Sr­bi­ju­vre­dan­je­oko­100,­a­iz­voz­tek­oko­se­dam­mi­li­o­na­do­la­ra.­Što­se­ti­če­uvo za, naj vi še se u sve tu ku pu je mor­ska­ ri­ba.­ Po­nje­go­vim­ re­či­ma,­Sr­bi­ja­iz sop stve ne pro iz vod nje, uz nje no pro­ši­re­nje,­ mo­že­ da­ pod­mi­ri­ po­tro­šnju­slat­ko­vod­ne­ri­be.­

Ri­ba­za­dug­ži­vot

Sa­mo­stal­na­ sa­vet­ni­ca­ u­ PKS­ mr­Mir­ja­na­Mi­šče­vić do da je da po tro šnja ri be u Sr bi ji po jed nom sta nov ni ku iz­no­si­iz­me­đu­pet­i­se­dam­ki­lo­gra­ma­go­di­šnje­i­po­to­me­smo­me­đu­po­sled­nji­ma u Evro pi, a naj ma nje se kon zu mi ra u­po­ljo­pri­vred­nim­do­ma­ćin­stvi­ma.­Ina­če,­ri­bar­stvo­u­Sr­bi­ji­pre­ne­ko­li­ko­go­di­na­je­vra­će­no­u­nad­le­žnost­Mi­ni­star­stva­po ljo pri vre de, a pre to ga du go je bi lo u nad­le­žno­sti­Mi­ni­star­stva­eko­lo­gi­je.­Po­tro­šnja­je­uslo­vlje­na­i­ce­nom,­a­ri­ba­se­naj­vi­še­ku­pu­je­u­vre­me,­po­sta.­Naj­ve­ća­po­tro­šnja­je­za­vre­me­sla­va,­pri­me­ra ra di, na Sve tog Ni ko lu i na Bad nje ve­če...­ Pre­ma­ ne­zva­nič­nim­ po­da­ci­ma­u­Sr­bi­ji­se­go­di­šnje­po­je­de­oko­32­mi­li­o­na­ ki­lo­gra­ma­ ri­be,­ a­ do­ma­ći­ iz­lov­ i­pro­iz­vod­nja­ obez­be­đu­ju­ po­ slo­bod­noj­pro­ce­ni­pro­fe­so­ra­za­ri­bar­stvo­na­no­vo­sad skom po ljo pri vred nom fa kul te tu dr Mi­ro­sla­va­ Ćir­ko­vi­ća­ oko­ 12­ mi­li­o­na­ki­lo­gra­ma.­ Ta­ko­ nam­ ne­do­sta­je­ go­to­vo­20­mi­li­o­na­ki­lo­gra­ma­ri­be,­što­zna­či­da­uvo­zi­mo­bli­zu­65­od­sto­po­tre­ba.­Uvoz­ri­be­i­pre­ra­đe­vi­na­od­ri­be­u­Sr­bi­ju­u­2007.­go­di­ni­bio­je­u­vred­no­sti­61,4­mi­li­o­na­do­la­ra­i­za­15­od­sto­je­vi­ši­ne­go­u­ istom­pe­ri­o­du­pret­hod­ne­go­di­ne.­Ra­ču­na­se­da­je­rast­uvo­za­bio­u­tom­pro­cen­tu­i­u­pro­te­kle­če­ti­ri­go­di­ne,­da­kle­od­2010.­go­di­ne.­Go­to­vo­po­lo­vi­nu­uve­ze­ne­ri­be­či­ni­oslić­ko­ji­se­naj­če­šće­uvo­zi­ iz­ Ar­gen­ti­ne­ i­ Nor­ve­ške,­ Ki­ne,­Špa­ni­je­ i­ Vi­jet­na­ma.­ Ri­bu­ uvo­zi­ vi­še­od­30­fir­mi­ i­ve­ći­ni­ je­to­sa­mo­do­dat­na­ de­lat­nost.­ I­ dok­ uvo­zi­mo­ dve­ tre­ći­ne­po­treb­ne­ri­be,­isto­vre­me­no,­sa­mo­u­Ba­na­tu­ima­mo­oko­100.000­hek­ta­ra­ze mlje sla bi je plod no sti u bli zi ni ka na la i­re­ka,­ko­ja­sa­da­slu­že­za­is­pa­šu­sto­ke­ko ju ne ma mo, a pa bi se ta ze mlja ola­ko­mo­gla­pre­ve­sti­u­u­rib­nja­ke.

Ne­is­ko­ri­šće­ni­po­ten­ci­ja­li

U­ Sr­bi­ji­ se­ pod­ rib­nja­ci­ma,­ pre­ma­sta­ti­stič­kim­ po­da­ci­ma,­ na­la­zi­ ne­što­vi­še­ od­ 14.000­ hek­ta­ra­ ­ (od­ to­ga­ su­14.000­hek­ta­ra­ša­ran­ski,­a­osta­lo­sa­mo­na­14­hek­ta­ra­su­pa­strm­ski­rib­nja­ci).­U­nji­ma­se­go­di­šnje­pro­iz­ve­de­do­15.000­to­na­ri­be,­što­pod­mi­ru­je­ tek­30­od­sto­do­ma­ćih­po­tre­ba­za­ovom­hra­nom.­Me­đu­tim,­od­ukup­nog­bro­ja­rib­nja­ka,­čak­20­ od­sto­ ša­ran­skih­ rib­nja­ka­ je­ za­pu­šte­no­i­na­la­zi­se­van­upo­tre­be.­Na­po­vr­ši­ni­od­oko­11.000­hek­ta­ra­ rib­nja­ka­ko­ji­su­u­funk­ci­ji,­go­di­šnje­se­pro­iz­vo­di­12.500­ do­ 15.000­ to­na­ ri­be.­ Od­ to­ga­oko­11.000­do­13.000­to­na­je­ša­ran­ska­i­ od­ 1.500­ do­ 2.000­ to­na­ pa­strm­ska­ri­ba.­Ovo­ je­ iz­me­đu­osta­log­kon­sta­to­va­no­na­sed­ni­ci­Gru­pa­ci­je­za­ri­bar­stvo­Udru­že­nja­ za­ po­ljo­pri­vre­du,­ pre­hram­be nu i du van sku in du stri ju i vo do pri­vre­du­Pri­vred­ne­ko­mo­re­Sr­bi­je.,,Iako­je­pro­iz­vod­nja­ri­be­u­po­sled­

njoj­de­ce­ni­ji­po­ve­ća­na­dva­do­tri­pu­ta,­i­da­lje­se­za­jed­no­sa­ko­li­či­nom­ri­be­ko­ja­se iz lo vi iz re ka i je ze ra, pod mi ru je ma­nje­od­30­od­sto­po­tre­ba­za­do­ma­ćom­ri­bom­u­Srbi­ji,­dok­se­vi­še­pod­70­od­

sto­uvo­zi­(mor­ske­ i­slat­ko­vod­ne­ri­be).­­Za­raz­li­ku­od­ra­stu­ćeg­uvo­za,­ iz­voz­je­sim­bo­li­čan­ i­po­sled­njih­go­di­na­se­kre­će­te­oko­ne­ko­li­ko­sto­ti­na­to­na'',­ka­že­pro­fe­sor­ Po­ljo­pri­vred­nog­ fa­kul­te­ta­ u­Ze mu nu dr Zo­ran­ Mar­ko­vić.­ Po­ten­ci­jal­ Sr­bi­je­ za­ po­ve­ća­nje­ pro­iz­vod­nje­ri be je ogro man, pre sve ga, u ša ran­skom­ ri­bar­stvu.­ Jer,­ tre­nut­no­ u­ Sr­bi­ji­ po­sto­je­ če­ti­ri­ fa­bri­ke­ hra­ne­ za­ ri­be,­sa­ po­ten­ci­ja­lom­ ukup­ne­ pro­iz­vod­nje­pre­ko­40.000­ to­na­ (u­2012.­ go­di­ni­ je­pro­iz­ve­de­no­ sa­mo­ 11.000­ to­na).­ Tre­ba­is­ta­ći­i­to­da­vi­šne­rib­nja­ka­u­Sr­bi­ji­od pre ne ko li ko go di na re a li zu ju jed nu od naj sa vre me ni jih teh no lo gi ja ga je nja ša ra na u Evro pi, ko ja se ba zi ra na ko ri­šće­nju­eks­tru­di­ra­ne­hra­ne,­a­Sr­bi­ja­je­i­jed na od ret kih ze ma lja u ko joj se ra di na­pro­gra­mu­se­lek­ci­je­fa­mi­li­ja­ša­ra­na,­či­me­ se­ stva­ra­ osnov­ za­ pro­iz­vod­nju­kva­li­tet­ne­se­lek­ci­o­ni­sa­ne­mla­đi,­na­vo­di­Mar­ko­vić.Evrop­ska­uni­ja­je­naj­ve­ći­uvo­znik­ri­

be­na­sve­tu­(40­od­sto­uvo­za­se­ostva­ru­je­ u­ njoj).­Ona­ go­di­šnje­ uvo­zi­ 1,65­mi­li­o­na­ to­na,­ a­ iz­vo­zi­ sve­ga­ 100.000­to­na,­ta­ko­da­po­sto­ji­od­li­čan­po­ten­ci­jal­za­pla­sman­ri­be­iz­Sr­bi­je­u­dr­ža­ve­EU.­Da bi se i ostva rio taj iz voz neo p hod no je da se ša ran, kao glav ni iz vo zni pro iz­vod­pre­ra­di­(fi­le­ti­ra,­odi­mi,­upa­ku­je...)­i­pla­si­ra­na­evrop­sko­tr­ži­šte,­za­šta­je­neo­p­hod­na­po­moć­dr­ža­ve­kroz­pod­sti­caj­ne­me­re­kroz­una­pre­đe­nje­pro­iz­vod­nje­ na­ po­sto­je­ćim­ rib­nja­ci­ma.­ Po­red­ša ra na, kao glav ne, sva ka ko ne tre ba za ne ma ri ti i osta le vr ste ko je se pro­iz vo de u Sr bi ji: ka li for nij ska pa strm ka, po­toč­na­pa­strm­ka,­be­li­amur,­be­li­i­si­vi­tol­sto­lo­bik,­som,­smuđ...Ina­če,­pro­iz­vo­đa­či­ri­be­u­Sr­bi­ji­stal­

no­se­su­ko­blja­va­ju­sa­pod­re­đe­nim­po­lo­ža­jem­u­od­no­su­na­osta­le­gra­ne­po­ljo­pri­vre­de.­Jer,­ka­ko­se­is­ti­če,­u­Sr­bi­ji­ne­ma­pod­sti­caj­ne­po­li­ti­ke­za­pro­iz­vod­nju,­pre­ra­du­ i­mar­ke­ting­ri­be.­ Ipak,­u­po sled njih ne ko li ko go di na, za hva lju ju­ći­ ak­tiv­no­sti­ma­Gru­pa­ci­je­ za­ ri­bar­stvo­PKS,­kao­ i­ do­no­še­nju­ne­kih­no­vih­ za­ko na i pra vil ni ka, de si le su se po zi tiv ne pro­me­ne­ od­no­sa­ nad­le­žnih­ in­sti­tu­ci­ja­pre­ma­ri­bar­stvu­Sr­bi­je.­Jer,­ono­je­pre­ne­to­ u­ nad­le­žnost­ mi­ni­star­stva­ po­ljo­pri vre de Sr bi je, hra na za ri be je opo­re­zo­va­na­sa­osam­od­sto...­Ali,­i­da­lje­je­pri sut no niz pro ble ma, jer se na kna da za­ko­ri­šće­nje­vo­da­oba­vlja­po­ki­lo­gra­mu­pro­da­te­ri­be,­što­je­de­sti­mu­la­tiv­no.­Pred­log­je­da­se­pla­ća­nje­oba­vlja­pre­ko­ko ri sne pro iz vod ne po vr ši ne ša ran skog rib­nja­ka.­Još­uvek­je­pri­sut­no­pu­no­pro­ble­ma­u­spro­vo­đe­nju­po­stup­ka­da­va­nja­u za kup po ljo pri vred nog ze mlji šta u dr­žav­noj­svo­ji­ni,­pa­je­po­treb­no­de­fi­ni­sa­ti­,,uslov­no­gr­lo''­za­rib­nja­ke,­od­no­sno­za far me na ko ji ma se oba vlja ga je nje ša­ra­na.­Pro­fe­sor­no­vo­sad­skog­Po­ljo­pri­vred nog fa kul te ta dr Mi­ro­slav­Ćir­ko­vić­u­ime­pro­iz­vo­đa­ča­ri­be­pred­la­že­da­se­ vo­da­ pla­ća­ ne­ sa­mo­ po­ kvan­ti­te­tu­ne­go­i­pre­ma­kva­li­te­tu­i­zah­te­va­da­ce­na­ko­šta­nja­vo­de­bu­de­sim­bo­lič­na.­On­na vo di pri mer da je Hr vat ska ko ja je uki­nu­la­pla­ća­nje­vo­de­rib­nja­ci­ma.

(Na­sta­vi­će­se)

RI­BAR­STVO­U­SVE­TU­I­SR­BI­JI

Ri­be­ne­po­zna­ju­gra­ni­ceU­Sr­bi­ji­se­ri­ba­ga­ji­u­15.000­hek­ta­ra­rib­nja­ka­i­u­ovoj­gra­ni­je­za­po­sle­no­oko­1.850­rad­ni­ka.­Dve­tre­ći­ne­po­tre­ba­za­ri­bom­Sr­bi­ja­mo­ra­da­uvo­zi.­Dok­se­u­Evro­pi­pro­seč­no­po­stan­vov­ni­ku­tro­ši­21,4­ki­lo­gra­ma­ri­be­u­Sr­bi­ji­je­to­iz­me­đu­pet­i­se­dam­ki­lo­gra­ma.­Pro­iz­vod­nja­ri­be­pro­fi­ta­bil­na­de­lat­nost­za­ko­ju­ne­ma­in­te­re­so­va­nja

Pi­še:­Bra­ni­slav­Gu­lan

Sa­mo­stal­na­sa­vet­ni­ce­u­Udru­že­nju­za­po­ljo­pri­vre­du­i­pre­hram­be­nu­in­du­stri­ju­PKS­Mir­ja­na­Mi­šče­vić,­is­ti­če­da­je­ri­ba­sa­vr­še­na­hra­na.­Kad­po­gle­da­te­sta­ti­sti­ke­o­ži­vot­nom­ve­ku­Špa­na­ca,­Ita­li­ja­na­i­ Ja­pan­ca,­ne­ma­sum­nje­da­ko­li­či­na­ ri­be­ ko­ju­ je­du­ igra­ va­žnu­ulo­gu.­Ni­je­dan­le­kar­ne­pro­pu­šta­pri li ku da po no vi ko li ko je ri ba va­žna­ za­ is­hra­nu.­ Po­mi­sli­te­ na­svo­je­umor­no­ču­lo­uku­sa,­sa­ža­li­te­se­na­sr­ce,­uči­ni­te­se­bi­uslu­gu – je di te ri bu naj ma nje dva pu­ta­ ne­delj­no.­ Ova­ko­ o­ ri­bi­ u­ta nji ru go vo ri svet ska ku lo ar ska zve zda Džej­mi­Oli­ver, u svo joj

po­sled­njoj­knji­zi­,,Sreć­ni­da­ni­uz­Go­li­ ru­čak’’.­ Šar­mant­ni­ Džej­mi­po pu la ran je i u Sr bi ji, sa mo ga ov de sla bo slu ša ju, pa smo ta ko po sled nja ze mlja u Evro pi po ko­li­či­ni­ ri­be­ ko­ju­ po­je­de­mo.Nu­tri­ci­o­ni­sti­is­ti­ču­da­ri­bu­tre­ba­je­sti­tri­pu­ta­ne­delj­no­po­150­gra­ma,­da bi se po sti gao mak si ma lan efe­kat­u­or­ga­ni­zmu.­Ona­po­ma­že­u­pre­ven­ci­ji­mno­gih­bo­le­sti­(ra­ka­na­ pri­mer)­ i­ obez­be­đu­je­ dug­ ži­vot.­Me­đu­Eski­mi­ma­ko­ji­se­hra­ne­ri­bom,­ni­je­za­be­le­že­no­da­je­ne­ko umro od kar di o va sku lar ne bo­le­sti,­mo­žda­nog­uda­ra­ili­vi­so­kog­krv­nog­pri­ti­ska.

