за обуку будућих возача

Захваљујемо Екипи прве помоћи Медицинског факултета у Бања Луци и омладини Отитинске организације Црвеног крста Добој у реа-лизацији ове публикације.

2

2012.

Мр др Марин Кватерник ПРВА ПОМОЋ

за обуку будућих возача

Издавач Српско просвјетно и културно друштво

Просвјета, Пале

Рецензенти: Проф. др Драган Радовановић Доц. др Синиша Максимовић

Доц. др сци. мед. Златко Д. Максимовић

Лектор и коректор Стипо Кљајић, професор

Компјутерски слог и дизајн корица Бранислав Бане Томановић

Штампа Независне новине, Бања Лука

Тираж 10 000

ПРЕДГОВОР 7

1. ПРВА ПОМОЋ - УВОД 9 Појам и значај прве помоћи 9 Принципи прве помоћи 10 Средства за пружање прве помоћи 10

2. ОПШТИ ПОСТУПЦИ НА МЈЕСТУ САОБРАЋАЈНЕ НЕСРЕЋЕ 13 Обезбјеђење мјеста несреће 13 Процјена стања унесрећене особе 15 Позивање хитне медицинске помоћи, полиције и ватрогасне службе 21 Пружање прве помоћи унесрећеним особама 22

3. ПРВА ПОМОЋ ПРИ ПОРЕМЕЋАЈИМА СВИЈЕСТИ И ДИСАЊА 31 Прва помоћ при бесвјесном стању 31 Оживљавање 38 Специфични случајеви при оживљавању 45

4. КРВАРЕЊЕ 47 Вањско крварење 47 Унутрашње крварење 57 Аутотрансфузија 57 Крварење из носа 58 Крварење из уха 59

5. ПОВРЕДЕ 61 Ране 61 Ампутацијске повреде 66 Опекотине 67 Смрзотине 69 Хемијске повреде 70 Повреде костију и зглобова 71 Имобилизација 73 Повреде одређених дијелова тијела 76

6. ШОК 91

7. ТРАНСПОРТ ПОВРЕЂЕНИХ 93

8. ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ НА БЕЗБЈЕДНОСТ ВОЖЊЕ 95 Алкохол 95 Замор 96 Психичка стања 97 Лијекови и дроге 97 Угљен-моноксид 98 Здравствени поремећаји при вожњи 98

Путоказ на раскрсници живота и смрти (рецензија) 101 Дјело високог едукативног квалитета (рецензија) 105 О аутору 108 Литература 109

6

ПРЕДГОВОР

Живот повређених најчешће спашавају они који први стигну до њих и правилно их обезбједе и упуте у најближу здравствену установу.

Зато се трудимо да таквих обучених буде што више : на улицама, у школама, у публици, на радном мјесту, у саобраћају и свугдје гдје се

људи крећу, раде и бораве. Овај приручник, приређен од стране дугогодишњег активисте и ви-

соко позиционираног волонтера Црвеног крста без кога је у последње зријеме незамисливо такмичење из ове области и било који вид репро-дуктивног здравља, др.Марина Кватерника , добитника Повеље Црве-

ног крста за све учињено на пољу хуманости, свакако представља најбољу основу за стицање основног лаичког знања у пружању прве помоћи.

Данас, у свијету развијених техника, у свакој секунди долази до многих повреда које само добро обучени могу збринути, али на жалост много је већи број оних који не знају, а још већа је несрећа ако се не-

правилно збрине повријеђени и тако се још више унесрећи, зато овај приручник долази као један од првих написан руком пера једног од ве-ликих зналаца из ове области Црвеног крста Републике Српске и као

таквог препоручујемо да се нађе на сваком радном столу, на свакој сту-дентској клупи, на свакој школској клупи, код сваког тренера, у џепу сваког ловца, војника, рибара, возача...

Спасимо друге и себе! Велика захвалност аутору и свим садашњим и будућим волонте-

рима.

Генерални секретар ЦКРС Ђоко Михајловић

1. ПРВА ПОМОЋ - УВОД

ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ПРВЕ ПОМОЋИ

Прва помоћ је брза помоћ која се указује повријеђенима на мјесту повређивања или у непосредној близини тог мјеста. Она представља скуп поступака и мјера с циљем да се спаси живот и спријечи погор-шање здравља повријеђених или обољелих лица.

Од благовремено и на одговарајући начин указане прве помоћи за-висиће коначан исход повреда и/или стања насталих приликом саобра-ћајне или било које друге несреће. Стручно медицинско особље својим знањем засигурно може пружити најквалитетнију прву помоћ. Међу-тим, ни најстручнија прва помоћ не помаже ако се интервенише пре-касно. Зато прву помоћ морају да пруже они који су се задесили на мјесту несреће. Овим чињеницама се очито руководио и Закон о ос-новама сигурности у саобраћају у Босни и Херцеговини, члан 155, којим се правно регулише указивање прве помоћи повријеђенима у са-обраћајним несрећама у Босни и Херцеговини: Лице које се затекне или наиђе на мјесту саобраћајне несреће у којој има повријеђених дужно је да укаже помоћ лицима повријеђеним у саобраћајној несрећи.

С обзиром на чињеницу ко указује прву помоћ, разликујемо сље-деће видове прве помоћи:

• самопомоћ - повријеђена особа сама себи пружа прву помоћ; • узајамна прва помоћ - једна повријеђена особа указује прву

помоћ другој особи; • стручна прва помоћ - указује је стручно медицинско лице

(љекар или медицинска сестра/техничар), односно особа еду-кована за пружање прве помоћи.

Да бисмо унесрећенима указали прву помоћ, и то благовремено, брзо, правилно и по одређеном редослиједу, неопходан је одговарајући

9

ниво обучености. Када су у питању будући возачи, они у оквиру курса прве помоћи за кандидате за возаче моторних возила стичу потребан ниво обучености, а тај вид обуке треба да је у сагласности с Правил-ником о оспособљавању пружања прве помоћи. Управо овај приручник ће увелико олакшати савладавање тема предвиђених Правилником, а у складу са савременим ставовима из ове области.

ПРИНЦИПИ ПРВЕ ПОМОЋИ

Приликом указивања прве помоћи битно је да се придржавате од-ређених принципа:

• Сачувајте присебност и не стварајте панику. • Дјелујте брзо и сврсисходно. • Зауставите знатижељнике. • Затражите помоћ околине. • Придржавајте се принципа "прије свега не штетити". • Позовите хитну помоћ. • Не чините више него што се од вас очекује.

СРЕДСТВА ЗА ПРУЖАЊЕ ПРВЕ ПОМОЋИ

Битан предуслов за успјешно указивање прве помоћи су одгова-рајућа средства која се у ту сврху користе. За указивање прве помоћи повријеђенима у саобраћајним несрећама постоји кутија прве помоћи.

Слика 1

10

(слика 1). Неопходно је да је држите припремљену у ауту, да вам је при руци. При том је неопходно да се упознате са садржајем кутије прве помоћи прије него што сте у ситуацији да је употријебите. У принципу, свака кутија прве помоћи треба да садржи најнужнији материјал који у ризичним ситуацијама може бити од животног значаја за повријеђене.

Слика 2 Стерилни материјал (газе, компресе, први завој). Користи се за

покривање свих отворених повреда у циљу спречавања инфекције као и за заустављање крварења. Стерилни материјал се отвара непосредно прије покривања повреде и страна коју стављамо на повреду не смије се додиривати прстима. Једном постављен стерилни материјал на по-вреду не смије се више помјерати, већ га треба причврстити одгова-рајућим завојним материјалом.

Слика 3 Слика 4

ВАЖНО! Послије сваке употребе кутије прве помоћи потрошени мате-

ријал треба што прије надокнадити.

11

Завојни материјал (завоји, троугле мараме). Овај материјал није стерилан те се не смије ставити непосредно на рану. Служи за при-чвршћивање газе или компресе, за израду компресивног завоја, а тро-угла марама се користи и приликом имобилизације повријеђеног дијела тијела.

Заштитни материјал (рукавице, фолија за вјештачко дисање). Служи за вашу личну заштиту, али и заштиту унесрећених особа.

Остала средства подразумијевају љепљиви фластер, иглу сигур-носницу, маказе са заобљеним врхом и други адекватни прибор.

Поред стандардних средстава, у пружању прве помоћи значајна су приручна средства која можете наћи на мјесту саобраћајне несреће,

односно у непосредној околини. Као приручна средства могу послу-жити:

• чисте пластичне врећице - лична заштита, • новине, картони, одјећа, дашчице - имобилизација, • камен, дрво, упаљач - компресивни завој, • остала средства (шта ћете користити зависиће и од ваше сна-

лажљивости).

12

^ с ©зшшшгж местуждж ж а м ж с т у

С А О Б Р А Т М Ж П Е М Ж С М Т Ш .

Као што је у претходном тексту наглашено, сва лица која се нађу на мјесту несреће, случајно или су учесници у несрећи а нису или су лакше повријеђена, дужна су повријеђенима указати прву помоћ. У збрињавању унесрећених особа у саобраћајној или било којој другој несрећи потребно је одређеним редослиједом провести сљедеће по-ступке:

1. обезбиједити мјесто несреће, 2. процијенити стање унесрећених, 3. позвати помоћ, 4. пружити прву помоћ повријеђеним особама.

ОБЕЗБЈЕЂЕЊЕ МЈЕСТА НЕСРЕЋЕ

Приликом наиласка на мјесто несреће треба да се побринете за си-гурност повријеђених, али и за властиту сигурност. У ту сврху пред-узмите сљедеће радње:

1. Зауставите аутомобил на сигур-ној удаљености, уз руб или поред коловоза.

2. Искључите мотор и укључите све показиваче смјера на свом ауту.

3. Обуците рефлектујући прслук (сл. 5).

4. Обезбиједите мјесто несреће за аутомобиле који наилазе. У ту Слика 17

13

сврху поставите сигуриосни трокут на прописаној удаљености, по могућности у оба смјера, да бисте наилазећа возила упозо-рили на опасност (слика 6).

Слика 6

5. Пажљиво осмотрите потенцијалне опасности за себе али и за повријеђене: проливен бензин, сломљено стакло, метал, струја и слично.

6. Уколико је аутомобил захватио пламен који не можете угасити апаратом за гашење, не прилазите му. Сачекајте ватрогасну службу.

7. Искључите мотор свих возила која су учествовала у несрећи -тиме спречавате евентуални пожар (слика 7).

Слика 17

14

8. Стабилизујте возила која су учествовала у несрећи повлачењем ручне кочнице или стављањем одговарајућег предмета под точ-кове возила (слика 8).

Слика 8

9. Не дозволите пушење јер у близини несреће често има проли-веног бензина. Уколико га има треба га прекрити пијеском или земљом.

ПРОЦЈЕНА СТАЊА УНЕСРЕЋЕНЕ ОСОБЕ

Након што је обезбијеђено мјесто несреће, приступате процјени стања унесрећених особа, а то ћете постићи прегледом унесрећених. Циљ прегледа је да се утврди врста повреда - стања, њихова тежина, а на основу тога утврђујете којим редом хитности треба указати прву помоћ. Преглед треба обавити одређеним редослиједом. При томе раз-ликујемо:

1. примарни - први или оријентациони преглед, 2. секундарни - други или цјеловити преглед.

15

ВАЖНО!

Већ приликом прегледа потребно је да мислите на заштиту вла-ститог здравља, али и здравља унесрећених од могућих инфекција:

• Отворена повреда представља потенцијалну опасност за пре-нос заразе. Зато, да бисте избјегли контакт са крвљу или дру-гим тјелесним течностима унесрећене особе, користите рукавице или, уколико их немате, можете се заштитити чи-стом, неоштећеном пластичном врећицом.

• Пожељно је да прије (мада ће то због хитности бити теже из-водљиво) и послије пружања прве помоћи оперете руке!! У сваком случају, прије него што оперете руке, немојте јести или пушити.

• Немојте кихати и кашљати изнад отворене ране. • Приликом вјештачког дисања користите заштитну фолију за

давање умјетног дисања.

Примарни преглед

Примарним или оријентационим прегледом утврдићете да ли је унесрећена особа животно угрожена. То ћете постићи провјером њених животних функција.

Примарни преглед у принципу треба да обавите у положају у коме сте затекли унесрећену особу, а то значи и у самом возилу. Отварањем врата возила можете лако прићи унесрећенима. Понекад се, међутим, дешава да је такав приступ отежан јер су врата блокирана или је возило на боку и слично. У том случају треба да покушате прићи унесрећеном кроз предње стакло након што га разбијете, а у извјесним ситуацијама биће неопходна и додатна стручно оспособљена и опремљена помоћ (ватрогасна служба). Уколико је дошло до потонућа возила, ситуација је још сложенија и захтијева одређене поступке (видјети: Спасавање из потонулог возила).

