Download - projekat betona

1. Opis konstrukcije objekta i uslovi kvaliteta betona

Armiranobetonski rezervoar za pijaću vodu koji je predmet ovog projekta je poluukopana konstrukcija koju sačinjavaju sledeći osnovni konstrukcijski elementi: donja ploča debljine 54cm, obimni zidovi debljine 25cm, stubovi preseka 30/30cm i pokrivna konstrukcija koju čine armiranobetonske grede oslonjene na napred pomenute zidove i stubove i krstasto armirane ploče debljine 20cm. Dispoziciono rešenje objekta dato je na crtežu 1. Kao što se vidi iz crteža raster zidova konstrukcije je 4.90x4.90m, dok su AB grede široke 30cm i visine su 40+20=60cm, što važi i za serklaže koji se izvode preko obimnih zidova. Ukupna visina objekta ,gledano od donje površine donje ploče do gornje površine pokrivne konstrukcije (do gornjih površina armiranobetonskih greda i krstasto armiranih ploča) iznosi 6,14m. To podrazumeva da se rezervoar puni vodom do 5.04m visine objekta i da u stanju punog rezervoara postoji i "rezervna" visina od 50cm koja predstavlja slobodan prostor od nivoa vode do donje ivice pokrivne konstrukcije (donje ivice AB nosača).

U okviru predmetnog rezervoara prisutan je još i objekat zatvaračnice, medjutim ovaj deo konstrukcije neće biti obradjivan u projektu betona.

Konstrukcija rezervoara osnove 29.65x14.95m izvodiće se u širokom otkopu čije će mere u osnovi u oba pravca biti za 2x80cm veće od mera rezervoara. Donja ploča rezervoara betoniraće se na podlozi od betona MB15 debljine 10cm koja je gledano u osnovi, u oba pravca, za po 2x20cm veća od same osnove rezervoara. Ova betonska podloga biće izvedena preko sloja šljunka debljine 15cm (tampon sloj) i nece biti predmet ovog programa. Na kontaktu izmedju podloge od betona i armirano betonske donje ploče predvidja se postavljanje polietilenske ili PVC folije debljine do 0,5mm (crtež 2.). Funkcija ove folije je da omogući slobodno deformisanje donje ploče usled skupljanja betona i da se time smanji opasnost od pojave prslina u betonu.

Kosine nagiba širokog otkopa izvode se pod uglom od 45°. Po završetku izvedenih radova iskop oko rezervoara se zatrpava, a nasipanje zemlje vrši se i iznad pokrivne konstrukcije (preko betona za pad MB15), tako da se po završetku radova dobija objekat prekriven slojem zemlje cca 100cm.

Konstrukcija će biti armirana čelikom GA 240/360 i smatraće se da je najveća gustina armature prisutna na spoju donje ploče i obimnih zidova, gde je prisutan i takozvani fugenband (waterstop) (crtež 2.).

1

Projektom konstrukcije predvidjeno je da se u pojedinim konstukcijskim elementima dobiju betoni sledećih karakteristika:

o Donja ploča i zidovi: MB30, V-6o Ostali elementi konstrukcije: MB30

2.Količine ugradjenog betona po pojedinoj poziciji

U skladu sa projektnim rešenjem, količine betona po pojedinim pozicijama, kao i zahtevani uslovi kvaliteta, prikazani su u sledećoj tabeli. (m3)

Br. Element konstr.(pozicija)

Uslovi kvalitetabetona

Količina betona (m3)

Uslovi kvaliteta i ukupne količine betona

1 donja ploča MB 30, V-6 239.40 349.602 obimni zidovi MB 30, V-6 110.25

3 stubovi MB 30 4.50

119.404 serklaži MB 30 13.20

5 grede MB 30 23.80

6 ploče MB 30 77.84

Zbirna količina betona je: 469.00 m3

3. Generalni opis izvodjenja betonskih radova

3.1. Osnovne postavke

Predmetni rezervoar izvodiće se u povoljnim klimatskim uslovima u periodu april-jun. To znači da u okviru tehnološkog procesa izvodjenja ne treba predvidjati nikakve posebne postupke neophodne za rad u specijalnim uslovima (ispod 5 ~C i preko 35 ~C). Mesto izvodjenja objekta nalazi se uz saobraćajnicu koja povezuje gradilšte sa pogonom za proizvodnju betona- fabrikom betona. Ova fabrika se nalazi na oko 10-ak kilometara od gradilšta i njen kapacitet je maksimalnih 50m3/h.

Spoljašnji transport svežeg betona od fabrike betona do gradilšta vršiće se uz pomoć auto-mešalice. Na raspolaganju su tri tipa mešalica

2

proizvodjača "Progres", Mladenovac. To su automikser tipa AM-3, AM-4 i AM-5.

Izvodjač radova, s obzirom na raspoloživu tehnološku opremu, predvideo je unutrašnji transport, odnosno ugradjivanje betona pomoću kible i krana.

S obzirom na zahtevani kvalitet betona zbijanje (kompaktiranje) vršice se postupcima vibriranja. Pervibratore reba usvajati u zavisnosti od potreba i uslova na konkretnim lokacijama u okviru objekta.

3.2. Oplate i skele

Pri izvodjenju objekta koristiće se oplate od vodootpornih šper-ploča debljine 20mm (od tkz. ploča blažujki), kao i od klasične drvene gradje. Ove oplate moraju da budu potpuno stabilne i na odgovarajući način ukrućene kako prilikom kompaktiranja ne bi došlo do njihovog popuštanja. Na mestima pravih uglova duž stubova i u donjim zonama greda postavljaju se trouglaste lajsne kako bi se sprečilo da prilikom skidanja oplate dodje do otkidanja betona.

Pre betoniranja oplata mora biti dobro nakvašena ili premazana odgovarajućim sredstvom koje će sprečiti jače vezivanje betona i oplate. Za primenu se koristi gotovo sredstvo "Oplatin", proizvodjača "Ading", Skoplje.

Posebnu pažnju treba obratiti na hermetičnost spojeva elemenata oplate, kako kroz spojeve ne bi došlo do iscurivanja cementne paste (cementnog mleka).

Pokrivna konstrukcija rezervoara izvodiće se na skeli dobijenoj sklapanjem gotovih elemenata proizvodjača "Fering", Zenica. Radi se o sistemu koji se sastoji od takozvanih podešavajućih nosača "Ponso-300" i od odgovarajućih podešavajucih podupirača. Tehnicke karakteristike ovih elemenata date su u prilogu.

S obzirom na karakteristike konstrukcije rezervoara, saglasno tehničkim podacima koji se odnose na podešavajuće nosače navedenog sistema ovi nosači treba da budu postavljeni na rastojanju od 45cm što proizilazi iz sledećeg:

o opterećenje konstrukcije: 0,2x25=5kN/mo raspon nosača: max. 4.90mo prema tabeli u prilogu razmak nosača je u granicama od 0.4-

0.6m

3

o usvojeni razmak nosača je na 0.45m.

Kao stubovi-podupirači konstrukcije usvojeni su na bazisledeceg proračuna stubovi PM-3 sistema Fering.

o visina stuba cca 5.0mo opterećenje stuba 0.5x0.45x0.2x25x4.9=5.51 kNo za zadato opterećenje i visinu stuba odgovara stub PM-3

Dispozicija skele o kojoj je reč data je na crtežu 3. gde se predmetna skela izvodi sa nadvišenjem od 1cm.

4. Uslovi za svež i očvrsli beton-klase i vrste betona

4.1. Definisanje kategorija,klasa i vrsta betona

Kako će se u konkretnom slučaju primenjivati transportovani betoni sa markama većim od MB25 kao i betoni sa svojstvom vodonepropustljivosti, u skladu sa BAB-om 87 svi betoni koji se primenjuju na datom objektu pripadaće kategoriji B.II. Odatle proizilazi odgovarajući tretman tih betona,što se tiče usvajanja sastava i sprovodjenja kontrole kvaliteta.