Ri­ba­–­sa­vr­še­na­hra­na

U Sr bi ji se pod rib nja ci ma na la zi ne što vi še od 14.000 hek ta ra

Ce­ne­to­vlje­nog­ša­ra­na­na­tr­ži­štu­evrop­skih­ze­ma­lja­su­bar­za­tre­ći­nu­vi­še­od­do­ma­ćih

21. novembar 2014. 13

AK TU EL NO STI

STRUČ­NI­SKU­PO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Voj­vo­đan­sko­ dru­štvo­ po­vr­ta­ra­(VDP),­­Po­ljo­pri­vred­ni­fa­kul­tet­­No­vi­Sad­i­Od­bor­za­se­lo­Srp­

ske­ aka­de­mi­je­ na­u­ka­ i­ umet­no­sti­or­ga­ni­zu­ju­XV­Sa­ve­to­va­nje­pod­na­zi­vom­„Sa­vre­me­na­pro­iz­vod­nja­po­vr­ća“.­Sa­ve­to­va­nje­će­se­odr­ža­ti­u­su­bo­tu,­6.­de­cem­bra­2014.­go­di­ne­u­Am­fi­te­a­tru­i­ho­lu­Ro­ljo­pri­vred­nog­fa­kul­te­ta,­pri­Uni­ver­zi­te­tu­u­No­vom­Sa­du.Ovo­ je­ pri­li­ka­ da­ se­ na­ jed­nom­

me­stu­ oku­pe­ pro­iz­vo­đa­či­ po­vr­ća,­udru­že­nja­ po­vr­ta­ra,­ pred­stav­ni­ci­za­dru­ga,­vo­de­ćih­do­ma­ćih­i­ino­stra­nih­fir­mi­či­ji­su­pro­iz­vod­ni­pro­gra­mi­u­ ve­zi­ sa­ pro­iz­vod­njom­ po­vr­ća­ na­otvo­re­nom­ro­lju­i­u­za­šti­će­nom­pro­sto­ru,­pred­stav­ni­ci­me­di­ja­i­re­no­mi­ra­ni­struč­nja­ci­iz­ove­obla­sti.­­Ve­ro­vat­ne­kllmat­ske­pro­me­ne,­

kao­i­no­vo­na­sta­li­pr­vred­ni­i­eko­nom­ski­uslo­vi­na­la­žu­zna­čaj­ne­iz­me­ne­u­teh­no­lo­gi­ji­pro­iz­vod­nje­po­vr­ća,­pre­sve­ga,­ na­ otvo­re­nom­ ro­lju,­ ali­ i­ u­raz­li­či­tim­ob­li­ci­ma­ i­ ti­po­vi­ma­za­šti­će­nog­ pro­sto­ra.­ Teh­no­lo­gi­ju­ pro­iz­vod­nje,­ u­ naj­ši­rem­ smi­slu­ ove­ re­či­ va­žno­ je­pri­la­go­di­ti­ kli­mat­skim­ i­edaf­skim­uslovt­ma,­ra­di­sma­nje­nja­ne­ga­tiv­nog­efek­ta­abi­o­tič­kog­stre­sa­na­ rast­ i­ raz­vi­će­ po­vr­ća.­ Pre­ve­li­ka­vla­ga,­su­ša,­grad,­oluj­ni­ve­tro­vi,­sa­li­ni­tet,­ sve­tlost,­ eks­trem­na­ to­plo­ta­i­ hlad­no­ća,­ ne­iz­ba­lan­si­ra­na­ is­hra­na­ ima­ zna­ča­jan­ uti­caj­ na­ kva­li­tet­i­ rri­nos­ po­vr­ca­ i­ krom­pi­ra.­ Sve­ su­to­do­volj­no­do­bri­raz­lo­zi­da­se­i­ove­go­di­ne­oku­pe­po­vr­ta­ri­iz­ce­le­Sr­bi­je,­

ali­i­re­gi­o­na,­da­kri­tič­ki­raz­mo­tre­šta­u­ta­kvim­uslo­vi­ma­va­lja­čin­ti­u­bli­žoj­i­da­ljoj­bu­duć­no­sti­–­ka­že­prof.­dr­Žar­ko­M.­Ilin,­­pred­sed­nik­Voj­vo­đan­skog­dru­štva­po­vr­ta­ra.Sr­bi­ja­ je­ zna­ča­jan­ pro­iz­vo­đač­

po­vr­ća­ i­krom­pi­ra­sa­zna­čaj­nim­tr­žnim­vi­ško­vi­ma.­Od­su­stvo­ot­kup­no­di­stri­bu­tiv­nih­cen­ta­ra,­pre­ra­đi­vač­ke­in­du­stri­je,­ kon­cen­tra­ci­je­ i­ spe­ci­ja­li­za­ci­je­ u­ pro­iz­vod­nji­ za­ po­sle­di­cu­ima­ma­le­ro­je­di­nač­ne­ko­li­či­ne­po­vr­ća­ ro­ pro­iz­vo­đa­ču,­ ne­u­jed­na­če­nog­kva­li­te­ta­u­kon­ti­nu­i­te­tu­či­ta­ve­go­di­ne.­ Re­ša­va­njem­ tih­ pro­ble­ma­mo­gu­će­ je­ u­ zna­čaj­noj­me­ri­ po­ve­ća­ti­kon­ku­rent­nost,­a­s­tim­i­pla­sman­ne­sa­mo­na­do­ma­ćem­tr­ži­štu,­ne­go­i­u­iz­vo­zu.Va­žno­ je­ po­ve­ća­ti­ iz­voz­ sve­žeg,­

po­seb­no,­ uz­ naj­ra­zli­či­ti­je­ na­či­ne,­pre­ra­đe­nog­ po­vr­ća.­ Іzvoz­ po­vr­ća­umno­go­me­mo­že­da­uma­nji­pri­ti­sak­na­do­ma­će­tr­ži­šte.­Sma­nje­na­po­nu­da­na­do­ma­ćem­tr­ži­štu,­po­rast­se­na­uz­ sta­bil­nu­ ce­lo­go­di­šnju­ pro­iz­vod­nju,­mo­že­bit­no­da­dor­ri­ne­se­po­ve­ća­nju­pro­fi­ta­ro­je­di­ni­ci­po­vr­ši­ne.Una­pre­đe­nje­ sop­stve­ne­ pro­iz­

vod­nje,­ bi­lo­ za­ do­ma­će­ tr­ži­šte­ ili­za­ iz­voz,­ je­di­no­ je­mo­gu­će­ ura­di­ti­stal­nim­pra­će­njem­no­vi­na­na­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma­kao­što­je­ova.­Una­pre­đe­nju­ pro­iz­vod­nje­ bit­no­ do­pri­no­si­stal­ni­ kon­takt­ sa­ pred­stav­ni­ci­ma­fir­mi­či­ji­su­pro­gra­mi­u­ve­zi­sa­pro­iz­vod­njom­po­vr­ća­na­otvo­re­nom­ro­lju­ i­ u­ za­šti­će­nom­pro­sto­ru.­Sva­ke­go­di­ne­ u­ ho­lu­ Fa­kul­te­ta­ se­ na­la­ze­

štan­do­vi­vo­de­ćih­do­ma­ćih­i­ino­stra­nih­se­men­skih­ku­ća,­za­štit­nih­sred­sta­va,­mi­ne­ral­nih­i­or­gan­skih­đu­bri­va,­si­ste­ma­i­opre­me­za­na­vod­nja­va­nje,­ pla­ste­ni­ka,­ sta­kle­ni­ka,­ me­ha­ni­za­ci­je­ u­ po­vr­tar­stvu,­ opre­me­za­ po­vr­tar­sku­ pro­iz­vod­nju,­ skla­di­šte­nje­i­ču­va­nje,­kao­i­broj­ne­dru­ge.­Struč­nja­ci­ ovih­kom­pa­ni­ja­ su­uvek­ras­po­lo­že­ni­za­pre­zen­ta­ci­ju,­ali­i­in­ple­men­ta­ci­ju,­naj­no­vijlh­dostіgnuća­u­ši­ro­ku­pro­iz­vod­nu­prak­su,­ra­i­kod­sva­kog­pro­iz­vo­đa­ča­po­na­o­sob.Ce­na­ko­ti­za­ci­je­ (ula­zni­ce)­ iz­no­si­

600,00­di­na­raKo­ti­za­ci­ja­ se­ upla­ću­je­ na­ te­ku­ći­

ra­čun­ VDP­a­ na­ broj:­ 340­15344­70,­a­dru­gi­pri­me­rak­na­lo­ga­za­upla­tu­do­ne­ti­na­Sa­ve­to­va­nje­kao­do­kaz­o­upla­ti.­Ko­ti­za­ci­jom­se­obez­be­đu­je­Na­uč­no­struč­ni­ča­so­pis­„Sa­vre­me­ni­po­vr­tar“,­ Zbor­nik­ ra­do­va­ sa­op­šte­nih­ na­ XV­ Sa­ve­to­va­nju,­ uče­šće­ u­na­grad­noj­igri,­i­re­klam­ni­ma­te­ri­jal.Čla­no­vi­ma­ Voj­vo­đan­skog­ dru­

štva­ po­vr­ta­ra­ sa­ član­skom­ kar­tom­ulaz­je­bes­pla­tan.­Na­štan­du­VDP­će­se­ vr­ši­ti­ re­gi­stra­ci­ja­ no­vih­ čla­no­va­VDP,­kao­i­pro­du­že­nje­čla­na­ri­ne­za­2015.­go­di­nu,­ko­ja­iz­no­si­1.500­di­na­ra.Na­sva­koj­ula­zni­ci­ se­na­la­zi­ ku­

pon­ko­ji­tre­ba­čit­ko­po­pu­ni­ti­i­uba­ci­ti­ubu­banj­ ko­ji­ se­ na­la­zi­ na­ štan­du­

VDP.­Svi­po­pu­nje­ni­ku­po­ni­uče­stvu­ju­uNa­grad­noj­ igri­ ko­ju­ or­ga­ni­zu­ju­

VDP­i­spon­zo­ri.­ S.­P.

Na­kon­ve­sti­da­za­po­gon­trak­to­ra­ ko­ri­ste­ zej­tin­ ume­sto­evro­di­ze­la,­ra­ta­ri­ iz­La­ćar­ka­

po­sta­li­su­hit­za­sve­me­di­je.­Oni­ka­žu­ da­ sa­mo­ gle­da­ju­ svo­ja­ po­sla­ i,­po­naj­pre,­u­svoj­nov­ča­nik,­a­ra­ču­ni­ca­je­ja­sna:­jef­ti­ni­je­je­u­trak­to­ri­ma­ko­ri­sti­ti­ je­sti­vo­ulje­ume­sto­go­ri­va.­I­to,­ne­ma­lo­ jef­ti­ni­je,­sko­ro­du­plo­jef­ti­ni­je­će­ta­ko­oba­vi­ti­ je­se­nje­ra­do­ve!Ova­ po­ja­va­ je­ po­sta­la­ prak­sa­ u­

La­ćar­ku­ či­ji­ me­šta­ni­ sa­ osme­hom­ka­žu­da­bi­Sr­bi­ja­usko­ro­mo­gla­da­se­su­o­či­sa­ne­sta­ši­com­je­sti­vog­ulja­jer­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ u­ re­zer­vo­a­re­trak­to­ra­ uve­li­ko­ si­pa­ju­ zej­tin­ ko­ji­je­du­plo­jef­ti­ni­ji­od­di­zel­go­ri­va.­Po­re­či­ma­ ra­ta­ra,­ nji­ho­va­ ra­ču­ni­ca­ je­ja­sna,­ a­ trak­to­ri­ na­ zej­tin­ oru­ isto­ta­ko­do­bro­kao­da­ih­po­kre­će­evro­di­zel,­sta­ri­ji­ti­po­vi­čak­i­bo­lje,­pa­se­u­ nji­ho­ve­ re­zer­vo­a­re­ si­pa­ i­ do­ 80­od­sto­zej­ti­na!Ka­ko­ nam­ je­ ob­ja­snio­ po­ljo­pri­

vred­nik­Pre­drag­Po­po­vić,­trak­to­ri­ko­ji­po­fa­brič­kim­stan­dar­di­ma­tro­še­obi­čan­ di­zel,­ ne­ka­da­šnji­D­2,­ ima­ju­znat­no­ve­ću­po­tro­šnju,­čak­ i­do­60­po­sto,­ka­da­se­u­njih­si­pa­evro­di­zel.­­To­su­na­mer­no­ura­di­li­da­bi­se­

kod­nas­tro­ši­lo­vi­še­go­ri­va.­Na­Za­pa­du­ima­te­D­1­go­ri­vo,­u­Hr­vat­skoj­ta­ko­zva­ni­„pla­vi‟­di­zel,­lož­ulje­i­D­2­ima­te­ u­BiH,­ ­ sa­mo­u­Sr­bi­ji­ ne­ma­D­2­go­ri­va,­a­vi­še­od­po­lo­vi­ne­trak­to­ra­ima­ju­te­mo­to­re.­Mo­gu­oni­da­idu­na­evro­di­zel,­ali­je­po­tro­šnja­za­50­po­sto­ve­ća­i­to­su­nam­na­mer­no­ura­di­li­–­tvr­di­Po­po­vićNa­ pri­ču­ se­ na­do­ve­zu­je­ po­ljo­

pri­vred­nik­Ste­vi­ca­Ume­tić­nam­je­

po­tvr­đu­je­da­se­za­sta­ri­je­trak­to­re,­ma­nje­i­sred­nje­sna­ge,­uve­li­ko­tro­ši­zej­tin­kao­po­gon­sko­go­ri­vo.­­Je­sti­vo­ulje­se­si­pa­u­re­zer­vo­

ar­sa­go­ri­vom­u­ raz­me­ri­po­la­ulja,­po­la­evro­di­ze­la.­I­trak­tor­ide­su­per,­ne­ma­ pro­ble­ma­ čak­ ni­ pri­ ora­nju.­Ra­ču­ni­ca­je­ja­sna.­Ne­ide­mo­ide­mo­u­Bo­snu,­ne­va­di­mo­„ze­le­ni­kar­ton″­da­do­no­si­mo­nji­ho­vo­lož­ulje,­utih­nu­li­su­šver­ce­ri.­Sve­je­isto­kao­ne­ka­da,­ lo­ži­mo­ku­ku­ruz,­ si­pa­mo­zej­tin­u­trak­to­re,­svi­nje­su­pa­le­na­140­di­na­ra...­Ka­ko­je­kre­nu­lo,­ne­znam­gde­će­mo­sti­ći­–­pri­ča­nam­Ume­tić.­­­Za­me­sec­da­na­u­Voj­vo­di­ni­i­Sr­bi­ji­ne­će­bi­ti­je­sti­vog­ulja.­U­La­ćar­ku­

sko­ro­da­ne­ma­ku­će­ko­ja­dnev­no­u­trak­to­ri­ma­ne­po­tro­ši­naj­ma­nje­50­li­ta­ra­je­sti­vog­ulja­pa­se­u­pro­dav­ni­ca­ma­u­La­ćar­ku­već­uve­li­ko­ose­ća­ne­sta­ši­ca­zej­ti­na­ta­ko­da­u­pa­zar­ide­mo­u­Mi­tro­vi­cu­–­go­vo­ri­Ume­tić­i­do­da­je­ da­ će­ ra­ta­ri­ ku­po­vi­nom­ je­sti­vog­ulja,­mo­žda­iza­ći­sa­mi­se­bi­u­su­sret­jer­će­sun­co­kret­po­sku­pe­ti.Po­nje­go­vim­re­či­ma,­La­ća­rak­ima­

još­jed­nu­za­ni­mlji­vu­i­prak­tič­nu­no­

vost:­ u­ se­lu­ je­ već­ po­sta­la­ prak­sa­da­ lju­di­ od­ ku­ku­ru­zne­ pre­kru­pe,­ume­sto­da­je­ko­ri­ste­za­is­hra­nu­sto­ke­­­pra­ve­pe­let­za­lo­že­nje.­­­ Ma­lo­ po­me­ša­ pi­lje­vi­ne­ i­ pra­

vi­pe­let­ za­ lo­že­nje­u­pe­ći­ma.­To­na­pe­le­ta­za­cen­tral­no­gre­ja­nje­je­150­evra,­a­to­na­ku­ku­ru­za­je­9.000­di­na­ra­pa­ti­vi­di­gde­je­ra­ču­ni­ca.­Po­sto­ji­za­ra­da­i­kad­se­pla­te­rad­ni­ci­da­pra­ve­pe­let.­Na­ku­ku­ru­zu­ne­ma­ni­

ka­kve­za­ra­de.­Po­nu­da­ku­ku­ru­za­na­pi­ja­ci­je­stra­šno­ve­li­ka,­a­ku­pa­ca­ne­ma.­Mo­žeš­tra­ži­ti­bi­lo­ko­ju­ce­nu,­ali­ne­ćeš­pro­da­ti.­Bio­sam­u­su­bo­tu­na­pi­ja­ci­u­La­ćar­ku­i­pro­da­to­je­ukup­no­mo­žda­ sa­mo­ 300­ ki­lo­gra­ma­ ku­ku­ru­za­–­ka­že­nam­Ste­vi­ca­Ume­tić.­­­Mi­ je­sti­vo­ulje­ le­gal­no­ku­pu­je­mo­u­pro­dav­ni­ca­ma,­ka­ko­i­ne­bi­smo­ka­da­nam­je­to­ve­li­ka­ušte­da.­Ja­sam­u­me­ga­mar­ke­ti­ma­na­la­zio­zej­tin­po­82­di­na­ra,­a­li­tar­evro­di­ze­la­je­sku­plji­od­160­di­na­ra.­Sve­vam­je­ja­sno.­Ko­ima­ru­ske­trak­to­re,­on­u­re­zer­vo­ar­si­pa­ i­80­od­sto­je­sti­vog­ulja.­Jef­ti­no­će­ oba­vi­ti­ je­se­nje­ ra­do­ve.­ Ne­ tre­ba­lju­di­ma­za­me­ra­ti.­

Ž.­N.