Унесрећену особу без оријентационог прегледа помјерићете са мјеста гдје сте је затекли једино у ситуацијама у којима је угрожена њена сигурност, али и сигурност вас као спасиоца. То је у случају када пријети опасност од пожара, утапања, превртања возила на повријеђене и спасиоце, у воду, провалију и слично.

16

Спасавање из потонулог возила

У случају саобраћајне несреће и потонућа веома је важно остати трисебан и не паничити. Уколико је возило у потпуности потонуло а • лбина још није испуњена водом, притисак онемогућава отварање зрата. Стога је потребно отворити или разбити прозорско стакло и

стити да вода полако улази у кабину. Када се кабина готово до врха с туни водом, потребно је дубоко удахнути ваздух и отворити врата

5 Јила. Уколико се у возилу налази више путника, прво спасавамо лецу и онесвијешћене особе.

Приликом саобраћајних несрећа често долази до удара у возило ггрије превртања у воду. Најчешћа посљедица тога је да се врата не

огу отворити због укљештења и слично. У том случају потребно је зорити или разбити прозорско стакло. Када се возило напуни

зодом, евакуација се врши кроз прозор. Након извлачења повријеђених из воде, прво је потребно

говјерити стање свијести, дисање, евентуално присуство повреда, • у складу с тим пружити одговарајућу прву помоћ.

Провјеру животних функција приликом примарног прегледа увијек чите истим, одређеним редослиједом. Провјера је позната и као АВС

преглед, према првим словима енглеских ријечи које означавају жи-5отау функцију коју провјеравате:

1. Прво провјерите стање свијести унесрећене особе. 2. Провјерите да ли је дишни пут унесрећене особе отворен и про-

ходан - "притисни чело - подигни браду" (А - А1тау) . 3. Провјерите да ли унесрећена особа дише - "гледам, слушам,

осјећам" (В - Вгеа1ћш§). 4. Утврдите да ли постоје ране с јаким крварењем или знаци унут-

рашњег крварења (С - С1гси1аћоп). Утврдите ли претходним поступцима (детаљан опис дат у по-

мављу 3) да се ради о бесвјесном стању, престанку дисања или јаком чрварењу повријеђене особе, неопходно је да одмах, на лицу мјеста, кажете прву помоћ - неодложна прва помоћ. Њено неуказивање, од-осно одгађање, може довести до смртног исхода.

17

Секундарни преглед

Слика 9 Преглед главе

Овдје се радн о детаљном прегледу у циљу истраживања повре; или стања које тренутно животно не угрожавају унесрећену особу. М1 ђутим, ако се ова стања не уоче и не укаже одговарајућа прва помо може доћи до погоршања постојећег стања и тиме проузроковаг трајну инвалидност или угрожавање живота унесрећене особе.

Овом приликом преглед вршите "од главе до пете" (слике 9-15).

I

Слика 11 Преглед руку

Слика 12

Слика 13 Преглед трбуха

Слика 14 Преглед ногу

Слика 15 Преглед ногу

20

Погледом, опипом и разговором потражићете знакове могућих по-• к д а . Разговором који има и елементе психичке подршке покушаћете Сг нати име особе, мјесто становања, шта јој се конкретно догодило. Тражићете податке о болу, мучнини, вртоглавици, осјећају жеђи и 1~.<чно. Податке о евентуалним болестима, узимању лијекова, алергији ач неке лијекове обавезно ћете записати. Све ове податке, као и вријеме •есреће, те кад сте започели указивати прву помоћ презентоваћете осо-вама хитне медицинске помоћи када стигну на мјесто несреће.

ПОЗИВАЊЕ ХИТНЕ МЕДИЦИНСКЕ ПОМОЋИ, ПОЛИЦИЈЕ Н ВАТРОГАСНЕ СЛУЖБЕ

Кад се затекнете на мјесту несреће, у зависности од процијењене :>гтуације, у обавези сте да позовете хитне службе: хитну медицинску ~очоћ (124), полицију (122), ватрогасну службу (123). Позив треба да садржи:

Слика 16

• ваше име и презиме, број телефона с којег зовете; • шта се догодило; • гдје се догодило; • колико је повријеђених особа; • какво је здравствено стање повријеђених.

Разговор завршава особа службе коју сте позвали. У случају да сте лобили хитну медицинску помоћ, моћи ћете добити одређена упутства, али их и сами можете тражити. Разговор, а посебно упутства која сте

21

добили, пренијећете особама које учествују у спашавању. Може се де-сити да ви замолите неку особу да обави позиве. При том ћете јој савјетовати шта треба рећи и да вам након тога пренесе информације које добије током разговора.

ПРУЖАЊЕ ПРВЕ ПОМОЋИ УНЕСРЕЋЕНИМ ОСОБАМА

Послије обављеног прегледа и позива упућеног хитним службама указујете прву помоћ. Уколико има више повријеђених особа помоћ се указује премареду хитности, тј. прво онима који су животно угрожени: престанак дисања, бесвјесно стање, обилно крварење. Тек након тога побринућете се за остале повреде.

Поступци прве помоћи за сваку повреду и стање биће детаљно опи-сани у наредним поглављима. Овдје ће бити објашњени углавном општи поступци који се обично примјењују, без обзира о каквој је по-вреди или стању ријеч.

Психосоцијална подршка уиесрећеним особама

Ваш први контакт са повријеђеним особама треба да је охраб-рујући, пријатељски и подржавајући (слика 17). Унесрећену особу

Слика 17

22

реба смиривати, бодрити је, тјешити, и увијек треба да је неко уз њу. Овим ћете придобити њену наклоност, повјерење, те ћете тиме обез-биједити бољу сарадњу током указивања прве помоћи. Сама психичка подршка дјеловаће позитивно на опште здравствено стање унесрећене особе која је у таквим ситуацијама под стресом.

С друге стране, посебан проблем представљају психотрауматизо-ване особе. Оне су обично лакше повријеђене, али по правилу највише запомажу. Тако се може десити да непотребно велику пажњу и вријеме посвећујете овим особама у односу на оне којима је помоћ неопходнија - прије свега се то односи на животно угрожене. Овим особама ћете лати потребну психосоцијалну подршку, и што прије склонити их са мјеста несреће како бисте омогућили несметано указивање помоћи дру-гим лицима.

Скидања одјеће и обуће с повријеђене особе

Одјећу, обућу и заштитна средства немојте скидати без пријеке по-требе. Уколико то већ чините, да бисте при том избјегли штетне посље-лице оваквих радњи (изазивање или појачање бола, додатна оштећења...), придржавајте се сљедећих правила:

• Капут, блузу и сличну одјећу скинућете прво са здраве руке, па тек онда са повријеђене; одијевање ћете обавити обрнутим ре-дослиједом.

• Ако одјећу и обућу с повријеђеног дијела тијела није могуће уклонити без ризика од погоршања постојеће повреде, укла-њајте их парањем по шаву или резањем.

• Нагорјелу одјећу залијепљену за тијело не скидајте. • Увијек одвежите кравату, раскопчајте крагну кошуље, опустите

каиш и слично.

Заштита унесрећене особе од топлоте и хладноће

У зависности од вањских временских прилика, али и субјективног осјећаја, унесрећену особу ћете заштитити од топлоте или хладноће.

За заштиту унесрећене особе од топлоте (обично је ријеч о сунцу) користићете јакну, ћебе, кишобран, или чак властито тијело да бисте унесрећеном обезбиједили хлад.

У циљу заштите повријеђене особе од хладноће, покрићете је ка-

23

путом, покривачем и сличним одџевним предметима КОЈИ су вам при руци (слика 18).

Слика 18

Давање пића и храие унесрећеној особи

Унесрећеној особи немојте давати пиће или храну. То се посебно односи на алкохол. Наиме, ако је ријеч о учеснику саобраћајне несреће, не заборавите да ће управо та особа можда бити подвргнута анализи алкохола у крви. Жеђ ублажите влажењем усана водом.

Извлачење унесрећене особе из возила

Уколико се повријеђена особа нашла у возилу, потребно је да про-цијените њено стање. Ако је при свијести и покретна, помоћи ћете јој да изађе. Ако сте уочили повреду која би се приликом изласка, односно извлачења могла погоршати, сачекајте долазак хитне медицинске по-моћи.

Уколико је унесрећена особа при свијести а сумњате на повреду кичме, подуприте главу и врат и држите у неутралном положају док не дође хитна медицинска помоћ.

Уколико је унесрећена особа без свијести или се ради о повредама које јој угрожавају живот, потребно је ту особу одмах извући из возила.

Слика 19 Најбоље ју је без сувишних покрета изнијети у положају у коме сте је затекли. Ако је икако могуће, унесрећену особу извуците заједно са сједиштем на којем сједи. Уколико то није могуће, треба ангажовати неколико присутних особа. При томе једна особа мора да осигура главу

Слика 17

25

и вратиу кичму, друга карлицу, а трећа ноге (слике 19, 20). Сви исто-времено подижу и из возила извлаче унесрећену особу (слика 21).

Слика 21

Хитно помјерање унесрећене особе

Преглед повријеђене особе и само указивање прве помоћи најбоље је обавити на мјесту гдје смо је затекли. Постоје извјесне ситуације када је угрожена сигурност унесрећених али и спасилаца, те је угро-жену особу потребно хитно премјестити на безбједније мјесто. Уколико је особа свјесна, потребно је с њом успоставити сарадњу, с тим да јој претходно објасните шта намјеравате учинити како би вам на тај начин помогла у реализацији ваше намјере.

Уколико је особа коју требате помјерити без свијести или је тешко покретна, набоље је да примијените тзв. Рауткеов хват.

• Унесрећена особа треба да лежи на леђима с рукама уз тијело. • Клекните иза главе унесрећене особе. Једну руку ставите под

њен врат, а другу између лопатица (слика 22). Пажљиво подиг-ните главу и рамена повријеђене особе.

• Ставите унесрећену особу у сједећи положај придржавајући при том њена рамена.

26

Слика 22 Провуците своје руке исиод пазуха повријеђене особе и ухва-тите једну њену подлактицу, и то тако да једном руком ухватите ручни зглоб, а другом подлактицу (слика 23). Сада заузмите положај чучња, при чему стопала треба да су раз-двојена, а једно стопало избачено према вани. Унесрећену особу подижите исправљених леђа, држећи је што ближе тијелу (слика 24).

Слика 17

27

Слика 24 • Када сте подигли уиесрећену особу, ходајте натрашке и вуците

је за собом. Пазите на евентуалне препреке иза себе.

Скидање заштитне мотористичке кациге

Заштитну кацигу немојте скидати без пријеке потребе. Наиме, не-стручно скидање кациге може да погорша постојећу повреду вратне кичме. Заштитна кацига се скида само у случајевима:

• ако је повријеђена особа без свијести и ако повраћа; • уколико је особа без свијести, не дише па треба предузети мјере

оживљавања; • ако је при повреди главе настало крварење.

За правилно скидање кациге потребне су двије особе. Најбитније је при том да држите главу и врат повријеђене особе у тзв. неутралном положају, како би се избјегло помицање вратних пршљенова.

Поступак скидања заштитне кациге обухвата неколико радњи: • Први спасилац клечи иза главе унесрећене особе и са обје руке

обухвата кацигу постранце, у нивоу доње вилице, одржавајући

28

тиме главу и врат у неутралном положају. • Други спасилац отвара заштитно стакло и ремен кациге испод

браде. Потом прихвата вилицу, тако да палац постави на један њен угао, а остале прсте на други. При томе другом руком при-држава врат с доње стране. Овим поступком преузима одговор-ност за стабилност положаја главе.

• Први спасилац скида кацигу тако да је мало забацује уназад, а затим повлачи преко носа.

• Након скидања кациге први спасилац поново прихвата главу и одржава је у стабилном, неутралном положају, све до постав-љања овратника.

Поступак израде и постављања овратника

• Измјерите висину врата унесрећене особе, те у тој величини направите смотак од новина, картона или другог одговарајућег материјала (слика 25).

Слика 25

• Смотак обавијте троуглом марамом (слика 26).

29

Слика 26 • Овратник опрезно омотајте око врата унесрећене особе. Сло-

бодне завршетке мараме овратника завежите на предњој страни врата. За вријеме постављања овратника друга особа држи главу у неутралном положају (слика 27).