Imajući u vidu dimenzije konstrukcijskih elemenata datog rezervoara i količine armature u njima, u skladu sa članom 10 BAB-a 87,za nominalno najkrupnije zrno agregata u betonskim mešavinama pti izgradnji rezervoara može da se javi zrno veličine:

D=25/4=6.0cm

D=18/3=6.0cm

D=1.25 x (15-4)/2 = 6.9 cm

Prema napred prikazanim veličinama sledi zaključak da se svi betoni koji će se primenjivati u datom objektu mogu proizvoditi sa agregatom koji se smatra normalnim u pogledu veličine zrna. To je agregat sa nominalno najkrupnijim zrnom veličine 31.5mm. Stoga se svi betoni koji se ugradjuju u konstrukcijske elemente ovog rezervoara mogu spravljati sa četvorofrakcijskim agregatom uobičajenim za većinu betonskih konstrukcija.

U ovom konkretnom slučaju radi se o konstrukciji koja mora da zadovolji uslove u pogledu mehaničkih karakteristika i vodonepropustljivosti donje ploče i obimnih zidova, te da bi se obezbedilo

4

ostvarenje ovih uslova treda isključiti sve mogućnosti pojave slabih mesta na elementima konstrukcije. To se pre svega odnosi na spoj donje ploče i obimnih zidova, gde se iz tehnoloških razloga mora vršiti prekid betoniranja. Zbog toga se,nezavisno od toga da li se izvodi fugenband ili ne, u eksploataciji objekta može desiti provlaživanje ili isticanje sadržaja rezervoara. Da bi se ovaj naznačeni diskontinuitet sveo na najmanju meru na spoju donje ploče i obimnih zidova,pri nastavku betoniranja obavezno se izvodi tanji sloj sitnozrnog betona (cca 10cm). Preko ovog sloja se odmah ugradjuje normalan četvorofrakcijski beton. Tako se prilikom izgradnje predmetnog objekta primenjuje još jedna vrsta betona a to je sitnozrni beton sa nominalno najkrupnijim zrnom agregata od 16mm a to je u praksi definisano kao trofrakcijski agregat.

Uzimajući u obzir konkretne uslove zadatka i sve što je do sada rečeno u vezi zahtevanih svojstava betona i kvaliteta konstrukcije u celosti, pri izvodjenju objekta treba koristiti betone sledećih klasa:

o beton klase A kod koga je uslovljena samo marka betona MB30

o beton klase B kod koga osim marke betona MB30 postoji i zahtev za vodonepropustljivošću marke V-6

Ipak, imajući u vidu da se na spoju donje ploče i obimnih zidova mora primeniti sitnozrni beton marke MB30 i marke vodonepropustljivosti V-8,u okviru klase betona B definišu se dve vrste betona i to su beton sa četvorofrakcijskim (normalnim) agregatom i sitnozrni beton sa trofrakcijskim agregatom. te dve vrste su:

o beton BN-beton spravljen sa četvorofrakcijskim agregatom (0/4, 4/8, 8/16, 16/32mm)

o beton BS-sitnozrni, beton sa trofrakcijskim agregatom (0/4, 4/8, 8/16mm)

Na bazi napred navedenih razmatranja dalje se daje tabela koja predstavlja rezime svih zahteva koji se odnose na predvidjene klase-vrste betona:

Klasa–vrstabetona

Uslovi kvaliteta i ostali usloviMesto primene

AMB30, D=31.5mm, četvorofrakcijski agregat, mera sleganja 12-14cm Stubovi, grede, serklaži

5

BNMB30, V-6, D=31.5mm,četvorofrakcijski agregat,mera sleganja 12-14cm

Donja ploča, obimni zidovi

BSMB30, V-6, D=16mm, trofrakcijski agregat, mera sleganja 12-14cm

Zona obimnog zida visine cca 10cm, spoj donja ploča-zid

4.2. Izbor komponentnih materijala

U pogledu mogućnosti nabavke svi betoni koji se koriste pri gradjenju predmetnog objekta spravljaju se na bazi agregata ”Moravac”. On mora da bude razvrstan u frakcije 0/4, 4/8, 8/16, 16/32mm gde svaka od navedenih frakcija mora da ima atest u skladu sa Naredbom o obaveznom atestiranju agregata. Tako se preporučuje da granulometrijske krive padnu u referentna područja definisana grafički.

Prilikom spravljanja betona u svim slučajevima koristi se cement klase 42.5 R. I on mora posedovati atest u skladu sa Naredbom o obaveznom atestiranju cementa.

U svim slučajevima primenjujemo vodu iz vodovoda.

Ako je potrebno neke od navedenih klasa-vrsta betona mogu se spravljati i sa potrebnim aditivima. Ti aditivi biće neki iz ponude proizvoda DP ”Prvi maj”, Čačak. Najčešće se primenjuje neki od superplastifikatora što je u skladu sa zahtevanim svojstvom vodonepropustljivosti betona. Svakako treba ići na vodocementni faktor manji od 0.5 radi obezbedjenja vodonepropustljivosti.

5. Projektovanje sastava betona5.1. Uvodne napomene

S obzirom da se u konkretnom slučajuradi o betonu kategorije B.II koji se proizvodi u fabrici betona,za obezbedjenje zahtevanog kvaliteta ovakvog betona,prema BAB-u 87, odgovoran je proizvodjač-fabrika. To znači da u okviru projekta betona za gradilište,pod uslovom da se mešavine proizvode u fabrici, treba da budu priložene gotove recepture za sve betone i dokazi kvaliteta svih betona koje daje fabrika. Dakle,

6

projekat betona za gradilište uopšte ne treba da sadrži deo koji se odnosi na projektovanje sastava betona i na njegova laboratorijska ispitivanja, već u njemu treba da nadju mesto samo konačne recepture i rezultati ispitivanja dobijeni od strane isporučioca-fabrike betona.

Medjutim,u okviru zadatka daće se kompletna procedura projektovanja sastava betona kao i neophodna laboratorijska (prethodna) ispitivanja. Daće se sve ono što predstavlja obavezu proizvodjača (fabrike) pre početka proizvodnje odredjene klase odnosno vrste betona i njegove isporuke naručiocu-gradilištu.

Oslanjajući se na referentna područja granulometrijskog sastava agregata data u tački 4, za spravljanje betona sa maksimalnim zrnom D=31.5mm u konkretnom slučaju usvojiće se kriva mešavine agregata definisana ordinatama:

d=4mm Y=35%

d=8mm Y=50%

d=16mm Y=71%

Usvojeni granulometrijski sastav agregata za ovu mešavinu može da varira ± 1%. Beton koji će se spravljati sa agregatom kod koga je D=16mm predvidja se za primenu na mestu nastavaka betoniranja izmedju donje ploče i obimnih zidova i taj beton se dobija eliminacijom najkrupnije frakcije (16/31.5 mm) iz usvojene mešavine agregata. Postupajući na ovaj način, na bazi datih ordinata za četvorofrakcijski agregat dobiće se sledeće granulometrijske krive trofrakcijskog agregata:

d=4mm Y=49%

D=8mm Y=70%

Računska analiza data je u tabeli:

ČETVOROFRAKCIJSKI AGREGAT TROFRAKCIJSKI AGREGAT

d(mm) Y(%) učešće pojedinih kategorija zrna d(mm) učešće pojedinih

kategorija zrna Y(%)

4 35 0/4 – 35% 40/4 – 35/0.71=49%

49

8 50 4/8 – 15% 84/8 – 15/0.71=21%

70

16 71 8/16 – 21% 168/16 – 21/0.71=30%

(100)

7

31.5 (100) 16/32 – 29% 35 + 15 + 21 = 71%

Analizom dobijenih rezultata može se zaključiti da u oba slučaja granulometrijske krive mešavina za D=31.5mm i D=16mm padaju u preporučena područja granulometrijskog sastava.

Proračuni sastava betona za pojedine klase – vrste koji će se u daljem dati biće zasnovani na postupku iznetom u knjizi ”Osnovi teorije i tehnologije betona” autora M. Muravljova .