NO­VI­SAD­•­U­SU­BO­TU,­ŠE­STOG­DE­CEM­BRA

Sa­ve­to­va­nje­„Sa­vre­me­na­pro­iz­vod­nja­po­vr­ća“­Pro­gram­ra­da8.00 h Pri­ja­va­uče­sni­ka­i­pre­u­zi­ma­nje­ma­te­ri­ja­la

10.00 h­Sve­ča­no­otva­ra­nje­XV­Na­uč­no­struč­nog­sku­pa­“Sa­vre­me­na­pro­iz­vod­nja­po­vr­ća“,­Po­zdrav­na­reč­or­ga­ni­za­to­ra­i­go­sti­ju

I­BLOK­PRE­DA­VA­NJA

10.30 h­­Žar­ko­M.Ilin,­Vla­dan­R.­Mar­ko­vić:­„Sta­nje­i­prav­ciraz­vo­ja­po­vr­tar­stva­u­Sr­bi­ji“

11.00 h­­­Alek­san­dra­R.­Bu­la­jić:­„Su­zbi­ja­nje­pro­u­zro­ko­va­ča­bo­le­sti­u­or­gan­skoj­pro­iz­vod­nji­po­vr­ća“

11.30 h­Bran­ka­Kr­stić:­„Po­ja­va,­ras­pro­stra­nje­nost­i­kon­tro­la­vi­ru­sa­žu­te­pe­ga­vo­sti­iri­sa­u­use­vu­cr­nog­lu­ka­u­Sr­bi­ji“

12.00 h­PA­U­ZA

II­BLOK­PRE­DA­VA­NJA

12.30 h­Alek­sa­Ob­ra­do­vić,­An­đel­ka­Pro­kić,­Ne­ve­na­Zlat­ko­vić:„Mr­lja­vost­plo­da­—no­va­bak­te­ri­o­za­lu­be­ni­ce­u­Sr­bi­ji“

13.00 h­Mar­ko­Injac,­Gor­da­na­Jo­va­no­vić,­Flo­rian­Far­kaš,­Dra­gan Va­i­gand:­„Po­ja­va­i­su­zbi­ja­nje­pro­u­zro­ko­va­ča­pla­me­nja­če­krom­pi­ra­(Phythop­tho­ra­in­fe­stans­mont)­u­Sr­bi­ji­2013­2014.­go­di­ne“

13.30 h­Sve­tla­na­Jo­vi­čić:­„Spe­ci­fič­no­sti­u­su­zbi­ja­nju­ko­ro­va­u po­vr­tar­stvu­is­ku­stva­iz­prak­se"

14.00 h­Iva­na­Vi­co:­„Su­zbi­ja­nje­pro­u­zro­ko­va­ča­bo­le­sti­po­vr­ća­u­skla­di­štu“

14.30 h­DI­SKU­SI­JA

15.00 h­­­Iz­vla­ce­nje­do­bit­ni­ka­na­grad­ne­igre

8.00 -15.00 h­­­­Pred­sta­vlja­nje­fi­rmi­u­ho­lu­Po­ljo­pri­vred­nog­fa­kul­te­ta

LA­ĆA­RAK­•­ZBOG­DO­VI­TLJI­VO­STI­PO­STA­LI­HIT­ME­DI­JI­MA

Vo­ze­trak­to­re­na­zej­tin!Za­po­je­di­ne­trak­to­re­zej­tin­i­evro­di­zel­se­me­ša­ju­po­la:po­la,­dok­se­u­sta­ri­je­trak­to­re­ru­ske­pro­iz­vod­nje­bez­pro­ble­ma­si­pa­i­do­80­od­sto­di­ze­la­–­Ne­ma­pro­ble­ma­ni­pri­ora­nju,­tvr­de­ra­ta­ri

Ste­vi­ca­Ume­tić Pre­drag­Po­po­vić

U ru ske trak to re si pa ju i do 80 od sto je sti vog ulja

Rod Pe ni cil li um ob u hva ta ve li­ki broj vr sta ko je su pri sut ne svu da, u va zdu hu, ze mlji štu,

na plo do vi ma ili po ljo pri vred nim pro­iz­vo­di­ma,­ kao­ što­ је­ hleb­ ili­džem.­Raz­li­či­te­vr­ste­ovog­ro­da­pro­iz vo de ve li ki broj se kun dar nih me­ta­bo­li­ta,­od­an­ti­bak­te­rij­skog­pe­ni­ci­li­na­do­an­ti­fun­gal­nog­gri­ze­o­ful­vi­na.­Osim­ to­ga,­Pe ni cil li um vr ste pro iz­vo de ve li ki broj je di nje nja ko ja su tok­sič­na­za­čo­ve­ka­ i­ži­vo­ti­nje.­Као­što­ је­ ra­ni­je­ po­me­nu­to,­ vi­še­ vr­sta­ovog­ ra­da­ su­ pa­to­ge­ni­ bi­lja­ka­ ko­ji­iza­zi­va­ju­tru­lež­plo­do­va,­a­jed­na­vr­sta­je­pa­to­gen­čo­ve­ka.­Dru­ge­vr­ste,­za­hva­lju­ju­ći­ se­kun­dar­nim­ me­ta­bo­li­ti­ma,­ se­ ko­mer­ci­jal­no­ ko­ri­ste,­ na­pri mer, u pro iz vod nji si re va ili in du­strij­skih­he­mij­skih­je­di­nje­nja.Uzi­ma­ju­ći­u­ob­zir­di­ver­zi­tet­ro­da­

Pe ni cil li um, ja sno je da po sto ji ve li­ki­broj­raz­li­či­tih­mo­le­ku­la­ko­je­vr­ste­ovog­ro­da­pкoizvode.­Sma­tra­se­da­je­raz­log­za­pro­iz­vod­nju­se­kun­dar­nih­me­ta­bo­li­ta­od­stra­ne­ovih­glji­va­po­sti­za­nje­ pred­no­sti­ u­ kom­pe­ti­ci­ji­u­od­no­su­na­dru­ge­or­ga­ni­zme,­ko­ji­ ži­ve­ u­ ze­mlji­štu.­ Naj­ču­ve­ni­ji­ od­se kun dar nih me ta bo li ta Pe ni cil li um spp. је­pe­ni­ci­lin,­pr­vi­ot­kri­ve­ni­an­ti­bi­o­tik.­ Ot­kri­će­ i­ ko­mer­ci­jal­ni­ raz­voj­le­ka­je­bio­to­li­ko­zna­ča­jan­da­је­1945.­ go­di­ne­ do­neo­ No­be­lo­vu­ na­gra­du­Alek­san­dru­Fle­min­gu,­Ha­u­ar­du­Flo­riu­i­Ern­stu­Čej­nu.Alek­san­dar­ Fle­ming­ je­ slu­čaj­no­

ot­krio­pe­ni­ci­lin­kad­mu­је­pla­vi­ča­sta­ple­san­„za­ga­di­la“­bak­te­rij­ske­kul­tu­re.­ Sa­me­sta­ na­ ko­ji­ma­ni­su­ ra­sle­bak­te­ri­je­u­,,zаgаđеnој“­kul­tu­ri­ovaj­na­uč­nik­је­izo­lo­vao­i­iden­ti­fi­ko­vao­Р. no ta tum (ka sni je pre i me no van u Р. chryso ge num), kao pr vu Pe ni cil li um vr stu kod ko je je po ka za na pro iz vod­nja­an­ti­bi­o­ti­ka.­U­po­čet­ku,­po­ku­ša­ji­izo­lo­va­nja­pe­ni­ci­li­na­ni­su­bi­li­uspe­šni­ i­ob­u­hva­ta­li­ su­upo­tre­bu­fil­tra­ta­teč­ne­kul­tu­re­pri­če­mu­su­pri­nos­ i­či­sto­ca­bi­li­na­re­la­tiv­no­ni­skom­ni­vou.­ Zbog­ to­ga­ je­ na­ Uni­ver­zi­te­tu­u­Oks­for­du­ oku­pljen­ tim­ na­uč­ni­ka­pod­ru­ko­vod­stvom­Ha­u­ar­da­Flo­ria­i­ Ern­sta­ Čej­na­ ko­ji­ je­ in­ten­ziv­no­ra­dio­ na­ pre­či­šća­va­nju­ pe­ni­ci­li­na­ i­is­pi­ti­va­nju­ nje­go­vog­ si­stem­skog­ dej­stva.­ Po­ku­ša­ji­ ma­sov­ne­ pro­iz­vod­nje­iz Ve li ke Bri ta ni je na sta vi li su se u

SAD­u­gde­je­rad­na­izo­lo­va­nju­či­ste­for­me­ pe­ni­ci­li­na­ tra­jao­ vi­še­ od­ 10­go­di­na.

To le rant ni unos pa tu li na kod lju di do 0,4 µg/kg te le sne ma si

Dru­gi­va­žan­se­kun­dar­ni­me­ta­bo­lit Pe ni cil li um vr­sta­ jе­ an­ti­mi­krob­na­sup­stan­ca­ gri­ze­o­ful­vin.­ Gri­ze­o­ful­vin­in­hi­bi­ra­rast­ve­li­kog­bro­ja­dru­gin­glji­va,­ pro­iz­vo­di­ ga­ Р. gri se o ful vum, a svo­je­an­ti­fun­gal­no­de­lo­va­nje­is­po­lja­va­za­hva­lju­ju­ći­ve­zi­va­nju­za­tu­bu­lin­i­ti­me­in­hi­bi­ra­ju­ći­mi­to­zu.Na­su­prot­ ovim,­ za­ čo­ve­ka­ ve­

o ma ko ri snim se kun dar nim me ta­bo­li­ti­ma,­ glji­ve­ iz­ ro­da­ Pe ni cil li um pro iz vo de i mi ko tok si ne­je di nje nja po­re­klom­od­glji­va,­ko­ja­ is­po­lja­va­ju­tok­sič­no­de­lo­va­nje­na­čo­ve­ka­i­ži­vo­ti­nje.­Je­dan­od­njih­је­pa­tu­lin,­mi­ko­tok sin ko ji se naj vi še ve zu je za vr stu Р. ехраnsum, ali je­ta­ko­đe­pri­su­tan­i­kod­dru­gih­Pe ni cil li um spp.­ kao­ sto­su Р. gri se o ful vum, Р. car ne um, Р. glan di co la, Р. co pro bi um, Р. vul pi­num, Р. cla vi ge rum i Р. Con cen tri­cum. Р. ex pan sum pro iz vo di pa tu lin u­ tem­pe­ra­tur­nom­ op­se­gu­ od­ 0­ do­250°С,­pri­pH­od­3,2­do­3,8­u­so­ku­od­ja­bu­ke.­Svet­ska­zdrav­stve­na­or­ga­ni­za­ci­ja­Struč­na­ ko­mi­si­ja­ za­adi­ti­ve­u­hra­ni­(World­He­alth­Or­ga­ni­za­tion­Ex­pert­Com­mit­tee­on­Food­Ad­di­tiv)­ i­ FAO­su­usta­no­vi­le­dnev­

ni to le rant ni unos pa tu li na kod lju di do­ 0,4­ µg/kg­ te­le­sne­ma­se.­ Ovaj­mi ko tok sin je osim u ja bu ka ma i nji­ho­vim­pro­iz­vo­di­ma,­če­sto na­đen­i u kru ška ma, nji ho vim so ko vi ma i­ dže­mo­vi­ma,­ а­ de­tek­to­van­ је­ i­ u­dru­gom­vo­ću,­kao­što­su­gro­žđe,­vi­šnje,­šlji­ve,­bo­rov­ni­ce,­po­mo­ran­dže,­ja­go­de,­ lu­be­ni­ce,­ ba­na­ne,­ ana­nas,­bre­skve­ i­ kaj­si­je,­ kao­ i­ u­ ne­kim­ ži­ta­ri­ca­ma­(јеčmu,­pše­ni­ci,­ku­ku­ru­zu).­Rast­glji­va­i­pro­iz­vod­nja­pa­tu­li­na­su­uobi­ča­je­ni­na­ošte­će­nim­plo­do­vi­ma,­me­đu­tim,­ pri­su­stvo­ pa­tu­li­na­ je­ po­tvr­đe­no­ i­kod­na­iz­gled­zdra­vih­plo­do­va.­Pa­tu­lin­iza­zi­va­ugi­nu­će­će­li­ja, su­pre­si­ju­ imu­nog­si­ste­ma­i­ošte­će­nje­DNK.

Osim pa tu li na, Pe ni cil li um vr ste pro­iz­vo­de­ dru­ge­zna­čaj­ne­mi­ko­tok­si­ne.­Ta­ko,­R ci tri num pro iz vo di ohra­tok­sin­i­ci­tri­nin,­dok­Р.­ver ru co sum i Р. nor di cum pro­iz­vo­de­ohra­tok­sin­А.­Ci­tri­nin­је­ne­fro­tok­sin­i­ja­vlja­se­na­pše­ni­ci,­ ku­ku­ru­zu,­ pi­rin­ču,­ јеčmu­ i­ra­ži.­Zdru­že­nim­de­lo­va­njem­s­ohra­tok­si­nom­ spre­ča­va­ sin­te­zu­ RNK­ u­bu bre zi ma i iza zi va za u sta vlja nje po ra sta, ne u ro pa ti ju i he pa tit sku ne­kro­zu.­ Ohra­tok­sin­ je­ kar­ci­no­gen­ i­ ne­u­ro­tok­sin,­ i­ sma­tra­ se­da­iza zi va po ja vu tu mo ra u uri nar nom trak­tu.

Ka­ko­ spre­či­ti­ ši­re­nje­ in­fek ci je Penicillium vr sta ma u skla­di­štu

Pro­pa­da­nje­plo­do­va­pro­u­zro­ko­va­no­glji­va­ma­iz­ro­da­Pe ni cil li um mo­že­ bi­ti­ re­du­ko­va­no­ pri­me­nom­ ni­za­me­ra­ od­ ko­jih­ je­ mno­ge­ po­želj­no­kom­bi­no­va­ti,­zbog­po­sti­za­nja­bo­ljih­efe­ka­ta.Pr­va­od­me­ra­u­spre­ča­va­nju­po­ja­

ve pro pa da nja plo do va pro u zro ko­va­nog­Pe ni cil li um vr sta ma je sa­ni­ta­ci­ja­i­iz­be­ga­va­nje­uslo­va­ko­ji­po­go­du­ju­na­stan­ku­in­fek­ci­je.­Osnov­ni­cilj­ ove­ me­re­ je­ste­ da­ se­ sma­nji­ko­li­či­na­ pri­sut­nih­ spo­ra.­ Sa­ni­ta­ci­ja­ob­u­hva­ta­ sma­nje­nje­kon­ta­mi­na­ci­je­kon tej ne ra, san du ka ili boks pa le­ta­ze­mlji­štem­ko­je­је­osnov­ni­iz­vor­spo­ra,­ ste­ri­li­za­ci­ju­ za­ga­đe­ne­opre­

me­za­pa­ko­va­nje­ i­hi­gi­jen­sko­ru­ko­va­nje­plo­do­vi­ma­u­to­ku­pa­ko­va­nja.­Ka­da­je­pro­stor­i­pri­bor­za­pa­ko­va­nje­čist,­plo­do­vi­ko­ji­se­pa­ku­ju­tre­ba­da bu du u što bo ljem sta nju: ber bu tre­ba­oba­vlja­ti­u­od­go­va­ra­ju­ćoj­zre­lo­sti­za­bilj­nu­vr­stu,­a­ma­ni­pu­la­ci­ja­plo­do­vi­ma­mo­ra­bi­ti­pa­žlji­va­ka­ko­bi­se­ iz­be­glo­ po­vre­dji­va­nje.­ Ne­ tre­ba­bra­ti­vla­žne­plo­do­ve­i­ubra­ne­plo­do­ve tre ba za šti ti ti od ki še ka ko se ne bi­ču­va­li­vla­žni.U­ne­kim­ze­mlja­ma­kao­što­је­SAD­

plo­do­vi­se­dez­in­fi­ku­ju­i­za­tim­tre­ti­ra­ju­ pe­sti­ci­di­ma­ pred­ skla­di­ste­nje.­Za­ dez­in­fek­ci­ju­ se­ ko­ri­ste­ obič­no­sred stva na ba zi na tri jum hi po hlo ri ta ili na tri jum­O fe nil fe na ta, a plo do vi mo­gu­da­se­tre­ti­ra­ju­i­ozo­nom.­Dez­in­fek­ci­ja­ne­ma­re­zi­du­al­nog­dej­stva,­ра­se­na­kon­nje­pri­me­nju­ju­fun­gi­ci­di.­Do­sa­da­su­in­ten­ziv­no­pri­me­nji­va­ni­ fun­gi­ci­di­ na­ba­zi­ ti­a­ben­da­zo­la­ili kap ta na, ali je sve vi še na vo da o re zi stent no sti Pe ni cil li um­spp.­na­njih.­Ka­da­se­ovi­fun­gi­ci­di­pri­me­nju­ju­u­pod­ruč­ji­ma­gde­se­po­ja­vi­la­re­zi­stent­nost­ glji­va­ tret­ma­ni­ po­sta­ju­ne­e­fi­ka­sni.­Naj­no­vi­ja­ is­tra­ži­va­nja­u­dr­ža­vi­Va­šing­ton­u­SAD­u­po­ka­zu­ju­

re zi stent nost ne kih Pe ni cil li um­spp.,­pre­sve­ga­Р. ex pan sum, pre ma fun­gi­ci­di­ma­na­ba­zi­pi­ri­me­ta­ni­la.

Osim he mij ske kon tro le i u ze­mlja ma u ko ji ma ni je do zvo lje no tre ti ra nje plo do va po sle ber be, kao što­је­slu­čaj­i­kod­nas,­uvek­po­sto­ji­ mo­guć­nost­ bi­o­lo­ške­ bor­be.­ Ne­ki­od­bi­o­fun­gi­ci­da­ko­ji­uspe­šno de lu ju na­spre­ča­va­nje­in­fek­ci­je­Pe ni cil li um spp. su Bi o Sa ve 110 TM­i­Aspi­re,­gde­su ak tiv ne ma te ri je bak te ri ja, od­no­sno­kva­sac.­Bi­o­lo­ški­agen­si­ima­ju­sa­mo­ pro­fi­lak­tič­ko,­ od­no­sno­ pre­ven­tiv­no­de­lo­va­nje­i­ne­mo­gu­da­re­še­pro­blem­po­sto­je­ćih­ in­fek­ci­ja,­ali­mo­gu­da­sma­nje­ši­re­nje.­Broj­ni­po­da­ci­u­li­te­ra­tu­ri­go­vo­re­i­o­is­pi­ti­va­nji­ma­raz­li­či­tih­me­ta­bo­li­ta­bi­o­lo­ških­age­na­sa,­kao­i­bilj­nih­an­ti­fun­gal­nih­je­di­nje­nja­ sa­ do­brom­ efi­ka­sno­šću­pro tiv Pe ni cil li um spp.Као­ do­da­tak­ sa­ni­tar­nim­ i­ pre­

ven tiv nim me ra ma, pri me nom kal­ci­jum­hlo­ri­da­u­to­ku­vegetacijе­mo­že­da­se­po­stig­ne­kon­tro­la­Pe ni cil li­um spp. u­skla­di­štu.­Po­sto­je­po­da­ci u­ li­te­ra­tu­ri­ da­ tret­man­kal­ci­ju­mom­zna­čaj­no­sma­nju­je­po­ja­vu­tru­le­ži­u­to­ku­ču­va­nja.