Слика 27

30

Поремећај свијести је честа појава код повријеђених и обољелих. 1сто тако, овај поремећај може бити посљедица мање опасних појава,

• ^о што су реакција на бол, дуготрајно мирно стајање, нагло устајање и слично. Овдје се ради о краткотрајном губитку свијести насталом оог привременог смањења дотока крви у мозак. У оваквим ситуцијама

долази до спонтаног, брзог (једноминутног) и потпуног опоравка. Дуготрајни губитак свијести је далеко озбиљније и често по живот

пасно стање. У саобраћајним несрећама такво стање је посљедица по--реде главе или великог губитка крви. Обично је ријеч о најдубљем по-?емећају свијести, такозваној коми. Дубина губитка свијести у тим . итуацијама је таква да не постоји нормална напетост мишића, реф-:екси су затајили, нестају и заштитни рефлекси гутања и кашља. Због :аквог стања је живот особе у бесвјесном стању док лежи на леђима фожен. Наиме, приликом лежања на леђима језик који нема природни

"онус (напетост) запада у ждријело, што доводи до затварања дисајног лута. С друге стране, угушење пријети и од удисања повраћеног садр-каја и/или крви, или западања страних предмета у дисајни пут. Зато се лрва помоћ у овом случају састоји у постављању унесрећене особе у стабилан бочни, кома-положај.

ПРВА ПОМОЋ ПРИ БЕСВЈЕСНОМ СТАЊУ

1. Провјерите свијест

• Уколико унесрећена особа лежи на леђима, клекните у висини њених груди.

• Стање свијести провјерите тако да протресете (њежно) рамена унесрећене особе и гласно поставите питања као, рецимо:

31

Грешке приликом провјере свијести и пружања прве помоћи при поремећају свијести повријеђене особе:

• шамарање, • подизање, • полијевање водом.

2. Позовите помоћ

Гласно позовите у помоћ неког из околине јер ће вам у даљим по-ступцима помоћ бити корисна.

3. Отворите дисајни пут унесрећене особе

Дисајни пут унесрећене особе отварате забацивањем главе уназад и подизањем браде, "притисни чело - подигни браду", с тим да се та метода не смије примјењивати код повреде вратног дијела кичме (слика 29). Изводи се на сљедећи начин:

32

Слика 29 • Клекните поред унесрећене особе која лежи на леђима у висини

њених рамена. • Длан руке ближе глави ставите на чело унесрећене особе и при-

тискајући главу забацујте је уназад колико можете. • Прсте друге шаке ставите на доњи дио браде и подигните је на-

горе. Немојте притискати мекани дио испод браде јер то може изазвати притисак на дисајни пут.

Ако постоји сумња на повреду главе или вратног дијела кичме, : бро би било користити тзв. троструки хват (слика 30), који је ефи-всан , али захтијева добру увјежбаност спасиоца:

• Станите у положај иза унесрећеникове главе, тако да вам лак-тови буду у истом нивоу с његовом главом.

• Са четири прста (изузев палца) објема рукама обухватите углове доње вилице и подигните је навише.

• Палчевима отварајте уста. • Длановима и подлактицама држите главу у неутралном поло-

жају вршећи на тај начин имобилизацију врата.

33

Након отварања дисајног пута провјерите дисање стављањем об-раза и уха изнад уста и носа унесрећене особе. Тиме истовремено по-ступком "слушам, гледам, осјећам" утврђујете присуство нормалног дисања (слика 31):

Слика 31

34

• слушате да ли се чује дисање, • иосматрате подизање и спуштање грудног коша (код мушкараца

обратите пажњу и на трбух), • осјећате дах на свом образу.

Наведеним поступцима провјеравате дисање у трајању десетак се-кунди. Уколико повријеђена особа нормално дише (14 до 16 удисаја и •здисаја у минути, уз видљиве помаке грудног коша), особу у бесвјес-- : м стању стављате у бочни положај. У супротном, одмах започињете . лоступцима оживљавања (видјети: Оживљавање).

5. Постављање у бочни положај

Постављањем онесвијешћене особе у бочни положај обезбјеђујете "гроходност дисајног пута, несметано дисање и спречавате угушење. Вочни положај мора трајно одржавати проходност дисајног пута, те

чогућити истицање течности из уста и мора да буде стабилан. Посту-постављања особе у бочни положај приказан је на наредним сли-

вма.

Слика 32 Руку унесрећене особе која је ближе Вама савијте у лакту под правим углом и дланом окренутим према горе

35

Слика 34 Слободном руком унесрећену особу ухватите за наткољеницу која је даље од Вас, подигните ногу, пресавијте јеу кољену тако да стопало

буде стоји равно на подлози

36

Слика 36 Забаците главу унесрећене особе унатраг тако да дисајни пут буде отоврен, а уста нагнута према тлу. Намјестите руку под лицем како

бисте осигурали овај положај главе.

Слика 35 Држећи руку унесрећене особе на њеном образу почните • жлачити ногу коју држите за наткољеницу, све док је не окренете на бок

37

Слика 3 7 Ногу која је горе намјестите тако да у куку и у кољену буде под правим углом

У случају присуства повреда положај тијела не смије их погоршати. Ако нема повреда, особу можете поставити на било који бок. Уколико постоје повреде, особу ћете поставити на страну гдје нема повреде или гдје је повреда лакша.

6. Уколико то већ иије учињено, позовите хитну медицинску помоћ.

7. Пратите животне функције унесрећене особе.

8. Заштитите повријеђену особу од хладноће или топлоте.

9. Утврдите има ли унесрећена особа још каквих повреда.

38

ОЖИВЉАВАЊЕ

Оживљавање или кардиопулмоналиа реанимација (КПР) пред-. лвља низ неодложних, брзих и сврсисходних поступака у циљу ус-" стављања рада срца и дисања. Оживљавање је комбинација -титисака на грудни кош - вањска масажа срца - и вјештачког дисања.

Према смјерницама Европског вијећа за реаниматологију, мјере • -рдиопулмоналне реанимације се дијеле на мјере основног живљавања (ћабк ИГе бироЛ - ВГб), које обухватају масажу срца и • мјетно дисање, и на мјере напредног оживљавања (ас!уепсес1 ПГе зи-роЛ - АГ8), које подразумијевају примјену опреме и лијекова. Ријеч је з стручној медицинској помоћи.

Кардиопулмоналној реанимацији претходи провјера свијести и : еања (В1.8), те да ли има пулса (АЕ8). Одређивање пулса је понекад врло тешко, поготово код особа у хипотермији (снижена тјелесна температура), а неискусне особе врло често умјесто пулса унесрећеног сјећају властити пулс. Ради тих отежавајућих околности препорука е да се са КПР-ом започиње када је болесник без свијести, кад не

лише, или дише агонално (мање од 10 удисаја и издисаја у минути). Разлог зашто не треба одлагати оживљавање је због чињенице да у року три минута мождане ћелије почињу одумирати усљед недостатка кнсеоника.

Оживљавање је несврсисходно предузимати уколико су видљиве ловреде неспојиве са животом (нпр. тешке повреде главе) или су присутни енгурни знаци смрти (мачје око, мртвачке пјеге, мртвачка укоченост).

СИГУРНИ ЗНАЦИ СМРТИ

• "мачје око" - зјенице су врло проширене, на постранични притисак очне јабучице се издуже, односно постају овалне;

• мртвачке пјеге - модрољубичасте кожне промјене на страни на којој мртвац лежи;

• мртвачка укоченост - захвата зглобове на врату, вилици, ко-љенима, а јавља се након почетне млитавости и постаје потпу-на за 6 до 9 сати након смрти.

Поступци оживљавања

Поступци које морате провести при оживљавању, и то по прецизно утврђеном редослиједу, су сљедећи:

39

1. Након што сте утврднли да особа без свијести не дише (нор-мално), одмах позовите хитну медицинску помоћ (слика 38) или (још боље) нека то неко од присутних учини.

Слика 38 2. Оживљавање започните са спољашњом масажом срца:

• унесрећену особу поставите на леђа на тврдој и равној подлози;

Слика 39

40

• ослободите грудии кош унесрећене особе како бисте видјели грудну кост (слика 39), мада због хитности то није неопходно;

• клекните поред унесрећене особе у висини њених рамена; • коријен длана једне руке ставите на средину грудне кости, из-

међу брадавица; • длан друге руке ставите на шаку која је на грудној кости; • испреплетите прсте обију руку да би били одигнути од грудног

коша (слика 40);

Слика 39

41

Слика 41 • извршите притисак иа грудни кош тако да га утиснете око пет

центиметара. Да бисте то остварили, неопходно је да руке, које су исправљене у лактовима, заједно с раменима, буду постав-

42

љене окомнто на грудни кош (слике 41, 42). Тиме користите те-жину властитог тијела, а не само снагу мишића својих руку. Притисак треба да је краткотрајан и снажан. Брзина мора бити око стотину притисака у минути. Након тридесет притисака врше се два удувавања ваздуха.

Најчешће грешке приликом спољашње масаже срца: • погрешно постављене руке, • руке спасиоца нису испружене у лактовима, • спасилац примјењује коси а не усправни притисак на грудну

кост, • прејак или преслаб притисак, • одвајање руку спасиоца од грудне кости након притиска на

грудну кост, • пребрза или преспора масажа срца.

3. Приликом пружања вјештачког дисања добро би било да се заштитите стављањем заштитне фолије, марамице или газе на уста унесрећене особе (На сликама није кориштена заштитна фолија да би се јасније видјели приказани поступци). Сам по-ступак вјештачког дисања подразумијева неколико неопходних радњи.

• Главу забаците уназад на начин као кад сте отварали дисајни пут, с тим да палцем и кажипрстом руке која је на челу затво-

Слика 39 43

43

рите носнице унесрећене особе (слика 43). Тиме онемогућавате да дио удахнутог ваздуха изађе кроз нос.

• Својим устима обухватите уста унесрећене особе и полако уду-

Слика 44 вавајте ваздух (слика 44). Истовремено "баците" поглед на грудни кош да видите да ли се шири, односно да ли се подиже (слика 45).

Слика 39

44

• Одвојите своја уста и посматрајте спуштање грудног коша као резултат изласка ваздуха приликом издисаја.

• Још једном поновите поступак вјештачког дисања "уста на уста".

• Удувавање ваздуха траје једну секунду. Уколико је почетни покушај удувавања ваздуха био неуспјешан,

~?овјерите да ли сте довољно забацили главу и/или узрок потражите тровјером постојања видљивог садржаја у усној шупљини.

4. Наставите с наизмјеничном спољашњом масажом срца и вјеш-тачким дисањем у омјеру 30 : 2.

5. Оживљавање проводите док: • унесрећена особа не започне спонтано дисати, • док не дође хитна медицинска помоћ или квалификована особа, • док се не уморите (пожељно је да се спасиоци смјењују јер се

ради о физички веома захтјевним радњама). 6. Уколико унесрећена особа спонтано продише, провјерите стање

свијести и дисање. Ако особа нормално дише али је без свијести, поставите је у бочни положај.

Најчешће грешке приликом примјене вјештачког дисања: • недовољно забачена глава унесрећене особе (ваздух се убацује

у желудац, долази до балонирања желуца и надражаја на по-враћање);

• носнице (уста) повријеђене особе нису затворене; • површно удувавање ваздуха; • пребрзо удувавање ваздуха у односу на спонтани издах унес-

рећене особе.

СПЕЦИФИЧНИ СЛУЧАЈЕВИ ПРИ ОЖИВЉАВАЊУ

КПР код дјеце

Оживљавање бебе се тек у неким детаљима разликује од оживља-вања одрасле особе. Код бебе је карактеристично да глава није забачена већ је у неутралном положају, притисак на доњу трећину грудног коша врши се са два прста дубине до једне трећине грудног коша. Позив и обавјештавање хитне помоћи врши се тек један минут након извођења

45

реанимације. Код мање дјеце примјењује се дисање "уста на уста и нос".

Немогућност вјештачког дисања "уста на уста"

У случајевима када је онемогућено давање вјештачког дисања "уста на уста" (недостатак зуба, сломљена доња вилица, повреда у предјелу уста - посебно киселинама, и др.) веома успјешно се може примијенити вјештачко дисање "уста на нос". При томе је неопходно затворити уста да удахнути ваздух не би изашао на уста прије него што је доспио до плућа. Код пасивног издисаја препоручује се отварање уста да би ваз-дух лакше изашао.

Оживљавање без вјештачког дисања

Уколико је у потпуности онемогућено вјештачко дисање (нпр. због опсежних повреда лица) или из неких разлога не желите непознатој особи да дате вјештачко дисање "уста на уста", примијените бар спо-љашњу масажу срца.