5.2. Sastav betona klase A

-Predvidjena svojstva betona: MB 30, mera sleganja po Abramsu 12-14cm, četvorofrakcijski agregat;

-Usvojeni materijali:

o agregat ˝Moravac˝ (γsa =2760 kg/ m3 )

o cement klase 42.5R (γsc =3050 kg/ m3 )

o voda iz vodovoda;

-Potrebna količina vode (za tečnu konzistenciju usvojeno Ko=380)

mv =365/31.5 0.2 =183.1 kg/ m3 ≈ 183 kg/ m3

-Potrebna količina cementa za fk,28 = 40 + 8 = 48 MPa:

o prema formuli Skramtajeva (za A1 =0.60 i fpc =42.5 MPa):

1/w=mc /mv = fk,28 / A1 *fpc + 0.5

1/w=48/(0.6*42.5)+0.5 = 2.382

w=0.42

o usvojeno mc =183/0.42 =435.7 kg/ m3≈436 kg/ m3

o šupljine 0.02 m3/m3

-Količina agregata:

ma =(1-0.02-436/3050-183/1000)*2760=1805 kg/ m3

-Računska vrednost zapreminske mase svežeg betona:

γb,sv = 1805+436+183=2424 kg/ m3

8

5.3. Sastav betona klase – vrste BN

-Predvidjena svojstva betona: MB 30, V-6, mera sleganja po Abramsu 12-14cm, četvorofrakcijski agregat;

-Usvojeni materijali: agregat, cement i voda u svemu kao u tački 5.2.

Pored ovih osnovnih materijala za spravljanje predmetnog betona koristiće se i superplastifikator pod nazivom REOBET SPK 989 proizvodjača DP ˝Prvi maj˝, Čačak.

Prema deklaraciji proizvodjača upotrebom napred navedenog dodatka betonu u količini od 1% u odnosu na masu cementa količina vode se , zadržavajući zahtevanu konzistenciju, smanjuje za oko 20%. Prema tome, uzimajući u obzir da prema proračunu sastava betona A potrebna količina vode koja zadovoljava postavljeni uslov konzistencije iznosi 191 kg/m3,za predmetni beton BN, uz upotrebu navedenog superplastifikatora, potrebna količina vode je sledeća:

mv = 0.8*183 = 146.4 ≈ 147 kg/ m3

Ako bi se usvojila ova količina vode a zadržala napred izračunata količina cementa od 436 kg/m3 dobio bi se vodocementni faktor veličine 147/436=0.34 što bi uslovilo dobijanje mnogo veće čvrstoće betona pri pritisku od zahtevane. Uzimajući ovo u obzir, za ostvarivanje zahtevane čvrstoće fk,28 trebalo bi usvojiti isti vodocementni faktor kao za beton A a to daje količinu cementa:

(436*147)/183=350 kg/m3

Sa praktične strane ovo je vrlo mala količina cementa pa bi bilo najbolje usvojiti.

mc = 0.5(436 + 350) ≈ 393 kg/m3

Sa ovom masom cementa količina superplastifikatora je:

mad = 0.01*393 = 3.93 kg/m3

Količina agregata iznosi:

ma = (1.0 – 393/3050 – 147/1000 – 3.93/1250-0.02)*2760 = 1934.7 ≈ 1935 kg/m3

Sa izračunatim vrednostima ma ,mc ,mv ,mad dobija se sledeća računska vrednost zapreminske mase svežeg betona:

γb,sv = 1934.7 +393 + 147 + 3.93 = 2479 kg/m3

9

Dobijen je beton znatno veće zapreminske mase od one koja se dobija za slučaj A, pa je to garancija kako mehaničkih karakteristika tako i zahtevanog stepena vodonepropustljivosti predmetnog betona.

U konkretnom slučaju vodocementni (neto) faktor betona je:

mv/mc = 147/393=0.374 < 0.50 dok je efektivni vodocementni faktor (bruto, fluidocementni):

(mv + mad)/ mc = (147 + 3.93) / 393 = 0.384 < 0.50

Obe prikazane vrednosti vodocementnog faktora su dovoljno niske i one kao takve obezbedjuju zahtevani nivo vodonepropustljivosti betona, a takodje i čvrstoću betona koja će biti nešto veća od zahtevane vrednosti od 43 MPa.

5.4. Sastav betona klase – vrste BS

-Predvidjena svojstva betona: MB 30, V-6, mera sleganja po Abramsu 12-14cm, trofrakcijski agregat ˝Moravac˝.

-Usvojeni materijali u svemu kao za beton BN.

S obzirom da se u ovom slučaju radi o betonu koji se dobija isključivanjem iz mešavine agregata za beton BN frakcije 16/32mm, u ovom betonu će biti prisutne sledeće količine komponentnih materijala:

o agregata:

Ma = 1934.7*(1-0.29) = 1373.6 kg

o cementa:

Mc = 393 kg

o vode:

Mv = 147 kg

o superplastifikatora:

Mad = 3.93 kg

Ukupna masa upotrebljenih materijala je onda:

M = 1373.6 + 393 + 147 + 3.93 = 1917.5 kg

Odgovarajuća zapremina svežeg betona iznosi:

V = 1 – (0.29*1934.7)/2760 = 0.797 m3

10

Sa napred prikazanim veličinama računska vrednost zapreminske mase svežeg betona je:

γb,sv = 1917.5/0.797 = 2406 kg/m3

Količine komponentnih materijala u 1 m3 svežeg ugradjenog betona iznose:

ma = 1473.6/0.797 = 1723.5 kg/m3

mc = 393/0.797 = 493.1 kg/m3

mv = 147/0.797 = 184.4 kg/m3

mad = 3.93/0.797 = 4.9 kg/m3

Ukupno za 1 m3: 2405.9 kg/m3 ≈ 2406 kg/m3

6. Laboratorijska ispitivanja komponentnih materijala i betona – konačno usvajanje receptura za pojedine klase-vrste betona

6.1. Komponentni materijali

6.1.1 Agregat

Kao što je već pomenuto za spravljanje svih betona koristi se agregat ˝Moravac˝ standardnih frakcija 0/4, 4/8, 8/16, 16/32m. za frakcije o kojima je reč, a koje su separisan agregat nabavljen preko trgovačke mreže metodom suvog sejanja i dobijene su linije prosejavanja.

Takodje su date i usvojene granulometrijske krive agregata za betone A, BN i BS.

U okviru ispitivanja predmetnih frakcija agregata sproveden je i postupak mokrog sejanja u cilju odredjivanja sadržaja sitnih čestica. Rezultati ovih ispitivanja dati su tabelarno. Svi agregati zadovoljavaju standarde JUS B.B3.100.

6.1.2 Cement

Za spravljanje betona klasa-vrsta A, BN i BS usvojen je cement PC 35 M (V-L) 42.5 R fabrike ˝Lafarge˝ Beočin.

Ispitivanjem ovog cementa utvrdjeno je da on u potpunosti zadovoljava sve uslove iz standarda JUS za cement klase 42.5 R. Utvrdjene karakteristike cementa su sledeće:

o specifična masa 3.05 g/cm3

11

o finoća mliva - specifična površina po Blenu 3250 cm2/g

o finoća mliva – ostatak na situ 0.09mm 1.9%

o voda potrebna za standardnu konzistenciju 28.5%

o vreme vezivanja:

-početak 3h i 5 min

-kraj 4h i 25 min

o stalnost zapremine:

-metoda kolačića – postojan

o mehaničke čvrstoće:

-čvrstoća pri savijanju posle 3 dana 4.1 MPa



-čvrstoća pri pritisku posle 3 dana 23.7 MPa



6.1.3 Voda

S obzirom da će se za spravljanje svih betona u okviru ovog projekta koristiti voda iz beogradskog vodovoda ta voda ne podleže obavezi ispitivanja podobnosti.

6.1.4 Aditivi

S obzirom na potrebu ispunjenja uslova vodonepropustljivosti betona BN i BS a u vezi odgovarajućeg smanjenja vodocementnog faktora, odlučeno je da se navedeni betoni spravljaju sa superplastifikatorom REOBET SPK 989, proizvodjača DP ˝Prvi maj˝, Čačak. Ovaj aditiv biće primenjen u skladu sa uputstvima proizvodjača ,što znači da će on biti primenjen bez sprovodjenja prethodnih ispitivanja u cilju definisanja svih njegovih svojstava i provere efekata. Njegova podobnost će se proveriti kroz prethodna ispitivanja kako svežeg tako i očvrslog betona klase-vrste BN i BS.