14 21. novembar 2014.

OTVO RE NO PO LJE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Dr Ivan a Vic o

PE­NI­CIL­LI­UM­VR­STE­­­PRO­U­ZRO­KO­VA­ČI­PRO­PA­DA­NJA­USKLA­DI­ŠTE­NIH­PLO­DO­VA

Se kun dar ni me ta bo li ti Pe ni cil li um vr staOsim he mij ske kon tro le i u ze mlja ma u ko ji ma ni je do zvo lje no tre ti ra nje plo do va po sle ber be, kao­što­је­slu­čaj­i­kod­nas,­uvek­po­sto­ji­mo­guć­nost­bi­o­lo­ške­bor­be

Pi­še: Dr Iva na Vi coUni­ver­zi­tet­u­Be­o­gra­du­Po­ljo­pri­vred­ni­fa­kul­tet(Pre­u­ze­to­iz­ča­so­pi­sa­„Sa­vre­me­ni­po­vr­tar“)

Pe ni cil li um na ja bu ka ma

Pe ni cil li um sp na lu ku

P ex pa sum na pa ra daj zu

21. novembar 2014. 15

AK TU EL NO STI

Prognoza vremena do 15. decembra

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pot pred sed nik Po kra jin ske vla de i po kra jin ski se kre tar za pri vre du, za po šlja va nje i rav no prav nost

po lo va Mi ro slav Va sin i di rek to ri ca po kra jin skog Za vo da za rav no prav­nost po lo va Ve­sna­Ši­jač­ki, su kon fe­ren ci ji za no vi na re sre di nom me e se ca, po ja sni li de ta lje kon kur sa za do de lu bes­po­vrat­nih­sred­sta­va­brač­nim­pa­ro­vi ma na te ri to ri ji AP Voj vo di ne za ku­po­vi­nu­se­o­skih­ku­ća­sa­okuć­ni­com.Po­kra­ji­na­će­u­ku­po­vi­ni­ku­će­uče­

stvo va ti sa su mom do mi li o na di na ra, a za tu na me nu do kra ja go di ne opre­de lje no je 40 mi li o na di na ra, ka ko bi se­ po­mo­glo­ mla­dim­ brač­nim­ pa­ro­vi­ma.

Pot pred sed nik Mi ro slav Va sin is ta­kao je da Po kra jin ska vla da i Po kra­jin ski se kre ta ri jat za pri vre du na ovaj na­čin­ že­le­ da­ po­bolj­ša­ju­ si­tu­a­ci­ju­ na­na šim se li ma, kao i da je ovaj kon­kurs pr vi ko rak u re a li za ci ji te na me­re.­Pre­ma­nje­go­vim­re­či­ma,­ovo­je­još­je dan stra te ški plan, jer je re sor ni se­kre ta ri jat do sa da po nu dio vi še spe ci­fič­nih­pro­gra­ma,­ko­ji­su­ima­li­funk­ci­ju­da­uti­ču­na­pri­vred­ni­ raz­voj­ i­po­bolj­ša­ju­ stan­drad.­ Reč­ je­ o­ pod­sti­ca­ji­ma, ko ji su ima li za cilj za po šlja va nje struč­nja­ka­ na­ se­lu,­ po­tom­ pro­gram­za po šlja va nja ko jom se Se kre ta ri jat su prot sta vio svet skoj eko nom skoj kri­zi­ u­2009.­go­di­ni,­ ka­da­ je­ za­po­sle­no­15.000­mla­dih­u­svoj­stvu­pri­prav­ni­ka­u na šoj po kra ji ni ili ne ko li ko hi lja da lju di kroz sa mo za po šlja va nje i no vo

za­po­šlja­va­nje.­Ka­ko­je­Mi­ro­slav­Va­sin­pod se tio, ovaj pro gram je ak tu e lan i da nas, a uspe šno je re a li zo va na i ide ja iz grad nje Edu ka tiv nog cen tra, je di nog ta kvog na Bal ka nu, za obu ku ne za po­sle­nih­li­ca.­­Za­po­či­nje­mo­jed­nu,­či­ni­se,­stra­

te­šku­ide­ju­u­ci­lju­da­oži­vi­mo­na­ša­se­la­ i­ olak­ša­mo­plo­žaj­mla­dim­brač­nim­pa ro vi ma, ko ji iz pod sta nr skog sta tu­sa u gra do vi ma, u op štin skim me sti­ma,­ ima­ju­ že­lju­ da­ odu­ i­ da­ ži­ve­ na­se­lu­­ka­zao­je­Va­sin.

Uka zao je da je ova ak ci ja zah te va­la­slo­že­ne­pri­pre­me,­jer­su­se­na­me­ta­la broj na prav na pi ta nja ko ja je va lja lo pred­vi­de­ti.

Go­vo­re­ći­o­ci­lje­vim­kon­kur­sa,­pot­pred se ed nik Va sin je is ta kao da se ima­lo­ u­ vi­du­ oži­vlja­va­nje­ se­la­ i­ po­ve­ća­nje­ na­ta­li­te­ta.­ Ka­ko­ je­ sa­op­štio,­pred­nost­ će­ ima­ti­ brač­ni­ pa­ro­vi­ ko­ji­već­ ima­ju­ de­cu,­ od­no­sno­ broj­ de­ce.­Za tim, ini ci ra nje po bolj ša nja de mo­graf ske struk tu re kao pred u slo va za po­kre­ta­nje­ pri­vred­nih­ ak­tiv­no­sti.­ Ta­ko­đe,­ po­ve­ća­nje­ bro­ja­ že­na,­ ko­je­ će­bi ti vla sni ce ne po kret no sti, od no sno po­bolj­ša­nje­ nji­ho­vog­ po­lo­ža­ja.­ Pra­vo­uče­šća­na­kon­kur­su­će­ima­ti­su­pru­žni­ci­ či­ja­ brač­na­ za­jed­ni­ca­ tra­je­naj­ma­nje­go­di­nu­da­na­i­van­brač­ni­part­ne­ri­u­skla­du­sa­za­ko­nom.­Uče­sni­ci­kon­kur­sa u tre nut ku kon ku ri sa nja ne mo gu

bi­ti­sta­ri­ji­od­če­tr­de­set­go­di­na­ži­vo­ta,­uslov je i da ni su u krv nom srod stvu sa po ten ci jal nim pro dav cem ne po­kret no sti, da ni su vla sni ci ili su vla sni ci bi lo ka kve ne po kret no sti i da istu ni su otu­đi­li­u­pret­hod­nih­pet­go­di­na.­Uslov­za kon ku ri sa nje je da je bar je dan od su­pru­žni­ka­ za­po­slen,­ a­ pred­stav­ni­ci­ma­ lo­kal­nih­ sa­mo­u­pr­va­ bi­će­ upu­ćen­zah tev da li ci ma ko ji ma je po kra ji na odo bri la ku po vi nu ne kret ni ne, po mog­nu­sa­su­fi­nan­si­ra­njem­nji­ho­vih­put­nih­tro­ško­va.­ Ta­ko­đe,­ uslov­ je­ i­ da­ su­pru­žni­ci­ ima­ju­ne­pre­kid­no­pet­go­di­na­pri ja vlje no bo ra vi šte na te ri to ri ji AP Voj­vo­di­ne­ i­ da­ gra­đe­vin­ska­ vred­nost­ne kret ni ne ne pre la zi 1,5 mi li o na di­na­ra.­Na­kon­pod­no­še­nja­ovih­do­ka­za­uz­pri­ja­vu,­ ka­da­Ko­mi­si­ja­ pro­ce­ni­ da­su­is­pu­nje­ni­svi­uslo­vi,­su­pru­žni­ci­mo­gu­da­pro­na­đu­ku­ću­ko­ju­ će­pri­ja­vi­ti­

struč­noj­ ko­mi­si­ji,­ na­kon­ če­ga­ će­ bi­ti­do­ne­ta­ko­nač­na­od­lu­ka.­Pri­ja­ve­će­se­pri­ma­ti­do­15.­ja­nu­a­ra­2015.­go­di­ne.

Di rek to ri ca po kra jin skog Za vo da za­rav­no­prav­nost­po­lo­va­Ve­sna­Ši­jač­ki­do­da­la­je­da­je­uče­šće­u­re­a­li­za­ci­ji­ova­kve­ ide­je­ ve­li­ko­ za­do­volj­stvo.Ona­je­još­na­ve­la­da­uko­li­ko­uče­sni­ci­kon­kur sa ima ju isti broj bo do va, pred nost će­ ima­ti­ uče­sni­ci­ či­ja­ ne­kret­ni­na­ ima­ve­ću­ okuć­ni­cu,­ kao­ i­ uče­sni­ci­ či­ja­ se­ne kret ni na na la zi na te ri to ri ji op šti ne sa sta tu som ne raz vi je ne ili ne do volj no raz vi je ne, što je re gu li sa no Ured bom o­ utvr­đi­va­nju­ je­din­stve­ne­ li­ste­ raz­vi­je no sti re gi o na je di ni ca lo kal ne sa mo­u­pra­ve­za­2014.­go­di­nu.Kon­kurs­se­mo­že­pro­na­ći­na­saj­tu­

Po kra jin skog za vo da za rav no prav nost po lo va www.ravnopravnost.org.rs

S. P.

Svet­sko­tr­ži­ste­še­će­ra­bi­će­de­fi­ci­tar­no­ to­kom­ na­red­ne­ 2015/16.­se zo ne usled sma nje ne ovo go­

di šnje pro iz vod nje pre sve ga u Evrop­skoj­Uni­ji­i­da­ljeg­ra­sta­po­tra­žnje,­sa­op­šti­la­ je­ Me­đu­na­rod­na­ or­ga­ni­za­ci­ja­za­še­ćer­(ISO).De­fi­cit­na­red­ne­se­zo­ne­pre­ma­pro­

ce­ni­ISO­iz­no­si­će­oko­dve­do­2,5­mi­li­o­na­to­na.­Ce­ne­še­će­ra­ne­bi­tre­ba­lo­ozbilj­ni­je­da­ra­stu­za­hva­lju­ći­su­fi­ci­tar­noj­po­nu­du­u­po­sled­njih­če­ti­ri­go­di­ne,­pre­neo­je­list­Fi­ga­ro.To­kom­ se­zo­ne­ 2010­2011­ pro­iz­

ve­de­no­ je­1,633­mi­li­o­na­ to­na­ še­će­ra­vi­še­ne­go­što­je­ iz­no­si­la­po­tra­žnja,­a­2011/12.­go­di­ne­6,077­mi­li­o­na­ to­na,­2012­2013­su­fi­cit­je­bio­9,742­mi­li­o­na­

to na a 2013­2014 je bio 3,991 mi lion to­na.Za­hva­lju­ju­ći­ su­fi­ci­tu­ iz­ pret­hod­nih­

go di na, stvo re na je ve li ka za li ha na svet­skom­ tr­ži­štu­ ko­ja­ iz­no­si­ oko­ 43­od sto ukup ne go di šnje po tro šnje to­kom­se­zo­ne­2013­2014.Pro­iz­vod­ni­ su­fi­cit­ to­kom­ 2014/15.­

iz­no­si­473.000­to­na.

U­ Bra­zi­lu,­ naj­ve­ćem­ pro­iz­vo­đa­ču­še­će­ra,­ve­li­ki­broj­še­će­ra­na­sma­njio­je­ove go di ne pro iz vod nju 15 od sto zbog ve­li­ke­su­še­u­pr­vom­tro­me­se­či­ju.Pro­ce­nju­je­ se­ da­ će­ ovo­go­di­šnja­

pro­iz­vod­nja­ še­će­ra­ iz­no­si­ti­ 182,897­mi­li­o­na­to­na,­a­da­će­po­tro­šnja­po­ra­sti­1,95­od­sto­na­182,424­mi­li­o­na­to­na.Na­tr­ži­štu,­još­uvek­do­bro­snab­de­

ve­nom,­ce­na­še­će­ra­kon­stant­no­pa­da­do­sti­žu­ći­naj­ni­ži­ni­vo­od­2010.Na­ Nju­jor­škoj­ ber­zi,­ ce­na­ še­će­ra­

je pa la se dam od sto u po sled njih šest me­se­ci.Na­ Lon­don­skoj­ ber­zi­ ce­na­ še­će­ra­

po to ni vre di 420 do la ra, što je pad od 11­od­sto­u­po­sled­njih­šest­me­se­ci.

S. P.

Pre­ma­ prog­no­zi­ Re­pu­blič­koh­ Hi­dro me te o ro lo škog za vo da Sr bi je, sred nja mi ni mal na tem pe ra tu ra

va­zdu­ha­u­de­cem­bru­ima­će­vred­no­sti­iz­nad­vi­še­go­di­šnjeg­pro­se­ka,­pri­če­mu­će­nje­na­vred­nost­u­pro­se­ku­bi­ti­vi­ša­za­ oko­ 1.1ºS­ u­ od­no­su­ na­ vi­še­go­di­šnji­pro­sek.­U­Be­o­gra­du­ i­ši­roj­oko­li­ni­pred­vi­đa­se­vred­nost­de­cem­bar­ske­sred nje mi ni mal ne tem pe ra tu re va­zdu­ha­od­1.3ºS.

Sred nja mak si mal na tem pe ra tu ra va­zdu­ha­u­de­cem­bru­bi­će­iz­nad­vi­še­

go di šnjeg pro se ka, sa vred no sti ma u pro­se­ku­vi­šim­za­oko­0.9ºS­u­od­no­su­na­vi­še­go­di­šnji­ pro­sek.­U­Be­o­gra­du­ i­ši roj oko li ni sred nja mak si mal na tem­pe ra tu ra va zdu ha to kom de cem bra bi­će­oko­6.5ºS.Sred­nja­ ko­li­či­na­ pa­da­vi­na­ to­kom­

de­cem­bra­bi­će­u­gra­ni­ca­ma­vi­še­go­di­šnjeg pro se ka sa vred no sti ma u pro­se­ku­ni­žim­za­oko­10­mm­u­od­no­su­na­vi­še­go­di­šnji­pro­sek.­U­Be­o­gra­du­i­ši­roj­oko­li­ni­ sred­nja­ de­cem­bar­ska­ ko­li­či­na­pa­da­vi­na­iz­no­si­će­oko­40­mm.

VRE­MEN­SKA­PROG­NO­ZA­ZA­NA­RED­NI­ME­SEC

To pli ji de cem bar sa ne što ma nje pa da vi na

NO­VI­SAD­•­PO­KRA­JI­NA­RAS­PI­SA­LA­KON­KURS­ZA­KU­PO­VI­NU­KU­ĆA­NA­SE­LU­ZA­MLA­DE­BRAČ­NE­PA­RO­VE

Pri­ja­ve­će­se­pri­ma­ti­do 15. ja nu a ra 2015. go di nePo­kra­ji­na­će­u­ku­po­vi­ni­ku­će­uče­stvo­va­ti­sa­su­mom­do­mi­li­o­na­di­na­ra,­a­za­tu­na­me­nu­do­kra­ja­go­di­ne­opre­de­lje­no­je­40­mi­li­o­na­di­na­ra,­ka­ko­bi­se­po­mo­glo­mla­dim­brač­nim­pa­ro­vi­ma

� Miroslav�Vasin�i�Vesna�Šijački

­­Predmet­konkursa,­čiji­je­nosi­lac Pokrajinski zavod za ravnoprav­nost polova, je dodela bespovrat­nih sredstava za kupovinu seoskih kuća­sa­okućnicom,­supružnicima­ i­vanbračnim­partnerima­sa­prebiva­lištem na teritoriji AP Vojvodine koji nemaju stambeni prostor u vlasniš­tvu.­Pod­seoskim­kućama­smatraju­se nepokretnosti koje se nalaze u

selima izvan gradskih, opštinskih i prigradskih­ naselja.­ Ukupna­ sred­stva koja se dodeljuju po ovom konkursu­iznose­40­miliona­dinara.­Naša­ računica­ je­ da­ na­ ovaj­ način­mladim­ bračnim­ parovima­ omogu­ćimo­ kupovinu­ 40­ kuća.­ Ako­ neko­kupi­nešto­jeftiniju­kuću,­onda­će­to­omogućiti­da­se­kupi­i­nekoliko­kuća­više­­­saopštio­je­Miroslav­Vasin.

Šta­je­predmet­konkursa

PA­RIZ­•­TVRD­NJE­ME­ĐU­NA­ROD­NE­OR­GA­NI­ZA­CI­JE­ZA­ŠE­ĆER

Še­ćer­de­fi­ci­ta­ran­na­red­ne­go­di­ne!

Kon ti nu i tet ve li kog ra sta ce ne pše ni ce i bla gog pa da ce ne ku ku ru za je na-

sta vljen dru gu ne de lju za re dom i to je naj zna čaj ni ja vest sa “Pro dukt ne ber ze” u No vom Sa du u pro te kloj ne de lji. U ovoj ključ noj kon sta ta ci ji upra vo i le že raz lo zi ko ji su sna žno mo ti vi sa li po nu du na tr ži-štu pše ni ce, od no sno tra žnju na tr ži štu ku ku ru za da bu du što pri sut ni ji na tr-ži štu, što je re zul ti ra lo sa svim so lid nim pro me tom u tr go va nju pre ko or ga ni zo-va nog ber zan skog tr ži šta ko je je u pe-ri o du 10.11. -14.11.2014. iz no si lo 2.520 to na ro be, či ja je fi nan sij skia vred nost iz-no si la 47.500.750 di na ra. Ko li čin ski obim pro me ta je sa svim pri bli žan pro me tu iz

pret hod ne ne de lje ili pre ci zni je ma nji za 3,56%, dok je fi nan sij ska vred nost, što zbog ra sta ce ne pše ni ce, što zbog ve-ćeg pri su stva so je u tr go va nju ve ća za 14,83% u od no su na isti po ka za telj iz pret hod ne ne de lje.