Оживљавање при повреди кичме

Уколико постоји сумња на повреду кичме, престанак дисања је приоритет, те ћете одмах започети с оживљавањем у складу са описа-ним поступком оживљавања, с тим да дисајне путеве отварате само по-дизањем вилице, без помјерања главе.

46

4. КРВЛРКЊК

Крварење је свако истицање крви из оштећених крвних судова и .рца. Зависно од тога који крвни суд је оштећен, односно из ког крвног суза крв истиче, разликујемо три врсте крварења:

Артеријско. Крв је свјетлоцрвене боје, истиче из ране као водоскок, • млазу, са прекидима (у ритму рада срца). Код ове врсте крварења кома брзо може доћи до искрварења, шока, односно смрти те стога за-ттијева хитну и неодложну прву помоћ.

Венско. Крв је тамноцрвене боје, истиче под знатно мањим при-тиском у односу на артеријско, и "као из врела" се слива низ кожу. Често долази до спонтаног заустављања.

Капиларно. Ова врста крварења јавља се у виду ситних крвавих ^зчкица које се скупљају у веће капи. Ово крварење спонтано престаје _е не захтијева указивање прве помоћи.

Друга подјела крварења заснива се на мјесту гдје се крв излијева, а тако разликујемо вањско и унутрашње крварење.

ВАЊСКО КРВАРЕЊЕ

Крв истиче у вањску средину, видљива је, те је могуће благовремено лружити прву помоћ, а она се заснива на заустављању крварења.

Начин заустављања крварења зависиће од: • врсте повреде, • јачине крварења,

ВАЖНО! У циљу властите заштите од контакта са крвљу повријеђеног,

која може бити заражена узрочницима неких болести (ХИВ, за-разна жутица...), користите рукавице или чисте пластичне врећице. Након пружања прве помоћи обавезно оперите руке, без обзира јесте ли имали заштитна средства.

47

• локализације повреде, • увјежбаиости и присебности особе која пружа прву помоћ.

У оквиру прве помоћи врши се привремено заустављање крварења, а дефинитивно заустављање обавља се у здравственим установама.

Из практичних разлога, у оквиру прве помоћи, начине заустављања крварења можемо подијелити у три групе:

• привремене, • дефинитивне, • принудне.

Привремене методе

Дигитална компресија (притисак прстима) представља привре-мени начин заустављања крварења док се не стави компресивни завој или, евентуално, повеска. Метода се састоји у прекиду довода крви у подручје крварења притиском на крвни суд (артерију) прстима, шаком или песницом уз коштану подлогу, између срца и ране, што ближе рани. Дигитална компресија се најчешће врши на врату, иза кључне кости, у пазуху, у надлактици и у препони (слике 46, 47). Овај метод је могуће примијенити једино при крварењу на глави, рукама или ногама.

Неувјежбаност и паника особе која пружа прву помоћ може бити разлог да се ова метода не може примијенити. Зато се као избор при-временог начина заустављања крварења често намеће директни прити-сак на рану.

Слика 39

48

Директан притисак на рану је најбржа и најприхватљивија ме-тода заустављања крварења. Зависно од ране (мјеста гдје се налази) и јачине крварења, притисак извршите прстима, дланом или стиснутом шаком на рану коју сте претходно прекрили стерилном газом или чи-стом тканином. И овом приликом напомињемо да претходно морате на-вући рукавице или неоштећену најлон-врећицу (слика 49).

Слика 49

При обилним крварењима не смијете губити вријеме на тражењу газе, него ћете директно руком у рукавици притиснути на мјесто крва-рења. Директан притисак на рану вршите док не оцијените да можете поставити компресивни завој или до доласка хитне медицинске по-моћи.

ВАЖНО!

1. Ако је рана која крвари у подручју кука, сједног дијеле тијела, врата или препоне, директан притисак на рану је једини начин за-устављања крварења у оквиру прве помоћи.

2. Ако јеу рану која крвари забодено страно тијело (нож, дрво, стакло и др.), не смијете га вадити. Крварење ћете зауставити при-тиском на рубове ране око страног тијела.

50

Елевација подразумијева максимално подизање повријеђене руке или ноге и примјењује се у комбинацији с привременим методама за-устављања крварења. Уколико се ради о крварењу руке или ноге, по-вријеђени дио се подиже изнад нивоа срца.

ВАЖНО!

Елевација се не изводи при:

• прелому екстремитета, • страном тијелуу екстремитету, • повреди кичме.

Дефинитивне методе

Компресивни завој представља дефинитивно заустављање крва-рења, али само у оквиру прве помоћи. Примјењује са код јачих крва-рења након што смо привремено зауставили крварење директним притиском на рану или дигиталном компресијом. Крварење помоћу компресивног завоја можете зауставити на неколико начина.

• Ставите стерилну газу, јастучић првог завоја или најчистију тка-нину на рану (слика 50).

Слика 39

51

Превијте неколико иута (слика 51).

Слика 51

На мјесто повреде поставите "компресивни предмет" преко којег ће се вршити притисак на повријеђени крвни суд (слика 52). У ту сврху можете користити смотани завој или неко при-ручно средство (обли камен, комадић дрвета, упаљач и сл.) које својом величином и обликом одоговара повреди а истовремено неће погоршати повреду (не смије бити оштар или неправилног облика).

Слика 39 52 43

• Чврсто замотајте завој око "компресивног предмета" да бисте преко њега извршили притисак на рану (слика 53).

Слика 53 • Након што је постављен компресивни завој, одмах провјерите

циркулацију испод мјеста гдје сте поставили компресивни завој (видјети: Провјера циркулације) (слика 54).

Слика 54

• Повријеђени дио тијела имобилишите. • Унесрећеног поставите у положај аутотрансфузије (видјети:

Аутотрансфузија).

53

• До доласка хитне медицинске помоћи останите уз унесрећену особу, пратите животне знакове, дајте јој психичку подршку, за-штитите је од штетног утицаја топлоте или хладноће.

Обзиром да компресивни завој врши притисак на крвне судове и тиме угрожава циркулацију, није га препоручљиво држати дуже вријеме. У циљу провјере циркулације врши се провјера пулса испод мјеста постављања завоја, провјерава се боја и температура коже, траже

Провјера циркулације

Провјера циркулације (односно рада срца) врши се на перифер-ним артеријама тзв. провјером пулса. Пулс је одраз наизмјеничног ширења и сужавања зидова артерија. Наиме, срце приликом сваког откуцаја убацује одређену количину крви у аорту (аорта је највећа ар-терија која креће из лијеве коморе срца и даје све друге артеријске огранке), што доводи до њеног ширења. Ово ширење, односно талас притиска крви, преноси се на зидове периферних крвних судова, што, ако пипамо јагодицама прстију на одређеним мјестима, можемо осјетити као пулс (слике 55 - 57).

Слика 55

54

Слика 56

Слика 57 НАПОМЕНА: Пулс никада не провјеравајте палцем шаке!

55

се тегобе код повријеђене особе у смислу болова и трњења испод мјеста постављања компресивиог завоја. Важно је напоменути да се компре-сивни завој не ставља на врат.

Принудне методе

Употреба повеске представља принудну методу заустављања крва-рења. Наиме, показало се да повеска може бити веома опасна по унес-рећену особу, јер се може поспјешити крварење из вена или узроковати неповратно изумирање ткива (тзв. гангрена). Зато се повеска примје-њује само у случају трауматске ампутације.

Као повеску најбоље би било користити стандардну, Есмархову по-веску. С обзиром на то да ову повеску нејчешће нећете имати на терену, коритићете приручне повеске типа:

• троугла марама, • дуги рукав мајице, • шири каиш, • кравату, и сл.

Као повеску не смијете користити: • канап, • жицу, • ланац, и слично.

ВАЖНО!

1. Мјесто постављања повеске мора бити што ближе рубу ране. 2. Повеска се не ставља непосредно на кожу, већ преко претходно

стављене газе. 3. Вријеме постављања повеске се запише, најбоље директно на

унесрећеног - на одјећу или чело. 4. Никад не попуштати нити прекривати повеску. 5. Хитно транспортовати повријеђену особу.

УНУТРАШЊЕ КРВАРЕЊЕ

При унутрашњем крварењу крв истиче унутар организма, у тјелесне шупљине и органе, и теже се уочава од вањског. Поступцима

56

Ивгге помоћи не може се зауставити, те га је потребно што прије пре-1 ~азнати и повријеђену особу хитно транспортовати у најближу здрав-| ствену установу.

Знакове унутрашњег крварења уочавамо тек кад дође до већег гу-гттка крви. Знаци који упућују на унутрашње крварење су:

кожа блиједа, орошена хладним и љепљивим знојем, вртоглавица, шум у ушима и искрење пред очима, пулс убрзан, али се слабо пипа, дисање убрзано и површно, изражен осјећај жеђи.

57

КРВАРЕЊЕ ИЗ НОСА

Ово крварење је релативно често стање које изазива страх и панику. а најчешће се збрињава на неодговарајући начин, забацивањем глав^ уназад. Правилно ируженом првом помоћи врло брзо долази до заустав-љања крварења.

1. Повријеђену особу поставите да сједне у такозвану "позу мис-лиоца" или "лакт кољена" (слика 59).

2. Повријеђеној особи објасните да својим прстима притисне нос-нице, при чему ће морати дисати на уста.

3. Стисак ће попустити након 10-15 минута да би провјерила да ли је заустављено крварење.

Слика 59

4. Ако крварење није заустављено, притисак се понавља до 30 ми-нута.

5. Уколико крварење није престало ни након назначеног времена, неопходна је стручна медицинска помоћ.

58

ВАЖНО! Забрањено је нспнрање носа и испухивање носног садржаја неко-

||г ко сати након крварења јер би се тиме могло поспјешити поновно ктварење.

КРВАРЕЊЕ ИЗ УХА

Крварење из уха обично није обилно. Оно, међутим, може бити с неких озбиљнијих повреда, у првом реду прелома базе лобање, и повреда вањског дијела слушног канала и бубне опне. Прва помоћ: 1. Ухо стерилно превити (ставити стерилну газу, превити завојем

или троуглом марамом) (слике 60 - 62). 2. Главу нагнути на страну повреде. 3. Унесрећену особу превести у здравствену установу у положају

у којем је указана прва помоћ.

Слика 60

59

Слика 61

Слика 62

ВАЖНО! Испирање уха водом је забрањеио због могућности настанка ин-

фекције.

60

:„ ЈШ01В1Р1ЕД1Ш

Повреде су насилна оштећења ткива настале дејством вањских фак-": ра. У случају саобраћајних несрећа може се радити о механичким гане, нагњечења, преломи, ишчашења и сл.), топлотним (опекотине) • хемијским факторима.

С обзиром на то да ли је кожа оштећена или неоштећена, повреде нјелимо на отворене и затворене.

РАНЕ

Ране су отворене повреде настале механичком силом усљед које на--_лју оштећења коже или слузнице. Према врсти оруђа или оружја које С узроковало настанак рана, оне се дијеле на огуљотине, посјекотине, тдперотине, убодне, уједне, трауматске ампутације, те ране настале Ј . ством ватреног оружја и експлозивних направа, у које се убрајају у.трели, прострели и експлозивне ране.

Оштећењем коже отвара се пут уласка непожељних клица у орга-1м, те настанак инфекције. Осим коже могу бити оштећена и дубља

• гоа и крвни судови. Зато је свака рана, без обзира на врсту, величину ; окализацију на тијелу, опасна због могућих компликација - инфек-

I е. крварења и шока. У складу с тим, циљеви прве помоћи при збри-•^злњу рана су: зауставити крварење, заштитити од инфекције и 1бе збиједити механичку потпору повријеђеном ткиву (имобилизација).

Јући да су крварења и шок детаљно описани у поглављима 4. и 6, ]е ће бити објашњен поступак с раном у циљу спречавања инфек-

Свака рана већ приликом њеног настанка је под ризиком од каснијег ијања инфекције, а неке су и одмах инфициране. Накнадно оне-ење ране може настати ако се она неприкладно збрињава. Зато је

61

у овом случају основни задатак прве помоћи заштита ране од сваког даљег загађења. У ту сврху на рану ћете ставити стерилну газу и потом је превити. Превијање можете обавити завојем, троуглом марамом или другим одговарајућим приручним средством. Уколико се превијање врши завојем, исти је потребно претходно учврстити поред ране како се не би одмотао (слике 63 - 66).