6.2. Program prethodnih ispitivanja

12

U okviru prethodnih ispitivanja za sve betone biće sproveden postupak ispitivanja zapreminske mase i konzistencije svežeg betona, dok će se na očvrslim betonima ispitati sledeće:

beton A:

- čvrstoća pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona (uzorci 3 kocke ivica 20cm i 6 kocki ivica 15cm);

- beton BN:

- čvrstoća pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona (uzorci 3 kocke ivica 20cm i 6 kocki ivica 15cm);

- vodonepropustčjivost, u skladu sa standardom JUS U.M1.015 (uzorci 6 cilindara Φ 15, H = 15 cm);

beton BS:

- Čvrstoća pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona (uzorci 3 kocke ivica 20cm i 6 kocki ivica 15cm);

- vodonepropustčjivost, u skladu sa standardom JUS U.M1.015 (uzorci 6 cilindara Φ 15, H = 15 cm);

Na svim uzorcima, za sve vrste-klase betona, neposredno pre određivanja čvrstoće pri pritisku, izvršiće se i merenja u cilju određivanja zapreminske mase očvrslog betona.

S obzirom na napred definisan program prethodnih ispitivanja, za ova ispitivanja biće izrađeno 60 litara svežeg betona klase-vrste A, odnosno po 80 litara svežeg betona za klase-vrste BN i BS.

6.3. Prethodne mešavine i ispitivanja svežeg betona

6.3.1 Beton A (za 60 litara – 0.060 m3)

- cement: 26.160 kg

- voda: 10.980kg

- agregat:

I(0/4) 37.900 kg

II(4/8) 16.245 kg

13

III(8/16) 22.743 kg

IV(16/32) 31.407 kg

ukupno: 108.300 kg

- konzistencija svežeg betona metodom sleganja: Δ h=12cm

- zapreminska masa svežeg betona: γb,sv =2424 kg/ m3

6.3.2 Beton BN ( za 80 litara – 0,080 m3 )

- cement: 31.440 kg

- voda: 11.760 kg

- aditiv: 0.377 kg ( 1,2% mase cementa)

- agregat:

I(0/4) 54.180 kg

II(4/8) 23.220 kg

III(8/16) 32.508 kg

IV(16/32) 44.892 kg

ukupno: 154.800 kg


- zapreminska masa svežeg betona: γb,sv =2479 kg/ m3.

6.3.3 Beton BS ( za 80 litara – 0,080 m3 )

- cement: 39.448 kg

- voda: 14.752 kg

- aditiv: 0.473 kg ( 1,2% mase cementa)

14

- agregat:

I(0/4) 67.561 kg

II(4/8) 28.954 kg

III(8/16) 41.364 kg

ukupno: 137.880 kg


- zapreminska masa svežeg betona: γb,sv =2406 kg/ m3.

6.4 Rezultati ispitivanja očvrslog betona

Čvrstoća pri pritisku

Rezutati ispitivanja čvrstoće pri pritisku su u narednoj tabeli napominje se da su predmetne čvrstoće za svaku starost betona dobijene ispitivanjem po jedne kocke ivica 20cm i po dve kocke ivica 15cm, pri čemu su svi rezutati svedeni na čvrstoće kocke ivica 20cm.

Klasa-vrsta

betona

čvrstoća pri pritisku (MPa)

3 dana 7 dana 28 dana

A 21,1 29,4 38,3

BN 25,5 35,4 44,5

BS 24,2 35,8 43,3

6.5 Konačno usvajanje receptura za pojedine betone

6.5.1 Beton A

15

Na osnovu rezultata prethodnih ispitivanja čvrstoća pri pritisku datih u tački 6.5.1, proizilazi da ovaj beton pri starosti od 28 dana nije zadovoljio postavljeni uslov čvrstoće od 43 MPa. Ostvareno je svega 38,3/43,0=0,89 (89%) zahtevane čvrstoće.

Da bi se obezbedila zahtevana čvrstoća od 43 MPa neophodna je korekcija vodocementnog faktora, usvojenog prema računskim (empiriskim) obrascima, pa će se u vezi sa ovim ići na njegovo smanjivanje upotrebom povećane količine cementa. To praktično znači da količinu cementa treba povećati za cca 11%, što daje konačnu (korigovanu) količinu cementa od

mc = 436 + 44 = 480 kg/ m3

Prema tome, za dati beton vodocementni faktor će iznositi

183 / 480=0.38 ,

a kao konačna receptura, vodeći računa o stvarno izmerenoj zapreminskoj masi svežeg betona (2424 kg/ m3) može da se usvoji sledeće :

- cement 480 kg/ m3

- voda 183 kg/ m3

- agregati 1800 kg/ m3

_______________________

2463 kg/ m3

Da bi se obezbedila potreban konzistencija svežeg betona (Δ h=12cm) i kod ovog betona primeniće se superplastifikator REOBET SPR 989, u količini od 1% u odnosu na mc .

Napominje se da bi, načelno, trebalo ponoviti prethodna ispitivanja sa napred prikazanim korigovamim sastavom betona, ali smatramo da to u ovom slučaju nije neophodno, pošto se može sa sigurnošću tvrditi da će korigovana receptura obezbediti zahtevanu čvrstoću predmetnog betona. Ovaj stav se u prvom redu zasniva na rezultatima ispitivanja čvrstoća betona BN i BS, kod kojih je ostvarena, pa čak i premašena zahtevana čvrstoća.

6.5.2 Betoni BN i BS

Kako su prethodna ispitivanja ovih betona dala zadovoljavajuće rezultate i odnosu na zahtevana svojstva konačne recepture ovih betona

16

ne treba korigovati u odnosu na računske vrednosti prikazane u okviru tačaka 5.3 i 5.4.

7. Faza betoniranja konstrukcije7.1. Faze betoniranja

U predmetnom slučaju radi se o konstrukciji rezervoara za vodu,pa je prevashodni zadatak vezan za ugrađivanje betona obezbeđenje vodonepropusnosti konstrukcije kao celine. S tim u vezi postoje dve mogućnosti organizacije:

-obezbediti kontinuirano betoniranje (bez prekida) svih onih delova konstrukcije kod kojih je to tehnološki moguće,uz uslov da se nakon ugrađivanja obezbedi besprekorna nega betona;

-izvršiti betoniranje konstrukcije kao i pojedinih delova konstrukcije u više faza,sa radnim prekidima kako bi se obezbedilo nezavisno skupljanje pojedinih delova konstrukcije i time eventualna pojava prslima svela na najmanju moguću meru.

U konkretnom slučaju predvideće se betoniranje u fazama.

Pre početka betoniranja pojedinih konstrukcijskih elemenata rezervoara preko propisno nabijenog šljunčanog tampona debljine 20-30cm potrebno je izvršiti betoniranje podloge debljine 10cm od betona MB 10 ili MB 15. Preko izbetonirane podloge, a u cilju sprečavanja gubitka vode iz betona donje ploče, kao i ublažavanja efekata usled skupljanja, potrebno je postaviti polietilensku foliju.

I faza betoniranja obuhvata betoniranje donje ploče rezervoara i deo obimnih zidova visine 10cm. Ova faza betoniranja izvršiće se u trakama, koje se pružaju u pravcu manje dimenzije ploče rezervoara, počev od središnjeg dela ploče. Širine ovih traka iznose po 2.7m (traka Ia do Ii), izuzev krajnjih traka,čija širina je 2.675 (trake Ij i Ik). Kako ukupna debljina donje ploče iznosi 54cm, to će se betoniranje izvršiti u jednom sloju. Prilikom betoniranja donjeg dela obimnh zidova,visine 10cm, u kome je prema projektu predviđena samo gumena zaptivna traga (˝fugenband˝ ili ˝waterstop˝), potrebno je posebno obratiti pažnju na položaj ove trake pre nego što se završi obrada površine betona ovog dela.