Pše ni com se pro te kle ne de lje naj če-šće tr go va lo po ce ni od 20,00 din/kg bez PDV. To je u ovom tre nut ku gra vi ti ra ju-ća ce na sa ne znat nim od stu pa nji ma od slu ča ja do slu ča ja. Ipak, za sta ti sti ku je bi tan i po da tak da je u ne de lji za na ma re gi stro va na no va re kord na ovo se zon ska ce na pše ni ce ko ja je iz no si la 20,10 din/kg bez PDV. Pro seč na ce na tr go va nja je iz no si la 22,00 din/kg (20,00 bez PDV)

što je rast od 6,22% u od no su na ce nu u pret hod noj ne de lji. Ne po volj ni vre men-ski uslo vi za raz voj ozi me pše ni ce na ame rič kom kon ti nen tu, kao i sve za o-štre ni ji po li tič ki i voj ni od no si dva ve-li ka pro iz vo đa ča pše ni ce Ru si je i Ukra-ji ne osnov ni su raz log ra sta ce ne ove ži ta ri ce na me đu na rod nom tr ži štu. Ova okol nost sva ka ko ge ne ri še de ša va nja i na na šem tr ži štu.

Na srp skom tr ži štu ku ku ru za dve po-volj ne okol no sti su išle na ru ku iz vo zni ci-ma. Pr va je pad di nar ske ce ne, a dru ga pad vred no sti do ma će va lu te. Ovu si-tu a ci ju iz vo zni ci ko ri ste za što ve će na-bav ke, ta ko da je upra vo ovaj seg ment tra žnje bio naj pri sut ni ji na tr ži štu ku ku-ru za. Po da tak o ok to bar skom iz vo zu od 288.600 to na do volj no go vo ri o ak tiv no-sti iz vo zni ka na ovom tr ži štu. Pro seč na

ce na tr go va nja u ne de lji za na ma je iz-no si la 14,14 din/kg (12,85 bez PDV). U od no su na cde nu iz pret hod ne ne de lje to je pad od 1,95%.

Kon ti nu i tet pri su stva na ber zan skom tr ži štu i ove ne de lje je na sta vi la so ja ko-jom se tr go va lo po je din stve noj ce ni od 44,55 din/kg (40,50 bez PDV), što je za 1,26% vi še u od no su na pro seč nu ce nu tr go va nja u pret hod noj ne de lji.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 21. novembar 2014.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 10. 11. do 14. 11. 2014.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

Vred nost fju čers na pše ni cu u SAD-u je od po čet ka ne de lje do kra ja iste sko či la za 7,62%. De cem bar-

ski fju čers na SRW pše ni cu, sko čio je za 3,3%, na ni vo od $5.42 po bu še lu, da ju ći ugo vo ru naj bo lji re zul tat u po sled nja dva me se ca, kao i naj ve ći ni vo od pro se ka u po sled njih 100 da na (od ma ja). Je dan od glav nih uzro ka za ova kav trend kre ta nja pše ni ce sva ka ko su ve o ma ne po volj no na ja vlje no hlad no vre me za ne dav-no po se ja ne use ve ozi me pše ni ce. Još je dan u ni zu od

raz o ča ra va ju ćih ne delj nih iz vo za SAD-a sa ni vo om od sa mo 265.800 to na, ili -32% u od no su na če tvo ro ne-delj ni pro sek, što ku mu la tiv no pred sta vlja 15.4 mi li o-na to na, ili -26% g/g.

Vred nost fjuč ler sa na ku ku ruz je u po ra stu. Si gur-no je dan od glav nih uzroč ni ka to me je i ohra bru ju ći iz ve štaj US DA. WAS DE iz ve štaj od po ne delj ka, po ka-zao je bla gi pad pro iz vod ne prog no ze ku ku ru za od 1.7 mi li o na to na, na ni vo od 366.0 mi li o na to na, što je

i da lje iz nad pro šlo go di šnjeg ni voa od 353.7 mi li o na to na. Na osno vu bla gog po ra sta ni voa ko ri šće nja ku-ku ru za u in du stri ji eta no la i sa ne pro me nje nin ni vo om iz vo za, prog no za za vr šnih za li ha je sma nje na za 1.9 mi li o na to na, na ni vo od 51.0 mi li o na to na (31.4 mi li-o na to na). Že tva je u ni vou pro se ka u po sled njih pet go di na, od no sno na 80%.

Ce na ku ku ru za je u pro te klih se dam da na sko či la za 4,04%, dok je vred nost pše ni ce sko či la za 6,42%.

Kre ta nje vred nbo sti fju čer sa na so ju u po sled-njih ne de lju da na bi lo je me šo vi to. Sa jed ne

stra ne do bi ci su bi li uzro ko va ni so lid nom iz vo-znom tra žnjom, ja ča njem spot tr ži šta i ja ča nju vred no sti soj ji ne sač me, dok je u dru goj po lo-

vi ni ne de lje usle dio pad na osno vu ne po volj nog WAS DE-ovog iz ve šta ja od po ne delj ka, ko ji je prog no zi rao pro iz vod nju 2014/15 na re kord nih 107.7 mi li o na to na (91.4 mi li o na to na pro šle go-di ne). Iz voz je sko čio za 0.5 mi li o na to na, na

ni vo od 46.8 mi li o na to na (44.8 mt), dok su pre-no sne za li he do sti gle re kord u po sled njih osam go di na od 12.5 mt (2.5 mt).

Zr no so je je vred no sno ja če za 1,88%, dok je skok ce ne so ji ne sač me iz no sio 0,46%.

PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP SEPTEMBAR 2014.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 189,01 $/t 192,98 $/t 192,98 $/t 199,38 $/t 203,42 $/t

Ku ku ruz 144,64 $/t 147,08 $/t 147,08 $/t 148,66 $/t 152,04 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, sep 14 382,22 $/t 391,84 $/t 391,84 $/t 385,16 $/t 385,96 $/t

So ji na sač ma, sep 14 390,40 $/t 400,60 $/t 400,60 $/t 395,00 $/t 393,50 $/t

• Pad ce ne ku ku ru za• Rast ce ne pše ni ce• Rast ce na na svet skim ber za ma

Na kon vi še ne delj nih osci la ci ja, ce-na ku ku ru za se to kom ove ne de lje sta-bi li zo va la na ni vou od 12,80-12,90 din/kg, bez PDV-a. Za raz li ku od ovog tr ži-šnog seg men ta, tr ži šte pše ni ce po sta je, sa sta no vi šta ce nov nih kre ta nja, mno go za ni mlji vi je. U od no su na kraj pret hod ne ne de lje ce na hleb nog zr na po ra sla je za vi še od 1 di nar za ki lo gram, do sti žu ći ak-tu el ni ni vo od 20,10 din/kg, bez PDV-a. Ka da se ovim kon sta ta ci ja ma do da po-da tak o mi ni mal nom ovo ne delj nom ra stu ce ne so je za 0,50 din/kg, ja sno je da je i ove ne de lje in dek sna vred nost PRO-DEX-a u po ra stu. Ovo je če tvr ta ne de lja

za re dom ka ko ovaj in deks be le ži rast.U od no su na re kord nu mi ni mal-

nu se zon sku vred nost, re gi stro va nu 21.10.2014., PRO DEX je do da nas po-ras tao za čak 7,67 in dek snih po e na. Pod se ća nja ra di, pre če ti ri ne de lje, ce na ku ku ru za be le ži la je svoj mi ni mum od 12,00 din/kg, bez PDV-a, so ja je vre de la tek ne što pre ko 38,00 din/kg, bez PDV-a, dok se za ki lo gram pše ni ce pla ća lo sa mo 17,30 din/kg, bez PDV-a.

Na da na šnji dan PRO DEX be le ži vred-nost od 198,12 in dek snih po e na, što je za 2,56 in dek snih po e na vi še, u od no su na pro šli pe tak.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz, rod 2014. 1.550 14,08-14,19 1.275 14,08-14,19 -1,95%

Ku ku ruz, rod 2104. vla ga do 18,5% 175 11,55 175 11,55 -

Pše ni ca, rod 2014. 845 21,34-22,11 845 21,34-22,11 +6,22%

Pše ni ca, rod 2014. ne u slov no skla di šte 50 21,34 50 21,34 -

So ja, rod 2014. 175 44,55 175 44,55 +1,25%

Sun co kre to va sač ma 33% 200 26,40 - - -

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

162,96 EUR/t (fu tu res dec 14)

127,29 EUR/t (fu tu res dec 14)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

176,00 EUR/t (fu tu res jan 14)

152,00 EUR/t (fu tu res jan 14)

Vred no sti ži ta ri ca na evrop skim ber za ma, u pro te-klih ne de lju da na za be le ži le su sko ko ve. De cem-

bar ski fju čers na ku ku ruz u Bu dim pe šti je oja čao za 3,92%, dok je no vi ja nu ar ski fju čers na istu kul tu ru na ber zi u Pa ri zu vred no sno oja ča la za čak 3,93%. Što se ti če fju čer sa na pše ni cu u Bu dim pe šti i Pa ri zu, do šlo je do ra sta za 1,52%, od no sno 2,92%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 10.11.2014.-17.11.2014.

POVrĆE 10.11.2014.-17.11.2014.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Ju`no-banatski okrug

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Pančevo

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Beograd

21. novembar 2014.

Mesto prikupljanja cena: Novi Sad - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Novi Sad - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena Novi Sad - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Lucerka (seno u balama) bala 12-25kg Domaće kg 16.00 17.00 16.00 rast prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 16.00 20.00 20.00 bez

promene prosečna

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 20.00 21.00 20.00 bez promene prosečna

3 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 20.00 21.00 20.00 bez promene prosečna

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 17.00 17.00 bez promene prosečna

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 17.00 19.00 18.00 bez promene dobra

2Lucerkino brašno (min 15% protei-

na)džak 25kg Domaće kg 45.00 55.00 49.00 pad slaba

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg pad -

4 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 80.00 90.00 85.00 rast dobra

5 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene dobra

6Suncokretova

sačma (33% pro-teina)

džak 33kg Domaće kg 40.00 45.00 43.00 pad prosečna

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast Rasa Jed.Mere

Cena (din)Trend Ponuda,

broj grlamin max dom

1Kukuruz

(okrunjen, prirodno sušen)

rinfuz Domaće kg 13.70 15.00 13.70 bez promene prosečna

2Kukuruz

(okrunjen, veštački sušen)

rinfuz Domaće kg 15.00 15.50 15.00 bez promene prosečna

3 Pšenica rinfuz Domaće kg 19.80 21.00 19.80 bez promene prosečna

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 25.00 25.00 25.00 bez promene prosečna

2 Brokola (sve sorte) Domaće kg 150.00 170.00 170.00 bez promene prosečna

3 Celer (sve sorte) Domaće kg 60.00 100.00 100.00 rast prosečna

4 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 30.00 30.00 30.00 bez promene prosečna

5 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 90.00 90.00 90.00 pad prosečna

6 Kelj (sve sorte) Domaće kg 60.00 80.00 70.00 bez promene prosečna

7 Krastavac (salatar) Domaće kg 100.00 110.00 110.00 rast prosečna

8 Krompir (crveni) Domaće kg 28.00 28.00 28.00 bez promene prosečna

9 Krompir (crveni) Domaće kg 28.00 28.00 28.00 bez promene prosečna

10 Kupus (sve sorte) Domaće kg 25.00 30.00 25.00 - prosečna

11 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 150.00 150.00 150.00 bez promene prosečna

12 Luk crni (mladi) Domaće veza 25.00 30.00 25.00 pad prosečna

13 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 25.00 25.00 25.00 bez promene prosečna

14 Paprika (Babura) Domaće kg 110.00 120.00 110.00 bez promene prosečna

15 Paprika (ljuta) Domaće kg 450.00 450.00 450.00 - prosečna

16 Paradajz (chery) Domaće kg 200.00 200.00 200.00 pad prosečna

17 Paradajz (sve sorte) Domaće kg 120.00 120.00 120.00 - prosečna

18 Pasulj (beli) Uvoz(Kina) kg 260.00 280.00 270.00 bez promene prosečna

19 Pasulj (šareni) Uvoz(Kina) kg 260.00 280.00 270.00 bez promene prosečna

20 Pasulj (žuti) Domaće kg 300.00 300.00 300.00 rast prosečna

21 Patlidžan (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 140.00 140.00 140.00 - prosečna

22 Paškanat (sve sorte) Domaće kg 80.00 100.00 90.00 rast prosečna

23 Peršun (korenaš) Domaće kg 80.00 100.00 90.00 rast prosečna

24 Peršun (lišćar) Domaće veza 15.00 15.00 15.00 bez promene prosečna

25 Pečurke (šampinjoni) Domaće komad 75.00 75.00 75.00 bez promene prosečna

26 Praziluk (sve sorte) Domaće kg 60.00 60.00 60.00 bez promene prosečna

27 Rotkva (sve sorte) Domaće kg 30.00 30.00 30.00 - prosečna

28 Spanać (sve sorte) Domaće kg 110.00 130.00 120.00 rast prosečna

29 Tikvice (sve sorte) Domaće kg 130.00 140.00 130.00 pad prosečna

30 Zelen (sve sorte) Domaće veza 35.00 35.00 35.00 - prosečna

31 Zelena salata (sve sorte) Domaće komad 30.00 30.00 30.00 bez promene prosečna

32 Šargarepa (sve sorte) Domaće kg 40.00 50.00 40.00 - prosečna

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponudamin max dom

1 Junad >480kg sve rase 200.00 220.00 220.00 pad slaba

2 Krmače za klanje >130kg sve rase 130.00 130.00 130.00 pad vrlo slaba

3 Prasad 16-25kg sve rase 250.00 250.00 250.00 bez promene vrlo slaba

4 Tovljenici 80-120kg sve rase 165.00 165.00 165.00 pad dobra

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(Kostarika) kg 140.00 140.00 140.00 bez promene prosečna

2 Banana (sve sorte) Uvoz(Ekvador) kg 130.00 130.00 130.00 bez promene prosečna

3 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 100.00 100.00 100.00 bez promene prosečna

4 Grožđe (belo Afuz Ali) Uvoz(uvoz) kg 170.00 170.00 170.00 rast prosečna

5 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 40.00 40.00 40.00 bez promene prosečna

6 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 45.00 45.00 45.00 bez promene prosečna

7 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 55.00 55.00 55.00 bez promene prosečna

8 Jabuka (Jonagold) Domaće kg 45.00 45.00 45.00 bez promene prosečna

9 Jabuka (Mucu) Domaće kg 45.00 45.00 45.00 bez promene prosečna

10 Kruška (Viljamovka) Domaće kg 80.00 120.00 120.00 - prosečna

11 Limun (sve sorte) Uvoz(Turska) kg 120.00 120.00 120.00 bez promene prosečna

12 Mandarina (sve sorte) Uvoz(Hrvatska) kg 80.00 85.00 85.00 - prosečna

13 Nar (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 160.00 160.00 160.00 rast prosečna

14 Orah (očišćen) Domaće kg 1000.00 1100.00 1100.00 rast prosečna

15 Pomorandža (sve sorte) Uvoz(Grčka) kg 80.00 130.00 130.00 rast prosečna

16 Smokva (suva) Uvoz(Turska) kg 480.00 500.00 480.00 - prosečna

17 Šljiva (sve sorte) Domaće kg 260.00 350.00 350.00 - prosečna

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast Rasa Jed.Mere

Cena (din)Trend Ponuda,

broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase kg 250.00 260.00 250.00 pad prosečna

2 Junad >480kg sve rase kg 240.00 250.00 250.00 rast prosečna

3 Ovca sve težine sve rase kg 100.00 120.00 110.00 bez promene slaba

4 Prasad 16-25kg sve rase kg 230.00 240.00 230.00 bez promene prosečna

5 Prasad <=15kg sve rase kg 240.00 250.00 240.00 bez promene prosečna

6 Tovljenici 80-120kg sve rase kg 190.00 200.00 200.00 rast prosečna

7 Tovljenici >120kg sve rase kg 180.00 190.00 180.00 rast prosečna

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Pro da jem trak tor Fer gu son sa jed no o-so vin kom pri ko li com, mo gu ća re gi stra ci-ja. Tel: 061/16-15-189.

• Pro da jem trak tor IMT 578, plug 755. Tel: 063/660-748.

• Pro da jem trak tor IMT 578, plug 755. Tel: 063/660-748.

• Trak tor IMT 539, 1990. god. u od lič-nom sta nju. Tel:063/531-155.

• Trak tor ko sa či ca tek do ne sen iz ino-stran stva. Is pra van, oču van i u od lič nom sta nju. Po go ni ga mo tor Briggs od 8 ko nja i ima 1 ko su za hva ta 80cm. Ve-o ma po go dan je za ko še nje ve će tra ve zbog sa mog ob li ka ku ći šta a isto ta ko je ve o ma okre tan. Zim ska ce na, ve o ma po volj no! Tel:061/171-50-38.

• Trak tor Mas sey Fer gu son 3650. 150 ko nja, 2670 rad nih sa ti, još su na nje mu fa brič ke gu me. Tel:065/250-66-25.

• Trak tor Ur sus C 355. Bo ja 71 na ra dža-sta, sna ga mo to ra 36kW, pr va re gi stra-ci ja 1980. Zva ti po sle 17h. Tel:022/650-429.

• Trak tor IMT-560, 1983. go di šte. Tel:022/476-092.

• Mo tor ni trak tor čić Gut brod, od 8KS, ben zi nac ma li po tro šač, sa ko som od 88cm (dva no ža od po 44cm oštri, tra vu iz ba cu je na de snu stra nu, ima 3 br zi ne, mo tor Briggs-ov. Tel: 064/218-74-00.

• Jed no red ni kom bajn za ku ku ruz Zmaj 214, u is prav nom sta nju. Tel:063/801-71-33.

• Mas sey Fer gu son 4370, 2003 go di šte, ima 110KS, ve o ma je tih i udo ban, brz oko 50 kmh, iz u zet no do bro sta nje, re-gi stro van,3980 sa ti,kli ma. Tel:065/250-66-25.