Слика 64

62

Слика 63

Слика 65

Слика 66

63

Прва помоћ при збрињавању ране укључује:

• уколико је потребно, открити рану скидањем одјеће или па-жљиво разрезати или раздерати одјећу;

Слика 67 • чистим материјалом уклонити нечистоће које окружују рану; • из ране не вадити страно тијело; • рану не додиривати; • рану не испирати ни водом ни алкохолом. Изузетак је код по-

вршинских рана (огуљотина), без јачег крварења, када је дозво-љено испирање текућом водом;

• на рану ставити стерилну газу па је превити (слике 68 - 70);

Слика 68

64

Слика 70

• ако су повреде озбиљније, повријеђени дио тијела имобилисати; • након превијања провјерити завој, јер не смије бити лабаво по-

стављен да се помјера, али не смије ни стезати дио тијела да не угрози циркулацију;

• пружити психичку подршку повријеђеној особи.

65

ВАЖНО!

Потребно је: • рану стерилно превити, • крварење обавезно зауставити, • сваку тежу повреду имобилисати.

Не смијете: • рану дотицати прстима, • из ране вадити страна тијела, • испирати рану течношћу, изузев површинсних рана које испи-

ремо текућом водом, • рану премазивати мастима и кремама, • рану посипати разним прашцима.

АМПУТАЦИЈСКЕ ПОВРЕДЕ

Ампутација је потпуно или дјелимично одвајање дијела тијела која се најчешће дешава на удовима. Прва помоћ има два циља:

1. спријечити искрварење, односно предуприједити настанак шока;

2. омогућити реимплантацију - пришивање откинутог дијела тијела.

Поступак прве помоћи:

1. Зауставите крварење директним притиском на рану или компре-сивним завојем. Покушајте избјећи подвезивање патрљка да би мјесто на којем ће бити пришивен ампутирани дио било што боље очувано.

2. Рану стерилно превијте. 3. Патрљак имобилишите уз елевацију. 4. Уколико постоје знаци губитка крви, примијените положај ауто-

трансфузије. 5. Позовите хитну медицинску помоћ. 6. Заштитите повријеђену особо од штетног утицаја хладноће или

топлоте. 7. Пратите животне функције повријеђене особе. 8. Обезбиједите што прије транспорт унесрећене особе.

66

Поступак с ампутираним дијелом тијела:

1. Ампутирани дио ставите у најлон кесу коју потом обмотајте газом као механичком заштитом.

2. Све заједно ставите у другу врећицу с ледом те и њу затво-рите.

3. Све умотајте у тканину или новине. 4. Ампутат не смијете испирати, дезинфиковати или замрзавати

(температура медијума у коме се налази ампутат не смије бити нижа од четири степена Целзијуса).

5. На омоту упишите вријеме повређивања и име повријеђеног те га предајте екипи за транспорт.

ОПЕКОТИНЕ

Опекотине су отворене повреде коже настале дјеловањем високе температуре на кожу и поткожно ткиво. Извори топлоте могу бити пла-чен, вреле течности, гасови, паре, врели предмети и друго. Опекотине чогу настати и усљед дјеловања електричне енергије, зрачења, укљу-чујући и сунчеве зраке. У саобраћајним несрећама узрок опекотина

најчешће је запаљено возило и врела вода из хладњака. Опекотине, а посебно оне теже, осим локалне повреде коже, могу довести до губитка ечности и шока. У крајњем случају може доћи и до смртног исхода.

Тежина опекотина зависи од површине, дубине и мјеста опекотине, али и животне доби и здравственог стања повријеђене особе. На опе-котине су нарочито осјетљива дјеца. Најтежа компликација код опеко-тина је појава шока који настаје усљед бола и губитка већих количина течности и електролита. Опасност пријети и од инфекција опечених површина. Када је у питању површина, сматра се да опекотине које су зхватиле до десет посто површине тијела нису опасне по живот. Што

је површина већа, већа је и могућност за настанак компликација, које могу угрозити живот. Постотак опечене површине код одраслих особа

можемо израчунати помоћу тзв. правила "деветке". Тако према овој шеми глава износи 9%, свака рука по 9%, предња и задња страна трупа

по 18%, а исто тако и ноге по 18%. Остатак од 1% односи се на спо-љашње гениталије.

Опекотине према дубини оштећења коже дијелимо на три степена. У наставку ћемо описати симптоме за сваки степен и начине указивања

прве помоћи.

67

ОПЕКОТИНЕ ПРВОГ СТЕПЕНА

Код првог степена опекотина захваћен је најповршнији слој коже. Практичан примјер ове врсте опекотина су опекотине од сунца.

Како препознати? • кожа је црвена, лако оштећена и болна. • у случају да су опекотине првог степена захватиле површину

коже већу од 10 %, може се јавити дрхтавица, повишена темпе-ратура и узбуђеност.

Поступци прве помоћи: • Одмах уклоните извор топлоте. • Са опечених руку скините прстење, наруквице, сат, а са ногу

обућу. • Опечени дио тијела хладите водом (најбоље под млазом воде),

температуре 15 до 20 степени Целзијусових, до престанка боли. најмање десет минута. Избјегавати хлађење превише хладном водом; лед не користите. При хлађењу већих површина тијела постоји опасност да се повријеђена особа потхлади.

ОПЕКОТИНЕ ДРУГОГ СТЕПЕНА

Како препознати? • болови и оток су већи него код првог степена, • пликови на кожи су различите величине, од зрна проса до ве-

личине длана, лако прскају, а праћено је јаким боловима, • код захваћености коже преко 20% долази до губитка течности

и крвне плазме, те повраћања, жеђи и појаве шока.

Поступци прве помоћи: Поступци прве помоћи као и за опекотине првог степена, али бу-

дући да постоји могућност инфекције, опекотине треба стерилно пре-вити.

• Пликове не смијете бушити, јер док су компактни, штите од ин-фекције.

• Након хлађења опекотине лабаво превијте стерилним мате-ријалом.

68

• Извршите имобилизацију и елевацију опекотином захваћеног дијела тијела (уколико су у питању екстремитети).

• Што прије обезбиједите транспорт повријеђене особе.

ОПЕКОТИНЕ ТРЕЋЕГСТЕПЕНА

Како препознати? • кожа је угљенисана, црна, • обично није болна јер су уништени и нерви у подручју опеко-

тине, • околина коже, иако мање опечена, веома је болна, • опасност од инфекције у овом степену опекотина је најизраже-

нија.

Поступци прве помоћи: • Превити и повријеђену особу што прије транспортовати у

здравствену установу.

1ВАЖНО!

Приликом збрињавања опекотина: • Немојте скидати одјећу прилијепљену за опечена мјеста. • Опечена мјеста не смијете додиривати руком или другим не-

стерилним предметима. • Не смију се бушити или уклањати пликови. • На опечену површину не стављајте масти, гелове, прашкове и

слично.

СМРЗОТИНЕ

Смрзотине су отворене повреде настале дјеловањем ниских темпе-ратура на ограничени дио тијела. Најчешће су захваћени периферни дијелови тијела: нос, ушне шкољке, прсти руку и стопала.

На почетку се јавља осјећај мравињања и боцкања у смрзнутом дијелу тијела. Почетне промјене изгледа коже се манифестују бљедо-ћом, послије црвенилом, па све до модре боје коже. У узнапредовалим случајевима смрзнути дијелови постају црни, што указује на гангрену, тј. неповратно изумирање ткива. Нагли престанак осјећаја хладноће по-уздан је знак почетка процеса смрзавања.

69

Поступци прве помоћи:

1. Унесрећену особу смјестите у топлу просторију. 2. Скините мокру одјећу и све што стеже: обућу, чарапе, рукавице,

прстење. 3. Смрзнуте дијелове тијела превијте стерилним материјалом. 4. Имобилишите повријеђени дио тијела. 5. Постепено загријте цијело тијело. 6. У циљу спречавања отицања смрзнутих екстремитета направите

њихову елевацију. 7. Што прије позовите хитну медицинску помоћ. 8. Пратите животне функције повријеђене особе. 9. Пружите унесрећеној особи психичку подршку.

ХЕМИЈСКЕ ПОВРЕДЕ

Хемијске повреде су отворене повреде које настају дјеловањем ко-розивних средстава (киселине, базе) на кожу или слузницу. Оштећења настају већ при првом контакту хемикалија с кожом или слузницом, а дјеловање се наставља све док хемикалија није уклоњена или довољно разријеђена. Приликом оштећења возила, односно нестручног руко-вања акумулатором, могу настати повреде изазване киселином, тако-зване хемијске повреде.

Поступци прве помоћи

1. Уклоните сву одјећу која је натопљена хемијским средством. 2. Одстраните хемијска средства с коже:

- обилно испирајте оштећено мјесто текућом водом, најмање 20 минута; - ако је хемијско средство у чврстом стању, прво га механички одстраните, а потом тај дио исперите.

3. Стерилно превијте повреде. 4. Имобилишите повријеђени дио тијела или га поставите у стање

мировања. 5. Што прије позовите хитну медицинску помоћ. 6. Пратите животне функције унесрећене особе. 7. Пружите повријеђеној особи психичку подршку.

70

ПОВРЕДЕ КОСТИЈУ И ЗГЛОБОВА

Кости спојене зглобовима чине костур који одржава облик тијела • ?могућава кретање. Прва помоћ у случају повреде костију, односно

! т:обова је имобилизација.

ПОВРЕДЕ КОСТИЈУ

Кости су најчвршћи дијелови тијела. Дјеловањем вањске силе на •с ст може доћи до повреде, односно њеног прелома. Прелом кости • же бити дјелимичан, (када је ријеч о напрснућу) или потпун (са по-•аком или без њега). У зависности од стања коже изнад мјеста повреде •ссги, преломе дијелимо на:

• затворене - кожа изнад прелома је неоштећена; • отворене - кожа је оштећена, кост је обично видљива (слика 71).

Ови преломи могу бити опасни због могуће инфекције.

Слика 71

71

Знаци прелома кости су:

• изобличеност (деформитет) углавном је најсигурнији знак, мада не увијек и присутан;

• оток, крвни подлив у предјелу прелома; • јак бол у нивоу повреде, који се повећава приликом покретања

повријеђеног дијела тијела; • шкрипање при благом притиску на мјесто повреде (притисак на

мјесто повреде приликом прегледа се не препоручује); • неприродна покретљивост на мјесту прелома; • присутан оток.

ВАЖНО!

Сви преломи с помаком преломљених окрајака, на чијим се по-вршинама налазе оштри завршеци, могу изазвати накнадна, па чак и по живот опасна оштећења околних ткива и органа. Стога, уколико само и сумњате на повреду кости, поступите као да се ради о прелому.

ПОВРЕДЕ ЗГЛОБОВА

Дјеловањем јаких сила на зглобове долази до њихове повреде. Ове повреде зглобова дијеле се на:

- нагњечења - ради се о нагњечењу меких ткива зглобова; - уганућа - крајеви кости се врате у нормалан положај из кога су

били помакнути; - ишчашења - крајеви кости (зглобна тијела) након што потпуно

или дјелимично буду помјерени из свог лежишта не враћају се у прво-битни положај, а покрети у зглобу су онемогућени.

Знаци: • јакбол, • оток, модрица, • смањена или потпуно онемогућена функција зглоба, • код отвореног ишчашења - рана, крварење, видљив коштани

дио зглоба.

72

ИМОБИЛИЗАЦИЈА

Имобилизација је иостављање дијела тијела у непокретан положај. Тоимјењује се код прелома костију, повреде зглобова, великих рана -оилна крварења, опекотине.

Слика 73 Имобилизација подлактице

73

Слика 72 Имобилизација подлактице - постављањеу природан положај

Слика 75 Имобилизација надлактице

74

Слика 74

Слика 76 Имобилизација врата Циљ имобилизације је:

• спријечити погоршање постојеће повреде, • смањити болове

Принципи имобилизације

• Повријеђени дио тијела, ако је могуће, имобилисати у "при-родном положају" (рука савијена у лакту под правим углом, нога испружена, шака у положају као да држи лоптицу), а ако то није могуће, онда то обавити у затеченом положају (обично се односи на повријеђене зглобове).

• Преломљене кости, у оквиру прве помоћи, не смију се намјештати.

75

• Ако је средство којим се врши имобилизација тврд предмет треба га обложити ткаиииом или завојем. Између имобилиза-ционог средства и тијела (обично у предјелу зглоба) ставит> смотуљак вате, газе или тканине како би се ублажио притисаи имобилизационог средства на тијело након имобилизације.

• Приликом имобилизације врхови прстију морају остати откри вени (на тај начин могуће је по боји коже контролисати прото* крви кроз повријеђени екстремитет).