17

II faza betoniranja koja obuhvata unutrašnje stubove IIa do IIj sledi jedan do dva dana nakon završetka betoniranja donje ploče rezervoara.Ova faza podrazumeva betoniranje stubova od površine donje ploče rezervoara do kote donje površine podvlaka, u ukupnoj visini od 5.0m.

III i IV faza betoniranja odnose se na betoniranje obimnih zidova rezervoara, u ukupnoj visini od 4.9m, pošto je u okviru prve faze već izgrađen deo zidova visine 10cm. Radi smanjivanja štetnih posledica skupljanja betona betoniranje zidova rezervoara predviđeno je u kampadama ukupne dužine 8.0m u središnjem delu, odnosno 11.0m na dužoj strani obimnih zidova rezervoara. Betoniranje ovih kampada označeno je kao III faza betoniranja (IIIa do IIIh). Između ovih kampada ostaju neizbetonirani tzv. ˝čepovi˝ koji su obuhvaćeni IV fazom betoniranja (IVa do IVh).

Na osnovu prethodnog izloženog, u okviru betoniranja obimnih zidova rezervoara predviđene su razdelnice na delu između kampada – III faze i ˝čepova˝ -IV faze betoniranja. Ove radne razdelnice - vertikalni prekidi betoniranja formiraju se pomoću posebne privremene oplate, kako bi se obezbedio zahtevani oblik razdelnice prikazan u okviru detalja D. Da bi se obezbedilo da se najveći deo skupljanja betona u kampadama obavi pre betoniranja ˝čepova˝ i betoniranje ˝čepova˝ treba da usledi 6-8 dana nakon završetka betoniranja kampada u okviru III faze. Sa druge strane, pre nego što se nastavi sa betoniranjem ˝čepova˝ u okviri IV faze, neophodno je izvšiti adekvatnu obradu radnih razdelnica označenih sa R-R u navedenom detalju. Isto tako, pošto se betoniranje III i IV faze vrši takođe počev od horizontalne radne razdelnice na visini od 10cm iznad površine donje ploče, pre početka betoniranja kako III tako i IV faze neophodno je izvršiti odgovarajuću obradu i ove radne razdelnice. Detaljnije o postupku obrade svih radnih razdelnica biće reči u okviru poglavlja 9 ovog projekta betona. Ovde je potrebno napomenuti samo toliko da se prvih 10cm iznad horizontalne razdelnice, u obe faze (III i IV), izvodi od sitnozrnog (trofrakcijskog) betona, u ovom projektu označenog sa BS. To je ujedno i jedini deo konstrukcije predmetnog rezervoara za koji je predviđena ova klasa-vrsta betona.

Završetak betoniranja III i IV faze, na visini donje površine podvlaka redstavlja novu radnu razdelnicu, koja slično razdelnici između I faze i faza II,III i IV, sledi iz tehnoloških razloga. Ovde je reč o tkz. ˝sedanju˝ betona u stubovima, odnosno zidovima rezervoara, koje bi u slučaju zajedničkog betoniranja sa podvlakama i gornjom pločom, neminovno dovelo do pojave prslina ispod donje površine podvlake.

18

U cilju obezbeđenja kvalitetnog ugrađivanja betona stubova (II faza) i zidova rezervoara (III i IV faza) predviđeno je da se armatura podvlaka i gornje ploče rezervoara montira tek nakon završetka betoniranja stubova i zidova.

V i VI faza betoniranja odnose se na betoniranje podvlaka i gornje ploče rezervoara, sa horizontalnim radnim razdelnicama R-R. Ove horizontalne radne razdelnice, odnosno horizontalne prekide betoniranja u okviru gornje ploče, neophodno je izvesti postavljanjem posebne privremene oplate prema detalju E. Razume se da se ova privremena oplata, kao i oplata između kampada i ˝čepova˝ u okviru zidova rezervoara, uklanja pre nastavka betoniranja sledeće faze.

I ove radne razdelnice, kao i ona u okviru obimnih zidova, izvodi se u cilju eliminisanja štetnih posledica skupljanja.

Kako je gornja ploča rezervoara ukupne debljine 20cm, to se u ovom slučaju kao i kod donje ploče, betoniranje vrši u jednom sloju, s tim što se, za razliku od donje ploče, gornja ploča ne mora izvoditi u trakama, jer se radi o manjoj količini betona.

7.2. Količine i klase-vrste betona po fazama

U okviru ovog poglavlja daće se postupak proračuna količina betona po pojedinim fazama betoniranja i navesti klase-vrste betona primenjene u pojedinim fazama.

7.2.1 Prva faza betoniranja: donja ploča rezervoara

-beton klase B,vrste BN

Ukupna količina (zapremina) betona u ovoj fazi dobija se na osnovu sledećeg proračuna:

Vb,I = 29.65x14.95x0.54 + 2x0.25x0.10x(29.65+14.95-2x0.25)=

239.36+2.205=241.57m3

Vb,I = 241.57m3

Količine betona u pojedinim trakama,označenim na crtežu br.5 sa Ia do Ik približno iznose:

19

-u trakama Ia do Ii 21.80 m3

-u trakama Ij i Ik 21.60 m3

7.2.2. Druga faza betoniranja:stubovu rezervoara

-beton klase-vrste A

Ukupna kolicina (zapremina) betona u ovoj fazi dobija se na osnovu sledećeg proračuna:

Vb,II = 10x0.302x5.00 = 10x0.45 = 4.50 m3

pri čemu zapremina betona svakog stuba IIa do IIj iznosi 0,45 m3

7.2.3 Treća faza betoniranja:kampade zidova rezervoara

-beton klase B,vrste BN i BS

Količina (zapremina) betona treće faze dobija se kao razlika ukupne količine betona obimnih zidova rezervoara i količina betona ˝čepova˝dužine 1m.

Ukupna količina (zapremina) betona zidova, u koju ne ulazi zapremina dela zida visine 10cm, izvedenog u okviru I faze, iznosi:

Vb,III+IV =2x0.25x4.9x(29.65+14.95-2x0.25)=108.05 m3

Zapremina betona “čepova“ (četvrta faza) iznosi:

Vb,IV=8x1.0x0.25x4.9=9.80 m3

pri čemu zapremina betona svakog pojedinačnog “čepa“ iznosi 1.225 m3

Prema tome količina (zapremina) betona III faze iznosi:

Vb,III=108.05-9.80=98.25 m3

20

Od ukupne količine betona III,količina betona klase B vrste BS iznosi:

98.25/4.9x0.10=2.00m3

7.2.4. Četrvta faza betoniranja : “čepovi“ u zidovima rezervoara, između kampada

-beton klase B,vrste BN i BS

Količina betona ove faze već je sračunata u okviru tačke 7.2.3 i iznosi:

Vb,IV= 9.80 m3

Od ukupne količine betona IV faze,količina betona klase B,vrste BS iznosi:

8x1,0x0,25x0,10=0,20 m3

7.2.5 Peta faza betoniranja: gornja ploča rezervoara sa podvlakom-dva dela dužine po 10.5m (faza V i V*)

-beton klase –vrste A

Ukupna količina (zapremina) betona koja se ugrađuje u okviru V i V* faze dobija se na osnovu sledećeg proračuna:

Vb,V = 2*(10.5x14.95x0.20+0.25x0.40x(2x10.5+14.95-2x0.25) +

0.30x0.40(2x(10.5-0.25)+2x(14.95-0.50-0.60))=

2*(31.4 + 3.545 + 5.784 ) = 2*40.73 m3

Vb,V= 2*40.73 m3

7.2.6 Šesta faza betoniranja:gornja ploča rezervoara sa podvlakom-deo dužine 8.65m

-beton klase –vrste A

Ukupna količina (zapremina) betona koja se ugrađuje u okviru VI faze dobija se na osnovu sledećeg proračuna:

21

Vb,VI=8.65x14.95x0.20+0.25x0.40x(2x8.65+14.95-2x0.25) +

0.30x0.40(2x(8.65-0.25)+14.95-2x0.25-2x0.30))=

25.86 + 3.175 + 3.678 = 32.71 m3

Vb,VI=32.71 m3

7.2.7 Ukupne količine betona po pojedinim klasama odnosno vrstama

-beton klase A

Vb,A=Vb,II +Vb,V+ Vb,VI =4.50+2*40.73+32.71=118.67 m3

Vb,A=118.67m3

-beton klase B –vrste BN

Vb,BN=Vb,i+Vb,III+Vb,IV-(2.00+0.20)=241.57+98.25+9.80-2.20=347.42m3

Vb,BN=347.42m3

-beton klase B-vrste BS

Vb,BS=2.00+0.20=2.20 m3

8. Način,izbor i proračun učinaka tehnološke opreme-dinamika betoniranja

8.1 Način izvođenja betonskih radova i potrebna oprema

S obzirom na uslove zadatka,predmetni rezervoar će se izvoditi primerom tzv. transportovanog betona. Sve betonske mešavine spravljaće se u automatskoj fabrici betona kapaciteta 50m3/h. Transport betona do gradilišta vršiće se putem automešalica kapaciteta 6m3.