• Pro da jem trak tor IMT 578, plug 755. Tel: 063/660-748.

• Pro da jem mo to kul ti va tor Lom bar di-ni sa fre zom i pri ko li com 8,5KS. Tel: 063/516445 i 066/627-52-36.

• Kom bajn Zmaj 191 H u per fekt-nom sta nju, sa žit nim he de rom 5.2m i adap te rom za sun co kret i ku ku ruz, ori gi nal nim ko li ci ma i jed nim pred njim re zer vnim toč kom, 1991. go di šte, vre di po gle da ti. Tel:063/569-433.

• Ku pu jem trak to re, kom baj ne, be ra če, adap te re, pri ko li ce, se ja či ce i dru gu po-ljo pri vred nu me ha ni za ci ju. Sta nje ne bit-no. Tel: 061/6931-066.

• Pro da jem be rač Zmaj 222 '86 go di šte 060/025-81-41.

• Pro da jem IMT 560 no vi tip i plug dvo-bra zni Le mind Le sko vac. Tel: 064/40-62-990.

• Pro da jem tro bra zni plug 14 co li. Tel:064/70-11-181.

• Pro da jem trak tor fer gu son 533 eks tra sta nje po volj no, ka mion mer ce des 813 pre par da na re gi stro van i ka mion za-sta vu 650. Tel:066/92-76-783.

● Pro da jem sa mo hod nu va di li cu za še-ćer nu re pu sa pred njom vu čom u is-prav nom sta nju. Tel:063/776-58-04.

• Pro da jem be rač eko 3500 ga ra ži ran, pr vi vla snik. Tel:064/46-157-39.

• Pro da jem jed no red ni be rač slo ve nač-ki i le va tor za is to var ku ku ru za 9 m. Tel:714-544.

• Pro da jem pne u mat sku se ja li cu za ku ku ruz i dve kra ve sa te la di ma od 14 i 28 da na. Tel: 064/12- 52-950.

• Pro da jem trak tor TOR PE DO 9006 1985.god, sa pred njom vu čom, po moć-nom hi dra u li kom, re gi stro van, zad nje gu me no ve. Tel:063/591-716.

• Pro da jem IMT560 no vi tip i plug dvo-bra zni „Le mind“ le sko vac Tel: 064/40-62-990.

• Pro da jem kom bajn Zmaj 142 85. god. u od lic nom sta nju ili me njam za kom-bajn Zmaj Da nia 3600. Tel:022/715 406.

• Pro da jem kom bajn Zmaj 142 is pra van ce na po do go vo ru. Tel: 064/862-34-53.

• Pro da jem John De e re kom bajn 1075 H4; ši ri na he de ra 4,9 me ta ra, bun ker 5 to na, 5 sla mo tre sa, hi dro po gon, seč ka, kli ma. Ce na: do go vor. Tel: 064/700-58-75.

• Pro da jem trak tor New Hol land, ka bi na, seč ka, ko sa 3 me tra. Tel: 022/630-872.

• Pro da jem trak tor 542 bez ka bi ne, dr-lja ču tro kril nu i ta nji ra ču sa 20 di sko va, be rač dvo red ni Zmaj i plu go ve. Tel: 063/1945-478

• Pro da jem trak tor To ma Vin ko vić, 18 KS, ta nji ra ču i le va tor. Tel: 022/2741-219, 064/3685-247.

• Pro da jem trak tor IMT 565 i be rač za ku ku ruz Zmaj 214s. Tel: 063/802-18-41.

• Pro da jem trak tor Be lo rus 52 sa pred njom vu čom. Ce na 1.500 E. Tel: 022/669-147.

• Pro da jem trak tor Ze tor 5011, pr ska li ca RAU 330 li ta ra, plug dvo bra zni na po-me ra nje, špar tač IMT dvo red ni, gra blje Šem pe ter 220, dr lja ča 4 kri la i le va tor 9 me ta ra. Tel: 064/315-91-18

• Pro da jem fre zu sa pri ključ ci ma. Tel: 022/2741-029.

• Pro da jem mo to kul ti va tor IMT 506. 022/2741-258, 065/4033-077.

OPRE MA

• Pro da jem plug IMT jed no bra zni, špar-tač dvo red ni i dr lja ču ma lu dvo kril nu, po volj no. Tel: 022/268-0081 i 064/403-18-32.

• Pro da jem pri ko li cu za raz ba ci va nje staj nja ka, ne mač ku, no si vo sti tri to ne. Tel: 064/123-96-41.

• Pro da jem plug KUHN tro bra zni. 2009. go di šte, iz u ze tan. Tel: 062/312-081.

• Pro da jem ras tu ri vač staj nja ka SIP ŠEM PE TER 1976 go di šte, No vi Sad. Tel: 063/107-44-78.

• Pro da jem bu ši li cu za bu še nje ru-pa za voć ke za trak tor F20 i F40. Tel: 063/779-90-66.

• Kru njač za ku ku ruz, tro fa zni 3kW, bu-banj ši ri ne 400mm. Tel:022/476-092.

• Be rač za ku ku ruz Zmaj 214, 1983. god.u is prav nom sta nju. Tel:063/531-155.

• Pro da jem pri ko li cu za raz ba ci va nje staj nja ka, ne mač ku, no si vo sti tri to ne. Tel: 064/123-9641

• Pro da jem plug KUHN tro bra zni. 2009. go di šte, iz u ze tan. Tel: 062/312-081

• Plug obr tač ra be werk star lll. Re-mon to van, spre man za rad. Vi si na 70, du ži na 90, za hvat 3×33. Tel:065/250-66-25.

• Pro da jem ras tu ri vač staj nja ka SIP ŠEM PE TER 1976 go di šte, No vi Sad. Tel: 063/1074478

• Pro da jem bu ši li cu za bu še nje ru-pa za voć ke za trak tor F20 i F40. Tel: 063/7799066

• Pro da jem plug IMT jed no bra zni, špar-tač dvo red ni i dr lja ču ma lu dvo kril nu, po volj no. Tel: 022/268-0081 i 064/403-18-32.

• Pri ko li ca za mo to kul ti va tor. Mo-gu ća za me na za ka zan za ra ki ju. Tel:065/448-00-80.

• Pri ko li ca jed no o so vin ka, ki per, 4 to ne no si vo sti, 1989. god. Tel:063/531-155.

• Pr ska li ca Mo ra va, za pre mi ne 660L, pum pa Ko met BP 105/20, ši ri na gra na 10m. Tel:064/296-37-99.

• Hlad nja ča za vo će, po volj no. Tel:064/182-57-00.

• Pod ri vač (kul ti va tor) 18 rad nih or ga-na, za hvat 3.3m. Po god no za voć nja ke, lju šće nje str nji ke, pri pre mu za se tvu. Tel:064/296-37-99.

• Zma jev ka, tip 470. Sve tlo sna sig na li-za ci ja, va zdu šne koč ni ce, ki pu je, ima i ruč nu ki pu, oja ča na, ši ro ke gu me, re gi-stro va na. Tel:022/265-61-11.

• Ma ši ne-ro ta ti ve, re mon to va ne, za va đe nje ko šti ce iz vo ća, ka pa ci tet do pet to na na sat. Ce na od 6 - 10.000 e. Tel:063/514-133.

• Ato mi zer za vo će Mio - Stan-dard Osjek. Ma lo ko ri šćen, do bar. Tel:061/273-59-30.

• Pro da jem trak tor IMT 578, plug 755. Tel: 063/660-748.

• Se ja či ca za ku ku ruz SKPT-4 "OLT Osjek", me ha nič ka če tvo ro red na. Tel:022/476-092.

• Ras tu ri vač za staj njak ne mač ke pro iz-vod nje. Tel:064/296-37-99.

• Mu lja ča (kmeč) za gro žđe i šlji ve. Od ner đa ju ćeg ma te ri ja la (inox), sa po de si-vim raz ma kom va lja ka da ne dro bi ko-šti ce, sa tzv. če šljem za pe telj ke, maj-stor ska iz ra da. Tel:064/881-54-03.

• Pro da jem dr lja ču sa tri kri la. Dr lja ča ja u do brom sta nju, nig de ni je va re na ni lo mlje na. Tel: 061/283-84-79.

• Jed no red ni be rač Zmaj 212 sa ubr za-njem. Tel:023/786-165.

• Pro da jem plug IMT 755, vi so ki, od lič no sta nje. Tel:064/167-60-92.

• Ko mu šalj ka za ku ku ruz, 6 va lja ka, u do brom sta nju. Tel:061/283-84-79.

• Be rač za ku ku rus Zmaj 222, dvo red ni be rač, 85. god, sa la kim ta ru pom, ni je pu cao na ru di, mo že za me na za jed no-red ni be rač i pri ko li ca Li fam, mo že da to va ri 7 to na rin fu za, u od lič nom sta nju. Tel:066/217-243.

• Tran spor ter za ži ta ri ce, 8 me ta ra, iz 2 de la. Tel:060/083-82-51.

• Me tal ni me ha ni zmi za OLT-ove me-ha nič ke se ja li ce. Se je po jed no zr no. Tel:064/372-48-57.

● Pro da jem se ja li ce za ži to ama zon, ra si pa če ama zo ne ro ta ci o ne ko sa či ce sa ku plja če. Tel: 063/165-97-33.

● Na pro da ju ta nji ra ča no še na adu-to va 28 di sko va rad ni za hvat 2.8m. Tel:064/229-91-29.

• Ku pu jem jed no red ni si la žni kom bajn. Tel:063/88-696-58.

• Pro da jem te šku vu če nu ta nji ra ču za-hva ta 3m,0 te šku dr lja ču za hva ta 3,3m, ele va tor za ku ku ruz 9m, dvo bra zni plug Vo gel Not l 950. Tel :064/43-33-528.

● Ku pu jem ele va tor za ku ku ruz. Tel: 060/018-88-36.

• Pro da jem be rač zmaj 222 re mon to van i pre su po ljo stroj odža ci u do brom sta-nju. Tel:064/24-94-091.

• Pro da jem sa mo hod nu dvo red nu va di li-cu za še ćer nu re pu. Tel:063/776-58-04.

• Ku pu jem pri ko li cu za ras tu ra nje staj-na ka 022/630-459.

• Ku pu jem fre zu za trak tor. Tel:063/536-21-30.

• Pro da jem kor pu za trak tor, ar nje ve za ta mi ća sto čar ku, špe di te re, dr lja-ce, plug, kru njač i no ve auto pri ko li ce. Tel:063/870-30-14.

• Pro da jem kru njač za ku ku ruz sa sop stve nim po go nom tran spor te-rom za čo ko ve. Ka pa ci tet 8 t. na čas. Tel:O64/171-96-86.

• Ku pu jem lak to friz za pre mi ne 200 li ta-ra. Tel:064/457-45-65.

• Na pro da ju ven ti la tor za to vi li šta ve li-ki. Tel:064/52-46-422.

ZE MLJA, PLA CE VI, KU ĆE, STA NO VI, LO KA LI

• Pro da jem nji vu od 45 ari kod Car-skih vi no gra da (Šu lja mač ke gla vi ce) i voć njak od 43 ara sa stru jom i vo dom, po tez Glo žanj- Gr gu rev ci. Tel: 022/680-081 ili 064/403-18-32.

• Pro da jem jed no ju tro ze mlje na Ra-di nač kom pu tu, iz me đu Gr gu re va ca i Vr ba re uz as falt, le va stra na idu ći od Gr gu re va ca.Tel: 064/127-29-23, ši fra 5.500

• Iz da jem ku ću sa dvo ri štem bez ga zde, stro gi cen tar gra da. Tel: 063/509494

• Pro da jem no vu eks tra sre đe nu ku ću na se lje Ni ko la Te sla, ga ra ža, 3 šu pe, ze mlji šte pri vat na svo ji na. Tel:060/615-04-15.

• Pro da jem 4 ju tra ze mlje u Žar kov ci ma po red se la uz as falt. Tel: 061/288-31-03.

• Pro da jem ku ću 80m2, po moć ni objek ti na se lje Blok B. Tel: 640-821 i 064/581-47-20.

• Pro da jem ku ću sa lo ka lom na 4,5 ara pla ca kod Hi gi jen skog za vo da ili me njam za stan uz do pla tu, Sta ri šor41. Tel: 069/233-13-00 i 069/170-79-65.

• Pro da jem no vu ku ću 140m2 u La ćar ku na se lje Be la uža. Tel: 063/32-12-55.

• Pro da jem nji vu od 45 ari kod Car-skih vi no gra da / šu lja mač ke gla vi ce/ i voć njak od 43 ara sa stru jom i vo dom, po tez Glo žanj- Gr gu rev ci. Tel: 022/680-081 ili 064/403-18-32.

• Iz da jem stan u Ma ti je Hu đi, so ba sa ku pa ti lom i ku hi njom za uče ni ce ili stu-den ku i nje.Tel: 061/246-33-89.

• Pro da jem gar so nje ru 26m2 na se lje Orao. Tel: 063/321-255.

• Pro da jem tro so ban stan kod Sport-skog cen tra. Tel: 063/32-12-55.

• Pro da jem tro so ban stan 83,5 m2 na se lje Ma ti je Hu đi, pri ze mlje, sa za-sta klje nom te ra som, mo guć nost pri klju-če nja na grad ski to plo vod. Tel: 064/28-11-422.

• Iz da jem na me šten jed no so ban stan u Ma ti je Hu đi. Tel: 060/448-18-11.

• Iz da jem pra zan dvo so ban kon fo ran stan bez gre ja nja, ce na 100 evra. Tel: 069/175-14-88.

• Iz da jem ne na me šten stan u užem cen tru gra da, Vod na 33 kod vi deo klu ba Si ne ma. Tel: 022/612-717 i 065/961-27-17.

• Iz da jem pra zan stan u Ka me nja ru 65m2, kli ma, gre ja nje, pr vi sprat. Tel: 622-360.

• Iz da jem po slov ni pro stor u cen tru Srem ske Mi tro vi ce za ško lu stra nih je zi-ka ili ško lu ra ču na ra. Tel: 022/621-309.

• Iz da jem po slov ni pro stor, mo že bi ti kan ce la ri ja, fri zer ski sa lon ili gar so nje ra za sta no va nje, Kra lja Pe tra I, u pa sa žu. Tel: 622-360 i 063/704-98-72.

• Uzi mam ze mlju u za kup Srem ska Mi-tro vi ca, Ve li ki Ra din ci i oko li na. Tel: 064/150-70-21.

• Pro da jem ku ću u uli ci Đu re Jak ši ća (Ka zan dži luk). Tel: 063/534-929.

• Pro da jem ku ću u La ćar ku ce na 20.000 evra. Tel: 063/321-255.

• Pro da jem ku ću u Ku ku jev ci ma, Pa ši će-va 42. Tel: 022/742-722.

• Iz da jem sprat nu ku ću po se ban ulaz CG na se lje Ka me njar. Tel: 062/154-29-10 i 640-371

• Pro da jem sprat nu ku ću u La ćar ku, uli-ca Ma čvan ska 16. Tel: 061/605-13-98.

• Iz da jem ku ću u cen tru Srem ske Mi-tro vi ce, gre ja nje na gas. Tel: 062/176-15-42.

• Pro da jem ku ću cca 200 m2 Pej ton 2 u bli zi ni Ro de i Ide je iz me đu Ste va na Srem ca i Ka me nja ra. Tel: 064/987-28-14.

• Iz da jem ku ću u Ma loj Bo sni, po volj no. Tel: 064/235-89-76.

• Pro da jem stan 28m2 u na se lju Ma ti je Hu đi tre ći sprat, CG, ce na 15.000 evra. Tel: 063/321-255.

• Pro da jem dvo so ban stan u De kan cu ce na 29.000 evra. Tel: 063/321-255.

• Iz da jem jed no i po so ban na me šten stan, Voj vo de Ste pe 1/4, po želj no na du že. Tel: 064/6144-594 ili 069/641-552.

• Pro da jem no ve sta no ve . Tel: 063/321-255.

• Iz da jem dvo so ban na me šten stan u na se lju Ma ti je Hu đi pre ko pu ta Zma je-ve ško le, CG, pr vi sprat, in ter fon, kli-ma, use ljiv od mah. Tel: 022/612-434 062/596-780.

PO LJO PRI VRED NI PRO IZ VO DI

• Pro da jem ve ću ko li či nu ra ki je od šlji-ve, mo gu ća za me na za ka zan. Tel: 022/661-312.

• Pro da jem ba li ra nu sla mu, vi še ko ma-da. Tel: 062/116-52-61.

• Pro da jem ra ki ju šlji vu. Tel: 022/661-312.

• Pro da jem ra ki ju šlji vo vi cu sta ru 10 go di na u ri fu zi, po volj no. Tel.: 064/187-56-60.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 21. novembar 2014.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Pro so, 400 kg pro sa sor te Al ba, ma-đar sko be lo pro so, se lek ti ra no, upa-ko va no po 25kg... 55 d/kg. Ma ra dik. Tel:063/829-75-85.

• Pro da jem ve ću ko li či nu ra ki je od šlji-ve, mo gu ća za me na za ka zan. Tel: 022/661-312.

• Po len sa mog pče li nja ka. 1kg, 1100 din, pro iz ve den 2014. god. Tel:064/900-42-03.

• Pa sulj ze le ni. Rod 2014 ruč no pre bran, imam ko li či nu od 350kg. Ce na 400din/kg. Tel:063/742-69-44.

• Do ma ći be li luk, krup ni je gla vi ce. Tel:061/238-50-13.

• Na ve li ko oko 7 to na bun de ve za je lo, ce na po do go vo ru. Tel:066/960-68-34.

• Sad ni ce le šni ka-istar ski ori jaš i dro-bi li ca za le šni ke i ora he. Tel:064/261-75-20.