• Провјерити периферну циркулацију.

ВАЖНО!

Код отворених прелома прво превијте рану како бисте зауставили обилно крварење, а потом извршите имобилизацију повријеђеног дијела.

Средства за имобилизацију

У оквиру прве помоћи за имобилизацију се користе тзв. приручн-или импровизацијска средства, која се могу наћи у опреми прве помоћ--или на мјесту несреће, односно све оно што можемо наћи у околинн Тако нам за имобилизацију могу послужити троугле мараме, завоји, не-повријеђени дијелови тијела, летве, даске, кора од дрвета, новине или картон, ћебад, одјећа и друго. Шта ће бити употријбљено, зависи с:. природе повреде али и маштовитости спасиоца.

ПОВРЕДЕ ОДРЕЋЕНИХ ДИЈЕЛОВА ТИЈЕЛА

ПОВРЕДЕ ГЛАВЕ И ВРАТА

Код саобраћајних несрећа веома често долази до повреда главе и врата. На глави се усљед ударца могу примијетити ране које честс обилно крваре. Међутим, посебно су опасне по живот повреде костију главе и мозга, а с њима и вратног дијела кичме. Зато је од изузетног значаја препознати ове врсте повреда и указати одговарајућу прв> помоћ.

76

Знакови повреда главе и врата: • видљиве повреде иа глави, • поремећај свијести, • губитак свијести, • јака главобоља, мучнина и повраћање, • подливи око очију у виду наочала, • истицање течности и/или крви из носа и уха, • болови у врату, • трњење руку или ногу.

Поступци прве помоћи: • на одговарајући начин збринути све отворене и затворене по-

вреде; • код повреде главе и врата обавезно стављати импровизовану

Шанцову крагну. При томе треба да учествују најмање два спа-сиоца: један држи главу повријеђене особе у неутралном поло-жају, а други поставља Шанцову крагну. Шанцова крагна се може импровизовати стављањем новина, картона или сличног чврстог материјала у троуглу мараму;

• током транспорта контролисати стање свијести, односно жи-вотне знакове повријеђене особе.

ПОВРЕДА КЈБУЧНЕ КОСТИ

Ова врста повреде обично настаје приликом пада на руку или раме.

Како препознати? • Раме на повријеђеној страни је болно, отечено и спуштено. • На страни повреде повријеђена особа држи надлактицу уз

тијело, обично покушава неповријеђеном руком подупријети лакат.

• Пажљивим додиром повријеђене кључне кости нађе се степе-ничаст облик.

Поступци прве помоћи:

Примјер 1: 1. У пазух повријеђене стране ставите јастуче газе или сличан ма-

теријал (слика 77).

77

Слика 77 2. Руку на поврнјеђеној страни ставите на грудни кош, тако да шак> I

ставите на супротно раме (слика 78). 3. Имобилишите руку са двије троугле мараме или на други слича-

начин.

Слика 85 78

Примјер 2:

1. Оба рамеиа се помоћу троуглих марама или широког завоја за-"ацују уназад (слике 79 - 82).

Слика 79

Слика 85

79

Слика 81

Слика 82

80

2. Рука повријеђене стране се имобилише. 3. Провјерава се пулс на објема рукама.

ВАЖНО!

Имобилизација марамом у виду упртача се не препоручују, по-себно уколико није постављена довољно широко. Наиме, овај начин имобилизације отежава циркулацију у предјелу пазуха, што доводи до утрнулости и отока руке.

ПОВРЕДЕ ГРУДНОГ КОША

Повреде грудног коша дијелимо у двије групе:

• затворене - кожа није прекинута; настају као посљедица дјело-вања тупе силе;

• отворене - кожа је пробијена; могући узроци су ватрено оружје, нож или неки други шиљасти предмет.

Уобичајени знакови повреда грудног коша су болови и потешкоће при дисању. Прва помоћ је стога усмјерена на олакшање дисања и пре-венцију шока.

Двије карактеристичне повреде грудног коша су прелом ребара и пробојна повреда грудног коша.

Прелом ребара

Ријеч је најчешће о затвореним повредама грудног коша које су ка-рактеристичне управо за саобраћајне несреће. Препознају се по отежа-ном дисању, боловима који се појачавају приликом сваког удисаја или било каквог покрета.

Поступци прве помоћи: 1. Унесрећену особу поставите у полусједећи положај, нагнуту на

страну на којој се налази повреда. 2. Имобилизацију повријеђене стране постижете имобилизацијом

руке на тој страни.

81

3. Заштитите уиесрећеиу особу од штетног утицаја топлоте или хладноће.

4. Пратите животне функције да бисте у случају погоршања стања благовремено и на одговарајући начин поступили.

Пробојна рана грудног коша (пнеумоторакс)

Ради се о тешкој и по живот опасној повреди грудног коша, која обично настаје употребом ватреног или хладног оружја. Препознајемо је по рани на грудном кошу на којој може бити пјенушаве крваве теч-ности и знак шиштања, отежаном дисању праћеног болом ("глад" за ваздухом), јер у грудну шупљину продире ваздух који врши притисак на плућа која се усљед тога згрче и нису у функцији.

Поступци прве помоћи: 1. Поставите унесрећену особу у полусједећи положај нагнуту

према страни повреде да би се здравом плућном крилу омо-гућила што боља функција.

2. Извршите херметизацију ране чиме ћете спријечити продор ваз-духа у грудну шупљину.

Начин херметизације пробојне ране грудног коша: • На рану ставите стерилну газу. • Преко газе ставите фолију, најлон или неки дуги материјал

који не пропушта ваздух, а који површином мора бити већи од газе - најбоље за дебљину прста са свих страна (слика 83).

Слика 83

82

3. Имобилишите руку уз повријеђену страну тијела. 4. Заштитите унесрећену особу од штетног утицаја топлоте или

хладноће. 5. Пратите животне функције унесрећене особе да бисте у случају

погоршања стања благовремено и на одоговарајући начин по-ступили.

6. Ако је повријеђена особа без свијести, поставите је у бочни по-ложај на страни повреде.

7. Обезбиједите хитан транспорт с пратиоцем у здравствену уста-нову.

ПОВРЕДЕ ТРБУХА

Повреде трбуха дијелимо на: • отворене, • затворене.

83

• Љепљивом траком залијепите стране и врхове најлона за кожу, осим доње стране (слика 84).

Слика 84 Ако се ради о прострелу, херметизацију извршите на објема ранама.

Отворене повреде трбуха најчешће настају дјеловањем ватренсг или хладног оружја, при чему су повријеђени сви слојеви зида трбушне дупље укључујући и трбушну марамицу. Ове повреде могу бити праћене испадањем органа (цријева) и крварењем. Испаднуте органе не враћамо, само их већом стерилном газом прекријемо.

Затворене повреде трбуха су управо карактеристичне за саобраћајне несреће, а настају као посљедица ударца у трбух. При томе могу на-стати повреде трбушног зида, унутрашњих органа (јетре, слезене...), те крвних судова, што за посљедицу може имати искрварење, шок, па и смртни исход.

Могући знаци: • рана, односно крвни подлив у предјелу трбуха, • бол, осјетљивост и напетост трбушног зида, • пролазак органа трбушне дупље кроз повријеђени трбушни зид

(отворене повреде), • убрзан пулс и дисање, • мучнина и повраћање, • знаци шока (види шок).

Поступци прве помоћи: 1. Позовите хитну медицинску помоћ. 2. Унесрећену особу поставите у лежећи положај с ногама са-

вијеним у кољенима (испод кољена ставите деку, пресавијену одјећу и слично).

3. Уколико особа повраћа, поставите је на бок. 4. Ако је у питању отворена повреда трбуха, ставите стерилну газу,

преко ње најлон да се цријева не би исушила, а потом све пре-вијте широким завојем. Евентуално испале органе (обично цријева) не враћајте натраг.

5. Унесрећеној особи не смијете давати пиће; дозовљено само ква-шење усана.

6. Заштитите унесрећену особу од штетног утицаја топлоте или хладноће.

7. Пратите животне функције повријеђене особе да бисте у случају погоршања стања благовремено и на одоговарајући начин по-ступили.

8. Што прије унесрећеној особи обезбиједите транспорт.

84

ПОВРЕДА КИЧМЕ

Кичма се састоји из коштаног дијела, грађеног од пршљенова, и с^чмене мождине, која је наставак мозга и смјештена је у каналу који г>аде пршљенови. Зато приликом повреде кичме може бити оштећен с!мо коштани дио, само кичмена мождина или се ради о комбинованим |повредама.

У саобраћајним несрећама повреде кичме су честе, посебно вратног ллјела. Узрок је трзај, односно нагло забацивање главе према напријед али назад. Типични примјери настанка ових повреда у саобраћајним аесрећема су:

• снажан удар у стражњи дио возила - трзајна повреда вратне кичме као посљедица наглог забацивања главе уназад;

• фронтални судар - трзајна повреда вратне кичме као посљедица наглог забацивања главе према напријед.

Повреде кичме могу настати и приликом пада с висине, скока на •лаву у воду и у другим сличним ситуацијама.

Кичма може бити повријеђена на различитим дијеловима, с тим да зајчешће долази до повреда вратног и леђног дијела. Посебно су опасне зовреде вратног дијела кичме, које могу резултирати смртним исходом. Ловреде осталих дијелова кичме су такође опасне, посебно оне које могу проузроковати одузетост. Трајне посљедице често не настају због •деса, већ усљед нестручно указане прве помоћи. У правилу, свако бесвјесно стање које је настало као резултат повреда у поменутим си-туацијама збринућете као да се ради о повреди кичме.

Уколико је особа при свијести, испитаћете сљедеће знакове: • бол у врату и леђима, • немогућа или отежана покретљивост руку или ногу, • поремећај осјета додира, • осјећај трњења у рукама или ногама.

Ако је повријеђена особа при свијести и може разговарати, поме-нуте знакове ћете тражити постављањем сљедећих питања и запо-виједи:

• Имате ли болове у врату и леђима? • Помакните прсте и подигните руке! • Стисните моју шаку! • Помакните ноге! • Осјећате ли додир?

85

Поступак прве помоћи ако је особа с повредом кичме без свијести

1. Отворите дисајни пут подизањем доње вилице. 2. Позовите помоћ из околине. 3. а) Уколико особа нормално дише, поставите импровизовану

Шанцову крагну, поставите унесрећену особу у бочни положа ролањем (слике 85 и 86) и пратите животне функције.

Слика 85

86

Слика 86

б) Ако унесрећена особа не днше, потребно је примијенити оживљавање.

4. Што прије позовите хитну медицинску помоћ.

Поступак прве помоћи ако је особа са повредом кичме при свијести:

1. Позовите хитну медицинску помоћ.

87

2. Приликом повреде или сумње на повреду кичме повријеђену особу не помјерајте без нарочите потребе.

3. Придржавајте главу и врат унесрећене особе и одржавајте их у неутралном положају или ставите импровизовану Шанцову крагну.

4. Пружите психичку подршку унесрећеној особи. 5. Будите стрпљиви и чекајте стручну медицинску помоћ. Имајте

на уму да повреда кичме не захтијева хитно збрињавање, одно-сно транспорт. С друге стране, помицање и превоз унесрећене особе са повредом кичме изузетно је захтјевно. Нестручна прва помоћ и неодговарајући транспорт могу изазвати трајне посље-дице повријеђеној особи. Све су ово разлози да ово препустите хитној медицинској помоћи кад год је то могуће.

6. Заштитите унесрећену особу од топлоте или хладноће. 7. Пратите њене животне функције и у случају погоршања стања,

односно потребе, укажите одговарајућу прву помоћ.

Имобилизација унесрећене особе са повредом кичме

Још једном наглашавамо да имобилизацију и транспорт треба пре-пустити особљу хитне медицинске помоћи. Ако се из оправданих раз-лога (друге повреде које захтијевају хитно збрињавање у здравственој установи) одлучите да то сами учините, придржавајте се сљедећих упутстава:

• За имобилизацију кичме морате користити само сигурну и чврсту подлогу (даска, врата).

• Средство за имобилизацију поставите што ближе унесрећеној особи како би се њено помјерање свело на најмању могућу мјеру.

• Прије помјерања унесрећене особе испод даске поставите ма-раме у висини главе, рамена, кукова, кољена, скочних згпобова, а на даску у нивоу природних кривина на тијелу (врат, слабин-ски дио), поставите мекан материјал који ће их попунити при-ликом постављања унесрећене особе на даску или врата.

• Помјерање унесрећене особе врше најмање три, а по могућно-сти четири увјежбане особе, синхроно - на команду особе која држи главу.