22

Za kompaktiranje (zbijanje) betona u svim slučajevima primeniće se električni vibrator prečnika igle ø 45mm, tipa EPNN 45, proizvođača “Radoje Dakić“, Podgorica.

8.2 Proračun i usvajanje potrebnih učinaka opreme prema kritičnoj fazi betoniranja

Kritična faza betoniranja u predmetnom slučaju je faza I, sa podfazama Ia do Ik, što predstavlja fazu betoniranja donje ploče rezervoara. U ovu ploču treba ugraditi ukupno 241.57m3 betona, odnosno u trake Ia do Ii po 21.80m3, a u trake Ij i Ik po 21.60m3. Napominje se da se betoniranje donje ploče izvodi bez prekida-bez radnih spojnica, tako da betoniranje dve susedne trake (podfaze) mora da se završi u vremenu manjem od početka vezivanja cementa u betonu. Prema tački 6.1.2 ovog projekta betona, usvaja se potrebno vreme betoniranja dve trake od 2h. S obzirom da u trake Ij i Ik treba ugraditi po 21.60m3, a susedne trake po 21.80m3,dakle ukupno:

(21.6m3+21.8m3)/2h=43.4/2=21.7m3/h

što je manje od teorijskih kapaciteta usvojene fabrike betona, problem se svodi na dimenzionisanje potrebnog broja automiksera sa usvojenim kapacitetom of 6m3. Polazeći od maksimalne količine betona koju je moguće ugraditi za 1h, a koja iznosi 21.8m3, (maksimalna količina je za dve unutrašnje trake u koje se ugradjuje po 21.8 m3), proizilazi da je za betonitanje dve kritične susedne površine podfaze potrebno:

21.8/6=3.63~4 usvojene automešalice za 1 čas

Pošto teorijski potreban minimalni broj automešalica iznosi 3.63, proizilazi da je za ugrađivanje količine betona od 21.8m3/h neophodno da se automešalice prazne na gradilištu svakih:

60min/3.63=16.53~17min.

Ovo vreme podrazumeva da i punjenje automešalice na fabrici betona mora da bude završeno za 17 minuta.

Kako u konkretnom slučaju šarža svežeg betona za usvojenu fabriku betona iznosi 0.9m3,to za punjenje jedne automešalice treba ukupno

6.0/0.9=6.67~7 šarži.

Za ovaj broj šarži vreme rada mešalice, uključujući i njeno pražnjenje iznosi:

23

115+6x62=115+372=487, odnosno 487/60=8,12 ~ 8 min.

Kao što se vidi, ovo vreme je daleko manje od maksimalnih 17 minuta što predstavlja potrebno vreme pražnjenja automešalice na gradillištu.

Ukupno vreme koje protekne od početka mešanja prve šarže do završetka ugrađivanja (zbijanja) isporučene količine od 6m3 betona orijentaciono iznosi:

-vreme punjenja automešalice.......................8min

-vreme spoljašnjeg transporta betona

na usvojenih 10km (procenjeno)................20min

-vreme pražnjenja automešalice,koje

odgovara potrebnom vremenu rada

autopumpe 6/62=0,097~ 0,1 čas...............6min

-vreme zbujanja betona (procenjeno)........5min

__________

ukupno 39min < 2 časa

Za usvojen tip pervibratora EPNN 45 učinak iznosi:

U=60x0.45x0.602=9.72m3/h

Za količinu betona koju je potrebno ugraditi za 1 čas broj pervibratora, prema tome iznosi:

21.8/9.72=2.24~ 3 komada

Sa usvojenim učinkom 4 automešalice od 21.8 m3/h ukupno trajanje betoniranja donje ploče iznosi:

241.57/21.8=11.08 ~ 11h

8.3 Proračun trajanja ostalih faza betoniranja sa usvojeno opremom

Betoniranje stubova rezervoara (faze IIa do IIf) podrazumeva ugrađivanje ukupno 4.50m3 betona. S obzirom na ovu količinu betona, za izvođenje ovih stubova potreban je praktično jedan automikser, ispunjen sa cca 75% svog kapaciteta. To znači da će se oplate stubova unositi potrebne količine svežeg betona i da će se uporedo sa ubacivanjem

24

sveže betonske mase sprovoditi i postupak zbijanja-kompaktiranja primenom usvojenih vibratora. U principu treba betonirati stub po stub, pošto takav način rada omogućava usvojena tehnološka oprema, a što takođe ne dovodi u pitanje ni trajanje betoniranja koje u konkretnom slučaju uvek može da se organizuje, tako da iznosi manje od 2h.

Betoniranje zidova rezervoara u kampadama (faze IIIa do IIIh) podrazumeva da se prethodno ugradi sitnozrni beton na spoju donje ploče i zidova, u ukupnoj količini od 2.00m3 (1/3 kapaciteta automešalice), a da se odmah zatim otpočne sa ugrađivanjem količine betona od 96.25m3, u slojevima visine cca 40cm. S obzirom da količina betona u jednom ovakvom sloju iznosi cca 9m3, ugrađivanje ove količine betona svakako može da bude izvršeno u vremenu manjem od 2 časa, što predstavlja usvojeno vreme vezivanja cementa u betonu.

Pod pretpostavkom da se i pri betoniranju ove faze koriste sve 4 usvojene automešalice, čiji ukupni učinak, prema tački 8.2 iznosi 21.8m3/h, vreme potrebno za betoniranje ove faze iznosi:

(96.25+2.0)/21.8=98.25/21.8=4.5 časa

Betoniranje “čepova“ u zidovima rezervoara (faze IVa do IVh) izvodi se takođe uz prethodno ugrađivanje sitnozrnog betona na spoju donje ploče i zida, u količini od ukupno 0.20m3, i uz docnije ugrađivanje krupnozrnog betona u slojevima visine cca 40cm, u ukupnoj količini od 9.60m3. S obzirom na ovako malu količinu betona, ova faza može se izvesti i korišćenjem samo jednog od četiri usvojena automiksera. Trajanje betoniranja ove faze pod ovakvom pretpostavkom iznosiće cca:

(9.60+0.20)/(21.8/4)=9.80/5.45=1.80 ~ 2 časa

Ovde je potrebno još napomenuti da se betoniranjem ove faze treba otpočeti 6 do 8 dana nakon završetka betoniranja III faze, tj. faze betoniranja zidova u kampadama (videti tačku 7.1).

Betoniranje gornje ploče rezervoara, kao što je napred rečeno (tačka 7.1) izvodi se u tri faze –faze V,V* i VI. Količine betona u ovim fazama iznose 2*40.73m3 (faza V i V*) i 32.71m3 (faza VI).

Pod pretpostavkom da se u okviru obe faze koriste sve četiri usvojene automešalice, trajanje betoniranja pojedinih faza iznosiće kako sledi:

faza V: 40.73/21.8= 1.87 časa ~ 2 časa.

faza V*: 40.73/21.8= 1.87 časa ~ 2 časa.

faza VI: 32.71/21.8=1.5 časa

25

Prema napred datom učinku usvojenog tipa pervibratora od 9.72 m3/h jasno je da je prilikom betoniranja faze II (4.5 m3), odnosno faze IV (9.8 m3),od usvojena tri pervibratora dovoljno koristi samo jedan.