• Ja bu ke pr va i dru ga kla sa, sor te aj-da red i gre ni smit, kao i ja bu ke za ra ki-ju. Ja bu ke su spre mlje ne u hlad nja ču. Tel:062/349-616

• Pro da jem ja bu ke za ra ki ju. Tel: 063/535-180.

• Pro da jem ka šu od ku pi ne, dre nji ne i šip ka. Tel: 462-345 i 061/685-53-33.

• Po len. Tel:022/712-470.

• Ovo go di šnje ba li ra no li vad sko se no, ce na je 1e po ko ma du. Se no ni je ki slo, ima oko 700 ba la. Tel:063/339-783.

• Sun co kret gric ko mar ke Ko los, od-li čan, se lek ti ran, rod 2014. god. Tel:064/127-15-17.

• Pro da jem sad ni ce žbu na stog le šni ka, jed no go di šnje 2 evra, dvo go di šnje 3,5 evra. Ada šev ci. Tel: 737-311 i 063/892-50-30.

• Pro da jem be li luk bo sut ruč no ob ra đi-van oko 1.000 kg, se men ski i kon zum ni. Tel:063/334-716 i 064/871-93-10.

USLU GE, PO SLO VI

• Ne go va la bi sta ri je oso be 24 sa ta uz obez be đen sme štaj. Tel:061/365-06-52.

• Vr šim uslu ge se li id be sa kom bi jem. Tel: 065/63-111-22.

• Vr šim uslu ge se lid be svih vr sta.Tel: 064/154-75-48.

• Je se nje ora nje ba šti sa ma lim trak-to rom T Vin ko vić u SM i oko li ni. Tel:022/631- 495 i 066/403-677.

● Uslu žno mo ler ski ra do vi -kre če nje, gle to va nje, izo la ci ja. Po pust za pen-zi o ne re 30 po sto. Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.

● Vr šim uslu ge se lid be svih vr sta. Tel: 064/154-75-48.

● Ča so vi srp skog je zi ka za osnov ce. Tel: 061/206-40-55.

● Ča so vi ne mač kog je zi ka za sve uz ra-ste i pri pre ma za od la zak u ino stran stvo. Tel: 069/636-252.

• Vo do in sta la ter ski ra do vi, kva li tet no i po volj no. Tel: 064/22-42-197.

DO MA ĆE ŽI VO TI NJE

• Pro da jem 8 sja re nih ko za, sja re ne me-sec da na i de set ja ri ća od 18-20kg, ce na po do go vo ru. Tel: 064/123-96-41.

• Po kla njam šten ce, sred njeg ra sta do brog po re kla, sta ri 5 me se ci. Tel: 063/520-600.

• Žen ke ku ni ća sta ro sti od 3 do 6 me-se ci (5-10 EUR ko mad), kao i skot ne žen ke (12.5 EUR ko mad). Tel:065/956-95-64.

• Ovan 400 EUR i mu ško jag nje 200 EUR za pri plod. Obo je uma ti če ni. Tel:065/956-95-64.

• Pro da jem ov ce. Tel:066/466-802.

• Žen sko ždre be li pi ca ne ra, sta ro 8 me-se ci Tel:065/956-95-64.

• Pe tao, ja re bi ča sti ita li jan sta ro sti 7 me se ci. Tel:061/218-45-12.

• Či sto krv na mu ška ja rad, uma ti če ni. Tel:064/319-72-46.

• Mu ško ždre be li pi ca ne ra, sta ro 10 me-se ci, Plu to Na sta po pa pi ru, pot pu no mi ran, za osta le in for ma ci je po zva ti na te le fon. Tel:063/820-11-75.

• Mu ško ždre be ha fl in ge ra, sta ro 9 me-se ci. Be o grad ski hi po drom. Tel:060/028-35-53.

• Tri ko ze za kla nje, do tov, ili ču va nje. Hra nje ne su ku ku ru zom, de te li nom, ku-ku ru zo vi nom, 70 EUR-80 EUR po ko ma-du.i mo že i do go vor. Tel:061/627-13-09.

• Vi jet nam ske svi nje. Po volj no! Tel:065/820-90-03.

• Pro da jem iz no še ne ko ke no si lje. Tel:670-267.

• Pro da jem cr no be lo te le. Tel:064/249-42-55.

• Ras pro da ja pi li ća od 3 ne de lje. Te:063/830-87-18.

• Pro da jem od ra sle ja pan ske gu ske i pat ke. Tel:022/325-232.

• Pro da jem pra sad te ži ne oko 25kg. Ce-na po do go vo ru. Tel: 064/468-35-28.

• Pro da jem pra si ce, 5 ko ma da. Tel:063/709-25-05.

• Pro da jem de vet pra si ca ce na 280 di-na ra kg. Tel: 063/86-814-83.

● Pro da jem 5 ko ma da pra si ca. Tel:063/70-92-505.

• Pro da jem kra vu sa mu škim te le tom, Be o čin. Tel:064/282-98-47.

● Pro da jem su pra snu kr ma ču. Tel:064/372-82-57.

● Pro da jem iz no še ne ko ke no si lje. Tel:670-267.

• Pro da jem mla de 18-ne de lje ne ko ke no si lje u Srem skoj Mi tro vi ci, is po ru ka po čet kom sep tem bra. Tel.: 069/652-214, 022/631-221.

• Pro da jem 14 ova ca i ov na. Tel: 022/742-814.

• Pro da jem tri su pra sne na zi mi ce te-ži ne 150 kg, i ve ću ko li či nu tri ti ka la. Te.:060/13-55-937.

• Pro da jem kr ma ču i bra va za kla nje.Tel:063/764-82-64.

• Pro da jem kr ma ču za kla nje te ži ne oko 200 kg Ce na 150 Din Tel:663-095.

• Ku pu jem ov ce, il de frans ili ro ma nov. Tel:060/450-65-55.

PLA STE NI CI, STA KLE NI CI

• Pla ste nik sa opre mom za na vod-nja va nje i sak si ja ma od sti ro po ra za ja go de. Tel:063/830-93-43 i 064/915-77-42.

• Sta kle nik po vr ši ne 8x4m, sa po li-ca ma duž ce log sta kle ni ka u 3 re da. Tel:063/806-79-52.

• PVC ce vi za pla ste nik (fi 40mm), PVC pro fi li ogra de (ši ri na 55mm i 75mm). Tel:063/448-494.

PČE LAR STVO

• Pet pče li njih dru šta va sa ko šni com Da dan blat mo di fi ko va nih 43*27 sm sa mre žom pro tiv va roe, vo do rav na pre-gra da ma tič na re šet ka, zbeg, gor nja ven ti la ci ja. Sa će iz gra đe no, za me na sa ća 5 ra mo va go di šnje. Zdra va dru-štva. Vla snik. Tel: 022/ 441-326 Sa ša ili 064/516-97-03.

• Osam no vih Da den blat ko šni ca sa pče-la ma. Plo di šte za 12 ra mo va 42.5 x 27. Po lu na stav ci po dva te la sa 10 ra mo va ( ve će ra sto ja nje iz me đu njih), Ma tič na re šet ka od okru gle ži ce.Po klop na da ska 10x10. Pod sa mre žom pro tiv va roe. Austra lij ske ste ge svih de lo va. Zbeg sa uokvi re nom mre žom za ven ti la ci ju i hra-ni li com. Tel:064/686-06-70.

• Ko šni ce LR i DB i ra mo vi za ko šni ce sa ame rič kim raz ma kom, po sto ji mo-guć nost i po je di nač no de lo vi.Ce na ra-mo va 30din ri fu zno, a uko va ni 40din. Tel:064/915-77-42.

• Re gu la tor bro ja obr ta ja mo to ra za vr ca nje me da. Mo že se na ru či ti za 12V i za 24V, sna ge do 300W od no sno 600W Tel:022/310-545.

• Pro da jem od lič na pče li nja dru štva.Tel:065/237-12-55.

KUĆ NI LJU BIM CI

• Pro da jem od ra sle ja pan ske gu ske. Tel:022/325-232.

• Po kla njam mač ku i ma či će si jam skog po re kla. Tel: 641-193 i 062/641-193.

• Pro da jem be le pu li ne. Tel: 060/441-4055

• Pro da jem šten ce bi šo na i pu li na. Tel: 022/710-400, 063/8251-526

• Pro da jem šten ce krat ko dla kog pti ča ra. Tel: 022/716-200

• Ku pu jem šte ne rot faj le ra. Tel: 022/472-155

• Si bir ski ha ski, eks tra šte nad. Tel: 065/6573-857

• Pro da jem šten ce La bra do ra. Tel: 060/010-19-71

• Pro da jem šten ce pe ki ne ze ra, iz u zet no le pi. Tel: 069/1512-294

• Pro da jem rot faj le ra ili me njam za šar-pla nin ca. Tel: 064/1790-067

• Pro da jem ku či će ro tvaj le re sta re me-sec da na (60 evra). Tel: 060/7352-070

MO TOR NA VO ZI LA

• Pro da jem “hun dai ma trix” 1,5 SR DI, 2002. go di šte, bez ula ga nja re gi stro van do mar ta 2015.od li čan. Tel:065/442-91-93. Zva ti uve če.

• Pro da jem Pe žo 206 1.1 ben zin, go di na pro iz vod nje 2001. Tel: 063/321-255

• Pro da jem Ford KA go di na pro iz vod nje 2002, re gi stro van u is prav nom sta nju ce na 1700 evra. Tel: 022/681-502

• Pro da jem „Pa sat“ go di na pro iz vod nje 2001, 1.9 TDI oca ri njen. Tel: 065/271-19-80.

• Pro da jem Re no Me gan go di na pro iz-vod nje 2003, 1.4 ben zin oca ri njen sva opre ma. Tel: 066/974-12-68.

• Pro da jem pe žo 106, 1.1 ben zin, go-di na pro iz vod nje 2001. oca ri njen, ce na 1500 evra fi k sno. Tel; 064/495-73-26.

• Pro da jem Fi at Uno, go di na pro iz vod nje 2000 pr vi vla snik, plin atest, 1.100 evra. TeL: 064/215-83-50.

• Pro da jem Za sta vu 128 be le bo je, go-di na pro iz vod nje 1993, u iz u zet nom oču va nom sta nju, pr vi i je di ni vla snik, pre šla 60.000 km/čas, re gi stro va na, re gi stro va na do 28. ju na 2015, ce na 550 evra, ce na je fi k sna. Tel: 064/194-90-82.

• Ku pu jem auto mo bi le is prav ne, ne is-prav ne ha va ri sa ne do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Za Pe gli cu, no vi auto de lo vi. Tel: 063/771-85-27.

• Pro da jem Opel Asko nu , re gi stro va na. Tel: 064/432-5869

• Pro da jem La du Ri vu u do brom sta nju re gi stro va na, plin zim ske i let nje gu me. Tel: 065/832-09-35.

• Pro da jem Ško du Ok ta vi ju go di na pro-iz vod nje 1998, 1,6 ben zin, mo že za me-na za ma nji auto. Tel 069/133-21-32.

• Pro da jem ka mion Tur bo Ze tu u vi-đe nom sta nju, ce na 1.350 evra. Tel: 064/39-99-737.

• Pro da jem Ford Fi e stu di zel go di na pro iz vod nje 2004, Opel Kor su ben zin go di na pro iz vod nje 1998, Re no 5 di zel go di na pro iz vod nje 1988. Tel: 064/370-45-93.

RA ZNO

• Pro da jem po lo van bi ber crep. Tel:022/614-590.

• Če ru palj ke iz ra đe ne od po cin ko va nog li ma 1mm, oja ča ne, ni su far ba ne ta ko da ne po sto ji opa snost od tra go va far be na me su. Ce na bez elek tro mo to ra 100 EUR, ce na sa el.mo to rom (mo no fa zni), 170 EUR. Gu me za če ru palj ke, eks tra kva li tet, ce na 45 din/kom. Tel:063/151-41-61.

• Pa pri ka eks tra eks tra lju ta mle ve-na 1kg ce na 1300 din, pa pri ka eks tra eks tra lju ta tu ca na 1kg ce na 1300 din, pa pri ka slat ka mle ve na 1kg ce na 900 din, go to ve kom plet ne sme še za ro štilj-ske, do ma će ko ba si ce, ku le ne i švar gle po lič nom uku su za sva kog na ru či o ca. Tel:064/128-60-22.

• Sak si je, okru gle, ve li či na 8, čvrst ma te-ri jal, no ve i po lov ne. Tel:063/806-79-52.

• Opre ma za svi njo kolj: rem me tal ni i dr ve ni, ko ri to, ora ni ju i kan te za mast. Tel:065/578-91-65.

• Po volj no, do bro oču va ne če ze. Tel:061/227-85-02.

• Pro da jem bu ši li cu za bu še nje ru pa za voć ke za trak tor F20 i F40. Tel: 063/77-99-066.

• Pro da jem rem. Tel:066/434-021.

• Pro da jem pre su za ce đe nje gro žđa za vi no. Tel:064/992-58-74.

• Lux lam pe omo gu ća va ju pro du že tak ve ge ta ci je i do 18 sa ti dnev no. Lam pe se pro da ju u kom ple tu sa si ja li ca ma. Tel:063/518-423.

• Ba kar ni ka zan za pe če nje ra ki je, za-pre mi ne 120 li ta ra, ta bar ka 700 li ta ra. U od lič nom je sta nju. Vr lo ma lo je ko-ri šćen. Ume šten na ko li ca, sa ša pa ma, lak za mon ta žu i de mon ta žu. Ru da je na uvla če nje i iz vla če nje. De blji na dan ce ta od ka za na je 7mm. Tel:061/172-52-34.

• Bu re za pr ska li cu, tip Mo ra va, 400 li ta ra pot pu no no vo, ne ko ri šće no. Ce na 70 EUR, mo že kom pen za ci ja za naf tu. Tel:063/811-61-42.

• Ka ve zi za ko ke no si lje. Dva re da ka ve-za za ko ke no si lje po 840 ko ma da, sva ki red je 3.000 EUR, auto mat sko či šće će-nje (skre pe rom), na sva ki red idu dva vo so va ven ti la to ra Ø-500. Tel:023/772-750.

• Dr ve na bu rad za vi no i ra ki ju, za pre-mi ne 350 i 70l. Tel:065/578-91-65.

• Pro da jem me ka no dr vo.064/382-85-34.

• Ča so vi ne mač kog je zi ka za sve uz ra-ste i pri pre ma za od la zak u ino stran stvo. Tel: 069/636-252.

• Pro da jem Se ra žem apa rat za le če nje kič me to plo tom i ma sa žom i pro da-jem veš ma ši nu u do brom sta nju. Tel: 022/631-943 i 064/30-33-163

• Pro da jem do bro oču va nu uga o nu gar ni tu ru sa fo te ljom. Tel: 625-702 i 065/2625-702

• Da jem ča so ve en gle skog i ne mač kog je zi ka. Vr šim pre vo đe nje sa en gle skog na srp ski i srp skog na en gle ski. Tel: 064/2064-956.

● Pri mi la bih bes plat no sta ri ju žen sku oso bu u za seb no na me šte nu gar so nje-ru za po moć u ku ći sta ri joj oso bi. Tel: 022/628-015 ili 062/411-835.

● Sli kam por tre te u svim teh ni ka ma (olov ka, pa stel, ulje)pro da jem sli ke (ulja na plat nu, akva re li i dru ge teh ni ke). Tel: 062/971-37-52.

● Pro da jem bar ske sto lo ve F80 vi si na 140cm dva ko ma da, ruč ne me ha nič ke ma ka ze za lim, bu ši li ca Boš SDS- plus i tri ra di ja to ra.Tel: 064/98-72-814.

● Pro da jem re gi stro va ni pon ton ski pri-vez broj 3, 10m od pla že sa pla stič nim čam cem Elan T400 sa alu mi ni jum skom ka bi nom i mo tor To mos 3,5 ks. Tel: 621-296 i 064/15-00-423.

● Ku pu jem bu tan – plin ske bo ce, raz-ne elek tro mo to re, ruč ni i elek trič ni alat, ra znu gra đe vin sku opre mu, ta nji ra če, šraf štok, vin te, an ti kvi te te i pro da ja alu-lam pe ri je. Tel: 061/113 – 83 – 56.

● Pro da jem voj nu ci ster nu 3000 li ta ra. Tel: 064/150-70-21.

● Pro da jem ma ši nu za ši ve nje ba gat, dva de či ja bi ci kla, pu na vra ta sa što ko-vi ma 2 kom, pak tre ger za La du 1600, ku hinj sku uga o nu gar ni tu ru. Tel: 641-193 i 062/641-193.

● Pro da jem ko žnu gar ni tu ru, fri ži der i špo ret,sve no vo, ce na 35.000 di na ra. Tel: 022/636-225.

● Pro da jem gu sa ne ra di ja to re sa ven ti li-ma i ba kar nim ce vi ma.

Tel: 063/562-884.

● Ku pu jem po lo van crep vin ko vač ki. Tel: 022/670-846.

● Pro da jem me ka no dr vo.064/382-85-34.

● Pro da jem TA AEG 6 kw, ši va ću ma-ši nu ba gat, fo te lju na raz vla če nje, kan te za mast emaj li ra ne. Tel: 063/565-178 ili 022/628-156.

● Po prav ka i ot kup fri ži de ra, za mr zi va-ča i veš ma ši na. Tel 064/128-1072 ili 061/623-90-24.

● Pro da jem pre su za ce đe nje gro žđa za vi no. Tel: 064/992-58-74.

● Pro da jem do bro oču van rad ni sto. Tel: 064//318-84-74.

● Pro da jem bu kvu, ise čen i is ce pan pa-pri kaš, hrast, bu kva, ja sen, bri ket i pe-let.Tel:063/509-493.

• Pro da jem po volj no sad ni ce ukra snog šim ši ra. Tel:063/310-407.

• Pro da jem šar pla nin ca star 2 god Tel:064/024-52-61.

LIČ NI OGLA SI

• Udru že nje „Mo ja sre ća“ iz Gor njeg Mi la nov ca mo že da upri li či da se de voj ke iz Ru si je uda ju u Sr bi ju. Za in te re so va ni ja vi te se na 065/552-43-11.