88

• Након постављања унесрећене особе на даску, марамама, које су нспод даске, вршите дефинитивну имобилизацију болесника.

ПОВРЕДА КАРЛИЦЕ

Повреде карличних костију обично настају приликом саобраћајних -есрећа или падом с висине. Оштри уломци костију могу узроковати •оимне повреде органа здјелице (дебело цријево, мокраћни мјехур,

чокраћне путеве...) с пратећим унутрашњим крварењем, а све то може ^овести до шока унесрећене особе.

Како препознати? • јаки болови у предјелу кукова, стидне кости и леђног дијела

кичме, • појачавање бола приликом кашља, најмањег помицања трупа

или ногу, те након постраничног притиска на карличне кости (слика 87).

Слика 87 • немогућност повријеђене особе да стане на ноге нити да се

креће.

89

Поступци прве помоћи: 1. Позовите хитну медицинску помоћ. 2. Повријеђену особу смјестите у лежећи положај са савијеним и

мало размакнутим кољенима (слика 88). Испод и између кољена поставите деку (обликовану у ваљак), јастук или пресавијену одјећу (слика 89).

3. Унесрећену особу не помичите, сачекајте хитну медицинску помоћ.

Слика 88 Слика 89

4. У међувремену пружите психичку подршку, заштитите унес-рећену особу од штетног утицаја топлоте или хладноће и пра-тите њене животне функције.

90

Шок је тешко, по живот опасно стање. Настаје усљед општег поре-чећаја крвотока што проузрокује незадовољавајуће снабдијевање крвљу за живот важних тјелесних органа.

Најчешћи узроци шока су: • тешке повреде, • обилно крварење, • неке теже болести (срчани удар и др.), • опекотине, • алергијске реакције на лијекове, убоде инсеката, • врло високе или веома ниске температуре.

Приликом саобраћајних несрећа углавном се јавља тзв. трауматски шок. Најчешћи узроци настанка ове врсте шока су:

• губитак веће количине крви усљед крварења, • губитак крвне плазме при тешким опекотинама, • дуготрај на и ј ака бол.

Поступцима прве помоћи не може се спријечити напредовање на-сталог шока, али се поступцима прве помоћи може избјећи његов на-станак. Зато је унутар првог сата након повређивања, тзв. "златни сат", поступцима прве помоћи потребно збринути настале повреде и стања који могу довести до развоја шока (то се првенствено односи на за-устављање крварења, те ублажавање болова примјеном имобилиза-ције). Исто тако, веома важно је на вријеме препознати појаву шока и што прије обезбиједити стручну медицинску помоћ у здравственој установи (позвати хитну медицинску помоћ и организовати хитан транспорт у здравствену установу).

91

бо п ш ж

Како препознати шок?

• кожа је блиједа, хладна, орошена хладним и љепљивим знојем: • пулс је убрзан, а тешко се пипа; • дисање је убрзано; • вртоглавица, мучнина, жеђ; • иако при свијести, унесрећена особа је равнодушна према око-

лини, споро реагује и тешко комуницира.

Поступци прве помоћи:

1. Будући да се шок рјешава у здравственој установи, хитно обез-биједите транспорт уз обавезну пратњу (први ред хитности за транспорт).

2. Омогућите одговарајући положај у односу на повреду. 3. Заштитите повријеђену особу од топлоте и хладноће. 4. Не смијете давати пиће; само влажење усана. 5. Пратите животне функције повријеђене особе.

92

Ш ' ПЈшашишаШ I (Ш ЈВНШН

Данас у ерн мобитела и добре мреже здравствених установа превоз унесрећених особа због захтјевних поступака транспорта у принципу треба препустити стручним службама. У случају да, ипак, морате ор-ганизовати транспорт унесрећених, потребно је да се придржавате од-ређених правила:

1. Одаберите одговарајуће возило у односу на врсту повреде. Ово се прије свега односи на повреду или само сумњу на повреду кичме.

2. Све теже повреде прије транспорта морате имобилисати. У току транспорта потребно је да су повријеђене особе осигуране да не падну.

3. Унесрећену особу прије и у току транспорта треба да у односу на врсту повреде поставите у одговарајући положај.

93

Слика 91

• бесвјесно стање - бочни положај; • повреда кичме - лежећи положај на леђима на равној подлози

уз одржавање главе у неутралном положају; • велики губитак крви - положај аутотрансфузије; • повреда грудног коша - полусједећи положај; • повреда трбуха - лежећи положај с ногама савијеним у куко-

вима и кољенима; • повреда карлице - лежећи положај с ногама савијеним и благо

размакнутим у кољенима.

4. Током транспорта вршите стално праћење животних знакова унесрећене особе.

94

ФАШГОМ Ж О в - УТЖЧ1У:'; НА ШШЗШЈВДШШСТ КОЖШЖ

АЛКОХОЛ

Алкохол уклања препреке у понашању које нас обуздавају, што до-зодн до тога да се особе под утицајем алкохола понашају онако како у нормалним околностима не би, укључујући и потенцијално врло лтетне активности, попут секса без заштите, насиља или вожње под »тицајем алкохола.

Алкохол заварава возача, јер повећава осјећај сигурности у вожњи, а стварно умањује опрез, способност расуђивања, концентрацију и јапажање. Уз то отежава прилагођавање на измјену свјетла и сјене, -оординацију покрета и самоконтролу. Изазива сметње у слуху и виду, зормира двоструке слике, изазива вртоглавицу и несвјестицу. Зато је ;асвима разумљиво да се вожња у алкохолисаном стању не препоручује и да је законски санкционисана. Многобројна истраживања су показала да сметње у управљању возилом почињу много прије појаве првих видљивих знакова пијаног стања.

Концентрација алкохола у крви мјери се промилима, односно грамима по кубном центиметру (г/цм3). На примјер, када нека особа има 0,3 промила алкохола у крви, то износи 0,3 грама на 1000 кубних центиметара крви (0,3 г/1000 цм3). Ово је количина алкохола у крви која је законски дозовљена (изузети професионални возачи). Међутим, количина алкохола од 0,2 до 0,5 промила може довести до неспособности да се уочавају свјетла у покрету и лоцирају на прецизан начин, проблеми с процјеном растојања, улазак у непотребан ризик и слично. Зато се придржавајте изрека: "Алкохол и бензин не треба мијешати", или: "Кад возиш, не пиј; кад пијеш, не вози!".

95

Степен стања алкохолизираности

I. Стање полазне опијености (0,10-0,49 г/кг) У овом степену се смањује пажња, а јавља се непотпуна

координација, разговорљивост и осјећај ушдности.

II. Стање лакше припитости (0,50-0,99 г/кг) Карактеристика овог степена је жеља за истицањем, непоштивање

саобраћајних правила и прописа, несклад појединих покрета, губи се оријентација, спорије су реакције вида и слуха, продужује се вријеме адаптације очију на мрак и слично.

III. Стање теже припитости (1,00-1,49 г/кг) У овом стању многи возачи нису способни за управљање возилом,

а постотак саобраћајних незгода убрзано расте.

IV. Пијано стање (1,5-2,4 г/кг) Расте самопоуздање и доста је изражена поспаност, возач је

неспособан управљати возилом, због чега долази до честих незгода.

V. Тежи облик пијанства (2,5-3,49 г/кг) Објективно процјењивање ситуације потпуно је одсутно; исказују

се јасни знаци наркотичког дјеловања алкохола.

VI. Коматозно стање због алкохолизираности (3,5-5 г/кг) При овом стању радње су толико успорене, као да се одвијају у

сну. Тјелесна температура упадљиво је ниска, тијело облијева хладан зној, особа не реагује на вањске надражаје, зјенице су проширене, а често у таквим случајевима наступа и смрт.

ЗАМОР

Сваки рад, уколико га обављамо дуже вријеме, изазива замор који утиче на његов квалитет. Примијећено је да се у индустрији повређивање машинама најчешће дешава при крају радног времена, што се доводи у везу са замором радника. Замор је и један од честих узрока саобраћајних несрећа. Дуготрајна вожња без повремених пауза узрок је настанка заморености. У својим блажим формама замор се

96

авља након 60, а нарочнто послије 90 минута непрекидне вожње. Знаци замора могу бити рани (отежани очни капци, осјећај жеђи, лрхтавица, жеља за сном и сл.) и касни (апатија, губитак концентрације, нестварне и двоструке слике, бол у кичми). Основни начин борбе против замора јесте одмор. Сврсисходно је правити чешће а краће одморе. У драстичним случајевима неопходно је прекинути вожњу и одспавати.

ПСИХИЧКА СТАЊА

Одређена психичка, емотивна стања (превелика радост или жалост) могу битно угрозити возачку способност. Тако, рецимо, вијест о смрти драге особе може изазвати такво психичко стање које ће неочекивано смањити возачку способност ожалошћене особе. Возач је у тој ситуа-цији само физички у аутомобилу, на цести, а мислима је с преминулом особом. Зато у оваквим и сличним случајевима не би било добро сједати за волан.

ЛИЈЕКОВИ И ДРОГЕ

Велики број возача свакодневно или повремено узима неки лијек. Лијекови који се користе да би се регулисала нека болест у суштини подижу ниво возачке способности и стога их возачи требају редовно узимати. Истина, постоје и лијекови за извјесна обољења и стања која нису препоручљива приликом вожње јер имају негативно дејство на возачку способност.

Препорука: Прије узимања било којег лијека посавјетујте се са својим љекаром о његовом могућем утицају на возачку способност, односно обавезно прочитајте упутство за употребу лијека и на тај начин провјерите да ли се дотични лијек може користити приликом управљања моторним возилом. Сваки такав лијек требао би на својој кутији бити и обиљежен црвеним или црним трокутићем.

Дроге такође умногоме утичу на возачку способност. Да ли је ријеч о марихуани, хашишу, екстазију, или било којој другој дроги, сасвим је неважно. Свака од њих доводи до "одвајања" човјека од ре-алног свијета, при чему се јављају чујне, визуелне и додирне халуци-нације. Ријечју, дрога и вожња дефинитивно не иду заједно.

97

УГЉЕН-МОНОКСИД

Угљен-моноксид је отрован гас без боје, мнрнса и укуса. Може на-стати при непотпуном или неправилном сагоријевању нафте, угља н дрва. Налазимо га и у издувним гасовима аутомобилског мотора.

Блажа тровања угљен-моноксидом могу настати током саобра-ћајних застоја, односно вожње у колони. Ова тровања могу се једно-ставно избјећи затварањем вањског система вентилације и прозора. Озбиљније тровање може настати усљед дужег рада мотора у затворе-ном простору те се препоручује да се аутомобил за вријеме рада мотора не оставља у затвореном простору.

Тровање угљен-моноксидом настаје изненада. Када особа при-мијети знаке тровања (главобоља, несвјестица, општа слабост, муч-нина, повраћање, слабост мишића до потпуне непокретности) она је већ отрована угљен-моноксидом, те се, иако свјесна, не може помјеритн нити напустити затровану просторију. У том случају губи се свијест и убрзо наступа смрт.

Поступци прве помоћи:

1. Пажљиво изнесите унесрећену особу из контамираног простора. при чему мислите и на властиту сигурност.

2. Одмах позовите хитну медицинску помоћ. 3. Провјерите животне функције унесрећене особе и на основу

процијењеног стања укажите одговарајућу прву помоћ.

ЗДРАВСТВЕНИ ПОРЕМЕЋАЈИ ПРИ ВОЖЊИ

Током вожње аутомобилом или неким другим превозним средством могу настати краткотрајни здравствени поремећаји праћени вртоглави-цом, мучнином и повраћањем. У већини случајева тегобе се смирују престанком вожње.

У циљу спречавања настанка оваквих поремећаја, посебно код осјетљивих особа, препоручује се:

• Пола сата прије вожње попијте лијек који смањује надражљи-вост центра за равнотежу јер је она основни разлог наведених тегоба.

98

• Смањите видиу активност: затворите очи, немојте читати или сједите до возача и поглед усмјерите у неки видљив предмет у даљини испред себе.

• Прије вожње конзумирајте мању количину тврде, лако пробав-љиве хране.

99

•

.

ПУТОКАЗ НА РАСКРСНИЦИ ЖИВОТА И СМРТИ - рецензија -

Пред нама је тематска монографија "Прва помоћ" као резултат ду-гогодишњег рада и студиозног приступа проблемима повређивања уз лознавање и кориштење савремене литературе. Познато је да је добра књига она која читаоцу пружи неопходну информацију, а посебно ону која ће спријечити посљедице проузроковане животним или стручним грешкама. У стручном погледу ова монографија је управо и настала на научном и стручном принципу.