8.4. Dinamika betoniranja

Imajući u vidu tip konstrukcije i napred dati plan betoniranja (tačka 7) proizilazi da pri izvođenju predmetnog rezervoara pojedine faze mogu da slede isključivo jedna iza druge. To znači da ne postoji mogućnost preklapanja pojedinih faza i da s obzirom na napred date podatke dinamika betoniranja treba da odgovara sledećem grafičkom prikazu:

I faza

7 d

an

a

II faza III faza

7

dan

a IV faza

14

dan

a

V(V*)faza

3 d

an

a

VI faza

11h 1,5h 4,5h 2h 4.0h 1.5h

1 dan 1 dan 1 dan 1 dan 1 dan

ukupno trajanje betoniranja 36 dana

betoniranje pauze betoniranja

U pauze između betoniranja, prikazane na gornjoj slici, uračunata su i procenjena vremena za montažu oplate, skele i armature.

9. Uslovi za spravljanje, transport, ugrađivanje i zbijanje (kompaktiranje) betona

Beton koji će se ugrađivati na predmetnom rezervoaru, shodno BAB-u 87, pripadaju kategoriji betona B.II i oni se ka takvi, saglasno standardu JUS U.M1.051, moraju proizvoditi u atestiranoj fabrici betona. Ovim standardom, između ostalog predviđena je i odgovarajuća kontrola proizvodnje betona, tako da se kvalitet betona ugrađenog u objekat dokazuje kako putem ispitivanja uzoraka uzetih sa fabrike betona, tako i

26

putem uzoraka uzetih na samom gradilištu, a shodno usvojenim partijama betona (o ovome će biti detaljno reči u tački 11).

Transport betona od fabrike betona do gradilišta vrši se u automešalicama (automikserima) pri čemu se obavezno treba pridržavati vremena transporta datog u prethodnom poglavlju; ni u kom slučaju ne sme de dozvoliti da zbog transportnih problema prođe više od 2h, računajući od početka spravljanja pa do završetka zbijanja betona. Tokom transporta beton u automešalici obavezno mora da bude “agitovan“, što podrazumeva da se bubanj automešalice okreće brzinom 4-6 obrtaja u minuti. Prilikom transporta nije dozvoljeno dodavanje vode u bubanj automešalice. Jedino, ukoliko se za tim ukaže potreba, u bubanj automešalice se može direktno dozirati određena količina superplastifikatora REOBET SPK 989 (videti tačku 6.1.4); ovo dolazi u obzir samo na mestu ugrađivanja betona, a u prisustvu stručnjaka laboratorije za beton. Doziranje o kome je reč mora se vršiti postepeno, dok se ne ostvari zahtevana konzistencija mešavine, pri čemu mešanje treba da traje najmanje 5 minuta, a brzina mešanja da iznosi najmanje 10 obrtaja u minuti.

Ugradjivanje betona vrši se pomoću kible i krana.

Kompaktiranje (zbijanje) betona u svim slučajevima obavezno se vrši putem usvojenog dubinskog vibratora (pervibratora) tipa EPNN 45, prizvođača “Radoje Dakić“, Podgorica.

Prilikom zbijanja betona upotrebom ovog pervibratora treba voditi računa o njegovom radijusu dejstva, koji iznosi 60cm, što podrazumeva da se idući od pozicije do pozicije pervibratorske igle, obavezno mora obezbediti potrebno preklapanje zona dejstva. Vibriranje na jednoj poziciji pervibratora treba da traje dok se na površini betona ne prekine izlazak vazdušnih mehurića.

S obzirom da se unošenje betonske mase kod zidova vrši u slojevima, koji ne bi smeli biti veći od 70cm, vibriranjem treba da bude obezbeđen spoj donjeg i gornjeg sloja. Ovo podrazumeva da se prilikom vibriranja svakog narednog sloja vibratorska igla upusti i u prethodni sloj za cca 10 do 20cm. S tim u vezi treba podsetiti da ponovno vibriranje donjeg sloja ovim putem ne sme da usledi nakon početka vezivanja cementa u betonu u konkretnom slučaju nakon isteka 2 časa. O ovome je već vođeno računa kod proračuna učinaka tehnološke opreme (videti poglavlje 8).

Završna obrada betonskih površina izvodi se ručnim alatima, što znači da gornja površina donje, odnosno gornje ploče rezervoara, primenom ovakvih alata treba da bude samo grubo izravnata.

27

9.1 Prekidi i nastavci betoniranja

Pošto je na crtežu br.5, a takođe i u okviru poglavlja 7, objašnjeno da se konstrukcija rezervoara betonira u nekoliko faza, između pojedinih faza, postojaće i tzv. radne spojnice, tj. mesta kontakta “starog“ i “novog“ betona. Ove radne spojnice (razdelnice) biće prisutne na sledećim mestima:

-na mestu veze donja ploča-stubovi,

-na mestu veze donja ploča-obimni zidovi,

-na mestu veze lamela (kampada) zidova i “čepova”,

-na mestu veze gornje (pokrivene) konstrukcije i obimnih zidova stubova; pod pokrivnom konstrukcijom ovde se podrazumevaju

podužne i poprečne podvlake i gornja ploča rezervoara.

Načini oblikovanja nekih od navedenih radnih spojnica prikazani su na crtežu br.5. Bez obzira o kojoj radnoj spojnici je reč, u svim slučajevima nastavku betoniranja treba da prethodi određena priprema površine starog betona putem tzv. pikovanja (površinskog štemovanja) betona, u cilju uklanjanja sloja očvrsle cementne paste.

Osim ovakovog postupka, u obzir dolazi i priprema postupka ispiranja površinskog sloja cementne paste na budućem kontaktu stari-novi beton. Ovo podrazumeva da se nekoliko časova po završetku betoniranja prethodne faze, kada je črvstoća betona reda veličine 0,5MPa, prskanjem betonske površine mlazom vode pod nižim pritiskom, dobiju “ogoljena” zrna agregata tj. obezbediti mogućnosti dobre athezije između ovih zrna i cementne paste koja će se tu dobiti prilikom nastavka betoniranja. Neposredno pred nastavak betoniranja ovako pripremljene površine treba oprati vodom pod pritiskom i osigurati njihovu dovoljnu vlažnost u momentu ugrađivanja novog betona. Pri ovome na površini ne sme da bude zaostale vode.

Kod horizontalne razdelnice na spoju donje ploče i zidova rezervoara nastavak betoniranja izvodi se uz prethodno nanošenje sloja sitnozrnog betona debljine cca 10cm, koji se sam za sebe ne vibrira, već se njegovo zbijanje vrši tokom vibriranja prvog sloja krupnozrnog betona.

Radne spojnice u okviru vertikalnih zidova, nakon opisane obrade, čišćenja i kvašenja, neposredno pre betoniranja treba da budu premazane materijalom pod nazivom “Veza U”, proizvođača “Ading

28

PVA”-Skoplje. Ovakvim postupkom obezbediće se vodonepropustljvost predmetnih spojeva.

U slučaju svih ostalih radnih spojnica, kod kojih se kao uslov ne postavlja vodonepropustljivost, nastavku betoniranja treba da prethodi jedino uklanjanje površinskog sloja cementne paste (kamena), čišćenje površine nastavka u njeno obilato kvašenje.

10. Nega ugrađenog betona i rokovi demontaže oplate i skele

S obzirom da se pretpostavlja da će se betonska konstrukcija rezervoara izvoditi u uslovima normalnih (umerenih) temperatura, sa negom betona treba započeti 3-6 sati nakon završne obrade povšina (kada betonska površina izgubi sjaj od prisutne slobodne vode).

Nega betona podrazumeva intezivno kvašenje slobodnih betonskih površina vodom uz obezbeđenje dugotrajnog prisustva vlage. Napominje se da se nega betona odnosi kako na gornje površine donje, i gornje ploče rezervoara, tako i na horizontalne radne spojnice na delu između donje ploče i zidova, odnosno između zidova i gornje (pokrivne) konstrukcije rezervoara. U postupku negovanja, radi dužeg zadržavanja vlažnosti, otkrivene betonske površine treba pokrivati hartijom, jutanom tkaninom (sargijom), plastičnim folijama, sunđerastim prekrivačima i slično.