• Udo vac 57 go di na tra ži že nu ne pu ša ča do 50 go di na ra di bra ka. Tel: 066/9741-654.

• Za slo bod ne usam nje ne slo bod-ne žen ske oso be ko je su za dru že nje sa slo bod nim mu škar cem, pr vo sms. Tel:064/034-29-61.

● Že lim da upo znam do bru i slo bod nu ze nu do 50 go di na. Tel:063/870-30-14.

• Upo znao bih slo bod nu da mu do 53 go di ne. Is klju či vo ra di bra ka, usa mljen i bez de ce. Tel.: 061/61-93-552.

• Slo bod na že na tra ži si tu i ra nog slo-bod nog go spo di na bez oba ve za sta ro sti od 60-75 go di na is klju či vo ra di bra ka u ob zir do la ze pla vi i sme đi. Tel: 064/546-82-63.

• Pen zi o ner tra ži že nu bez oba ve za do 65 go di na sta ro sti, nu dim ku ću do ži vot-no. Tel: 022/651-288 i 064/306-30-06.

• Že leo bih da upo znam slo bod nu, sa-svim skrom nu i jed no stav nu ze nu, pra vu Sre mi cu, sa pod ruč ja op šti ne Šid. Ja sam raz ve den, imam 57 go di na, ro đen sam, ži vim i ra dim u Ši du. Tel: 062-19-60-900.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2, godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel: 064/14-69-263

1921. novembar 2014.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

BESPLATNI MALI OGLASISMS 063/8526-021

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

20 21. novembar 2014.

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CA­•­O­ET­NO­SA­LA­ŠU­ISA­I­LO­VI­I­NJE­GO­VIM­VLA­SNI­CI­MA­

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ba ka Ra­do­sla­va­Ra­da­Jo­va­no­vić - Isa i lo va, iz Srem ske Mi tro-vi ce ima 79 go di na. Do šla je u

ovaj grad 1956. go di ne ka da se uda-la za svog Ste vu, sa ko jim je ka sni je iz ro di la de cu Dra­ga­na­ i Mi lo ša. Ova sta­ri­ca­se­ća­se­da­Isa­i­lo­vi,­ka­ko­Jo­va­no­vi­će­ iz­Že­le­znič­ke­uli­ce,­ovu­­sta­ru­mi­tro­vač­ku­ po­ro­di­cu­ na­zi­va­ju,­ ima­ju­sa­laš­na­Vo­ganj­skom­pu­tu­od­1965.­go­di­ne.­I­mno­go­pre­to­ga­­su­ima­li­­sa­laš,­ali­je­on­bio­uz­Sa­vu,­a­ka­da­su­po­če­li­pri­pre­mu­za­grad­nju­"Ma­tro­za"­i­ka­da­je­in­ve­sti­to­ri­ma­za­tre­ba­la­ze­mlja,­ovoj­po­ro di ci su je od u ze li i do de li li im dru gu. Ta­ko­je­ne­sta­lo­pr­vog­sa­la­ša,­a­sa­gra­djen­je­no­vi,­na­Vo­gan­sjkom­pu­tu­ko­ji­je­sa­da­star­po­la­ve­ka,­a­ko­ji­je­od­pre­po­la­go­di­ne­­­Et­no­sa­laš­Isa­i­lo­vi.Sve­ u­ sve­mu,­ po­ro­di­ca­ Jo­va­no­vić­

po­se­du­je­sa­la­še­bli­zu­sto­ti­nu­go­di­na,­a naj mla dja ge ne ra ci ja, ko ja se o nje-mu­sa­da­bri­ne­uz­ba­ka­Ra­du,­je­pe­ta­ge­ne­ra­ci­ja­Isa­i­lo­vih­i­či­ne­je­sin­Mi loš, nje­go­va­že­na­Ne­ven­ka­Ne­na,­ ćer­ka­Ana, sin Mi loš i snaj ka Lji­lja.

Sa­la­šar­ski­ži­vot­ I dok su mno gi ov da šnji vla sni-

ci­ svo­je­ sa­la­še­ pro­da­li­ ili­ po­ru­ši­li­ Jo­va­no­vi­ćev­ ­­ Isa­li­ov­ sa­laš­ ni­ka­da­ ni­je­pre­stao­da­"bu­de­u­funk­ci­ji"­zbog­ko­je­su sa la ši i na sta li. Bio je i ostao iz-vor­ ba­vlje­nja­ po­ljo­pri­vre­dom­ i­ pro­iz­vod­nje­ hra­ne,­ jer­ su­ tu­ dr­ža­li­ sto­ku,­ži­vi­nu,­ ob­ra­dji­va­li­ ba­štu,­ hek­ta­re­ ze­mlje,­spre­ma­li­zim­ni­ci­što­či­ne­i­sa­da.­Uz­sve­ovo,­Jo­va­no­vi­ći­se­od­sko­ra­ba­ve­i­pru­ža­njem­ade­kvat­nih­uslu­ga­na­svom et no sa la šu.Ka­kav­je­ži­vot­na­sa­la­šu­bio­ne­kad,­

a­ka­kav­je­sad­sa­zna­li­smo­od­čla­no­va­po­ro­di­ce­ Jo­va­no­vić.­ Pr­vi­ sa­go­vor­nik­nam je ba ka Ra da.

- Sa laš je svi ma ko ji su ga ima-li,­mno­go­zna­čio,­pa­ i­na­ma.­Mi­ko­ji­ ima­mo­ ku­će­ u­ gra­du,­ na­ sa­la­šu­smo­mo­gli­ da­ uz­ga­ja­mo­ pi­li­će,­ sto­ku.­ Ima­li­ smo­ tu­ mo­guć­nost­ i­ mi­kod­ svo­je­ ku­će­ sve­ dok­ ni­su­ po­če­li­da­gra­de­zgra­de­na­se­lja­"Ma­ti­ja­Hu­dji"­ka­da­su­nam­to­za­bra­ni­li.­Se­ćam­se,­ta­da­sam­bi­la­­mla­da,­dr­ža­li­smo­ži­vi­nu,­ svi­nje­ go­ve­da,­ bi­ko­ve­ i­ sve­dru go na sa la šu. Kra ve sam mu zla i­za­jed­no­sa­dru­gi­ma­iz­no­si­la­na­put­ne­kom­čo­ve­ku­iz­Ša­ši­na­ca­ko­ji­je­to­mle ko, kao i svo je, no sio u kan ta ma i­ pre­da­vao­na­mle­ka­ru,­ pri­ča­Ra­do­sla­va­Jo­va­no­vić.

Od­ju­tra­do­su­tra­

Na sa la šu se ra di lo mno go, jer se za­po­čet­po­sao­ne­mo­že­osta­vi­ti­za­su­tra.­Dok­su­joj­de­ca­bi­la­ma­la,­se­ća­se­ba­ka­Ra­da,­spre­ma­la­ih­je­u­ško­lu,­a­čim­oni­odu,­ona­ide­na­sa­laš.­

­­Dok­ ja­ do­djem,­ su­prug­ je­ već­na­mi­rio­ sto­ku,­ a­ ja­ sam­ spre­ma­la­do­ru­čak­ i­ on­da­ode­mo­na­nji­vu.­Stal­no­ smo­ bi­li­ u­ po­kre­tu,­ u­ ra­du.­Ka­da­ po­ra­di­mo­ sve­ na­ na­šim­ nji­va ma, išli smo da ra di mo dru gi ma. Bi­lo­je­te­ško,­ali­je­bi­lo­i­le­po.­Je­ste­da­ni­je­bi­lo­stru­je,­ni­vo­de­u­ku­ći­na­sa la šu, ali smo sve dru go ima li. Od pro­sto­ri­ja,­ tu­smo­ ima­li­ so­bu­ i­ku­hi nju za nas, i so bu i ku hi nju za bi-ro še. Ne ki od njih su kod nas ra di li go­di­nu­dve­ i­ tu­ su­ sa­ na­ma­ ži­ve­li,­se­ća­se­naj­sta­ri­ji­član­ove­še­sto­čla­ne­po­ro­di­ce.I­ sa­da­ vred­na­ sta­ri­ca­ če­sto­ ide­

na­sa­laš,­a­u­po­slu­svi­uče­stvu­ju.­­Ra di se na sa la šu dok tre ba, od

ju tra do mra ka. Ka da do dju na sa-laš,­ pr­vo­ na­hra­ne­ ­ svu­ sto­ku­ i­ ži­vi­nu,­ a­ po­sle­ to­ga­ sku­va­ju­ ­ ka­fu­ i­na sta vlja ju rad. Kad je se zo na, ra di se­u­ba­štu,­kad­ni­je,­ra­di­se­po­dvo­ri­šti­ili­u­­ku­ći.­Po­sla­uvek­ima.

Sa­laš­u­no­vom­ru­hu­

Sa­la­ši­su­po­sta­li­i­me­sto­iz­la­za­ka­mla dih i sta ri jih lju di. Na ta me sta iz­la­zi­li­ su­ i­ čla­no­vi­ ove­ po­ro­di­ce­ i­od­lu­či­li­su­da­svoj­sa­laš­ure­de.­Svo­je­pla­no­ve­naj­zad­­ostva­ri­li.­­­Zna­mo­šta­bi­mo­gli­da­oče­ku­

je mo od na šeg sa la ša, a to je da nam do la ze lju di na ne ko li ko sa ti, da­ov­de­pro­ve­du­ugod­ne­ tre­nut­ke,­da­vi­de­do­ma­će­ži­vo­ti­nje­i­sve­dru­go­ što­ je­ deo­ pra­vog­ sa­la­šar­skog­am bi jen ta. Za to smo, ka da smo od­lu­či­li­ da­ ure­di­mo­ sa­laš,­ ta­ko­ on­osta ne u sta rom sti lu, re ši li da to bu­de­uz­pri­jat­ni­ji­am­bi­jent­ne­go­što­je­bio.­Us­pe­li­smo­u­toj­na­me­ri,­­na­sta vi li smo tra di ci ju iz gle dom i sa-dr­ža­ji­ma­sa­la­ša,­ali­smo­mu­do­da­li­ne­ke­ele­men­te­ko­ji­olak­ša­va­ju­ži­vot­na­sa­la­šu.­Sa­da,­na­pri­mer,­tu­ima­mo vo do vod, ob ja sni la je Ne ven ka Jo­va­no­vić.

Sa­ču­va­li­tra­di­ci­ju

­­Hte­li­smo­da­is­ko­ri­sti­mo­pred­no­sti­što je ovaj sa laš u oko li ni gra da, što ima­mno­go­za­ni­mlji­vog­da­pru­ži­lju­di­ma,­a­to­se­po­ka­za­lo­tač­nim­već­po­sle­ne­ko­li­ko­me­se­ci­ra­da.­Pri­ja­te­lji­ko­ji­nam­ do­la­ze­ odu­še­vlja­va­ju­ či­sto­ćom,­ši ri nom sa la ša, za ni mlji vim de ta lji ma, sa­dr­ža­ji­ma,­ opre­mlje­nim­ sta­rin­skim­so ba ma, sta rim na me šta jem, ru ko to-vo­ri­na­ma,­sta­rim­po­ro­dič­nim­sli­ka­ma,­na­sta­vlja­pri­ču­Ne­na­Jo­va­no­vić.Jo­va­no­vi­ći­ su­ za­ sa­laš­ ko­ji­ su­na­

zva­li­ Et­no­ sa­laš­ "Isa­i­lo­vi",­ ura­di­li­pro­je­kat­ ob­no­ve,­ ali­ su­ u­ sre­dji­va­nju­unu­tra­šnjeg­ i­ spolj­nog­am­bi­jen­ta­­uče­stvo­va­li­go­to­vo­svi­čla­no­vi­po­ro­di­ce. Uosta lom, na sa la šu sa da svi oni za­jed­no­ra­de.­Pr­vo­su­tu­or­ga­ni­zo­va­li­do­ček­ i­dru­že­nja­pri­ja­te­lji­ma,­ ­ka­sni­je­su­po­če­li­da­ im­do­la­ze­ i­dru­gi­ko­ji­su­za­sa­laš­ču­li­pre­ko­svo­jih­pri­ja­te­lja.­Od­pre­ne­ko­li­ko­me­se­ci­na­Et­no­sa­la­šu­Isa i lo vi sla ve se ro djen da ni, kr šte nja, de­vo­jač­ke­ ili­mo­mač­ke­ve­če­ri­ i­ dru­gi­slič­ni­ sku­po­vu.­Osim­do­ma­će­uku­sne­hra­ne­i­pi­ća,­lju­ba­znih­do­ma­ći­na­i­to­plog­do­če­ka,­po­se­ti­o­ci­mo­gu­da­se­na­di­šu­či­stog­va­zdu­ha,­de­ca­da­vi­de­do­ma­će­ži­vo­ti­nje,­da­se­bez­bed­no­igra­ju­u­pro­stra­nom­dvo­ri­štu­a­sta­ri­ji­da­se­pod­se­te­sta­rih­mir­ni­jih­vre­me­na.

Pod­sti­caj­na­sred­stva

Da­ ostva­re­ svo­je­ ci­lje­ve,­ ­ po­kre­nu­ rad­ et­no­ sa­la­ša­ i­ pla­ni­ra­ju­ no­ve­sa­dr­ža­je­ Jo­va­no­vi­ći­ma­ –­ Isa­i­lo­vi­ma­su­umno­go­me­po­mo­gla­ i­ pod­sti­caj­na­sred­stva­ko­ji­ma­je­po­dr­žan­nji­hov­et­no­pro­je­kat.­Sred­stva­su­im­odo­bre­na­od­ stra­ne­ Po­kra­jin­skog­ se­kre­ta­ri­ja­ta­za­ po­ljo­pri­vre­du­ vo­do­pri­vre­du,­ šu­

mar stvo Voj vo di ne na kon tri go di ne po­ku­ša­va­nja­i­pod­no­še­nja­pro­je­ka­ta.­­ Po­ku­ša­va­li­ smo­ na­ kon­kur­su­ tri­

pu­ta,­do­ku­men­ta­ci­ju­smo­po­ku­ša­li­da­na­ba­vi­mo­pre­ko­nad­le­žnih­u­gra­du­ali­smo­u­to­me­ima­li­ te­ško­ća.­Ipak,­tre­ći­po­ku­šaj­kon­ku­ri­sa­nja­nam­je­do­neo­re­zul­tat­ i­ odo­bren­ su­ nam­pa­re­ ko­je­pr­ve­ go­di­ne­ ni­smo­ do­bi­li­ jer­ ni­smo­ima li svu do ku men ta ci ju, dru ge go di-ne zbog sta ro sti no si o ca re gi stri o va-nog­po­ro­dič­nog­ga­zdin­stva.­Trud­nam­se­ ipak­ is­pla­tio,­ is­pra­vi­li­ smo­ ne­do­stat­ke­­ko­ji­su­nam­pre­do­če­ni­i­us­pe­li­smo­da­do­bi­je­mo­sred­stva­pod­sti­ca­ja.­Oba­ve­za­nam­je­da­se­pet­go­di­na­ba­vi­mo­de­lat­no­šću­iz­ovog­pro­jek­ta,­re­kla­je­Ne­ven­ka­Jo­va­no­vić.­Ba­vi­će­se­čla­no­vi­ove­po­ro­di­ce­po­

slo­vi­ma­iz­po­me­nu­tog­pro­jek­ta­i­du­že­ako bu du mo gli, jer im nji hov et no sa-laš­i­po­sao­oko­nje­ga­osi­gu­ra­va­ju­po­sao.­U­po­ro­di­ci­Jo­va­no­vić­je­vi­še­ne­za­po­sle­nih­čla­no­va.­Ali,­ Jo­va­no­vi­ći­ na­ svom­ sa­la­šu­ u­

oko­li­ni­ Srem­ske­ Mi­tro­vi­ce­ pla­ni­ra­ju­i­ no­ve­ sa­dr­ža­je,­ ši­re­nje­ ka­pa­ci­te­ta.­Hte­li­bi,­ka­ko­nam­re­ko­še,­da­po­kre­nu­­se­o­ski­i­kamp­tu­ri­zam.­U­tom­prav­cu­spre­ma­ju­ se­ da­ pri­pre­me­ sve­ što­ je­po­treb­no,­da­gra­de­i­ula­žu,­ka­ko­bi­nji­hov­­sa­laš­bio­pra­vi­re­pre­zent­za­tu­vr­stu­de­lat­no­sti­ i­do­stoj­no­pred­sta­vljao­et no tu ri zam u ovom de lu Sre ma.

­ S.­Đa­ko­vić­­­Sl.­Nik­šić­

Sta­rom­sa­la­šu­udah­nu­li­no­vi­ži­vot Dok­su­mno­gi­Srem­ci­sa­la­še­svo­jih­de­do­va­i­pra­de­do­va­po­ru­ši­li­ili­pro­da­li,­po­ro­di­ca­Mi­lo­ša­i­Ne­ven­ke­Jo­va­no­vić­iz­Srem­ske­Mi­tro­vi­ce­po­ro­dič­ni­sa­laš,­na­Vo­ganj­skom­pu­tu,­je­sa­ču­va­la­i­oži­ve­la.­Sa­da­oni­mo­gu­da­se­po­hva­le,­ne­sa­mo­sto­go­di­šnjom­tra­di­ci­jom­sa­la­ša­re­nja­svo­je­po­ro­di­ce,­već­i­et­no­uslu­ga­ma­ko­je­od­sko­ra­pru­ža­ju.­Pod­sti­caj­na­sred­stva­odo­bre­na­im­iz­po­kra­jin­skog­fon­da­po­mo­gla­da­se­ostva­re­svoj­cilj­i­obe­ze­be­de­po­sao­za­ne­ko­li­ko­ne­za­po­sle­nih­čla­no­va­po­ro­di­ce

Sa laš Isa i lo vi sa svo jim vla sni ci ma

U spa va ćoj so bi na sa la šu