Књига, написана на 97 страна, састоји се из осам поглавља. Прво поглавље описује појам и значај прве помоћи. Стручно ме-

лицинско особље својим знањем може пружити најквалитетнију прву помоћ. Међутим, ни најстручнија прва помоћ не помаже ако се интер-зенише прекасно. Зато прву помоћ морају да пруже они који су се за-десили на мјесту несреће. Овим чињеницама се руководио и Закон о основама сигурности у саобраћају у Босни и Херцеговини (члан 155), :<ојим се правно регулише указивање прве помоћи повријеђенима у са-браћајним несрећама. Тај закон прописује да лице које се затекне на

чјесту саобраћајне несреће дужно је да повријеђенима укаже благовре-чену и неопходну помоћ. У овом поглављу наведени су принципи и средства за пружање прве помоћи. Посебно се истиче посљедњи дио поглавља, који читаоца упућује на неопходне радње при указивању прве помоћи унесрећенима.

У другом поглављу детаљно је обрађен проблем општих поступака на мјесту саобраћајне несреће. Посебно су истакнути поједини дије-лови поглавља који упућују на четири најважнија поступка на мјесту саобраћајне несреће: обезбјеђење мјеста несреће, процјена стања унес-рећених, позивање хитне помоћи, те пружање прве помоћи повријеђе-ним особама. Наведени поступци у овом поглављу илустровани су са 24 фотографије које читаоцу и сликовито презентују све радње описане

101

у овом дијелу моиографије. Посебно важне чињенице и поступци ис-такнути су у одговарајућој боји и на тај начин читаоцу скрећу пажњ> на важност тих поступака.

Треће поглавље обухвата пружање прве помоћи при поремећајима свијести и дисања. Поремећај свијести је честа појава код повријеђених и обољелих; међутим, овај поремећај може бити посљедица и мање опасних појава. У овом поглављу прецизно је наведено на који начин се провјерава стање свијести и поступак ослобађања дисајних путева уз неопходну обазривост да се не погорша стање повријеђене особе. Поглавље је илустровано са 19 фотографија које на прецизан, дидак-тички начин представљају активности и поступке којима је циљ да се помогне повријеђеном. Овдје се посебно истиче поступак оживљавања као и опис специфичних случајева оживљавања повријеђених.

У четвртом поглављу говори се о крварењу према врсти крвних су-дова из којих оно настаје и врстама крварења према мјесту гдје се крв излива. С обзиром на мноштво крвљу преносивих болести посебно се скреће пажња на начине заштите од контакта с крвљу повријеђених. Ово поглавље садржи 13 фотографија које читаоцима скрећу пажњу на врло важне сегменте у вези с крварењем.

Пето поглавље третира стање при повредама. Овдје се описују по-вреде настале дјеловањем механичке силе, тополоте и хемијских сред-става. На разумљив и сликовит начин (23 фотографије) описују се и поступци пружања прве помоћи провријеђенима. Стога читалац може веома систематично да прати сваки поступак који је наведен у овој књизи.

У шестом поглављу читалац се сусреће с веома важним проблемом код повређивања, а то је шок. Механизам настанка шока веома је ком-плексан проблем у медицини. У овом поглављу дата је дефиниција шока, узроци његовог настанка, начин препознавања шокираног и по-ступци приликом пружања прве помоћи.

Седмо поглавље наводи припремне радње неопходне за безбједан транспорт повријеђених до установе која омогућава њихово даље збри-њавање. Ове радње могу бити од пресудног значаја за даљи третман повријеђених особа.

У осмом поглављу евидентни су фактори који утичу на безбједност вожње и учешћа у саобраћају и којима се жели упутити порука чита-оцима на значај превентивних мјера и активности које се могу пред-узети прије укључења у саобраћај.

102

Монографија је написана прегледно, јасним стилом и уз коришћење ;авремене медицинске терминологије. Све то чини ову књигу специ-г ичном јер читаоцу омогућује боравак у сфери провјерене информа-лнје и ослобађа га од трагања за скривеном истином у мору контро-зерзне литературе.

Због тога ће ова књига бити од користи свима јер ће у њој наћи си-гуран путоказ за оправдан дијагностички и терапијски поступак, или, пгго је још важније, разлог за одустајање од непримјерене и погрешне одлуке.

У Бијељини, јануара 2012. РЕЦЕНЗЕНТ

Доц. др Синиша Максимовић, специјалиста опште хирургије

103

04

ДЈЕЛО ВИСОКОГ ЕДУКАТИВНОГ КВАЛИТЕТА

- рецензија -

Са задовољством поздрављам напоре Црвеног крста Републике Српске да публикује ово дјело намијењено широкој популацији, јер за спашавање живота повријеђених и обољелих од пресудног је значаја благовремена и кавалитетно указана прва помоћ. Исто тако, нестручно указана прва помоћ може довести до нежељених компликација које се могу завршити и смртним исходом. Због тога је за свако друштво од изузетног значаја да становницима омогући најквалитетнију едукацију, што и јесте циљ овог Кватерниковог дјела.

Књига "Прва помоћ" написана је на 97 страница и подијељена у осам поглавља. Дјело је илустровано са 81 сликом и другим едукатив-ним прилозома. Аутор је посебно издвојио, додатно уоквирио и у другој боји обиљежио све што је сматрао од посебног значаја за читаоца. При-казано је девет референци домаћих и страних аутора.

Како смо већ напоменули, материја у књизи је подијељена на осам поглавља.

У провм поглављу, "Прва помоћ - увод", објашњавају се појам, зна-чај и принципи прве помоћи уз упознавање с потребним садржајем у кутији прве помоћи, као и приказ етичких и правних основа.

Друго поглавље, "Општи поступци на мјесту саобраћајне несреће", упознаје нас са Законом о сигурности саобраћаја у Босни и Херцего-вини, којим се правно регулише указивање прве помоћи повријеђенима у саобраћајним несрећама и гдје је наложено да сва лица која се нађу на мјесту несреће, случајно или као учесници у несрећи, а нису по-вријеђена, или су лакше повријеђена, дужна су теже повријеђенима пружити прву помоћ. У овом поглављу аутор говори о свим поступцима при обезбјеђивању мјеста несреће, процјени стања унесрећених као и процедурама при пружању прве помоћи повријеђенима.

105

У трећем поглављу, "Прва помоћ прп поремећају свијести и ди-сања", презеитоваиа је појава поремећаја свијести и дисања код по-вријеђених и обољелих. Од изузетног је значаја да при овим стањима прва помоћ буде адекватно и правовремено пружена, што је у овом по-глављу детаљно и на илустративан начин објашњено.

Четврто поглавље, "Крварење", третира ову појаву код повријеђе-них, њено дефинисање и класификацију. Ову појаву неопходно је ели-минисати у циљу спасавања повријеђене особе. Привремене и дефинитивне методе заустављања крварења су детаљно објашњене као и поступци примјене хемостазе код различитих стања (обилно спо-љашње крварење, крварење из тјелесних отвора и слично).

У оквиру петог поглавља, "Повреде", приказане су мекоткивне и повреде коштано-зглобног система (ране, ампутацијске повреде, опе-котине, смрзотине, хемијске повреде, повреде костију и зглобова, главе и врата, кључне кости, грудног коша, те повреде трбуха, кичме и кар-лице). Детаљано су обрађени поступци указивања прве помоћи код ових стања повријеђених.

Шесто поглавље, "Шок", говори о тешком, по живот опасном станл које настаје усљед општег поремећаја крвотока што проузрокује неза-довољавајуће снабдијевање крвљу за живот важних тјелесних органа. Приказани су најчешћи узроци шока, како га препознати и поступпн прве помоћи код ових стања.

У седмом поглављу, "Транспорт повријеђених", говори се о мјерама које треба предузети при транспорту повријеђених које су дефинисане у овом поглављу, као и положај унесрећене особе у односу на врсту повреде (бесвјесно стање, повреда кичме, велики губитак крви, повреда грудног коша, трбуха, те повреда карлице).

Веома занимљиво осмо поглавље, "Фактори који утичу на безбјед-ност вожње", наводи факторе као што су алкохол, замор, психиичка стања, лијекови и дроге, угљен-моноксид као и здравствени поремећаји при вожњи који утичу на безбједност саобраћаја. Уколико возачи де-таљно прочитају ово поглавље, безбједност при вожњи, а самим тим и безбједност свих учесника у саобраћају биће далеко већа.

Сва поменута поглавља указују на неопходност приступа по-вријеђеним лицима у саобраћајним несрећама и њихово тренутно збри-њавање од мјеста удеса до најближе здравствене установе гдје ће се наставити стручни медицински третман.

106

Аутор систематично пииказује различита хитна стања повређивања и обољења која захтијевају прву помоћ. Посебан квалитет овог дјела је текст који је написан једноставним и раузмљивим језиком (медицински термини су коришћени само када је то неопходно) и уз мноштво изван-редних илустрација (81 слика) читаоца наводи да је прочита у једном даху. "Прва помоћ" је свеобухватно и систематично дјело које је на-мијењено широкој популацији. Истовремено је изузетно корисна за све возаче и инструкторе прве помоћи, али је и прикладан "подсјетник" и за здравствене раднике.

Све то чини да ово дјело има висок едукативни квалитет у смислу оспособљавања за указивање потребне прве помоћи код ургентних стања. Књига је написана једноставним језичким изразом што је до-датно чини разумљивом и употребљивом и за особе које немају пре-гходног медицинског образовања.

На основу наведеног предлажем да се овај рукопис штампа и ши-роко дистрибуира како би што већ број становника имао прилику да га проучи и тако стекне неопходно знање за указивање прве помоћи у евентуалним саобраћајним несрећама.

РЕЦЕНЗЕНТ Доц. др сц. мед. Златко Д. Максимовић

107

О аутору

Марин Кватерник, рођен 1961. у Добоју гдје је завршио основну школу и гимназију. Специјалиста је епидемиолог. Тренутно запослен у Институту за јавно здравство Републике Српске - Регионални завод Добој.

Активиста је Црвеног крста још од студентских дана. У раду Црве-ног крста, од општинског па све до нивоа Друштва Црвеног крста/крижа БиХ, посебно се истакао у подручју здравствене дјелат-ности - прва помоћ, репродуктивно здравље младих, болести овисно-сти, туберкулоза. . . Од 1988. године је инструктор прве помоћи за кандидате за возаче моторних возила, као и младе активисте Црвеног крста. Организатор и главни судија свих нивоа такмичења у БиХ у ука-зивању прве помоћи у категоријама подмлатка и омладине. Коаутор је публикације Прва помоћ на путу, издатог 2000. године, у издању Црве-ног крста Републике Српске

108

ЛИТЕРАТУРА

Внук В, Бошан Кнлнбарда И. Прва помоћ. Хрватски Црвени криж, 1997.

Јасприца Хрелец В. и сур. Хитна медицинска помоћ у изванболнич-ким увјетима. Загреб, 2007.

Кватерник М, Томанић С. Прва помоћ на путу. Црвени крст Репуб-лике Српске, 2000.

Марковић С. Принципи прве помоћи. Савез студената Медицинског факултета Бања Лука. Бања Лука, 2007.

Мо1ап Ј, 8оаг Ј, 21с1етап О, В1агеп* О, ВозаеП Б, Оеакт С, Ко§1ег К, \^у1Не Ј. Еигореап КезивсЦаћоп СоипсН Ои1с1еНпеб Њг КебибскаНоп, 2010.

Османовић Е. Прва помоћ. Црвени криж Федерације Босне и Хер-цеговине, 2009.

Рогић Ж. Прва помоћ-Приручник за кандидате за возаче и све су-дионике у промету. Хрватски Црвени криж, Загреб, 2010.

Солдатовић С, Китанић С. Принципи прве помоћи. Југословенски Црвени крст, 1997.

Црвени крст Србије: Прва помоћ. Завод за уџбенике, Београд, 2011.

109

С1Р - Каталогизација у публикацији Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука

656.13.052.8:614.88(035)

КВАТЕРНИК, Марин Прва помоћ за обуку будућих возача / Марин

Кватерник. - Пале : Српско просвјетно и културно друштво Просвјета, општински одбор, 2012 (Бања Лука : Независне новине). - 109. стр. : фотогр. ; 24 цм

Тираж 10.000. - Биљешка о писцу: стр. 108. -Библиографија: стр. 109.

1бВИ 978-99955-749-0-1

СОВ188.ВН-ГО 3313176

110

15ВМ ЧЧЧ557ЧЧП-Х