U slučaju nege donje ploče rezervoara može se primeniti i postupak “prekrivanja” betonske površine tankim slojem vode, što je omogučeno izvođenjem nastavka između donje ploče i zidova na način prikazan na crtežu br.5. Logično,ovakav način nege može se primeniti tek od vremena kada beton dostigne 10-20% predviđene čvrstoće pri pritisku. Shodno BAB-u 87, nega betona treba da traje onoliko dugo dok beton ne dostigne čvrstoću od 60% zahtevane marke. U našem slučaju nega treba da traje najmanje 7 dana.

Oplata se može ukloniti kada su ispunjeni sledeći uslovi u pogledu dostignute čvrstoće betona:

-30% propisane marke,pri skidanju oplata stubova,zidova i vertikalnih delova oplata greda,

-70% propisane marke,pri skidanju oplata i ploča i donjih delova oplata greda. Ovaj drugi uslov u suštini definiše i rok uklanjanja skele.

29

Za tačno određivanje termina,koji odgovara navedenim uslovima čvrstoće, treba koristiti napred prikazane krive rasta čvrstoće,prikazane na slici 4.

11. Program kontrole kvaliteta partije betona11.1 Kontrola proizvodnje betona

Kontrolu proizvodnje betona,shodno BAB-u 87, vrše proizvođač betona – do vremena predaje betona izvođaču radova i izvođač radova – od vremena preuzimanja betona pa do završetka nege ugrađenog betona.

Proizvođač betona je dužan da za svaku klasu-vrstu betona, koju proizvodi redovno ispituje čvrstoću pri pritisku i da na osnovu dobiijenih čvrstoća kontroliše ostvarenu marku betona. Proveravanje i ocenjivanje postignute marke betona vrši se prema standardu JUS U.M1.051, koji propisuje sledeće postupke kontrole:

-Tekuću kontrolu marke betona,koju treba obavljati najmanje jednom mesečno i

-Dokaz marke betona,koji se izvodi svaka tri meseca.

Osim uzoraka za ispitivanje čvrstoće pri pritisku-dokaz marke betona, proizvođač betona uzima i uzorke za ispitivanje vodonepropustljivosti betona. Za navedena ispitivanja treba formirati skup uzoraka koji se odnosi na određenu vrstu proizvedenog betona-partiju. Samu partiju kao i broj uzoraka koji se odnosi na svaku partiju, izvođač mora definisati kroz svoj projekat betona, pri čemu se potreban broj uzoraka u partiji mora definisati na bazi člana 41 BAB-a 87.

Prilikom isporuke određene količine betona izvođaču radova proizvođač je dužan da registruje oznaku partije betona kojoj data količina pripada, kako bi se mogla sprovesti analiza ostvarenih rezultata kontrolnih ispitivanja, kako onih koja vrši proizvođač betona, tako i onih koje sprovodi sam izvođač radova-tzv. kontrolu saglasnosti kvaliteta sa uslovima projekta. Pored navedenog, proizvođač betona je obavezan da, shodno čl.40 BAB-a 87 vrši i kontrolu konzistencije svežeg betona na mestu proizvodnje.

11.2 Kontrola saglasnosti kvaliteta betona na mestu ugrađivanja sa projektom propisanim uslovima

30

Izvođač radova je dužan da neposredno po prijemu betona, dopremljenog automešalicom na gradilište,ispita konzistenciju mešavine. Ovo ispitivanje se vrši za količinu betona koja odgovara kapacitetu jedne automešalice. Pored navedenog, izvođač je obavezan da sprovodi i ocenu saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugrađivanja, a to u konkretnom slučaju podrazumeva ispitivanje čvrstoće betona radi kontrole postignute marke betona, odnosno radi dokaza ostvarene marke vodonepropustljivosti.

Uzorci za dokaz saglsnosti sa propisanim uslovima kvaliteta betona uzimaju se na mestu ugrađivanja, pri čemu se njihov broj odnosi na pojedine partije betona.

11.3 Program kontrole kvaliteta betona po partijama

S obzirom na postavljene uslove kvaliteta,na uzorcima betona koji će se uzimati na licu mesta ugrađivanja ispitivaće se marka betona i marka vodonepropustljivosti betona.

Marka betona, s obzirom na uslove propisane čl.48 BAB-a, uvek će se proveravati na manjim partijama, tako da se može pretpostaviti da će broj uzoraka za ispitivanje uvek biti <15. S tim u vezi, proizilazi da će se dokazivanje ostvarene marke betona vršiti na osnovu kriterijuma 1 u BAB-u 87, koji podrazumeva sledeće:

m3 > MB + k1 (aritmetička sredina od tri uzastopna uzeta uzorka u MPa)

x1 > MB - k2 (najmanja vrednost od tri uzastopno ispitane čvrstoće u MPa).

Kako se u našem slučaju može pretpostaviti tzv. uhodana proizvodnja za koju je k1=k2=3 MPa, srednje vrednost čvrstoća i minimalne čvrstoće za sve klase-vrste betona moraju da budu:

m3 > 35 + 3 = 38 MPa (a)

x1 > 35 - 3 = 32 MPa (b)

element

konstrukcije

faza

betoniranja

količina

betona

klasa-vrsta

betona

partija

betona

ocena marke betona ocena vodonepropustljivosti

broj uzoraka kriterijum broj uzoraka kriterijum

31

donja ploča I 241.5 BN 1 3 (a),(b) 6 V-6

stubovi II 4.50 A 2 3 (a),(b) - -

obimni zidovi

III a-h

96.25 BN 3 3 (a),(b) 6 V-6

2.00 BS 4 3 (a),(b) 6 V-6

IV a-h

9.60 BN 3 3 (a),(b) 6 V-6

0.20 BS 4 3 (a),(b) 6 V-6

grede i

gornja ploča

V i V* 40.73 A 5 6 (a),(b) - -

VI 32.71 A 6 3 (a),(b) - -

Što se tiče postavljenog uslova vodonepropustljivosti za betone BN i BS, ona će se dokazivati partijama od po 6 uzoraka, u svemu prema standardu JUS U.M1.015. Program kontrole kvaliteta betona dat je u prethodnoj tabeli.

Napomene o dinamici uzimanja uzoraka:

-Za partiju 1, uzimanje ukupnog broja od 3+6 uzoraka treba rasporediti ravnomerno tokom betoniranja donje ploče i tako da se pri betoniranju traka Ia,Id,Ih uzima po 1+2 uzorka (1 za čvrstoću + 2 za VDP).

-Za partiju 2 (stubovi rezervoara) ukupan broj od 3 uzorka za ispitivanje čvrstoće treba dobiti uzimanjem po 1 uzorak prilikom izvođenja podfaza IIa,IIc i IIe.

-Za partiju 3 ukupan broj od 3+6 uzoraka treba rasporediti ravnomerno tokom betoniranja ove faze i to na sledeći način:

-iz podfaze IIIb 1+2 uzorka

-iz podfaze IIIg 1+2 uzorka

-iz podfaze IVd 1+2 uzorka

(po 1 uzorak za ispitivanje čvsrtoće + po 2 uzorka za ispitivanje VDP).

-Za partiju 4 (“čepovi“ u zidu rezervoara) ukupan broj od 3+6 uzoraka treba obezbediti uzimanjem po 1+2 uzorka iz podfaza IIIa, IIIh, IVe (po 1 uzorak za ispitivanje čvrstoće + 2 uzorka za ispitivanje VDP).

-Za partije 5 i 6,ukupan broj od po 3 uzorka za ispitivanje čvrstoće svake partije obezbediti uzimanjem po jednog uzorka pri ugrađivanju

32

betona iz prvih odnosno zadnjih automešalica u fazi, i iz automešalica koje približno odgovaraju sredinama betoniranja pojedinih faza.

33

Download - projekat betona

Top Related